KWIGA SVESKA 2/2009.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK /2

Studije i lanci: Akademik Milka Ivi, Novi pristup ulozi izraza

bar(em) u standardnom srpskom jeziku 253 / Dr Pavle Sekeru, Ju-
noslovenske teme u asopisu dva sveta" u periodu od Julske monar-
hije do drugog carstva 257 / Mr Nenad Nikoli, Koncepcije srpske i
jugoslovenske kwievnosti Pavla Popovia 267 / Dr Bojana Stojano-
vi-Pantovi, Tipologija i vrednovawe pesnike tradicije u antolo-
gijama srpske poezije HH veka 297 / Dr Olivera Radulovi, Narativ-
ni oblici u romanu Na Drini uprija" Ive Andria 317 / Dr Slaana
Jaimovi, udna kwiga" i vrhunac sloenog anrovskog modela 331
/ Dr Bojan Jovi, Desanka Maksimovi izmeu tradicionalnog i mo-
dernog rano razdobqe asopisa Misao" 367 / Mr Marija arovi,
Problem vremena u romanu Burleska gospodina Peruna boga groma"
Rastka Petrovia 375 / Mr Slobodanka arenac, Fantastiki kod
teksta u romanu Proqea Ivana Galeba" Vladana Desnice 393 / Pri-
lozi i graa: Dr eqko uri, Vladan Desnica i Eros Sekvi pre-
piska i oko we 399 / Dr Milivoj Nenin, Prepiska izmeu Pavla
Stefanovia i Mladena Leskovca 425 / Mr Natalija Ludoki, Jedno
pismo Mladena Leskovca Marku Maletinu iz 1956. godine 435 / Pismo
iz sveta: Dr Persida Lazarevi Di akomo, Pismo iz Italije 441 /
Povodi: Dr Nada Miloevi-orevi, Istorinost i poetinost
kulturnog posrednitva 445 / Mr Smiqana orevi, Prevoewe
kulture i figura posrednika Tereza Albertina Lujza Fon Jakob 449
/ Ocene i prikazi: Dr Slobodan Pavlovi, Jezik Teodosija Hilandar-
ca izmeu retorike naratorske intencije 455 / Dr Jasmina Grko-
vi-Mejxor, Filoloki i izdavaki poduhvat 458 / Dr Nada Savko-
vi, Afirmacija maestralnog opusa Vladimira orovia 460 / Dr Du-
an Ivani, Plovidba u okeanu iwenica 464 / Dr Goran Maksimo-
vi, Nova interesovawa za Zmajevo pesnitvo 467 / Dr Mirjana D.
Stefanovi, Orginalna kwievnoistorijska vizija srpske avangarde
469 / Dr Jovan Deli, O vampiru u komparativnom kontekstu 477 /
Dr Jovan Deli, Roman patrijarhalne kulture 479 / Isidora Beli,
Duh i razumevawe: Nikoli Matoeviu u spomen 482 / In memoriam:
Dr Qiqana Peikan-Qutanovi, Tomislav Beki (19352008) 485

MS
ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK
Pokrenut 1953.

Glavni urednici
Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978)
Dr DRAGIA IVKOVI (19791994)
Dr TOMISLAV BEKI (19951998)
Dr JOVAN DELI (1999 )
 ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

Ureivaki odbor
Dr JOVAN DELI, dr BOJAN OREVI, dr PER JAKOPSEN,
dr MARIJA KLEUT, dr PERSIDA LAZAREVI DI AKOMO,
dr GORAN MAKSIMOVI, dr SLOBODAN PAVLOVI, dr IVO TARTAQA,
dr SVETLANA TOMIN, dr ROBERT HODEL

Glavni i odgovorni urednik

Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET SEDMA (2009), SVESKA 2

 SADRAJ

Studije i lanci
Akademik Milka Ivi, Novi pristup ulozi izraza bar(em) u standardnom
srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Dr Pavle Sekeru, Junoslovenske teme u asopisu dva sveta" u periodu
od Julske monarhije do drugog carstva . . . . . . . . . . . . . 257
Mr Nenad Nikoli, Koncepcije srpske i jugoslovenske kwievnosti Pavla
Popovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Dr Bojana Stojanovi-Pantovi, Tipologija i vrednovawe pesnike tradi-
cije u antologijama srpske poezije HH veka . . . . . . . . . . . 297
Dr Olivera Radulovi, Narativni oblici u romanu Na Drini uprija"
Ive Andria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
Dr Slaana Jaimovi, udna kwiga" i vrhunac sloenog anrovskog mo-
dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
Dr Bojan Jovi, Desanka Maksimovi izmeu tradicionalnog i modernog
rano razdobqe asopisa Misao" . . . . . . . . . . . . . . . 367
Mr Marija arovi, Problem vremena u romanu Burleska gospodina Peru-
na boga groma" Rastka Petrovia . . . . . . . . . . . . . . 375
Mr Slobodanka arenac, Fantastiki kod teksta u romanu Proqea
Ivana Galeba" Vladana Desnice . . . . . . . . . . . . . . . 393

Prilozi i graa
Dr eqko uri, Vladan Desnica i Eros Sekvi prepiska i oko we . . 399
Dr Milivoj Nenin, Prepiska izmeu Pavla Stefanovia i Mladena Le-
skovca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
Mr Natalija Ludoki, Jedno pismo Mladena Leskovca Marku Maletinu iz
1956. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435

Pismo iz sveta
Dr Persida Lazarevi Di akomo, Pismo iz Italije . . . . . . . . 441

Povodi
Dr Nada Miloevi-orevi, Istorinost i poetinost kulturnog po-
srednitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445
Mr Smiqana orevi, Prevoewe kulture i figura posrednika Tereza
Albertina Lujza Fon Jakob . . . . . . . . . . . . . . . . . 449

Ocene i prikazi

Dr Slobodan Pavlovi, Jezik Teodosija Hilandarca izmeu retorike na-

ratorske intencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455
Dr Jasmina Grkovi-Mejxor, Filoloki i izdavaki poduhvat . . . . . 458
Dr Nada Savkovi, Afirmacija maestralnog opusa Vladimira orovia . 460
Dr Duan Ivani, Plovidba u okeanu iwenica . . . . . . . . . . . 464
Dr Goran Maksimovi, Nova interesovawa za Zmajevo pesnitvo . . . . 467
Dr Mirjana D. Stefanovi, Orginalna kwievnoistorijska vizija srpske
avangarde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
Dr Jovan Deli, O vampiru u komparativnom kontekstu . . . . . . . 477
Dr Jovan Deli, Roman patrijarhalne kulture . . . . . . . . . . . 479
Isidora Beli, Duh i razumevawe: Nikoli Matoeviu u spomen . . . . 482

In memoriam

Dr Qiqana Peikan-Qutanovi, Tomislav Beki (19352008) . . . . 485

 Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe,
u tri sveske, koje ine jednu kwigu.

Redakcija 2. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik

zakquena je 14. jula 2009.

tampawe zavreno avgusta 2009.

Izdaje Matica srpska, Novi Sad

www.maticasrpska.org.yu
e-mail: zmskj@maticasrpska.org.yu

Za izdavaa: Prof. dr Duan Nikoli

Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki

Sekretar Urednitva: Dr Slobodan Pavlovi

Lektor i korektor: Vera Vasili

Tehniki urednik: Vukica Tucakov

Slova za korice izradio: Dragan Viekruna

Kompjuterski slog
Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampawe ovog Zbornika omoguilo je

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

tampa: Prometej, Novi Sad

CIP Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
80+82(082)
ZBORNIK Matice srpske za kwievnost i jezik /
glavni i odgovorni urednik Jovan Deli. 1953, kw.
1 . Novi Sad : Matica srpska, 1954. 24 cm
Tri puta godiwe.
ISSN 0543-1220
COBISS.SR-ID 9627138
 ISSN 0543-1220

9 770543 122002
 STUDIJE I LANCI
UDC 811.163.41'367.635

NOV PRISTUP ULOZI IZRAZA BAR(EM)

U STANDARDNOM SRPSKOM

Milka Ivi

SAETAK: U radu se konstatuje da je u standardnom srp-

skom jeziku reca bar(em) turskog porekla. Poto je osvetqena
razlika koju je ta reca imala u turskom jeziku i koju sada ima u
srpskom jeziku, daje se pregled onoga to se zna i onoga to se
jo ne zna o principima koji dozvoqavaju ili iskquuju upo-
trebu rece bar(em). U zakquku se istie iwenica da se re-
com bar(em) moe iskazati cela kompleksna reenina infor-
macija.
KQUNE REI I POJMOVI: Leksiko sredstvo kojim
se razotkriva prednost nekoga/neega nad nekim/neim: tursko
poreklo srpske rei bar(em); neprimewivawe (u turskom) va-
lidnog kriterija pristojno/vulgarno; bar u funkciji rece za
posebno isticawe; nepoznavawe faktora koji utiu na izbor
krae forme (bar) ili due (barem); situacije u kojima se reju
bar(em) iskazuje itav jedan kompleksan reeniki sadraj

U mnogim jezicima, pa i u srpskom, postoji posebno leksiko

sredstvo ija je uloga da, svojim prisustvom u iskazu, wegov obavetaj-
ni sadraj o nekoj pojavnoj datosti preobrati u informaciju o tome u
emu se sastoji wena prednost nad drugim, woj slinim, a u istom razgo-
vornom kontekstu prethodno pomiwanim, pojavnim datostima. U fran-
cuskom, na primer, to implikativno leksino sredstvo glasi au moins
(v. primere navedene u radu Ducrot 1980, na str. 105), a u engleskom at
least (v. izlagawe navedeno u radu Kau 1992, na str. 309331), dok se go-
vorni predstavnici standardnog srpskog, u tom istom obavetajnom
ciqu, slue izrazom bar(em) (up. neimplikativni iskaz: On je na vreme
diplomirao sa, u opisanom smislu, implikativnim iskazom: On je BAR
na vreme diplomirao).
Odavno su struwaci utvrdili da je naa leksema bar(em) preuzeta
iz turskog jezika. U turskom su se leksika ostvarewa bar i barem upo-
trebqavala za obelodawivawe znaewa makar, u najmawu ruku, ako ni-
ta drugo" (kalji 1979, str. 120), uz napomenu da je barem, za razliku
od bar, bio vulgarni oblik" (Skok 1971, na str. 109).
254

Danawi govorni predstavnici standardnog srpskog nemaju u vidu

kriterij pristojnosti/vulgarnosti u prilikama kad odluuju o tome koju
e leksiku formu otelotvoriti u svom iskazu, da li onu krau bar,
ili onu duu barem. A ta ih ire, u ovom ili onom konkretnom
sluaju, moe motivisati da se opredele ba za bar, odnosno ba za ba-
rem, zasad nije poznato. Blie osvetqavawe i te teme svakako bi treba-
lo uvrstiti u predstojee istraivake zadatke nae domae strune
sredine.
Naa dosad objavqivana struna literatura nije, razume se, utke
prelazila preko fenomena upotrebnih mogunosti izraza bar u stan-
dardnom srpskom. Zahvaqujui tome to je, poev od posledwih deceni-
ja prethodnog stolea, u woj objavqivano, mi danas raspolaemo nema-
lim brojem znawa o tom fenomenu.
kolski uxbenik Stanoji-Popovi 1995, na primer, belei (v.
str. 121) taj validni podatak da bar spada u rece koje bivaju koriene
za posebno isticawe", to se prikladno ilustruje primerom To bar
jedan od vas mora znati", a o wegovoj validnosti izjawavaju se takoe
Pavica Mrazovi i Zora Vukadinovi, na str. 53 svoje Gramatike srp-
skohrvatskog jezika sa strance (v. MrazoviVukadinovi 1990).
Danawi govorni predstavnici standardnog srpskog nemaju u vidu
kriterij pristojnost/vulgarnost u prilikama kada odluuju o tome koju
e leksiku otelotvorenost dodeliti svom iskazu da li onu krau
(bar) ili onu duu (barem). A ta ih, u ovom ili onom konkretnom slu-
aju, moe podstai da se opredele ba za bar, odnosno ba za barem,
to zasada nije poznato. Blie osvetqavawe i te teme, jednom reju, sva-
kako bi trebalo uvrstiti meu predstojee istraivake zadatke nae
strune sredine.
Zavravam ovo izlagawe posebnim osvrtom na sledeu, dosad u
strunoj literaturi nepomiwanu, a s teorijske take gledita izuzetno
vanu, upotrebnu mogunost srpske rece bar(em):
Ta reca je u stawu, tu sumwe nema, da, pod odgovarajuim iskaznim
uslovima, sobom iskae i t a v j e d a n k o m p l e k s a n r e e n i -
n i s a d r a j.
Kad kaemo, recimo, Maja ima dvadeset godina, mi smo tom reeni-
com izneli konstataciju o jednom datom iweninom stawu. Ubacimo
li, meutim, u isti taj iskaz recu bar, mi smo svom komunikativnom
partneru saoptili sledee: Maja svakako nema mawe od dvadeset godi-
na, a nije iskquena ni mogunost da broj wenih godina premauje po-
menutu cifru!

CITIRANA LITERATURA

Ducrot 1980: Oswald Ducrot, Les mots du discours, Paris 1980.

Kay 1992: Paul Kay, At least, Frames, Fields and Contrasts. New Esseys in Semantics
and Lexical Organization, edited by Adrienne Lehrer and Eva Feder Kettay, Hill-
dale 1992, str. 309331.
 255

MrazoviVukadinovi 1990: Pavica Mrazovi, Zora Vukadinovi, Gramatika srpsko-

hrvatskog jezika za strance, Novi Sad 1990.
kalji 1979: Abdulah kalji, Turcizmi u sprskohrvatskom jeziku, Sarajevo 1979.
Skok 1971: Petar Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb
1971.
StanojiPopovi: ivojin Stanoji i Qubomir Popovi, Gramatika srp-
skog jezika, uxbenik za , , i razred sredwe kole, Beograd 1995.

Milka Ivi

A NEW APPROACH TO THE ROLE PLAYED BY THE WORD BAR(EM)

IN STANDARD SERBIAN

Summary

The lexical item bar(em), by which the speakers of Standard Serbian express the
meaning 'at least', is of Turkish origin. After having thrown light on the differences
between the Turkish and the Serbian words bar(em), the author presents an overwiev of
both our actual knowledge and our actual ignorance of the principals according to
which the occurence of bar(em) in a given Serbian sentence happens to be either al-
lowed or precluded. She, finally, brings to evidence a (hithertoo in the linguistic litera-
ture unregistered) fact, which consists in the possibility to express a w h o l e , c o m -
p l e x , s e n t e n c e i n f o r m a t i o n by uttering the particle we are speaking of.
 UDC 050.488(44) LA REVUE DES DEUX MONDES

JUNOSLOVENSKE TEME U ASOPISU DVA SVETA"

U PERIODU OD JULSKE MONARHIJE DO DRUGOG CARSTVA

Pavle Sekeru

SAETAK: asopis dva sveta" je u periodu od Julske

monarhije do Drugog francuskog carstva objavio znaajan broj
tekstova sa slovenskim i junoslovenskim temama koje potpi-
suje wegov saradnik Siprijen Rober. Pored ostalog, znatna pa-
wa posveena je fenomenu gusala i narodnog pevawa. Ovaj rad
bavi se prirodom i sadrinom tekstova objavqenih u asopi-
su dva sveta".
KQUNE REI: asopis dva sveta", Siprijen Rober,
Juni Sloveni, narodna poezija, gusle, Julska monarhija, Drugo
carstvo, Francuska

asopis dva sveta" ili La Revue des Deux Mondes" francuski je

periodik, osnovan davne 1829. godine u Parizu, kao tribina za razmenu
ideja izmeu Francuske i Amerike pre svega, a zatim i Francuske i
drugih evropskih zemaqa. Wegovo urednitvo danas voli da naglasi da
se radi o najstarijem francuskom ivom asopisu u Evropi."1
Burni period kraja Burbonske restauracije (18151830) bio je po-
godno vreme za postojawe mnotva intelektualnih glasila, od kojih u
Francuskoj svakako treba spomenuti Globus", Pariski asopis" i
Merkur HH veka", a u Engleskoj Edimburki asopis" i Tromese-
nik".2 Od svog osnivawa asopis dva sveta" namee se kao nezaobila-
zni inilac francuskog i evropskog intelektualnog ivota i meu
svojim redovnim itaocima urednitvo sa ponosom navodi Geteovo
ime. Pored kwievnosti, koja u poetku dominira, istorija, politika
i umetnost uopte postepeno zauzimaju sve vie mesta na wegovim
stranicama. Redakcija nastoji da sauva tradicije humanizma kao nasle-
a prosvetiteqstva, te posebnu pawu posveuje negovawu interesovawa
za neevropska drutva: amerika, afrika i azijska.

1 S obzirom na iwenicu da Letopis Matice srpske" izlazi od 1824. godine, we-

gov kulturni i simboliki znaaj ovim podatkom dobija jo vie na vanosti.
2 Le Globe", La Revue de Paris", Le Mercure du XIXe sicle", Edimbourg Review",
Quaterly Review".
258

Iako liberalne politike orijentacije do Revolucije 1848. godi-

ne, asopis nakon tog datuma mewa ideologiju i postaje konzervativni-
ji. Tokom vladavine Napoleona (18501870) glasilo je opozicije, a
pred kraj veka, tokom republike, pod rukovodstvom akademika Fer-
dinanda Brinetjera, zastupa katoliku crkvu protiv antiklerikalne
ofanzive. Posle Drugog svetskog rata nekoliko puta mewa naziv, zadr-
avajui uvek deo svog prvobitnog imena u vidu dodatka dva sveta":
asopis za kwievnost, istoriju, umetnosti i nauke dva sveta" i
Mesenik dva sveta".3 Godine 1982. vraa se korenima i prvobitnom
imenu, asopis dva sveta", pod kojim izlazi i danas.

Osniva asopisa bio je Fransoa Biloz,4 izdava i publicista.

Upravqae wime tokom etrdeset godina i oko sebe okupiti saradnike
koji su inili kwievnu elitu tadawe Francuske: Sent Bev, Alfred
de Viwi, Viktor Igo, or Sand, Alfred de Mise, Balzak, Aleksan-
dar Dima Otac, Ipolit Ten, Ernest Renan. Tokom HH veka pod wego-
vim rukovodstvom asopis e obezbediti neprikosnoveno mesto najva-
nijeg francuskog, a moda i evropskog periodika.
Ve smo rekli da su tridesete godine HH veka vreme burnih zbiva-
wa i na politikoj i na kwievnoj sceni. Rasprave koje su delile svet
kwievnosti i umetnosti bile su estoke i plodne i odnosile su se
na sve manifestacije duha: poeziju, dramu, roman, filozofiju i isto-
riju. asopis je roen iz tog pokreta i u wemu uestvuje kroz polemiku,
kritiku i kwievne tekstove kojima posveuje svoje stranice. Ako bi-
smo hteli da odredimo ta je wegova differentia specifica, to bi svakako
bila briga da se sauvaju umerenost i mudrost, odbacivawe ekstremnih
pozicija, pragmatini duh. Roen sa Julskom monarhijom (18301848),
nastojao je da sauva ravnoteu izmeu tradicije i onoga to je bila
modernost epohe. Poreklo koje ga je vezivalo za Julsku monarhiju name-
talo je i izbor pisaca, koji su veinom bili liberali. Pritom, aso-
pis je izbegavao sistematska opoziciona gledita, pa je na taj nain
sauvao saradnike koji pripadaju najrazliitijim politikim orijenta-
cijama.
Da bi opravdao ime koje je nosio, asopis dva sveta" sa posebnom
pawom prati ustanove, obiaje, ekonomsku i politiku situaciju dru-
gih zemaqa. Otuda serije lanaka posveenih Sjediwenim Dravama,
Nemakoj, Engleskoj, Rusiji i slovenskim zemqama, paniji i Italiji.
Pre nego to se moglo govoriti o etnologiji u danawem smislu,
asopis se otvara za putopisnu kwievnost (putovawe kao fundamen-
talni oblik saznawa), za tekst koji kombinuje deskripciju i komentar.
Na taj nain se u okviru asopisa stvara specifina kulturna batina
unutar kulturne batine koju on predstavqa. Putopisni tekstovi koji
se tampaju delo su saradnika iz stranih zemaqa i publicista koji su
prihvatali da otputuju na lice mesta, da bi prikupili to tanije in-

3 La Revue, littrature, histoire, arts et sciences des Deux Mondes", Revue mensuelle des
Deux Mondes".
4 Franois Buloz (Vilbens 1803 Pariz 1877).
 259

formacije. Jedan od najzaslunijih za prisustvo junoslovenskih tema

bio je Siprijen Rober,5 koji je putovao kroz Nemaku, Italiju, celu is-
tonu Evropu i deo zapadne Azije i ostavio vredna i zanimqiva svedo-
anstva o narodima i krajevima kroz koje je proao.
Kao to je to esto sluaj, dogaaji na Balkanu koji privlae po-
sebnu pawu francuske i evropske publike, najpre dolaze iz sfere po-
litike. Srpski ustanci iz 1804. i 1815. godine, Napoleonove Ilirske
provincije na teritoriji Slovenije i Dalmacije (1809), unitewe poq-
ske drave (1830) i aktivnost poqske emigracije u Parizu, pod ijim
se uticajem i otvara prva Katedra za slovenski jezik (sic!), stvaraju po-
trebu za informacijama iz slovenskog sveta.
Prisustvo i aktivnost poqske emigracije u Parizu imae odluu-
juu ulogu i u odabiru slovenskih tema i wihovom tretmanu u asopisu.
Poqska propaganda nastoji da Zapadu poaqe poruku o opasnosti koja
preti Evropi ukoliko Rusija uspe da nametne svoju politiku svim slo-
venskim narodima. Ruski panslavizam, markiran kao koncept imperi-
jalne politike, postaje nezaobilazna tema i akcije koje treba da spree
ostvarewe wegovih ciqeva se mnoe. Sa druge strane, dekadencija Tur-
ske, koja ivi svoje posledwe dane na evropskom tlu, postavqa problem
podele zone uticaja na teritorijama otetim od Otomana. Austrija i Ru-
sija, dva stara carstva, koja u tom trenutku ne mogu ni da zamisle da e
uskoro slediti Tursku na putu samounitewa, pripremaju se da joj otmu
najvee komade teritorije. Pravoslavni krst, koji zamewuje polumesec
na Aja Sofiji, komarna je vizija za neke politike krugove Francu-
ske i Engleske. U takvom kontekstu ustanci pravoslavnih Slovena i
Grka postavqaju problem wihovog mesta u novom evropskom rasporedu
sila. Ideja junoslovenskog jedinstva, poduprta poqskom propagandom,
izgleda kao jedno od moguih reewa. Jaka drava Junih Slovena na
Balkanu mogla bi da se odupre ruskim asimilatorskim uticajima i
osvajakim ambicijama Austrije.
Ovakav raspored politikih snaga i istorijskih dogaaja bie po-
vod za mnotvo tekstova, poevi od diplomatskih izvetaja i lanaka
u tampi, do kwievnih obrada junoslovenskih tema. asopis dva
sveta" bio je, kao glasilo svoje epohe, odjek aktuelnih zbivawa.
Tokom tridesetih i etrdesetih godina HH veka, u potrazi za ele-
mentom koji e regenerisati zapadnu Evropu,6 asopis dva sveta" po-
lako se okree od tema vezanih za Irsku i Bretawu. Nemaka i skandi-

5 Cyprien Robert (Ane 18071857?), francuski pisac, publicista i profesor slo-

venskih jezika i kwievnosti na Kole de Fransu, gde je nasledio Mickjevia. Putovao
Balkanom, poznavao srpske i hrvatske intelektualce epohe. Napisao velik broj lanaka o
Junim Slovenima od kojih je najvei broj sakupqen u kwizi Sloveni u Turskoj iz 1844.
godine. Blizak krugovima poqske emigracije iz tridesetih godina HH veka predvoene
grofom artoriskim. Izdavao asopis Poqska" (La Pologne") posveen politikim i
kulturnim temama iz slovenskog sveta. Cf. Pavle Sekeru Siprijen Rober i Juni Slove-
ni, Zbornik Matice srpske za slavistiku", Novi Sad, 1991, br. 41, str. 749.
6 Michel Espagne et Michael Werner, Qu'est ce qu'une littrature nationale? Approches
pour une thorie interculturelle du champ littraire, Editions de la maison des sciences de l'hom-
me, Paris, p. 307309.
260

navska utopija ve su bile stvar prolosti i pogled se sve vie okre-

e ka jednom od retkih neistraenih evropskih domena slovenskom
svetu. Miel Espaw smatra da je re i o jednom mehanikom pomerawu
i potrebi da se ponude svee i drugaije teme, emu doprinose i razvoj
i irewe interesovawa za strane kwievnosti: iscrpqivawa pr-
vobitnih tema istraivawa, zahteva otvarawa novih, na kojima ispro-
bavamo metode, iju smo efikasnost ve dokazali. Meutim, specifi-
nost novog domena zahtevae neka prilagoavawa."
Prvi u nizu lanaka o slovenskoj rasi koja je sa Germanima spa-
sla Evropu od invazija sa Orijenta" potpisao je Edgar Kine.7 U tekstu
pod naslovom O ekoj epopeji jednom od mnogobrojnih lanaka tih
godina o severwakim epopejama Kine ve govori o pesmama sauva-
nim u ekoj, kao o seawu sauvanom u srcu Nemake", koje po naci-
onalnoj autentinosti prevazilazi ak i nemake pesme.8 Ovaj naizgled
nevini uvod je zapravo poetak burnog raskida izmeu Kinea i Nema-
ke, jer e se uskoro pojaviti wegovo upozorewe o ulozi koju Pruska,
razdraqiva i qutita nacija", moe da igra u budunosti.
Slovenski svet tako popuwava prazninu nastalu nestankom patri-
jarhalne i idiline Nemake gospoe de Stal. U toj promeni orijenta-
cije asopisa Siprijen Rober odigrae zapaenu ulogu. Svoje tekstove
o Junim Slovenima on e morati da prilagoava promenama reima i
meandrima wihovih politika, da bude izuzetno politiki angaovan
ili da potpuno napusti podruje politike i da se bavi samo kulturom.
U napisima o Junim Slovenima narodna poezija je pobuivala
trajnu pawu koja se nejednakim intenzitetom obnavqala, podravana
politikim zbivawima. Svaki put kada bi politiki dogaaji privla-
ili pogled Francuske i Evrope na Balkan, seawe na ove pesme izra-
walo bi iz privremenog zaborava, da bi modernim sukobima donelo
glasove iz prolosti. Filhelensko oduevqewe iz dvadesetih godina,
podstaknuto borbom Grka za nezavisnost i interesovawe za grku na-
rodnu poeziju, pokretali su interesovawe za poeziju Junih Slovena i
obrnuto. Slinost politikog poloaja dva naroda pozivala je na pore-
ewa i komparativna istraivawa. Siprijen Rober aktivno uestvuje u
diskusiji o junoslovenskoj poeziji, jer je to bila tema u kojoj se tokom
veeg dela HH veka saimalo interesovawe za kulturno stvaralatvo
Balkana.
Rasprave o poeziji se pojavquju kao sastavni deo tekstova sa prete-
no istorijskom i politikom tematikom, ali ima i lanaka koji su
okrenuti iskquivo poeziji. Prvi u nizu lanaka, pod zajednikim, uje-
diwujuim nazivom Grko-slovenski svet, objavqen je 1842. godine
Grko-slovenski svet: Bugari. Zatim se reaju sledei lanci: Albanci,9

7 Edgar Quinet (Bour an Bres 1803 Paris 1875), francuski pisac i istoriar. Dela:
Avertissement au pays, Paulin, Paris 1841, Du Gnie des religions, Charpentier, Paris 1842, Les
Tablettes du Juif-errant, ou ses rcriminations contre le pass, sans prjudice du prsent, A. Be-
raud, Paris 1823.
8 De l'pope des Bohmes" 2e semestre de 1831, 2e dition, t. IV, p. 86.
9 Cyprien Robert, Le monde grco-slave: Les Albanais, Revue des Deux Mondes", Paris,
1 aot 1842, p. 353410.
 261

Crnogorci,10 Srbi Istorija princa Miloa,11 Bosanci12 i Bugarsko

srpsko jedinstvo posao Srbije.13 Godine 1844. ovi lanci sabrani su u
kwigu pod naslovom Sloveni u Turskoj. Srbi, Crnogorci, Bosanci, Alban-
ci i Bugari. Wihova bogatstva, wihove tewe, i wihov politiki na-
predak, koja je imala velik odjek u Evropi i na Balkanu.
Obrada narodne poezije u ovoj kwizi je sasvim specifina. U ne-
dostatku pouzdanih istorijskih dokumenata, naroito kada je re o Cr-
noj Gori, Rober poeziju proglaava vaqanim istorijskim izvorom, da-
jui poetskom delu dimenziju koju ono po svojoj prirodi nije moglo
imati. On svoj postupak objawava tvrdwom da nije re o poeziji u
smislu u kojem se ta re podrazumeva u zapadnoj Evropi, nego o vernoj
slici drutvenog stawa i o istorijskom spomeniku. Istorija Crne Go-
re, uz ovakvu dokumentaciju u Roberovom lanku, postaje potpuno roma-
neskna.
Od pesme do pesme (koje sam Rober prevodi u prozi), pratimo po-
litike dogaaje: Sve-Oslobod tako ilustruje ratovawe sa Turcima, Bo-
govawe odnose sa Venecijom, a jedna neimenovana pesma odnose sa Rusi-
jom. Poetski kvaliteti ni u jednom trenutku nisu predmet interesova-
wa autora, nego samo iwenini materijal koji se moe nazreti u tkivu
pesnikog teksta. Pawu privlai tendenciozno odsustvo izvora iz
kojih Rober sakupqa svoj pesniki materijal. Pesma Pad Venecije, koja
za temu ima Napoleonove ratove u Italiji sa poetka HH veka, vero-
vatno je pronaena u nekom od tadawih asopisa ili novina, moda i
u nekoj od zbirki novih guslarskih tvorevina". Nedoslednost i tajan-
stvenost povodom izvora iz kojih potiu pesme postaju jasnije kada se
otkrije da je kao izvor sluila ak i Merimeova mistifikacija Gusle
iz 1827. godine.14
Period intenzivnog politikog angamana u Roberovim tekstovi-
ma zavren je posle dravnog udara 2. decembra 1851. godine. Udar je
izveo predsednik republike Luj Napoleon Bonaparta15 i proglasio se
za cara Francuza, pod imenom Napoleon , te tako sa wim na elu po-

10 Cyprien Robert, Le monde grco-slave: Les Montngrins, Revue des Deux Mondes",
Paris, t. XXXII, 15 dcembre 1842, p. 939999.
11 Cyprien Robert, Le monde grco-slave: Les Serbes Histoire du prince Miloch, Revue
des Deux Mondes", Paris, 1843, t. I, 1-er mars, p. 811890.
12 Cyprien Robert, Le monde grco-slave: Les Bosniaques, Revue des Deux Mondes", Pa-
ris, t. II, 1-er mai 1843, p. 415479.
13 Cyprien Robert, Le monde grco-slave: L'union bulgaro serbe. Affaire de Serbie,
Revue des Deux Mondes", Paris, 1843, t. III, p. 271312.
14 Prosper Merime 1827. godine objavquje zbirku pesama pod naslovom La Guzla, u
kojoj su, pored dve originalne, sve ostale pesme wegovi pastii narodne poezije. Kao au-
tentine pesme Junih Slovena prevoene su u Nemakoj, Engleskoj pa ak i u Rusiji.
Vidi: Prosper Mrime, Gusle ili Izbor ilirskih pesama sakupqenih u Dalmaciji, Bosni, Hr-
vatskoj i Hercegovini, prevod i predgovor (Prosper Merime i wegove Gusle", 522) Miha-
ilo B. Pavlovi, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1991.
15 Simbolika datuma bila je kquna u izboru trenutka udara. Drugog decembra 1804.
godine Napoleon , slavni roak Napoleona i vaan izvor wegovog autoriteta jer je
podseao na dane kada je Francuska vladala Evropom, krunisao se za cara, ime je zapo-
eo period Prvog carstva.
262

iwe period u francuskoj istoriji poznat pod imenom Drugo carstvo.

Novoustanovqeni reim primorava asopis dva sveta" da u prvom
trenutku paqivo bira svoje politike teme. Za Siprijena Robera to je
znailo da se mora okrenuti mawe politizovanim temama, te se on po-
javquje sa tekstovima posveenim poeziji.
Prvi od tih tekstova objavqen je 15. decembra 1852. godine pod na-
slovom etiri slovenske kwievnosti: renesansa kwievnosti u Isto-
noj Evropi.16 Naslov je odraz ideja koje je Rober naao u tekstovima Ko-
lara i afarika. etiri slovenska jezika i odgovarajue kwievnosti
su ruski, ilirsko-srpski,17 eki i poqski, dok su svi ostali sloven-
ski govori samo dijalekti ova etiri jezika.
Teskt poiwe zanimqivom konstatacijom da su, od svih naroda koje
je Bog stvorio, slovenski narodi najkonzervativniji i najmawe skloni
revolucijama. Ovi su narodi, navodno, veno razapeti izmeu konzerva-
tivizma i progresa, eqe da pomire prolost i budunost, medijatori
su ekstremnih stawa civilizacija, stalno u potrazi za pomirewem.
Ovaj uvod mu slui da uvede priu o Slovenima podeqenima izmeu dve
civilizacije i dve crkve, latinske i katolike, s jedne strane, i vi-
zantijske i pravoslavne, sa druge. Wihova je kwievnost, navodno, iz-
raz stalne eqe da se Sloveni pomire i stope u jedan vii oblik je-
dinstva, o kojem je on pisao u svojim tekstovima o panslavizmu.18 Rober
je pristalica osobenog oblika slovenskog udruivawa koji naziva slo-
venskim, demokratskim panslavizmom, zasnovanim na slobodnoj voqi
udruenih naroda, koji bi trebalo da se suprotstavi ruskom, imperi-
jalnom nametnutom panslavizmu, a drava nastala na taj nain iskqu-
ivala bi Rusiju. Ilirsko-srpska" kwievnost, slobodna od uticaja
Zapada, kojem su podlegle poqska i eka kwievnost, uva, smatra Ro-
ber, u prvobitnom stawu najistije oblike autentinog slovenstva, koje
e oplemeniti ostale slovenske kwievnosti. Procvat ilirsko-srpske
kwievnosti Rober vidi najpre u dubrovakoj kwievnosti koja daje
prve klasike srpske kwievnosti (sic!)19 sa autorima kao to su Dr-
i, Gunduli, Vetranovi, ubranovi, Gueti Posebno se osvre
na Gundulievog Osmana, tumaei ga kao sveslovenski ep, pisan u sla-
vu borbe protiv islama i misije Slovena da islamske horde vrate iz
Evrope u Aziju. Ovaj se plodni period dubrovake kwievnosti zavr-
ava katastrofalnim zemqotresom iz 1667. godine, koji unitava ne
samo materijalnu osnovu nekada prosperitetne Republike nego i wenu
slovensku kulturu. Simbol tog unitewa, prema Roberu, je prelazak Du-

16 Cyprien Robert, Les quatres littratures slaves: Renaissances des lettres dans l'Europe
orientale, Revue des Deux Mondes", Paris, t. XVI, 15 dcembre 1852, p. 11191147.
17 Siprijen Rober u svome tekstu upotrebqava nekoliko naziva koji su mawe-vie
sinonimi. Tako ime Iugo Slaves objawava kao naziv koji podrazumeva Ilire Jadranskog
mora i podunavske, Turske i Austrijske Srbe, to jest istorijski najstarije poznate Slove-
ne". Imenom Iliri, naroito tokom prve polovine HH veka, oznaavani su inae svi
Juni Sloveni.
18 Cyprien Robert, Les deux Panslavismes. Situation actuelle des peuples slaves vis-a-vis de
la Russie, Revue des Deux Mondes", Paris, 1er novembre 1846, 64 p.
19 Op. cit., str. 1126.
 263

brovake visoke kole u ruke jezuita i prelazak na latinski jezik. Re-

zultat takvog razvoja dogaaja je i to to e H vek za Slovene biti
period mraka i varvarstva.
Drugu renesansu ilirsko-srpske kwievnosti Rober vidi u pojavi
Dositeja Obradovia, koji je, nakon viegodiwih putovawa po Evro-
pi u potrazi za svetlom znawa, osnovao kolu u kneevini Srbiji, ko-
ja svoj uticaj iri po Slavoniji i Sremu i mladoj kneevini. Nakon
toga Rober nekoliko stranica posveuje Qudevitu Gaju, ija je najvea
zasluga, po wegovom miqewu, to to je ujedinio pravopis i naterao
Hrvate da prihvate srpski kao svoj zvanini jezik".20 Nakon haosa koji
je vladao poetkom HH veka, ovo je bio velik korak napred, jer kwi-
evno jedinstvo je preduslov drutvenog i dravnog jedinstva, zakqu-
uje on.
U Zakquku Rober kae da je veliina ove nove kwievnosti u to-
me to je konano obezbedila trijumf nacionalnog ideala i oduprla se
svim asimilatorskim pokuajima. Vekovima fatalno podeqene izmeu
istoka i zapada, ove e kwievnosti konano pronai svoj specifini
put i ukquiti se ujediwene u evropski kulturni prostor.
Dva posledwa lanka koja e Siprijen Rober objaviti u asopisu
dva sveta" takoe su posveena kwievnosti. Jedan je iz 1853. godine,
Gusle i narodna poezija Slovena,21 a drugi iz 1854. godine pod naslovom
Poezija Slovena u HH veku, wen karakter i weno bogatstvo.22
lanak iz 1853. godine posveen je guslarskoj", usmenoj poeziji,
koja se prenosi sa oca na sina, kae Rober, kao specifino vlasni-
tvo guslara. lanak nije istraivakog karaktera nego predstavqa
kompilaciju ve poznatih tekstova i u wemu nalazimo klietizirane
ideje, mawe-vie poznate od Alberta Fortisa i ponavqane u gotovo
svim tekstovima o Junim Slovenima u francuskoj kulturi. Tako sa-
znajemo da su guslari najee siromani i slepi i ceo ivot posve-
uju poeziji, putujui od mesta do mesta, kao nekada Homer. Vrhunci
wihove aktivnosti su sabori, godiwi praznici sela. Na tim skupo-
vima se na livadama podiu nastambe od grawa, a qudi iz cele regije u
wima piju qivovicu (slivovitsa, rakija od treawa, kae Rober, ali
objawava da se za wenu izradu zapravo koriste qive!), i jedu peeni
jagawci. Gomila opkoli pevaa koji mladima, koji sede na travi, peva o
junakim poduhvatima plemena kao to su to nekada inili irski bar-
dovi. Krici srceparajueg bola meaju se sa wegovom pesmom. Ta poe-
zija, tvrdi Rober, predstavqa sliku pobeene nacije koja kroz jecaje
evocira uspomene na izgubqenu mo. Dodaje i da je video pevae ije je
zauvek ugaeno oko blesnulo neobinom vatrom dok bi pevali i inilo
se kao da je peva pronaao davno izgubqeni vid. Malo je verovatno da
nam Rober ovde saoptava line doivqaje, jer se u wegovom opisu

20 Op. cit., str. 1141.

21 Cyprien Robert, Le gouslo [sic!] et la posie populaire des Slaves, Revue des Deux
Mondes", Paris, t. II, 15 juin 1853, p. 11592200.
22 Cyprien Robert, La posie Slave au dix-neuvime sicle, son caractre et ses sources,
Revue des Deux Mondes", Paris, t. VI, 1-er avril 1854, p. 140169.
264

prepoznaju tekstovi Fortisa i Nodjea na istu temu, a originalnosti

nema ni u tragovima.23
Tekst se nastavqa zapaawima o odnosu katolike crkve prema
guslarskoj poeziji", naizgled naivnoj i nevinoj, ali radikalno pagan-
skoj, pa, zbog toga, meti crkvenih anatema. Iznenaen tim ponaawem,
Rober objawewe trai u tendencijama latinizma ka uoptavawu i
univerzalizaciji i carskom preziru katolike crkve prema provinci-
jalizmima i narodnim obiajima. Sa druge strane, kao izraz plemena i
drevnih obiaja, ta poezija predstavqa prepreku uspostavqawu kontrole
i vlasti. Uticajem katolike crkve Rober objawava odsustvo ove poe-
zije, svojstvene svim Slovenima, u ekoj i Poqskoj.
Ukratko, Rober guslarsku poeziju" vidi kao sirovi draguq, rudnik
drevnih obiaja i zbog toga smatra da je neprocewiva. Ona je izraz sta-
wa koje predstavqa prelaz iz prvobitnog, patrijarhalnog, u moderan na-
in miqewa i koje zauzima srediwi poloaj izmeu nomadskog i
ratnikog ivota i ivota industrijskih naroda. Ta poezija i drutva
u kojima ona nastaje su sutinski blii prirodi nego civilizaciji.
Ona odie jednom vrstom deije naivnosti i nevine senzualnosti za
koju se do sada verovalo da su je stari Grci odneli sa sobom u grob.
Obiaji koje opisuje ova poezija mogu kod nas, istie Rober, podstai
naklonost za idealno prirodno lepo", zamrlu qubav za porodicu, za-
jednicu i naciju, i sve izgubqene radosti prirodnog ivota. Genije
Slovena, stran ambicioznim tewama Zapada, ne poznaje ni wegove pa-
dove i patwe. Sva bogatstva poezije prvobitnih vremena, koja su u
Francuskoj bespovratno izgubqena, ostala su sauvana u temeqima slo-
venske prirode, koja ima misiju da ih sauva za svet. Eto, zato mnogo-
brojni elitni duhovi prouavawu Slovena posveuju toliku pawu.24

23 U francuskom prevodu Fortisove kwige Viaggio in Dalmazia iz 1778. godine Ro-

ber je mogao u uvenom poglavqu De la posie, de la musique, des danses & des jeux des MOR-
LAQUES da proita sledee: Na seoskim okupqawima koja se obino organizuju u kuama
u kojima ima vie devojaka, odrava se seawe na drevnu istoriju nacije. Tu se uvek nae
jedan peva koji svoj glas prati uz instrument koji se zove gusle, koji ima samo jednu i-
cu sastavqenu od vie niti spletene kowske grive. Tog oveka sluaju dok peva stare
Pisme, ili pesme, esto ih mewajui. Herojska pesma Morlaka je izuzetno tuna i mono-
tona. Oni pevaju pomalo nazalno, to se, moe se rei, vrlo dobro slae sa zvukom in-
strumenta koji sviraju. Stihovi najstarijih pesama koje je tradicija sauvala su desete-
raki, bez rime. Te pesme obiluju snanim i energinim izrazima ali u wima ima vrlo
malo traga ive i bujne mate."
U romanu arla Nodjea Jean Sbogar iz 1818. godine nailazimo na sledei opis iz-
voewa narodnih pesama:
Jednoga dana kada je Antonija sa svojom sestrom dola na jedan od tih sabora, iz-
nenadio ju je zvuk instrumenta koji uopte nije poznavala: pribliila se i videla star-
ca koji je, po nekoj vrsti gitare sa samo jednom icom od grive, pravilnim potezima po-
vlaio primitivno gudalo i iz we izvlaio promukli monotoni ton koji se jako dobro
slagao sa wegovim dubokim, ritmovanim glasom. Pevao je u slovenskim stihovima nevoqe
sirotih Dalmatinaca koje je beda oterala iz domovine [] Od wegovog glasa najpre potre-
seni, zatim razneeni i zaneseni, gledaoci su se okupqali jecajui jer kod nenih i hi-
trih Istrijana sve simpatije postaju line emocije a sva oseawa strasti. Jedni su ispu-
tali otre krike, drugi su uz sebe privijali ene i decu a bilo je onih koji su qubili
tlo i drobili pesak meu zubima, kao da je neko hteo da ih istrgne iz wihove domovine."
24 Cyprien Robert, Le Gouslo et la posie populaire des Slaves", Revue des Deux Mondes,
15 juin 1853, pp. 11991200).
 265

lanak pod naslovom Poezija Slovena u HH veku, wen karakter i

weno bogatstvo zanimqiviji je od prethodnog i svakako aktuelniji i
originalniji. Ideoloka potka je identina gotovo u svim tekstovima
i moe se svesti na sledeu ideju: treba podrati izgradwu nacional-
ne samobitnosti Slovena iz dva razloga: da se oni ne bi utopili u ru-
sko more koje bi za Zapad predstavqalo nepobedivog neprijateqa i da
bi se oslabila Austrija, to udovite sa slovenskim telom i german-
skom glavom". U ovom tekstu ispituje se kako bi poezija mogla da poslu-
i u te svrhe, pa se kae da je povratak na narodnu poeziju najznaajni-
ji dogaaj u kwievnosti Slovena HH veka. On oznaava povratak tra-
diciji i nacionalnim korenima, za razliku od prethodnih perioda
ugledawa na, pre svega nemake, strane uzore. A povratak tradiciji za
Robera znai povratak guslarskoj poeziji" kao izvoru inspiracije, ko-
ja obezbeuje autentinost i originalnost i renesansu slovenskih kwi-
evnosti. On pojedinano prouava stawe u etiri slovenske kwiev-
nosti koje smo ve spomiwali i zakquuje da je ilirsko-srpska najsve-
ija, najnacionalnija i najoriginalnija, jer je veza sa guslarskom tra-
dicijom" u woj najjaa. Na primeru Qermontova i wegove Pesme o tr-
govcu Kalawikovu iz 1837. godine trudi se da dokae da je ruska poezi-
ja suvie pod uticajem blaziranih, kosmopolitskih pesnika, koji se ne
mogu odupreti potrebi da se rustinoj jednostavnosti ove poezije ruga-
ju. Stawe je jo gore, tvrdi Rober, meu zapadnim Slovenima. Tamo je
guslarska poezija" jedva poznata po imenu i to se vie jedna zemqa
pribliava nemakoj civilizaciji mawe je osetqiva na narodnu poezi-
ju i wene ideale. Nigde u Evropi nije snaniji duh trgovine, indu-
strije, berzanskih pekulacija i novca nego u Pragu i nigde kwiev-
nost i nacionalno oseawe nisu daqe od guslarskog ideala". Slina
je situacija i u Poqskoj. Jedino ilirsko-srpska kwievnost gusle shva-
ta ozbiqno. Dok su druge slovenske kwievnosti poele od kraja, od
kosmopolitizma i stranih uticaja, da bi tako oslabqene traile svoje
korene, jedino je srpsko-ilirska krenula od poetaka, od duha rase i
imitacije drevnih Grka, koji nikada nisu zaboravili ono to je bila
wihova guslarska poezija" Homerova poezija.
U ovom lanku Rober se pojavquje, zapravo, kao savetnik u procesu
izgradwe nacionalnog identiteta, jer guslarska poezija" upravo tome
treba da poslui, da bude korak na putu ka emancipaciji, u trenutku ka-
da, osim Rusije, u slovenskom svetu praktino nema nacionalnih drava.
Na alost, ovo je bio posledwi Roberov lanak u asopisu dva
sveta". Wegovi prijateqi i kolege sa posla priali su kasnije da se
sve vie povlaio u sebe, da je pao pod uticaj nekakvih utopijskih dok-
trina, kabetizma25 moda, i da je verovatno otiao u Ameriku ili Au-

25 tienne Cabet (1788 Dion 1856 Sen-Luis, Misuri) bio je francuski politi-
ki teoretiar, blizak socijalistima utopistima. Pod naslovom Voyage en Icarie, 1842. go-
dine, on objavquje plan komunistike utopije, idealnog grada Ikarije. Kwiga je imala ve-
lik uspeh u Francuskoj i doivela je vie izdawa. U predgovoru Kabe svoju kwigu pred-
stavqa kao moralni, filozofski, politiki i ekonomski traktat. Komunisti su, kae
on, uenici i sledbenici Hrista i prvih hriana, koji su se odrekli privatnog vla-
266

straliju, zemqe svih mogunosti", pokuavajui da utopije pretvori u

stvarnost.
asopis dva sveta" izlazi i danas. Teme iz slovenskog sveta po-
sle Robera obraivali su mnogobrojni autori. Ipak, Roberovi tekstovi
imali su mnogo vie odjeka u zemqama o kojima je govorio, pre svega
zbog podrke koju je pruao nacionalnim pokretima. U epohi Julske
monarhije i Drugog carstva on je bio jedan od retkih znalaca jezika,
kwievnosti i kulture Slovena, a pre svega Junih Slovena. Zahvaqu-
jui wemu, specifinoj meavini utopijskih ideja, ideja socijalne
pravde i uticaju poqske emigracije, tokom jednog dramatinog politi-
kog perioda, Juni Sloveni su bili veoma esta tema ovog prestinog
francuskog asopisa.

Pavle Sekerus

LES THEMES SUDSLAVES DANS LA REVUE DES DEUX MONDES

PENDANT LA MONARCHIE DE JUILLET ET LE DEUXIEME EMPIRE

Rsum

La Revue des Deux Mondes est fonde en 1829 par Franois Buloz. Elle est la re-
vue franaise vivante la plus ancienne en Europe. Ds ses dbuts, la Revue s'est im-
pose comme un ple de la vie intellectuelle franaise et europenne. Mlant l'histoire,
la littrature et la politique, elle souhaite incarner l'humanisme hrit des Lumires,
cultivant la curiosit pour les socits non-europennes, amricaine, russe ou celles des
mondes africains et asiatiques. Cyprien Robert, slavisant franais, infatigable voyageur
qui a travers l'Italie, l'Allemagne, toute l'Europe orientale et une partie de l'Asie occi-
dentale, s'est impose comme collaborateur idal pour les thmes slaves et sudslaves.

snitva. Kabe predlae povratak na taj prvobitni komunizam koji treba da ukloni
osnovni uzrok sadawe dekadencije, a to je nejednakost.
 UDC 821.163.41.0911/19"
821.163.4/.6.09
821.163.41-95

KONCEPCIJE SRPSKE I JUGOSLOVENSKE KWIEVNOSTI

PAVLA POPOVIA

Nenad Nikoli

SAETAK: U radu se izlau naini na koje je Pavle Po-

povi uspostavio koncepcije srpske i jugoslovenske kwiev-
nosti u Pregledu srpske kwievnosti (1909), Jugoslovenskoj kwi-
evnosti (1918), Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini" (1922)
i Ogledu o jugoslovenskoj kwievnosti (1930). Te koncepcije se
posmatraju s obzirom na Popovieve teorijske postavke o kwi-
evnoj istoriji i wegovu najiru kulturnu opredeqenost, za
koju je vano shvatawe o nacionalnom identitetu, bitno vezano
za aktuelnu dravno-politiku situaciju.
KQUNE REI: dubrovaka kwievnost, jugoslovenska kwi-
evnost, kwievna istorija, nacionalna kwievnost, Pavle
Popovi, srpska kwievnost, hrvatska kwievnost

Monografije Pavla Popovia Pregled srpske kwievnosti (1909) i

Jugoslovenska kwievnost (1918) deli mawe od decenije, ali je to vreme
ispuweno izuzetno dinaminim dogaajima: balkanskim ratovima i Ve-
likim ratom. Dok je Pregled srpske kwievnosti pisan u Srbiji pre
balkanskih ratova, Jugoslovenska kwievnost je nastajala tokom Velikog
rata, uporedo sa Popovievim propagandnim radom u Jugoslovenskom
odboru u Londonu,1 da bi se pojavila poetkom 1918. godine, kao deo bi-
blioteke zamiqene da demonstrira jedinstvenost junoslovenskih na-
roda koji su u tom trenutku radili na stvarawu zajednike drave. Me-
utim, Popovieva delatnost kada je re o jugoslovenskoj kwievnosti
nije se zavrila sa tom monografijom, pisanom po dravnom zadatku;
jugoslovenska kwievnost je postala wegova dominantna kwievnoisto-
rijska ideja, kojoj je 1922. godine posvetio i pristupnu besedu u Kraqev-
skoj akademiji nauka Jugoslovenska kwievnost kao celina", da bi
1930. godine jo jednom, ovog puta za francusku publiku, predstavio

1 Up. Qubinka Trgovevi: Naunici Srbije i stvarawe jugoslovenske drave: 1914

1920 (1986); Beograd: Narodna kwiga Srpska kwievna zadruga, 1987. i naroito Dra-
goslav Jankovi: O ivotu i radu Pavla Popovia za vreme Prvog svetskog rata", u: Pa-
vle Popovi: Iz dnevnika, priredio Bogdan Q. Popovi (Sabrana dela Pavla Popovia,
kw. 11); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2001.
268

pregled jugoslovenske kwievnosti (1934. godine preveden na srpski

kao Ogled o jugoslovenskoj kwievnosti). Kada je, dakle, re o kwievno-
istorijskim sintezama, jugoslovenska kwievnost u Popovievom radu
zauzima vie mesta od srpske kwievnosti, ijem se pregledu Popovi
posle drugog izdawa iz 1913. godine vie nije vraao, te je Pregled srp-
ske kwievnosti u nepromewenom obliku pretampavan do devetog iz-
dawa 1931. godine.2 Osim to upuuje na Popovievu veu zaintereso-
vanost za pitawa jugoslovenske kwievnosti koja izmeu 1918. i
1930. prolaze kroz razna preispitivawa koja treba da snanije zasnuju
pojam jugoslovenske kwievnosti kao jedinstvene, celovite i nacio-
nalne kwievnosti ovakav odnos prema Pregledu srpske kwievnosti
unosi i izvesnu napetost u celinu Popovievog kwievnoistorijskog
rada, budui da se dvadesetih godina pretampava kwiga, i to za kol-
sku upotrebu, u kojoj su pojedine postavke sasvim razliite od aktuel-
nih Popovievih stavova o jugoslovenskoj kwievnosti. Teko je pret-
postaviti da li je pretampavawe neizmewenog Pregleda srpske kwi-
evnosti bilo puka inercija ili je trebalo da obezbedi izvesnu dvo-
strukost u Popovievom pogledu na kwievnu prolost, ali ono u
svakom sluaju, ak i da u pitawu nije nita drugo do drawe u tam-
pi kwige koja se dobro prodaje, svedoi o nedoslednoj primeni shvatawa
o jugoslovenskoj kwievnosti u svakodnevnom kulturnom delovawu.3
Pre Velikog rata je za Popovia shvatawe o srpskoj kwievnosti
kao posebnoj nacionalnoj kwievnosti bilo dominantno, iako je u
isto vreme radio na bibliografiji srpsko-hrvatskih kwiga od 1868
1905 godine",4 zatim prvi zaveo i sistematske kurseve iz slovenake i
hrvatske kwievnosti"5 na univerzitetu,6 te napisao dva 'kraa pre-
gleda', nove srpske kwievnosti [] i kwievnosti hrvatske"7 koji po-
tom bili su prevedeni na maarski jezik pod optim naslovom Szer-
bek s Horvtok i tampani u etvrtom tomu dela Egyetemes Irodalomtr-
tenet u Budimpeti 1911. godine";8 ipak, nita od toga Popoviu nije
smetalo da 1913. godine u napomeni K drugom izdawu" Pregleda srpske

2 Miroslav Panti: Pregled srpske kwievnosti Pavla Popovia", u: Pavle Po-

povi: Pregled srpske kwievnosti, priredio Miroslav Panti (Sabrana dela Pavla Po-
povia, kw. 1); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1999; str. 236.
3 Kada je re o Popovievom inicijalnom odnosu prema jugoslovenskoj ideji, Dra-
goslav Jankovi i Qubinka Trgovevi belee da je Popovi u junu 1916. Mateji Boko-
viu izriito rekao: Ja sam protiv jugoslovenskog programa" (Qubinka Trgovevi: Na-
unici Srbije i stvarawe jugoslovenske drave: 19141920; str. 179 i Dragoslav Jankovi:
O ivotu i radu Pavla Popovia za vreme Prvog svetskog rata"; str. 753), a donose i
vie primera Popovievih kolebawa: svi ovi podaci, izuzetno znaajni za Popovievu
biografiju, nisu meutim uzimani u obzir, jer je ciq ove studije da osvetli status jugo-
slovenstva u Popovievom javnom delovawu.
4 Uro Xoni: Pavle Popovi"; Beograd: Godiwica Nikole upia, kw. HH,
sv. 82, 1940; str. 129.
5 Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd 1963; str. 351.
6 1907/08. je osnovao poseban kurs slovenakog jezika, a u periodu 19091912. drao
je kurs o istoriji srpske, hrvatske i slovenake kwievnosti u devetnaestom veku.
7 Miroslav Panti: Pregled srpske kwievnosti Pavla Popovia"; str. 228.
8 Miroslav Panti: Pregled srpske kwievnosti Pavla Popovia"; str. 228229.
 269

kwievnosti naglasi: ja smatram, po razlozima a ne po ovinizmu, da

se srpska kwievnost moe izlagati bez hrvatske" (PSK: 7),9 i zatim
doda: Kad sam pisao mali pregled nae kwievnosti, ja sam izloio
i srpsku i hrvatsku kwievnost zajedno, ne delei je na ono to je srp-
sko i ono to je hrvatsko, i time sam jasno pokazao da me u ovom pogle-
du nikakav ovinizam ne rukovodi" (PSK: 78). Popovi, dakle, jasno
demonstrira da je svestan posebnosti srpske i hrvatske kwievnosti,
ali i mogunosti da se one zajedno izlau, birajui u tom trenutku da
se posveti srpskoj kwievnosti, a ne wenom izlagawu zajedno sa hrvat-
skom. Sa koncepcijom jugoslovenske kwievnosti ta se dvostrukost po-
gleda na kwievnu prolost Srba i Hrvata mewa, jer se srpska i hrvat-
ska kwievnost vie ne doivqavaju kao posebne kwievnosti koje se
mogu predstavqati ili posebno ili zajedno, nego kao regionalne kwi-
evnosti jedne nacionalne jugoslovenske kwievnosti. Zbog toga
istovremeno zalagawe za jugoslovensku kwievnost kao celinu i pre-
tampavawe Pregleda srpske kwievnosti u Popovievo javno delovawe
unosi protivrenost, koje pre rata nije bilo, jer je tada Popovi bilo
da je izlagao samo srpsku, bilo da je za maarsku publiku izlagao srpsku
i hrvatsku kwievnost zajedno, inio praktian izbor koji nije dovo-
dio u pitawe identitet ni srpske ni hrvatske kwievnosti. Razlike
izmeu odreewa predmeta Pregleda srpske kwievnosti i Jugoslovenske
kwievnosti ukazuju na transformaciju Popovievog shvatawa nacio-
nalne kwievnosti, dok je metodologija wegovog pristupa uglavnom osta-
la neizmewena, te kako je u osnovi te transformacije promewen pogled
na nacionalno pitawe, analizom razlika izmeu Popovievih najop-
tijih shvatawa srpske i jugoslovenske kwievnosti moe se doi do
slike transformacije srpske kulture i nacionalnog samorazumevawa, u
kontekstu kojih Popovi i mewa svoja shvatawa o nacionalnoj kwiev-
nosti. Takoe, nekadawa mogunost da se srpska i hrvatska kao poseb-
ne kwievnosti izlau i zajedno, ali da se pri tome ne pretope u jugo-
slovensku kwievnost, pokree pitawe o alternativnom kwievnoi-
storijskom pogledu na jugoslovensku kwievnost, odnosno da li je jugo-
slovenska kwievnost mogla biti uspostavqena drugaije, a ne kao je-
dinstvena nacionalna kwievnost?

9 Skraenice upuuju na sledea izdawa: JK Pavle Popovi: Jugoslovenska kwi-

evnost (Kwievnost Srba, Hrvata i Slovenaca) (19192), u: Jugoslovenska kwievnost,
priredio Nenad Qubinkovi (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 9); Beograd: Zavod za ux-
benike i nastavna sredstva, 1999; JKC Pavle Popovi: Jugoslovenska kwievnost kao
celina. Pristupna akademska beseda akademika Pavla Popovia na sveanom skupu Srp-
ske Kraqevske Akademije 11. februara 1922. god." (1922), u: Jugoslovenska kwievnost,
priredio Nenad Qubinkovi (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 9); Beograd: Zavod za ux-
benike i nastavna sredstva, 1999; OJK Pavle Popovi: Ogled o jugoslovenskoj kwievno-
sti (1930), sa francuskog preveo Vladimir Pitovi, u: Jugoslovenska kwievnost, prire-
dio Nenad Qubinkovi (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 9); Beograd: Zavod za uxbenike
i nastavna sredstva, 1999; PSK Pavle Popovi: Pregled srpske kwievnosti (1909,
19132), priredio Miroslav Panti (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 1); Beograd: Zavod
za uxbenike i nastavna sredstva, 1999.
270

*
* *
Poto je u pristupnom predavawu na Katedri za srpsku kwiev-
nost 1904. godine10 izloio metodoloku osnovu svog prouavawa srp-
ske kwievnosti, nazvanog istorijska kritika, Pavle Popovi je obja-
snio i kakvu bi ulogu trebalo da ima istorijska kritika u istraiva-
wu stare i dubrovake kwievnosti. Drei narednih godina nastavu
oslowen na te metodoloke principe, Popovi se pribliio mogu-
nosti da itaocima predstavi pregled stare, usmene i dubrovake kwi-
evnosti, koji predstavqa veim delom izvod iz predavawa koja sam
drao na Velikoj koli i Univerzitetu posledwih pet godina. Ona je
pisana da onima koji vole i prouavaju nau kwievnost poslui kao
kratak pregled wen, i, ukoliko kratkoa doputa, kao podloga za wihov
rad na nauci. Wen je zadatak, prema tome, da u glavnim i optim crta-
ma izloi na predmet, i da predstavi danawe stawe naih studija o
srpskoj kwievnosti" (PSK: 1). Poto je tako definisao ciq Pregleda
srpske kwievnosti, Popovi je objasnio i kako je radio, naroito is-
tiui da govori uvek po neposrednom poznavawu stvari a ne po tuim
miqewima i izvetajima" (PSK: 1),11 ali ipak pored dela, potrebno
je bilo itati i rasprave o delima [] Ja sam uzeo da i rasprave itam
i pregledam, kao i dela, i da rezultate koje one sadre veem za izlaga-
we i ocenu dela, koja sam po delima inio" (PSK: 1). Ukratko, kwiga
je ova raena najpre po itawu dela, a potom po itawu rasprava"
(PSK: 1), ali kako je, meutim, ovo runa i praktina kwiga, a ne op-
irno nauno izlagawe, to je trebalo zbiti materijal i kazivati stva-
ri sa malo rei. Toga radi, esto je trebalo najpre za sebe opirno iz-
loiti stvar, pa tek iz toga izvoditi ovako kako je ovde izneseno"
(PSK: 2), to upuuje na izrazitu sintetinost Popovievog Pregleda
srpske kwievnosti: i kada citira tua miqewa Popovi po pravilu
to ne ini polemiki, nego navodi ona miqewa sa kojima se slae i
tako ih snano integrie u svoj tekst da izvore citata ne daje u fusno-
tama, to bi bilo oekivano, nego tek na kraju, u napomenama kazuje
odakle je koji navod u ovoj kwizi; nevaniji i mawi navodi izostavqa-
ju se [] Navodi su katkad neto skraeni ili u sitnicama prekrojeni
i izmeweni" (PSK: 173), to je znak nastojawa da sve to potpunije
integrie sa sopstvenim izlagawem. Zato se Pregled srpske kwievno-
sti pojavquje kao suma dotadaweg prouavawa srpske kwievnosti,
ali se zbog odsustva dijaloga sa raspravama koje je Popovi uzimao u
obzir ne moe videti na koji je nain uspostavqena.

10 Pavle Popovi: Prouavawe srpske kwievnosti, wegovi pravci i metode"

(1904), u: Kwievna kritika Kwievna istoriografija, priredio Miroslav Panti
(Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 10); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,
2002.
11 To je bila znaajna novost, jer su bezmalo sve istorije kwievnosti i kwiev-
no-istorijski pregledi raeni kod nas do ove Popovieve kwige ostvarivani [] prete-
no iz druge ruke" (Miroslav Panti: Pregled srpske kwievnosti Pavla Popovia";
str. 230).
 271

Ipak, Popovi je u predgovoru izloio metodoloke osnove svog

preglednog predstavqawa srpske kwievnosti, i to za svaki wen deo
posebno. Najpre, kada je re o staroj kwievnosti, Popovi kae da su
u staru kwievnost unesena samo dela srpske recensije, poto samo
ono u srpsku kwievnost spada to se u toj recensiji nalazi" (PSK:
2): granice srpske kwievnosti kao srpske obeleene su, dakle, filolo-
kim kriterijumom, dok su wene granice kao kwievnosti vezane za
kriterijum literarnosti: izostavqena su i dela koja nemaju blii
kwievni karakter i ne spadaju u kwievnost u uem smislu rei, ma-
koliko ona inae velika i vana bila (Duanov zakonik, izdawa starih
srpskih tamparija i sl.)" (PSK: 2). Popovi na taj nain uspostavqa
otklon od do tada dominantnih filolokih prouavawa stare kwiev-
nosti, u kojoj pak smatra da treba traiti i isticati dela lepa, zani-
mqiva, kwievno vana, i rodove vie kwievne" (PSK: 2); oslawaju-
i se na najsavremenije pristupe vizantijskoj kwievnosti, nastojao je
gdegod je bilo moguno, da se koristim ispitivawima tuih kwiev-
nosti" (PSK: 3).12 Dakle, Popovi je u predgovoru svom pregledu uspo-
stavio nove granice stare srpske kwievnosti, odreene jezikim i
kriterijumom literarnosti, presudno svoje ispitivawe analizom kwi-
evnih vrsta vezavi za potowi, zbog ega izlagawe stare kwievnosti
tee kroz delove Poezija" i Proza" (1. Romani i pripovetke", 2.
Apokrifi i hagiografija", 3. Biografije i pohvale" i 4. Istorija").
Za ovim najkraim poglavqem Pregleda srpske kwievnosti sledi ne-
to due poglavqe Narodna kwievnost" takoe podeqeno po an-
rovima: Poezija" (1. Lirska poezija" i 2. Epska poezija") i Proza"
(1. Ozbiqne pripovetke" i 2. aqive pripovetke") dok na kraju
dolazi najobimnije poglavqe, vee nego prethodna dva poglavqa zajedno,
Sredwa (dubrovaka) kwievnost", takoe podeqeno po anrovima,
ali i po vekovima. Dok je za narodnu kwievnost u predgovoru rekao da
je nastojao da rezultate velikog broja ispitivawa pojedinanih pitawa
u vezi sa epskom poezijom unese u svoju kwigu i predstavi u sistema-
tinom pregledu pesama i wihove sadrine" (PSK: 3), za dubrovaku
kwievnost Popovi primeuje da ima i svoje primamqivosti i le-
pota, i studije koje se danas o woj ine daju joj sve to vie primamqi-
vosti. Zato joj je u ovoj kwizi dato dosta prostora" (PSK: 4), a poto
dobar i interesantan deo dubrovake kwievnosti nije izdan, to su i-
tani i rukopisi, to kod prvih dveju oblasti nije iweno" (PSK: 4),
te otuda izlagawe sadraja ovde je bilo naroito potrebno" (PSK: 4).

12 Ovakav pristup staroj kwievnosti obrazloio je ve u svom pristupnom preda-

vawu (Pavle Popovi: Prouavawe srpske kwievnosti, wegovi pravci i metode"; str.
2730), a opirnije ga je branio u polemici sa Stanojem Stanojeviem, objawavajui
da je u Pregledu srpske kwievnosti izloena stara kwievnost uporedo sa vizantij-
skom, i veze izmeu te dve kwievnosti [su] raene po Krumbaherovoj Istoriji vizantij-
ske kwievnosti, to je, drim, prvi sluaj u naoj nauci" (Pavle Popovi: Stanoje
Stanojevi kao kritiar (Povodom kritike na Pregled srpske kwievnosti)" (1910/11), u:
Kwievna kritika Kwievna istoriografija, priredio Miroslav Panti (Sabrana
dela Pavla Popovia, kw. 10); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2002; str.
521).
272

Govorei o tome da je dubrovaku kwievnost izlagao po rodovima, kao

i prethodne dve, ali i vekovima, Popovi dodaje da to daje prilike za
interesantna opaawa o toku i razvoju cele kwievnosti" (PSK: 45),
jer se vidi kako rodovi rastu i opadaju, koji od wih prestaju a koji se
novi javqaju, kojih nema nikako i kolika je teta od toga, koje se kole
i pravci ukazuju, ta se iz tuih kwievnosti unosi i u kojoj meri, da
li se time kwievnost obnavqa ili ona zastareva i gubi vezu sa vreme-
nom, da li stalno prokruje sebi nov put ili ostaje u tradiciji, razvija
li se jednostrano ili u svima pravcima, jednom reju, kako kwievnost
uopte ide i kojim tokom tee. Ja sam gledao, koliko se moglo, da obe-
leim taj opti tok dubrovake kwievnosti" (PSK: 5). Zbog ega, me-
utim, to nije inio i kada je bila re o staroj kwievnosti, takoe
izloenoj po rodovima, ali ne i vekovima? Da li samo zbog toga to je
u staroj kwievnosti hronologija u mnogome neodreena, ak nije ona
odreena ni po stoleima, a nekmoli po godinama"?13 Zar i bez stroge
hronologije ne bi bilo mogue, recimo, pokazati razliku izmeu Do-
mentijanovog i Teodosijevog itija sv. Save? Popovi to, uostalom, i
ini: on kae da Teodosije belei veliki napredak u razvoju starih
naih biografija" (PSK: 30), ali ne govori opirnije o tom napret-
ku. Da li samo zbog toga to hronologija nije precizna (ali je dovoqno
jasna da zna ko dolazi posle koga) ili je moda razlog nesrazmere u
prikazivawu stare i dubrovake kwievnosti ipak pre u znaaju koji
dubrovaka kwievnost treba da dobije?14
Pregled srpske kwievnosti svojim teorijskim postavkama i nai-
nom wihove realizacije otkriva vaan uticaj aktuelnosti na Popovi-
evo izlagawe, koje je u odeqcima o staroj, narodnoj i dubrovakoj kwi-
evnosti voeno razliitim ciqevima, koji su uslovili i wihove raz-
liite razmere. Govorei o prilino poznatoj i filoloki dobro
prouenoj staroj kwievnosti, Popovi kao svoj glavni ciq uzima da
je, najpre, precizno definie, voen strogim jezikim i kriterijumom
literarnosti, a da zatim na taj nain uspostavqenu staru srpsku kwi-
evnost izloi po rodovima, kao to su to sa vizantijskom, odnosno
francuskom kwievnou inili Karl Krumbaher i Gaston Paris.15

13 Miroslav Panti: Pregled srpske kwievnosti Pavla Popovia"; str. 233.

14 Ako je Popovi u kritikom prikazu Istorije srpske kwievnosti Jovana Gria
1906. godine napisao da je mana to svi glavni delovi istorije srpske kwievnosti
nisu u woj s dovoqnom vanou obraeni, ni u srazmernom obimu" (Pavle Popovi:
Istorija srpske kwievnosti Jovana Gria" (1906), u: Kwievna kritika Kwievna
istoriografija, priredio Miroslav Panti (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 10); Beo-
grad: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2002; str. 252253), trebalo bi pretpostavi-
ti da je on o srazmeri obima u svom tri godine kasnije pisanom pregledu naroito vodio
rauna. Kada se tome doda da ako su do pre izvesnog vremena stari periodi kwievnosti
bili zapostavqani, danas im se u svima istorijama kwievnosti prosveenih naroda da-
je vano mesto" (Pavle Popovi: Istorija srpske kwievnosti Jovana Gria"; str.
253), onda nesrazmera izmeu stare i dubrovake kwievnosti naroito zahteva da se o
woj razmisli.
15 Up. Dragoqub Pavlovi: Pavle Popovi kao naunik i kwievni istoriar";
Beograd: Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, kw. HH, sv. 34, 1959; str.
205.
 273

Iako se tokom tog izlagawa pojavquju nagovetaji prie o razvoju stare

kwievnosti, Popovi ni u jednom trenutku ne prelazi na istorijsko
izlagawe, odnosno kwievnoistorijski nagovetaji ostaju sporedni,
zatvoreni unutar sistematizacije po rodovima. Sa druge strane, Popo-
vi se u predstavqawu pojedinanih dela svakog od rodova drao hrono-
lokog principa, to nagovetava ipak neku, makar i minimalnu, raz-
vojnost unutar izlagawa po rodovima. U delu o narodnoj kwievnosti
ne moe, naravno, biti rei o bilo kakvoj razvojnosti, jer je starina
usmene poezije relativna, pa epsku poeziju kojoj je posveeno najvie
prostora Popovi izlae po ciklusima, pratei hronologiju dogaa-
ja na koje se pesme odnose. Sve ovo upuuje na izvesno istorijsko osea-
we Popovievo, koje se nije objavilo na reprezentativan kwievnoi-
storijski nain, ali je sa druge strane dovoqno da se Popovi odlui
da unutar izlagawa srpske kwievnosti po rodovima prati hronolo-
ki red, a ne da ga recimo organizuje po motivima (npr. epske pe-
sme o enidbi sa preprekama, pa zatim one o megdanu, i tako daqe). Ka-
da je re o dubrovakoj kwievnosti, ona je najopirnije predstavqena
i tu su najjasnije ukrteni hronoloki i princip izlagawa po rodo-
vima. Nije li to zato to je poglavqe o dubrovakoj kwievnosti sa-
svim novo u srpskoj kulturi: dok poglavqe o staroj kwievnosti hoe da
jedno poznato poqe prouavawa postavi na nove metodoloke osnove,
dok poglavqe o narodnoj kwievnosti donosi sistematizaciju znawa o
ovoj takoe dobro poznatoj i veoma popularnoj i cewenoj grani srpske
kwievnosti, poglavqe o dubrovakoj kwievnosti tek treba da uteme-
qi dubrovaku kwievnost kao deo srpske kwievnosti? U predgovoru
prvom izdawu Popovi eksplicitno i kae da je dubrovaka kwiev-
nost vrlo vana oblast srpske kwievnosti" (PSK: 4), a u napomeni
K drugom izdawu", odgovarajui na primedbe radi ovinizma koji se
tobo vidi iz moje kwige" (PSK: 7), ponavqa: Ja smatram, po razlozi-
ma a ne po ovinizmu, da se srpska kwievnost moe izlagati bez hr-
vatske, i da se dubrovaka kwievnost moe nazvati srpskom bar onako
isto kao i hrvatskom" (PSK: 7). Razmere odeqaka u Pregledu srpske kwi-
evnosti upuuju na zakquak da je Popoviev dominantni ciq bio da
se, pored sistematizacije znawa o narodnoj kwievnosti i postavqawa
novih metodolokih osnova za prouavawe stare kwievnosti, detaqno
izloi dubrovaka kwievnost kao deo srpske kwievnosti. Upravo zbog
toga je ona, osim po rodovima, podeqena i po vekovima: da je izlagawe
dubrovake kwievnosti bilo podjednako saeto kao izlagawe stare
kwievnosti, i za wu bi bilo dovoqno napraviti globalnu podelu po
rodovima, a zatim unutar we hronoloki pratiti dela. Meutim, Po-
povi je sa jedne strane eleo da pokae kako su se mewali rodovi kroz
vekove, ali je sa druge strane uspeo, mada o tome nije rekao nita u
predgovoru, i da itaocu predstavi sliku pojedinih vekova u wihovoj
sintetinosti. Ipak, to je daleko od kwievnoistorijskog pristupa
koji bi pratio razliite epohe i pokrete; iako neke od wih pomiwe,
Popovi dosledno ostaje vezan za vremenske, a ne kwievnoistorijske
odrednice.
274

Zato se moe rei da se u Pregledu srpske kwievnosti Popovi

stalno nalazi izmeu sistematizacije po rodovima i hronolokog prikaza
dela unutar tih rodova, pri emu je sistematizacija pretena u pogla-
vqu o narodnoj kwievnosti, dok hronologija najvanije mesto zauzima
u poglavqu o dubrovakoj kwievnosti. To je u vezi kako sa poetikom
tih kwievnosti, tako i sa sauvanim podacima, ali pre svega sa in-
tencijom monografije, jer je stara kwievnost, uprkos mawoj precizno-
sti hronologije i oskudnijim podacima, mogla biti prikazana na isti
nain kao dubrovaka kwievnost, kao to je i dubrovaka kwievnost
mogla biti prikazana na isti nain kao stara, da se Popovi skoncen-
trisao samo na pisce prvoga reda i da nije sadraje wihovih dela to-
liko opirno predstavqao. Ako je deo o dubrovakoj kwievnosti naj-
opirniji jer je ona najmawe poznata i srpskoj publici se tek sada pr-
vi put predstavqa, to protivrei Popovievom estom naglaavawu da
pie prirunu kwigu, za ake i poetnike, koja bi trebalo da predsta-
vi srazmernu celinu srpske kwievnosti. Nesrazmera delova kao da
pre rauna na publiku koja je ve upoznata sa srpskom kwievnou, pa
joj sada treba opirnije predstaviti ono to najslabije poznaje, a u de-
lovima koji su joj bliski treba joj ponuditi novi metodoloki pri-
stup. Sa druge strane, Popovi je za takvu publiku mogao napisati samo
istoriju dubrovake kwievnosti, ali se onda dubrovaka kwievnost
ne bi pojavila kao deo srpske kwievnosti. Dakle, Pregled srpske kwi-
evnosti je pisan tako da predstavi novu metodologiju prouavawa
kwievnosti utemeqenu u pozitivizmu, vezanu za filoloki i krite-
rijum literarnosti, i da u tako postavqene okvire srpske kwievnosti
ukqui dubrovaku kwievnost kao wen integralni deo. Ova dva zadat-
ka su u istoj kwizi mogla da budu ostvarena samo po cenu neravnotee
izlagawa materijala, to upuuje da je u Pregledu srpske kwievnosti
izlagawe presudnije odreeno kulturnim, nego kwievnoistorijskim
intencijama.
Polazei od ideje nacionalne kwievnosti, Popovi staru kwi-
evnost definie preko jezika, ali isti argument primewen na novu
kwievnost ukquio bi u srpsku kwievnost i sva ona dela koja se
inae smatraju korpusom hrvatske kwievnosti, a koja bi tada bila sve-
dena na dela pisana kajkavskim, to praktino znai da hrvatske kwi-
evnosti od sredine devetnaestog veka skoro uopte ne bi ni bilo.
Popovi je, naravno, daleko od toga da izvede ovakve zakquke. Uosta-
lom, ako kae da se srpska kwievnost moe izlagati bez hrvatske i da
je dubrovaka kwievnost koliko srpska toliko i hrvatska, Popovi ne
samo to saoptava da hrvatska kwievnost postoji, nego posredno odu-
staje od jezikog kriterijuma, jer ako je dubrovaka kwievnost pisana
na jeziku koji u trenutku wenog stvarawa nije bio jezik hrvatske kwi-
evnosti, kako onda dubrovaka kwievnost moe pripadati hrvatskoj
kwievnosti? Ako je to zbog toga to je hrvatska kwievnost kasnije
prela na srpski jezik, koji je i jezik dubrovake kwievnosti, to zna-
i da o pripadnosti dubrovake kwievnosti srpskoj ili hrvatskoj ne
odluuje lingvistiki kriterijum, nego pre svega trenutak aktuelnosti,
 275

iz perspektive iz koje se dubrovaka kwievnost razume kao hrvatska

tradicija. Slian je, meutim, sluaj i sa starom srpskom kwievno-
u: da se dosledno vodi lingvistikim kriterijumom kojim je tu kwi-
evnost odvojio od kwievnosti na drugim redakcijama starosloven-
skog, Popovi bi je nazvao srpskoslovenskom, a ne starom srpskom
kwievnou, jer jezik nove srpske kwievnosti ne samo to je druga-
iji od jezika stare kwievnosti, nego ni wegova kodifikacija nije
uspostavqena razvojem srpskoslovenskog, nego naprotiv, sasvim druga-
ijim putevima. Meutim, izmeu srpskog i srpskoslovenskog jezika
ipak postoji veza, jer je srpskoslovenski redakcija staroslovenskog na-
stala pod uticajem srpskog govornog jezika, dakle onog jezikog supstra-
ta koji e razume se, u obliku koji je dostigao posle vievekovnog
razvoja biti kodifikovan kao srpski kwievni jezik. Zato dok izme-
u hrvatske i dubrovake kwievnosti postoji razumqivost koje nije
bilo u vreme nastanka dubrovake kwievnosti, stara srpska kwiev-
nost se ne moe itati bez uewa jezika ili prevoda, ali wu sa srpskom
kwievnou povezuje distinktivno svojstvo srpske redakcije staro-
slovenskog koje je u neposrednoj vezi sa srpskim jezikom. U oba sluaja,
dakle, jeziki kriterijum igra vanu ulogu, ali na nain koji nije ne-
posredan, nego smisao dobija u irem kulturnom kontekstu. Uostalom,
ve jedno vrlo jednostavno pitawe pokazuje da kriterijum nije presudno
lingvistiki. To je pitawe po emu se razlikuju srpska i hrvatska kwi-
evnost, ako su obe na istom jeziku, a wega Popovi ni u jednom tre-
nutku ne postavqa za wega su srpska i hrvatska kwievnost samorazu-
mqive datosti. Meutim, s obzirom da nastoji da jasno razgranii sta-
ru srpsku kwievnost od drugih sredwevekovnih kwievnosti, oi-
gledno je da pitawe granica za wega nije nevano, naprotiv upravo
vanost okvira srpske kwievnosti uslovqava tako opirno predsta-
vqawe dubrovake kwievnosti, da bi se potvrdila wena pripadnost
srpskoj kwievnosti, zbog ega odsustvo svake tematizacije pitawa o
granicama izmeu srpske i hrvatske kwievnosti koje nee postavi-
ti ak ni kada u drugom izdawu oseti potrebu da naglasi da je dubrova-
ka kwievnost bar onoliko srpska koliko je hrvatska, istovremeno is-
tiui nezavisnost ove dve kwievnosti lakoa dakle sa kojom se o
ovome ne diskutuje, upuuje na sigurnost i samouverenost kada je o tim
granicama re. Gde je poreklo te pouzdanosti?
Ako ono nije u poqu jezika i literarnosti, onda ga vaqa traiti u
oblasti razliitih tradicija i svega onoga to ini kulturu jedne na-
cije, i to prethodi svakom kwievnoistorijskom razvrstavawu: da, re-
cimo, polazi od jezikog kriterijuma, Popovi bi morao da unutar kor-
pusa tekstova pisanih na istom jeziku naknadno pravi razliku na srp-
ske i hrvatske kwige, prema nekim drugim kriterijumima; tek polazei
od wihove srpske, odnosno hrvatske prirode, Popovi moe da iz svog
Pregleda srpske kwievnosti iskqui velik broj kwiga pisanih na
srpskom jeziku. Za nacionalnu kwievnost, dakle, postoji neto sta-
rije od jezika sama nacija i nain na koji je ona artikulisana u kul-
turi, kojoj pripada i poqe kwievnosti. Kwievna istorija je, tako,
276

uprkos usmerenosti na fenomene kwievnosti, pre svega kulturna de-

latnost. Iako staru srpsku kwievnost od drugih sredwevekovnih kwi-
evnosti na redakcijama staroslovenskog jezika izdvaja preko lingvi-
stikog kriterijuma, potreba da se ta razlika napravi duboko je kultur-
no uslovqena idejom nacionalne kwievnosti, koja upravqa lingvisti-
kim kriterijumom, kako bi sebi obezbedila jasno, definisano i iznad
svega ekskluzivno poqe prouavawa, koje odgovara zahtevu za ekskluzivi-
tetom nacije i nacionalne kulture. Dubrovaka kwievnost je, zato, u
Pregledu srpske kwievnosti predstavqena kao deo srpske kwievno-
sti, iskquujui na taj nain iz sfere interesovawa hrvatsku kwiev-
nost koja je na wu takoe polagala pravo, dok u drugom izdawu Popovi
hrvatskoj kwievnosti doputa pravo na dubrovaku kwievnost, zadr-
avajui meutim pravo i srpske kwievnosti da dubrovaku posmatra
svojim delom. Popovi na taj nain ne odustaje od ekskluziviteta, i to
od wega ne odustaje tako to isti ekskluzivitet doputa i hrvatskoj
kwievnosti ovo na prvi pogled moe delovati paradoksalno, ali je
u stvari zakonomerno: na taj nain se srpska i hrvatska kwievnost za-
pravo ne dodiruju, one svojim posmatrawem dubrovake kwievnosti
kao ekskluzivno srpske/hrvatske tradicije iskquuju onu drugu iz poqa
dijaloga. Sasvim bi drugaiji sluaj bio da je Popovi eleo da dubro-
vaku kwievnost posmatra kao zajedniku tradiciju srpske i hrvatske
kwievnosti, ali to bi onda dovelo u pitawe ekskluzivnost nacional-
ne kwievnosti, istovremeno uspostavqajui sutinsku uzajamnost sa
drugom kwievnou. Nije li upravo tu uzrok zanemarivawa svih dela
hrvatske kwievnosti na srpskom jeziku? Jer, pitawe o kwievnosti
koja je na srpskom jeziku, ali ipak nije srpska nego hrvatska dakle o
delima koja su najneposrednije razumqiva i time naa, a ipak tua
iako bi moglo voditi ka integrativnosti jednog vieg reda, ukinulo bi
ekskluzivnost koju srpskoj kwievnosti garantuje wena vezanost za na-
cionalnu ideju. Kako je onda, meutim, uopte mogua dubrovaka kwi-
evnost kao srpska, kada wu karakterie dosta toga to se tradicio-
nalno smatra ne samo stranim, nego direktno suprotnim karakteristi-
kama srpske nacije? S obzirom da je, kada je re o suprotnostima, u pr-
vom planu svakako verska razlika, moe se zakquiti da integriui
dubrovaku kwievnost u srpsku Popovi zastupa shvatawe nacije koje
religijsku pripadnost ne stavqa u prvi plan, a to potvruju wegovi
mnogobrojni lanci o dubrovakim piscima koji su bili Srbi katoli-
ci.16 Ipak, Popovi nee zaboraviti da se sa koncepcijom srpske kwi-

16 1911. godine, ba izmeu prvog i drugog izdawa Pregleda srpske kwievnosti,

Popovi pie posmrtnicu Niki pl. Saraki, koja nosi podnaslov jedan odlian ovek
i Srbin", a u kojoj se naroito istie da u kolu mladih Srba katolika u Dubrovniku
Nika je imao odlino mesto" (Pavle Popovi: Nika pl. Saraka jedan odlian o-
vek i Srbin" (1911), u: Kwievna kritika Kwievna istoriografija, priredio Miro-
slav Panti (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 10); Beograd: Zavod za uxbenike i nastav-
na sredstva, 2002; str. 439), to pokazuje da iako je u predstavqawu odnosa dubrovakih
pisaca prema srpskoj/hrvatskoj kwievnosti postao mawe radikalan, Popovi za dubro-
vake Srbe katolike nije nita mawe oduevqen nego to je, recimo, bio u osmrtnici
dum Ivanu Stojanoviu 1900. godine, u kojoj je ne samo visoko istakao zaslugu Stojanovi-
 277

evnosti ne uklapa tako lako katoliki prozelitizam, zbog ega u Pre-

gledu srpske kwievnosti nije nita rekao o katolikoj reakciji u Du-
brovniku, a koja e kasnije imati znaajnu ulogu u wegovoj koncepciji
jugoslovenske kwievnosti. Popovi, dakle, nacionalnu svest nee da
vee za veroispovest, ali sa druge strane ne doputa ni da nacija bude
toliko iroka da u sebe ukqui i ono to je direktno suprotno wenom
tradicionalnom identitetu. Nacija se tako kod Popovia pojavquje iz-
meu tradicionalnog shvatawa srpske nacije kao nuno pravoslavne i
modernijeg shvatawa vezanog za nacionalno samoodreewe zasnovano na
zajednikom poreklu, jeziku, kulturno-kwievnim tradicijama, i tu
poziciju jasno markira ukquivawe dubrovake kwievnosti u okvire
srpske, ali sa zanemarivawem svih izrazito katolikih tendencija, kao
i iskquivawem svih dela na srpskom jeziku koja su pisali Hrvati.

*
* *
Da je koncepcija jugoslovenske kwievnosti Pavla Popovia vie
uslovqena politikim nego naunim razlozima, miqewe je koje se mo-
e smatrati opteprihvaenim u danawoj nauci o kwievnosti. Ve
u prvim reakcijama na Jugoslovensku kwievnost bila je istaknuta wena
pretenzija da prikae kwievnost koja ne postoji, te takvo birawe au-
tora i stavqawe akcenata na one aspekte wihovih dela koje e uvrsti-
ti tezu o jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti.17 Sa druge strane,
mnoge omake koje su uoene u Jugoslovenskoj kwievnosti nisu posle-
dica samo ideoloke i politike potrebe, nego su uslovqene i pisa-
wem ove kwige daleko od biblioteka i prirune literature, o emu sam
Popovi govori u Rei u napred", izviwavajui se itaocu na eventu-
alnim propustima. iwenica da je kwiga raena pod tekim prilika-
ma koje je rat doneo" (JK: [xi]) i da, za razliku od Pregleda srpske kwi-
evnosti pisanog na osnovu sopstvenog itawa svih pomenutih dela, u
Jugoslovenskoj kwievnosti deo o danawoj i novijoj kwievnoj radwi
u Hrvata i Slovenaca mawe je izvoran. U oceni te radwe ilo se kat-
kad za tuim miqewem" (JK: [xi]), upozorava na izuzetnu vanost koju
je za Popovia imao taj mali pokuaj da se kwievnost Srba, Hrvata
i Slovenaca izloi kao jedna celina" (JK: [xi]). ak i da se ne zna da
je ova kwiga zapoeta kao deo planirane biblioteke o junim Sloveni-
ma koja je trebalo da pokae wihovo nacionalno jedinstvo, da se ne zna

evu to je video da je, po istoriji i svemu drugom, Dubrovnik srpsko zemqite, i da

su wegovi stanovnici Srbi" (Pavle Popovi: Dum Ivan Stojanovi" (1900), u: Dubro-
vake studije, priredila Zlata Bojovi (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 4); Beograd:
Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2000; str. 429), nego je i eksplicitno tvrdio da
ako je veina Srba pravoslavna, pravoslavqe ipak nije jedino obeleje srpskog plemena.
Katolik moe biti isto tako dobar Srbin kao i pravoslavni" (Pavle Popovi: Dum
Ivan Stojanovi"; str. 428), to je poruka upuena pre svega pravoslavnim Srbima.
17 Up. Nenad Qubinkovi: Popovieva sintetika sagledavawa jugoslovenske (jugo-
slovenskih) kwievnosti u viewu i vrednovawu savremene strune kritike", u: Pavle
Popovi: Jugoslovenska kwievnost, priredio Nenad Qubinkovi (Sabrana dela Pavla
Popovia, kw. 9); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1999; str. 212 i d.
278

da je Popovi u svojim dnevnicima ostavio nedvosmislene beleke da

kwievnost stavqa u slubu propagande,18 ve bi ova Re u napred", u
kojoj se Popovi izviwava zbog neakribinosti, wemu izrazito nesvoj-
stvene, morala upozoriti na vanost i hitnost objavqivawa ove kwi-
ge, koja je bila tolika da se Popovi reio da je napie i pusti u svet
bez svoje uobiajene paqivosti. Nije teko, daqe, pretpostaviti da
ukoliko je Popovi dopustio sebi da ide za tuim ocenama i da pie
bez uobiajene akribije da izneveri dakle ono do ega je piui
Pregled srpske kwievnosti najvie drao da e interpretacija ta-
koe biti pod uticajem istog onog razloga koji je uslovio takvu hitnost
izdavawa Jugoslovenske kwievnosti, odnosno da e interpretacija bi-
ti ideologizovana u skladu sa dravnom politikom. I druge slabosti Ju-
goslovenske kwievnosti vrlo su oigledne i vie puta isticane, kao
recimo da uprkos tewi da izloi jedinstvenu jugoslovensku kwiev-
nost on izlagao je, zapravo, svaku ponaosob".19 Zato u pitawu nije ni
mogla biti kwievna istorija u pravom smislu te rei, to Popovi
uostalom nije ni planirao, jer je on deceniju ranije i mnogo ambicio-
zniji pristup srpskoj kwievnosti ostvario u formi pregleda, a ne
istorije. Sve te mane Jugoslovenske kwievnosti dobro su poznate i so-
lidno argumentovane.
Meutim, ono to nije bilo predmet ispitivawa, a to je svaka-
ko vanije od isticawa da Popovieva Jugoslovenska kwievnost nije
uzorno kwievnoistorijsko delo, jeste pitawe kakva je koncepcija jugo-
slovenske kwievnosti koju Popovi pokuava da predstavi, zatim iz
koje je duhovne situacije ona mogua i, konano, kakve efekte ona ima po
srpsku kulturu u celini?
Pravi ciq nije, dakle, pokazati da je Popovi snano uslovqen
politikom jer je to oigledno nego analizirati na koji se nain
pod uticajem politike uspostavqa novi horizont razumevawa srpske, hr-
vatske i slovenake kwievnosti. Oigledna nekoherentnost tog razu-
mevawa otkriva snagu uticaja dravno-politikog razloga u uspostavqa-
wu koncepcije jugoslovenske kwievnosti, dok bi priroda nekoherent-
nosti trebalo da pokae kako su se mewale kulturne pretpostavke shva-
tawa kwievnosti. U konanom ishodu moda bi se moglo oekivati da
e tumaewe Popovieve koncepcije jugoslovenske kwievnosti uspeti
da iz novog ugla osvetli i prirodu jugoslovenske ideje koja je u wenoj
osnovi. Zbog toga je za razumevawe Popovieve koncepcije jugoslovenske
kwievnosti naroito vana wegova pristupna akademska beseda Jugo-
slovenska kwievnost kao celina", odrana 11. februara 1922. godine.
Birajui da u pristupnoj akademskoj besedi govori o jugoslovenskoj
kwievnosti kao celini, Popovi je veoma jasno objavio da je rad na

18 Deviza: Nita svoje. Sve posao propagande. Ali, pored poslova koje daje komi-
tet i koji e biti isto politiki, raditi propagandu samo kroz literaturu" (Pavle Po-
povi: Iz dnevnika, priredio Bogdan Q. Popovi (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 11);
Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2001; str. 174).
19 Nenad Qubinkovi: Popovieva sintetika sagledavawa jugoslovenske (jugoslo-
venskih) kwievnosti u viewu i vrednovawu savremene strune kritike"; str. 215.
 279

jugoslovenskoj kwievnosti postao centralno poqe wegovog delovawa;

ba kao to je pristupno predavawe na Katedri za srpsku kwievnost
1904. godine oglasilo Popovievu novu metodoloku poziciju i uvoe-
we istorijske kritike u srpsku univerzitetsku nauku o kwievnosti,
pristupna akademska beseda trebalo je da rei pitawe o naunoj kla-
sifikaciji u istoriji jugoslovenske kwievnosti" (JKC: 106). Meu-
tim, ta klasifikacija se uglavnom ne razlikuje od klasifikacije pri-
mewene u Jugoslovenskoj kwievnosti, a koja e biti zadrana i u pre-
gledu La littrature Yougoslave, objavqenom 1930. u tri nastavka u asopi-
su Le Monde Slave, sledee godine kao kwiga, a 1934. kao Ogled o jugoslo-
venskoj kwievnosti u prevodu Vladimira Pitovia. Iako se ponekada
tvrdi da je ovaj pregled potpuno razliit"20 od Jugoslovenske kwiev-
nosti, klasifikacija jugoslovenske kwievnosti je u obe kwige vei-
nom podudarna, kao to su im i mnoga mesta zajednika. Ono to ih,
meutim, razlikuje, je u meuvremenu izvedeno teorijsko utemeqewe poj-
ma jugoslovenske kwievnosti: izmeu krajem Velikog rata objavqene
Jugoslovenske kwievnosti sa podnaslovom Kwievnost Srba, Hrvata
i Slovenaca, koja je trebalo da bude jedan od instrumenata kojima e se
samim Srbima, Hrvatima i Slovencima pokazati wihovo nacionalno
jedinstvo i La littrature Yougoslave namewene svetskoj javnosti u
trenutku transformacije Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kra-
qevinu Jugoslaviju stoji pristupna akademska beseda Jugoslovenska
kwievnost kao celina" u kojoj Popovi teorijski utemequje ne toliko
klasifikaciju jugoslovenske kwievnosti koja je u prvom planu we-
govog izlagawa nego sam pojam jugoslovenske kwievnosti: klasifi-
kacija ne dolazi da objasni ve postojei i prepoznatqiv pojam jugo-
slovenske kwievnosti, nego slui wegovom uspostavqawu. Kroz klasi-
fikaciju i veze koje nalazi izmeu kwievnosti Srba, Hrvata i Slove-
naca, Popovi dokazuje da je pojam jugoslovenske kwievnosti kao na-
cionalne kwievnosti ispravno postavqen. On, naravno, potie od
pretpostavke o jugoslovenskoj naciji iako se Popovi mnogo ee
slui neodreenom sintagmom na narod" , zbog ega nije teko vi-
deti da je insistirawe na jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti
politiki uslovqeno. To potvruje i Popovievo razoarewe kada ga je
pred kraj ivota razvoj politikih dogaaja uverio da jugoslovenska na-
cija nije mogua, o emu svedoi vei broj wegovih poznih lanaka iz
druge polovine tridesetih godina, a najizrazitije monografija o Sobra-
niju raznih nravouitelnih veej, u kojoj mesto iz Dositejevog dela koje
je u Jugoslovenskoj kwievnosti tumaio kao izraz wegove eqe za jugo-
slovenskim jedinstvom predstavqa kao izraz Dositejevih tewi za srp-
skim jedinstvom21 na taj nain se Popovi simboliki oprostio od

20 Nenad Qubinkovi: Popovieva sintetika sagledavawa jugoslovenske (jugoslo-

venskih) kwievnosti u viewu i vrednovawu savremene strune kritike"; str. 218.
21 U Jugoslovenskoj kwievnosti Popovi citira Dositeja iz Basni: Ja sam razli-
ne nacije elio i iskao poznati, a naroito nau slaveno-serbsku <od Banata do Alba-
nije>. U Serbiji, u Bosni, u Slavoniji, u Dalmaciji i Ercegovini, svuda je seqani ovi
kraqevstva harakter vo opte jednak, kao da su, kako i jesu, jedna familija" (Dositej
280

jugoslovenske kwievnosti i vratio principima na kojima je zapoeo

svoj kwievni rad. Ne samo s obzirom na ovu Popovievu implicitnu
samokritiku, nego i s obzirom na srpsku sudbinu u Drugom svetskom ra-
tu, a potom u komunistikoj Jugoslaviji koja je neke elemente svoje
ideologije titoizma zasnovala upravo na jugoslovenskim shvatawima
predratnih srpskih intelektualaca (pa se tako, recimo, Jugoslavenska
kwievnost (1954) Antuna Barca doivqavala kao nastavak Popovie-
vog kwievnoistorijskog pregalatva,22 dok je Pregled srpske kwiev-
nosti bio proskribovan zbog naina na koji je u wemu odreen status
dubrovake kwievnosti23) mora se priznati da je koncepcija jugo-
slovenske kwievnosti bila tetna po srpsku kwievnu istoriju,
srpsku kulturu i sam nacionalni identitet. To se, meutim, ne vidi
samo po tetnim efektima irokog kulturno-politiko-dravnog de-
lovawa u ijem se okviru razvila, nego i iz samog naina na koji je po-
jam jugoslovenske kwievnosti uspostavqen.
Struktura izlagawa, odnosno klasifikacija, u Jugoslovenskoj kwi-
evnosti i Ogledu o jugoslovenskoj kwievnosti je slina, ali se ipak
mogu primetiti i razlike, koje treba posmatrati u vezi sa pristupnom
akademskom besedom Jugoslovenska kwievnost kao celina". Dok u Ju-
goslovenskoj kwievnosti uopte ne definie pojam jugoslovenske kwi-
evnosti nego odmah zapoiwe izlagawe, samo u Rei u napred" nazna-

Obradovi: Basne (1788), u: Dela Dositeja Obradovia (peto, dravno izdawe); Beograd,
1911; str. 248), a zatim i iz Pisma Haralampiju: Ko ne zna da iteqi rnogorski, dal-
matski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski <(kromje mu)>, slavonijski, srem-
ski, baki i banatski <(osim Vla'a)> jednim istim jezikom govore?" (Dositej Obradovi:
Pismo Haralampiju (1783), u: Dela Dositeja Obradovia (peto, dravno izdawe); Beograd,
1911; str. 5). Meutim, ovo to je u zagradama Popovi je izostavio, dok je ono to je
podvueno istakao kurzivom. Popovi ne izostavqa sluajno mue" i Vla'e": ako su
mui, m. hrvatski seqaci (kajkavci)" kako stoji u reniku uz Dela Dositeja Obra-
dovia (peto, dravno izdawe) iz 1911. godine, na strani 575 onda Dositejev na na-
rod" nikako ne moe obuhvatati i Srbe i Hrvate, jer se Hrvati stavqaju u isti red sa Ru-
munima. Takoe, i mesto koje Popovi citira iz Basni prevashodno se odnosi na versku
netrpeqivost u okviru jednog naroda, eksplicitno imenovanog slavenoserbskim. Dakle,
sve zemqe koje Dositej nabraja on nabraja zato to u wima ive Srbi koji govore srpskim
jezikom. Hrvate ostavqa izvan tog kruga. Popovi, meutim, upravo hoe suprotno da u
Dositejevom delu prepozna jedinstvo Srba i Hrvata kao naeg naroda", zbog ega on, mi-
mo svog obiaja, netano citira rei koje su kqune za wegovu tezu i to ih tako netano
citira da je jasno da ne moe biti govora o propustu ili previdu, nego o tendencioznom
falsifikatu. Sa druge strane, u svojoj poznoj studiji o Sobraniju raznih nravouitelnih
veej Popovi navodi upravo komentar basne br. 160 gde se govori o jedinstvu srpskoga
naroda" (Pavle Popovi: O Sobraniju Dositija Obradovia" ( deo 1938, deo 1939), u:
Nova kwievnost : Od Dositeja do Vuka i Sterije, priredio Predrag Palavestra (Sabra-
na dela Pavla Popovia, kw. 5); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2000; str.
82), ime jedinstvo srpskog naroda istie pozivajui se nikako ne sluajno upravo
na ono mesto koje je u Jugoslovenskoj kwievnosti posluilo da se Dositej vidi kao prvi
koji proklamuje jugoslovensko jedinstvo!
22 Dragoqub Pavlovi: Pavle Popovi kao naunik i kwievni istoriar"; str.
206.
23 Recimo, tokom decembra 1967. godine voena je u dnevnom listu Borba otra po-
lemika povodom ukquivawa Pregleda srpske kwievnosti u spisak uxbenika Filolokog
fakulteta, jer je kwiga smatrana nacionalistikom zbog naina na koji je u woj odreen
status dubrovake kwievnosti.
 281

ivi da ova kwiga predstavqa jedan mali pokuaj da se kwievnost

Srba, Hrvata i Slovenaca izloi kao jedna celina" (JK: [xi]), na po-
etku Ogleda o jugoslovenskoj kwievnosti Popovi takoe najavquje
opti kratak pregled jugoslovenske kwievnosti tj. srpske, hrvat-
ske i slovenake, uzete kao celina" (OJK: 149), ali dodaje i: ja vie
volim da ukaem na velike linije i glavne iwenice, nego da sasta-
vqam metodian spisak svih pisaca i wihovih dela. Najzad, hteo bih da
nainim malo sinteze" (OJK: 149), to Ogled o jugoslovenskoj kwievno-
sti na prvi pogled razlikuje od Jugoslovenske kwievnosti, ali paqi-
vo uporedno itawe otkriva da smawivawe broja izloenih pisaca nije
ba previe doprinelo wenom sintetikom karakteru; zapravo, pogla-
vqa koja se odnose na starije kwievnosti prilino su podudarna, a
znaajnije razlike se javqaju sa delom posveenim sedamnaestom i po-
etku osamnaestog veka, jer dok je u Jugoslovenskoj kwievnosti izlagawe
bilo vezano pre svega za vremenske odrednice, a klasifikacija uslovqe-
na spoqawim kriterijumom pisma, Ogled o jugoslovenskoj kwievnosti u
tom prelaznom periodu poglavqem Nova srpska patrijarija i kato-
lika reakcija" hoe da uspostavi sutinsku paralelu izmeu dva duhov-
no-kulturno-politika dogaaja kao odreujua za kwievnost koja se
tada stvarala. Tu tek nagovetena sintetinost kulminaciju dostie u
poglavqu Novo doba", u kojem se o kwievnosti dvadesetog veka ne go-
vori gotovo nita, dok je druga polovina devetnaestog veka izloena
veoma saeto. Akcenat je stavqen na tri pisca: Dositeja Obradovia,
Vuka Karaxia i Qudevita Gaja najavqena sinteza je, dakle, pre svega
usmerena na obrazlagawe jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti, od-
nosno postanka jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti. Poto u
poetnim poglavqima Popovi ne uspeva da se oslobodi uporednog
prikazivawa srpske i hrvatske kwievnosti, u poglavqu posveenom
poznijem dobu" tu uporednost pokuava da osmisli paralelom izmeu
srpske patrijarije i katolike reakcije, dok se u posledwem pogla-
vqu posveenom novoj kwievnosti praktino bavi samo onim wenim
aspektima na kojima se moe uspostaviti jedinstvenost jugoslovenske
kwievnosti, sinteza Ogleda o jugoslovenskoj kwievnosti ne donosi
sliku jedinstvenih tokova unutar onoga to je odreeno kao jugoslo-
venska kwievnost tj. srpska, hrvatska i slovenaka, uzete kao celi-
na", nego pre svega uspostavqawe pojma jugoslovenske kwievnosti tu
ona ide tragom pristupne akademske besede Jugoslovenska kwievnost
kao celina", iji je upravo to bio ciq.
Iako Popovi kae da pod naslovom svoje akademske besede podra-
zumeva jedno pitawe o naunoj klasifikaciji u istoriji jugoslovenske
kwievnosti" (JKC: 106), ipak je pitawe klasifikacije ostalo u dru-
gom planu u odnosu na pitawe o pojmu jugoslovenske kwievnosti; za-
pravo, klasifikacija treba da poslui uspostavqawu pojma, zbog ega je
deo besede posveen periodu koji se smatra konstitutivnim za jugoslo-
vensku kwievnost najopirniji, dok je klasifikacija sredwevekovne
kwievnosti sasvim povrna, kao i dubrovake renesansne kwievno-
sti, dok o novom dobu" u pristupnoj besedi Popovi uopte ni ne go-
282

vori, iz prilino kontradiktornih razloga: sa jedne strane tvrdi: ja-

sno je da emo u ovom dobu nai i crte pravoga jedinstva, i to u velikoj
meri, a ne samo jedinstva kriterija kao za ranije periode. Tu ima je-
dinstva u jeziku, u duhu, u tradicijama, u aspiracijama, u zbliewu
kwievnosti koje su se nekada samo pokrajinski razvijale" (JKC: 141),
ali ako je to toliko samorazumqivo da na to ne treba troiti rei, ka-
ko je mogue odmah potom dodati i da ukoliko ga nema [jedinstva], ono
e vremenom doi; vreme je najboqi saveznik svake zdrave misli" (JKC:
141)? Dakle, sa jedne strane Popovi jedinstvo nove jugoslovenske kwi-
evnosti uzima kao samorazumqivo, dok sa druge strane doputa da ono
moda ni ne postoji, ali da e svakako doi, to ne obrazlae nika-
kvim razlozima, nego opet samorazumqivom pretpostavkom: vreme je
najboqi saveznik svake zdrave misli", uvodei tako i kriterijum zdra-
vqa u raspravu o jugoslovenskoj kwievnosti, a koji nije samo vredno-
sni kriterijum nego bi se u wemu uprkos Popovievoj izrazitoj ne-
metafizinosti mogao prepoznati i ontoloki smisao. U svakom
sluaju, jugoslovenska kwievnost koja kao zdrava misao nuno vreme-
nom postaje sve jedinstvenija upuuje na izrazitu teleologiju i unapred
zadatu vrednost jugoslovenske kwievnosti.
Pre nego to e pristupiti izlagawu klasifikacije jugoslovenske
kwievnosti, Pavle Popovi postavqa niz vanih pitawa: Organska
podela moe biti ako je naa kwievnost organska celina, a je li ona
to? Je li naa celokupna kwievnost Srba, Hrvata i Slovenaca, od
svoga poetka do danas, jedna kwievnost ili su to tri zasebne? Ima
li u woj jedinstva? Ako ga nema, ili nema potpuno, ima li bar jedin-
stva kriterija po kojem bismo je ipak mogli zajedniki deliti na peri-
ode? Neka su se pojedini delovi nae zajednike otaxbine i zasebno
razvijali u ovom ili onom vremenu, moe li se u wihovim kwievno-
stima nai zajednika crta da bi se postiglo jedinstvo kriterija? Mo-
emo li uopte nau kwievnost podeliti na periode tako da ti pe-
riodi u isto vreme obuhvataju svu nau kwievnu radwu irom cele
nae zemqe, ili se moramo, hteli ne hteli, ograniiti na to da izla-
emo wene srpske, hrvatske i slovenake delove svaki zasebno?" (JKC:
106). Odgovor je ve implicitno prisutan u samim ovim pitawima, a
Popovi ga u sledeem pasusu i eksplicira: Odgovor je, izgleda, prost
i negativan. Naa kwievnost nije kao druge, velike svetske kwiev-
nosti engleska, francuska, koje predstavqaju odista celine. Ove
su kwievnosti zasebni organizmi koji su imali svoje prirodno raz-
vijawe" (JKC: 106), a to nije na sluaj. Srbi, Hrvati i Slovenci
imali su velikim delom svaki svoj zasebni ivot i istoriju, i to se
osea i u wihovoj kwievnosti" (JKC: 106107). Zbog ega, onda, uop-
te Popovi i raspravqa o jugoslovenskoj kwievnosti? Odgovor na to
je takoe implicitno prisutan u onom nizu poetnih pitawa. Naime,
pitajui se o jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti, Popovi je
opisuje kao kwievnost koja se razvijala u pojedinim delovima nae
zajednike otaxbine" i u svoju klasifikaciju hoe da ukqui kwiev-
nu radwu irom cele nae zemqe", to pokazuje da pitawe o jugoslo-
 283

venskoj kwievnosti dolazi spoqa, kao pitawe o kwievnosti stvara-

noj na onoj teritoriji koju u tom trenutku obuhvata jedinstvena dra-
va. To pitawe se, dakle, iako na prvi pogled deluje kao kwievnoisto-
rijsko, tie aktuelnosti. Naravno, ono se odnosi na kwievnu pro-
lost, i hoe da u woj prepozna sile koje su dovele do jugoslovenskog
jedinstva, ali iwenica da sam pojam jugoslovenske kwievnosti od
kojeg se polazi i do kojeg treba stii postoji tek s obzirom na teri-
toriju Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, da je dakle uslovqen i-
stom politikom aktuelnou, neizbeno usmerava interpretaciju da u
kwievnoj prolosti trai i istie one elemente koji mogu odgovori-
ti tom aktuelnom stawu, bez obzira na wihov znaaj unutar celine po-
sebnih kwievnosti. Istorija pojma jugoslovenske kwievnosti ne po-
lazi, dakle, od kwievne prolosti, nego se iz aktuelnosti vraa u
kwievnu prolost da bi u woj pronala elemente koji tu aktuelnost
ine opravdanom, pa ak i nunom.
To se implicitno vidi u nainu na koji Popovi postavqa pita-
wa o jugoslovenskoj kwievnosti, a eksplicitno je saopteno posle
poetnog uspostavqawa razlike izmeu jugoslovenske i velikih nacio-
nalnih kwievnosti koje su odista celine". Popovi aktuelnost iz
koje upuuje pogled u kwievnu prolost precizno definie: Mi tek
sad postajemo jedan narod, i u budunosti nadam se da emo to i biti"
(JKC: 107), i dodaje: Ali do sada kroz nau prolost, mi nismo ima-
li mnogo zajednikoga [] pa to nismo imali ni u kwievnosti. Prema
tome, problem o klasifikaciji nae kwievnosti naroito je teak"
(JKC: 107), posebno jer i u kwievnosti jednog istog plemena postoji
ta podvojenost" (JKC: 107). Zapravo, sve je iscepkano, razbijeno i raz-
drobqeno u naoj kwievnosti, kao to je razdrobqeno, razbijeno i
iscepkano u naoj istoriji" (JKC: 107), pa jedan bi zakquak bio []
usvojiti regionalnu klasifikaciju" (JKC: 107). Meutim, Popovia taj
zakquak ne zadovoqava, jer ako smo se i razvijali po pokrajinama,
nije mogue ja drim da su svi ti razvoji bili bez dodirnih taa-
ka, bez crta koje su svima zajednike" (JKC: 108) i upravo e to wegovo
mwewe o nemogunosti odsustva zajednikih crta prethoditi wihovom
traewu. ime je ono poduprto? Analogijom: to smo u Italiji i Ne-
makoj opazili razne pokrajinske krugove, taj sluaj ne znai da u kwi-
evnostima tih zemaqa vredi samo regionalno merilo. [] Pored svih
pokrajinskih kola, nemaka i talijanska kwievnost predstavqaju sva-
ka po jednu celinu, i istorije tih kwievnosti predstavqaju organske
klasifikacije./ Nije mogue, dakle, da u zemqama gde su uslovi mawe
vie isti kao i u nas, bude drukije i boqe nego kod nas; da tamo po-
krajinske kwievnosti imaju zajednike crte, a kod nas ne" (JKC: 108).
Ovaj kquni argument za jedinstvenost jugoslovenske kwievnosti ot-
kriva potpuno nenaunu prirodu wene zasnovanosti. Najpre, zakquiva-
we po analogiji generalno nije pouzdano, pre svega jer analogija nikada
ne moe biti potpuna. Stavqawe jugoslovenske pored nemake, italijan-
ske, engleske, francuske kwievnosti bi, svakako, moglo biti pro-
duktivno, ali da je korektno izvedeno, odnosno da su detaqno predsta-
284

vqeni odnosi izmeu nemakih i italijanskih pokrajinskih i nacio-

nalnih kwievnosti, kao i da je precizno pokazano na koji je nain i
pod kojim okolnostima konstituisan pojam tih nacionalnih kwiev-
nosti. To je, zatim, trebalo dovesti u vezu sa situacijom i osobenosti-
ma onoga to bi trebalo da ini jugoslovensku kwievnost. Popovi,
meutim, postupa sasvim drugaije: on polazi od toga da i jugoslovenska
i nemaka kwievnost imaju pokrajinske kwievnosti, da je nemaka
kwievnost uprkos pokrajinskim kwievnostima organska celina, pa
iz toga izvodi zakquak da i jugoslovenska kwievnost mora biti or-
ganska celina. Ve je gimnazijsko poznavawe logike dovoqno da se uoi
neodrivost ovakvog Popovievog zakquka, a poto wega izvodi kwi-
evni istoriar prvog reda, svakako svestan prethodnih godina stavqa-
nih primedaba da predmet Jugoslovenske kwievnosti ne postoji, ova
neloginost i nenaunost na kojoj istrajava upuuju na snagu Popovieve
eqe da utemeqi pojam jugoslovenske kwievnosti, odnosno snagu we-
gove dravno-politiko-ideoloke pozicije. Ipak, akribinost mu ne
doputa da propusti da prizna da pravog i potpunog jedinstva u woj
neemo, dodue, dugo nai, ali emo, nadam se 1) pribliiti se jednoj
organskoj podeli na periode, i podvesti nae plemenske i pokrajinske
kwievnosti pod velike zajednike rubrike duhovnih i intelektualnih
pokreta, svetskih ili domaih; i 2) nai tendenciju i crte jedinstva,
neto u starijim ali naroito u novijim vremenima" (JKC: 108).
Meutim, upravo takva pozicija dovodi do sasvim neobinih za-
kquaka, kao to je recimo onaj o kwievnosti sredweg veka: Docnije
je dola velika izma, i podelila nas na dve polovine, istonu i za-
padnu, sferu Vizantije i sferu Rima, ali obe polovine idu jednim
pravcem, stvaraju dve kwievne grane istoga karaktera crkvenoga,
religioznoga, feudalnog, nazovite ga kako hoete ali tek istog. To su
dve uporedne celine, jabuka preseena na pola" (JKC: 109). Popovi,
naravno, ovde zaboravqa da su, ukoliko je sredwevekovna kwievnost
presudno odreena svojim crkvenim karakterom, razlike izmeu kwi-
evnosti vizantijske i rimske sfere neuporedivo vee od slinosti
koje one nemaju samo meu sobom, nego i sa svim drugim evropskim
kwievnostima sredweg veka obeleenim crkvenim duhom. Uzimati,
dakle, ozbiqno ovakvu vrstu Popovieve argumentacije, i dokazivati
wenu slabost znai promaiti metu: nije pitawe da li je Popovieva
argumentacija nekoherentna ili uslovqena politikim razlozima, nego
kako ti razlozi eqa da se po svaku cenu uspostavi pojam jugosloven-
ske kwievnosti utiu na razumevawe kwievnosti. Kada je re o
sredwevekovnoj kwievnosti, ona se oigledno odvaja od kulturnog kru-
ga kojem pripada i svodi na najoptiju karakteristiku, koja nikako ne
moe biti wena specifina razlika, pa otuda ni kriterijum klasifi-
kacije. Nije, zato, iznenaujue to Popovi na samom kraju pristupne
besede kae, obrazlaui zato nee predloiti podelu nove kwiev-
nosti, da detaqne kwievne klasifikacije pojedinih perioda mi ni-
smo ni do sad inili [] nas se ticala samo celina i weni krupni de-
lovi" (JKC: 141). Meutim, da bi se neto uopte moglo prepoznati
 285

kao celina, mora se pretpostaviti sloenost toga, pri emu se kriteri-

jumima koje je Popovi postavio sredwevekovnoj kwievnosti ne moe
doi ni do kakve klasifikacije. Kada je re o renesansnoj, odnosno
kwievnosti preporoaja kako je Popovi zove situacija je jo
neobinija: dubrovaku i dalmatinsku kwievnost, kao i slovenaku
kwievnost reformacije, Popovi sa srpskom kwievnou, jo uvek
u vizantijskoj tradiciji, povezuje preko tampe!?! Sreom, dovoqno
je skrupulozan da prizna da je to veza samo jednim spoqawim zna-
kom" (JKC: 109), ali ne pokazuje nikakvu equ da kae ita o posebno-
stima tih kwievnosti, ili da primeti da je i taj spoqawi znak spo-
radian kada je re o srpskoj kwievnosti, jer su u woj rukopisi i daqe
mnogobrojniji od tampanih kwiga, kao i da se tim spoqawim zna-
kom" sve evropske kwievnosti tog vremena mogu meusobno povezati.
Sve ovo daje dovoqno dokaza da je u prvom planu Popovieve klasifi-
kacije jugoslovenske kwievnosti tewa da je uspostavi kao jedinstve-
ni pojam, a kada je re o kwievnosti od esnaestog veka pa nadaqe, tu
se ve moe posmatrati i na koji nain se uspostavqawe jedinstvene
jugoslovenske kwievnosti odnosi prema tradiciji srpske kwievno-
sti.
U Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini" se poznije", tu na-
zvano i prelazno doba" (JKC: 110), podvodi pod dve velike rubrike
[] To su: 1) nova srpska patrijarija, i 2) katolika reakcija" (JKC:
110), meu kojima treba prepoznati paralelnost, uprkos svim wihovim
mnogobrojnim razlikama, pa tako za patrijariju Popovi kae da do-
due, ona nije duhovni pokret, ali je duhovna organizacija, a to je za
na ciq skoro svejedno" (JKC: 110). Lakoa aproksimacije naroito do-
lazi do izraaja kada se deo posveen ovom dobu uporedi sa odgovaraju-
im poglavqem Ogleda o jugoslovenskoj kwievnosti: dok je u akademskoj
besedi za dubrovaku kwievnost reeno da je wu najtee podvui pod
rubriku reakcije, a koja predstavqa glavninu nae kwievne radwe u
vremenu o kojem govorimo" (JKC: 119), u Ogledu o jugoslovenskoj kwiev-
nosti u Dubrovniku se prepoznaju dela nadahnuta katolikom reakci-
jom, i to u veem broju nego li u drugim pokrajinama" (OJK: 173). Nije,
meutim, ta promena stava uslovqena nekim dodatnim Popovievim is-
traivawima, nego razvojem wegovog pogleda na jedinstvo jugoslovenske
kwievnosti. Dok je u Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini" im-
plicitno nagovetavao da paralelnost srpske patrijarije i katoli-
ke reakcije garantuje neku vrstu jedinstva, nalik onoj koju sredweve-
kovnoj kwievnosti donosi vizantijsko/rimsko religiozno usmerewe
kwievnosti, u zakqunom delu poglavqa u Ogledu o jugoslovenskoj kwi-
evnosti Popovi iznosi dve iwenice, zajednike i za patrijarij-
sku i kwievnost reakcije: Prva, da smo u ovo vreme vrlo zadocneli
za drugim narodima" (OJK: 177) i druga [] da smo imali nekoliko po-
krajinskih kwievnosti umesto jedne jedine narodne" (OJK: 180). Me-
utim, Popovi odmah zatim istie i da mnogo vie jugoslovenskih
pisaca iz ovoga doba pokazuju duh koji nije vie lokalan, koji je ire
jugoslovenski, koji obuhvata ceo narod, a ne samo wegovu uu postojbi-
286

nu" (OJK: 180) i odmah pita zar dubrovaki pesnik Gunduli, koji je
opevao slavu Dubrovnika, svog rodnog mesta, nije slavio naroito juna-
ke i kraqeve Srbije?" (OJK: 180). Meutim, Gunduli jeste slavio juna-
ke i kraqeve Srbije, ali je ipak u Osmanu centralno mesto dobio poq-
ski kraq Vladislav. U Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini" Po-
povi je objasnio i zato je taj spev apoteoza Poqskoj? Odgovaralo se
obino da je to zato to je Poqska onda bila uzdanica Slovena kao to
je docnije bila Rusija,24 a smetala se s uma okolnost da je Gunduliev
junak Vladislav sin onog poqskog kraqa koji je rasterao dotle svevla-
sne protestante iz Poqske i utvrdio i povratio katolicizam u woj.
Gunduli je pri tome slavio koliko Poqake kao slovensku brau, toli-
ko i najjae predstavnike katolike reakcije" (JKC: 121). Ovde se nai-
lazi na jedan naizgled neobian sluaj: u tekstu u kojem su veze dubro-
vake kwievnosti sa katolikom reakcijom slabije naglaene insi-
stira se na znaaju katolike reakcije za Osmana, dok tekst u kojem se
dubrovaka kwievnost vre vezuje za katoliku reakciju tu vezu za-
nemaruje i potencira slavqewe srpskih pravoslavnih junaka. Kako je to
mogue? U prvom sluaju Popovi govori o paralelizmu izmeu srpske
patrijarije i katolike reakcije i, smatrajui da je taj paralelizam
sasvim dovoqan za jedinstvo jugoslovenske kwievnosti, slobodnije pred-
stavqa dela koja smeta u wihove okvire, dok u tekstu u kojem pokuava
da pokae i neposrednije meusobne veze srpske i katolikim duhom
inspirisane kwievnosti ta dela predstavqa onim aspektima na koji-
ma se moe uspostaviti jedinstvenost jugoslovenske kwievnosti, pa
zato iako u posebnom odnosu dubrovake kwievnosti i katolike reak-
cije pojaava wihovu meuzavisnost, kada govori o odnosu dela obele-
enih katolikom reakcijom sa srpskom tradicijom prenaglaava wi-
hovu meusobnu vezu. Dakle, intenzivirawe insistirawa na jedinstvu
jugoslovenske kwievnosti dovodi do neobine situacije da u Ogledu o
jugoslovenskoj kwievnosti Popovi istovremeno jae naglaava i Gun-
dulievo katolianstvo i wegovu naklonost za Srbe, to je znak da
upravo ono to je ciq wegovog pregnua, da uspostavi pojam jugoslo-
venske kwievnosti, dovodi do iskrivqavawa predstave o elementima
koji je ine, i to ne naravno s obzirom na neki wihov pretpostavqeni
(apsolutni) smisao, nego s obzirom na nain na koji sam Popovi na
drugim mestima o wima govori.
Naredni period donosi kquni trenutak konstituisawa jedinstva
jugoslovenske kwievnosti, zbog ega je on za Popoviev pojam jugoslo-
venske kwievnosti presudan. U Jugoslovenskoj kwievnosti kao ce-
lini" Popovi iz Jugoslovenske kwievnosti zadrava razliku izmeu
najave novog doba sredinom osamnaestog veka i novog doba, koja e u
Ogledu o jugoslovenskoj kwievnosti nestati, ali iako taj ogled donosi
sliku potpunog jedinstva jugoslovenske kwievnosti izgraenog delima
Dositeja, Vuka i Gaja, ipak je u svojim postavkama mawe radikalan od

24 To je sam Popovi odgovarao u Pregledu srpske kwievnosti (PSK: 134), pa bi se

ovo moglo razumeti i kao polemiki otklon od wegovih preawih stavova.
 287

pristupne akademske besede koja uopte ni ne govori o novom dobu",

nego glavnu pawu posveuje tome to neposredno pred poetkom no-
voga doba ima jedan vaan momenat na kojem se treba zaustaviti. Taj mo-
menat drim da je ba sredina H veka" (JKC: 122) i to je momenat u
kojem se konstituie razlika izmeu nove i starije kwievnosti, koja
je po Popoviu ogromna" (JKC: 122) i mora da dolazi od nekih va-
nih uzroka" (JKC: 122). Zapravo, on smatra da u naoj kwievnosti
ima izvesnih latentnih tendencija, koje se, pomalo i neprimetno, ja-
vqaju u H, ili H, ili na poetku H veka, kako koja, a koje
e u novom dobu 'buknuti' odjedanput, pokazati se u svoj silini i obe-
leiti neke od glavnih crta wegovih" (JKC: 122). Tih tendencija Po-
povi prepoznaje etiri: 1) misao o narodnom jedinstvu, 2) pojava na-
rodne poezije u pisanoj kwievnosti, 3) traewe kwievnog jezika, i
4) novi obrasci koje e tue kwievnosti dati naoj. Ja bih te inio-
ce nazvao osnovi novoga doba" (JKC: 122). Kada je re o misli o narodnom
jedinstvu, Popovi polazi od stava da naa kwievnost tei ka je-
dinstvu, to je nesumwivo. S poetka je ona samo skup raznih, posebnih,
pokrajinskih kwievnosti; docnije, naroito u novom dobu, ove se sve
vie pribliuju, ujednauju, spajaju; danas, ve ima puno elemenata je-
dinstva u celokupnoj kwievnosti Srba, Hrvata i Slovenaca; sutra e
biti i vie, i najposle e ta kwievnost, odista, i u punom smislu
rei, postati jedna. To je wen proces, tok, razvitak, i moda glavna
crta" (JKC: 123). Ovo polazite je, meutim, duboko problematino,
najpre zato to nije zasnovano na razlozima, nego na samorazumqivim
tvrdwama ije je poreklo u eshatolokoj zamisli jugoslovenske kwiev-
nosti, o kojoj svedoi lakoa sa kojom Popovi, sasvim neuobiajeno za
kwievnog istoriara, predvia budunost. Tu uverenost, takoe, pot-
kopava i smetawe jedinstva jugoslovenske kwievnosti u punom smi-
slu rei" u tako zamiqenu budunost, to posredno predstavqa pri-
znawe da u prolosti, pa ni sadawosti, pravog jedinstva te kwiev-
nosti nema, iako je upravo to jedinstvo ono to se postavqa u centar
razlike izmeu stare i nove kwievnosti i ak uzima kao ono to
upravqa tokom jugoslovenske kwievnosti. Premetawe wenog potpu-
nog jedinstva u budunost, ali i uverenost da je upravo to to e se u
budunosti dostii ono najznaajnije u jugoslovenskoj kwievnosti, ne
samo to wu osiromauje kao kwievnost i upuuje na izrazitu eshato-
logiju Popovieve kwievne istorije, nego ini wegov projekat i uto-
pijskim, vezanim pre svega za utopiju jugoslovenskog nacionalnog jedin-
stva. Nije zato iznenaujue to Popovi umesto da obrazloi ideju o
narodnom jedinstvu itaoca upuuje na odgovarajui odeqak Jugosloven-
ske kwievnosti, koji samo pojaava problematinost wegovog shvatawa
jugoslovenske misli: tamo se, naime, kao jugoslovenska misao prete-
no predstavqaju ideje dubrovakih pisaca usmerene na ire slovenske
okvire, to se u Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini" ponavqa,
ali uz kratak dodatak da ua srpska kwievnost poiwe se naslawati
na dubrovaku, i ore Brankovi na poetku H veka slui se
istorijom Orbina" (JKC: 124). Meutim, to o vezama srpske i dubro-
288

vake kwievnosti ne govori mnogo, jer je Orbin samo jedan od mnogo-

brojnih Brankovievih izvora, i pri tome ne najznaajniji Pavle
Popovi to svakako zna i ba je zbog zanemarivawa tog znawa oigled-
no da se jugoslovenska kwievnost moe uspostaviti ne samo po cenu
redukovawa smisla kwievnih dela koje treba da obuhvati, nego i iskri-
vqavawa, kada se kao dominantna osobina kwievnog dela istakne ne-
to za to delo sporedno, ali za pojam jugoslovenske kwievnosti zna-
ajno.
U tom pravcu ide i isticawe da srpska kwievnost Vojvodine
dolazi u dodir sa kwievnou Zagreba, opet preko Vitezovia. Po-
etkom H veka, srpski patrijarsi Arsenije , Sofronije Podgo-
rianin, i administrator Mitrovi u stalnoj su prepisci, a katkad
i linom dodiru sa zagrebakim istorikom, i on kad radi na delu Ser-
bia illustrata, u neprekidnom je dogovoru sa wima. U vezi s tim jamano,
na e efarovi izraditi svoju Stematografiju (1741) prema delu
Vitezovia. I tako moda daqe" (125). Zato moda? Nije li u tom mo-
da sadrana Popovieva svest o tome da nije ba sasvim tano da
sredinom osamnaestog veka sve nae rasturene kwievnosti poiwu
tada da se spajaju u jednu [] i pesnici, i jezikoslovci, istoriari i
drugi pisci doli [su], svaki na svome poqu, do ire svesti o celo-
kupnom narodu, pa e nam biti jasno koliko je oko sredine H veka
ideja narodnog jedinstva sazrela i postala opta u celom narodu"
(JKC: 125)? Popovi nesumwivo eli da to dokae, ali ga ono sponta-
no reeno moda nepovratno kompromituje. Ne dolazi li to moda iz
wegove prethodne, naune svesti, iz wegovog znawa o sloenosti veza
izmeu srpske i drugih kwievnosti i kultura u osamnaestom veku? Us-
postavqajui jedinstvo jugoslovenske kwievnosti preko marginalnih
kwievnih pojava, Popovi potpuno ostavqa po strani najznaajnije
stvaraoce sredine osamnaestog veka: Jovana Rajia i Zaharija Orfeli-
na. Ne, naravno, zato to za wih ne zna. Nego zato to ne moe da ih
uklopi u jugoslovensku kwievnost. A da stvar bude gora, wihova dela
su u tesnoj vezi sa pojavama kojima se Popovi najvie bavi. Tako, pi-
ui o uticaju katolike reakcije, Popovi pomiwe Petra Kanizija i
wegov katekizam, iju je teinu u jednom poznom vremenu ak i na Ra-
ji osetio" (JKC: 114). Re je, dakako, o uvenom sporu srpske crkve i
austrijskih vlasti oko katihizisa, razreenom tako to je Raji u veo-
ma kratkom ostavqenom roku napisao srpski katihizis. Ako je taj sluaj
u vezi sa autorom koji je uticao na jugoslovenske pisce obeleene kato-
likom reakcijom, zbog ega Popovi Rajiev katihizis ni jednom reju
kasnije ne pomiwe? Zato to bi to u jugoslovensku kwievnost unelo
protivrenost koja je ve u ovoj polureenici prisutna: ako su pisci
katolike reakcije vani za oblik nae" kwievnosti, kako je mogue
da je na" Raji time bio pogoen? Znai li to da postoji vie na-
ih" kwievnosti? Popovi, dakle, izbegava sve doticaje koji su u
znaku suprotnosti, pa tako moe da kae da u naoj kwievnosti nema
protesta protiv katolike reakcije" (JKC: 136), iako zna da je Rajiev
katihizis upravo protest protiv katolike reakcije, a ne samo to mu
 289

je odavno moralo biti poznato da je iza Orfelina u rukopisu ostala

obimna kwiga Protiv papstva rimskago, nego je sam Popovi 1924. go-
dine pisao o studiji Mite Kostia Akatolika kwievnost Srba kra-
jem H veka (1921), koja predstavqa pregled i istoriju del koja su
nai pisci pisali u odbranu nae vere kad su je katoliki pisci na-
padali"!25 Takoe, Popovi zna: nazadni pokret reakcije imao je veli-
kih zasluga za stvarawe kwievnog jezika naeg [] Isusovcima je bi-
lo stalo do toga da svoju nauku i rad to vie raire; prema tome su
traili onaj dijalekat koji se najvie govori po narodu" (JKC: 131),
to je bio jedan od uzroka da je srpska kwievnost u osamnaestom veku,
pre Patenta o toleranciji (1781), odluno odbacivala narodni jezik.
Uostalom, jo je u Jugoslovenskoj kwievnosti Popovi pisao da fra-
wevci da bi vrili propagandu, oni su pisali pobone kwige. Da bi
to dubqe uli u narod, oni su pisali kwige ne latinicom nego
irilicom" (JK: 23), a to je nesumwiv dokaz da se oni nisu obraali
svojim vernicima, nego nesajediwenima", pravoslavnima, odnosno da
su srpski jezik frawevaca i wihova irilica bili sredstva prozeli-
tizma, zbog ega je srpska kultura i bila tako odluno okrenuta Rusiji,
a u kwievnosti koristila ruskoslovenski ili slavenoserbski jezik.
Dokazivati da je kwievnom istoriaru ranga Pavla Popovia bilo
poznato sve o ovim pitawima zaista izgleda kao suvian posao. Me-
utim, uoavawe da se u Popovievim radovima o jugoslovenskoj kwi-
evnosti nalaze tragovi koji svedoe o tom sukobu, ali da su oni po-
sledica ili nedovoqne paqivosti ili eqe da se ono to je bilo
uzrok razdora vidi kao element integracije pri emu se sam razdor
ni jednom reju ne pomiwe svedoi o izneveravawu osnovnih iwenica
u korist pojma jugoslovenske kwievnosti. Kada Popovi zaboravi da je
Orfelin napisao obimno delo protiv papstva, ili Rajiev katihizis,
i saopti da u naoj kwievnosti" naglaavajui to naoj nije
bilo dela protiv katolike reakcije, onda on ini ono to e do savr-
enstva razviti ideologija titoizma: meunacionalne sukobe ignori-
e u ime jedinstva, doputajui samo sukobe unutar nacija. Da je neko
od katolikih pisaca pisao protiv reakcije, Popovi bi to svakako za-
beleio; srpski pisci koji su pisali akatolike kwige se, meutim,
ignoriu, jer oni u pojam jugoslovenske kwievnosti unose suprotsta-
vqenost srpske i hrvatske kwievnosti, a Popovi upravo to hoe da
izbegne. Zbog ega, onda, ne izostavqa celokupnu tu temu? Zbog ega pi-
e o delima inspirisanim katolikim prozelitistikim tewama, i
to sa simpatijama, istiui ak navodno pozitivan doprinos tog po-
kreta stvarawu kwievnog jezika? Iz koje je to pozicije mogue? Nije
li to pozicija koja srpsku kwievnost i kulturu stavqa u drugi plan?
Jer, kako bi drugaije bilo mogue pisati sa simpatijama o katolikom

25 Pavle Popovi: Radovi Mite Kostia iz kulturne i prosvetne istorije H

veka" (1924), u: Kwievna kritika Kwievna istoriografija, priredio Miroslav
Panti (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 10); Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna
sredstva, 2002; str. 291.
290

prozelitizmu, a ignorisati dela wemu suprotstavqena, inspirisana

pravoslavnim i srpskim duhom?
Ne nagovetava li ovo da je uslov jugoslovenske kwievnosti odu-
stajawe od srpske kwievnosti, i ne samo we, nego i od srpske kulture,
vere i u krajwem ishodu nacije? Naravno, moglo bi se rei da to i
jeste ciq Pavla Popovia: on govori o procesu postanka jedne, jugo-
slovenske nacije, a Srbe, Hrvate i Slovence smatra kao i mnogi
drugi srpski intelektualci tog doba plemenima te jedne, jugosloven-
ske nacije. Upravo svoewe Srba, Hrvata i Slovenaca na plemena, dakle
neto pred-nacionalno, pretpostavqa redukovawe wihovih kwievno-
sti na pokrajinske kwievnosti, delove jedne, jugoslovenske nacional-
ne kwievnosti. Za ovo je, meutim, vezan problem nemogunosti da se
neto shvati kao pokrajinska kwievnost ako ne postoji celina naci-
onalne kwievnosti kojoj bi ta pokrajinska kwievnost bila podree-
na, a Popovi i sam priznaje da ta celina tek treba da nastane: ako,
dakle, srpska kwievnost nije bila pokrajinska, nego to postaje pret-
postavkom o jugoslovenskoj kwievnosti, onda je uslov jugoslovenske
kwievnosti nestanak srpske kwievnosti. One, jednostavno, ne mogu
postojati uporedo. Sa druge strane, da li isto vai i za hrvatsku kwi-
evnost? Teorijski posmatrano da, u praktinom smislu ipak ne sa-
svim naime, ako je integracija srpske i hrvatske kwievnosti u ju-
goslovensku izvrena zaboravqawem del koja u wihov odnos unose su-
kob, ali tako da u jugoslovensku kwievnost uu dela hrvatske kwiev-
nosti obeleena duhom katolikog prozelitizma, a ne uu dela srpske
kwievnosti wima suprotstavqena, onda ukquivawe hrvatske kwiev-
nosti u jugoslovensku zaista ukida i wenu posebnost, ali wena bitna
svojstva ne samo to ostaju ouvana, nego ona i daju obeleje jugosloven-
skoj kwievnosti, dok bitna svojstva srpske kwievnosti, naprotiv,
moraju biti zaboravqena da ne bi kvarila na taj nain zamiqeno je-
dinstvo.
Kakva je priroda jedinstvenosti jugoslovenske kwievnosti najboqe
se moe videti u Popovievom izlagawu o procesu koji naziva tra-
ewe kwievnog jezika [] a to je velika i moda najvea tekovina,
glavna crta i osnov novoga doba" (JKC: 129), zbog ega je u Ogledu o jugo-
slovenskoj kwievnosti najvie pawe posveeno upravo tome, pred-
stavqawem rada Vuka Karaxia i Qudevita Gaja koji su stvorili jedan
zajedniki kwievni jezik za Srbe i Hrvate" (JKC: 129), kako Popovi
kae na poetku izlagawa o tom procesu u pristupnoj akademskoj bese-
di. Ta formulacija sugerie da je zajedniki kwievni jezik za Srbe
i Hrvate" posledica zajednikog stvarawa jezika Vuka i Gaja, kao pred-
stavnika ovih nacija, a to je u suprotnosti sa u Jugoslovenskoj kwi-
evnosti saoptenim da Gaj uze kao kwievni jezik hrvatski isti
onaj koji je Vuk uzeo i uveo kao kwievni jezik srpski" (JK: 61), ime
hrvatska kwievnost je ula u mnogo ire kolo i ujedinila se sa srp-
skom kwievnou" (JK: 61), jer je do tada bila jedna malena provin-
cijalna kwievnost pisana domaim kajkavskim narejem" (JK: 61), koja
se tek pod neposrednim uticajem velike srpske reforme, odmah i sama
 291

reformisala" (JK: 61). Takoe, i u Ogledu o jugoslovenskoj kwievnosti

Popovi pie: najvaniji rezultat ovoga pokreta [Ilirskog pokreta]
bilo je kwievno ujediwewe Srba i Hrvata, jer je Gaj napustio lokalno
nareje kojim se sluila mala hrvatska kwievnost onoga vremena, i
priao narodnim pesmama i Vukovom jeziku, koji su Srbi ve usvoji-
li" (OJK: 194). Popovi smatra: nastavqajui Obradovievo i Vukovo
delo, Gaj je najzad stvorio srpsko-hrvatsko kwievno jedinstvo i iza-
zvao obnovu moderne i nacionalne kwievnosti kod svojih sunarodni-
ka" (OJK: 195). Zbog ega nita od toga ne postoji u Jugoslovenskoj
kwievnosti kao celini", u kojoj je ukratko skicirana istorija naeg
kwievnog jezika do sredine H veka [koja] uvod je i komentar Vuku.
Ceo proces traewa tog jezika preistorija je Vukovu stvarawu jezika"
(JKC: 134), ali o kojem se ne govori opirnije? Da li samo zato to
poznato je kako je najposle Vuk izveo kwievnost iz tih zabluda"
(JKC: 133, istakao N. N.)? Ali kako onda razumeti da su Vuk i Gaj stvo-
rili zajedniki kwievni jezik, ako se Gaj zatim ni ne pomiwe? I
zbog ega taj jezik Popovi ne imenuje, nego o wemu dosledno govori kao
o tokavskom? Takoe, jezik srpske kwievnosti pre Vuka karakteri-
e kao pogrean, priznajui odstupawe od naune metodologije: Nije
strogo nauno rei, ali je u jednom pogledu bila pogreka i teta to
je stara kwievnost srpska bila na starom slovenskom jeziku. To je bio
jezik tu, nenarodni, naslee jedno iz davnih vremena, ali koji se u-
vao i potovao s velikim pijetetom" (JKC: 129). Popovi tu ne samo
to govori neto to nije strogo nauno", nego je to sasvim netano:
sredwevekovna kwievnost nije bila na starom slovenskom jeziku",
nego na wegovoj srpskoj redakciji, to Popovi odlino zna u Pre-
gledu srpske kwievnosti je izriito insistirao na razlici srpske od
drugih redakcija staroslovenskog kao distinktivnom svojstvu stare srp-
ske kwievnosti. Uostalom, kako bi uopte ta kwievnost mogla biti
na nekom drugom jeziku, a ne jeziku Crkve, ako je bitna obeleenost re-
ligioznou napred istaknuta kao wena najizrazitija karakteristika?
Istrajavawe na ovakvoj spekulaciji, uprkos svesti o odsustvu wenog na-
unog znaaja, pokazuje da je Popovi isuvie u vlasti aktuelnosti, zbog
ega takoe moe da kae i: poznato je kako je u poetku nove srpske
kwievnosti ruski uticaj pokvario na kwievni jezik" (JKC: 132).
Upravo u tome to pretpostavqa da postoji neki ideal jezika koji se
moe pokvariti" a pri emu zapravo misli na onaj jezik koji e do-
i tek vek kasnije sa Vukom Popoviev pogled na istoriju kwiev-
nog jezika je izrazito neistorijski, to on mora biti i zbog jedinstve-
nosti jugoslovenske kwievnosti, budui da bi istorijsko pitawe o
razlozima okretawa ruskom jeziku u pojam jugoslovenske kwievnosti
nuno unelo napetost izmeu katolikog prozelitizma i srpske kultu-
re, a koju je Popovi po svaku cenu hteo da ukloni. Nije li, moda, to
isticawe greaka stare i poetaka nove srpske kwievnosti i znak
potrebe da se u Vukovom jeziku prepozna potpuno nov poetak za srpsku,
ba kao i za hrvatsku kwievnost? Meutim, moe li to biti nov po-
292

etak na isti nain, ako hrvatska kwievnost prihvata jezik sa kojim

do tada nije imala nikakve veze, dok je u srpskoj kwievnosti re o
prihvatawu reforme: jezika osnova slavenoserbskog i Vukovog jezika je
slina zato, uostalom, Popovi i moe da govori o kvarewu jezika
, dok je srpska redakcija staroslovenskog uslovqena upravo onim go-
vornim jezikim supstratom koji e Vuk kodifikovati u srpski kwi-
evni jezik (nije li moda to i razlog zbog ega Popovi iznenaujue
netano tvrdi da je sredwevekovna srpska kwievnost na starosloven-
skom)? Takoe, kako je mogue rei da su Vuk i Gaj stvorili zajedni-
ki jezik, ako srpska kwievnost sa Vukom dobija pijemontsku ulogu"
(JKC: 129)? Sa druge strane, zato o toj pijemontskoj ulozi srpske kwi-
evnosti ne govori ak ni onoliko koliko je govorio u Jugoslovenskoj
kwievnosti, nego Vukov jezik dosledno naziva tokavskim, potiskuju-
i tako wegovo srpsko obeleje? Ipak, u Ogledu o jugoslovenskoj kwiev-
nosti, u kojem se prepoznaje potreba vee integrativnosti jugosloven-
ske kwievnosti i koji u poglavqu Poznije doba" sledi u Jugoslo-
venskoj kwievnosti kao celini" uspostavqen paralelizam srpske pa-
trijarije i katolike reakcije, dodatno naglaavajui veze dubrova-
ke, kao katolike kwievnosti sa srpskom tradicijom, Popovi pono-
vo istie da je Qudevit Gaj napustio lokalno nareje" i prihvatio
Vukov jezik, a nastavqajui Obradovievo i Vukovo delo [] najzad
stvorio srpsko-hrvatsko kwievno jedinstvo" (OJK: 195). Gde je pore-
klo ovakve razlike?
Ukoliko je Gaj prelaskom sa kajkavskog na tokavski prihvatio je-
zik koji je Vuk kodifikovao na osnovu srpske usmene kwievnosti,
zbog ega se ne govori o prihvatawu srpskog jezika, nego se u tome pre-
poznaje stvarawe srpsko-hrvatskog jedinstva? Takoe, da li je taj proces
bio dvosmeran? Ima li na srpskoj strani nekog znaajnijeg oslawawa na
ono to je do tada bila hrvatska tradicija ili se sve iscrpquje sa Vu-
kovim i Daniievim idejama o narodnom i jezikom jedinstvu? Popo-
vi o tome ne govori nita. Istina, u Jugoslovenskoj kwievnosti je u
delu Dositeja Obradovia prepoznao ideju o jedinstvu jugoslovenske na-
cije, ali je ta ideja bila mogua tek uz netano citirawe Dositejevih
rei, a u svojoj poznoj monografiji o Sobraniju raznih nravouitelnih
veej Popovi je upravo to mesto koje mu je sluilo kao garant jugo-
slovenske jedinstvenosti istakao kao primer Dositejevog zalagawa za
srpsko nacionalno jedinstvo uprkos verskim razlikama. Jugoslovenska
kwievnost je, dakle, mogua samo po cenu odustajawa od posebnih na-
cionalnih kwievnosti, ali ta cena nije ista za srpsku i hrvatsku
kwievnost: dok hrvatska kwievnost u trenutku u kojem Popovi pi-
e vie ne moe razumeti hrvatsku kwievnost sa poetka devetnae-
stog veka, jer je jezik na kojem se ona stvara od sredine tridesetih godi-
na Vukov srpski jezik, srpska kwievnost poseduje sopstvenu istoriju i
razvojni tok na koje odnos sa hrvatskom kwievnou nije znatnije
uticao. Dok je za hrvatsku kwievnost bilo presudno Gajevo odbacivawe
kajkavskog i prihvatawe Vukovog srpskog jezika, srpsku kwievnost ni-
kakvo dostignue hrvatskih pisaca ili filologa nije ni na koji nain
 293

obavezivalo, niti je uticalo na wene tokove.26 Nije li onda jedinstvo

jugoslovenske kwievnosti, to srpsko-hrvatsko jedinstvo koje po Popo-
viu nastaje sa Gajevim prihvatawem Vukovog jezika, zapravo bitno svoj-
stvo hrvatske kwievnosti? Ne pojavquje li se onda jugoslovensko ime
umesto ilirskog imena koje Srbi nikada nisu prihvatili i sa
istom funkcijom? Nije li jugoslovenska kwievnost, kako je ovde pred-
stavqena, kwievnost na srpskom jeziku proeta katolikim duhom? I
nije li upravo neprihvatqivost posledwe reenice i za Srbe, i za Hr-
vate, i za one koji bi da budu Jugosloveni, razlog to Popovi u pri-
stupnoj akademskoj besedi ne govori o srpskom, nego o tokavskom je-
ziku?
U Popovievom pristupu jugoslovenskoj kwievnosti prepoznaje
se, dakle, tewa da se ona uspostavi kao zajednika i neproblematina
kwievnost Srba i Hrvata, zbog ega se sve to je tom zajednitvu su-
protstavqeno mora iskquiti. Meutim, poto je u osnovi tog zajedni-
tva srpski jezik, da bi ono bilo potpuno zajednitvo koje nee biti
obeleeno izrazitim srpskim uticajem, o tom jeziku se govori kao o
tokavskom, zajednikom, narodnom, naem, ali mesta na kojima je
Popovi u pregledima jugoslovenske kwievnosti primoran da preci-
znije opie proces uspostavqawa tog kwievnog jezika, kao i neke
spontane opaske u Jugoslovenskoj kwievnosti kao celini", pokazuju
da je wemu srpska priroda tog jezika sasvim jasna. S obzirom da Popo-
vi i na drugim mestima jedinstvenost jugoslovenske kwievnosti kon-
struie zaboravqawem vanih pisaca i dela srpske kwievnosti, ak
favorizujui duh katolike reakcije, nesumwivo je da iako jugosloven-
ska kwievnost svakako predstavqa sueni okvir i za razumevawe hr-
vatske kwievnosti, ona neuporedivo tetnije deluje na srpsku kultu-
ru; jer, dok je hrvatska kwievnost odsudno vezana, svojim jezikom, za
srpsku kwievnost, srpska kwievnost se, kao to je sam Popovi
1913. godine istakao u drugom izdawu Pregleda srpske kwievnosti, mo-
e izlagati bez hrvatske kwievnosti. Ako se ona izlae zajedno sa
wom, i to tako da se neke od najosobenijih pojava srpske kwievnosti
zaboravqaju, a jezik liava svog imena, onda je uslov jedinstvenosti ju-
goslovenske kwievnosti ukidawe srpske kwievnosti, weno svoewe
na regionalnu kwievnost, ali i odvajawe od wenih ruskoslovenskih
tradicija u osamnaestom veku. Zato se moe postaviti pitawe ne upozo-
rava li ovako dostignuta mogunost jugoslovenske kwievnosti i na
smisao samog pojma jugoslovenske nacije koji je u wenoj osnovi: da li je
on mogu bez odustajawa od pojedinanih plemenskih" osobenosti?
Dvadeseti vek je dao jasan odgovor na to pitawe, u sferi prakse; meu-
tim, vaqalo bi razmisliti nije li ve na nivou pojma jugoslovenska na-
cija bila nemogua, a u emu moe posredovati uvid o nemogunosti ju-

26 Naprotiv, Sterija 1852. godine ironino primeuje da ve nas poee terati u

Zagreb, da uimo srpski, po svoj prilici to se onde isto govori" (Jovan Sterija Po-
povi: G. dr Starevi i Narodne novine" (1852), u: Kritike. Polemike. Pisma, priredio
Duan Ivani (Dela Jovana Sterije Popovia); Vrac: Kwievna optina Vrac, 2001;
str. 268).
294

goslovenske kwievnosti kao homogene celine koja bi u sebe ukquiva-

la sva relevantna dela srpske i hrvatske kwievnosti?

*
* *
Da li je, meutim, bilo mogue doi do pojma jugoslovenske kwi-
evnosti kao komparativnog kwievnoistorijskog pojma, koji bi odgo-
vorio na potrebu aktuelne drave da kwievnost nacija koje objediwuje
u svojim okvirima razume u meusobnoj vezi? To bi znailo, recimo,
posmatrati dubrovaku kwievnost kao posebnu kwievnost, koja moe
biti tradicija i srpske i hrvatske kwievnosti, ali koja nije deo ni
jedne ni druge, u kom sluaju bi se o Osmanu moralo postaviti pitawe o
istovremenosti proslavqawa srpskog junatva i izrazite odreenosti
katolikim duhom, to bi vodilo diferenciranijem pogledu na Gundu-
lia i mesto koje on, i dubrovaka kwievnost uopte, mogu imati u
srpskoj kulturi. Takva postavka bi predstavqala put ka shvatawu koje
e krajem dvadesetog veka zastupati Jovan Dereti27 o dubrovakoj
kwievnosti kao graninoj oblasti srpske kwievnosti, koja je onda
povezuje sa hrvatskom kwievnou koja dubrovaku kwievnost vidi
kao svoju centralnu tradiciju. Dubrovaka kwievnost je najkrupniji,
ali ne i jedini momenat u kojem bi se srpska i hrvatska kwievnost
mogle dovesti u vezu. Ukoliko bi se to inilo tumaewem wihovih
srodnosti i razlika, a naroito taaka na kojima se wihove centralne
tradicije nalaze u sukobu, moglo bi se zaista doi do pojma jugosloven-
ske kwievnosti kao komparativnog kwievnoistorijskog pojma, koji
bi odgovarao aktuelnoj potrebi zajednikog razumevawa razliitih kwi-
evnosti nacija koje su se nale u okviru iste dravne zajednice. Po-
kuaj, meutim, da se jugoslovenska kwievnost prepozna kao jedin-
stvena celina, a koji se od samog poetka ogreio o bitne karakteri-
stike srpske i hrvatske kwievnosti, bio je uslovqen tewom da se
kroz kwievnu istoriju nagovesti nastanak jedinstvene jugoslovenske
nacije. Drugim reima, nije jugoslovenska kwievnost sluajno dovela
do osiromaewa srpske i hrvatske kwievnosti, nego je to bio proje-
kat. S obzirom da je ve u uspostavqawu jedinstvene srpske kwievno-
sti bilo prisutno izvesno redukovawe podataka, jasno je zato je i
prilikom uspostavqawa pojma jugoslovenske kwievnosti Popovi kre-
nuo istim putem. Razlika je, meutim, u tome to je u prvom sluaju re-
dukcija preduzeta u ime srpske kulture, dok je u drugom sluaju ona ila
protiv srpske kulture. Ipak, i prvi postupak je za srpsku kulturu bio
tetan, jer joj je uskratio mogunost da se prema sebi diferencirano
odnosi, to bi bila najboqa zatita od budueg osiromaewa koje je
dolazilo sa konceptom jugoslovenske kwievnosti. Drugim reima, Po-
povieva kwievnoistorijska metodologija se nije mewala mewala se
samo ideologija u ime koje je preduzimao svoje kwievnoistorijske pro-

27 Up. Jovan Dereti: Put srpske kwievnosti: identitet, granice, tewe; Beo-
grad: Srpska kwievna zadruga, 1996; str. 142153.
 295

jekte; srpska kultura je, meutim, mogla da prosperira samo drugaijim

kwievnoistorijskim pristupom, koji bi umesto predstavqawa apsolut-
nosti jednog zavrenog znawa o kwievnoj prolosti otvorio mogu-
nost dijaloga sa tim znawem i kwievnom prolou, kao i prostor
za sopstveno preispitivawe. Zato je koncepcija jugoslovenske kwiev-
nosti, kao preimenovana ilirska koncepcija, po srpsku kulturu bila
tetna ne samo zanemarivawem bitnih svojstava srpske kwievnosti,
nego i iskquivawem mogunosti da se u diferenciranom pogledu na
kwievnost Srba i Hrvata prepozna mera wihove razliitosti to
prepoznavawe bi bilo korisno za optu srpsku samosvest, a takoe bi
poqe kwievnosti zatitilo od ideologije kao dominantnog naela
kwievnoistorijskog prouavawa.

Nenad Nikoli

PAVLE POPOVI'S CONCEPTS OF SERBIAN AND YUGOSLAVIAN

LITERATURE

Summary

This paper analyzes Pavle Popovi's concepts of Serbian and Yugoslavian litera-
ture, as presented in the literary historical studies Survey of Serbian Literature (1909),
Yugoslavian Literature (1918), Yugoslavian literature in whole" (1922) and La littra-
ture Yougoslave (1930). The aim of this paper is to show that Popovi's concepts of
Serbian and Yugoslavian literature were dependent on his general views on literary his-
tory, broad cultural pressupositions, understanding of national identity (Serbian and
Yugoslavian) and state policy.
 UDC 821.163.41-14.0919"
821.163.41-95

TIPOLOGIJA I VREDNOVAWE PESNIKE TRADICIJE

U ANTOLOGIJAMA SRPSKE POEZIJE HH VEKA*

Bojana Stojanovi Pantovi

SAETAK: U radu emo se dataqno pozabaviti trima kqu-

nim anatologijama moderne srpske poezije u HH veku za koje se
moe rei da su gotovo kanonske, iako je wihova koncepcija
uslovqena razliitim merilima u razumevawu tradicije i vred-
novawa srpskog pesnitva. To su: Antologija novije srpske li-
rike (1911) Bogdana Popovia, Antologija srpske poezije (1956)
Zorana Miia i Antologija srpskog pesnitva HHH veka
Miodraga Pavlovia (1964).
KQUNE REI: antologija, florilegij, cvetnik, aktuel-
nost, kanon, tradicija, inovacija, (pre)vrednovawe, integralna
vizija srpskog pesnitva

Uvodne teze

Pored optih napomena o pojmu i terminu antologija, kao i o we-

nom istorijatu u srpskoj kwievnosti, pawu emo posvetiti trima
najznaajnijim antologijama moderne srpske poezije u HH veku: Antolo-
giji novije srpske lirike Bogdana Popovia (Matica hrvatska, Zagreb
1911); Antologiji srpske poezije Zorana Miia (Matica srpska, Novi
Sad 1956) i Antologiji srpskog pesnitva HHH veka Miodraga Pa-
vlovia (Srpska kwievna zadruga, Beograd 1964).1 Pored ovih antolo-
gija, kada je re prevashodno o pesnitvu, ali i o pojedinim drugim
anrovima i rodovima srpske kwievnosti, tokom proteklog veka poja-
vio se niz takvih izdawa od kojih su neka nesumwivo znaajna i gotovo
klasina, ali emo se ovog puta zadrati samo na pomenutim antologi-
jama, dok emo povremeno i koliko je potrebno ukazivati pawu i na
neka druga srodna dela, prevashodno u funkciji proirivawa kontek-
sta za wihovo obuhvatnije, istorijsko razumevawe. Za Popovievu, Mi-

* Rad je nastao u sklopu naunoistraivakog projekta br. 148006 Teorijsko-isto-

rijski pregled komparatistike terminologije kod Srba" koji finansira Ministarstvo
za nauku Republike Srbije.
1 Navedene su godine prvih izdawa ovih antologija.
298

ievu i Pavlovievu antologiju moemo odmah na poetku rei da su

na svoj nain kanonske za srpsku kulturu, iako su wihove koncepcije
rezultat razliitih perspektiva, metodologija i kriterijuma vrednova-
wa wihovih autora, odnosno prireivaa.
Uz sve nesporne razlike, pomenutim antologijama zajedniki je
kquni aspekt koji je uslovio wihov izbor: sve tri nastoje da izvre
svojevrsno (pre)vrednovawe tradicije srpskog pesnitva u odreenom,
kraem ili duem dijahronom luku. U sluaju antologije Bogdana Popo-
via, on obuhvata razdobqe od romantizma do moderne; kod Miia je
to period od romantizma do posleratnog modernizma. Pavloviev za-
hvat i izbor svakako je najvei i najambiciozniji: re je o izboru iz
srpskog pesnitva u rasponu od sedam vekova, od H stolea do savre-
mene poezije. Takoe, sve tri antologije su istraivake u istoj onoj
meri koliko su, svaka na svoj nain, voene naelima estetskog izbora.
Kada kaemo istraivake, ne mislimo samo na aktualizaciju pojedi-
nih marginalizovanih srpskih pesnika, nego i na drugaiji, katkada
neoekivan izbor pesama onih ve priznatih autora. To svakako utie i
na wihove vrline, ali katkada upuuje i na pojedine nedostatke, ime
emo se vie pozabaviti prilikom analizovawa svake pojedinane an-
tologije.
Osvrnimo se najpre ukratko na etimologiju, istorijat i docniju
definiciju pojma i termina grke rei anthologia, odnosno latinske
florilegium, to znai sakupqawe cvea, cvetnik (kasnije je uveden i
termin stefanos venac). Re je o zbirci odabranih kwievnih tek-
stova istog anra (pre svega pesnikih, ali i gnomskih, sentencija,
odnosno epigrama) po odreenim, pre svega estetskim merilima wihove
lepote. U novije vreme saiwavaju se i antologije najboqih tekstova
jednog autora ili grupe autora. Prva sauvana antologija odnosila se
na epigrame i potie od pisca i filozofa Meleagrosa iz Gadare (Si-
rija). Dakle, prilikom svog nastanka antologija je bila izbor najboqih
ostvarewa u jednom odreenom anru. No, kasnije, tokom daqeg razvoja,
a posebno u HH veku, antologija je pored estetskih kriterijuma esto
otkrivala i ideoloko-kulturoloke, politiko-nacionalne, odnosno
rodne/polne poglede wenog sastavqaa (bez obzira da li je re o pesni-
ku, kritiaru, kwievnom teoretiaru ili kwievnom istoriaru).
Antologija, daqe, moe biti sastavqena prema tematskom kriteriju
(qubavna, rodoqubiva, socijalna, meditativna, religiozna, erotska); po-
sveena pojedinom konkretnom anru (npr. epigramu, aforizmu, pesmi
u prozi, kratkoj prii, noveli, drami, eseju), ili pak pojedinom tipu,
pokretu, pravcu, stilskoj formaciji ili razdobqu (npr. srpsko pesni-
tvo 18. veka, srpsko graansko pesnitvo, srpska moderna, avangarda).
Prevrednovawe tradicije jedne nacionalne kwievnosti je uvek nuna
implikacija ovakvih izbora i zato su antologije esto izloene grubim
kritikim napadima. U pojedinim aspektima antologija se moe pre-
klopiti sa obuhvatnijim izborima kakav je hrestomatija (u svom origi-
nalnom obliku sadravala je izbor korisnih, preporuenih propedeu-
tikih tekstova), odnosno panorama (proirena perspektiva izbora zbog
 299

odreenih namena, npr. zarad prezentacije jedne nacionalne kwiev-

nosti u drugoj kulturno-kwievnoj sredini). Savremene antologije u
svetu, ali i kod nas, ne moraju se odnositi samo na jednu matinu, na-
cionalnu literaturu, nego imaju naglaenu komparativnu vizuru: bilo
da je re o regionalnom, geopoetikom i/ili kulturno-civilizacijskom
kontekstu (junoslovenski, balkanski, mediteranski, sredweevropski,
istonoevropki, ameriki, dalekoistoni i sl).2
Prva antologija u srpskoj kwievnosti (posle florilegija preve-
denih Manendrovih gnoma u zborniku popa Dragoqa iz H veka) je
Cvetnik srbske slovesnosti, koji je Jovan Suboti sastavio i izdao u
Beu 1853. godine.3 Ona je zamiqena kao itanka za vie razrede gim-
nazije i obuhvata srpske pisce od H veka do Subotievih savremenika
Meda Pucia, Milovana Vidakovia, Dositeja, Jovana Paia i dru-
gih. Nastala je pod uticajem Slavjanske antologije Meda Pucia iz
1844. godine koja ima preteno pedagoko-namenski karakter jer su u
woj zastupqeni i stihovi i proza, ime se neutralie selektivni
estetiki metod, to je bilo osobito primetno u antologijama kwiev-
nosti starijih razdobqa, kao i onima iz usmene kwievnosti. Takav
pristup e se bitno promeniti u HH veku.

Aktuelnost Antologije novije srpske lirike"

Bogdana Popovia

Ovo delo je u pravom smislu rei prva moderna antologija u srp-

skoj kwievnosti saiwena prema strogim estetskim kriterijumima,
ma ta to danas moglo nama da znai i ma koliko se na senzibilitet
otada promenio. Ona se prvi put pojavila 1911. godine u Zagrebu, u iz-
dawu Matice hrvatske, kao deo zajednikog izdavakog poduhvata Srpske
kwievne zadruge i MH, o emu pie i Bogdan Popovi u svom predgo-
voru.4 Svakako je politiki i kulturno izuzetno znaajna iwenica

2 Uporediti npr. antologije srpske i evropske poezije koje su raene za potrebe ne-
ke druge kwievnosti i kulturne scene, npr. nemake ili amerike to podrazumeva
obuhvatno predstavqawe pesnike tradicije evropskog kontinenta ili pojedinih wegovih
delova: Manfred Jhnichen: Das Lied ffnet die Berge, Eine Anthologie der Serbischen Poesie
des 20. Jahrhunderts, Berlin Novi Sad 2004; Ale Debeljak (co-editor): Shifting Borders: East
European Poetry in the Eighties, Fairleigh University Press, 1993; Wayne Miller and Kevin Pru-
fer: New European poets, University of Nebrasca, 2008. U posledwe dve antologije u okviru
istonoevropskog, odnosno evropskog bloka zastupqeno je 13 savremenih srpskih pesnika
i pesnikiwa.
3 Ovom problematikom se posebno bavila Zlata Bojovi u radu Antologije u srp-
skoj kwievnosti": Tumaewa kwievnog dela i metodika nastave, Prvi deo, prir. dr O.
Radulovi, Filozofski fakultet Orfeus, Novi Sad 2008, str. 372373.
4 Ova je kwiga prva u nizu dela iz srpske kwievnosti koja e Matica Hrvatska
godiwe izdavati, kao to Srpska Kwievna Zadruga izdaje od lane dela hrvatskih pisa-
ca On e samo rei da se raduje to ba wegov rad (Bogdana Popovia, prim. aut.) po-
iwe niz srpskih dela u izdawima hrvatskim, i bie srean ako ova kwiica neto do-
prinese plemenitoj i kulturnoj svrsi kojoj je u prvom redu namewena." Citat iz prvog
izdawa navodi se prema: Bogdan Popovi, Antologija novije srpske lirike, Predgovor, Be-
ograd 1936, HHH.
300

to se moda najznaajnija antologija srpskog pesnitva pojavila upra-

vo u Zagrebu (posle toga imala je 20 izdawa sve do danas, a prvo sledee
pojavilo se ve 1912. u Beogradu). Zanimqivo je da je za izdawe iz 1936.
od wenog prireivaa traeno da u woj zastupi i hrvatske pesnike,
to je Popovi odbio, istiui da bi se time bitno promenio ne samo
wen karakter, nego i prvobitna namera wenog autora/prireivaa.
Za razumevawe znaaja i aktuelnosti Popovieve antologije danas,
gotovo ceo vek posle prvog izdawa, nije dovoqno samo protumaiti wen
predgovor, o ijim je metodolokim postavkama ve pisano,5 nego i sa-
mu strukturu antologije kao specifinog umetnikog dela. Na ovu i-
wenicu je jo Jovan Skerli skrenuo posebnu pawu u svome prikazu.6
Skerli, naime, govori o svojevrsnoj umetnikoj orkestraciji moderne
srpske poezije" koju nikada ne treba gubiti iz vida prilikom itawa
ove kwige. Zbog toga, smatra on, mnogi itaoci nee biti u stawu da
razumeju intencije wenog sastavqaa, jer je ovo u prvom redu kwiga
najboqih pesama", a ne najboqih pesnika, iako iz ove konstatacije mo-
e slediti ne posve logina implikacija. Pitawe koje proizlazi iz
ovakve koncepcije jeste kako to da tzv. najboqi pesnik nije u stawu da
napie jednu ili vie najboqih" pesama. To je vrsta paradoksa koju
Popovi razreava u korist estetski najboqih pesama", a ne dobrih i
najveih nacionalnih pesnika, koji, kako on kae, praktino i ne po-
stoje, nego samo oni osredwi". Stoga se on opredequje za dobru, estet-
ski validnu poeziju, a ne za kanonizaciju pojedinih autora, iako e
kao posledica ovakve induktivne metode ovaj rezultat, odnosno odre-
eni autori, na kraju biti sasvim oigledan primer Popovievog izbo-
ra i ukusa. Takoe je bitno naglasiti da Bogdan Popovi ima u vidu
celoviti presek srpskog pesnitva, dakle ne samo Srba iz ondawe
Kraqevine Srbije, nego i onih sa teritorije bive Austrougarske, da-
kle iz Vojvodine, Hrvatske i Hercegovine.
No, pre nego to preemo na analizu strukture same Antologije,
moramo se ipak osvrnuti na teorijsko-kritike i metodoloke osnove
wenog predgovora i osnovne kriterijume izbora. Od naeg uvaavawa
tih kriterijuma zavisie daqe i procena same antologije, to je inae
preduslov za razumevawe i ocenu antologiarskog rada per se.
U svom dugom i u devet segmenata sistematino komponovanom pred-
govoru Bogdan Popovi ve na samom poetku stavqa do znawa da se po-
sao antologiara znatno razlikuje od posla kwievnog kritiara ili
istoriara: wega naime zanima unutrawi, iskquivo estetski pri-
stup novijoj srpskoj poeziji, koji moemo okarakterisati kao eliti-
stiki, objektivistiki i normativan, u skladu sa poznatom teorijom

5 Videti recimo studiju Ane osi Vuki Antologija novije srpske lirike Bogdana
Popovia i Srpski kwievni glasnik" u: Sto godina Srpskog kwievnog glasnika" ak-
sioloki aspekt tradicije u srpskoj kwievnoj periodici, zbornik, prir. M. Nedi i S.
Tutwevi, Matica srpska i Institut za kwievnost i umetnost, Novi Sad Beograd
2003, str. 117127.
6 Jovan Skerli, Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovia", Pisci i kwi-
ge, kw. , Prosveta, Beograd 1964, str. 139144.
 301

red-po-red", koju je usvojio od engleskog kritiara Aleksandra Bena

(ta Popovieva studija je u vie nastavaka objavqena u SKG, 1910). Da-
kle, posao antologiara ne sastoji se u tome da daje ocene o vrednosti
pojedinih pesama, nego da na osnovu prethodno izvrene objektivne te-
orijske analize uvrsti one pesme koje odgovaraju wegovom ukusu i za ko-
je on lino snosi odgovornost pred javnou i samim pesnicima. I ne
na posledwem mestu za one koje e zadovoqiti ukus italake publi-
ke. Popovi je tokom rada na antologiji proitao oko etrdeset srp-
skih pesnika koji su objavqivali od 1840. do wegovog doba, kako wihove
zbirke tako i stihove objavqene u periodici (SKG, Bosanska vila,
Brankovo kolo i dr.). Zanimqivo je wegovo shvatawe prirode i statusa
pesnitva uopte, koje ocewuje kao malo udan zanat, i izvesno, u
svojoj celini, ceni se vie no to zasluuje" (Popovi: 1936,
). Smatrajui da praktino nema dobrih pesnika, nego samo dobrih
pesama, autor primat daje upravo antologiji u odnosu na pojedinanu
pesniku zbirku, to je takoe diskutabilna metodoloka i vrednosna
pozicija.
Bogdan Popovi se u svojoj antologiji odluuje iskquivo za liri-
ku i lirsku poeziju u uem smislu rei, odbacujui narativnu poeziju,
velik broj rodoqubivih, prigodnih i satirino-politikih pesama. To
e mu svakako na svoj nain prebaciti i Skerli, iako Popovieva an-
tologija nije liena pojedinih naivnih patriotskih pesama, osobito
kada je u pitawu Zmaj. Pod novijom srpskom poezijom autor podrazumeva
poeziju od Branka Radievia ka svome vremenu, koju je hronoloki
razdelio u tri doba (posle 1840, posle 1880. i posle 1900. godine). Ta-
koe, Popovi na poetku predgovora govori o evoluciji estetike pa-
radigme, promeni u stilu i osobito versifikaciji, kao i o smewivawu
uticaja na srpsku poeziju (nemaki, maarski, ruski, francuski i en-
gleski), insistirajui na poetici kontinuiteta, imajui u vidu prvo
predstavqawe srpske poezije kod hrvatskih italaca.
Kriterijumi ovog antologiara odavno su poznati: Popoviev ukus
je bio klasian, ak klasicistiki (svuda se mogu prepoznati odjeci
Horacija, Nikole Boaloa, Aleksandra Poupa). Zbog toga su ishodini
kriterijumi izbora sledei: pesma mora imati intenzivne emocije (ni-
kako osredwe); mora biti cela lepa (jedinstvo delova i celine, utisak
harmonske celovitosti, sklada). Konano, pesma mora biti jasna (lo-
gina u misaonom smislu). Povodom ovog posledweg daje se jedan kri-
tiki sud, koji e osobito u potowoj recepciji naih avangardista
ostati sinonim Popovievog konzervativizma: on je protiv tzv. neja-
snog, aluzivnog pesnitva koje zahteva saradwu sa itaocem, to je u
osnovi merilo poimawa moderne poezije i kwievnosti uopte, jo
od simbolista. Da li to znai da poezija ipak mora biti direktna, ak
ponegde transparentna? Stoga Popovi esto daje sudove o pojedinim
pesnicima, upravo sa stanovita neprihvatqivosti wihovog mutnog",
hladnog" ili retorikog" stila. Ne pomae ovde autoru opaska da on
ne izrie vrednosti o samim pesnicima. Od znaajnih srpskih pesnika
moderne, u Popovievoj antologiji nije bilo mesta za Milutina Boji-
302

a, da ne govorimo o Panduroviu i Disu, iji sluaj predstavqa po-

sebnu kulturoloku temu srpske kwievnosti i kwievne kritike. Da
li iz toga moemo zakquiti da su oni loi pesnici loih pesama,
ili da su pak dobri pesnici loih pesama? I jedno i drugo je neodr-
ivo, a taj paradoks Popovi jednostavno reava wihovim neukquiva-
wem u svoju zbirku cvea novije srpske lirike".
Kada je re o ve pomenutoj kompoziciji Popovieve antologije, u
sedmom poglavqu svog predgovora autor govori o tome kako su u woj pe-
sme rasporeene. Svestan da postoje razni kriterijumi po kojima se ta-
kva kwiga moe sastaviti, on se opredequje za estetski, dakle umetni-
ki princip wene unutarwe organizacije. Okvirno zadrava podelu na
tri doba (pre bi se moglo rei tri tipa pesnike strukture), unutar
kojih su pesme razvrstane slobodno sa ciqem da se kod itaoca izazove
utisak zaokrugqenog umetnikog sklada". Na opasnost od pogrenog
itawa ovako zamiqene antologije, kako je ve istaknuto, pawu je
skrenuo ve Jovan Skerli, slutei da itaoci nee imati dovoqno
sluha za ovakvo Popovievo reewe. Muziki princip slagawa pesama
u akorde" i vezivawe u neprekidnu melodiju" Bogdan Popovi je
usvojio od engleskog antologiara Polgreva koji je svoju Zlatnu riznicu
engleske lirike objavio jo daleke 1861, a u ponovqenim izdawima (npr.
u Americi, 1932) gotovo i da nije unosio bitnije izmene, kao uostalom
ni sam B. Popovi, koji je umro 1944. godine. Drugim reima, u Popo-
vievoj antologiji gotovo da je primewen strukturalistiki metod, jer
se ni jedna pesma ne moe premestiti a da to ne izazove izmenu per-
cepcije delova jednog dugog niza pesama.
Ako pak sledimo taj princip, videemo da Antologija ima prolo-
ku i epiloku pesmu (J. Dui, Hajdmo, o Muzo!" i Mileta Jaki,
Pesnik i pesma"), koje predstavqaju primere meditativne lirike, uz
zazivawe onog boanskog, platonistikog plama to predstavqa pesni-
kovu inspiraciju. Unutar hronolokih odeqaka, u prvom romantiar-
skom dobu zastupqeni su sledei pesnici: Branko Radievi (7), ura
Jaki (12), Zmaj (22), Laza Kosti (2 + 1), Nikola Petrovi Wego
(1), Milan Kujunxi Aberdar (1), Jovan Gri Milenko (1). Zatim sle-
di Drugo doba: Vojislav Ili (18), Milorad Mitrovi (2), Aleksa
anti (12), Mileta Jaki (4), Jovan Dui (33), Milo Perovi (1),
Milan Raki (14). Konano, Tree doba: Stevan Lukovi (1), Svetislav
Stefanovi (5), Boidar Nikolajevi (1), V. Ili Mlai (3), Duan
Simi (1), Velimir Raji (7), Danica Markovi (3), Milan urin
(8), Duan Srezojevi (1), Mirko Korolija (1), Veqko Petrovi (4).
Vidimo dakle da je od 40 kandidata za ulazak u antologiju Popovi na
kraju izabrao samo 25 pesnika, odnosno 24 i 1 pesnikiwu, sa veoma ne-
ravnomernim brojem pesama.
Kada je re o prvom hronolokom odseku koji obuhvata najlepe
pesme srpskih romantiara, upitno je da li je to potpuna i verna wego-
va slika, i kada je re o pesnicima, ali i o izboru samih pesama. Po-
povi je pesme povezivao prema motivima erotske qubavi i romanti-
arskog pesimizma, rodoqubqa i otpora, eleginog i ditirampskog ose-
 303

awa sveta. U pogledu versifikacije, pretene su upravo one pesme po

ugledu na usmenu liriku. Centralni pesnik ove epohe je bez sumwe Jo-
van Jovanovi Zmaj, a za wim slede Jaki i Radievi. Laza Kosti je
zastupqen sa dva lirska fragmenta iz drame Maksim Crnojevi i pe-
smom/poemom Spomen na Ruvarca", kojom se zavrava ovaj period. A
ta je sa ostalim Kostievim pesmama? Ako je naelo lepote u pitawu,
zato nema pesama Meu javom i me snom" ili Meu zvezdama"? Ka-
kav je odnos Bogdan Popovi imao prema upravo objavqenoj Santa Maria
della Salute", koja bi mogla da pripada i drugoj eposi posle 1880? Zato
je Branko Radievi, utemeqiva srpske moderne poezije po Zoranu
Miiu, zastupqen bez pesama Bolesnikov izdisaj" i osobito bez de-
lova iz lirske poeme Tuga i opomena" (napisane u jampskom jedanae-
stercu). Da li je ukquivawe po jedne pesme M. Kujunxia Aberdara i
Nikole Petrovia ili J. Gria Milenka bilo neophodno s obzirom
na wihov realni pesniki znaaj, pogotovu iz aktuelne recepcije? Od
ovog posledweg je svakako trebalo uvrstiti vie pesama. Da li je odlo-
mak iz Brankovog Gojka" reprezentativan primer wegovog pevawa, ili
su to upravo neke od napred navedenih pesama? Sloiemo se ovog puta
sa Skerliem: Bogdan Popovi je od svih srpskih romantiara najcelo-
vitije predstavio Zmaja, ako izuzmemo nekoliko naivnih patriotsko-
-pedagokih pesama. Posebno je zanimqiva Spaqena pesma" (31. iz
ulia uvelaka"), koja poiva na autotematizaciji pesnikog postup-
ka. Woj je veoma slina Zmajeva prozaida Nenapisana pesma", koju je
pesnik napisao znatno kasnije (posle 1900) i u mnogo emu nagovetava
protomodernistike poetike tendencije.
Drugo razdobqe obuhvata pesnike posle 1880. godine i predstavqa
moda najboqi segment antologije, iako se u hronolokom pogledu ne
poklapa sa realnom tekstualnom bazom. Ovde su kquni pesnici Jovan
Dui i Vojislav Ili, a uz wih Aleksa anti i Milan Raki. Oso-
bito je specifinim rasporedom pesama antieva poezija dobila iz-
vanredno na snazi i modernosti, kao odgovor i dopuna Rakievoj senzu-
alistikoj i erotskoj lirici. Smena dnevnih, sunanih" i jesewih,
turobnih pejzaa" Duievih i Ilievih, kao i wihova upuenost na
antike i renesansne motive, izvrsno se nadopuwuju i tvore jedinstve-
ni harmonski kontrapunkt Popovieve kwige. Parnasovska i simboli-
stika lirika ove dvojice pesnika pokazuje kojim se putem kretao daqi
razvoj srpske poezije. Posebnu pawu izaziva prisustvo dve pesme u
prozi Jovana Duia (Podne" i Mala princeza"), to svedoi opet o
iznenaujuoj fleksibilnosti antologiara kada je u pitawu ova, u srp-
skoj kwievnosti potpuno marginalizovana, forma.7 Odeqak se zavra-
va vizionarskom Golgotom" M. Jakia, a pre toga sledi tzv. Kosov-
ski ciklus" Milana Rakia.
Centralni pesnik Treeg razdobqa posle 1900. godine je Milan
urin, ali ovaj izbor svakako ne reflektuje pravu sliku previrawa u

7 O tome vie u naem radu Raskorak izmeu stvaralake prakse anra pesme u
prozi i wene kritiko-teorijske recepcije u Srpskom kwievnom glasniku (19011914)",
Sto godina Srpskog kwievnog glasnika", Beograd Novi Sad 2003, str. 131136.
304

srpskoj poeziji toga doba (nedostaju Pandurovi, Dis, M. Boji). Po-

gled na savremenu pesniku scenu ipak pokazuje Popovievo nerazume-
vawe tadawe moderne evropske poezije, o emu je i on, kao i Skerli,
imao negativno miqewe. Takva je bila i normativno-tradicionali-
stika ureivaka politika SKG, u mnogo emu nespremna da prihvati
tadawe estetske promene u Francuskoj, Austriji i Nemakoj, koje su
uveliko najavqivale avangardu.8 Zakqune napomene u Popovievom pred-
govoru konano ukazuju na wegovu naglaenu pedagoku potrebu da vas-
pitava ukus svojih italaca. Ako bismo sumirali kojim pesnicima Po-
povi daje apsolutni prioritet u svojoj Antologiji, bili bi to Jovan
Dui sa 33 pesme, Zmaj sa 22 i Vojislav Ili sa 18 pesama. Metodolo-
ki gledano, dakle, pesnici najveeg broja najlepih pesama" po na-
em antologiaru su upravo ova trojica pesnika, iz ega svakako sledi
zakquak o wihovom izuzetnom znaaju za modernu srpsku poeziju.
Uprkos pobrojanim ozbiqnim nedostacima, aktuelnost Antologije
novije srpske lirike Bogdana Popovia, inae izvanredno kritiki oce-
wene kako u Srbiji tako i na prostorima potowe bive Jugoslavije,
ali i dijaspore (u Americi), i daqe nije promewena. Gotovo ni jedan
pesnik iz wegovog izbora nije radikalno osporen, iako se kod potowih
antologiara i tumaa vizura sve vie pomerala ka Panduroviu i oso-
bito Disu, u novije vreme ka Milanu Rakiu,9 a pre toga ka Radieviu
i Kostiu. Pogotovu posledwih godina, nova itawa mnogobrojnih pe-
snika moderne (npr. reaktuelizacija poezije i proze Danice Marko-
vi10 ili Sime Pandurovia11) dovela su i do relativizacije onih po-
stavki koje e svojim antologijama potom afirmisati Zoran Mii i
Miodrag Pavlovi, implicitno osvetqavajui Popovievu Antologiju
sa stanovita aktualizujue recepcije.

Tradicija i inovacija u Antologiji srpske poezije"

Zorana Miia

Antologija srpske poezije Zorana Miia (MS, 1956, sledea izda-

wa 1963, 1967, 1983) nije u toj meri kanonska antologija kakva je u svoje
vreme bila Popovieva, pogotovu ne u aktuelno doba, kada se neki weni
uvidi i vrednosni sudovi nedvosmisleno dovode u pitawe i osporava-
ju.12 Naglaena reafirmacija naih pesnika moderne (pre svega Mila-

8 Detaqnu analizu kwievnih ideja i ideologije Srpskog kwievnog glasnika, od-

nosno wegovih urednika, daje Vesna Matovi u studiji Srpska moderna. Kulturni obrasci
i kwievne ideje, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2007, posebno str. 274.
9 Videti: zbornik radova Milan Raki i moderno pesnitvo, ur. N. Petkovi, In-
stitut za kwievnost i umetnost, Beograd 2007.
10 Tome je posveen zbornik radova Trenuci Danice Markovi, ur. Sl. Pekovi, In-
stitut za kwievnost i umetnost i Gradska biblioteka Vladislav Petkovi Dis", Beo-
gradaak 2007.
11 Poezija i poetika Sime Pandurovia, Institut za kwievnost i umetnost, Beo-
grad 2005.
12 To je npr. sluaj sa Antologijom srpske lirike 19001914 Leona Kojena, igoja
tampa, Beograd 2001.
 305

na Rakia, Duia i tek potom Pandurovia, Disa, Bojia, Veqka Pe-

trovia, Duana Srezojevia i dr.) u Antologiji srpske lirike 1900
1914 Leona Kojena (2001) odmah je podrana od nae kulturne i kwi-
evno-kritike javnosti, akademskih krugova i pojedinih uticajnih sa-
vremenih pesnika (Borislav Radovi, Jovan Hristi, Milosav Tei).13
Kojen je, naime, u svom predgovoru izvrio reviziju izvesnih Miie-
vih stavova iz predgovora Antologije srpske poezije, koji sutinski
predstavqaju oblik praktine primene, realizaciju autorovih ideja iz-
netih u tekstovima Pevawe i miqewe", Iskuewe poezije" ili
Pesniko iskustvo" (19531972). U datom kwievnoistorijskom tre-
nutku sukoba izmeu tzv. tradicionalista i modernista ezdesetih go-
dina prolog veka, to je bila nuna posledica jedne ovakve dosledne
kritike prakse i pogleda na fenomen pesnitva uopte. Posebno
zbog toga to je modernistiko-avangardni senzibilitet Zorana Mi-
ia prepoznao i visoko ocenio (kao u svoje vreme Bogdan Popovi i
Jovan Skerli) znaajne i velike pesnike svoga vremena i generacije
(Oskara Davia, Duana Matia, i naroito tada mlade autore Vaska
Popu i Miodraga Pavlovia, kao i neke druge).
iwenica je da iz aktuelne perspektive neka stanovita Zorana
Miia danas deluju pomalo radikalno i ne uvek tano, ali se najvei
broj tih argumenata jo uvek moe primeniti i na aktuelnu kwievnu
scenu. Mii naime svojom antologijom daje jedno sasvim drugaije vi-
ewe dijahronog luka modernog srpskog pesnitva (ne, dakle, iskqui-
vo lirike), a ono je najvema utemeqeno na kritici kriterijuma za iz-
bor koje je primenio upravo Bogdan Popovi u svojoj Antologiji. Zapra-
vo, Miievi kriterijumi i wihova objawewa upravo otkrivaju ta
ovaj autor podrazumeva pod pojmom tradicija (shvaenog u duhu ideja B.
Popovia), a ta inovacija, u smislu jedne alternativne tradicije srp-
skog pesnitva. A u woj nisu bitne najboqe pesme", nego upravo su-
protno najboqi pesnici". Mii u svojoj Antologiji predstavqa 33
pesnika, koji obuhvataju luk od Wegoa do Vaska Pope i Miodraga Pa-
vlovia. Ovakva Miieva koncepcija umnogome podsea na teoriju
straha od uticaja" poznatog amerikog teoretiara Harolda Bluma, ko-
ji takoe istoriju nacionalne, ali i svetske kwievnosti vidi kroz
incidentnu pojavu gorostasnih, genijalnih stvaralaca, dakle onih naj-
veih, najboqih". Takva teorija se bitno razlikuje od one strukturali-
stike, Bartove koja se upravo temeqi na iwenici da istoriju kwi-
evnosti ine vojnici, a ne generali", dakle tipine pojave, a ne we-
ni izuzeci.

13 O ovoj antologiji organizovan je okrugli sto pod nazivom Moderno pesnitvo

i wegova istorija", a izlagawa uesnika objavqena su u asopisu Kwievni magazin, br.
5/6, novembar-decembar, Beograd 2001. Bilo je, meutim, i disonantnih reakcija, up.:
Milivoj Nenin, Napuklo istorijsko preispitivawe", Slatka kwiga, Altera, Beograd
2008, str. 7985. U Kojenovoj antologiji zastupqeno je 12 pesnika naznaenog perioda
(Raki, Dui, Pandurovi, Dis, V. Petrovi, M. Boji, A. anti, D. Srezojevi, D.
Markovi, D. Simi, S. Lukovi, Sv. Stefanovi). Najvei broj pesama imaju Raki
(15), Dui (12), Dis (10) i Pandurovi (8), ime su ova etvorica pesnika afirmisani
kao vodei nosioci srpske moderne.
306

I sam Mii negde na poetku kae da se u istoriji moderne srp-

ske poezije ne mogu sagledati kontinuiteti i neposredno naslee, pa se
teko moe govoriti o nekom formiranom, homogenom pravcu ili po-
kretu. Nosioci srpske poezije su po wemu pesnici koji su praktino
delovali samostalno, takorei bez prethodnika i naslednika, te se sti-
e utisak kao da je svaki formirao svoju kolu, poput neke usamqene
pojave. No, ba u ovoj taki Mii relativizuje svoju postavku. Wego-
vo shvatawe tradicije i inovacije upravo je zasnovano na onim mnogo
mawe oiglednim kontinuitetima i linijama povezanosti izmeu pe-
snika razliitih epoha, a ne wihovih neposrednih naslednika, to e
upravo sa Pavlovievom antologijom jo vie proiriti fokus inte-
gralne vizije srpskoga pesnitva.
Ipak, u skladu sa mnogobrojnim Miievim teorijskim i herme-
neutikim tekstovima o ontolokom statusu pesnitva i wegovoj neo-
dvojivosti od miqewa u hajdegerijanskom smislu rei, Antologija srp-
ske poezije i posebno wen predgovor ne mogu se sagledati i razumeti sa-
mo iz perspektive kritike Popovieve antologije. Boqe je zato anali-
zovati kriterijume koji opredequju autorov izbor pesnika o kojima on
ostavqa svojevrsne, veoma odreite, slikovite i vrednosno eksplicit-
ne kritike portrete. ak i onda kada u poneemu nije u pravu.
Temeqni metodoloki postulat poiva na autorovom nastojawu da
se svaki antologijski izbor oslobodi predrasuda koje ne zavise samo od
wegovih prethodnika i italaca, tumaa i antologiara, nego se zasni-
vaju i na naim dubqim, automatizovanim navikama da na ideolo-
ki i formalistii nain sagledavamo sutinu pesnikog ina. Zbog
toga Zoran Mii insistira na tzv. istoti pogleda, na osloboenom,
autentinom, nevinom" itawu pesnikih tekstova. U tom smislu on
navodi sedam kriterijuma u prilog tome kakva poezija ne bi trebalo da
bude da bi mogla izraziti viziju, odstupawe od poznatog i oekiva-
nog, uprkos preprekama i skuenosti naih ve poznatih istorijskih
muka sa standardnim kwievnim jezikom. Oni bi se, ukratko, sastojali
u sledeem:
1) moderna srpska poezija mora se kloniti tzv. belkanta, odnosno
prevelike melodioznosti u kojoj se rastae i gubi smisao, jer Mii
smatra da na jezik ve dovoqno peva";
2) uvati se naglaene retorinosti koja je katkada esto povezana
i sa
3) racionalnou, pozitivistiko-didaktikom tradicijom srp-
skog pesnitva u kojem je utilitarnost dominirala nad autonomnim
poetsko-estetskim kvalitetima.
4) Mii daqe posebnu pawu skree na jednu vrstu kulturolo-
ko-ideoloke dimenzije srpske poezije u kojoj esto preovlauje ma-
lograanski i konzervativni duh obrazlagawa i ubeivawa". To se od-
nosi upravo na pomenute predstavnike srpske moderne, osobito na Mi-
lana Rakia, za kojeg kae da je wegova artistika vetina (kao i Du-
ieva, uostalom) sluila da bi pesnik to uspenije mogao da izra-
zi plitke, familijarne i mondene teme", povinujui se zahtevima vla-
 307

dajueg graanskog konformizma".14 Ova teza o Rakievoj poeziji nije

usamqena, jer su wu na svoj nain prihvatili i Miodrag Pavlovi i,
recimo, Jovan Hristi, a najotrije s wome polemie upravo Leon
Kojen.
5) Daqe se preporuuje izbegavawe narativnosti to je svakako
jedan od najspornijih Miievih kritiko-vrednosnih kriterijuma,
pogotovu to antologiar ne odreuje blie ta podrazumeva pod poj-
mom narativnosti u poeziji. Poznato je da su u srpskoj pesnikoj tra-
diciji jo od H veka naracija i deskripcija bili legitimni pe-
sniki postupci prisutni u razliitim lirskim i lirsko-epskim vr-
stama. Narativni pesniki postupak jednog Sterije svakako je drugaiji
od onog Ilievog, pa i Disovog, a posebno se razlikuje od diskursa
Rastka Petrovia, Miodraga Pavlovia, Ivana V. Lalia ili mnogih
savremenih pesnikih idioma posle 80. godina HH veka, koji upravo
neguju raznovrsne oblike simbolike narativnosti u okviru lirskog
idioma.
esti kriterijum odnosi se na odbacivawe formalizma i esteti-
cizma, to je upravo osporeno u srpskoj avangardi izmeu dva svetska
rata, a ponovo reaktualizovano pojavom Pavlovievih i Popinih pe-
snikih zbirki. Konano, Zoran Mii upozorava da se ne smeju sve
pesnike inovacije uzimati zdravo za gotovo", jer biti moderan (u
smislu izvornog znaewa modo sada) ne garantuje i autentinu pe-
niku vrednost. To je, u izvesnom smislu, replika stavu Bogdana Popo-
via da se u wegovoj antologiji nalaze neke pesme koje su moda na pr-
vi pogled po ukusu danawe nezrele i razmetqive mode u zemqama
sredwe Evrope", nego da u pesmama tih pesnika (posebno onih iz Tre-
eg doba) ima pravoga pesnitva.15
Metodoloki je takoe zanimqivo da, za razliku od B. Popovia i
docnije M. Pavlovia, Zoran Mii svoje antologiarske kriterijume
definie ne prema pozitivnom principu, nego prema negativnom, da-
kle onom odsutnom, i kae: Poemo li, dakle za definisawem ove an-
tologije po onome ega u woj nema, videemo da mnoga razdobqa i mnoga
imena nedostaju, ili su tek ovla i krto naznaena". Zbog toga on ne-
e birati one uglavnom poznate i tipine, ablonske pesme naih ro-
mantiara ili predstavnika moderne, nego tekstove u kojima su ovi
progovorili istim i slobodnijim jezikom". Ovo takoe ostaje pitawe
za raspravu, jer se u pojedinosti ovako obrazloenog kriterijuma daqe
ne ulazi.
U skladu sa ovako postavqenim kriterijumima, autor skree pawu
da se svaki od ova 33 pesnika posmatra u novom osvetqewu, koje ne pod-
razumeva wihovu hronoloku kontekstualizaciju na periode ili epohe,
nego se oni niu in continuo (Mii: 1956, 11). Antologiar time po-
tvruje svoju uvodnu tezu o opredeqivawu za originalne pesnike li-

14 Zoran Mii, Predgovor, Antologija srpske poezije, MS, Novi Sad 1956, str.
78.
15 Up. izrazito kritiki Popoviev iskaz o slici dekadentnog i simbolistikog
modernog pesnitva u Antologiji novije srpske lirike, Beograd 1936, str. HH.
308

nosti koje na prvi pogled ne lie jedna na drugu, ali se opet meu wi-
ma znalaki uspostavqaju vidqive i one mawe vidqive veze.
Govorei daqe o optem nivou razvoja nae poezije, Mii sma-
tra da je tek wegovo vreme donelo tehniku savrenost pesnikog tek-
sta, to potvruje da nije re o rutini nego o otkrovewu u mukama
steeno, jedno i neponovqivo". I ovo je jedan stav koji je vie eseji-
stiki nego nauno-kritiki, ali je jasno da se pod tim podrazumeva
prodor u iracionalno, oniriko, egzistencijalno neponovqivo isku-
stvo, kao i u ludistiki tretman jezika i sl. (Mii: 1956, 1112).
Takoe se ukazuje i na, danas u komparatistici gotovo prevazien, stav
o uticajima, kako onim intraliterarnim, tako i onim interliterar-
nim, koje e osobito osvetliti Miodrag Pavlovi u predgovoru svoje
antologije. Zoran Mii ukazuje na tetnost pesnikih prevoda iz
tree ruke", pa se istie da su na mnoge nae pesnike uticali strani
pesnici drugog i treeg reda, a ne oni vrhunski, ime se ponovo, ini
se progovara o receptivnom karakteru pesnika srpske moderne.
Kada je re o pesnicima i izboru wihovih pesama, i ovde nailazi-
mo na izvesne kontroverze. Iako uvaava jezikotvornu i neologistiku
pesniku praksu, Mii nee uvrstiti ni Simu Milutinovia Saraj-
liju ni Kodera, nego samo Wegoa (2 fragmenta) i Kostia (8 pesama)
kao centralne pesnike figure. Ostali pesnici zastupqeni su slede-
im brojem pesama, odnosno fragmenata: povodom Sterije (2 pesme, ni-
kako vrhunske), izvanredno uvia vezu sa Vojislavqevim klasicizmom;
Radievi (6, daje jedno novo, aktuelno itawe ovoga pesnika); Zmaj (5),
Jaki (5), V. Ili (6, takoe ne najboqih, nego pre tipinih); an-
ti (1); Dui (5); Raki (4); S. Lukovi (1); D. Srezojevi (1); V. Pe-
trovi (3); Pandurovi (1); V. Petkovi Dis (7); M. Boji (1); M. Cr-
wanski (7); S. Vinaver (2); Rastko Petrovi (8, daje mu poseban znaaj
kao pesniku vizije); Drainac (2); Nastasijevi (4, nedovoqno reprezen-
tativan izbor); arko Vasiqevi (1); R. Ratkovi (1); M. Dedinac (3);
A. Vuo (2); D. Mati (2); D. Maksimovi (3); S. Kulenovi (2); Oskar
Davio (3); B. V. Radievi (1); S. Raikovi (3), V. Popa (4), M. Pa-
vlovi (3, ne najboqe).
U odnosu na Popovievu antologiju, u dijahronom luku od jednog
veka, Mii istie sledeu liniju srpske poezije, bitno drugaiju od
svog prethodnika: Branko Radievi, Laza Kosti, donekle Vojislav
Ili, Dis, Milo Crwanski, Rastko Petrovi, Popa i Pavlovi.
Kritiko-estetika terminologija Zorana Miia, nasuprot formali-
stiko-stilistikim parametrima Bogdana Popovia, esto podrazume-
va termine kao to su: prava poezija, autentino, neponovqivi glas,
izuzetna poezija, nehotino ostvareni akcenti najistije lirike, ot-
krovewe, vizija, spoj i neodvojivost pevawa i miqewa. Wegovo shva-
tawe poezije je antinormativno, antiutilitarno, antiformalistiko,
blisko fenomenolokom i egzistencijalistikom shvatawu pesnikog
ina, sa oiglednim uplivima marksistike ideologije.
Za razliku od svog prethodnika, Mii gotovo nikakvu pawu ne
posveuje razliitim formalnim pesnikim obrascima: odbacuju se pe-
 309

sme u prozi, meuratni meuanrovski eksperimenti, kao i mnogobroj-

ni meuratni pesnici koji su pripadali toj vrsti orijentacije (npr.
Duan Vasiqev, Moni de Buli, zenitisti, Dragan Aleksi). U tom
smislu, za potpuniju valorizaciju meuratnog pesnitva u celini je
relevantnija Mihizova antologija Srpski pesnici izmeu dva rata iz te
iste, 1956. godine, a dosad najpotpuniji uvid dao je Gojko Tei u svojoj
Antologiji pesnitva srpske avangarde 19021934 (1993). No, isticawe
Radievia, Kostia, Disa, Crwanskog i Rastka Petrovia u prvi tra-
dicijski plan modernog srpskog pesnitva potpuno je u skladu sa vie-
wem srpske poezije Todora Manojlovia u studiji Osnove i razvoj moder-
ne poezije (pisane 192122, integralno objavqene tek 1987).16

Postoji li integralna vizija srpskog pesnitva?

Antologija srpskog pesnitva HHH veka Miodraga Pavlovia

(1964) svakako je posle Miieve antologije predstavqala prvorazred-
ni kwievno-kulturni dogaaj, i ona je to, posle devet izdawa (posled-
we 1999. godine u okviru autorovih Sabranih dela), praktino ostala do
danas. Pogotovu zato to je Miodrag Pavlovi bio prvi veliki savre-
meni srpski pesnik koji se latio ovakvog monumentalnog i ujedno ri-
zinog poduhvata, a i zbog iwenice da je za razliku od wegovih
prethodnika ova antologija doivela i neke bitne izmene, kako u sa-
mom Predgovoru, tako i u pogledu docnijih, naknadno uvrtenih auto-
ra. Tu posebno mislimo na izdawe iz 1984. godine, u koje je Pavlovi,
suprotno intencijama iz prvog izdawa, uvrstio i reprezentativne tek-
stove pesme iz nae usmene kwievnosti. To je verovatno jedinstven
primer objediwavawa usmene i umetnike tradicije u nekoj antologiji
u okvirima svetske kwievnosti. No, mi emo se ipak zadrati na
analizi Pavlovievog predgovora i izbora iz prvog izdawa, jer smatra-
mo da su ba ovde iznete bitne pretpostavke za razumevawe kriterijuma
wenog sastavqaa.17
Najpre je wen Predgovor obimna studija od devedeset strana o kwi-
evnoistorijskim, metodolokim, komparativnim, poetikim i stil-
skim odlikama i osobenostima srpskog pesnitva od wegovih zaetaka

16 O tome: Osnove i razvoj modernog pesnitva Todora Manojlovia: teorijska i

estetika polazita", u: Bojana Stojanovi Pantovi, Pobuna protiv sredita, novi
prilozi o modernoj srpskoj kwievnosti, Mali Nemo, Panevo 2006, str. 119128.
17 Dok je u predgovoru prvom izdawu Miodrag Pavlovi izneo sasvim opravdane ar-
gumente za neukquivawe narodnih lirskih i epskih pesama u antologiju umetnike poe-
zije, dotle je u novom predgovoru iz 1984. godine izneo argumente u prilog wihovom
ukquivawu. Taj projekat je zanimqiv, jer pokuava da relativizuje tradicionalnu bipo-
larnu podelu na usmenu i pisanu kwievnost, iako je i daqe sasvim vidqivo ono to
autor kae te 1964. godine: Razlog je u nesvodqivosti premisa usmenog i pismenog pe-
snikog izraavawa na sline i pribline estetske principe, razlog je u neuporedivo-
sti jedne i druge poezije, u nemogunosti da one, naavi se zajedno, ine jednu iole ho-
mogeniju umetniku celinu Bitna razlika koju je antologiar video izmeu narodne i
umetnike poezije jeste duboka razlika izmeu usmene i pismene pesnike umetnosti uop-
te", Pavlovi: 1964, H.
310

do savremenog doba. Odlikuje ga nesvakidawa autorova erudicija i go-

tovo idealan spoj istraivakog i poetskog iskustva. Miodrag Pavlo-
vi smatra da postoje tri vrste antologija, koje se svaka na svoj nain
mogu dopuwavati u nekim aspektima: a) prema tematskim kriterijumima;
2) prema smeni kwievnoistorijskih epoha ili pravaca i 3) one koje
tragaju za najboqim pesmama, nezavisno od mere u kojoj te pesme pred-
stavqaju samog autora ili wegovu epohu.
I on, poput Bogdana Popovia, smatra da antologije ne mogu re-
iti kwievnoistorijska pitawa, a da s druge strane ni najsubjek-
tivniji izbor ne moe biti lien ueg ili ireg oseaja za odreeni
kwievnoistorijski kontekst, makar i nesvesno. Zbog toga, na paradok-
salan nain i subjektivno i objektivno antologija poiva na sa-
stavqaevom izboru onih pesama koje su trajno relevantne, to je, kako
autor kae, blizu wegovog oseawa estetskog apsoluta". Ona je stoga i
prirunik poezije i kwiga za italako uivawe, i pokuaj usposta-
vqawa itavog malog pesnikog kosmosa", u kojem sve nekako izgleda
drugaije nego to smo navikli ili ve videli. Takav umetniki kon-
cept komponovawa antologije Pavlovia nesumwivo pribliava shva-
tawima Bogdana Popovia.
Upravo zato to je antologija uvek jedan estetski eksperiment",
wen sastavqa pokuava da prikae odreen koherentan ukus ili po-
gled na kwievnu istoriju. Time se uspostavqa niz novih, nepoznatih
konteksta u kojima se pojedini pesniki tekst ranije nikada nije na-
ao, ciqajui implicitno i eksplicitno na nove veze sa savremeni-
cima i prethodnicima. Paradoks vrednovawa vezan je, slino kao kod
Bogdana Popovia, upravo za pomenuti novi kontekst, u kojem neka pe-
sma moe izgledati boqe ili gore nego u nekim drugim okvirima. U
skladu sa tim, Miodrag Pavlovi razlikuje tzv. horizontalni ili sin-
hronijski kontekst i vertikalni, gde smo svesni istorijske povezano-
sti i razvojne sheme jedne poezije iz razliitih perspektiva. Antolo-
gija nikada nije i ne moe biti idealna, ali uvek nudi drugaije pri-
stupe tradiciji, i dobra je ona antologija koja je u stawu da prui nova
osvetqewa i razliite uglove posmatrawa.
U konkretnom sluaju nesumwivo je presudio vertikalni kriteri-
jum vrednovawa, koji je od kqunog znaaja za funkcionisawe samog iz-
bora. Autor naglaava da wegova antologija nudi jedan izbor pesni-
kih vrednosti", pa su stoga, kao i kod Popovia, birane pesme, a ne
pesnici. Na kraju e se nesumwivo pokazati da to istovremeno znai i
da se biraju pesnici, to je paradoks s kojim smo se ve sreli u Popo-
vievoj Antologiji.
Prvo izdawe Pavlovieve Antologije sadri 82 pesnika i pesni-
kiwa u rasponu od Svetoga Save do Jovana Hristia. O svakom razdobqu
ili periodu pesnik daje niz analitikih i sintetikih uvida, nekad
kroz analize pojedinih pesama, drugi put iznosei sudove o statusu po-
jedinih pesnika, ili optim poetikim pretpostavkama vremenskih
odseka, odnosno stilskih formacija. Opta namera ili regulativni
kriterijum sastoji se u izboru pesama koje nose peat dubine doivqaja
 311

i refleksivnosti to vodi u saznawe, progovaraju o osnovnim pitawi-

ma individualne i kolektivne egzistencije, izrazom koji smatra delo-
tvornim i zrelim (Pavlovi: 1964, HH). Autor takoe ironino
komentarie polazite svojih prethodnika da je srpska poezija stara
samo jedno stolee, i zato ne poiwe sa Wegoem i Brankom Radievi-
em, nego est vekova ranije. Zbog zahteva za univerzalnou tema i
vrednosti ovde nije zastupqen najvei deo nae patriotske, socijalne
i politike poezije, humorne i satirine; isto tako, odbacuje se velik
broj qubavnih i intimnih pesama zbog naglaene privatnosti i senti-
mentalnosti, kao to nije poeqna retoriki napregnuta, eksperimen-
talna avangardna poezija, niti goli artizam.
Staro (sredwevekovno) srpsko pesnitvo ovde se prvi put poja-
vquje sa ukupno 25 autora i Pavlovi govori o tekoama wegovog
predstavqawa zbog nepouzdanosti i samo deliminoj dostupnosti iz-
vorne grae. U naoj sredwevekovnoj poeziji ne postoje tako vrsti me-
triki obrasci kao u vizantijskom pesnitvu: U staroj kwievnosti
treba razlikovati anrove i tamo gde ih autori nisu razlikovali, tre-
ba traiti poeziju i tamo gde se ona nije tako zvala i treba slutiti i
nazirati metrike obrasce tamo gde se oku nikakav nagovetaj prozodi-
je ne nudi" (1964: HH). Pledirajui za zasnivawe posebne metodologije
i kriterijume kwievnoestetske analize starog pesnitva, Pavlovi je
tematski i smisaono vidi kao poeziju smene oajawa i nade, smrti i
ewe za wenim prevazilaewem, inspirisanu apokaliptikim vizija-
ma i realistikim opservacijama, poeziju molitvene intonacije, ali i
proslavqawa qubavi (Jefimija, despot Stefan Lazarevi). Ovim se
svakako otvara danas izuzetno aktuelno pitawe o tome ta ini ivu
tradiciju srpskog sredwevekovnog pesnitva, koje je transponovano u
potowoj i savremenoj poeziji, i ta od toga savremenom itaocu moe
biti podsticajno i zanimqivo.
Pavlovi potom detaqno raspravqa o srpskom klasicizmu, za koji
misli da je pravo otkrie. Tu je ukquen i deo barokne poezije (Orfe-
lin, Raji), ceo H vek i prva polovina HH veka, gde se esto sme-
wuju razliite stilsko-poetike tendencije unutar opusa jednog pesni-
ka (Sterija, Jovan Suboti, Sarajlija, Wego). Potpuno otkrivalaki
analizuje blistave primere srpske klasicistike poezije, pomiwujui
i tekoe u razumevawu ovih tekstova (inverzije, sintaksika preokre-
tawa), poredei ih sa vodeim evropskim pesnicima X. Herbertom,
Novalisom, V. Kolinsom (V. Suboti), odnosno Miltonom, Igoom (N.
Gruji). Naglaava pojavu soneta poetkom HH veka kod predromanti-
ara Meda Pucia i osobito Jovana Paia.
Moda bismo se najvie mogli sporiti sa Pavlovievim viewem
i optom ocenom romantizma u srpskoj kwievnosti, kao i wegove
strukture i dometa: Velika ambicija stvarawa posebne nacionalne
kwievne formule u romantizmu pokazala se kao himera, kao ideal koji
je poeo da biva konica naem daqem kwievnom razvitku" (1964:
HHH). Autor zatim pomiwe izbegavawe termina romantizam u naoj
kwievnoj nauci, iako nije sasvim jasno na koga se to odnosi. Moda
312

bi najboqi argument Pavlovievom potcewivawu celokupnog srpskog

romantizma, odnosno jedne wegove suene recepcije, bio stav Ivana V.
Lalia, koji je povodom slinih predrasuda polemisao sa Miloradom
Paviem: Kada je re o srpskoj poeziji, wegov (Paviev, prim. aut.)
sud ne dovodi u sumwu samo Laza Kosti (svojim najboqim pesmama iz
ezdesetih godina prokog veka), nego i najboqe pesme Branka Radie-
via, Zmaja i posmatrano iz odreene vizure, Vojislavqevog dostojnog
antipoda, ure Jakia".18
Pavlovi pre svega istie popularnost naih romantiarskih pe-
snika, dok o poeziji Laze Kostia, uprkos nedostacima, istie da ona
stoji kao jedno raskre nae pesnike tradicije". Daqe se ukazuje na
Kostievu vezu sa starijom tradicijom (Longin, Kantakuzin), ali i sa
modernistikom (Radomir Prodanovi, Vasko Popa), to je najboqi i
najvredniji deo Pavlovievih uvida o dijahronijskim kvalitetima srp-
skog romantizma. Ostali pesnici proli su loe, iako je mnoge od
wih kasnije, u svojim esejima, Pavlovi zapravo rehabilitovao (osobi-
to Zmaja i Radievia). Zanimqivo je da u ovom odeqku nema ni rei o
Branku Radieviu i wegovim vezama sa starijom, i posebno novijom,
modernom pesnikom tradicijom HH veka. Ipak, Pavloviev suptilan
izbor Radievievih i osobito Zmajevih pesama u potpunosti demantuje
ocenu izreenu u predgovoru.
Vojislavu Iliu antologiar s pravom posveuje celo jedno pogla-
vqe, situirajui ga u tadawi kwievnoistorijski i kulturoloki
kontekst, navodei niz komparativnih relacija (Svinbern, Tenison,
Brauning, Brjusov, Vitman, kao i cvetawe pesme u prozi kod francu-
skih simbolista). Indikativna je, meutim, Pavlovieva tvrdwa da
Ili nije napisao veliku pesmu, osim moda Himne vekova", iako i
ostale etiri pesme kojima je pesnik ovde zastupqen nesumwivo pred-
stavqaju vrhunske tvorevine moderne srpske poezije, pogotovu toga doba
(Jutro na Hisaru kod Leskovca", Turska", Kad se ugasi sunce" i
Posledwi dan"). Za razliku od Zorana Miia, Pavlovi ovde propu-
ta priliku da Ilia dovede u vezu kako sa starijom klasicistikom,
tako i sa poezijom narednog modernistikog perioda.
ini se da Miodrag Pavlovi naredno razdobqe moderne (1900
1917) uzima za najznaajniji period u razvoju srpske poezije, poto ona
predstavqa jedan mali zlatni vek nae poezije. To je vreme najvieg
proseka nae pesnike pismenosti, vreme najvee koncentracije pe-
snika trajnije i trajne vrednosti" (1964: H). On zapaa razliite
stilsko-poetike orijentacije srpske moderne od postromantizma do
simbolizma, istiui u prvi plan Jovana Duia kao oveka koji je
napisao neke od naih najboqih stihova; stoga je ovaj pesnik zastupqen
sa 11 pesama. Kod onog nemondenskog" Duia Pavlovi je naao mno-
gobrojne veze i sa domaim i sa stranim pesnicima (Kantakuzin, Na-
stasijevi, ali i Vinkelman ili Valeri). Ostalim pesnicima, ukquu-

18 U svom izvanrednom ogledu iz 1981. godine O poeziji Vojislava Ilia", O poe-

ziji, Dela Ivana V. Lalia, kw. 4, prir. A. Jovanovi, Zavod za izdavawe uxbenika, Beo-
grad 1997, str. 33.
 313

jui i Disa sa pet pesama, Pavlovi posveuje nekoliko reenica, dok

Milana Rakia praktino i ne pomiwe. ini se da vie govori o pe-
snicima koji nisu zastupqeni u antologiji (D. Markovi, S. Lukovi).
Mnogo pawe autor posveuje pesnikoj pojavi Anice Savi-Rebac koju
predstavqa sa tri pesme, a ukquuje i jednu pesmu Jele Spiridonovi
Savi. Inae, u antologiji je zastupqeno samo etiri pesnikiwe (Je-
fimija, A. Savi Rebac, J. Spiridonovi Savi i D. Maksimovi).
Kod B. Popovia uvrtena je samo Danica Markovi, a kod Zorana Mi-
ia ni jedna pesnikiwa.19
U odeqku neodreenog i uoptenog naslova Nova kretawa" autor
zapaa da su tada, izmeu dva rata, mnoge stvari zapoete, mnoge name-
re i pravci ostali usmereni ka svom ostvarewu ili nastavku, a samo su
dva-tri pesnika stigla do svojih umetnikih ciqeva, mawih ili veih"
(1964: ). Stoga tu nema definitivnih sudova, mawe je otra razli-
ka sa posleratnom kwievnou nego sa onom prethodnog razdobqa.
Ovaj period je uglavnom nedovoqno istraen, ali ni sam Pavlovi ne
pomiwe preciznije pojedine stilske i eksperimentalne orijentacije
osobene za modernizam, odnosno avangradu. Od pesnika zadrae se na
Duanu Vasiqevu i Crwanskom, za kojeg kae da nije razvio svoj pe-
sniki dar (uvrstio je samo dve pesme) i na Todoru Manojloviu. Sva-
kako je, u poreewu sa Miievim vrednovawem moderne pesnike tra-
dicije, intrigantan Pavloviev mahom negativan stav o Rastku Petro-
viu, o kojem govori imajui u vidu wegove veze sa stranom poezijom,
ali i sa slovenskom paganskom tradicijom. Negativne ocene o poeziji
Crwanskog, Vinavera (koja je kasnije bitno revidirana) i osobito Rast-
ka Petrovia kao da antologiaru omoguavaju da to vie istakne
vrednosti poetike Momila Nastasijevia, wegovih veza sa sredweve-
kovnom i klasicistikom tradicijom, kao izraza tewe za sutinskom
miqu i sutinskim umetnikim oblikom. Tome je podreena i pesni-
kova ogromna mo pesnike redukcije, apstrahovawa aktuelnog pojavnog
sveta i formalizacije (1964: H). S druge strane, on nagovetava
formalni model Vaska Pope, koji je zastupqen najveim brojem pesama,
drastino u odnosu na druge (17). Od pesnika koji su imali znatan ali
neostvaren pesniki potencijal Pavlovi pomiwe Radomira Prodano-
via i Branka Miqkovia.
O problematici savremene mu srpske poezije Miodrag Pavlovi
raspravqa u poglavqu Pesnika tradicija". Wu autor razumeva u zna-
ewu pojma predawe, odnosno kulturno prenoewe, iznosei zapaawe
koliko je iznenaen pronaenim vezama i kontinuitetom koji se iz

19 Nai moderni i savremeni antologiari po pravilu ukquuju minimalan i za-

nemarqiv broj srpskih pesnikiwa, bez obzira na hronoloki period wima obuhvaen.
Tako je u Kojenovoj Antologiji zastupqena samo Danica Markovi sa 2 pesme; u Teievoj
obimnoj pomenutoj antologiji ni jedna. U antologiji savremene srpske poezije na engle-
skom jeziku Gojka Boovia Places we love, Serbian PEN Center, Belgrade 2006. zastupqena je
samo Radmila Lazi, dok je u nau panoramu srpskog pesnitva kraja HH veka Nebolom-
stvo, HDP/Durieux, Zagreb 2006. ukqueno ukupno 16 pesnikiwa razliitih generacija. Ta-
koe postoji antologija savremene enske poezije Make ne idu u raj, Samizdat B92, Beo-
grad 1999, koju je priredila Radmila Lazi i u wu unela 20 srpskih pesnikiwa.
314

perspektive sadawosti, aktualizujueg horizonta recepcije uoavaju

meu tako udaqenim jezikim epohama naeg pesnitva. Neo(klasici-
stika) linija je jedna od moguih tradicijskih linija koje ovde anto-
logiar nesumwivo prati, i to daje izvanredne dijahronijske rezultate.
U uem smislu, on govori o dva shvatawa tradicije. Jedno se odnosi na
wen opti znaaj u sklopu nacionalne literature, dok je drugo vieno
kao eliotovski princip tradicije i individualnog talenta". On upu-
uje na kreativni znaaj i izbor za samog stvaraoca u sadawosti i we-
govo mogue retrogradno dejstvo na pesniko naslee. I ovo je jedan od
problema posebno aktuelan u posledwe dve decenije srpskog pesnitva
u smislu obnove maniristikih, tradicionalistikih obrazaca peva-
wa. Kada je pak re o odnosu tradicije i eksperimenta, Pavlovi sma-
tra da je mawe uspelih eksperimenata tamo gde je tradicija slabo ili
nedovoqno prouena. Zbog toga on u svoju antologiju nee ukquiti
mnogobrojne primere diskursa koji pripadaju avangardnoj poetici, kao
ni anr pesme u prozi prema kojem je Pavlovi u to vreme bio veoma
uzdran.20
Stoga itawe savremenih srpskih pesnika ujedno otkriva novo i-
tawe starih, npr. kada je re o motivu sunca, odnosno solarnom mitu,
uspostavqa se izvanredna transverzala od Vaska Pope, preko Rastka
Petrovia, Kostia, Mite Popovia i Milorada Popovia apani-
na. Topos optewa sa mrtvima, onirike granice izmeu dva sveta od
Ivana V. Lalia vraa nas opet Nastasijeviu, Anici Savi Rebac,
Aleksi antiu, Jovanu Subotiu, sve do Jefimije. Apokaliptika in-
spiracija Radimira Prodanovia slina je Raikovievoj, a to vodi ka
Disu, Srezojeviu, V. Iliu i J. Subotiu. Ovakvi razliiti Pavlovi-
evi dijahronijski uvidi unutar srpske tradicije koji se proteu na
nekoliko vekova, bez obzira na stilsku epohu ili formalni obrazac,
najdragoceniji su rezultati wegovog antologijskog napora.
Tadawi trenutak srpskog pesnitva Pavlovi vidi kao obnovu
artistikih preokupacija, osobito soneta, i to svakako pozdravqa kao
pozitivnu posledicu preduge dominacije nadrealistike poetike kod
nas. A malo docnije, progovorie autor o jo jednoj temi koja je posled-
wih godina u ii raznih polemikih debata, a to je zloupotreba pe-
snike tradicije: Ali jedna tradicija koja je duboko urasla u svoje
istorijsko iskustvo i koja je svoje motive zamenila svojim jezikom iz-
lae se jednoj opasnosti kojoj se izlau kulture svih zemaqa mawih na-

20 Navodimo ovaj citat u celini: Pesme u prozi. Pesme u prozi nisu birane za
ovu antologiju. Antologiara su zanimali stvaralaki napori u oblasti stiha, i panora-
ma preobraaja naeg stiha tokom vekova. Pesme u prozi su zasada aberantna pojava u na-
oj poeziji i nisu urodile rezultatima koji se mogu izjednaavati sa najboqim ostvare-
wima nae poezije u stihu.", str. 282. Zanimqivo je da je sam Pavlovi pogotovu od deve-
desetih godina prologa veka do danas objavio desetak zbirki pesama u prozi, od kojih su
neke antologijske. Potpuno drugaije miqewe zastupa ameriki slavista i pesnik srp-
skog porekla Vasa D. Mihailovi (Vasa D. Mihailovich) u svom prikazu nae antologije
srpskih pesama u prozi Srpske prozaide (Nolit, Bgd. 2001) u svom prikazu: Bojana Stojano-
vic Pantovi: Srpske prozaide. 2001. A Review. World Literature Today, June Issue, Oklahoma
University Press, 2002.
 315

roda i kwievnosti svih mawih jezika: to je opasnost da se bude loka-

lan, parohijalan, provincijalan, ili modernijim renikom reeno: da
iskustvo i komunikacija budu sa svetskog gledita privatni." (1964:
HHH). U tom smislu Pavlovi, kao i Mii, a pre wih u teorij-
skom smislu svakako Todor Manojlovi, Rastko Petrovi i Vinaver,
ukazuje na opasnost da pesnik idolizuje tradiciju i kulturno nasle-
e", ime se svakako spreava saznawe i potvrivawe viih i opti-
jih qudskih vrednosti".
Predgovor se zavrava delom Mogu li se porediti pesnike tra-
dicije raznih jezika". Ovo je ujedno pitawe od politikog, kulturolo-
kog i estetskog znaaja, odnosno fenomena: ime mnoge literature ve-
e od nae dobijaju svetski znaaj? Tu Pavlovi pravi razliku izmeu
pojedinih nacionalnih kanona i internacionalne tradicije upliva,
odnosno recepcije. Tako se otvoreno relativizuje stvarni znaaj nekih
velikih" pesnika unutar wihovih nacionalnih kanona i meunarodne
reputacije, npr. Petrarkin, Bajronov, Hajneov, ak i Bodlerov. U tom
smislu, teko da se mogu uspostaviti zajedniki svetski standardi"
kwievnih vrednosti.
U poredbenom kontekstu, Miodrag Pavlovi smatra da bi naa
sredwevekovna poezija prola boqe od ostale nae poezije, posebno u
pogledu ogranienih dometa naeg romantiarskog pesnitva, ali i
parnasa, simbolizma, pa i klasicizma koji autor tako visoko ceni. U
tom smislu, metodoloki je ispravnije da srpsko pesnitvo poredimo
sa vrednostima i hronologijom mawih naroda, osobito onih sa istog
geografskog prostora, da bismo preko tih poreewa nali i prave sra-
zmere i sline probleme, i prednosti i nedostake. Poreewe sa tzv.
velikim kwievnostima od kojih smo i sami uili uvek je, dakle, na
vlastitu tetu.
Poezija je, zakquuje Pavlovi, fenomen koji je deo kulture, ali
nije u direktnoj srazmeri s wom. Katkada ona doprinosi pisawu dobre
poezije, drugi put kao da joj se neka dobra pesma otima". Stoga narod
slabe pismenosti moe imati pojedinane velike pesme, ali ne i veli-
ku kwievnost posmatrano u celini. I zbog toga se autor upravo opre-
delio, slino Bogdanu Popoviu, za kwigu najlepih pesama, a ne pre-
ma merilima kwievnoistorijske reprezentacije. No, i posle ovakve
metodoloke doslednosti, kao i u sluaju Popovia i Miia, ita-
lac moe uoiti Pavlovieve prioritete u vrednovawu: to je Vasko
Popa, a zatim slede Dui i Nastasijevi. Kod Zorana Miia to su
bez sumwe Rastko Petrovi i Laza Kosti, zatim Dis i Crwanski, pa
Radievi, odnosno Vojislav Ili. Kod Bogdana Popovia najznaajni-
ji su Dui, Zmaj, V. Ili, Raki i Radievi, sa velikom prednou
kada je u pitawu Jovan Dui na slian nain kao to je kod Pavlo-
via to Vasko Popa.
Ukoliko uporedimo ove tri antologije kada je re o (pre)vredno-
vawu srpskog pesnitva u razliitim hronolokim odsecima, videe-
mo da Bogdan Popovi i Miodrag Pavlovi prioritet daju pesnitvu
moderne, dok je Zoran Mii u potpunosti odbacuje. S druge strane,
316

Mii i Popovi istiu znaaj srpskih romantiarskih pesnika, za

razliku od Pavlovia. Kada je re o meuratnom periodu, oiti su Pa-
vlovieva uzdranost i Miievo favorizovawe ovih pesnika. Kada je
pak re o poeziji savremenog razdobqa, i jedan i drugi pokazuju znatnu
fleksibilnost, sa Pavlovievim kanonizovawem Vaska Pope kao naj-
znaajnijeg autora srpske poezije. Ako je suditi po prevodima na znaaj-
ne svetske jezike (npr. engleski, nemaki, francuski, ruski ili itali-
janski), nesumwivo je da kako Popa, tako i sam Pavlovi, ali prevas-
hodno Desanka Maksimovi i neto kasnije Ivan V. Lali, imaju naj-
vei broj antologijskih pesama. Da li je to u saglasnosti sa Pavlovie-
vim zakqunim razmiqawima o prevoewu nae poezije na druge jezi-
ke, ostaje da se proveri. I koliko god moda imali primedaba na poje-
dine stavove ili izbor sastavqaa ovih triju kapitalnih antologija,
wima se svakako ne naruavaju wihove osnovne zamisli, kompozicija i
vrednovawe. Naprotiv, u mnogo emu one se savreno dopuwavaju.

Bojana Stojanovi Pantovi

TRADITION AND POETRY EVALUATION IN THE

XX CENTURY ANTHOLOGIES OF THE SERBIAN POETRY

Summary

In this paper we first pointed out the origin of the notion anthologia and its va-
rious conotations during long historical period from antique and medevial into the mo-
dern and contemporary age. Regarding the presentation of the Serbian poetry we fo-
cused on three most important and almost canonic anthologies: Anthology of the
newer Serbian lyrical poetry" by eminent scholar Bogdan Popovi (1911); Anthology
of the Serbian poetry" by the famous critic Zoran Mii (1954) and finally Anthology
of the Serbian poetry XIIIXX century" by our prominent contemporary poet Miodrag
Pavlovi (1964). Each of them encircles different chronological periods of the Serbian
poetry, which is not being based on the same methodological assumptions. The Popo-
vi's Anthology encloses the periods from romanticism to the Serbian Moderne; Mii's
Anthology surrounds the section from the first half of XIX century till the Serbian mo-
dernism after the World War II. Finally, Miodrag Pavlovi grasps the Serbian poetry as
an integral whole in an arch of seven centuries. Despite undisputable distinctions in
their basic methodological aproach, criteria of selection and the selection of the poems
and poets themselves, the editors/authors of these anthologies take diversified yet com-
parable attitude concerning issues about the tradition and innovation in the Serbian lite-
rature and poetry. Serbian poetry is thus being comprehended as a specific cultural,
social, aesthetical and language phenomenon, without any pretension of demonstrating
some sort of historical representation. Hence both Popovi and Mii, as well as Mio-
drag Pavlovi, evaluate the Serbian poetical tradition in its compounded diachronical
and comparative frame.
 UDC 821.163.41-31.09 Andri I.
821.163.41-95

NARATIVNI OBLICI U ROMANU NA DRINI UPRIJA

IVE ANDRIA

Olivera Radulovi

SAETAK: Rad se bavi sloenom anrovskom strukturom

romana hronike Na Drini uprija", koja ini delo mozai-
nim i kontekstualnim. anrovske aluzije su poetni impuls za
intertekstualno nadovezivawe na drevnu priu: antiku i hri-
ansku mitologiju (mit o stvarawu sveta i uruavawa stvore-
nog; mit o potopu), biblijske legende (o rtvovawu, vaskrsewu
i novom, autentinom stvarawu) i tradiciju usmene kwievno-
sti.
KQUNE REI: mit, legenda, etioloko predawe, isto-
rijsko predawe, mitoloko predawe, bajka, realistika i fan-
tastina pria, poslovica, balada, svadbena pesma, blagoslov,
anegdota, kontekst, intertekstualno nadovezivawe

Roman Na Drini uprija ima sloenu narativnu strukturu. Tipolo-

ki odreen kao hronika viegradskog mosta, prati istoriju Bosne to-
kom etiri veka i predstavqa uzornu epsku formu komponovanu od dva-
deset etiri poglavqa poput Homerovih epopeja. Znakovito naslo-
vqen inspirisan je epskom pesmom iju je varijantu (Zidawe uprije u
Viegradu) zabeleio Kosta Herman.1 Ve na tom osnovnom, poetnom
nivou pokrenute su anrovske aluzije znaajne za smisao dela. Uvodna
poglavqa romana predstavqaju svojevrsnu remitizaciju biblijske pove-
sti o stvarawu sveta, kao to su zavrna poglavqa aluzija na apoka-
lipsu, koja je sadrana u slici ruewa mosta, to ukazuje na autorovu
tendenciju da kroz hroniku kasabe doara i istoriju oveanstva, da od
istorijskog plana naini zaokret ka univerzalnom planu (Radulovi,
2003, 103 121). Efekat ovakvog organizovawa grae je arhitektonska
stamenost dela koje istovremeno koristi iskustva komponovawa Bibli-
je, Ilijade i Odiseje, postavqajui delo kao to neimar gradi most
na vrste temeqe. Nema sluajnih graevina, izdvojenih iz qudskog
drutva u kome su nikle, i wegovih potreba, eqa i shvatawa, kao to
nema proizvoqnih linija i bezrazlonih oblika u neimarstvu" (Andri,

1 Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Herman, 18881889,

kw 1, drugo izdawe, Sarajevo 1993, str. 7882.
318

1962, 32), gnomski je uobliena reenica s implicitnim (auto)poeti-

kim znaewem.
Proloko poglavqe romana, posveeno predawima vezanim za most,
nudi poetsko-fantastinu vizuru opisanih dogaaja i osnauje autorov
stav iz Razgovora sa Gojom da se u legendama krije smisao qudske sudbi-
ne, ukazujui, pritom, na biblijske legende (Andri, 1981, 25).2 Potcr-
tavaju se proimawe, kombinovawe i dopisivawe istorijske, mitske i
biblijske grae, zapaaju se nanosi folklorne tradicije, to je svoj-
stveno antologiji kwievnosti Bliskog istoka" odrednica Nor-
tropa Fraja iz Velikog kod(eksa), sve u tewi da se stvori uzorna for-
ma koja dosee istinu. Zapaaju se i anrovske reminiscencije na je-
vanelsku parabolu (o sejau i posejanom u vezi s Radisavqevom pobu-
nom protiv kuluewa), to delu daje posebnu teinu i upuuje na du-
binsko itawe i odgonetawe teksta. Na osnovu navedenih analitikih
zapaawa Andrieva imaginacija se da odrediti kao mitsko-legendar-
na, arhetipska imaginacija, odakle dolazi i fantastika uasa i oaja-
wa, koje je dominantno ivotno oseawe.3 Naelo ponavqawa i povrat-
nost situacija i qudskih sudbina uslovqeni su ciklinim poimawem
vremena; kao u mitu, oni postaju i princip komponovawa romana, na-
glaavajui vene ivotne zakone kroz kruni tok egzistencije.
Naglaava se anrovska sloenost na nivou mikrostrukture roma-
na, novelistiki organizovanih poglavqa, inovantni narativni po-
stupci, koji ukazuju na razvoj kwievnih vrsta, kao i konstrukcije vi-
eg reda koje dovode do fuzije anrova i idu u pravcu razvijawa nekih
atipinih odlika kwievnih vrsta, ine ih neizdiferenciranima u
odnosu na oprene vrste.4 Upravo na takve odlike upuuje autor gradei
prenapregnutu formu svojevrstan mozaik anrova, koji su, neretko, u
polemikom dijalogu. Podseamo da Biblija, kwiga nad kwigama, pred-
stavqa anrovsku tkanicu od poslovica, parabola, zagonetaka, molita-
va, plaeva, narodnih pria, predawa, legendi, pisama, beseda, biogra-
fija, to je stvaralaki impuls srodnom nainu organizovawa grae u
Andrievom romanu. Takav arhitektonski poduhvat ima za posledicu
osobenu strukturu novelistikih poglavqa koja istovremeno ostavqaju
utisak celovitosti (na nivou celine) i fragmentarnosti (na noveli-
stikom planu). Roman je tako u ravni celine strogo komponovan, oli-

2 Legenda (lat. ono to treba proitati) javqa se u znaewu: 1 spisa o ivotu i de-
lima svetaca; 2 predawa ponarodwenog apokrifnog kazivawa u iju se verodostojnost ve-
ruje; 3 legendarne prie kree se oko pitawa i situacija iz Biblije (to su pripovetke
koje u danawoj terminologiji nazivano legendom), i u drugom znaewu, usmeni prozni oblik
fantastine sadrine i kao 4 folklorizovano pripovedawe (na osnovu apokrifa i sredwe-
vekovnih hagiografija), Miloevi orevi, 2006, 179. Andri koristi pojam legenda
upuujui na biblijske starozavetne i novozavetne povesti.
3 Videti kwigu Hrastova greda u kamenoj kapiji Petra Xaxia, u kojoj autor tvrdi
da Andri komunicira sa mitom posredno i preko jednostavnijih oblika pripovedawa,
vie intuitivno nego hotimino, s kojim se moe povesti preispitujui dijalog jer smo
uvereni da ni jedan segment poetike interpretiranog pisca nije plod sluajnosti (Xa-
xi, 1983, 209226).
4 Na primer anegdotski elementi u hajdukim pesmama iji su oblik i sadrina
pogodni za slikawe bosanskog mentaliteta.
 319

ewe je plana, reda i stvaralake discipline, dok je u ravni mikro-

strukture razigran, otvoren prema drugim anrovima i kwievnim de-
lima koja ih pronalaze kao uzoran oblik za srodne sadraje. Oprede-
qewe za kratku formu, koja u specifinom sintagmatikom poretku mo-
e mozaino da izgrauje i sloenu strukturu, osnovno je obeleje An-
drieve poetike" (Samarxija, 1993, 95 str). anrovske aluzije su nain
da se uspostave intertekstualne veze sa delima koja su obukla isto an-
rovsko ruho. Posledica ovakvih stvaralakih postupaka je naputawe
uzrono-posledinog sleda u prelomnim trenucima razvoja dogaaja i
slabqewe vrstine fabule (Xaxi, 1983, 211). Tako se roman osloba-
a konvencionalnih predrasuda, slobodno cirkulie i prema vrstama
usmene kwievnosti: poslovicama, izrekama, kletvama, blagoslovima,
lirskim i epskim pesmama i anegdotama, uspostavqajui ravnoteu mi-
tosa i logosa, tradicije i savremenosti. Sa tim je najue povezana
fragmentarnost pojedinih delova teksta, koja proishodi iz potrebe ukla-
pawa u kola kwievnih vrsta koji delu daje dinaminost i mnogoli-
kost, digresivnost, stilsku raznobojnost i sveinu, omoguava proi-
mawe epskog i lirskog stila.5 Lebdewe i igra nisu samo motivi u in-
terpretiranom romanu nego i stilska odrednica koja presudno utie na
reenicu koja postaje i sama razigrana jer prati promene intonacije
teksta u ritmikim talasawima. Struktura wegove reenice, klesane
kao u kamenu, dobija iz ovog aspekta jednu novu dimenziju: ona poiwe
da treperi, da se talasa i leluja u harmoninim modulacijama svoje in-
tonacije i ritma" (ivkovi, 1962, 99). Autor koristi postupke otva-
rawa, na mestima gde zapaamo slabqewe anra i dekonstrukcije kwi-
evnih vrsta, radi konstrukcija vieg reda, anrovskih inovacija,
sinteza i povezivawa sa ciqem pronalaewa univerzalne, hibridne
forme. Na nivou mikrostruktura akcenat je na vrstama svojstvenim ne-
mimetikim pravcima radi uspostavqawa ravnotee sa hroniarskim
kazivawem.
Ivo Andri je u Znakovima pored puta zagovarao poetiki stav da
je pisawe prevoewe uzornih tekstova, te da je prevodilaka umenost
promenqiva kao i stvaralaki dometi. Osnaujui stav da se prevodi
stalno ista drevna pria, ne pravei pritom razliku izmeu predawa,
mita, legende i bajke, ponaa se otkrivalaki, pronalazi novo u sta-
rom; povezuje ih zbog mistifikacije stvarnosti, koja je bliska imagina-
ciji oveka iz naroda. Tako, na kreativan nain, osvaja tradiciju i do-
pisuje svoju hroniku, realistiku viziju zbivawa dopuwava fantasti-
nom. Narod pamti i prepriava ono to moe da shvati i to uspe da
pretvori u legendu" (Andri, 1962, 39). Posledica ovakvog konstruktiv-
nog stava prema kwievnim vrstama je pojava fantastike koja nastaje
kada se drevna pria dovede u kontekst viegradske hronike, ime se is-
tie nemo pojedinca da razume i objasni istoriju. Narator romana po-
navqa i dopriava uzornu priu, iji je praotisak pripovedawe u krugu

5 Videti studiju Dragie ivkovia Epski i lirski stil Ive Andria (ivkovi,
1962, 81105).
320

pored vatre, jer je sveznajua pria" starija i mudrija od oveka, uva

ga od smrti i zaborava. Moda je u tim priawima usmenim i pisme-
nim i sadrana prava istorija oveanstva, i moda bi se iz wih mo-
gao bar naslutiti, ako ne i saznati pravi smisao te istorije" (Andri,
1981, 70). Zapaa se potreba da se, kao to je sluaj u istorijskim pre-
dawima, prikae neverovatna stvarnost, koja se u pojedinim delovima
Andrievog teksta pribliava i bajci. Pripovedaki poriv uvek po-
kree borba protiv nitavila i neznawa, stvaralatvo se opire rui-
lakom nagonu oveanstva kroz kreativan podvig koji, u najboqim slu-
ajevima, vodi prevazilaewu ogranienih stvaralakih dometa.
Autor posebnu pawu poklawa jezikom izrazu i nainu pripove-
dawa, istiui da se narator briqivo slui reima trebei ito
od kukoqa", ispituje wihovu nosivost, odbacuje rei koje ubijaju, a pro-
nalazi rei koje vaskrsavaju qude i vremena, slae ih po venom ritmu
raawa i umirawa. Na rijei je sazdan sav ovaj Boji duwaluk" po-
slovica je iz romana (Andri, 1981,70), kojom se u duhu narodne mudro-
sti naglaava reeno. Posledica sakralizacije rei i mistifikacije
stvaralatva jeste sklad i harmonija jezikog izraza, koji nose umet-
niki profiwen ritam narodnog govora, ritam lebdewa i talasawa"
(ivkovi, 1962, 99). Pisac, poput Tvorca, udahwuje ivot reima koje
se ispuwavaju krvqu, ini udo vaskrsewa, tako da re postaje telo".
Znakovito je metaforino usaglaavawe sa platonistikim Jevaneqem
po Jovanu, koje slui piscu da se poetiki odredi i progovori i o pi-
evoj utakmici s Bogom", kompleksu natoveka, podrazumevajui po-
bunu protiv svakog autoriteta. Postoji legenda da e Antihrist, kada
se bude pojavio na zemqi, stvarati sve to je Bog stvorio, samo sa ve-
om vetinom i sa vie savrenstva. Moda je umetnik pretea Anti-
hrista" (Andri, 1981, 16). Stvaralaki odnos prema reima usaglaen
je sa retorikom srodnom naim narodnim pripovetkama: naporedne re-
enine konstrukcije, od tri do pet u nizu, funkcionalne su pri nara-
ciji jer niu zbivawa u kontinuitetu, doprinose utisku neprekidne
prie koja tee bez zastoja, s polisindetskim vezama upuuju i na mudru
i jezgrovitu biblijsku reenicu. Andri je sklon inverzijama, antite-
zama i paradoksima u jednoj reenici, poredbenim i relativnim ree-
nicama; zapaaju se i este parenteze, potcrtavaju atributske reenice,
invertovanom upotrebom, a akcenat kao retoriki udar je uvek na po-
etku ili na kraju sintaksike celine.
U romanu Na Drini uprija pisac pripoveda svoju poetiku, razvija-
jui je paralelno s priom o izgradwi zadubine Mehmedpae Sokolo-
via. Uvodna poglavqa sadre anrovske aluzije i na parabolu o sejau
i posejanom zrnu, koja, kao epitoma mita o stvarawu sveta, istie
princip konstrukcije. Tako se pisac dela, kao i kreatori zadubine,
dovodi u vezu sa Bogom koji stvara iz pustoi i praznine, iznad vode.
Stawe haosa prethodi harmoniji, a gradwi mosta stvaralaki blesak;
stvoreno remek-delo u znaku je prelaska na drugu stranu, podviga kojem
se tei metaforino lebdewe nad vodom. Procewujui novosazdano
delo, pripoveda zauzima autoritaran stav Stvoriteqa i podstie daqe
 321

stvarawe, te se kao lajtmotiv javqa idealizovana deskripcija mosta

proeta intenzivnim doivqajem stvaralake punoe: postavqen na
mudre temeqe", sija u mraku beo poput pergamenta", kao osvetqen
iznutra". Autor aluzivnim poreewima usmerava italake asocijacije,
neretko se slui upuujuim leksemama, tipa povodaw i uprija, koje
nas arhainim poreklom vode drevnoj prii.
Roman Na Drini uprija posveen je izuzetnima, kao mitovi heroji-
ma i legende svetiteqima, odabranima koji su izali iz kolektivne
slike zahvaqujui nekom podvigu, izdigli se iznad povrine vode stre-
mei ka drugoj obali. Muenike i herojske smrti esto su nain nena-
dane, naknadne i ekscentrine individualizacije linosti6 koje, upr-
kos tome, nose maske karakteristinog praotiska. Postoji posebna sim-
bolika prelaska preko mosta upuuje na obred inicijacije,7 ali sadr-
i i naglaenu hriansku simboliku: aluzija je na starozavetnu Kwi-
gu izlaska, koja je epitoma Hristovog krtewa i udesnog hoda po vodi
nagovetava vaskrsewe. Izlazak Jevreja iz Egipta moe se povezati
sa srpskom istorijom: robovawem pod Turcima i oslobaawem iz tur-
skog ropstva, jer se ponavqaju arhetipske scene kao to je stradawe ne-
dunih i nejakih. Hrianska deca su prvi put prelazila most odlaze-
i na krtewe, prelazei s leve na desnu obalu, s demonske na Boan-
sku stranu! rtvovawe dece je istaknuto u prvom poglavqu romana u
predawu o vili brodarici koja trai da se uzidaju u temeqe blizanci
Stoja i Ostoja, a u kontekstu borbe ruiteqskih sila i graditeqskih
principa. Pripovedajui ovu legendu, pisac je imao u pameti, osim
proznog usmenog predawa, bar dve narodne pesme: jednu muslimansku
Zidawe uprije u Viegradu, koja je zapisana u samom Viegradu i koju je
objavio Kosta Herman, i drugu, klasinu, Zidawe Skadra, koju je od
Starca Raka zabeleio Vuk Karaxi" (Nedi, 1962, 225). Sve u hroni-
ci opisane smrti na kapiji (motiv kapije sadri biblijsku znakovi-
tost, aluzija je na ulazak pravednika u jerusalimski hram to je figura
prolaska kroz rajske dveri), koja je moderni rtvenik i mesto ulaska u
neku novu, neprolaznu egzistenciju prie, kreativna su transformacija
legende o vaskrsewu.
Mit o stradawu izabranog i rtvovanog naroda oivqen je postup-
cima remitizacije i sakralizacije profanog sadraja u ijoj je biti
hrianski arhetip.8 Pisac se kree od istorije ka mitu, u potresnoj
prii o sakupqawu danka u krvi, koja se ita kao srpska varijanta bi-
blijskih povesti o nameravanom pomoru misirskih prvenaca u Egiptu i
pokoqu mladenaca u Vitlejemu, istorijskih povesti o rtvovawu dece

6 Hod od smrti ka ivotu prepoznatqiv je u biblijskim ivotopisima praotaca i

patrijaraha.
7 Inicijacija je ritualizacija duhovnog ili drutvenog preobraaja (Krim, 1990,
288). Inicirati znai uputiti u neku tajnu, usmrtiti, na figurativan nain, prei iz
jednog sveta u drugi, preobraziti se. U hrianstvu znai preobraaj povezan s patwom i
iskuewima besmrtnost je plod inicijacijske smrti (evalije, 2004, 293).
8 Termin arhetip koristim u irem smislu, u znaewu slike koja se u kwievnosti
ponavqa kao element univerzalnog kwievnog iskustva (Frye, 1979; ivkovi i dr., 1985, 45).
322

zemaqskim bogovima. Povest o ludoj Ilinki i wenim preminulim bli-

zancima pokazuje nain na koji se predawe transformie i razoblia-
va u stvarnosti. U Andrievom romanu razaznatqiv je i problem krivi-
ce u modernom eshatolokom predawu o izgradwi mosta u kojem pre-
poznajemo arhetip rtvovawa dece. Podseamo na kontekstualizovane
Hristove upozoravajue rei iz jevaneqa: Keri jerusalimske, ne pla-
ite za mnom, nego plaite za sobom i za decom svojom" (Luka, 23, 28).
Hrianska ideja iskupqewa kroz pokajawe i rtvovawe prisutna je u
istoriji izgradwe uprije, u motivima koji gradwu pokreu, i opisu
Mehmedpaine smrti, kojom se obeleava zavretak zadubine. Stra-
dawe Radisava sa Unita paralelno je traginom skonawu zadubina-
ra uprije i wegovoj rtvenoj smrti u xamiji koja ga vraa poreklu i
korenima. I sad je, onako razdrqen i gologlav, savijen i utonuo u se,
liio vie na ostarelog i premlaenog seqaka iz Sokolovia nego na obo-
renog dostojanstvenika koji je do maloas upravqao turskom carevinom"
(Andri, 1962, 92).
Mit o potopu razaznatqiv je u petom poglavqu romana. Postoji
analogija izmeu ratova i buna, tih drevnih i modernih kataklizmi s
predznakom apokalipse, i poplava koje zbliavaju qude. Aluzija na mit
o potopu unitewe stvorenog sveta koji se prozlio i udaqio od
Tvorca izaziva se na Andriu blizak nain: poreewem kapija je
trala iznad vode poput Nojeve barke na vrhu Ararata. Kapija mosta je
viegradska Nojeva barka proiena rtvenom krvqu Radisava, Jeli-
sija, Mileta i ostalih junaka, rtvovanih slobodi. Proimaju se bi-
blijski i faktografski fragmenati teksta; tipoloka je i situacija do
koje dolazi posle povodwa: nastaje jedna nova egzistencija, svet obno-
vqen dobrotom pravednika. U kontekstu starozavetne prie most se do-
vodi u vezu sa dugom, koja nastaje kao znak saveza s izabranim narodom,
i Nojevog podviga, koji je oveanstvo, pobuweno protiv autoriteta od
izgona iz raja, pribliio Bogu kao ideji dobra. Nita ne vezuje qude
kao zajedniki preivqena nesrea jedan je od mnogih gnomskih iskaza
u duhu Solomonovih mudrosti, kojima autor poentira delo.
Radisavqev put do Golgote (etimoloki lobawa, topos smrti), ka-
pije mosta na kojoj e biti nabijen na kolac, ini od treeg i etvrtog
poglavqa romana malo jevaneqe buditeqa bune i slobodara koji se,
istovremeno, modeluje kao junak epa i sakralni uzor. Biblijska legenda
o rtvovawu Sina oveijeg u podtekstu je stravinog prizora na mo-
stu. Razaznatqivi su toposi iz jevaneqa: razapiwawa, muenike smr-
ti i vaskrsewa. Poetak stradawa bunxije zbiva se u pojati, koja je i
mesto roewa i znamewe Spasiteqeve skromnosti; wegove muke simbo-
lizuju verige i kolac. Detaqno je opisan put od pojate do kapije s ko-
cem kao krstom na ramenima, to je aluzija na Golgotu i nagovetaj
stravine usamqenosti pri suoavawu sa smru. ovek koji prati Radi-
sava je Jovan, ije ime podrazumeva kwievno-istorijsko samooznaava-
we, Merxan Ciganin9 ima poput Pilata ogaravqene ruke, koji u strahu

9 Predstave o Ciganima ukquuju na razliite naine wihovu htonsku dimenziju

(D. Bandi, 1991, 140143).
 323

od kazne pokuava da ih opere, kao jevrejski narod neistu savest, i

moe se povezati s Pqevqakovim strahom i ludilom. Muiteq i egze-
kutor plaen je sa dvanaest groa, poput Jude koji je izdao brata zbog
trideset srebrwaka, da bi se seja bune to due muio. Radisav zakli-
we Pqevqaka da mu prekrati muke: Tako ti ovog i onog svijeta, uini
dobro i probodi me, da se ne muim kao pas" (Andri, 1962, 65), to je
aluzija na probadawe Hristovih rebara i lomqewe goleni. Smrt kao
let i upuivawe na jevanelsku metaforu jagwe Boje nain je da se u
epilogu poglavqa muewe na kocu povee sa stradawem na krstu. Radi-
sav je izgledao kao kip koji lebdi, kao ovek koji je u skoku zastao, kao
jagwe na rawu. Upuujua je svetlost koja izmeu Velike i Male Go-
spojine osvetqava Radisavqev grob; vide je ene koje podseaju na Mi-
ronosnice iz jevaneqa i koje se kriom krste i izgovaraju molitve
palei kandila. Legendarna fantastika10 daje nove kvalitete prii o
Radisavu, gorskoj vili (upuujua je metafora u legendarnom pravcu), ko-
ja ruei most nagovetava bunu, pretvarajui ga u svetlilo nebesko.
Autor faktografsku priu stavqa u kontekst epske pesme koju sakrali-
zuje anrovskim aluzijama na jevaneqa pripovedajui o klici slo-
bode kao eravi koja tiwa i uznosi u legendu seqaka s Unita koji
umire smru najveih hrianskih stradalnika. Muenik je pribran
kod Boga kao da je najveu crkvu sagradio" (Andri, 1962, 72). Belodana
su i odstupawa u odnosu na jevaneqa: na primer Radisav prokliwe:
'Turci, Turci' grcao je ovek sa koca, 'Turci na upriji da paski
skapavate paski pomrete!' (Andri, 1962,68), dok Spasiteq u trenutku
najveih muka moli za muiteqe. Sin Boji je graditeq i miriteq, Ra-
disav ruiteq mosta i bunxija, ali motivisan slobodoqubqem i tom
iwenicom sakralizovan, idejni je kreator novog ivota koji zasluuje
mnogostradalni narod.
Povest o Fati Avdaginoj, ispripovedana u osmom poglavqu Na
Drini uprije, predstavqa pravu riznicu narodnih predawa, pripoveda-
ka, pesama i poslovica te je veoma ilustrativan primer Andrievog
odnosa prema narodnoj kwievnosti. Prisutne su anrovske remini-
scencije na usmenu kwievnost, ali i teme, motivi, siejni segmenti
i problemi bliski imaginaciji narodnih pripovedaa i pevaa. I jo
vie, prepoznatqivi su fragmenti i elementi fabule iz konkretnih
dela: balada, lirskih pesama, bajki i predawa. Sve je prekriveno velom
misterije, tipovima i elementima folklorne fantastike11 i proeto
verovawima u mitska bia, pod ijim udarom su smrtnici izuzetnih
vrlina i naroite lepote. Otuda poglavqe poiwe naratorovom najavom
izuzetnog dogaaja koji se dugo pamti, kao to se pamte ratovi, bolesti

10 O legendarnoj fantastici se govori uslovno, budui da je model novozavetne ti-

pologije pronaen u viegradskoj hronici i anrovski naglaen radi isticawa buntov-
nog ina junaka. Poreklo fantastike je u arhetipskim predstavama, u susretu legende i
stvarnosti (Renik kwievnih termina, Beograd 1985, str. 201).
11 Folklorna fantastika je odreewe direktno vezano za efekte koje ima dovoewe
u kontekst analizirane hronike anrova usmene kwievnosti a zavisi od tipa distance
naratora prema dogaaju. U navedenom primeru postoji nedoumica u epilogu poglavqa.
324

i seobe, istiu se wegova zagonetnost, egzistencijalna jeza koju izaziva,

kao i tajna koju jedino voda zna. Znakovita je simbolika zle vode u pri-
i koja nas vodi do mitskih nakaza: vodewaka, demona vode, koji su na-
stali od prvog utopqenog oveka. Ovo verovawe je sauvano kod svih
slovenskih naroda, a vodeni duh sa karakteristinim izgledom crnog
oveuqka imao je htonske odlike (Zeevi, 1981, 2239). italac je
podstaknut od naratora na odgonetawe, itawe vode, da bi razumeo ne-
jasan i teak udes koji je sve iznenadio i zbunio", to je svojevrsna
mistifikacija dogaaja. Borba dobra i zla vodi se u prii kao u bajka-
ma kako na egzistencijalnom, tako i na psiholokom planu. Povest o
Fatinom razapiwawu izmeu sopstvene odluke i oeve eqe bavi se
pitawem enskog integriteta u patrijarhalnoj zajednici, otporom pre-
ma potiwavawu, enama oveicama koje nemaju lino ime, nego no-
se porodino, muevqevo, odnosno oevo ime, a poseduju herojsku, mit-
sku snagu. Intertekstualno je povezana sa baladom Hasanaginica, preko
motiva smrti na vlastitoj svadbi, kao i s narodnom lirskom mitolo-
kom pesmom o devojakoj lepoti koja je preobraava u zvezdu Danicu
(Sunce se devojkom eni). Motiv smrti mlade na svadbi i ideja da se le-
pota ne da posedovati, kao i da donosi prokletstvo, povezuje osmo po-
glavqe Andrievog romana, i sa baladom enidba Milia Barjaktara i
predawem sa elementima bajke Devojka bra od kowa, jer predstavqa au-
toru blisku temu kojoj se mnogo puta vraao. Smrt mlade na venawu je
dominirajui motiv koji Andriev tekst otvara prema baladama, koje su
po svojim anrovskim odlikama tajnovite, mistine i nedoreene, a
nenadani nestanak vile iz prie, u trenutku kada je stie nesueni
mladoewa, da se povezati s Fatinim skokom s ograde mosta u momentu
kada je trebalo da bude prevedena preko vode. Celo poglavqe strukturi-
rano je poput prie koja hoda po svetu: nesvakidawi, gotovo nestvaran
dogaaj odgovara tipologiji bajke o izuzetnoj devojci koja prkosno odbi-
ja prosce, to oko we stvara krug divqewa, zavisti i mrwe.12 Prepo-
znajemo morfologiju bajke junakiwa, najee careva ki, organizuje
nadmetawe prosaca da bi se udala i odabrala najboqeg. Konkretno, po-
stoji intertekstualna veza sa Devojkom brom od kowa, koja organizuje
trkiju da bi odabrala mladoewu, a, u stvari, zavarava prosce. Fata,
kao devojka iz bajke, poseduje neke osobine mitskih bia vila: izu-
zetne je lepote, tata na svoj izgled i, iznad svega, slobodoqubiva, ve-
zana za goru i vodu. Wene prave namere su maskirane obrednim radwa-
ma koje obavqa. Prvobitno predstavqajui duhove prirode, vile ostaju u
posebnom dosluhu s prirodom, mogu imati atribute razliitih pro-
stora vodenih i gorskih istovremeno" (Karanovi, 1988, 207212), a u
antagonizmu su s qudima, naroito odbojne prema mukom rodu, imaju
averziju prema braku: Ja sam vila to se ne udajem" (Kulii, 1970,

12 Takav uvod glas o lepoti obraen je u narodnoj epici (videti: Sestra Leke
kapetana). Aluzije se ire i na sie o devojci samoubici koji je obraen u predawima
tipa Skoi-devojka, ali i na devojke koje biraju smrt da ne bi postale ene htonskim na-
silnicima ili ubicama svoga roda. Videti odlomak iz pesme Marko Kraqevi i Arapin,
razgovor devojke sa jezerom.
 325

6668). Kada se u anrovski sinkretinoj prii (sa elementima bajke i

mitolokih predawa) Devojka bra od kowa, po svojim izuzetnim oso-
binama i sposobnostima, iz mnotva izdvoji carev sin i pobedi, de-
vojka, koju su nainile vile od snijega izvaena iz jame bezdawe prema
suncu ilinskome, vjetar je oivio, rosa je podojila, a gora liem obu-
kla i livada cvijeem nakitila i naresila", oigledno vilovita, pu-
ta krila i nestaje! Andri na slian nain reava zavretak pogla-
vqa mistifikujui samoubistvo glavne junakiwe. Fata se nalazi u sli-
noj situaciji: susree Naila iz Nezuka na jednoj svadbi i nesvakida-
wom lepotom izaziva wegovo interesovawe koje momak verbalizuje
tradicionalnom formulom, blagoslovom u obliku kletve,13 ime nagove-
tava da e je zaprositi, to je anrovsko obeleje qubavnih i svatov-
skih pesmama. Dabog da te Mustajbeg iz Nezuka nevjestom zvao!" Fata
odgovara prkosnom izrekom: Hoe, kad Veqi Lug u Nezuke sae" (An-
dri, 1962, 136). Nadmudrivawe, nadgorwavawe i nadgovarawe dvoje mla-
dih mahom se zavrava, u tradiciji usmenog stvaralatva, devojinim
trijumfom. Narator obre priu u duhu patrijarhalne etike, izriui
komentar u znaku vere u magiju rei, koji nagovetava rasplet u korist
momka. Tako od prirode naroito obdarena stvorewa esto izazivaju
sudbinu, smelo i nesmotreno" (Andri, 1962, 136). Javqa se uverewe da
je verbalizacija ravna inu jer su rei dinamike sile koje mogu pri-
zivati neeqene dogaaje. Postaje jasno da Andri hotimino bira
formu blagoslova u obliku kletve da bi istakao protivrenost u samoj
devojakoj prirodi i tipologiji iz usmenog stvaralatva za koju Na-
ilova prowa postaje kletva koja nesuenu nevestu staje ivota.14 esti
u svadbenim obredima i pri zdravicama, deo su molitava i zakletvi, a
u Andrievom romanu predstavqaju prvi in Fatinog prkosnog strada-
wa koje se zavrava u talasima Drine, u naruju vodewaka, to u kontek-
stu narodnih pria upuuje na otmicu mlade. Obavezan epilog bajke
spasavawe device od demona izostaje te se u ovom segmentu poglavqa
primeuje dekonstrukcija bajke i usmerewe ka demonolokom predawu.
U prii je, kako je to sluaj u bajkama, poremeena ravnotea iweni-
com da Fatu Avdaginu otac udaje protiv wene voqe, rei koje je izrekla
pred svima obavezuju je, a odricawe znai poniewe i sramotu. Iako su
oigledni Fatini napori da savlada oseawa, pria ne uspostavqa po-
remeenu ravnoteu, nego se konflikt zguwava i vodi ka (nenadanom)
obrtu. Fata (ar. ona koja odbija dete od dojke ime simbolizuje mate-
rinstvo) se naizgled povinovala oevoj voqi da je uda za Naila (ar. Do-
bitnik) pripremajui se za svadbu. Ali, ona ne moe ni da pogazi svoju
re, niti da porekne oevu odluku. Ostaje jedini izlaz u venawu sa
smru; na ovom mestu zapaamo aluziju na baladu Smrt Omera i Merime,
uz napomenu da je re o inverziji motiva (Fata radije bira smrt nego

13 Ilustrativan je primer iz usmene tradicije: Crn ti obraz k'o na gori sunce (Pe-
i, 1996, 30).
14 Blagoslovi su u usmenoj tradiciji verbalizovane dobre eqe zasnovane na vero-
vawu u sugestivnost rei, pa predstavqaju magijske formule zatite od zla. (Pei,
1996, 30).
326

ivot s nedragim). Funkcionalna je ilustracija patrijarhalnih svad-

benih obiaja, da bi se doarala atmosfera iekivane radosti, apo-
strofirala potiwenost mlade koja nije odluivala o buduem ivotu
(Karanovi, 1993, 1525), da bi tragika epiloga bila intenzivnija. De-
vojka sa drugaricama, roakama i iznajmqenim enama dopuwava i sla-
e devojaku spremu, pevajui veze svadbene darove, zariui se u sebi
da nee biti Nailova nevesta. Za razliku od bajke, u kojoj je svet jedno-
dimenzionalan, a stvarno i nestvarno su u istoj ravni, likovi polari-
zovani na dobro i zlo, Andrievi ive bogat i dramatian unutrawi
ivot. Postupci junakiwe su psiholoki motivisani, a postaju razu-
mqivi tek u sklopu patrijarhalne etike. Moemo pratiti i analizira-
ti obiajne kodekse sredine, kroz odnos Avdage i wegove keri. Avdaga
je ovek otre rei, iroke ruke i smela srca", iji se savet rado
prima, prisustvo prieqkuje i potuje, a wegova impulsivnost i do-
stojanstvenost prepoznaju se kao nasledne crte kod wegove Fate, jedi-
nice meu petoricom brae. Budui nesvakidawe lepote i mudrosti,
tata na svoje vrline, od prosaca se branila bistrinom i reitou.
O takvim izuzetnim stvorewima pesme niknu odnekud same" (Andri,
1962, 132) komentarie narator navodei ritmiki i etimoloki
razigrane stihove iz lirske pesme o Fati, koja je za ivota nastanila
pesmu, a posle smrti nenadano postala deo predawa: Mudra li si, li-
jepa li si, / Lijepa Fato Avdagina." Potom sledi tipino andrievsko
uoptavawe: oduvek po jedna devojka u narataju ue u priu i pesmu jer
je izuzetna sudbina izdvaja i uzdie u opasne visine kao prkosnu devoj-
ku kojom se oenilo sunce.
Tema prie koja je potresla kasabu su, zaudno, prema reima nara-
tora, dva zaseoka Veqi Lug i Nezuke, ija su odredita polarizovana,
mistifikovana i antropomorfizirana. Iako je re o realnom, kon-
kretnom prostoru, zapaena je wegova simbolika deskripcija u prolo-
gu, zbog naroite uloge pri pronicawu u smisao dela. Veqi Lug na uz-
visini prisojan je i miran kraj koji ima dobru zemqu, zdravu vodu i
lep svet" (Andri, 1962, 131). Uspostavqa se veza izmeu prirode, ente-
rijera i eksterijera izgleda naseobina u kojima ive i qudi, to je po-
stupak svojstven bajkama. Figurativan je opis kue Osmanagia, najvi-
e take kasabe, ije je lice uvek bqetavo jer weni prozori kao oi
najdue zadravaju zrake sunca pri zalasku, a jedan od penxera" lii
na zvezdu koja osvetqava kasabu aluzija je na Fatu Avdaginu i wenu
lepotu. I kasabalije su odavno navikle da sa kapije posmatraju predve-
e, kako se sunev zalazak odbija na Osmanagia penxerima, kako se za-
tim, jedan po jedan gase, i kako esto, kad ve sunce zae i kasaba osta-
ne u senci, plane po jedan od tih penxera posledwim odbleskom, zaluta-
lim izmeu oblaka, i kako sija jo nekoliko trenutaka kao crvena, krupna
zvezda nad ugaenom kasabom" (Andri, 1962, 132). Znakovito je citira-
no mesto, jer nagovetava i mistifikuje devojku i dejstvo wene lepote,
intertekstualno se vezuje za pesmu koja poiwe stihom A to mi se
Travnik zamaglio, ini blisku misao da je zbog stanita slina gor-
skim vilama, ili oblakiwama; znakovit i tragian rasplet prie, zbog
 327

uspostavqawa, preko simbola zvezde i devojake nadzemaqske lepote,

intertekstualne veze s narodnom lirskom mitolokom pesmom Sunce se
devojkom eni, u koju je utkano predawe o postanku zvezde Danice. Sadr-
i aluziju na Fatino mesto u prii i pesmi.15 Naglaena je tendencija
Andrievog teksta da nesvakidawi dogaaj objasni na realistiki na-
in, dokae da se zbio u stvarnosti, to je svojstveno predawima. Ne-
zuke su zabaen i osojan zaselak, do kog sunce ne stie, jer je opkoqen i
pritewen brdima. Deluje mistino jer tamo glasovi odjekuju umnogo-
strueni, na voleban nain, odbijajui se od brda. Samo jedan put vo-
di do Nezuka, a iza wih nema puta, jer nema kuda da se ide. Takvo odre-
dite upuuje na zaaran mitski prostor iz drevnih pria o kraju sve-
ta. U Veqi Lug se pewe, a u Nezuke silazi uskim putem, kao po brvnu,
koje svakoga asa moe da potone u vodu. Predeo je zatvoren, teko pro-
hodan i dostupan, kao i qudi. Hamzii ive utqivo i povueno u ne-
vidqivoj kui, utonuloj u estar pored Drine, vezani na neki mistian
nain za vodu, za razliku od Osmanagia, ija je kua na bregu, svima u
vidokrugu. Iako pomiwe sasvim konkretne toponime, narator mistifi-
kuje i tipizira prostor Nezuka, inei ga volebnim, ivim i sklo-
nim preobraavawu. Veqi Lug, vizuelno uzdignut na najviu naseqenu
taku nad kasabom, asocira na ardak ni na nebu ni na zemqi,16 ili na
grad na oblaku. Interesantna je obrnuta analogija, u porodici Osmana-
gia pet je sinova a jedna ki, dok Turakovii imaju pet keri i jednog
sina, to je aluzija na simboliku stalnih brojeva u bajkama i princip
antiteze koji sugerie borbu dobra i zla. Sukob oca Avdage i keri
Fate sveo se na jedan bolan pogled pri saznawu da je roditeq udaje za
nedragog Naila, i prkosni pokret tela koji je nagovetavao otpor.
Nareeno mesto u prii vodi iv dijalog s romanom Neista krv, Bore
Stankovia, kad je u pitawu reavawe problema neeqene udaje, kao i
odnosa mlade prema ocu i wegovoj voqi. Potom se opisuje svadbeni ri-
tual po utvrenom redu, to priu dovodi u kontekst svadbenih pesama:
Hamzii su doli na kowima po nevestu, koja je bila prekrivena fere-
xom, poput Hasanaginice, oseajui se sputano kao u oklopu to je alu-
zija na wenu egzistenciju. Dok se pakovala devojaka sprema, obavqeno
je venawe u Veqem Lugu, a u Nezukama pripremana svadba. Kada je po-
vorka bila na mostu, a mlada na kowu, mestu udesnih deavawa u pre-
dawima, devojka koju je vodio najmlai brat zatitnik, kako to biva u
bajkama, ili predawima o devojci samoubici, stala je desnom nogom na
ogradu mosta, kojom je trebalo da zakorai preko mladoewinog praga u
novi ivot, vinula se, kao okrilatila, sa sedla, preko zida, i polete-
la sa visine u hunu reku pod mostom" (Andri, 1962, 142). Iznenadni

15 Danica je ime planete Venere, suneve ili meseeve sestre, koja se u nekim vero-
vawima naziva erkom sunca. Kada se javqa kao jutarwa zvezda, vesnica je dana, a kad se
javi uvee, prva na nebu, naziva se Veerwaom; zvezda sa dva imena ima sposobnost mi-
mikrije, prelaska s istone na zapadnu stranu neba; zato je narod naziva preodnicom
(Kulii, 1970, 103).
16 Miloslav uti u: Andrievi Olujaci izvori i struktura govori o srodnim
elementima bajke u analiziranoj prii.
328

obrt u epilogu prie asocira na stanite vila, gospodarica voda.

Most u narodnim verovawima spaja ovaj i onaj svet, predstavqa prelaz
iz jednog sveta u drugi, tako da nije udo to se sudbonosan dogaaj od-
vija na nareenom mestu. Istoni i Zapadni Sloveni vezivali su most
za simboliku qubavi i braka. Devojke su gatajui pravile od drveta im-
provizovani most i ostavqale ga uz uzglavqe oekujui mladoewu koji
e ih u snu prevesti na drugu obalu (Tolstoj, 2001, 366). Tragian zavr-
etak povesti o Fati Avdaginoj je znak predominacije baladinih ele-
menata u anrovski bremenitoj strukturi poglavqa. Uspostavqaju se
intertekstualne veze sa enidbom Milia Barjaktara, gde mlada, tako-
e, umire na svadbi, i biva sahrawena u gori, jer obred prelaska nije
zavren, pa ne pripada ni jednoj porodici, ni kui. Smrt je doarana
kao izbavqewe i uzlet, u sluaju Fate Avdagine, oslobaawe od svih ze-
maqskih stega. Poenta Andrieve prie je da se istinska lepota ne mo-
e posedovati, a da izuzetne linosti slobodu nalaze kao inspiracija
u umetnikom delu. Motiv vilinskih krila iz predawa Devojka bra od
kowa nagoveten je epilokom deskripcijom: kada je Nail napokon po-
verovao da je Fata wegova, ona je okrilatila i odletela. Zapaamo da
elementi predawa osmom poglavqu romana daju naroit, fantastian
naglasak, jer ostaje poqe neodreenosti i nedoreenosti u vezi s tra-
ginom sudbinom junakiwe, a lirske obredne, qubavne pesme i balade
poetski i profiwuju i daju aloban ton prii, koju je zauvek nastanila
vilovita devojka.

LITERATURA I IZVORI

Andri, 1962 I. Andri, Na Drini uprija, Prosveta, Beograd 1962.

Andri, 1981 I. Andri, Istorija i legenda, Prosveta, Beograd 1981.
Bovan, 1981 V. Bovan, Narodne umotvorine u Andrievom delu". U: Delo Ive
Andria u kontekstu evropske kwievnosti i kulture, zbornik radova sa
meunarodnog naunog skupa, urednik S. Koqevi i dr, Zadubina Ive
Andria, Beograd 1981.
ivkovi, 1962 D. ivkovi, Epski i lirski stil Iva Andria". U: Ivo
Andri, urednik V. uri, Institut za teoriju kwievnosti i umetnosti,
Beograd 1962.
ivkovi, 1985 D. ivkovi i dr, Renik kwievnih termina, Nolit, Beo-
grad 1985.
Zeevi, 1981 S. Zeevi, Mitska bia srpskih predawa, Vuk Karaxi, Etno-
grafski muzej, Beograd 1981.
Karanovi, 1993 Z. Karanovi, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa
i potiwavawa moi ene, Glasnik Etnografskog instituta SANU, kw.
H, Beograd 1993.
Karanovi, 1998 Z. Karanovi, Aspekti prostornog situirawa vile u poeziji
balkanskih Slovena, Kwievna istorija, HHH, 1998, 105.
Koqevi, 1981 S. Koqevi, Ivo Andri i narodna kwievnost". U: Delo
Ive Andria u kontekstu evropske kwievnosti i kulture, zbornik radova
sa meunarodnog naunog skupa, Zadubina Ive Andria, Beograd 1981.
Krim, 1990 K. Krim, Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd 1990.
Kulii, 1970 . Kulii, Srpski mitoloki renik, Nolit, Beograd 1970.
 329

Miloevi, 2006 N. Miloevi orevi, Od bajke do izreke, Drutvo za

srpski jezik i kwievnost Srbije, Beograd 2006.
Nedi, 1962 V. Nedi, Ivo Andri i narodna kwievnost".U: Ivo Andri,
Institut za teoriju kwievnosti i umetnost, Beograd 1962.
Pei, 1997 R. Pei i N. Miloevi orevi, Narodna kwievnost,
Trebnik, Beograd 1997.
Radulovi, 2003 O. Radulovi, List nebeske kwige: biblijski podtekst srpske
proze dvadesetog veka, Zmaj, Novi Sad 2003.
Samarxija, 1993 S. Samarxija, Znakovi pored puta" i oblici usmene kwiev-
nosti. U: Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, kwiga H, sve-
ska 1/93.
Suvajxi, 1994 B. Suvajxi, Pregled motiva usmene kwievnosti u romanima
Ive Andria. U: Ivo Andri u svome vremenu, Zbornik MSC, 22/1 Beograd
1994.
Tartaqa, 1979 I. Tartaqa, Pripovedaeva estetika, Nolit, Beograd 1979.
Tolstoj, 2001 S. Tolstoj, Slovenska mitologija, Zepter book world, Beograd
2001.
Frye, 1979 Northrop Frye, Anatomija kritike. etiri eseja, prevla s engleskog Giga
Graan, Naprijed, Zagreb 1979.
Xaxi, 1983 P. Xaxi, Hrastova greda u kamenoj kapiji, mitsko u Andrievom
delu, Narodna kwiga, Beograd 1983.
evalije, 2004 . evalije, Renik simbola: mitovi, snovi, obiaji, postup-
ci, obiaji, likovi, boje, brojevi, Stilos, Novi Sad 2004.
uti, 1978 Miloslav uti, Andrievi Olujaci izvori i struktura". U:
Narodna bajka u modernoj kwievnosti, priredila Mirjana Drndarski, No-
lit, Beograd 1978.

Olivera Radulovi

PLENTY OF NARRATIVE FORMS IN THE NOVEL:

THE BRIDGE ON THE DRINA BY IVO ANDRI

Summary

The paper deals with a complex genre structure of the chronicle-novel The Bridge
on the Drina" which makes the work mosaic and contextual. Genre allusions are initial
impulse for intertextual merger with the ancient story: ancient and Christian mythology
(myth on world creation and destruction of the created: myth on flood), Biblical le-
gends (on sacrificing, resurrection, and new, authentic creation), and with verbal litera-
ture tradition.
 UDC 821.163.41-31.09 Crnjanski M.
821.163.41-95

UDNA KWIGA" I VRHUNAC SLOENOG

ANROVSKOG MODELA

Putopisni elementi u kwizi Kod Hiperborejaca Miloa Crwanskog

Slaana Jaimovi

SAETAK: Kada su putopisi Miloa Crwanskog u pita-

wu, moe se zakquiti da oni nikada nisu samo putopisi nego
dela koja funkcioniu uzglobqavawem raznovrsnih kwievnih
postupaka i elemenata drugih anrovskih obrazaca u putopisnu
podlogu. Delo koje je po svojoj anrovskoj sloenosti i opira-
wu vrstoj anrovskoj klasifikaciji jedinstveno u srpskoj kwi-
evnosti svakako jeste prozna kwiga Kod Hiperborejaca, a svest
o neobinosti anrovske strukture i o jedinstvenosti temat-
ske i kompozicione zamisli Hiperborejaca, izrazie i sam Cr-
wanski u vie navrata u intervjuima koje je raznim povodima
davao u tri posledwe decenije svoga ivota. Kada se delo po-
smatra sa putopisnog aspekta, moe mu se prii kao dodatno
uslowenom putopisu, ije su se granice razmakle i u sebe
asimilovale kategorije drugih anrovskih obrazaca. Podloga
kwige jeste putopisne prirode: onaj iji glas ujemo boravi u
stranom svetu, stranac je kojeg izmetawe iz zaviaja i dru-
tveno-istorijski kontekst podstiu da neprestano preispi-
tuje iroku temu stranstvovawa, puteve sopstvene sudbine i
sudbine naroda kojem pripada, a sve to kroz oslukivawe gla-
sova koji mu iz proitane lektire svedoe o krajwim ishodima
qudske sudbine. Pod snanim dejstvom pre svega memoarskog i
fikcionalnog, romanesknog aspekta izmewena je putopisna osno-
va i uzglobqena u kwievnu celinu koja svojom kompleksnou
nadilazi mogunosti forme koju bismo, u drugom sluaju, inae
mogli nazvati putopisnom.
U radu su detaqnije tumaeni i putopisno-pripovedni
postupci ove proze, naini modelovawa putopisnog prostora i
wegove tropizacije, motivi saputnika, umnogostruavawe puto-
pisne prespektive, razliiti odnosi faktografskog i fikcio-
nalnog, kao i oblikovawe paralelnih svetova sa simbolikim
i mitskim konotacijama.
KQUNE REI: putopis, putopisac, memoar, roman, an-
rovski polimorfizam, sumatraizam, tropizacija prostora, me-
tageografski prostor, putopisni markeri, saputnici, detroni-
zacija
332

Hibridnost anrova ili anrovski polimorfizam jedno je od glav-

nih svojstava dela avangardne kwievnosti, a putopisna forma poseb-
no je pogodovala raznorodnim anrovskim eksperimentima i oneobia-
vawima anrovske strukture. Dovoqno je setiti se kwiga Qudi govore i
putopisne proze sa Sicilije objavqene pod zbirnim naslovom Sicilija
i drugi putopisi Rastka Petrovia ili Ruskih povorki Stanislava Vi-
navera, pa je jasno koliko je teko ova dela u pogledu anra kojem pri-
padaju precizno odrediti i definisati.1 Kada su putopisi Miloa
Crwanskog u pitawu, moe se zakquiti da oni nikada nisu samo puto-
pisi nego dela koja funkcioniu uzglobqavawem raznovrsnih kwiev-
nih postupaka i elemenata drugih anrovskih obrazaca u putopisnu
podlogu. A delo koje je po svojoj anrovskoj sloenosti i opirawu vr-
stoj anrovskoj klasifikaciji jedinstveno u srpskoj kwievnosti sva-
kako jeste prozna kwiga Crwanskog Kod Hiperborejaca, objavqena u ce-
lini 1966. godine u okviru Prosvetinog izdawa wegovih Sabranih dela.
anrovski oblik kwige nemogue je precizno i jednosmerno odre-
diti, jer vie no u jednom drugom delu pisac razmie ustaqene an-
rovske okvire i stvara sasvim osobenu prozu, ija je posebnost zasnova-
na, izmeu ostalog, upravo u jedinstvenom i sloenom ukrtawu razno-
rodnih anrovskih mogunosti i modela. Na anrovsku hibridnost i
sloenost ve je ukazano u najznaajnijim tekstovima posveenim tuma-
ewu Hiperborejaca, a tu pre svega svrstavamo analize Qubie Jeremi-
a, Novice Petkovia i Mila Lompara. Sama upitna forma naslova
Jeremievog teksta Kod Hiperborejaca putopis, uspomene, pamflet
ili roman?" jasno sugerie osnovnu nedoumicu tumaa oko anrovskog
odreewa i realizaciju wegove tematske grae i semantikih kvaliteta
u sloenom preslojavawu razliitih anrovskih obrazaca. Pravo pi-
tawe o prirodi pripovedawa u Hiperborejcima postavaqa se", kae Je-
remi, tek u onom trenutku kad pokuamo da uoimo nain na koji su
najrazliitiji tipovi kwievnih struktura, od dijaloga i rasprave, do
putopisa, lirskih opisa, literarnih parafraza, i aforizama spoje-
ni ili dovedeni u vezu".2 Novica Petkovi takoe tumai sloenu
prirodu pripovedawa u Hiperborejcima, jedinstvenom romanu o piscu
Crwanskom", i objawavajui postupke ukquivawa ne strogo kwiev-
nih anrova (dnevnika, memoara) u fikcionalnu romanesknu strukturu,
pokazuje kako ovakva vrsta ukrtawa dovodi do udvajawa narativnih
perspektiva i funkcionisawa sadrajnog i smisaonog tkiva dela u me-
usobno sameravajuim paralelnim svetovima.3 Nazivajui ovako neobi-

1 Detaqnije o ovom problemu i navedenim delima pisano je u studiji Slaane Jai-

movi, Putopisi srpske avangarde (poglavqe anrovski polimorfizam opirawe ka-
nonizaciji u putopisima srpske avangarde"), Srpska kwievna zadruga, Beograd 2005,
str. 162228.
2 Tekst je objavqen 1972. godine u zborniku Kwievno delo Miloa Crwanskog, In-
stituta za kwievnost i umetnost, a ponovo objavqen i u zborniku tekstova o ovom piscu
novijeg datuma: Kwiga o Crwanskom (prireiva Milo Lompar), Srpska kwievna zadru-
ga, Beograd 2005, navedeni citat: str. 326.
3 Videti tekst Paralelni svetovi" u kwizi: Novica Petkovi, Lirske epifanije
Miloa Crwanskog, str. 96117.
 333

an prozni postupak palimpsestnim pripovedawem", Milo Lompar e

na poetku prve od dve studije posveene ovom delu istai da u Hiperbo-
rejcima pisac konstituie jedno zamreno pripovedawe, sastavqeno
od poliloga narativnih glasova i od stilskih i anrovskih preplita-
wa, pa mnogostrukost romaneskne rei biva praena mnogostrukim tek-
stovima istorijskim, filozofskim, pesnikim, novinskim koji
tvore umetniki tekst Hiperborejaca".4 Moe se rei da su, tumaei
razliite aspekte Crwanskovog dela, autori jedinstveni u zakquku da
su Hiperborejci delo koje je po svojoj narativnoj i anrovskoj komplek-
snosti jedinstveno u srpskoj kwievnosti i da se smisaoni i odreeni
metafiziki kvaliteti u ovoj poznoj prozi avangardnog pisca ostvaruju
na krajwe neuobiajeni nain, te da je italac prinuen da im nepre-
stano prilazi sa razliitih stanovita i da uvia sloenu vertikalnu
povezanost raznorodnih tema i motiva kojima se plete gusta mrea se-
mantikih i simbolikih putokaza i znaewa.
Svest o neobinosti anrovske strukture i o jedinstvenosti te-
matske i kompozicione zamisli Hiperborejaca izrazie i sam Crwan-
ski u vie navrata u intervjuima koje je raznim povodima davao u tri
posledwe decenije svoga ivota. Najavqujui Drugu kwigu Seoba, pisac
e 1957. godine javnosti u otaxbini skrenuti pawu da priprema i
rukopis jedne udne kwige koja se zove Kod Hiperborejaca".5 Kwiga, koja
je po autorovim reima neka vrsta opisa ivota u wegovom, privat-
nom" Rimu, ve je, pre dovoewa do konanog oblika, od strane svog
tvorca oznaena kao udna", jer je wena neuobiajena meavina doku-
mentarnog i fikcionalnog, uklapawe raznorodnih anrovskih perspek-
tiva i postupaka, onemoguavala i samog autora da je preciznije odredi
i opie. Hiperborejci se opiru jednostavnoj i jednosmernoj anrovskoj
klasifikaciji i u tome, izmeu ostalog, lei razlog wene kompleksno-
sti i sloenosti u graewu jedinstvene slike sveta, koja je novina u
srpskoj kwievnosti. Nakon est godina, Crwanski e za Hiperborejce
rei da predstavqaju zbirku putopisa",6 a neto kasnije, kada je kwiga
bila ve gotova za tampu, govorie o woj kao o svojevrsnoj, uslovno
reeno, zbirci kratkih pria, napomiwui da je anrovska neobinost
uslovqena ne hirom autora, nego zato to to mora tako da bude".7 Od-

4 U pitawu su studije etwe po Rimu: Crwanski i Stendal" i Putovawe po

Italiji: Crwanski i Gete", u kwizi: Milo Lompar, Apolonovi putokazi, Slubeni list
Srbije i Crne Gore, 2004, nav. citat str. 123.
5 Razgovor pod naslovom Duge godine stranstvovawa", koji je sa Crwanskim vodio
beogradski novinar Stevan . Petrovi, objavqen je u Kwievnim novinama 28. 08. 1957.
godine, a citiran prema: Milo Crwanski, Eseji i lanci , Zadubina Miloa Crwan-
skog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1999, str. 454.
6 Upravo sam zavrio kwigu pod naslovom Kod Hiperborejaca, kod qudi iza venog
leda. Grci su verovali da tamo ive sreni qudi pod blistavim suncem. Legenda se na-
lazi ak i kod Herodota. To e biti zbirka putopisa. Takav naziv sam izabrao jer u jednoj
prii opisujem put za picbergen. Opisujem i lutawe Rimom"; razgovor objavqen 15. 03.
1963. godine u sarajevskom Odjeku, a citiran prema: Milo Crwanski, Eseji i lanci ,
str. 473.
7 Razgovor Ono to moe napisati samo kwievnik", objavqen je 24. 07. 1965, u
Kwievnim novinama, a citiran prema: Milo Crwanski, Eseji i lanci , str. 493.
334

nosno, anrovska hibridnost i neodredqivost nije ostvarena da bi se

ispunila potreba za eksperimentisawem razliitim obrascima, nego
se nametnula sama po sebi, kao neophodna polivalentna struktura u
okviru koje se jedino i mogla ostvariti jedinstvena i sloena literar-
na zamisao kwige Kod Hiperborejaca. Jasno izraena svest o anrovskom
statusu udne kwige" bie iskazana i nakon wenog objavqivawa: Po-
sebno mi je drag moj roman, putopisi, memoari, poezija, pa i pamflet,
to je, sve, kwiga Kod Hiper6orejaca."8 Sudar i asimilovawe elemenata
i postupaka raznorodnih anrovskih struktura, sinteza iwenica auto-
biografskog karaktera sa onima iz sfere kwievne fikcije, to jest ko-
lebqiv status realnosti koji prati putopisni i memoarski sloj dela
sve ove suprotnosti, pomirene i meusobno nadgraene u tekstu, ine
da se Hiperborejci itaju i tumae kao delo koje ima posebno mesto u li-
terarnom opusu Miloa Crwanskog i srpskoj kwievnosti dvadesetog
veka.

Ovakva anrovska vieslonost, naravno, onemoguava nam da Hi-

perborejce jednostavno odredimo kao putopis i tumaimo ga ogrania-
vajui se prevashodno na wegove putopisne strukturne i tematske ele-
mente. Odnosno, kada se delo posmatra sa putopisnog aspekta, moe mu
se prii kao dodatno uslowenom putopisu, ije su se granice razma-
kle i u sebe asimilovale kategorije drugih anrovskih obrazaca. Pod-
loga kwige jeste putopisne prirode: onaj iji glas ujemo boravi u
stranom svetu, stranac je kojeg izmetawe iz zaviaja i drutveno-
-istorijski kontekst podstiu da neprestano preispituje iroku temu
stranstvovawa, puteve sopstvene sudbine i sudbine naroda kojem pripa-
da, mukli i nerazumqivi hod istorije koji svet vodi iz jedne u drugu
ratnu katastrofu; da samerava svoju prolost svojom sadawou, a sve
to kroz oslukivawe glasova koji mu iz proitane lektire svedoe o
krajwim ishodima qudske sudbine.
Tematska, prostorna i vremenska orijentacija dela, pripovedana
sadawost usmerena je na opis boravka u Italiji, preciznije u Rimu i
wegovoj iroj okolini, predratne 1940. i prve polovine ve sasvim
ratne 1941. godine. Vreme i prostor boravka u tuini, dakle, sasvim
precizno su odreeni, kao i opis konkretnih geografskih i kultur-
no-istorijskih markera Crwanskovog putovawa. Putopisni nivo dela
ne realizuje se pri tome samo u ravni osnovnog vremenskog toka radwe
koja se odvija u navedene dve godine, nego se proiruje i na periode
prethodnih pripovedaevih putovawa: pre svega na mnogostruko i vi-
eznano aktivirawe putovawa po zemqama severne Evrope koje se od-
vijalo u vie navrata tokom 1936. i 1937. godine, ali i na putovawa po
Italiji, na koja je u okviru diplomatskog slubovawa u Rimu, posebno
prethodne, 1939. godine iao sa suprugom. Svi elementi putopisne po-
etike Crwanskog prisutni su u Hiperborejcima, kao to su i wegova po-

8 Razgovor pod naslovom Suvie smo bili optimisti" objavqen je u beograd-

skom Studentu 1. 05. 1971. godine, a citiran prema: Milo Crwanski, Eseji i lanci ,
str. 541.
 335

znata putopisna interesovawa, te polemiki putopisni ton, jasno na-

znaeni u ovoj kwizi koja se ne moe nazvati prevashodno putopisnom.
Iako su i aluzije na prethodna putovawa nenametqivo podvukle pie-
vu putopisnu biografiju (slike i misli sa puta po Francuskoj, pa-
niji i, dosta ree, Nemakoj, prisutne su kao svojevrsni dodatni puto-
pisni fon), svi navedeni putopisni nivoi uklopqeni su u jedinstvenu
sliku sveta i qudske sudbine modelovanu u delu. Jednostavnije kazano,
putopisni pogled na svet i putopisni postupci sagledani su u novom,
drugaijem kontekstu, promeweni i usloweni pod pritiskom drugih
anrovskih tendencija. Pod snanim dejstvom pre svega memoarskog i
fikcionalnog, romanesknog aspekta izmewena je putopisna osnova i
uzglobqena u kwievnu celinu koja svojom kompleksnou nadilazi
mogunosti forme koju bismo, u drugom sluaju, inae mogli nazvati
putopisnom.
Da nije re o prevashodno putopisnoj literaturi, pa ak ni kada
bismo prihvatili wenu avangardnu sklonost ka hibridnom anrovskom
obliku, vidimo im se zapitamo o poziciji i perspektivi onoga koji
nam posreduje priu u Hiperborejcima. Naime, glas koji nam iz dela
progovara nije glas uobiajenog putopisca, kao to ni sveukupna lite-
rarna zamisao nije prevashodno putopisna. Putopisac-pripoveda, a to
je vidno u vie navrata, oglaava se sa vremenske distance od nekih
dvadeset pet godina od vremena glavnog putopisnog toka. Perspektiva
pisca koji se posle dugog izgnanstva, ve ostareo i sa dodatnim, gor-
kim ivotnim iskustvom, sprema na povratak u otaxbinu, dodatno sen-
i nemirne predratne godine provedene u Rimu. Uz to, glavni predmet
interesovawa nije, za putopisnu formu uobiajena, geografsko-kulturo-
loka slika putopisnog prostora, nego atmosfera opte strepwe i
straha pred izvesnou ratne budunosti, ija se tamna senka jo jed-
nom nadvila nad Evropom. Putopisnom dijapazonu donekle su bliski
elementi memoarske faktografije, i oni se meusobno prepliu i po-
dravaju. Tekst Hiperborejaca markiran je preciznim navoewem datuma
ili, neto mawe precizno, navoewem godina ili godiwih doba u
okviru kojih se odvijaju razliiti vremenski planovi radwe, spomiwa-
wem raznorodnih autobiografskih podataka, beleewem vesti iz novi-
na i sa radija, lokalizovawem konkretnih objekata i mesta u Rimu i
okolini, a sve je to prelomqeno kroz svest i lini doivqaj onoga ko-
ji pie. Putopisni fon uslowen je memoarskom tematikom i takom
gledita: boravak na nezaviajnom prostoru u prolosti i sadawosti
ugraen je u memoarsko tkivo u kojem se modeluje seawe na buran i pre-
loman istorijski trenutak iji je pisac svedok i koji je obeleio ko-
liko svetsku istoriju, toliko i wegovu linu sudbinu.
O tome koliko je odnos faktografske grae i fikcije sloen sve-
doi i vie puta tumaen piev uvod u osnovni tekst, koji se moe
itati i kao svojevrsno metapoetiko uputstvo za shvatawe hibridne
prirode anra Hiperborejaca. Uputstvo" se sastoji iz svega dve reeni-
ce: Sva lica pomenuta u ovoj kwizi ive, ili su ivela, u stvarno-
sti. / U ovoj kwizi, meutim, sva wihova imena, karakteri, dela, i re-
336

i, pretvoreni su u literarne kreacije koje nemaju veze ni sa jednim

licem u stvarnosti, nego predstavqaju irealne fikcije prema pievoj
potrebi za priu o prolosti." Prva reenica nedvosmisleno usmera-
va nau pawu na memoarski aspekt dela i navodi nas da qude i doga-
aje opisane u Hiperborejcima prihvatamo u faktikoj zasnovanosti kao
elemente potvrene u pievom biografskom iskustvu. Drugi deo iska-
za ima sasvim oprenu funkciju, to jest tei da relativizuje i uskole-
ba prethodno nareenu memoarsku stabilnost. Lica koja su postojala u
stvarnosti, u stvari, nisu ista ona koja nam se predoavaju u kwizi,
nego opstojavaju na labavoj granici izmeu stvarnosnog i fikcional-
nog. Prevashodno umetniki karakter teksta potiwava autobiografsku
i memoarsku grau, destabilizujui je i pretvarajui je u podlogu koja
se prilagoava i nadgrauje u pripovednoj, romanesknoj zamisli dela.
Modelovawe kwige kao prie o prolosti upuuje na narativni postu-
pak i romanesknu strukturu u kojoj su elementi zbiqe pomereni u ima-
ginarne prostore pievog doivqaja i literarne fikcije. Odnosno,
mea izmeu ovih planova teksta, dokumentarnog i fikcionalnog, Kod
Hiperborejaca je gotvo neodredqiva. Takva poroznost granice izmeu
razliitih tekstovnih nivoa sasvim je u skladu sa osnovnim pripove-
daevim shvatawem ivota i qudske sudbine u neprestanom pretapawu
stvarnog i nestvarnog, opipqivog i neuhvatqivog, prisutnog i odsut-
nog. Kalderonova poznata misao o ivotu kao snu, vie puta citirana
u raznim putopisima Crwanskog, bie preuzeta kao najintimnije i naj-
dubqe pievo uverewe, koje se lajtmotivski varira i potvruje od pr-
vih do posledwih stranica kwige. Stvarnost i san bie uvek, u ivo-
tu qudskom, pomeani, a kad ovek poiwe da stari, stvarnost slabi, a
san jaa"9 zbog toga su ova memoarska seawa, ili putopisni roman
sa venom priom o prolosti, slojevita i nerazdvojna celina stvar-
nosnog i imaginarnog, autobiografskog i romanesknog, istorijskog i
fikcionalnog. Svi ovi aspekti u lirskoj reenici Crwanskog obele-
eni su jedan drugim, meusobno se odraavaju i semantiki podupiru.
italac istovremeno prati priu na vie planova putopisnom, me-
moarskom, dnevnikom, romanesknom vezanih za razliite istorijske
i vanistorijske situacije. I sam pisac e u jednom razgovoru uputiti
itaoce na neophodnost razlikovawa wegovog linog ja od pripovedne
instance u Hiperborejcima: Molim vas, naglasite da to nije autobio-
grafija, jer ak kada pisac i pie u prvom licu, wegovo ja je kompleks
poznanika i qudi koji ga okruuju."10 Lica iz stvarnosti u literarnom
tekstu mewaju status u irealne fikcije, odnosno postaju kwievni liko-
vi strukturirani prema specifinim potrebama romaneskne zamisli,
kao to i autobiografska instanca pripovedaa-junaka biva prevazie-
na i modifikovana u instancu koja vie ne pripada stvarnosnom po-
retku nego fikcionalnom modelu pripovednog sveta.

9 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ,

Srpska kwievna zadruga, L'Age d'Homme, Beograd, Lausanne 1993, str. 24.
10 Milo Crwanski, Eseji i lanci , str. 473.
 337

Usmeravawe itaoca na iwenicu da Hiperborejci predstavqaju opis

pievog ivota u wegovom privatnom" Rimu takoe nas navodi na
problematizaciju ustaqene putopisne koncepcije, koja je u ovom delu
hotimino dovedena u pitawe. Pounutrawewe stranog prostora, te
wegova naglaena lina i poetska vizija, oduvek su bili odlika Cr-
wanskovih putopisa, ali je u Hiperborejcima, navedenim uvoewem po-
stupaka drugih anrova, putopisna osnova dodatno uslowena i uklo-
pqena u celovitu literarnu zamisao.
Rim je, svakako, centralni putopisni prostor Hiperborejaca odakle
se grana mrea povremenih izmetawa pripovedaa u bliu i daqu
rimsku okolinu, ali i prelazak na druge vremenske ravni i aktivirawe
ranijih putopisnih iskustava. Slika Rima u delu izuzetno je sloena,
kao to je i skala putopievih raspoloewa i odnosa prema itali-
janskoj prestonici mnogostruka i neretko ambivalentna. Ovako modelo-
vanu predstavu grada uslovqava i promewena pozicija onoga iz ije
perspektive potie wegov opis. Pripoveda e jasno naznaiti poetak
jeseni 1940. godine kao granicu koja deli wegovu veselu polovinu" bo-
ravka u Rimu, od druge koja je osenena znakovima smrti i umnoavaju-
im predznacima line i kolektivne nesree. I iwenica da se opis
rimskog perioda Crwanskog daje posle znatne vremenske distance, da-
kle u kontekstu dugogodiweg izbeglikog iskustva, utie na oblikova-
we putopisne prie o ovom centru evropske kulture (Od tada je pro-
lo dvadeset i pet godina. Spremam se u Pariz i vraam se u svoju ze-
mqu, ali dovoqno je da zatvorim oi, pa da se, kroz seawe, opet probu-
dim u Rimu"11). Ovako sloena perspektiva iz koje se oblikuju Rim, i-
vot u Rimu i period pieve putopisne biografije, postaje jo sloe-
nija kada se uzme u obzir da Crwanski u priu o wegovom privatnom
Rimu sve vreme ukquuje i literaturu koju o Rimu ita, pre svega tek-
stove svojih omiqenih umetnika iji je ivot, u razliitim vremenima
i na razliite naine, takoe obeleio boravak u ovom gradu. Milo
Lompar s pravom zakquuje da Hiperborejci nisu samo pria o prolo-
sti" nego i pria o itawu", odnosno da se opis obilaska Rima spaja
sa itawem o Rimu.12 Naravno, itawe o Rimu iri se na literarno
posredovawe cele Italije, pre svega onih kulturno-georafskih objekata
koje je i sam Crwanski posetio.
Glavni sagovornici Crwanskog u strukturirawu prie o Rimu sva-
kako su, u wegovim putopisima vie puta spomiwani, Stendal i Gete.
Funkcionalizacija wihovih putopisnih zapisa (pre svih Stendalovih
etwi po Rimu i Geteovog Putovawa po Italiji) sprovodi se u razli-
itim vidovima: iz wih se crpe i navode podaci, vodi se svojevrsna,
vie ili mawe prikrivena, polemika sa uvidima kwievnih prethod-
nika i wihovim linim doivqajem, a oni se koriste i prilikom du-
gih rasprava koje pripoveda stalno iznova vodi sa svojim italijan-

11 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 328.

12 Nije samo priawe odmicawe od smrti, to je i itawe. Postaje neminovno da
Crwanskovo itawe uestvuje u itaoevom doivqaju Hiperborejaca, budui da to nije samo
pria o prolosti nego i pria o itawu", Milo Lompar, Apolonovi putokazi, str. 120.
338

skim poznanicima. Delovi iz Stendalovih putnih zapisa bie upotre-

bqeni u osporavawu i kritici papa i vatikanskog ustrojstva, kao to
e i opisi Tasove smrti i groba takoe biti posredovani Stendalovom
literaturom. Sa druge strane, Stendalova viewa bie u nekoliko na-
vrata dovoena u pitawe, pa ak i negirana, a to je posebno vidqivo u
poglavqu Bombardovawe Rima", u epizodi o tiini i fontani di
Trevi, ali e u jednom trenutku, pri razgovoru, Stendalova putopisna
slika biti okarakterisana i kao pojednostavqena i lana. Pri razgo-
voru sa prijateqem, rimskim lekarom, Crwanskov sagovornik e Sten-
dalove putopise svrstati u red ludih kwiga" o Rimu, preko kojih
stranci stiu idealizovanu i stereotipiziranu predstavu o Venom
gradu, a koji odudara od wegove istinske prirode. Tako e se, uvoewem
gledita putopievog oponenta, pisac kojeg je Crwanski potovao
podvrgnuti kritici i na izvestan nain u Hiperborejce e se uzgred
udenuti misao iz Qubavi u Toskani da su stari putopisi postali sme-
ni, odnosno da su pripovedna sadawost i promewen istorijski kon-
tekst nametnuli naine wihovog drugaijeg itawa. I Gete, iji je pu-
topisni lik u Qubavi u Toskani donekle osporen i ironizovan, podr-
ae svojim doivqajem Rima (Gete, koji je svoje talijansko putovawe
smatrao za doivqaj, kae, na jednom mestu, da je prolost: ruina", od-
nosno Gete kae, da je to manastir na Tibru, a ne varo za prestonicu
Italije"13) pievu misao o Rimu kao gradu koji optereuje psihopa-
toloka veza sa prolou". Zapisi velikog nemakog pisca bie na-
voeni i komentarisani i prilikom opisa posete Mesini, kao i Pa-
lerma, kao to e i Geteov opis karnevala u Rimu biti na zanimqiv
nain ukquen u modelovawe i parodizaciju rimskog diplomatskog dru-
tva koje je u Crwanskovoj perspektivi pogleda sa strane" dato kao
karnevalsko i groteskno. Preko opisa Geteovog doivqaja Italije, u
Hiperborejce ulazi i pria o Ovidiju i wegovom opratawu od Rima
prilikom odlaska u izgnanstvo, te se tema rastanka i tuine ovakvim
slagawem slojeva putopisne literature produbquje i uobliava iz raz-
liitih uglova.
Putopisna slika Rima strukturira se i kroz dijalog sa drugim pu-
topievim sagovornicima" koji su u wemu krae boravili ili due
iveli. Iako su aktivirawem lektire doivqaji Rima razliiti i
uoblieni posredstvom razliitih anrovskih postupaka, ono to im
je, moe se rei, zajedniko, jeste da Rim postaje svojevrsna literarna
i ivotna opsesija, mesto koje je prekretnica u biografiji navedenih
pisaca, iskustvo posle kojeg se stvari posmatraju drugaije. Ovo poseb-
no vai za pisce iz severne Evrope, koji, opet, predstavqaju opsesivnu
temu interesovawa i prouavawa samog Crwanskog. Pisac u Rimu obe-
leava i poseuje ona mesta u kojima su ovi pisci iveli, ulice koji-
ma su etali, fontane koje su voleli, dok u kafeu Greko putopisac se-
di meu wihovim senima. On ide tragovima wihovih zapisa i biogra-
fija, te i na taj nain gradi sliku svog Rima, u koji koliko je realan

13 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 171. i str. 315.

 339

grad toliko je i viestruko posredovana literarna vizija i utopija.

Opsesije se nadovezuju jedna na drugu i pria o Rimu iri se i produ-
bquje u koncentrinim krugovima. Andersen, koji poput putopisca vo-
li fontanu Tritona na trgu Barberini, u Rimu se osea kao kod kue, a
o Ibzenu istie da se promenio pod uticajem Mikelanelovog kubeta.
Za danskog skulptora Torvaldsena, koji je u Rim otiao na studije a u
wemu ostao itavih dvadeset godina, Crwanski e rei da je, iz svoje
severwake perspektive, o tom gradu najlepe pisao. I dok za pisce sa
severa Italija nudi smirewe i iluziju utehe u znaku venog sunca, u so-
netima rimskog pesnika uzepea Belija negativna, tamna i groteskna
slika Rima ostvarena je kroz kritiku papinstva i snano iskazivawe
ateistikog i antimonarhistikog stava. Beli pred putopiscem otvara
prostore Rima 19. veka, sirotiwskog dela Trastevere sa druge obale, so-
cijalnih drama i marginalizovanih figura (naturalizam Belijevih so-
neta navee da se ovaj pesnik nazove rimskim Zolom). A, opet, pome-
nuti soneti stiu dodatnu vanost i relevantnost zbog suda jo jednog
literarnog prethodnika, Gogoqa, koji je o wima imao visoko miqewe.
Na taj nain se u dugim razgovorima sa rimskim saputnicima, koji i-
ne preteni deo narativnog tkiva dela, gradi viestepeni model pro-
stora i wegove istorijske pozadine, nadovezuju se i meusobno ogledaju
razliita stanovita, te se produbquje i iri osnovni doivqaj i
misao po naelima suprotnosti ili istovetnosti.
Tropinost prostora, kao jedno od bitnih svojstava Crwanskovih
putopisa, esto ide u smeru antropomorfizacije gradova, to jest neret-
ko se grad doivqava kao samostalno bie sa osobinama telesnosti.
Celokupan utisak i doivqaj putopisca tehnikom tropa suava se u je-
dinstvenu sliku grada-bia sa kojim se putnik suoava i prema kojem
uspostavqa odnose bliskosti ili otuewa. Pomenimo samo da se u pu-
topisima sa Jadrana zaustavqeno vreme na Perastu, pusto i mrtvilo
otuene primorske varoi, tropizuje se u slici Perasta kao mrtvog
labuda". Sasvim drugaiji je doivqaj Dubrovnika, proet emocijom
putnika koji ovaj grad doivqava kao otelotvorewe mediteranske lepo-
te i ulnosti. Lepota staroga grada je prizor zaustavqenog vremena, sa-
obraen u slici bia koje, zatvoreno u sebe, ne stari i ne mewa se:
Sav zazidan, ut, tvrd, kao neka velika korwaa, on (Dubrovnik S.
J.) je iao s vremenom, du obale, jedva ujno, branei se od pogleda
planina, kao nekad od Boijih ruku."14 Pozicija bliskosti na relaciji
grad subjekat koji ga pohodi, potencirana je snanom putopisnom
emocijom, ak svojevrsnim polusvesnim stawem sna i ekstaze u ijem
poqu dejstva je putopisac. Telesnost grada izuzetno je naglaena u ne-
kolikim tropinim slikama, a katkad i sasvim erotizovana.15 Posebno

14 Milo Crwanski, Dubrovnik", Srpski kwievni glasnik, 1928, N. S, HH, 8,

citirano prema: Putopisi , str. 206207.
15 U poetku s nekom uzdrqivom ozbiqnou, zatim sa strasnim divqewem, po-
sle sa veselim uivawem, najposle sa oajnom udwom upoznavawa do dna, zagledao sam,
dodirivao i naslawao na sebe Dubrovnik, kao neko onesveslo, api ivo bie, u qubavi.
I ceo dan i celu no nalazio sam u wemu, otru i istu, neprolaznu lepotu, pomeanu
340

snaan tropian doivqaj gradova kao bia, jedinstvenog arhitekton-

skog i kulturolokog organizma u kojem se prepoznaju vitalistiki
principi, te pridavawe telesnih svojstava gradovima u kojima se bora-
vi, bitno je svojstvo Hiperborejaca. Rim, prema kojem pripoveda iska-
zuje ambivalentna oseawa, i iji se model gradi kako preko linog pu-
topisnog iskustva Crwanskog, tako i posredno, preko wegovog itala-
kog iskustva, u vie navrata bie personifikovan i oneobien na-
glaenom tropizacijom. Tako se prve noi posle objave rata, kada je
strepwa od bombardovawa udruila i izjednaila sve socijalne slojeve
Rima, grad opisuje kao bolesnik u groznici, najeen", topao, pa hla-
dan", odnosno Rim je muen nesanicom i, te noi, kao teak bolesnik
u mraku."16 Otuda nije udno to se u vie navrata uspostavqa paralela
izmeu odnosa mukaracena, stranacgrad, odnosno to se mewawe
odnosa prema Rimu koji se upoznaje prepoznaje u fazama razvoja qubav-
nikih veza izmeu voqenih bia. Ne mewa se samo putopisac boravei
u Rimu, nego se u Hiperbojecima i sam grad mewa" i od novog prostora
preobrauje u blizak i poznat.17 Donekle slino koncipovanu sliku
grada sreemo jo samo u Kwizi o Nemakoj, gde se od poetnog futuri-
stikog oduevqewa novom urbanom romantikom prelazi put do krajwe
pesimistike vizije dehumanizovanog drutva. Duina boravka, koji
nije samo turistike prirode, uinila je da se i Rim i Berlin doive
kompleksnije i da dugotrajna pozicija stranca promeni poetnu puto-
pisnu emociju. Ovakva dvostruka usmerenost opisa i progresija u struk-
turirawu putopisnog modela prostora u Hiperborejcima je bitno uslo-
vqena navedenim razliitim vremenskim nivoima kwievnog teksta.
Rim je, itamo u Hiperborejcima, lep i fascinantan samo u prvo vreme
(Prva faza velikog oduevqavawa, za Rim, kod stranaca, brzo prola-
zi"), dok se doivqava kao nov i romantian, kao i qubav u poetnom
periodu strasti i meusobnog upoznavawa qubavnika, te ga najlepe
pamte oni koji u wemu borave kratko. Stranci koji u wemu due ive
doivqavaju sudbinu dugih brakova u kojima voqeno bie, postajui po-
znato i suvie blisko, gubi privlanost i postaje dosadno.18 Odnosno,
ivot u Rimu, dovoqno dug da se pozicija stranca relativizuje, pomera
teite putopisca sa opisa i oduevqewa gradom na druge teme i op-
sesije koje prevazilaze uobiajene putopisne intencije: Kada se u Ri-
mu ve godinama ivi, magija Rima prestaje, a poiwe razmiqawe, o

sa morem i nebesima lepim, koja ne slabi i ne zamara" (str. 211212). Doivqaj grada, u
poznatom Crwanskovom postupku prenoewa ulnih svojstava na prirodu, jednak je upo-
znavawu i spajawu sa voqenim biem, sa svim fazama koje prate proces kada neko nepo-
znat postaje u svesti i ulima zaqubqenog blizak, jedinstven i neophodan. Otuda je puto-
pisna ekstaza u ovom tekstu sasvim slina onoj do koje se stie u qubavnom inu, s tim
to percepcija i doivqaj putopisnog subjekta sasvim tropizuju predmet opisa, te nije
samo putopisac opijen oajnom udwom upoznavawa do dna", nego je i grad u zanosu i
nesvesnom stawu, jer mu se pridaju sasvim konkretna i ulna svojstva.
16 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 228.
17 Posle nekoliko godina ivota u Rimu, mewa se i sam hod, kojim se kroz Rim
prolazi, i radoznalost oiju, koje su pratile lepotu dvoraca, Tibra i vidika", nav. delo,
str. 392.
18 Videti poglavqe Rim uoi rata", nav. delo, str. 179180.
 341

sebi, u Rimu."19 Pisac hotimino izostavqawe preciznijih opisa obi-

qa rimskih graevina i ostataka kulturne prolosti pravda upravo pu-
topisnim zamorom: sve to se u Rimu ulima stranca nudi postaje po-
znato i, stoga, dosadno, te se od onoga to je na poetku dugo zadrava-
lo pawu putopisca i wegov objektiv, posle tri godine boravka okree
glava ili pored wega prolazi nemarno kao sen". Magija Rima" vraa
se tek onda kada je odlazak iz Rima sasvim izvestan. Misao o tome kako
je potrebno saznawe da se na neko mesto vie neemo vratiti za preka-
sni uvid u iwenicu da smo upravo na tom prostoru bili sreni, iska-
zana u prvom poglavqu Hiperborejaca, bie pred kraj kwige ponovqena i
varirana, po prvi put se odnosei ne na idealizovane prostore severa,
nego na samu italijansku prestonicu. Otuda se u poglavqu Zalazak
Sunca nad Rimom" grad ponovo doivqava kao blisko bie pri rastan-
ku, a izgubqen prisan odnos, bar nakratko, ponovo se uspostavqa: Sad
kad je sasvim sigurno dockan, svaki i najmawi podatak o Rimu izaziva
u meni neku milinu, kao da se radi o nekom qubqenom biu, materi,
ocu, eni, ili detetu."20 Sen smrti i rastanka, motiv kidawa veza,
prekida uspostavqenih na razliitim nivoima i u vezi sa razliitim
likovima, natkriquje posledwe mesece boravka u Rimu, ponovo mewaju-
i i naknadno sentimentalizujui putopisnu poziciju. Takav nanovo
romantian doivqaj grada vidi se posredno, stiu i lica iz pripove-
daevog rimskog kruga prijateqa: u wihovim razgovorima se stalno iz-
nova naglaava potreba da se izvesni lokaliteti Rima i wegove okoli-
ne ponovo posete, da se pojaa intezitet doivqaja i uivawa, da se
povrati pozicija stranca, da se, pojaani znacima predstojee tragedi-
je, bar u mentalnoj mapi to jasnije sauva oblik i duh grada koje e
morati da napuste. Perspektivizacija budunosti ini da prostor u sa-
dawosti, pre vremena, dobija auru idealizovanog prostora sree koji
je u Crwanskovoj prozi uvek ili geografski udaqen ili zasvagda izgu-
bqen i uauren u prolom vremenu.
Rim, kao sredite putopisnog prostora, sagledan iz razliitih
perspektiva i uklopqen o priu o piscu Crwanskom", Iperboreu, ka-
ko ga zovu, koji stari i koji na traumatinoj mei izmeu dva perioda
svoga ivota sagledava svet i ishode sudbine, svakako je izvan i iznad
uobiajene putopisne koncepcije. Tewa putopisca da pre nego to
ode iz Rima sazna ta je prava srea qudska i zato je tako kratka" i
misao o stvarnosti koja dolazi i ispred, i iza, sna"21 ukidaju znatno
jednostavniju putopisnu poziciju i ine da se deskripcija prostora i
wegovo literarno oblikovawe ostvare kao izrazito sloeni i sa mno-
gostrukim prelamawima. Pisac za kojeg je Marko Car povodom Qubavi u
Toskani rekao da budi istorijske uspomene, u Rimu, pod pritiskom slo-
jeva i spomenika prolosti, taj grad doivqava kao bezdan u kojem se
stranac teko razabira meu antikim, sredwevekovnim, renesansnim
licima grada, imajui, vie no u jednom drugom gradu, snaan oseaj

19 Nav. delo, str. 392.

20 Nav. delo, str. 548.
21 Nav. delo, str. 27.
342

prolaznosti i konanosti svega: Za onoga, meutim, ko godinama ivi

u Rimu, veni grad se rastvara, kao neka utroba, kao neka provalija, u
kojoj se nalazi mira samo na jednom mestu. Postoje nekoliko Rimova, da
se tako izrazim i svi su oni naslagani kao geoloki slojevi, jedan
preko drugoga, u utrobi zemqe."22 Ambivalentnost putopievih osea-
wa prema Rimu velikim delom proistie iz naglaenog kulturnog ba-
lasta koji veni grad poseduje. Kultura je u srenom periodu rimskog
boravka podsticajna, dok se kasnije doivqava kao preteranost koja je
patoloka", koja ne dozvoqava normalno funkcionisawe grada i mu-
i" stranca koji u wemu boravi due (Prolost je drugde, mrtva, u
Rimu ivi, u gradu, u zidovima, u drveu, u oveku u svakom oveku",
odnosno: Rim ima tu stranu mo da prolost vraa i da vara"23).
Ona ima svojstvo gotovo vampirskog elementa koji u putopisnu sada-
wost unosi dimenziju natulnog i onostranog. Otuda se optereenost
istorijom imenuje kao trulost poznavawa prolosti", a sumatraisti-
ki uspostavqene relacije (po principu povezivawa elemenata iz uda-
qene prolosti i sadawosti) ne donose utehu i misao o viem smi-
slu u haotinom svetu, nego pojaavaju oseaj teskobe i ugroenosti:
Ima ena koje su, sasvim, Skribonija, ima ih koje su, potpuno, Sin-
tija, ima devojaka koje su Beatrie eni. A te slinosti nisu povr-
ne, kao one koje, na putovawu, pronalaze nae tetke, nego su grozne,
duboke paralele linosti, sudbina, i potpuna, pitagorejska, pona-
vqawa, i reikarnacije."24
Taka oslonca u Rimu za putopisca svakako je uveno Mikelane-
lovo kube koje se, posebno u kontekstu ugraenog eseja o Mikelanelu,
sagledava kao simbolino utoite, prizor koji nudi utehu i smirewe,
umetniko-boanski prikaz smislenog sveta u haosu istorije i profa-
noj svakidawosti. Putopisac, koji i ivi nedaleko od Vatikana, sa
svog prozora neprestano je zagledan u kupolu crkve Svetog Petra, u
omiqeni restoran Valadije esto odlazi takoe zbog vanrednog pogleda
na istu kupolu, wu e iz Rima jedino poneti u oku, kao to bi i trogo-
diwe razgledawe grada voleo da zavri sa odreenog prozora vatikan-
skog muzeja, koji je poseban upravo zbog iwenice jer se sa wega prua
izuzetna slika Mikelanelovog dela. Otuda je ova uvena kupola centar
prostora Crwanskovog privatnog" Rima iz kojeg se iri deskripcija
grada i wegove predratne atmosfere, opisi boravka u rimskoj okolini,
kao i sputawe na druge vremenske ravni u kojima su ostvarena ranija
pripovedaeva putovawa.
Na mapi Rima u Hiperborejcima naglaavaju se odreeni lokalite-
ti kojima se markiraju putopisno-memoarske koordinate pievog rim-
skog ivota. Osim predgraa Borgo u kojem ivi, mesta koja su wegova
najea odredita su pomenut restoran Valadije, kao i poslastiar-
nica Bebington na panskom trgu wih najee poseuje sam i u
wima se ostvaruje oseaj bezbrinosti svakodnevice u Rimu i grad do-

22 Nav. delo, str. 25.

23 Nav. delo, str. 384.
24 Nav. delo, str. 569.
 343

ivqava kao prisan i svoj (putopisac u gradu osvaja" sopstveni deo

prostora, ima svoje" kwiare i banke, voli odreene trgove, parkove
i fontane). Za ova mesta vezane su slike ritualizacije ivota, to su
odredita koja putopiscu nude smirewe i bar prividno bekstvo od
stvari i misli koje ga u Rimu opsedaju i koje eli da izbegne. Opisi
Rima rano izjutru, ritual ispijawa aja i itawa novina, razgovori sa
kelnerima i prodavcima, posmatrawe prolaznika i oslukivawe uobi-
ajenog ritma ivota grada retki su trenuci spokoja u rimskoj stvarno-
sti. Druga dva restorana, Rozati" na Trgu naroda i Orso" na obali
Tibra, bie najea mesta okupqawa kruga rimskih prijateqa, te na
taj nain ulaze u krug povlaenih mesta u putopisnom prostoru. Nasu-
prot ovakvim prizorima, koji su neka vrsta putopievih oaza u kojima
se izmeta iz pozicije stranca, od poetka dela gradi se i model Rima
i rimskog ivota koji odudara od ustaqenih putopievih rimskih na-
vika. Neki nepoznat Rim" po prvi put e se javiti u predstavama to-
talnog zamraewa ulica u strahu pred moguim bombardovawem, a pri-
povedau e to biti konkretizovana slika i wegove promewene pozici-
je i jo jedan lo predznak koji nagovetava traumatine dogaaje u bu-
dunosti.
Model Rima, koji samo uslovno moemo nazvati putopisnim, pro-
dubquje se i gradi po razliitim principima. Literarizujui jedno
razdobqe svog ivota, te pretvarajui biografske iwenice u delove
fiktivnog sveta Hiperborejaca, Crwanski, ne izvodei iroku deskrip-
ciju, opisuje graevine Rima, aktivira delove starih hronika i isto-
rija, kao i zapise svojih putopisnih prethodnika. Uz to, u Hiperborejci-
ma se postepeno iri i razvija putopisna panorama grada, a opisi od-
reenih lokaliteta nikada nisu, kao to je u tradicionalnim putopi-
sima najee sluaj, teite pripovedaevog interesovawa niti su
funkcionalizovani sami po sebi nego su ostvareni kao podloga na ko-
joj se odvijaju pojedinane epizode ovoga dela za koje moemo rei da
podlee naelima mozaine kompozicije. Razliita vrsta interesova-
wa, poslova ili putnih susreta vode putopisca s kraja na kraj grada, ta-
ko da se, kombinovawem razliitih anrovskih perspektiva, pred i-
taocem otvara sloena slika Venog grada i wegove atmosfere u bur-
nom i prevratnikom periodu evropske istorije. Potraga za vaqom
Marijom odvela ga je do sirotiwskog dela Rima Trastevere, te je to bio
povod da se u Hiperborejcima otkrije jo jedno lice velegrada i otvore
prostori socijalne bede, ali i aktiviraju slinosti sa nalijem Rima
u periodu Kaliguline vladavine. Crwanskova sklonost da se isti pro-
stori daju sa razliitih vremenskih pozicija, odnosno da se ukrste
istorijske perspektive viene sa taaka gledita razliitih svedoka i
posmatraa, iskazana je i u poglavqu koje prethodi i koje je posveeno
pomenutim Belijevim sonetima. Rimski pesnik u svojoj gorkoj i sati-
rinoj slici rodnog grada lirizuje isto predgrae i socijalni miqe,
te se kroz wegovu viziju prizori pripovedaevog Rima udvajaju u gro-
tesknim i naturalistikim slikama pesnika iz prethodnog veka.
Nasuprot ovakvom putopisnom miqeu, u poglavqu Kod Pjotra Ve-
likog" strukturira se opis mondenskog rimskog kvarta za koji pripove-
344

da dobija ulaznicu promewenim statusom kojim postaje zanimqiv u vi-

im diplomatskim rimskim krugovima. Kao i u drugim putopisnim
tekstovima, i ovde je moderna urbana civilizacija sinonim za oie-
we od naslaga istorije i za obezliavawe u novom arhitektonskom i
tehnolokom napretku: To nije Rim, ni Tiberija, ni Aurelijana, ni
papa, ni Stendala, pa ni Umberta, prvoga, pa ni Danuncija. To je Rim
novih bogataa, koji izdaju kue, diplomatskom koru. U tom rimskom
kvartu nije bilo ni ulinih nunika, ni fontana, niti palata kao u
doba Domicijanovo, pa ni papa, sve su kue tu, pune automata, stakla,
zidova koji se otvaraju."25 Ukidawe italijanske/rimske kulturne speci-
finosti najjae je u ovom poglavqu te je prostor dat u naglaenom ne-
girawu svega to je tipino rimsko (kue su bez vidika, bez pogleda na
Mikelanelovo kube) bogati Rim odbacuje tipino rimski balast
prolosti, stoga afrike maske, izraz u ovom sluaju blazirane mode za
egzotinim predmetima udaqene neevropske civilizacije, zamewuju sli-
ke Madona. Izvetaenost je na taj nain viestruka, a pripoveda ko-
ji sebe naziva salonskim lavom" ipak ponovo postaje bela vrana", iz-
opten u Rimu koji i nije Rim. Aparati i staklo, pogled koji vie ni-
je rimski, crnaka plastika i celokupno drutvo iji opti utisak
pleni naglaenom pozom i igrawem konvencionalnih diplomatskih
igara, ine da se pripoveda osea kao gledalac nekakve predstave ili
karnevala, te je pozicija stranca jaa nego ikada, a pogled sa strane
otvara perspektivu postupcima ouewa i groteskne vizije sveta. Na
slian nain ostvaruje se i deskripcija prostora obliwih kupali-
ta, Lida, a posebno mondenske plae Kastel Fuzano. Posledwe, pred-
ratno leto 1940. godine, na plaama se opisuje u euforiji i epilepsi-
ji qubavi" koje su neka vrsta izoidne reakcije rimskog sveta na pret-
wu ratne katastrofe i nitavila koju sobom donosi. Karnevalizacija
sveta kojom se naglaava apsurdnost stvarnosti i istorije, najizrazi-
tija je u opisu (realizovanom kao deo pripovedaevog sna na plai) po-
lunagih tela Musolinija i Helfanda, koja su, data iz perspektive de-
vojice Irine, smena i gotovo nakazna, u grotesknom neskladu sa de-
struktivnom istorijskom ulogom pomenutih linosti. Moe se rei da
je ovakvom funkcionalizacijom lika deteta koje skida masku sa lica
sveta i razobliava obmanu posredno prizvan piev omiqeni Danac,
Andersen, preciznije wegova pripovetka Carevo novo odelo", i nano-
vo aktivirana zajednika misao o stvarnosti kao snu i varci.
Uz ovakve putopisno-narativne segmente, putopisna mapa iri se
i van Rima. Samo uzgred, u naznakama, najee kao sekvence iz pripo-
vedaevog seawa, spomiwu se zalasci sunca na Trazimenskom jezeru i
jezeru Braano, a vie prostora preputeno je opisima boravka u pla-
ninskim Abrucima, gde u malom mestu Rokarzo pripoveda i wegovo
drutvo uivaju u skijawu. Jasno je da prostori pod snegom zazivaju,
vie nego ostali, slike iz putopievog realno-mitskog prostora kraj-
weg severa Evrope, te su prostorni vremenski skokovi esti i nagli. U

25 Nav. delo, str. 375.

 345

poglavqu picbergen i Levawski" ve je naslovom nedvosmisleno

naznaeno udvajawe prostora i vremena, to jest boravak pripovedaa u
paraleno uspostavqenim svetovima, to i jeste zatitni znak i tei-
ni postupak komponovawa slike sveta u Hiperborejcima. Uvoewe lika
lepe i trudne Napolitanke, zainteresovane za pieva severna putee-
stvija, u funkciji je motivisawa razvijene paralelne prie o prostoru
veitog leda, polarnih ekspedicija i intimne putopieve opsesije za
smirewem u ledenoj lepoti i tiini idealizovanog prostora. Put u
planine, ovoga puta u predele Alpa u Pijemontu, u mondenskom skijali-
tu Sestrijere na granici ka Francuskom, bie ponovqen i neto ka-
snije, a u putopisnom okviru data je epizoda u kojoj se krvava ratna ko-
medija pretvara u teatar u snegu, u kojem je centralni lik italijanski
prestolonaslednik Umberto. Uspostavqeni paralelizam izmeu stvar-
nosti i satirino-bajkovite vizije Guliverovih putovawa jasno e nano-
vo oblikovati sliku stvarnosti kao groteskne i apsurdne, a pripoveda-
a usmeriti da sklonite trai u udaqenom prostoru severa i sopstve-
ne prolosti. Ipak, bez obzira na doivqaje i razoarewa, svaki bo-
ravak u snegu, upravo zbog naglaene slinosti sa bivim putopisnim
iskustvom, oznaen je pomerawem klatna pripovedaeve emocije: Ta
priroda je mene seala na picbergen, na polarne krajeve, pa sam se
budio sretan i veseo, kao kad se doe materi u posetu i zaboravi ono
to je bilo, i ono to e biti iako smo u materinom domu, gde smo
odrasli, sad samo privremeno."26 U ovom poglavqu uspostavqa se slo-
eni semantiki niz, koji se iz segmenta pripovedaeve sadawosti
iri ka mislima o zaviajnom domu kao utoitu, a motiv majke pove-
zuje sa polarnim prostorima koji se u delima Crwanskog strukturiraju
kao novo izabrano utoite.
Istovremeno, sprovodi se preslikavawe prostora na kojem se bo-
ravi sa udaqenim prostorom ije se slike nose u svesti, te se podruje
u Alpima preslikava na zooloki vrt u Kopenhagenu. Vratolomno spu-
tawe skijaa u dolinu i oseaj zatienosti koji e nakon toga usle-
diti, naglo e pripovedau pruiti jedinstven oseaj ponovnog doi-
vqaja slike meeta zatienog u majinom krilu. Sklon da u svojim pu-
topisima religiozne istine izloi dejstvu racionalnog i skeptikog
duha, da ih snizi i depatetizuje, pisac e na ovom mestu sprovesti sa-
svim neobinu blasfemiju, u kojoj se religiozna epifanija zamewuje sa-
svim profanim iskustvom naglaenog emocionalnog intenziteta: Kao
to se Savle pretvorio u Pavla, kao to u Italiji esto priaju, da je
neko ugledao, krst, anela, Mariju, ja sam u Sestrijereu imao viziju te
meke, tamo, gore, u snegu."27 ivotiwa iz zoovrta koja se stavqa uz re-
ligiozne idole hrianstva, nije izuzetak iz opteg poimawa hri-
anskog koje je svojstveno Crwanskom. Drugaija vrsta religioznosti,
zasnovana na poretku prirode koja svojim jedinstvom i snagom prevazi-
lazi hriansku koncepciju sveta, i mesto oveka u svemu tome, bie

26 Nav. delo, str. 100.

27 Nav. delo, str. 105.
346

sprovedeni od poetka do kraja Hiperborejaca. Skepsa, a ne uobiajena

religioznost, prispitivawe a ne prihvatawe ponuenih odgovora to
su polazita kojima se od prvih do poznih kwiga quqaju i destabili-
zuju hrianske norme i konvencije. Poistoveivawem dve pomenute,
na prvi pogled sasvim razliite, situacije, sprovodi se pribliavawe
na razliitim relacijama: boansko-profano, qudsko-ivotiwsko, ali
i ivo-neivo, te se grana sloena mrea misli koja u Hiperborejcima
dovodi do uspostavqawa izuzetno gustog sklopa meusobno uslovqenih
veza i dosluha. U ovom poglavqu, lirskog naslova Beli medved kao ma-
ti", saimaju se i ukrtaju elementi iz burne politike stvarnosti
Italije i Evrope, slike iz zoovrta i krilo" doline koje eka skijae,
dirqivi prizori ivotiwskog sveta i lina, biografska, pieva
briga za bolesnom majkom u zaviaju, a sve to, kao po pravilu, podupiru
misli koje oslukuje iz proitane lektire. Putopisac ne tei da opi-
e samo ono to mu se ulima nudi, nego itaocu predoava sloenu
mreu i zbrku sopstvenih misli, koje se prizivaju i ire u raznorod-
nim asocijacijama, ostvaruje se neka specifina vrsta unutarweg dija-
loga sa samim sobom, podstaknuta pritiskom stvarnosti i linom po-
trebom da se nau smisao i sopstveno mesto u haosu istorije.28

U leto 1940. godine, udaqenije izbivawe iz Rima desie se u dva

navrata, a putopisni pejzai bie proireni prostorima Trsta i Na-
puqa. Posao koji ga vodi u Trst uinie da putopisac nakratko aktivi-
ra slike sopstvene mladosti provedene u ovom gradu, ali lini doi-
vqaj neposredno potom relativizuje u zakquku da je sve prolo posta-
lo smeno i da se odvojilo od wegovog ivota. Sam Crwanski je u jed-
nom momentu anrovsku strukturu Hiperborejca objasnio kao svojevrsnu
zbirku pria, a i putopisni sloj dela razvija se praewem epizodinih
segmenata radwe koja je povezana objediwujuom instancom pripoveda-
a/putopisca. Srediwi deo prie o osiromaenom markizu i vaqi
Mariji organizovan je na putopisnoj podlozi izleta u Napuq i obila-
ska Vezuva, a u poglavqu je mrea asocijacija izuzetno gusta. Motiv uga-
enog vulkana u tekstu se aktivira i ita u razliitim kontekstima.
Pre svega, to je realan geografski prostor vezuvskog pejzaa koji je ciq
izleta i predmet uzgredne putopisne deskripcije. Isti motiv bie po-
stupkom tropa prenet, markizovim zapaawem, i na karakterizaciju
vaqe koju on naziva ugaenim vulkanom". Raskorakom izmeu wene
nekadawe lepote i vidqive svetlosti, straha i nepoverewa i prea-
we strasti, uspostavqen je paralelizam kojim se metaforino i pod-
smeqivo (iz markizove perspektive) vaqa imenuje kao biva" ena

28 Ne znam zato, tu, gore, pred spust, moje misli, iznenada, poiwu u mojoj glavi
debatu, o tome da li je materinska qubav najlepa u naem, qudskom, drutvu, u porodi-
ci, ili je zaista ima i u zverima? / Te misli su, vaqda, bile posledica vesti da mi je
mati bolesna, u mojoj zemqi, daleko od mene, i straha, da ne umre, a da se ne vidimo.
to se posle i desilo. / Moda su te misli bile i posledica mog itawa Mikelanela,
ije sam sonete, tih dana, sebi, prevodio, a u kojima se kae, da bi i ivotiwe moda
imale da nam tota kau, kad bismo samo mogli da ih razumemo", nav. delo, str. 104.
 347

u kojoj se, moda, jo moe probuditi vatra nekadawe lepote i stra-

sti. Na kraju, putopisac u posetu Vezuvu odlazi sam. etwa Pompejom,
kao i mnoge wegove etwe, odvija se kao u snu. Elementi spoqaweg
sveta suprotstavqeni su wegovim razmiqawima, kao to je i slika
pompejske katastrofe u govoru vodia (data u patetinoj i dramskoj eks-
klamaciji) oponirana seawima Crwanskog na opis istog dogaaja u
delima starih istoriara, kao i wegovom linom predstavom. Predeo
iz realnosti prizvae, to u Hiperborejcima ima status pravila, slike
viene na putovawu po polarnim predelima, te e se Vezuv preslikati
na pejzae ugaenih vulkana Islanda i Jan Majena. Oba prizora zdru-
ena u pripovedaevoj svesti, posredno su povezana sa slutwom nove
katastrofe i unutarwim stawem pripovedakog subjekta. On koji je u
Prvi rat odlazio kao na igranku", u Drugi stupa umoran, sa dosa-
dom", te se motiv ugaenog vulkana prenosi i na opis wegove line
situacije. Rat se vie ne doivqava kao avantura, nego kao neminov-
nost, nezaustavqiva i van moi pojedinca kao i prirodne katastrofe,
istorijska destrukcija posle koje ostaje pusto, ali iz koje e se ivot
opet iznova obnoviti. Prebacivawe iz doslovnog u nedoslovno, iz
opipqivog u slueno, iz sadawosti u prolost, ini kwievni svet
Hiperborejaca mnogostrukim i sloenim, terajui itaoca da pawu ne-
prestano pomera iz jedne u drugu ravan itawa.

Znaajan putopisni sloj u Hiperborejcima ine etiri poglavqa

(Stare stvari iz vatre", Guter koji se vraao", O sandali Empedo-
kla" i Euripidove latomije") u kojima se tematizuju putovawa po Ita-
liji na koja je iao sa suprugom, krajem 1938. i u prvoj polovini 1939.
godine. Uvoewe ovog putopisnog smera, ali i dodatnog vremenskog
plana narativnog tkiva Hiperborejaca, motivisano je razmiqawem o
skorom povratku ene iz otaxbine, te spaqivawem diplomatskih spisa
u palati Borgeze na samom kraju 1940. godine. Ukrtawe poslovnog i
linog, slubenog i intimnog ivota, nametnutih obaveza i sopstve-
nih preokupacija, spojilo je poverqiva dokumenta i enine fotogra-
fije, a, u putopisno-narativnom pogledu, prebacilo pripovedaa na
vremenski plan godina koje su prethodile i otvorilo prostore putopi-
sne prolosti. Putopisni prostor, posredovan fotografijama, pismi-
ma i pripovedaevim seawima, pripada vremenu pripovedaevog sre-
nog" rimskog perioda, a organizovan je pomerawem teita seawa od
Firence, Napuqa i Vezuva, do Sicilije, Palerma i Etne. enin lik u
pretenom delu Hiperborejaca karakterizuje se jednostavno, u odsustvu,
najee kroz ustaqenu sintagmu, koju izgovaraju mnoga lica iz razli-
itih perspektiva, u kojoj se ona svodi na dve odrednice koje se ne ob-
jawavaju preciznije, a koje itaoca upoznaju sa iwenicom da je u pi-
tawu lepa i dobra ena."29 Wen lik je u navedenim poglavqima dvo-

29 Tumaei Crwanskovu gotovo erotomansku sklonost" da svaku enu opie kao

lepu, Milo Lompar e navedenu sintagmu tumaiti kao prepreku svakom pripovedaevom
erotskom iskazivawu, odnosno kao silu onemoguavawa" koja e biti uzrok pievog
348

struko funkcionalan: sa jedne strane, ona je saputnik koji u Hiperborej-

cima dodatno naglaava potrebu za uvoewem prie o pripovedaevoj
mladosti i putovawima koja su se odigrala u kontekstu wegove rane bi-
ografije, a sa druge, wen lik je jo jedan od pripovedaevih oponenata,
te se u dijalokoj formi sueqavaju razliiti stavovi o smislu puto-
vawa, predmetima interesovawa i statusu putnika u Hiperborejcima.30
Govorei o putnim afinitetima svog ivotnog saputnika, putopisac
sve vreme preispituje svoja stanovita, hotimice ih dovodei u desta-
bilizujui kontekst. Na ovaj nain, sa izvesnom dozom autoironije, de-
patetizuju se sopstvena uverewa, a putopiscu se prua prilika da izne-
se i bar delimino objasni i svoja putopisna stanovita.
Putopisni doivqaj Italije kod Crwanskog bitno je odreen i
posredovan literaturom, a ova osobenost jasno je izraena jo u Quba-
vi u Toskani. Piui o ovom prostoru, Crwanski je gotovo po pravilu
u vie ili mawe naglaenoj polemici sa onima koji su u Italiji bo-
ravili pre wega, sa italijanskim hroniarima, istoriarima umetno-
sti, kwievnicima, putopiscima. U pogled i viziju putopisca, pa i
onda kada joj se suprotstavqa, uvek je ugraena i misao bivih qudi ko-
ji su se Italijom, na ovaj ili onaj nain, dubqe ili povrnije zani-
mali. Polemiki ton Crwanskovih italijanskih putopisa rezultat je
stalnog dijaloga sa pisawem o Italiji, sa wenom kulturom i onima koji
su joj bili savremenici ili je sa mawe ili vee vremenske distance
opisivali. I takav literaturom posredovan odnos najizrazitiji je upra-
vo u vezi sa ovom mediteranskom zemqom, dok je u putopisima sa sever-
nih prostora ovakva vrsta dijaloginosti najmawe naglaena (jasno je
da je ovakav putopisni odnos odreen i neuporedivo veim i znaajni-
jim balastom kulturne prolosti koji je svojstven Italiji nasuprot re-
lativno plitkoj" kulturi severa, a posebno krajwih polarnih prede-
la). U navedenim poglavqima, funkcionalizacija eninog lika u smeru
je naglaavawa suprotnosti u putopisnom pristupu Italiji: neposred-
nog, krajwe linog doivqaja, sa naglaenim emocionalnim statusom i

osujeivawa, te ga i na dodatan nain uiniti bliskim sa wemu omiqenim umetnicima:

Strindbergom, Ibzenom, Kjerkegorom, Mikelanelom. Videti u: Milo Lompar, Apolonovi
putokazi, str. 225228.
30 Zanimqivo je da je u vezi sa likom supruge pripoveda napravio jednu sitniju
omaku, ali koja nam jasno ukazuje i na odmicawe od biografske podloge, odnosno na we-
no podreivawe sveukupnoj fikcionalnoj zamisli dela. Kada se, u leto 1940. godine, vra-
a sa poslovnog puta iz Trsta, pripoveda e na stanici sluajno sresti svoju staru po-
znanicu iz mladosti koja e mu uzgred ispriati epizodu sa svog branog putovawa. Ree-
nica Scendi, cara, scendi" postae sinonim za prequbu i refren koji se ironino i pod-
smeqivo ponavqao u wihovom dugom braku. Saimawe epizoda u jedan oznaiteqski i
karakteristian iskaz jedno je od svojstava uspostavqawa paralela i vertikalnog povezi-
vawa raznorodnih planova i situacija u Hiperborejcima. Otuda e i ovaj iskaz i sam puto-
pisac varirati u razliitim kontekstima. Ali svojevrsan anahronizam je kada pri opisu
putovawa u Palermo u martu 1939. godine pisac napomiwe da je oekivao da uje istu re-
enicu (koja svoje simbolino znaewe stie tek vie od godinu dana kasnije): General,
nalickan, posmatra moju enu, kao da je Bugarka. Kroz staklo monokla. Kad se ona pewe na
sprat, gleda za wom. Sve sam oekivao da uzvikne: Sii, draga, sii! Scendi, cara, scendi!",
Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 438.
 349

posredovanog, eruditnog, zasnovanog, osim na doivqaju, i na naglae-

noj kontemplativnoj dimenziji: Za mene je Italija bila, godinama, jed-
na velika kwiga, koju esto itam, sa slikama, koje sam esto zagledao,
ali je za wu to bilo neto vie. Neko meko uzglavqe na koje je elela
da spusti svoju glavu, u svom, ne ba sretnom, ivotu. / Imala je obiaj
da mi kae da meni, da bih voleo Italiju, mnogo treba i oto, i
Sveti Frawa, i Kardui, i Bruno, pa ak i uspomena polarnih krajeva.
Woj je dovoqno da otvori prozor ujutro, u Rimu, u naem stanu, i da
ugleda Sunce koje je obasjalo Sant Anelo."31 Italija, kao jedan od op-
sesivnih prostora Crwanskove putopisne biografije, uvek se percipi-
ra i ulima i umom, kroz ukrtaj emocionalnog i duhovnog iskustva, u
traewu dubokih saglasja i preispitivawu istorije i kulture, gde je
vidqiv samo povod da se zae u ono bive koje je prisutno u svojoj od-
sutnosti. Optereenost prolou" usmerava pievo putopisno po-
imawe Italije kao svojevrsni stvaralaki akt itawa" Italije kao
kwige sa slikama" i konstruisawe smisla i znaewa u neprestanom
sameravawu linog iskustva sa iskustvima prethodnika. Otuda je kon-
cepcija svih italijanskih putopisa izuzetno sloena, jer podrazumeva
praewe i podravawe raznorodnih tematskih i vremenskih planova,
ukrtawe razliitih perspektiva i meusobno sameravawe raznorod-
nih ishodita pria o Italiji, wenoj prolosti i kulturi.
Pozicija pieve supruge moe se sagledati kao vid ispoqavawa
odreenog, nazovimo ga, enskog putopisnog naela, koje je odreeno
prevashodno naglaenom linom emocijom i odbacivawem kontempla-
cije koja, posmatrano iz ovog ugla, sniava autentian i neposredan
doivqaj italijanskog kompleksa. Putovawe po Italiji posledwe pred-
ratne godine za putopievu suprugu je povod da probudi i aktivira
period srene mladosti i putovawa koje je sinonim rane qubavnike
strasti i, bez obzira na nenu podsmeqivost putopisca kojom se pra-
ti wen putni doivqaj, ovakav odnos jasno destabilizuje i wegovu sop-
stvenu putopisnu poziciju.32 Izraziti lirski potencijal eninog pu-
topisnog opredeqewa dodatno je potvren drugaijim teitem wenih
putopisnih interesovawa: traewem rascvetane agave u vulkanskom pej-
zau, slikawem sa naranxom u vrtu u botanikoj bati u Palermu, fa-
scinacijom prirodom, guterom koji se vraao. Istovremeno, i ona se,
poput putopisca, mewa na putu, a uticaj stranog prostora na duhovno i
emocionalno sazrevawe onoga koji putuje jedno je od stalnih mesta pu-
topisne literature. Ali nije jednostavno prostor element pod ijim se
uticajem mewa putnik, nego je to itav sklop znaewa koja su tim pro-
storom posredovana, a posebno faktor istorije koji Crwanski, budi-
lac istorijskih uspomena", neprestano aktivira pri svojim putovawi-

31 Nav. delo, str. 409.

32 Ja odlazim u Komo, jer je i Strindberg tamo prolazio. Ona odlazi tamo, jer smo
se, na putu u Pariz, jednom, dogovorili, da se saekamo tamo" (str. 409), to jest Ona mi
kae na to da je runo mewati simbole, koje smo u mladosti isticali, i da ne bi trebalo
da mewam masline, koje sam u prvoj godini naeg braka, u Italiji, toliko voleo", nav.
delo, str. 424.
350

ma. Viewe stranog prostora u wegovim putopisima uvek je povod da se

odkrinu vrata prolosti i da se, pored skepticizma koji je prisutan
u pristupu bivem vremenu i mogunostima da se ono spozna sa stano-
vita sadawosti, protumai ono to se na istom prostoru nekada de-
silo. Pri obilasku Italije sa enom funkcija istorije je u obrtawu
perspektive: Uzbuena, ena mi je onda rekla da joj je, kao neki veo,
spao sa oiju. Dosad je ona sa mnom putujui videla samo palme, agave,
neranxe, freske, skulpture, brda, slike varoi, pa i vulkane, ali sad
qude vidi. Uasne qude. Nesree, ubistva, besmislene bitke, pobune i
jezivo klawe, onih, koji su pobeeni."33 Otuda se, posebno pri obilasku
Sicilije, naglaava razlika izmeu onoga to se neposredno nudi oku
lepota pejzaa i onoga to je zabeleila istorija, a to putopi-
sac neprestano aktivira i podvrgava preispitivawu.

Motiv saputnika stalno je mesto u putopisnoj literaturi i wihova

funkcija u delu moe se ostvarivati na razliite naine. Kada se pu-
topisi Miloa Crwanskog sagledaju u celini lako je zakquiti da je
ova putopisna instanca kod ovog pisca skrajnuta i da joj se ne pridaje
vea uloga u konstituisawu putopisnog modela sveta. Ali kada je re o
Hiperborejcima status saputnika, u ovom sluaju rimskih poznanika, izu-
zetno je znaajan, a to je uslovqeno i pomerenom, nadgraenom putopi-
snom koncepcijom, odnosno ostvarivawem literarne zamisli u meusob-
nom podravawu elemenata raznorodnih anrovskih obrazaca. Osnovni
krug saputnika ine lica iz takozvanog rimskog drutva (strukturira-
nog, uglavnom, po sistemu parova) sa kojima pripoveda tokom cele
rimsko-hiperborejske prie vodi duge rasprave na razliite teme, a u
okviru kojih se ostvaruju i glavni smisaoni tokovi dela. Ono (kaziva-
we S. J.) kao da, pre svega, oponaa ton i zakonitosti kakvog uti-
vog razgovora, boqe rei obraawa uqudnom sabesedniku za kojeg se
ipak ne sme pretpostaviti da je raspoloen da se udubquje u podrobno-
sti datog predmeta. U tom tonu, savreno izraenom kroz oblik polu-
dijaloga indirektnog govora koji ipak imitira intonacije tueg gla-
sa, preneri su i pripovedaevi razgovori rasprave."34 Sva lica odree-
na su prepoznatqivim osobenostima koje ih razlikuju od ostalih i na
tim specifinostima se konstantno insistira, a one, istovremeno, i
podravaju vrstu odnosa koji se sa likovima uspostavqa, kao i wihovu
funkciju u delu. Likovi se u putopisnoj sadawosti ne mewaju, uloga
koja im je dodeqena je konstanta wihove karakterizacije, uz napomenu
da se skiciraju naznake wihove budunosti, u kojoj se jo jednom potvr-
uje misao o nemoi pojedinca da upravqa tokovima sopstvene sudbine
(u ovom smislu posebno su paradigmatske sudbine italijanskih ofici-
ra Dina i Kjaramotija). Albanka i wen mu su najfrekventniji sago-
vornici i u razgovoru sa wima najuoqivije se ocrtava slika intelek-

33Nav. delo, str. 425.

34Qubia Jeremi, Kod Hiperborejaca putopis, uspomene, pamflet, ili ro-
man?", Kwiga o Crwanskom, str. 329.
 351

tualne klime u Evropi uoi velikog svetskog rata. Wena socijalisti-

ka uverewa i wegova stalno iznova potvrivana pozicija da je u pitawu
pisac kwige o papi" motiviu estinu rasprave i navode, vie od
ostalih, naratora na iskazivawe sopstvenog viewa istorijskih proce-
sa, kao i naglaene antipapinske tematske linije u delu. Parodizacija
institucije papinstva, ali i ustrojstva hrianske crkve uopte, us-
postavqena je i preko lika markiza koji je lajtmotivski odreen svojom
zaqubqenou u markizu koja je zaqubqena u papu". Tematizacija nara-
torove opsesije skandinavskim piscima, kao i tragawem za tamnim, in-
cestuoznim, tajnama u wihovim ivotima, ostvarena je, ne sluajno, po-
najvie kroz duge rasprave sa veaninom Torstenom Roslinom, koji
je, opet, u udnoj vezi sa vanbranom erkom sopstvenog oca (tako se
motiv incesta i sloenih porodinih odnosa realizuje na vie plano-
va). Lik lepe Bugarke, ene italijanskog generala, markiran je wenim
izrazitim rodoqubqem, preko kojeg se izvodi misao o zaviaju i no-
stalgiji za otaxbinom, dok je tema nesrenih, ukletih qubavnika tema-
tizovana, izmeu ostalog, likovima pripovedaevog lekara i bolniar-
ke sa kojom je u tajnoj vezi.
I mada se pojedinci rimskog drutva bitnije ne mewaju, nego je
wihova pozicija gotovo statina u putopisnoj sadawosti, kao grupa
kojom se sugerie suena predstava duhovne klime Evrope (paralelizam
je neretko jasan i nedvosmislen: Doao je kraj jednoj Evropi. Doao je
i kraj naem krugu u Rimu"35), oni se, oseajui sve bliu ratnu kata-
strofu, ponovno buewe Mikelanelovog Polifema, kolektivno mewa-
ju. Raspoloewe i ponaawe kruga rimskih poznanika otuda se metafo-
riki imenuje kao barometar" nesree koja je nevidqivo ali jasno
prisutna i ije je ostvarewe sasvim izvesno.36 Od veselog", drutvo
postaje sve nemirnije, te se veselost pretvara u svoju lanu, naglaenu
i izvitoperenu sliku, kojom se potencira ne vie istinski bezbrino
stawe kolektiva nego nemir i pokuaj posledwe odbrane pred onim
to neminovno dolazi iz budunosti: Kao u nekoj groznici trudimo
se da ala bude to glupqa. Vrlo se retko deava sad, da se vraamo u
prolost Rima, o kojoj smo govorili, pri naem obilasku venog gra-
da, bicikletima. / Kao da buimo sebe, traei izvore smeha. Ma ka-
kvim glupim alama."37 Ova vrsta veselosti mogla bi se nazvati jed-
nim, blaim, vidom humora ispod veala", inae neretko prisutnim
u delima avangardne kwievnosti (takva vrsta odnosa kwievnih liko-
va prema ugroavajuoj realnosti najizraenija je u Krilima Stanisla-
va Krakova, u kojem se on dovodi do statusa kwievnog postupka pri
graewu slike rata u romanu), a u Hiperborejcima on je izraz nemoi da
se predstojei uas izbegne i pokuaj da mu se, bar na ovaj nain, su-

35 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 123.

36 Iako se inilo da u Rimu, u poetku tog leta, godine 1940, nikakvih promena
nema, na krug, kao neki barometar, poiwe, sve ee, da predskazuje runo vreme i do-
lazak bura () Kao neke otpatke, rat e nas iistiti iz Rima", nav. delo, str. 177.
37 Nav. delo, str. 177.
352

protstavi.38 Kako vreme predratnog lanog mira vie curi, tako ovaj
drutveni barometar" pokazuje znake sve jae opte neuroze u kojem
grupa vie ne funkcionie zajedno (odnosno zajednitvo je samo spo-
qawe i prividno), nego se weni lanovi zatvaraju u sebe i svoje in-
timne strepwe: Ni razgovor kod Albanke, vie ne tee, kao to je ne-
kad, mirno i veselo, tekao. Svi uglas govorimo. Jedno drugo i ne slu-
amo. Ne ekamo da onaj drugi, na sagovornik, zavri reenicu. Upa-
damo. A kao ludaci, na sve, se smejemo."39 Smeh vie nije delotvoran,
nego izraz neuroze i strepwe, mehanizam odbrane koji je popustio i ko-
ji je u rimskom krugu najavio prevlast iracionalnog, veselost" koja je
nita drugo do oksimoronska slika unutarweg uasa.
Motivi maske, poze, igrawa igara po strogo zacrtanim pravilima
diplomatije stalni su u Hiperborejcima, kao to je i konstantan doi-
vqaj sveta kao teatra, i ivota pojedinca i kolektiva u stalnoj smeni
tragedije i komedije. To je i vid karakteristinog postupka ouewa u
kojem se stvarnost opisuje oima stranca koji joj ne pripada. Izmeten
u Hiperboreju, podvostruen" pripoveda istovremeno boravi u para-
lelnim svetovima posmatrajai svet neretko iz, kako kae Milo Lom-
par, nihilistike ie", gde se bliski qudi doivqavaju kao stran-
ci, a budunost jednako strana i neshvatqiva kao i prole epohe.
Svet je apsurdan i tokovi line i kolektivne sudbine vode pojedinca i
narod nezavisno od wihove voqe; sile destrukcije, osim u prirodi,
nadjaavaju mogunosti pronicawa i saznavawa reda i smisla. Istovre-
meno, sve se ponavqa i igraju se uloge po ustaqenom mehanizmu, a ta
komedija ivota je ono od ega putopisac u rimskoj stvarnosti nepre-
stano eli da pobegne. Pri opisu jednog od prijema kojem prisustvuje,
postupak karnevalizacije sveta motivisan je osvetqewem: Poto se
svi kreu, quqaju, tre, sa aom u ruci, kao da igraju u nekom baletu,
vide im se samo osvetqena lica, ali kao maske. Govore, viu, smeju se,
kao da smo na karnevalu u Rimu kad je bio onakav kakvog ga opisuje
Gete."40 I pripoveda e za sebe jednom rei da u javnost izlazi na-
vlaei masku bezbrinosti" poredei svoju poziciju sa ulogom klovna
koji se predstavqa publici.41 ivot kao igrawe uloga vidi se u drav-
nikom funkcionisawu (italijanski prestolonaslednik koji se poredi
sa likom iz Sviftovog uvenog romana), a posebnu, stranu komediju
vlasti i ivota pripoveda vidi u crkvenom ustrojstvu i lanoj veli-
ini i nedodirqivosti crkvenih poglavara. (Nijedan papa se nije
usudio da odede, ili ceremonije, mewa. Kao to klovn mora da ima,
uvek isti, kostim, samo se lice klovnova mewa."42) I smrt se iz pro-

38 Humor ispod veala, protivno svakom pravilu, nije deo crnog humora, nego pre
wegova suprotnost beli, najbeqi humor. I kod jednog i kod drugog u igri je komika
uasa. ak imaju isti ciq: da umawe strahotnost strahote. Ali polazita su im dijame-
tralno suprotna", Gabrijel Laub, Umetnost smeha, Dereta, Beograd 1999, str. 177.
39 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 401.
40 Nav. delo, str. 384.
41 Nav. delo, str. 333.
42 Nav. delo, str. 89.
 353

lih epoha i vremena iji je pisac bio savremenik opisuje u istom

kquu. Besmisao ratnih stradawa, haos istorije u suludom unitewu
ivota pojedinaca i naroda, manipulacija mrtvima zarad prividno vi-
ih interesa bie refrenski potencirani situacijom iz venecijan-
skog pozorita (ponovo posredovanom Geteovim italijanskim putopi-
som) u kojoj publika posle predstave trai da joj se predstave i mrtvi
(I morti! I morti!"). Stalno naglaavawe i na razliite naine sprove-
deno varirawe misli o ivotu, stvarnosti kao snu, obmani i varci
(to je konstanta razliitih Crwanskovih anrovskih ostvarewa) spro-
vedeno je sloenim postupcima od poetka do kraja dela i na raznorod-
nim planovima kwievne strukture. Uobiajena putopisna pozicija
stranca ovde je viestruko realizovana: od wenog doslovnog znaewa do
dubokog smisaonog potencijala koji upuuje na otuewe onoga iji glas
ujemo; otuewa od drutva i wegovih institucija, od haosa istorije,
od sveta i stvarnosti.
Drugi krug pripovedaevih saputnika ine, ve pomenuti, umetni-
ci prema kojima se uspostavqa sloena mrea bliskosti i veza. Dija-
log sa wima jednako je stvaran kao i onaj koji se vodi sa rimskim po-
znanicima, tanije pripoveda je neka vrsta wihovog zastupnika, pro-
vodnika" wihovih misli i ideja u sopstvenoj putopisnoj sadawosti.
U dugim raspravama on e zastupati i braniti wihova stanovita, po-
istoveivati sopstvenu i wihovu perspektivu kao i ivotnu poziciju,
argumentovati svoje iskaze wihovim shvatawima ili elementima iz
wihovih biografija. Prebacivawe se nekada odvija sasvim neposredno,
ali je ova vrsta literarne dijaloginosti markirana i estom sintag-
mom drugi mi kau" kojom se glasovi iz prolosti uvode kao akteri
rasprava u vremenu rimske sadawosti.
Iz guste mree dosluha i srodnosti (koja bi mogla biti tema po-
sebnog rada), a koja svedoi o dubokom duhovnom i smisaonom jedinstvu
ovog Crwanskovog dela u kojem, kako kae Qubia Jeremi, nema ne-
utkanih niti", mogu se izdvojiti tri kquna tematska sredita iz ko-
jih se granaju druga znaewa. Sva tri se sa umetnika iz prolosti vi-
estruko impliciraju na pripovedaa Hiperborejaca, potvruju u wego-
voj linoj sudbini i misaono komentariu sa wegove pozicije. Prvi
od wih tie se zajednike pozicije izoptenika, genijalnih qudi koji
se izdvajaju i koji su neprilagoeni i drutvu i sredini u kojoj ive.43
Najvie prostora, svakako, ostavqeno je Mikelanelu, kojem e Crwan-
ski posvetiti i posebnu studiju, a iji su gigantska genijalnost i me-
lanholini tip linosti osnovni preduslovi wegove nesrene sudbine
i duboke qudske i umetnike usamqenosti. Misao o autentinom i ve-
likom umetniku kao nekome ko nadilazi i tradiciju iz koje potie i
namee se pre svega svojom izuzetnom originalnou Crwanski izvodi

43 U pomenutoj studiji Putovawe po Italiji: Crwanski i Gete", Milo Lompar e

ovo tematsko usmerewe podvesti pod razne moduse autsajderstva", svojevrsnog nenadokna-
divog egzistencijalnog mawka preko kojeg se uspostavqaju veze po srodnosti sa egzisten-
cijalnom pozicijom naratora, pripovedaa i putopisca Hiperborejaca. Videti: Milo
Lompar, Apolonovi putokazi, str. 228235.
354

upravo iz Mikelanelove sudbine, generalizujui svoje shvatawe iska-

zom da Mikelaneli nemaju majku".44 Stav istog smisaonog potencija-
la, o samoukosti istinski izuzetnih umetnika, i sam pisac e izneti u
Komentarima navodei da je bio sam sebi predak". Nasuprot ovako
shvaenim autentinim umetnicima, u raznim delima Crwanskog bie
komentarisani umetnici koji su integrisani u zajednicu, a paradig-
matski sluajevi su likovi Rafaela i Petrarke, koji se i sa stanovi-
ta ivota i ostvarenih umetnikih dometa kod Crwanskog uvek vred-
nuju negativno. Genijalnost ne moe da se uklopi u sredinu i teko
postie kompromis, ali, povratnim dejstvom, i egzistencijalna patwa
koja iz toga proistie dovodi do dubqih pronicawa i dodatne sloe-
nosti umetnike vizije. Drutvena izoptenost genija kod Mikelane-
la iri se analizom problema odnosa izmeu umetnika i mecena, ali i
svojevrsnom temom potencijalnog homoseksualizma. U isti krug genijal-
nih izoptenika svrstavaju se i skandinavski pisci, Kjerkegor, Ibzen,
Strindberg i Andersen, u ijim se biografijama i delu ovakva vrsta
duboke usamqenosti realizuje u potrebi da se stvarnost odbaci i zame-
ni viom realnou olienom u idealizovanim junim prostorima,
snu ili bajci.
Kroz sudbine Tiberija, Ovidija i Tasa i, uzgred, Kazanove, usa-
mqenost izuzetnog pojedinca dovedena je do najzaotrenije pozicije
neprilagoenosti, odnosno izbacivawa iz zajednice i drutva iz-
gnanstva. Govorei povodom Ovidija da su mudri stari Rimqani za ka-
znu veu od smrtne sa pravom smatrali izgnanstvo iz otaxbine, pisac
e, istovremeno, podvui misao o sopstvenoj ivotnoj situaciji i po-
ziciji izgnanika iz koje se i piu Hiperborejci. este upadice iz pri-
povedaeve sadawosti, vremena pisawa prie o rimskim godinama,
koje se nikada ne ire na vie od dve-tri reenice, stalno iznova po-
tvruju osnovno oseawe neizvesnosti koju nosi budue vreme (Jedina
srea u svakom qudskom ivotu jeste: da se budunost ne zna"45) i sa
ironinom i sentimentalnom gorinom, koja je svojstvena delima Mi-
loa Crwanskog, svedoe o tronosti iluzija i nemoi pojedinca da
upravqa tokovima sopstvene sudbine. Spomenimo samo dva sluaja. Ras-
prava o socijalnom pitawu siromanih u Italiji bie naglo prekinu-
ta vremenskim skokom, kojim se sasvim mewa i pripovedaev stav: Ni-
sam ni sawao, tada, da u, ve kroz pet godina, u Londonu, raditi u po-
drumu meu obuarima."46 Ili, kada sa enom posledwi put obilazi

44 Ovo shvatawe bie detaqnije izlagano i viestruko varirano u Kwizi o Mike-

lanelu, u kojoj pisac renesansnog umetnika sagledava kao samosvojnog umetnikog genija
koji se ne moe tumaiti antikim uticajima, niti u wegovom stvarawu (osim u negativ-
nom kontekstu) treba bitnije uzimati u obzir ulogu wegovih dobrotvora": Mikelanelo
je samouk. Svi su veliki umetnici samouci", Ne bi ga bilo bez Mediija ponavqa
profesor (profesor Zeno, iji je pandan u Hiperborejcima profesor Dela Kloeta S. J.).
Mikelaneli nemaju, ni oca, a kamoli mecena kaem ja", Milo Crwanski, Kwiga o
Mikelanelu, Zadubina Miloa Crwanskog, BIGZ, Srpska kwievna zadruga, L'Age
d'Homme, Beograd, Lausanne 1998, str. 21. i str. 97.
45 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 122.
46 Nav. delo, str. 282.
 355

Veneciju, svest o opratawu sa Italijom je prisutna, ali se prisut-

nost tamne senke dugogodiweg izgnanstva ne sagledava, te se lini
ivotni planovi sagledavaju kao varke i zablude, rugawe sudbine ove-
kovim oekivawima. (Pri povratku u Rim, slutio sam da odlazimo iz
Italije, uskoro, ali nisam ni sawao, da time otpoiwe, za nas, jedno
lutawe po tuini, koje e trajati dvadeset pet godina, u raskoi, bedi,
siromatvu i poniewu."47) Tuina se na taj nain, posredstvom mi-
sli o sudbini omiqenih umetnika i svojoj sopstvenoj, u drugoj polovi-
ni Crwanskovog ivota izmeta iz putopisne osnove, postaje sinonim
ne vie dobrovoqnog, nego prinudnog ivota van zaviaja i povratno
seni putopisno iskustvo, relativizujui misao o putovawu i putopi-
snu strast za novim prostorima. Hiperborejci se itaju kao kwiga u kojoj
se, primenom razliitih postupaka, svode rauni sa mladalakim ilu-
zijama i relativizuje smisao biveg biografsko-putopisnog iskustva.48
Iako retki, iskazi o rodnom kraju imaju povlaeni poloaj u delu. U
Hiperborejcima pisac se vraa zaviaju kao polaznoj i temeqnoj taki sa
koje se sve samerava i vrednuje, a dovoewe u pitawe smisla putovawa
nigde nije tako snano iskazano kao u ovoj prozi. To nije za uewe,
jer za razliku od prethodnih putopisa ovaj nastaje iz perspektive vie
ne mladog pisca i dugogodiweg izgnanika: Trebalo je", pie ovaj
Crwanski, ostati u svojoj zemqi. Ne treba ii daqe od svog rodnog
kraja."49 Odnosno: I pitam se otkud ta strana lakomislenost, kojom
se, u mladosti, odlazi u stranu zemqu? Je li to zato, to nam se ini
da je ivot dug i da ima vremena da se vratimo?"50 Navedeni iskazi da-
ti su u prvom poglavqu kwige kao polazite opisa boravka u Itali-
ji iz koje e se pisac u otaxbinu vratiti tek dvadeset pet godina ka-
snije.
Drugi tematski smer dijaloga sa omiqenim umetnicima vezan je za
kompleks porodice i porodine tajne, u ijem je centru problem majke,
u odnosu na koju pripoveda ispoqava neku vrstu literarne opsesije. U
vezi sa ovim motivskim krugom aktivira se i psihoanalitiki pristup
pisca, koji nije bio prisutan u prethodnim delima, a koji sada postaje
relevantan u tragawu za mutnim mestima u biografijama umetnika i
razumevawu wihovih dela. (Za Frojda, kojeg posebno ita i primewuje u
prouavawu Mikelanela, narator e rei da mu je ranije bio smean.
Sad vie nije".51) Porodini kompleks i tajne detiwstva bie posebno

47 Nav. delo, str. 539.

48 Ista dvostrukost u shvatawu znaaja putovawa, kao strasti i kao usuda, sree se i
u Kwizi o Mikelanelu, to nije udno jer obe kwige nastaju iz iste vremenske i isku-
stvene pozicije: Kao i svo stanovnitvo Evrope, ja sam, u to doba, bio uveren da ovek
putuje onamo, kud je eleo. Ne treba ni da dodam da sam posle toga, ve idue godine,
otiao u London, i da sam tamo, ne samo bio, nego i iveo, neprekidno, ne jednu, ne de-
set, nego dvadeset i vie godina () nikad se ne zna kuda emo otii kada odemo, niti
kako e proi dvoje koji se potuku. Niti kako e proi onaj koji ode u Englesku", Milo
Crwanski, Kwiga o Mikelanelu, str. 7576.
49 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 21.
50 Nav. delo, str. 16.
51 Nav. delo, str. 358.
356

razmatrani u govoru o skandinavskim piscima: o majkama koje su gotovo

po pravilu silovane sluavke (Kjerkegor, Strindberg, Ibzen), o mra-
nim figurama oeva, o incestuoznim qubavima (Ibzen), o kompleksu
koji onemoguava ostvarivawe kasnije line porodine harmonije. Mo-
tiv majke koja je na poetku svakog ivota u poznim delima Crwanskog,
posebno u Hiperborejcima i Kwizi o Mikelanelu, postaje jedan od cen-
tralnih i opsesivnih motiva. Odnos majke i deteta istinska je tajna i
teite ivota odakle proizilaze raznorodna znaewa i posledice;
stoga je tragawe za tajnom u biografiji umetnika, koja je zaokupqala
Crwanskog, pre svega pokuaj odgovora na ovo pitawe. U Kwizi o Mike-
lanelu koja je sva od katkad neumerenog ponavqawa istih tema koje
je, posredstvom Mikelanela, pisac smatrao svojima i teio da, bez
naunih pretenzija, na wih prui vlastite odgovore52 Crwanski je
tajnu umetnikove majke smatrao najvanijim pitawem. Slike Madona,
koje su u putopisu po Toskani zavredile najvie putopieve pawe
pretvarajui se u sredite putopisnog prostora i simbol qubavi na
kojoj se temeqi svet nasuprot svemu to mu preti, u Hiperborejcima i
Kwizi o Mikelanelu, posredstvom umetnikovih statua, Pieta, jo jedan
je vid umetnikog ispoqavawa biografskih tamnih mesta, tajne roewa
i odnosa sa majkom koji se sa intimnog prenosi na nadindividualni
plan.53 U istom kquu pisac tumai i sudbine i dela skandinavskih
pisaca (Wihove matere bar se meni tako ini polazna su senka u
svim wihovim delima, poemama, romanima, dramama"54), ali za tajnom
majke traga i kod Tasa, Tiberija, Da Vinija.55 I dok se ini da su dru-
ge veze koje su po srodnosti uspostavqene sa pomenutim umetnicima ja-
sne i potvrene Crwanskovom biografijom, ovako snana usredsree-
nost na motiv majke i tumaewe tajne koja je sa wom u vezi izmie pre-
ciznijem objawewu. Po reima samog pripovedaa Hiperborejaca, kao

52 Prireiva ove nedovrene kwige, Nikola Bertolino, u pogovoru itaoca usme-

rava i na weno nuno itawe u autobiografskom kquu, odnosno na jasnu Crwanskovu
tendenciju da piui o svom omiqenom renesansnom umetniku posredno progovori o se-
bi samom: Piui o Mikelanelu, on je za sebe i nikog vie, kopao i po vlastitim ra-
nama. Ne, nije ovo nikakva 'nauna studija'; Kwiga o Mikelanelu, za onog ko ume da ita,
pisana je kao ispovedno delo o nekim vlastitim pesnikovim mukama. U tom neostvarenom
delu koje je, govorei iz svog pesnikog bia, nazivao svojim 'testamentom', Crwanski je
previe iznosio na videlo vlastito 'ogoqeno srce', da bi se tako lako odluio da svoj
spisateqski posao okona, komponuje kwigu i objavi je", Nikola Bertolino, Pogovor u:
M. Crwanski, Kwiga o Mikelanelu, str. 664.
53 U Madoni iz Bria, a posebno u uvenoj Pieta, Crwanski pronalazi vezu, to jest
otelotvorewe Mikelanelove majke, smatrajui da je Bogorodica u poznijoj skulpturi
mlaa od mrtvog sina kojeg dri u naruju, upravo zbog umetnikove potrebe da u wenom
liku ostavi lini jauk", odnosno majin lik onakvim kakvog ga je u ranom detiwstvu za-
pamtio.
54 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 362.
55 Nije tano, ni to, da je ta wegova qubav, za mene, glavna, kod Tiberija. Nego
wegova mati. Livija. Ona je wegov glavni problem", to jest Meni je teko govoriti u
prisustvu jedne mlade devojke o materi Leonarda, i o ocu Leonarda, kao to moram da
preutim mnogo tota, to bih rekao, rado, o familijarnom ivotu Ibsena, Strind-
berga, Andersena, Kjerkegora. Teko mi je da govorim o materi Leonarda, iako smatram tu
tunu priu, za paralelu, u ivotu Mikelanela", Milo Crwanski, Kwiga o Mikelan-
elu, str. 38. i str. 82.
 357

i wegovih biografa, u vreme wegovog mawe srenog" boravka u Rimu

pieva majka je bolesna i umire. Svedoewe Crwanskovog poznanika,
Milenka Popovia, mada ga moramo prihvatiti sa izvesnom rezervom,
da nije bilo pravog razloga da je pisac ne poseti niti da joj ne ode na
sahranu, uvodi motiv tajne i na ovom, biografskom i nefikcionalnom
nivou.56 Koliko je opsesivno tragawe za izvorima iskonske bliskosti
majke i deteta inicirano linom emocijom ili, moda, odreenim tra-
umatinim iskustvom (ili je sama iwenica wene smrti suvie stra-
na da bi se direktno suoio sa wom) ne moemo znati, niti nam je
dato da znamo, ali ono to je jasno jeste da je u svojim poznim delima
Crwanski tragao za razreewem i literarizovawem pitawa i tajni ko-
ji stoje na poetku ivota i onih koji e uslediti na wegovom kraju,
graninih taaka roewa i smrti.
Nije teko zakquiti da je motiv smrti tematsko i smisaono te-
ite Hiperborejaca, i da misao o kraju ivota, koja seni sve ostalo,
premreava ovaj romaneskni putopis od poetka do kraja. Od prvog po-
glavqa senka smrti uvodi se postepeno i dosledno, po pripovednom po-
stupku uspostavqawa vertikalnih veza kojima se izmeu razliitih vre-
menskih planova, razliitih lica i raznorodnih situacija utvruju re-
lacije koje ih ine srodnima i uzajamno uslovqenima. Pripoveda sta-
nuje u kui senatora koji je na samrti, od iste bolesti boluje i papa, a
lei ih isti lekar koji lei i pripovedaa, konstatujui, opet, i wemu
istu vrstu smrtonosne bolesti. Ovakav na poetku uspostavqen lanac
smrti iri se nadovezivawem ostalih narativnih karika inei da se
Hiperborejci itaju kao delo u kojem se, na razliitim nivoima kwi-
evne strukture, promiqa tema smrti, koja kao jedina izvesnost baca
senku na sve to joj prethodi, navodei pripovedaa da neprestano
preispituje smisao i konanost ivota, istorije, kratkotrajnost qud-
ske sree, nemoi pojedinca kao zrna peska", relevantnost religijskih
uverewa, putovawa i umetnosti. Sve ovo podrano je pozicijom pripo-
vedaa kao pisca koji stari i koji sabira sopstvena iskustva i svodi
raune sa mladalakim iluzijama, ali i konkretnom predratnom dru-
tvenoistorijskom situacijom, u kojoj su jo jednom iz temeqa uzdrma-
ne i dovedene u pitawe vrednosti evropske civilizacije. Posle isku-
stva Prvog svetskog rata, Drugi se doekuje sa veom strepwom ali i
dubokom rezignacijom i nihilizmom oveka koji je jo jednom nemoni
svedok neumitne i besmislene destrukcije.
Znaci nesree, line i kolektivne, sabiraju su u rimskom boravku,
ali svoj status stvarnih predskazivaa sudbinskog preokreta nagore
stiu tek posle vremenske distance, odnosno priznaju se kao pokazate-
qi budunosti tek u vremenu pisawa. Moe se rei da su oni oponira-
ni pripovedaevom neznawu, nemogunosti da pronikne u tokove sop-

56 Popovi opisuje sopstveno iznenaewe da Crwanski po vestima iz Paneva ne

naputa Rim, ne odlazi u posetu niti na sahranu, nego samo, po majinoj smrti, odrava
parastos u jednoj rimskoj crkvi, ali nam ne daje preciznije objawewe za ovakvo pie-
vo ponaawe, tumaei ga nekim unutarwim smetwama da ode", videti u: Milenko Po-
povi, Crwanski izmeu dva sveta, Kwievne novine, Beograd 1984, str. 6870.
358

stvene sudbine, kao znaci ije se znaewe otkriva prekasno, i kada wi-
hova upozorewa" postaju izlina. Najfrekventnije pomiwana situa-
cija, koja dobija status zloslutnog proznog refrena, jeste putopievo
sluajno beleewe sopstvene senke na fotografiji slomqenog krila ga-
leba iz Skagena, a motiv senke koja simbolie onostrano prisustvo u
zemaqskom ivotu varirae se dosledno u delu i kao posredan govor o
Andersenovoj bajci, skandinavskim piscima, Tasu i Mikelanelu koji
su obeleeni senkom, koja je kako se kae jedino to nas prati", suge-
riui misao o qudskoj krhkosti i konanosti. Padawe eira u vodu
i naranxa koja se sluajno otkida u ruci supruge, takoe se doivqavaju
kao naznake poremeaja u ravnotei srenog ivota, najave prekida u
ivotnom skladu i pomerawe klatna sudbine ka patwi i nesrei.
Oslukujui glasove iz prolosti, u unutarwem dijalogu sa mr-
tvim umetnicima, pitawe smrti se neprestano preispituje i gotovo je
po pravilu vezano za ironino i lucidno proveravawe religijskih,
hrianskih postulata, koje se u ovom delu, koje je celo od odbacivawa
obmane, relativizuju i depatetizuju. Misao o smrti kao neemu kona-
nom, sigurnom zavretku ivota koji oveka pretvara u ubre", hemij-
sku formulu truqewa i raspadawa, iza koje ne stoji nita vie osim
nitavila, jeste ono to izdvaja i ini srodnim izabrane umetnike.
Rimski pesnik oakino Beli izuzetan je upravo u shvatawu smrti kao
definitivnog kraja ivota, a istovetno odbijawe utehe koju nudi hri-
anska ideja zagrobnog ivota polazno je stanovite i Mikelanela
kao pisca soneta. Oajawe pred smru opseda Kjerkegora terajui ga da
u smrti tri kao u miolovci", kao i Ibzena ija je potreba da zbaci
hrianske veliine proizala iz istog uasa i nepristajawa na var-
ku (koju ateisti ili skeptinom verniku nude crkvene istine). Ova-
kvim shvatawima sasvim je blizak i pripovedaev stav i on se jasno i
nedvosmisleno iznosi, kao to, pred drugima, ove katkada do blasfe-
mije dovedene stavove on iznosi i brani kao svoje sopstvene. Na taj na-
in se u Hiperborejcima uspostavqa narativan tok usmeren na kritiku
institucializovanog hrianstva i crkve, koja poiva na ovekovom
iskonskom strahu od smrti i eksploatie ovu qudsku slabost u graewu
sopstvene moi. Posebno otra kritika ispoqava se u odnosu teme pa-
pinstva (a koja se motivie raspravama sa novinarom, piscem kwige
o papi", suprotstavqenih gledita, kao i markizom, ija je negacija
papinstva zasnovana na linoj qubomori i qubavnoj neostvarenosti),57
gde se funkcionisawe pape i vatikanske drave doivqava kao svoje-
vrsni izvetaen i laan teatar hrianstva. Jetka kritika papinstva
uspostavqa se na razliitim planovima: od iznoewa linih stavova o
papama kao klovnovima" koji igraju uloge jednake onima na visokim
nivoima upravqawa drave (a u kojima se, shodno tome, ne sagledava
nita duhovno, nego samo potirawe osnovnih hrianskih postulata),
aktivirawa i problematizovawa segmenata iz istorije vatikanske dr-

57 O ovom tematskom smeru videti vie u studiji Mila Lompara, nav. delo, str.
124147.
 359

ave, do uvoewa ovog tematskog smera kroz iskaze literarnih prethod-

nika, pre svega kroz Stendalovu i Kazanovinu literaturu.
Istovremeno, i drugi, neinstitucionalizovani vidovi funkcio-
nisawa i ispoqavawa hrianskog odnosa prema svetu u rimskoj sada-
wosti, pre svega sagledani u oblicima ritualizovanih uverewa i
obiajima, podvrgavaju se detronizaciji i satirinom obesmiqavawu.
Dovoqno je pomenuti opis pripovedaevog posledweg Boia u Rimu.
Opisi obiaja kao slika narodnog ivota prostora koji se upoznaje
stalno su mesto u putopisnoj literaturi, ali proslava jednog od najve-
ih hrianskih praznika svakako za putopisca ne moe biti egzoti-
na niti nepoznata, bez obzira to je sagledava u kontekstu katolike
kulture. Naprotiv, upravo se boini rituali doivqavaju kao kon-
vencije koje gube vezu sa svojom sutinom i postaju isprazni i grotesk-
ni: Ono je od voska, sa nafarbanim obrazima, a izloeno po crkvama,
pa ga obilaze, svi, u Rimu, za vreme praznika. To je neka vrsta pozori-
ta lutaka kojeg ima na etalitu iza kazine 'Valadije', a koje silazi
u Rim, o Boiu. Rim se raduje. Jedno dete vie u Rimu. Zaeto bezgre-
no od djevice Marije, u Izraiqu."58 Doivqavawe proslave roewa
Hrista kao teatra i bukvalizacija hrianske ideje koja se groteskno
sagledava kao statistika nataliteta u italijanskoj prestonici, upuuje
na pripovedaevu poziciju kao stranca, odnosno kao nekoga ko ne pri-
pada svetu i duhu hrianske proslave i ko je posmatra sa strane. Po-
zicija stranca, koja je osnovna instanca putopisne literature, najna-
glaenija je upravo u Hiperborejcima, udnoj" i anrovski poliva-
lentnoj kwizi. Pripoveda/putopisac otuen je u religiji kojoj po ro-
ewu pripada (te se, stoga, graewem Mikelanelovog lika kao svojevr-
snog pievog dvojnika, sve vreme insistira na temi mikelanelovskog
starakog ateizma Smrti tako blizu, a od boga daleko"), u krugu
rimskih prijateqa i meu sunarodnicima u vili Borgeze, u rimskoj sa-
dawosti iz koje se sklawa u prostore Hiperboreje.
Nasuprot strahu od smrti i crkvenom uewu o zagrobnom ivotu
kao utehi i nagradi, pripoveda suprotstavqa ivot na ovom svetu koji
je oveku jedino dat i potovawe te jedinstvenosti i jedine izvesnosti
podloga je putopieve satire crkvenih dogmi i institucija (ivot
nije vigilija u oekivawu smrti. On je za oveka jedini smisao, jedina
radost, sam po sebi. Priznajem, ba zato to je smrt, kao taj Vezuv na
zidu, tako blizu, iako se nalazi u daqini"59). Moe se rei da su odba-
civawe zabluda na svim nivoima, relitivizacija idola, tragino shva-
tawe ivota i qudske sudbine uslovqeni ovakvim shvatawem ivota
kao jedine izvesnosti i jedinog zaloga qudskog postojawa. Otuda se u
Hiperborejcima, pored izrazitog nihilizma i rezignacije, sve vreme,
samo naizgled protivureno, uspostavqa jedan naglaeni, novi vitali-
zam zarad kojeg pripoveda odbacuje vie ideje i drugi, zagrobni smi-
sao qudskoj patwi koju nudi religija. Potovawe i odbrana vere u i-

58 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 514.

59 Nav. delo, str. 279.
360

vot na ovom svetu, jedini i jedinstveni koji je oveku dat, ali i ivo-
todavnosti i snage prirode zarad koje se odbacuju rajski vrtovi onoga
sveta, jesu take oslonca takvog vitalizma. Odbacivawe zabluda i bu-
dunosti koja ne moe da se oseti ulima ine podlogu hiperborejske
pesnike filozofije na osnovu koje se plete sloena mrea veza sa
prolim vremenima i glasovima qudi koje pripoveda iz prolosti
oslukuje.

Ako se Hiperborejci tumae sa putopisnog stanovita, nije teko

zakquiti da je pred itaocem dvostruki putopis, jedan koji je vezan za
prostore pripovedaeve rimske sadawosti i drugi, iju podlogu ine
putovawa po severu Evrope na koja je putopisac iao 1936. i 1937. go-
dine. Proza ovog dela jeste proza, kako bi rekao Novica Petkovi, pa-
ralelnih svetova, koji istovremeno, u prisustvu ili odsustvu, opstoja-
vaju u mentalnoj mapi putopisca, ogledaju se jedan u drugome i meusob-
no sameravaju. Posebno zanimqivom je ini iwenica da se prostori
koji nisu prisutni u vremenu boravka u Rimu doivqavaju kao jednako
stvarni i da se, posredstvom razliitih prebacivaa", putopisac ne-
prestano premeta iz jednoga u drugi, lako prelazi granicu koja raz-
dvaja prolo od sadaweg vremena i ulno opipqiv prostor od onog
markiranog u wegovom putopisnom seawu.
Putopisnim iskustvom potvreni prostor krajweg severa u rimskoj
stvarnosti aktivira se po razliitim principima. Rezignacija na po-
slovnom, diplomatskom planu, koja jaa sa oseawem sopstvene nemoi,
uloga sporednog" igraa i sagledavawe diplomatije kao farse i teatra
protokolarne aktivnosti, ini da se pripoveda znatno vie posveuje
prepisivawu svojih putopisa sa severa u albumu u crnom povezu", nego
diplomatskim poslovima koje obavqa rutinski i rasejano. I dok dote-
rivawe rukopisa u poetku radi po unutarwoj potrebi, bez posebnog ra-
cionalnog opravdawa i sa oseawem da to nema smisla", kasnije e ga
ova vrsta posla sasvim zaokupiti i postati opsesija wegovog boravka u
Italiji uoi ratne katastrofe (To vie nije ni razonoda, ni razbri-
briga, u Rimu, nego je postao jedini smisao mog ivota u Italiji, na
obali Tibra"60). Pri tome se uspostavqa i kritika distanca u odnosu
na sopstvene putopise, te se uoavaju mawkavosti primewenog putopi-
snog metoda i sprovodi svojevrsna relativizacija putopisnih intere-
sovawa i postupaka: Seam se, dok sam iao po Jutlandu, ili po
Islandu, meni je bilo stalo i do statistika, i ekonomskih podataka,
tamo. Sad mi se to ini smeno. Kad sam proao kraj Lofota, ja sam se
interesovao ak i za ribolov tamo. Sad mi se to ini sasvim sme-
no."61 U drugaijem istorijskom kontekstu i sa dodatnim ivotnim
iskustvom, prethodne putopisne tendencije sagledavaju se sasvim druga-
ije, ak i kao nesuvisle i smene. Poznom Crwanskom smeta upravo
ono to je wegove putopise sa Severa (ali i iz Nemake, panije, Ma-

60 Nav. delo, str. 329.

61 Nav. delo, str. 16.
 361

arske) pribliavalo urnalistici, a udaqavalo od kwievnosti i

kwievne estetizacije teksta. Teret iwenine grae, i informativni
karakter ovih tekstova namewen iroj novinskoj italakoj publici,
upravo je ono to je neretko sniavalo kwievnu vrednost putopisa
Miloa Crwanskog, a to je najee bilo uslovqeno potrebama re-
dakcija iji je dopisnik bio. Sve se ovo iz drugaije pozicije, ivotne
i literarne, memoarske i romaneskne, ini izlinim, te kao da dva
pisca ili, preciznije, pisac i novinar u Hiperborejcima polemiu i
promiqaju krajwe ishode ivqewa i pisawa. Zatim se kajem, u mi-
slima", kae pripoveda Hiperborejaca, to sam, pre, tako lakomisle-
no putovao i u Skandinaviju. Seam se kako sam o woj pisao, povrno.
Pokupio bih nekoliko podataka i utiske, koji mogu itaoca da nasmeju,
pa bih otiao daqe, brzo. Sad, kada se ne nadam vie da u hodati oba-
lom u Skagenu, ili sedeti u luci u Tronjemu, ili igrati sa studentki-
wama u Upsali, sad mi se eto stalno vraa misao, da je trebalo iveti,
dubqe, zanosnije, i ne tako brzo."62 Pripoveda ponovo insistira na
intenzivnom ivqewu, nasuprot brzini i povrnosti, i ta vrsta no-
vog ivotnog vitalizma koji se raa pod senkom smrti u Rimu boji
stranice Hiperborejaca i relativizuje nekadawe ivotne i umetnike
vrednosti. Stari putopisi, ovoga puta samog Crwanskog a ne wegovih
literarnih prethodnika, doivqavaju se kao povrne novinske repor-
tae, usklaene sa ukusom italaca, kojima izmiu istinska dubina i
simbolina vrednost severnih zemaqa. To je i razumqivo jer, posle
vremenske distance, ova dva pisca piui o istom prostoru ne opisuju
isti. Ovako uspostavqena distanca sasvim je jasna ako se sagleda ostva-
rena evolucija koju su predeli Severa doiveli u delu Miloa Cr-
wanskog. Od realnih prostora odreenih preciznim geografskim mar-
kerima, Sever je postao idealizovan prostor u koji se pripoveda, kako
kae, zaaurio", koji je strukturiran kao prostor izvan istorijske ka-
uzalnosti i korozije rimske savremenosti; Skandinavija i polarni
predeli nadrasli su svoje stvarnosne zadatosti uoblieni u mitske
prostore utehe i smirewa.
Opsesija Severom ne ograniava se samo na unutarwa naratorova
preispitivawa i prepisivawa starih putopisa, nego se hotimice rea-
lizuje i kao tema razgovora i rasprava u krugu rimskog drutva. Ovakvo
uvoewe teme Hiperboreje i weno ostvarivawe u kontekstu stavova sa-
putnika koji sa pripovedaem ne dele wegovu opsesivnu zamisao, ini
da se putopisna utopija donekle depatetizuje i da se snizi wena idea-
listika dimenzija. Prie o Severu, na osnovu kojih pripoveda stie
nadimak sa pomalo podrugqivom konotacijom Iperboreo donekle
su obesnaene pogledom sa strane: onaj ko ih pria nee propustiti da
napomene da ih drugi doivqavaju samo kao zabavu i da one predstavqa-
ju predmet podsmeha i razonode" na wegov raun. Meutim, to nimalo
ne sniava pripovedaevu potrebu da ih stalno iznova ponavqa i dopu-
wuje, da u razgovoru skree temu na elemente prirodne specifinosti

62 Nav. delo, str. 15.

362

polarnih predela, naune ekspedicije i, znatno ree, istoriju i soci-

jalne prilike. Ukquivawem stavova drugih ne slabi nego jaa pripove-
daeva samosvest i potreba da u sebi i za sebe konstruie paralelni
svet koji prua utoite od rimske stvarnosti.63
to su naznake ratnog haosa jae i vidqivije, pozicija nepripada-
wa rimskoj sadawosti, krugu prijateqa, diplomatskim aktivnostima,
izrazitije je naglaava, a granica izmeu svetova se neosetnije i e-
e prelazi. Pripoveda svoju poziciju opisuje naizgled paradoksal-
nim iskazima: ivim u Rimu, a nisam, u stvari, u Rimu prisutan",
odnosno, ja i ne ivim u Rimu, nego boravim stalno, ovih dana, u sea-
wu, na Islandu i picbergenu."64 Ono to wegovu poziciju ini do-
datno zanimqivom jeste ukrtawe jedne gotovo mesearske pozicije u
prostoru putopisne sadawosti, sa sasvim racionalnim objawewima
i opravdawima takvog ne sasvim racionalnog ponaawa. Samosvest
onoga ije se bie podvostruava i razdvaja u udvojenim prostorima pu-
topisa ukazuje na svestan i promiqen izbor bekstva od onoga to nu-
de stvarnost i haos istorije, to jest na nepristajawe na ono to mu se
namee, a na ta ne moe da utie. Pisac u ijem su delu motivi sna i
senke teine take wegove pesnike metafizike, u Hiperborejcima, na
podlozi realnog putopisnog iskustva, sasvim racionalno gradi iraci-
onalni idealizovani prostor ivotne harmonije, pozivajui se na sta-
rogrko verovawe o utopijskoj zemqi na kraju sveta, izvan racionalne
logike i materijalnih sila ovoga sveta: To je svakako napor, duhovni,
podsvesni, da stvorim sebi u posledwem trenutku, neki svet, irealan,
ali koji, i vidim, i ujem, i volim, u kom mogu da ivim () Nije ud-
no bilo to to sam hteo, da ne ujem, da ne vidim, da ne doivim to,
to mi je razum jasno ocrtavao kao neizbenu budunost, nego to, to
sam oseao, da me, iz tih dalekih zemaqa, neto MOE spasti, od oa-
ja i patwi."65 Odsutan putopisno-utopijski prostor se materijalizuje,
doivqava kao ulno opipqiv, dok se realan i prisutan prostor dema-
terijalizuje, odbija da se prihvati (i ulima i linom emocijom) ono
to je racionalno potvreno. Zbog toga se putopis obre i, nesvojstve-
no wegovoj dokumentarnoj anrovskoj zasnovanosti, stvarno i imagi-
narno zamewuju mesta: otuda se pripoveda u Rimu osea da hoda u zbi-
qi kao od voska", dok je na severu od krvi i mesa". Od Severa i puto-
pisne prolosti strukturira se svet svojevrsnog psihikog, unutarweg
azila (u jednom trenutku pripoveda e rei da se u Skandinaviji osea
kao u nekom sanatorijumu) i stawe zatvarawa, zaaurenosti" u sopstve-

63 Ispitujui znaewa Crwanskove Hiperboreje, Drago Kalaji e ukazati na me-

tageografski" karakter modelovanog prostora, koji je za pripovedaa sinonim za prostor
izgubqene prvobitnosti, duhovno sredite uporite u znaku ostvarewa potpunosti
qudskih vrednosti". Pisac u Hiperborejcima realizuje zajedniku tewu indoevropskih
tradicija da se prazaviaj nalazi na krajwem severu, koju Kalaji sagledava kao kontra-
poziciju istorije, sa svim to je u woj kontingentno, prolazno i promewivo i Hiper-
boreju, kao predela predistorije, u znaku bitnosti, trajnosti i nepromewivosti", Dra-
go Kalaji, Znaewa Hiperboreje", Delo, 1978, br. 5, str. 9.
64 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 44.
65 Nav. delo, str. 576577.
 363

ni prostor smirewa opisivae se sasvim konkretno i racionalno: Za-

tvorim mozak i odem u tokholm, kao to zatvaram svoja vrata, kad
izaem iz palate Borgeze."66 Zatvarawe vrata racionalnog i prebaciva-
we u prolo i imaginarno, sluawe glasova mrtvih i preispitivawe
ishoda sopstvene subine, ine da se, to je naslovom kwige jasno suge-
risano, boravak u Rimu preslikava na boravak na krajwem severu, a pu-
topisna realnost preobraa u idealizovan svet ivotnog spokoja i
smisla. Tako se u Hiperborejcima, kada starost i haos istorije relati-
vizuju gotovo sve od putovawa, religijskih istina, istorije, kulture,
vlasti do smisla pojedinanog ivota oblikuje neka vrsta osvajawa
unutarweg putopisnog prostora, modeluje se svojevrsno duhovno putova-
we u potrazi za izgubqenim sreditem, koje e pruiti oseaj izgu-
bqenog smisla i reda, odsutnih u pripovednoj stvarnosti.
Konstrukcija ovakvog paralelnog prostora, podrana je mitom o
rajskoj zemqi iza granice sveta i linim putopisnim doivqajem pre
svega polarne prirode. Wene specifinosti podravaju oseaj nad-
stvarnog i boanskog, jer se opiru svakom dotadawem putopisnom is-
kustvu i prevazilaze mogunosti uporeivawa sa ve vienim i doi-
vqenim. Otuda se upravo u ovim putopisima i wihovim posredovawem
u Hiperborejcima istovremeno ostvaruje himna ovom svetu i na wegovim
osnovama gradi novi, metageografski, koji ga prevazilazi. Stalno va-
rirawe opisa svetlosti koja kao da nije od ovoga sveta", fascinacije
bojama (mora, leda, tundre) i tiine ine da se na geografskom prosto-
ru ovoga sveta konstruie prostor koji je irealan i fantastian (ne-
retko dovoen u vezu i sa Andersenovim bajkovitim vizijama). To je
prostor u kojem onaj ko pripoveda oekuje spas" i utehu, azil u kojem
e se osetiti miran i zatien. Pozivajui se na Balarovu sintagmu,
Petar Xaxi e ga nazvati prostorom sree, u kojem se oekuju preporod
i isceqewe: I kada je Crwanski odustao od mladalakih i kapricio-
znih preterivawa sumatraistikog kova, ostala je sutina koja nalazi
primenu u skoro itavom wegovom delu bie koje strada na jednom,
preporaa se na drugom mestu. Poto je stradawe bia vezano za vremen-
ski trenutak, za odreenu sadawost, pomenuta formula, u stvari, pod-
razumeva 'ukidawe' vremena i nalaewe jednog vanvremenskog prosto-
ra."67 Duhovno putovawe ka prostorima sree ukrteno je sa relativi-
zacijom svakog putovawa, ije se klice mogu uoiti jo u Qubavi u To-
skani. Rastrzanost izmeu zaviaja i tuine, koja se u Crwanskovom de-
lu i biografiji ostvaruje na razliitim planovima, u vremenu svoewa
rauna dovodi do svojevrsnog kajawa strasnog putnika i izgnanika iz
otaxbine. Misao da ne treba ii daqe od svog doma" i da nas tuina,
osim u avanturu, neretko vodi i u haos i nesreu, jeste zakquak onoga
kome je Hiperboreja jednako daleka i nedokuiva kao i zaviaj u koji ne
moe da se vrati (Ovakva misao o putovawu i tuini kao zloj kobi bie

66 Nav. delo, str. 596.

67 Petar Xaxi, Arkanska priroda 'veza' u delu Miloa Crwanskog", Delo, 1978,
br. 5, str. 2829.
364

podrana priama o sudbini umetnika, pripovedaevih srodnika po

patwi i svojevrsnih dvojnika: Mikelanelova vezanost za rodno mesto
bie iskazana metaforom Firence kao gnezda, Tasova nesrea je u tome
to se zaviaj ne moe na onu poneti", a motiv izgnanstva jednako
tragino odreuje i sudbinu antikih qudi, Ovidija i Tiberija). Idea-
lizovani prostori smisla konstruiu se onda kada su izgubqeni, dok
sve to im prethodi (kao u poemi Lament nad Beogradom) postaje nebit-
no, groteskno i ugroavajue.
Tema smrti, koja premreava Hiperborejce od poetka do kraja, upi-
sana je u modelovane prostore Hiperboreje. Citirajui Kjerkegora, pri-
poveda opisuje sopstveni zamor taedium, vitae kao prvi predznak
umirawa i kao uslov da nas smrt uzme k sebi: Dok taj zamor u oveku ne
nastupi, smrt je slabija od nas i eka. ovek dakle sazreva za smrt kao
kruka."68 Sazrevawe za smrt i okretawe snu koji, po pripovedaevim
reima, kako ovek stari sve vie zamewuje stvarnost, odvija se i kroz
hotimino i stalno sklawawe u povlaene prostore Hiperboreje, te
je wihova funkcija i u pokuaju da pripovedaa pripremi za onostrano
smirewe. Hiperboreja, i mitska i pesnika/putopisna, nije samo uto-
pijska zemqa iza severnih vetrova, na kraju sveta, nego je, istovremeno,
i zemqa iza kraja sveta, simbolini prostor zagrobnog sveta, predeo
harmonije s one strane ivota (Na istu dvostrukost mitske Hiperbore-
je ukazuje i Mari Delkur: Naime, izmiqenu zemqu u kojoj qudi ne mo-
raju radom da zaslue ispuwewe svojih eqa veoma je teko u antikim
predstavama razlikovati od boravita blaenih nakon wihove smrti.
Prva slika proizvod je detiwastih snova i stare qudske tewe ka lako
steenoj srei. Druga, pak, slika proistie iz verovawa starih naroda
da postoji zagrobni ivot, istina ne kako mi verujemo, da bi se ispra-
vila neka nepravda koju je mogla naneti ovozemaqska sudbina, ve kao
nagrada koja potvruje za ivota steen ugled i slavu () Hiperboreja
ima poneto i od jednog i od drugog, i to je vrlo teko razluiti"69).
Motivi polarnih ekspedicija izgubqenih u veitom ledu prvi su, u pu-
topisima sa Severa iz 1936/37. godine, uveli temu smrti kao velian-
stvenog sna", odnosno umirawa u kojem nema komedije smrti i svoewa
oveka na hemijsku formulu truqewa. Ono to pripovedau Hiperbore-
jaca i ini smrt prqavom i nedostojnom oveka jeste upravo u onome
to se sa telom zbiva posle we i to uniava i onemoguava svaku mo-
gunost vere u zagrobni ivot. Verovawe u Hiperboreju je osnova jedne
nove religije, koja se ne zasniva na konvencijama zvaninog hrian-
stva nego se oblikuje na drugoj podlozi, graenoj na elementima vlasti-
tog, realnog putopisnog iskustva. Bio sam", kae pripoveda, duboko
oaran lepotom, geografskom, naeg globa. / Naeg sveta. / Ovog sveta.
/ () Kod Hiperborejaca priroda mi se, prvi put, uini, boanska
slika smrti".70 Prostori Hiperboreje istovremeno su vanistorijski

68Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 254.

69Mari Delkur, Delfijsko proroite, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovi-
a, Sremski Karlovci Novi Sad 1992, str. 151.
70 Milo Crwanski, Kod Hiperborejaca, str. 525.
 365

prostori ivotne harmonije i punoe, ali i onostrani prostori ve-

nog mira.
Ugraivawem putopisa sa Severa u priu o Rimu i propadawu jed-
ne Evrope uoi Drugog svetskog rata delu se dodaje mitska dimenzija i
oblikuje krajwi vid drugaije religioznosti, iji su elementi naznae-
ni jo u ranim delima Miloa Crwanskog. Verovawe u mo prirode i
u ovaj svet kao jedini koji je oveku dat i modelovawe prostora s one
strane ivota ujediweni su u Hiperboreji kao izabranom utoitu.
Motiv raawa i venog obnavqawa prirode u Qubavi u Toskani sagle-
dan je u liku Madone, bogomajke porodiqe koja u sebi ukrta boansku
i smrtnu dimenziju. U Hiperborejcima ona se pojavquje samo kao stalna
tema u Mikelanelovoj umetnosti, a svojevrstan pandan postaju elemen-
ti iz severnog sveta u kojima se ovaplouje iskonsko naelo raawa,
produeno kroz, za poznog Crwanskog sutinsku, tajnu veze izmeu maj-
ke i deteta. Pomenuta scena meke i meeta iz kopenhagenskog zoovrta,
Mater Lactans, kao slika beskrajne nenosti" svedena u svojoj animal-
noj jednostavnosti, i par polarnih lasta kao da koriguju i mewaju ni-
hilistiki semantiki tok Hiperborejaca, odnosno pripovedaevu mi-
sao usmeravaju ka sagledavawu vieg i iskonskog smisla koji nudi ute-
hu: Ne bih znao da protumaim to uverewe, ali sam ba mislei na te
daleke predele nauio, o smrti, mnogo, i naao u wima neku utehu. Ja
sam tek bavei se miqu o smrti, naao mnogo tota u svetu, to je
uteno () Ne treba se bojati smrti i ne treba je smatrati kao neto
bedno i oveka nedostojno. Ja sam video polarnu lastu. Mujaka i en-
ku. Ne mogu da zamislim da postoje u nekom besmislu, iako ne verujem
da su tvorevine nekog Boga oca, koji ima dugu bradu."71 Oblikovawe jed-
ne unutarwe, vie religije ije su take oslonca zasnovane na putopi-
snim iskustvom potvrenim prostorima krajweg severa i wegovim mit-
skim implikacijama ine tematsko i smisaono sredite proze Hiperbo-
rejaca.
Svodei raune sa sopstvenim verovawima i zabludama, samerava-
jui svoje prethodno ivotno iskustvo sa pozicijom iz pripovedake
sadawosti, Milo Crwanski je u Hiperborejcima teite stavio na
granine situacije roewa i smrti. Putopisna podloga od koje se po-
lo evoluirala je u povlaen prostor koji nudi zatitu i smirewe, a
udna kwiga" u kojoj se sabiraju sve kqune teme Crwanskove literatu-
re i po svojoj tematskoj i po anrovskoj sloenosti jedinstvena je kwi-
ga u srpskoj kwievnosti.

71 Nav. delo, str. 410.

366

Dr Slaana Jaimovi

'STRANGE BOOK' AND THE TOP OF THE COMPLEX GENRE MODEL

Travelogue Elements in Milo Crnjanski's Book Kod Hiperborejaca

Summary

When it comes to the travelogues of Milo Crnjanski, one can conclude that they
are never just travelogues, but works functioning with the inclusion of various literary
procedures and elements of other genre patterns into travelogue basis. The work which
in its genre complexity and resistence to a clear genre categorization is unique in the
Serbian literature, is certainly the prose book Kod Hiperborejaca (Among the Hyperbo-
reans); awareness about the unusual quality of the genre structure and about the unique
thematic and compositional idea of The Hyperboreans was expressed by Crnjanski him-
self several times in interviews which he gave on various occasions in the last three de-
cades of his life. When the work is viewed from the travelogue viewpoint, one cold ap-
proach it as an additionally sophisticated manuscript whose limits were stretched so that
they assimilated the categories of other genre patterns. The foundation of the book is of
travelogue nature: the person whose voice we hear exists in a foreign world, a foreigner
who is stimulated by the dislocation from his homeland and the socio-historical context
to discuss continually a broad topic of being a foreigner, the paths of his own destiny
and the destiny of the nation he belongs to, all through the listening of voices from the
completed reading which testify about the final outcome of human destiny. Primarily
under a strong influence of the memoirist and the fictional, novel-like aspect, the trave-
logue basis is changed and included into a literary whole which by its complexity sur-
passes the possibilities of form which we, otherwise, would call the travelogue.
The paper also interprets in greater detail the travelogue-narrative techniques of
this prose, the ways of modelling the travelogue space and its tropization, the motives
of the co-travellers, multiplication of the travelogue perspective, different relations
between the factographic and the fictional, as well as the shaping of parallel worlds
with the symbolic and mythical connotations.
 UDC 821.163.41-14.09 Maksimovi D.:050.488(497.11) MISAO 1920/1922"
821.163.41-95

DESANKA MAKSIMOVI IZMEU TRADICIONALNOG

I MODERNOG RANO RAZDOBQE ASOPISA MISAO1

Bojan Jovi

SAETAK: U tekstu se analizira pre svega razdobqe in-

tenzivne saradwe Desanke Maksimovi sa asopisom Misao od
1920. godine do promene urednitva 1922. Ukazuje se na per-
cepciju i recepciju wenog kwievnog delovawa kod zvanine
kritike, kao i kod pesnikih savremenika, i na specifinu
poziciju izmeu tradicionalnih i modernistikih kwievnih
normi.
KQUNE REI: asopis Misao; moderno i tradicional-
no, pesnika forma, Desanka Maksimovi, Sima Pandurovi,
Stanislav Vinaver

Posebnu radost, ovog puta preteno li-

nu, priiwavalo mi je to pak to je Misao,
ve pri svojim prvim koracima, dobila na
poklon, kao da je ovaj pao s neba, itavu
jednu zbirku zrelih pesama, od kojih su ne-
ke, bar po mome suewu, imale antologijsku
vrednost. Prva moja briga bila je da taj
dar, po mogustvu ceo, sauvam samo za Mi-
sao. Poeo sam, zato, forsirano da publi-
kujem u asopisu // ovu poetnicu, od koje
je ve 1921. nakon nepune godine i po od
prve wene objavqene pesme, mogao da ue
znatan broj priloga u tada objavqenom iz-
dawu Antologije Misli.
Velimir ivojinovi Massuka

MAKSIMOVI Desanka, roena 1896, ob-

javila je bezbroj pesama, poevi jo od
vremena kada se skoro u svakom broju aso-
pisa Misao (pod urednitvom V. ivoji-
novia i Sime Pandurovia, 19201924)
mogla nai poneka wena pesma. Tako to tra-

1 Ovaj tekst je nastao u okviru projekta ON148018 Uporedna prouavawa srpske

kwievnosti (u evropskom kontekstu), koji finansira Ministarstvo nauke i tehnologije
Srbije.
368

je ve trideset godina, kao ivi dokaz da

ne treba bukvalno shvatiti dijalektiko pra-
vilo da se kvantitet mewa u kvalitet.
M. Risti, Kwievna politika

Osvrui se, na uvodnim stranicama Antologije najnovije lirike

asopisa Misao,2 na ureivaku politiku prvih wegovih svezaka, jedan
od izvornih urednika glasila, pesnik Sima Pandurovi, dao je obra-
zloewe tadawih kriterijuma odabira kwievnih priloga:

U kwievnom delu Misli urednici su se starali da donesu samo one

priloge koji su imali neosporno potrebne estetike, dakle iste umetni-
ke vrednosti. Oni nisu pravili razliku izmeu pojedinih pravaca i ko-
la, izmeu starih" i novih", ali su se briqivo starali da pod vidom
umetnosti ne propuste u list napred pomenute mistifikacije pretencio-
znih i praznih pseudoreformatora i nadripisaca. Prema tome, ako izve-
sni produkti tzv. novih pisaca nisu mogli dobiti mesta u Misli, to je sa-
mo zato to su to u stvari besmislice liene svake umetnike vrednosti.
Inae, urednici su ak radije putali radove mladih i najmlaih pisaca,
nepoznatih i tek poniklih talenata, no poznatih i priznatih pisaca, sma-
trajui da je kwievnost iv organizam koji se razvija, i da je prvi zada-
tak jednog ozbiqnog asopisa da bude prethodnica u stvarawu priznawa
onim talentima koji su tu, ali se jo ne vide i ne priznaju; jer su mladi
oni na kojima ostaje ne samo svet nego i kwievnost.3

U grupi tih najmlaih pisaca, nepoznatih i tek poniklih talena-

ta" nalazila se i Desanka Maksimovi, koja je u nau kwievnost na-
kon svetskog rata stupila stupila naporedo sa pokolewem autora iz-
razitih modernistikih/avangardistikih tendencija (u razdobqu na
prelazu vekova roeni su I. Andri /1892/, M. Crwanski /1893/, M.
Nastasijevi /1894/, B. Tokin /1894/, S. Krakov/1895/, A. Vuo /1897/,
D. Maksimovi /1898/, R. Petrovi/1898/, D. Vasiqev/1900/, Q. Mi-
ci /1901/), i zajedno sa mnogima svoje prve stihove objavila upravo u
novopokrenutom asopisu pod urednitvom V. ivojinovia-Massuke
i S. Pandurovia (uz Desanku, stihovima, prozom, ogledima ili prika-
zima / kritikama u Misli u isto vreme sarauju i T. Manojlovi, S.
Vinaver, S. Stefanovi, A. Ili, M. Crwanski, I. Andri, D. Mar-
kovi, S. Krakov, R. Mladenovi, itd). Pri tome je Maksimovieva,
pre nego poetiki, iwenicom da nije pripadala niti jednom od po-
kreta niti grupa odnosno da eksplicitno i manifestno nije podrava-
la niti jednu estetiku/ideologiju koje su se u tom trenutku borile za
prevlast na kwievnoj sceni, meu mladima zauzimala jasno izdvojeno
mesto. Sa druge strane, takav poseban poloaj umnogome je uticao na
percepciju/recepciju Desankine poezije, kako meu zastupnicima zva-

2 Antologija je u tri beogradska izdawa, dva 1921. godine i tree iz 1927, obuhvati-
la sedamdesetak pesnika-saradnika asopisa i preko 170 wihovih pesama.
3 Antologija najnovije lirike, s predgovorom S. Pandurovia i pogovorom V. ivo-
jinovia, drugo izdawe, Misao, Beograd, 1921, str. .
 369

nine (tradicionalne) kwievne paradigme tako i meu nastupajuim

modernistima/avangardistima.
Kada je najpre re o zvaninim kwievnim krugovima, olienim
pre svega u urednitvu Misli u doba Desankinih poetaka, mlada pe-
snikiwa je uivala punu i bezrezervnu podrku. Osobine poezije Mak-
simovieve, spojene sa wenim linim karakteristikama (pa i linim
poznanstvima),4 doprinele su da i poetikom i temperamentom bude vi-
e nego prihvatqiva kao predstavnik mladih". Sa druge strane, De-
sanku je Pandurovi, po svemu sudei, svrstavao u struju pisaca koji se
oslawaju na dobre" tradicije srpske kwievnosti, koju su, uz samog
Pandurovia, inili ivojinovi Massuka, Dui, anti, Raki i
Krklec.5 Ovu grupu karakterisalo je visoko vrednovawe emocije, velika
pawa posveena intelektualizaciji oseawa, kao i veto vladawe po-
etskom formom i jezikom kojima se ovaj proces odvija.6
Stoga je od 1920. godine, pa sve do promene urednitva 1922, kada
Ranko Mladenovi privremeno dolazi na elo Misli,7 Maksimovieva
u asopisu objavila tridesetak radova, to u stihu to u prozi; osim
jedne prie, praktino je sve poezija. U tom poetnom razdobqu Desan-
kina poezija je ubedqivo najzastupqenija od svih pesnika tampanih u
Misli; ak i kada je re o svim autorima uopte, dakle i piscima cr-
tica, prikaza ili kritika, ona spada u najobjavqivanije. Takoe, krajwe
su retki autori koji su u istom broju objavili vie od jednog original-
nog priloga8 Desanki je to uspelo tri puta u kwizi , svesci od

4 Zahvaqujui iwenici da je Desanka poznavala Pandurovievu suprugu, koja je bi-

la rodom iz Vaqeva, sveska wenih stihova je i dospela do pesnika, potom i do ivojino-
via. Str. 49.
5 Vidi: Gojko Tei, Srpska avangarda u polemikom kontekstu (dvadesete godine),
poglavqe Avangarda kao kompromitovawe kwievnosti (Kritiki stavovi Sime Pandu-
rovia)", Svetovi, Novi Sad, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1991, str. 80.
6 Sima Pandurovi, Danawe kwievne orientacije", Misao, Kwiga H, sv. 3,
1. oktobra 1923, str. 13811382. Pandurovi izdvaja jo dva kwievna usmerewa slabe
imitatore loijih radova starije pesnike generacije i pokret posleratnih eksponenata
pre politike nego kakve umetnike ili kwievne ideologije", koji su ruili sve
vrednosti svaku logiku, etiku i estetiku a od kwievnih jezik i stih, odnosno smisao.
Sa druge strane, analiza osobina pesnitva autora suprotstavqenih eksplicitno- i im-
plicitno-poetikih, kulturolokih i ideolokih pretpostavki pokazuje da ono to je,
na prvi pogled, veoma udaqeno, ipak ima odreene dodirne take koje ak omoguavaju da
se govori o pripadawu zajednikim, nadreenim pojavama. Primera radi, lirika razno-
rodnih autora poput S. Pandurovia, D. Maksimovi, R. Petrovia i M. Nastasijevia
pokazuje uticaj razliitih tendencija onoga to bi se u naoj i u evropskoj kulturi mo-
glo u najirim crtama oznaiti kao vitalistiki primitivizam. Kod Pandurovia je
re o anticivilizacijskom egzotizmu i odreenim protoekspresionistikim crtama, kod
Maksimovieve o odbacivawu kulture i povratku obogotvorenoj prirodi i preplitawu
biqne sfere i enskog principa, kod Petrovia o najrazliitijim ekstatinim mani-
festacijama formi i slika primitivnog doivqaja sveta, kod Nastasijevia pak o umet-
nikom stremqewu ka oblasti nadlogine, natpojmovne, ive i celovite stvarnosti.
7 U razdobqu Mladenovievog ureivawa Misli intenzitet saradwe sa Maksimovi-
evom drastino opada, te Desanka objavquje jedan pesniki sastav, Pauk" kw. H, sv. ,
16. maj, str. 738. O promenama u asopisu pod Mladenoviem vidi opirnije u kwizi
Stanislave Bara Avangardna Misao: (avangardne tendencije u asopisu Misao u vreme urei-
vawa Ranka Mladenovia 19221923), Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2008.
8 Jedno od naela ivojinovieve ureivake politike bilo je da ne objavquje po
vie pesama od jednoga pisca." U Desankinom sluaju eleo je i da zaliha vaqanog mate-
370

16. januara 1920. godine objavila je pesme Jedna smrt" (str. 422), i
Pitawe" (str. 424); u svesci od 1. februara 1920. pesmu Kraj dru-
ma", (str. 510511) i pesmu u prozi bez naslova, (str. 513514), u kw.
sveska , 16. maja 1921, Moja pesma", (str. 96) i Smrt", (str. 100).9
Ovakva iroka zastupqenost na stranama Misli dovela je do toga
da Maksimovieva nikada nije imala problema sa publikom rezulta-
ti ankete koju je povodom dodeqivawa novane nagrade za najboqu pesmu
u pomenutoj Pandurovievoj Antologiji najnovije lirike sprovelo ured-
nitvo asopisa Misao pokazali su da je u deset najpopularnijih sasta-
va Desanka, pored pobednike pesme Strepwa", nagraene sa 1000 di-
nara, imala jo tri (u Antologiji je Maksimovieva zastupqena sa
ukupno 11 sastava).10
Sa dolaskom Ranka Mladenovia na elo Misli 1922. godine, meu-
tim, dolazi do promena u ureivakoj politici asopisa. U krug sarad-
nika uvode se potpuno novi stvaraoci, poput R. Petrovia, M. Nasta-
sijevia, B. Tokina, D. Aleksia i M. Ristia, koji dobijaju naglaeno
mesto; pored toga i nekima od starih saradnika ustupa se znatno vei
prostor (pre svih S. Vinaveru). Zastupqenost drugih, opet, znaajno je
smawena sama Desanka Maksimovi tokom godinu i po dana potpuno
nestaje sa stranica asopisa. Sa povratkom Sime Pandurovia na me-
sto glavnog urednika Misli u oktobru 1923. godine Maksimovieva ob-
navqa saradwu: objavquje po nekoliko pesama 1924. i 1925. godine, da
bi u sledeem razdobqu bila stalno zastupqena, ipak u znatno smawe-
nom obimu nego ranije.
Kako bilo, doba afirmacije mlade pesnikiwe, kroz krajwe inten-
zivnu saradwu sa asopisom Misao, tako je ostalo iza we sledee go-
dine Maksimovieva e objaviti svoju prvu zbirku poezije (Pesme, 1924),
u izdawu S. B. Cvijanovia. Opet, kritiko pozicionirawe u odnosu
na tradicionalnu poetiku i moderna stremqewa nastavilo se i kroz

rijala potraje to due, da ga imam i za sve naredne sveske, da on bude stalni podstrek
za interesovawe italaca". Str. 55.
9 Odnosno pet, ukoliko se u obzir uzme i spojena sveska i , od 1. i 16. avgusta
1920, gde je objavila Proletwe pesme ()" 11289 Zato? Pesma u prozi" 11321133,
te kwiga , te dvobroj i , od 1. i 16. avgusta 1921, gde su tampane Po rastanku
( i )", str. 465 i Pa ipak", str. 472. Maksimovieva je, osim navedenih, do 1922. go-
dine u Misli objavila sledee priloge: Predoseawe", sv. 16. februara 1920, str.
590; Pokoena livada", sv. 1. marta 1920, str. 6834; Bolno probuewe" sv. 1.
aprila 1920, str. 827; Sastanak", sv. 16. aprila 1920, str. 912; Strepwa", kw. sv.
i , 1. 16. jula 1920, str. 1012; Proletwe pesme ()", sv. , 16. septembra 1920, str.
1322; Po rastanku", kw. sv. , 1. oktobra 1920, str. 14051406; Brai", sv. , 1. no-
vembra 1920, str. 1570; ewa", sv. , 16. novembra 1920, str. 165556; Il' se meni
moda ini", sv. , 16. decembra 1920, str. 1817; Nepotrebni poqupci", kw. sv. ,
1921, str. 21; Raawe zvezda", sv. str. 188; Posle rastanka ()", sv. str. 257
258; Pesma", sv. , str. 3367; Mali umetnik" (pripovetka), sv. , str. 428436 i sv.
, str. 507514; Pozdrav reci", , str. 5923; Radosti", sv. i , 1 i 16. juna
1921, str. 178179; Jedno uverewe" kw. sv. , 16. septembra 1921, str. 101102; Su-
ton", sv. , 16. oktobra 1921, str. 257; Iskrena eqa", sv. , 1. novembra 1921, str. 335;
Lov", sv. , 15. decembra 1921, str. 579.
10 (Urednitvo asopisa 'Misao') Rezultati nae ankete", Misao, jul 1921, kw. 6,
sv. 5/6, str. 431432.
 371

prikaze zbirke, sastavqene od grae objavqene dobrim delom u Misli od

1920. do 1922.
O pesnikom prvencu Maksimovieve pisali su tako B. Kovaevi,
M. Bogdanovi, M. Kaanin, S. Pandurovi, V. ivojinovi Massuka
itd. Osnovne karakteristike tih tekstova su dobronamernost i odmere-
nost kritike su po pravilu pozitivne i istiu vrline wenog pesni-
tva, ali i ukazuju na uoene nedostatke. Desankine pesme doivqavaju
se kao meke, sentimentalne i melodine, u slobodnom ali korektnom
stihu, u sasvim linoj i dobro naenoj formi, gotovo uvek vrlo rit-
mine katkada i virtuozno izraene";11 melodine (muzikalne) i lir-
ske, izvanredne psiholoke srodnosti sa narodnom enskom lirikom,12
pokazuju qubav za prirodu koja prevazilazi obian panteizam i, odba-
cujui intelektualizam, javqa se kao ista, bistra, starinska ali ru-
mena oseajna ushienost", znaajno obogaena konkretnim, uivqava-
wem u detaq."13
Desankina se poezija takoe poredi i sa ostvarewima pokolewa
nakon svetskog rata: Za razliku od pripadnika posleratne generacije
liriara koji su neretko pribegavali onglerstvu i mistifikaciji,
Desanka je znala da nae meru i odri ravnoteu, da se zadri u grani-
cama iskrenosti, istine i nadahnua."14 Neki od kritiara stavqaju
pak naglasak na formalnu stranu pesnitva Maksimovieve i na meru
koju je u tom pogledu pesnikiwa uspela da nae:

Prvo to pada u oi u ovim pesmama to je novina u formi. I ini

mi se, da neu ni malo pogreiti kad kaem da je ova darovita pesnikiwa
uspela da nae najboqi put za novu formu od svih poratnih pesnika."15

Za druge, meutim, upravo formalna strana dovodi Maksimovievu

u negativnu blizinu savremenih pesnikih stremqewa:

U pogledu forme stiha autorka ove kwige stoji na sredini izmeu

nae predratne i 'moderne' lirike, ali je na nau alost, a na svoju
tetu mnogo blia ovoj posledwoj."16

Pripadnici moderne" lirike, pak, bili su suprotnog miqewa

sa svoje strane, u nastupu protiv tradicionalne estetike i borbi za
sopstvenu afirmaciju, nisu blagonaklono gledali na Desankinu brzu i

11 Sima Pandurovi Pesme g-ice Desanke Maksimovi", Misao, oktobar 1924,

kw. H, sv. 3, str. 12661267, potpisano H. S., u: Desanka Maksimovi: spomenica o 100.
godiwici roewa, priredio Velibor Berko Savi, Vaqevo 1998, str. 141.
12 Milan Bogdanovi, Desanka Maksimovi: Pesme, Izdawe S. B. Cvijanovia,
Srpski kwievni glasnik, Beograd, oktobar 1924, kw H, br. 4, str. 309311, Spomenica,
str. 142.
13 Isto, str. 144.
14 Milan Kaanin, Pesme Desanke Maksimovi", Letopis Matice srpske, HS,
decembar 1924, kw. 392, str. 9495, Spomenica, str. 150.
15 Sinia Paunovi, Pesme" Desanke Maksimovi", Izdawe Izdawe S. B. Cvija-
novia, Beograd 1924, Polet, 1924, kw , sv. , str. 6367. Spomenica, str. 151.
16 V. J. Ili Mlai, Pravda, br. 323, str. 2, Spomenica str. 147.
372

iroku popularnost, a pogotovu ne na tendenciju da se ona u kritici

istie kao pozitivni (ili pak negativni) predstavnik mladih". Bez
obzira na pesnikiwinu izrazitu povuenost i drawe po strani u
estetikim polemikama i javnim nastupima, u stavu novog kwievnog
narataja prema woj od poetka postoji jasan antagonizam. Najpre se
zapaa skoro sistematsko odsustvo zanimawa za kwievno delo Desanke
Maksimovi, bilo pozitivnog bilo negativnog, kako pesnikih savre-
menika tako i prikazivaa wene poezije.17 Gotovo potpuno ignorisawe
neprikazivawe kwievnog delovawa Maksimovieve ilo je dotle
da je Stanislav Vinaver Desanku izostavio i iz svoje Pantologije,
praktino do poznih dana, posvetivi joj tek 1938. godine mali tekst u
Dokumentima", TETKA DESANKA MAKSIMOVI". U wemu, sa ja-
snim vrednosnim predznakom, na sebi svojstven nain karakterie i
linost i delo (poeziju i prozu) Maksimovieve:

Poznata po svojim boleivim stihovima. Kao pripoveda ona je za

pesmu, a kao pesnik ona je za priu. Ume sa svima da bude dobro, pa je do-
bro i sa urednikom ovih linih beleaka i zbog toga se o woj vie ni
ovde ne sme da govori."18

Omalovaavawe sline vrste susree se i u spisima vodeeg nad-

realiste, Marka Ristia, koji, u navedenom odlomku svoje Kwievne po-
litike, ironino tvrdei da je pesnikiwa ivi dokaz ogranienog va-
ewa maksime dijalektikog materijalizma o prelasku kvantiteta u kva-
litet, zapravo izrie sasvim negativan vrednosni sud o wenom delu.19
Stav prema Maksimovievoj obeleen je i aktivnijim oblicima
suprotstavqawa, kakve u svojim priseawima opisuje Velimir ivoji-
novi:

U revnosti krewa tla koje je trebalo oistiti za novije i najnovije

vrste cvea iz sopstvenog rasadnika, ta grupa je a moda ba Vinaver
pre sviju uzela ubrzo na nian i Desanku Maksimovi. Ta mlada devoj-
ka, tiha i povuena, najmawe je liila na protivnika podobna da se umea
ma u kakav boj ili kadra da ga ma s kim i bilo zbog ega vodi. Moglo se
stoga samo nagaati kakvi se razlozi i kakve pobude krile iza slone na-
vale ovog borbenog stroja na ovu pitomou potpuno obezoruanu devojku
koja nije znala nita drugo nego da se ispoveda u stihovima. Ta navala je
voena, bar sprva, vie okolino no neposredno; vie usmenim zapra-
ivawem, na skrovitim mestima i u skrovite sate, no otvorenim naletom,

17 Moe se bez preterivawa rei da Desanka Maksimovi zaprvo nikada nije bila
prihvaena od pokolewa pisaca sa kojima je nastupila, bez obzira na wihovo poeti-
ko-estetiko, odnosno kulturno-ideoloko usmerewe. Za Spomenicu o 100-godiwici roe-
wa i wenih preko 1100 strana nije se mogao nai niti jedan (pohvalan) tekst povodom
Desanke Maksimovi koji je napisao neki od pripadnika modernistiko/avangardisti-
kih pokreta, bez obzira na wihove specifine odlike.
18 Stanislav Vinaver, Pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike, agor, Beo-
grad 2007, str. 283.
19 Pri tome Risti ne dri mnogo do preciznosti podataka, greei u godini ro-
ewa Maksimovieve i u razdobqu Pandurovievog ureivawa.
 373

sve dok joj se, krajem dvadesetih godina, kao posve neoekivani saveznik,
nije pridruio onaj boni, ali i otvoreni napad onih koji su, u ime no-
vih, tek naknado otkrivenih, mada pomalo vanestetskih i vankwievnih,
ali utoliko neodoqivih saznawa, osuli po ispovednoj poeziji. Ovo po-
sledwe je bilo, naravno, plod nedovarenih ideolokih domiqawa. Pore-
klo onog prvog je, meutim, tee bilo dokuiti.20

Desanka je u to doba bila izloena i linim invektivama, budui da je,

po svemu sudei, nisu tedeli ni u privatnim kontaktima. O tome sve-
doi i osvrt na dodelu prvog dravnog odlikovawa godine 1924/1925,
Ordena Svetog Save petog stepena:

Bila je tada negde objavila pesmu Grlice" inspirisana svojim suse-

dama u potkrovqu ulice St. Jacques, koje su je opomiwale na umu i na do-
movinu. Drugovi iz Jugoslavije koji su mahom spremali doktorate, alili
su se kako nije trebalo dolaziti u Pariz da bi se napisala pesma Grli-
ce". Ovu alu pesnikiwa je otplakala a zatim se i sama smejala i sa oni-
ma koji su se alili na raun Grlica" i danas je prijateq. Ona veli: Pu-
no svojih prijateqa ne bih danas imala, da nisam umela da zaboravim zaje-
dqive ale ili prigovore svojoj poeziji i sebi.21

V. ivojinovi Massuka razloge za ovakav stav nalazi u Vinavero-

vom priznawu da je razlog protivqewa pesnikiwi upravo wegova podr-
ka Maksimovievoj;22 sa druge strane, moda i vanija od toga je Pan-
durovieva stalna i gotovo bezrezervna promocija Desankinog pesni-
tva, kroz zapaen prostor koji je dobijala u Misli i blagonaklone
prikaze wene poezije koji e uslediti.
Intenzivna saradwa sa asopisom Misao tako je bitno odredila
potowe viewe pesnikog doprinosa Desanke Maksimovi, koji je po-
zicioniran negde na razmei izmeu tradicionalnog i modernog, hva-
qen, osporavan ili jednostavno ignorisan. Istina je da u obimnom pe-
snikom opusu Desanke Maksimovi ima velikih oscilacija.23 Tamo gde
je najboqa, meutim, Maksimovieva je uspela da stvori dela koja su po-
stala nezaobilazni deo tradicije ne samo kwievnosti sopstvenoga je-
zika,24 i to wen neprestano moderni i ivi deo, onaj kojem se itaoci

20 M. P. Blei, Desanka Maksimovi ivot praen pesmom, Delta press, Beograd,

1985, str. 5859.
21 Isto, str. 73.
22 Isto, str. 59.
23 Tako npr. Milan Bogdanovi povodom Zelenog viteza skree pawu na dve opa-
snosti po kvalitet poezije D. Maksimovi suvie lino pevawe u tonu ispovedne li-
rike sa jedne strane, i besadrajni ritmiko-melodijski manirizam, sa druge. M. Bogda-
novi, Stari i i novi, Kwievne kritike, Beograd, Izdavaka kwiarnica Gece Kona,
1931. str. 168169.
24 U velikom broju prevoda na strane jezike (kwige poezije prevedene su na dvadese-
tak jezika, pojedinane pesme na vie od trideset) istiu se doprinosi dvoje nobelova-
ca, ruskog pesnika Josifa Brodskog i poqske pesnikiwe Vislave imborske. Nobelovka
Margarit Jursenar nije prevodila Maksimovievu, ali je iznela zanimqiva zapaawa
povodom francuskih izdawa Izabranih pesama Desanke Maksimovi (Pariz 1971), koje joj
je poslala prevodilac Divna Denkovi-Brati. Jursenarova posebno istie lepotu pesa-
374

iznova vraaju Kada se pogleda istorija naeg pesnitva, pokazuje se

da je to vie nego to se moe rei za mnoge druge saradnike Misli,
kako u Pandurovievo tako i Mladenovievo vreme.

Dr Bojan Jovi

DESANKA MAKSIMOVI BETWEEN THE TRADITIONAL

AND THE MODERN EARLY PERIOD OF THE MISAO JOURNAL

Summary

The period of Desanka Maksimovi's most intensive cooperation with the newly
established journal Misao, which is bordered by the publication of the first works in
1920 and the change of editorial board in 1922, and resulted with the appearance of the
collection Poems in 1924 (and the three editions of Anthology of the Most Recent Lyri-
cal Poems 19211927), significantly determined the reception of her poetic work in
the light of the struggle between the traditionalists and the modernists/avant-gardists.
Traditional critics mostly saw Desanka's poetry as an acceptable example of the poety
of the young", while the more modern ones were hostile towards Maksimovi and al-
most systematically ignored her work.

ma vezanih za mono tle zemqe, (Seqakova smrt", Vowaci", Za zemqu gde vojska pro-
lazi"), onih koje izraavaju smisao jedne prirodne antike zakonitosti (ovek sa Bal-
kana"), ili u kojima je neizmerne samilosti za qude uopte (Za one koji posru") Vidi:
Miodrag Sibinovi: Izmeu svetova: novi aspekti kwievnog dela Desanke Maksimovi,
Zadubina Desanke Maksimovi, Narodna biblioteka Srbije, Prosvetni pregled, Beo-
grad 1999, str. 28; Kulturni dodatak Politike" od 14. maja 1988.
 UDC 821.163.41-31.09 Petrovi R.
821.163.41-95

PROBLEM VREMENA U ROMANU BURLESKA

GOSPODINA PERUNA BOGA GROMA RASTKA PETROVIA

Marija arovi

SAETAK: Ciq rada je da ukae na aloginost i nadre-

alnost hronotopa, kao i na wegovo razbijawe u romanu Rastka
Petrovia Burleska gospodina Peruna boga groma, te na speci-
finost vremenskih dimenzija, povezanih sa figurom putnika
i oveka koji se dosauje. Raspliwavawe, saimawe i mnoewe
vremensko-prostornih dimenzija ovde je, dakle, plod jednako
avangardnih postupaka montae, koliko i filosofije dosade i
dokoliarewa koja omoguuje nesmetan uzlet misli.
KQUNE REI: avangarda, dosada, hronotop, putovawe,
montaa

Dosada, tradicija, avangarda

Iako se Rastko Petrovi nije izjawavao kao nadrealista, Burle-

ska poseduje neke od najvanijih kvaliteta nadrealistikog dela alo-
ginost strukture i fragmentarnost delova teksta, nalik na automatsko
pisawe. Isto tako, ona se nadovezuje i na neke premise Marinetijevog
futurizma, pre svega na estetiku rata koja treba da osvetli i naine
borbe za novu poeziju i umetnost. Ovaj ruiteqski rat u Burlesci odno-
si se najpre na ono to je u avangardi bilo graditeqsko. Dosada kao iz-
vor svih zala, kako ju je opisao Kjerkegor, karakterie sve likove ovog
dela, qudske koliko i boanske, ali, istovremeno, predstavqa i pokre-
ta dogaaja. Zanimqivost" nasiqa, kojeg je Burleska prepuna (ubistvo
boanstva, krvava svadba, pohara manastira), predstavqa krajwu po-
sledicu dosade, zbog koje ovek moe da pomisli da je ono to nam
stvarno treba novi rat ili katastrofa".1 Stoga je Burleska jedan od ret-
kih primera nae kwievnosti (bila ona i avangardna) koji uvodi de-
kadenciju na nain tipian za zapadnu kwievnost, nastalu iz dosade
i zasienosti ivotom ubistva, bludniewa, incesti predstavqaju
zapravo jedini nain da se razbije umalost ivota qudi, ali i bogova.

1 La Fr. H. Svensen, Filozofija dosade, prevod Ivana Rajia, Geopoetika, Beo-

grad 2004, str. 41.
376

Rat se, naravno, odnosi i na borbu sa tradicijom kao premisom avan-

garde. Meutim, odbacivawe tradicije moralo je biti samo uslovno.
Prema T. S. Eliotu, ak i najmodernijem pesniku nemogue je potpuno
se we odrei. I Eliot i Petrovi bili su neuobiajeni potovaoci
tradicije: poto se modernost oslobodila tereta tradicije, trebalo bi
da je sadawost prestala da bude vezana za prolost. Meutim, dana-
wica je zamenila istoriju kao izvor smisla, ali jedna ista dana-
wica, bez povezanosti sa prolou i budunou, ne prua mnogo
smisla".2 Burleska nije liena odnosa sa prolou. Naprotiv, o woj
govorimo kao o viestruko referencijalnom delu, koje sledi tradiciju
na isti nain na koji je i osporava (videti, na primer, prikaz staro-
slovenskih boanstava), ali i kao otvorenom (koje poseduje konceptual-
nu nedovrenost), odnosno, hermetinom delu (zbog posebnosti an-
rovske antikonvencije i stilsko-jezike strukture). Meutim, ono po
emu Burleska spada u red neosporno modernih dela jeste oblikovawe
hronotopa i, unutar wega, doivqaj dosade kao modernog i egzistenci-
jalnog problema glavnoga junaka, oveka Nabora, upravo zbog napetosti
koja postoji izmeu tradicionalnog i mitolokog elementa, sa jedne, i
avangardnog ruiteqskog instinkta, sa druge strane.
Novine avangarde su najuoqivije u oblasti kompozicione tehnike
i forme kwievnog dela. Novi postupci odnose se, pre svega, na upo-
trebu montae i kolaa. Smisao montae u delima avangarde i nadrea-
lizma jeste simultanost prikazivawa, poput one na filmu, koja, za raz-
liku od wega, u kwievnom delu ne stvara utisak celovitosti, nego na-
protiv, utisak razlomqenosti. Slino dejstvo ima i uvoewe sponta-
nog asocijativnog toka, kao i destrukcija uobiajenih oblika hronotopa
i radwe. Opte odlike avangardnog dela imaju svoje poetke u likovnoj
umetnosti, gde se sa kubizmom prvi put javilo naputawe centralne
perspektive i uvoewe viecentrinosti koja se odrazila na koherent-
nost dela. Razarajui tradicionalne pojmove, ovakva dela u prvi plan
kao kohezionu silu stavqaju naelo montae, pri emu prvo nestaju uo-
biajeni tipovi hronotopa i princip kauzalnosti, vitalni za npr. ro-
man realizma. U Petroviu savremenom nadrealizmu roman je smatran
najprezrenijom moguom vrstom (u Bretonovim manifestima prezir pre-
ma romanu baziran je ne na irokim mogunostima ove vrste, nego na
iwenici da je smatran predstavnikom realistikog mimezisa).
Iako objawena naslovom, Burleska je izazivala nedoumicu u po-
gledu vrste i anra, pa se u literaturi sreu najraznorodnija odreewa
od poetske proze, kraeg ili novelistikog romana do antiromana.
Burleska predstavqa izuzetnu meavinu lirike (prisustvo stihova, li-
rizacija proze), epike (ponajvie kroz parodirawe epskih tema), drame
(posebno ekspresionistike, sa kojom je vezuju skokovitost radwe, ne-
stanak motivacije i prisustvo dijaloga). Delo je izrazite referenci-
jalnosti koje povezuje staroslovensku mitologiju, legende i srpsku sred-
wevekovnu kwievnost sa savremenim dobom. Prema starijim odree-

2 Isto, str. 143.

 377

wima, Petrovievo delo pripadalo bi tipu tzv. niske burleske u kojoj

se ozbiqne teme tretiraju s grotesknom leernou".3
Za problem vremena i naruavawa wegove logike najznaajniji je
pojam hronotopa koji je sutinski povezan sa anrovskim znaewem.
Hronotop, po Bahtinovoj definiciji, izraava sutinsku uzajamnu ve-
zu vremenskih i prostornih odnosa u kwievnom delu.4 On kae da se
anr obrauje hronotopom, pri emu je wegova najvanija dimenzija
vreme. Analogno ovome, na destrukciju anra utie i nesvakidawi
oblik hronotopa u Burlesci: vremensko-prostorno jedinstvo ne postoji
i o dimenzijama hronotopa se moe govoriti samo uslovno. Kada je re
o dosadi kao o srediwem temporalnom pojmu Burleske, Petrovi je ko-
risti da bi podvukao bezvremenost tog oseawa, koja se podudara sa bez-
vremenou hronotopa u delu i prelivawem dimenzija vremena i pro-
stora jedne u drugu, kao i sa meawem boanskog i qudskog sveta. Ni-
tewe u avangardnom kquu odvija se na svim nivoima dela, pa i na
narativnom. Dvostruki status naratora, gde jedan odista pripoveda dok
drugi to pripovedawe destruira, izmeta pripovedaki fokus i uvodi
ironinu distancu. Pomerawe, razglobqivawe vremena je po pravilu
povezano sa drugim, destruktivnim pripovedaem.
Shodno motivskoj osnovi dela (predstavi prirodnog oveka" pa-
ganstva, antropomorfnih boanstava), ono na planu jezika traga za
podsvesnim i preverbalnim. Razarawe na ovom nivou dela ogleda se u
sintaksiki gotovo besmislenim reenicama, mnogobrojnim aloginim
ponavqawima, repetitivnosti i monotoniji biblijskog stila u odree-
nim delovima koji su kwievno referencijalni (katalozi, nabrajawa i
slino), a koji upuuju na eksperimente sa govorom dece i doivqajem
jezika kod ludaka, koji su Petrovia posebno zanimali (eseji Heliote-
rapija afazije, Mladistvo narodnog genija, proza Qudi govore i drugo).
Za jezik Burleske tipina je hipertrofija, preteranost izraza, desakra-
lizacija pesnikog izraza. Neobina struktura reenice, nedovreni
iskazi, poremeen red rei, inkongruencija i upotreba arhainih gla-
golskih oblika, pre svega aorista i imperfekta, stvaraju efekat oue-
wa jezika i podseaju na zaumni jezik ruske avangarde. U Burlesci po-
stoji direktna uzajamna veza izmeu vremenskih i prostornih planova,
s jedne, i narativne logike, s druge strane: meawe hronotopskih od-
rednica povlai naruavawe pravolinijskog pripovedawa, uvodi de-
struktivnog pripovedaa i utie na jezik dela, kao to je i obrnuto.

Oblici vremena. Vreme i pria

Po reima Adrijana Marina, progresivni dinamizam ini itav

smisao i dramski paradoks avangarde: smrt i vaskrsewe se smewuju, to

3 Renik kwievnih termina, odrednica Burleska", Institut za kwievnost i

umetnost, Nolit, Beograd 1985, str. 89.
4 Mihail Bahtin, O romanu, prevod Aleksandra Badwarevia, Nolit, Beograd 1989,
str. 193.
378

je wena bitna odlika".5 Veiti proces ponovnog ovaploewa, nepresta-

nog raawa, ivotnih ciklusa koji se smewuju, odreuju dinaminu i
fluidnu strukturu, razbijawe vremensko-prostornih dimenzija, kao i
tok radwe koji je u Burlesci krajwe nejedinstven. Koncepcija vremena
koje se vraa (ciklina ili kruna) od izuzetnog je znaaja za mit
svaka mitologija zasnovana je na nizu slika, znaewa i paradigmi, koji
se mogu primewivati na svaki trenutak sadawosti i budunosti u
smislu arhetipa. Mitsko vreme u Burlesci povezano je i sa istou
vremena koje doivqava wen vremeni junak, Nabor Devolski: Isto",
ree Nabor sam za sebe, koraajui; u dolini, u planini ili u raju,
sve je to uvek isto! Uvek tlo pod nogama, a nebo daleko".6 Dosada kao do-
ivqaj vremena fenomen je modernog doba. To je posebno sluaj sa we-
nim egzistencijalnim vidom, mada postoje i izuzeci, kakav je npr. Se-
nekin pojam zamora od ivota" ili biblijski tekstovi, od kojih se
Kwiga propovednikova namee kao nedvosmisleni uzor Naborove dosade,
liena, dodue, religijske konotacije, jer se Nabor dosauje i na ze-
mqi i u raju. Nasuprot ciklinom, linearno shvaeno vreme manife-
stuje se kroz sinhronijsku i dijahronijsku ravan, a u Burlesci obuhvata
hronoloki" tok prilian vremenski raspon od staroslovenskog
vremena (vreme mita, paganstva, magije), preko doba hrianstva, sve
do piscu savremenog trenutka, Prvog svetskog rata, i ak zahvatawa u
(blisku) budunost, jer se vreme romana okonava 1925. godinom. Vreme
Burleske obuhvata, dakle, vreme staroslovenskog mita, zatim savremeno
doba (Naborovi potomci), ili objektivno istorijsko vreme, i subjek-
tivno vreme pripovedaa (samo se retko istie). Intervencija na mitu
podvlai depersonalizovan pristup problemu vremena, istorije i o-
veka u istorijskom vremenu. Mitotvorstvo Burleske zasnovano je na
kwievnim reminiscencijama iz najrazliitijih duhovnih epoha ove-
anstva (Biblija, sredwevekovna kwievnost, narodno stvaralatvo, me-
nipsko meawe proze, poezije, drame), kao i na nedefinisanim pripo-
vedakim glasovima koji naruavaju logiku povrinu teksta.
Najprisutnije u prvoj kwizi Burleske pod nazivom O raspusnosti
bogova, mitsko vreme predstavqa korelat paganskog, dionizijskog oveka,
primitivne kulture. Interesovawe za mit u avangardi je bilo posebno
izraeno, i inae karakteristino za roman HH veka, a u literaturi se
oznaava kao proces remitologizacije",7 zasnovan na mitu kao na ve-
no ivom ishoditu, na isticawu wegove veze sa ritualom i koncep-
cijom venog ponavqawa. Petrovi je u mitologiji, posebno staroslo-
venskoj, pronalazio potvrdu svojih ideja o mladistvu narodnog geni-
ja". Ovo vreme se povezuje sa kolektivom i wegovim detiwstvom, iji

5 Adrijan Marino, Avangarda", u: Avangarda. Teorija i istorija pojma 1, prevod

Mariane Dan i Aleka Mijovia, urednik Gojko Tei, Narodna kwiga, Beograd 1997,
str. 41.
6 Rastko Petrovi, Burleska gospodina Peruna boga groma, Dela Rastka Petrovia,
kwiga , Nolit, Beograd 1973, str. 72.
7 E. M. Meletinski, Poetika mita, prevod Jovana Janiijevia, Nolit, Beograd
1983, str. 30.
 379

kult nalazi mesto i u romanu Dan esti, wegovoj prethodnici (roman

Sa silama nemerqivim), poeziji, pripovetkama, a poseban vid dobija u
slikama Slovena i, nita mawe, wihovih boanstava u Burlesci. De-
tiwstvo kao doba nevinosti predstavqeno je jednako na individualnom
(detiwstvo svakog oveka), kao i na kolektivnom nivou (detiwstvo Slo-
vena kao politeizam, paganstvo, novi primitivizam, mladost rase).
Moe se pretpostaviti da je Petrovi slovensko mnogobotvo odabrao
zbog wegove nekanonizovanosti, koja mu je omoguila da vreme difuzno
rastopi u svim pravcima, tvorei sliku paganskog raja i boanstava
koja ga naseqavaju. Sa druge strane, Petrovi i sam raj predstavqa kao
mesto na kojem se nita ne deava, i esto govori o dosaivawu bo-
anstava. Slino Nieu, koji tvrdi da se i bogovi bore protiv dosade,
on iskustvo dosade prenosi i na raj, koji, kao i svaka utopija, deluje
ubistveno dosadno, jer je zanimqivo samo ono ega nema () Dosada je
granica utopije. Utopija nikada ne moe biti savrena, jer je savr-
enstvo isto to i dosada, a dosada svaku utopiju izjeda unutra."8
Osloboen hrianskih predstava o grehu i kazni, paganski svet bilo
je mogue predstaviti kao idilinu utopiju, svet blaenog preadamskog
saznawa. San avangarde HH veka ovde bi se mogao uporediti sa idili-
nim snom o novoj Arkadiji. Kao mesto u koje, po verovawu, nakon smrti
odlaze pravedne due, raj u Burlesci dobija sasvim druge konotacije i
postaje i qudski. Ova utopistiko-idealizovana vizija rajskog naseqa
podsea na seosku idilu kakvu poznajemo iz starije romaneskne tradi-
cije (pastoralni romani, kasnohelenistiki romani poput Dafnida i
Hloje). Takvom jednom slikom sa neizostavnim ironinim podtekstom
zavrava se prva kwiga Burleske, na ijem osnovu Petrovi formira
ooveene figure svojih bogova.
Ovde se vraamo na nepostojawe klasinog oblika hronotopa u Bur-
lesci stereotipne predstave se izbegavaju, pa se raj doslovno nalazi
u istoj ravni sa zemqom qudi. Razbijawe prostornog jedinstva ima veze
i sa pripovedakim postupkom, jednako kao i sa idejom dela, ime se
uspostavqa razgranati sistem veza izmeu razliitih planova dela
sakralizovano mesto, raj, predstavqen je kao neto banalno, a destruk-
cijom prostora postie se i ironizacija uobiajenih wegovih znaewa.
Staroslovenski raj je desakralizovan i predstavqen kao mesto u kojem
ipak ne vlada veito blaenstvo i u kojem ima mesta i za one koji nisu
pravednici (Nabor je ubica boga), kao to tamo mogu dospeti i ivi
qudi. Utopijski prostor koji naseqavaju qudi ne samo to je identian
staroslovenskom raju, nego ga sa wim povezuje i to to ne zna za hri-
anske pojmove praroditeqskog, ili greha uopte. Ubistva, incesti,
bludniewa, groteskni spojevi ivog i beivotnog predstavqaju ivot
sam, pa samim tim nisu nita udno. Dejstvo razarawa prostornog je-
dinstva je dvostruko ako se povee sa nainom pripovedawa, za re-
zultat ima desakralizaciju i ironizaciju, a kada se povee sa objektom
pripovedawa, ovo sniavawe ima jasne prostorne odlike, u kojima iz-

8 Svensen, navedeno delo, str. 144.

380

meu mesta koje naseqavaju bogovi (pretpostavqenog slovenskog Olim-

pa) i onog u kojem ive smrtnici nestaju sve razlike. Mitsko vreme,
kquno za razumevawe razarawa vremena, potiskuje objektivno istorij-
sko vreme, i prikazuje radwe i dogaaje kao manifestacije venih pro-
totipova. Tako se savremeni trenutak pretvara u bezvremeni svet mito-
logije, to se izraava prostorno. Mitski Devol se, dakle, javqa kao
genius loci ili duh mesta, toponim koji postaje prostorni arhetip
transcendentnih saznawa".9
Osnovni vid hronotopa vezanog za predstavu raja je idilini. Ve-
im delom bazira se na prostornim odlikama karakteristinim za baj-
ku i legendu, premda je prostor bajke obino nelokalizovan. Izlomqena
linija kretawa kroz prostor slina je bajkovnoj: nebo zemqa pod-
zemqe. Junak se nesmetano kree prostorima ije su atribucije izmea-
ne: u Burlesci, mrtvi prelaze u svet ivih i obrnuto. Bogovi su bestid-
ni u svom neznawu, neverni, stupaju u incestuozne odnose, preputaju
se afektima. Paganska boanstva su udqiva, teko im je ugoditi, jo
tee naslutiti wihove namere. Ovakav stepen antropomorfizacije uz-
vienih boanskih predstava u izvesnom smislu vii je od homerov-
skog: u antikom panteonu ima zavisti, neprijateqstva i preqube, ali
ne i odve familijarnog odnosa sa smrtnicima. Iako se on kao takav
javqa na nekolikim mestima i u Homerovim epovima, to su upravo ona
mesta koja su bila osnov Platonove kritike profanisawa boanskog.
Paralela sa Homerom treba da uputi na kompletno razbijawe iluzije
epskog vremena u predstavi uzvienog i na parodini okvir u kojem je
ono u Burlesci smeteno, to ovo delo prikquuje avangardnim tokovi-
ma, kao i burlesci kao kwievnoj vrsti. Epski oblik dela parodijski
pokazuje kako je i bogovima i qudima dosadno i kako raj vie nije me-
sto idealnog ivota wega u Burlesci zamewuje neopisivo dosaivawe.
Neke od osobenosti neomitologizma HH veka su i sinteze razliitih
mitolokih tradicija, ponavqawe i duplirawe junaka u prostoru, a na-
roito u vremenu (junaci ive veito, umiru i vaskrsavaju ili se ote-
lovquju u novim biima, inei tako kvazimitoloke likove).10 Vre-
mensko putovawe Nabora Devolca razueno na nekoliko vekova podrazu-
meva pomenute odlike: prvo mnogoboac, on postaje hrianin, posve-
tivi se nakon ubistva paganskog boga i doivevi natprirodnu, hi-
perbolinu starost. Unutar tog razvojnog kruga, on oliava i proces
repaganizacije. Svojim obraenitvom upuuje i na opti nain raz-
vitka qudske zajednice. Ono to su Sloveni bili u svom prirodnom
stawu, raspalo se u dodiru sa hrianstvom, tvorei neku vrstu simbi-
oze. Ovde nalazimo vie Petrovievih osnovnih motiva, pre svega mi-
sao o Slovenima kao o neemu mladom, ivotnom i nedozrelom, a pu-
nom sirove snage i stvaralake energije, ali i tragawe za arhetipskim,
kolektivnim nesvesnim, duhom celokupne slovenske rase. Prema toj ar-
kadijskoj veselosti, animalnosti ak, nametnute dogme o muenitvu i

9 Mirjana Popovi-Radovi, Srpska mitska pria, Rad, Beograd 1989, str. 31.
10 Prema: E. M. Meletinski, navedeno delo, str. 296.
 381

haqinama od kostreti morale su delovati kao nasiqe. Na vrhu svega je

otkrovewe da miini, bioloki, prirodni ivot ima prevlast nad
onim intelektualno iskonstruisanim, ili: Telo e nauiti moj ivot
zdravqu i disciplini, a misao ga je bila nadraila toliko".11 Da je
re o duhu vremena utvruje i Hose Ortega i Gaset, koji u optoj duhov-
noj klimi toga doba pronalazi potvrdu za povratak detiwastosti i mla-
dalatva: Zato bi, stoga, bilo loe da nastupi doba koje bi dalo
prednost telu radi uspostavqawa ravnotee naruene preteranim ve-
liawem duha, vekovima unazad? Doba oporavka Evrope."12
Pod uticajem Bergsonovog antimehanicistiki vienog vremena,
vie nije re o jednodimenzionalnom, pravolinijskom vremenu u fik-
siranom prostoru, nego o silama nepredvidqivog i sveviweg sluaja
(kakav je i sluaj-komedijant Miloa Crwanskog). Zanimqivo je da je
ovakvu viziju vremena imao jo Avgustin u svojim Ispovestima iako je
ona, prirodno, bila duboko religioznog tipa: on je smatrao da razlii-
ta vremena mogu postojati u jednom, ali ograniena na objekat kontem-
placije, a to moe biti i umetniko delo. U Burlesci sva vremena po-
stoje odjednom, naporedo. Petrovi neretko koristi razliite glagol-
ske oblike unutar jedne reenice, da bi naglasio vremensku neusagla-
enost ovih planova, svojevrsne sintaksike signale raznovremenosti:
Privrsti im krila sa jedne i sa druge strane naroitim koiima,
zatim opqunuo ruke, zevnuo, protegnuo se"13 Ovde se spajawe razlii-
tih vremenskih planova dobija pomou spajawa prvo, take gledita
opisivanog lica (u datom sluaju linosti u delu), i, drugo, take gle-
dita lica koje opisuje (autora-priaoca)".14 To uslovqava reenice
unutar kojih postoji vremenska neusaglaenost (oblici glagola dati
nekad u sadawem, nekad u prolom vremenu). Jo ee, postupkom
montae naglaava jednovremenost. Ovi primeri, meutim, ne oznaa-
vaju samo specifian odnos prema vremenu, nego su i osnova ironi-
no-parodinog odnosa prema sakralnom: On dakle napusti devojku i
vrati se skruen u eliju. Kalueri zaplakae mnogo od radosti, heru-
vimi zapevae, serafimi zapevae, Sveviwi se ugodnije namesti u
prestolu".15 Zaveden uvodnim slikama koje dosledno interpretiraju mit,
legendu ili kanon, italac oekuje i nastavak u istom kquu koji izo-
staje. Ovi primeri ukazuju i na to na koji nain se destrukcija kao na-
elo iri sa jednog plana dela na drugi, obuhvatajui ga u celosti: na-
ruavawe vremenskog jedinstva odvija se istovremeno na planu jezika,
planu pripovedawa i na tematskom planu. Taj nesklad je i osnovni iz-
vor kominog i parodinog. Petrovi mitske obrasce koristi da bi ih

11 Rastko Petrovi, Probuena svest", u: Sabrana dela Rastka Petrovia, kwiga ,

Nolit, Beograd 1969, str. 94.
12 Hose Ortega i Gaset, Posmatra, prevod Qiqane Bukvi, Klio, Beograd 1998,
str. 47.
13 Rastko Petrovi, Burleska, str. 9.
14 B. A. Uspenski, Poetika kompozicije. Semiotika ikone, prevod Novice Petkovi-
a, Nolit, Beograd 1979, str. 101.
15 Petrovi, Burleska, str. 103.
382

isparodirao, uz pomo kataloga, nabrajawa, magijskih vrednosti broje-

va, sa kojima je to najlake uiniti, zahvaqujui wihovoj formulativ-
nosti: Ali stade tui grad za sedam godina",16 ili: Idue noi, eto
ti, skupie se dvanaest stotina sviraa iz svih moguih slovenskih
plemena".17 Ovo su primeri u kojima se hiperbolino saimaju ogrom-
ni vremenski rasponi u malom.
Dva suprotna doivqaja vremena, saimawe i irewe, povezana su
dosadom kao subjektivnim doivqajem vremena u kojem ono gubi odlike
realnosti i poprima obrise neeg nematerijalnog, ega moe biti pre-
vie ili premalo, a javqa se kao posledica vremenskog locirawa. Tako-
e je prisutna u svom hiperbolisanom vidu: Evo naeg oveka izvan-
redno zbuwenog. Vrati se onamo odakle je doao, tu se prostre po tlu i
ostade tako u potpunoj dosadi do danas () Sedamnaest hiqada godina
nije se makao sa mesta".18 Ovo vremensko usmeravawe vezano je za sam
tempo vremena: ono moe biti saimano (ubrzano) ili proireno
(usporeno, rastopqeno). U Burlesci poseduje oba ova svoja vida, jedna
drugom suprotstavqena: Bio Nabor Devolac, rodio se u selu Poqani-
ma, obian deran kod jezera Malia. Prvo obian deran, pa posle, po
nagovoru bogova, preselio se u raj: tamo se oenio, tamo nekome odru-
bio glavu, odande pobegao. Ispriana je wegova smrt, kao smrt svetog
oca umrlog est stotina godina posle svoga roewa"19 U ovu reeni-
cu, koja saima rastojawe izmeu pisca savremenog romana i prvih mi-
totvoraca, stala je cela istorija Naborova, ispripovedana u prethodne
tri kwige. Dvosmislenost ovog rastojawa podvlai sam naslov posled-
weg poglavqa reju naposletku definie se stawe (poloaj) neega
to je ipak, u nekoj neodreenoj meri, vremenski lokalizovano.
Potpuno ponitavawe vremena dato je u treoj, Apokrifnoj kwizi. U
woj se, na osnovu izvesnih apokrifa (Obilaewe Bogorodice po mukama,
Otkrovewe Varuhovo, grki spomenik Putovawe majke Boije kroz pakao,
narodna pesma Ogwena Marija u paklu), opisuje Bogorodiina poseta pa-
klu. Ona je zanimqiva i kao prikaz prostornih opozicija, ali jo vi-
e zbog apsolutnog nepostojawa vremena. Ova kwiga nudi zastraujuu
viziju venosti, to kaznu koja eka grenike ini jo stranijom,
jer joj nema svretka. Osueni na veito isto, obitavaoci pakla vajkaju
se zbog dosade koja je wihova kazna: nas ubija to to je na poloaj
jednom zauvek reen".20 Ostale vremenske linije obuhvataju, prvo, vreme
kasnog politeizma, datirano sa 798. godinom (u drugoj kwizi, O Naboru
Devolcu), vreme ve prihvaenog hrianstva, kao i poniteno vreme
ono koje to nije (u treoj, Apokrifnoj kwizi) i, na kraju, savremeno
doba (oko Prvog svetskog rata i neto nakon wega u etvrtoj kwizi,
ta je bilo naposletku). Najuoqivija vremenska neusklaenost, ispa-
dawe" u budunost, data je u zavrnom pasusu druge kwige, gde se na

16 Isto, str. 15.

17 Isto, str. 75.
18 Isto, str. 112.
19 Isto, str. 111.
20 Isto, str. 93.
 383

svadbi Naborovoj nakon ubistva boga Radgosia, kao deo dekora pomiwu
i eleznice, parobrodi i avioni. Ovi anahronizmi ukazuju na razue-
nost vremenske dimenzije, u kojoj u jednom, iako razlomqenom pripove-
dakom dahu, biva obuhvaena itava povest sveta.
Ako vreme posmatramo kao najvaniju dimenziju hronotopa, a hro-
notop kao neto to utie na anrovsko odreewe dela, onda je jedno-
stavno utvrditi paralelu izmeu nejedinstva vremena i nejedinstva
anra ovog dela, u kojem se briu granice izmeu mita, bajke i istori-
je, i vaspostavqa jedan univerzalni poredak koji ih sve obuhvata. Uo-
qivo je da se vremenske odrednice veoma esto javqaju odreene na isti
nain kao u bajkama, i da imaju u osnovi formulativan karakter. Meu-
tim, svaki put kada se pojavi formulativna vremenska odrednica, ona
je hiperbolisana i ironizovana. Ovim se ponitava mogunost posto-
jawa formule kao statinog segmenta pripovedawa, ime se delo ukqu-
uje u tokove avangarde po svojoj dinaminosti i destruktivnosti, ali
i u specifian korpus dela parodine kwievnosti, u koja spadaju
Gargantua i Pantagruel Fransoa Rablea, a kod nas Bakowa fra Brne
Sime Matavuqa.* Tako je uzeta i magijska vrednost brojeva ona se po-
tire preterivawem (hiperbolom). Jo jedan postupak spada u red izra-
zito destruktivnih to su dva kataloga, jedan na poetku druge, drugi
na poetku etvrte kwige. Prvi katalog nabraja predele koje su nase-
qavali Sloveni poetkom osmog veka i vaniji je u smislu prostor-
nog rasipawa, ali ukazuje i na specifian vid posrednog destruirawa
anra. Drugi, s poetka etvrte kwige, iznosi rodoslov Nabora Devol-
ca, i on je jo vaniji u vremenskom smislu. Ovaj rodoslov parodira
rodoslov iz biblijske Kwige postawa i predstavqa izrazito destrukti-
van postupak, koji moe biti i polemian odgovor na porodini ro-
man.21 Na to posebno upuuju delovi iz rodanika (koji se, parodiran,
javqa u Sremevom Vukadinu i Sternovom Tristramu endiju). On se
zavrava sasvim neindividualnim potomkom. Koristei saimawe vre-
mena, Petrovi u jednoj reenici prelazi mnogo vekova: dovde preju-
rio ivot od devetog do dvadesetog i etvrt veka".22
U Burlesci postoji i izvesna tewa da se qudsko i kosmiko vreme
spoje, a ta tewa ostvaruje se delovawem ne linog, ve opteg pame-
wa koje obuhvata ivot oveanstva".23 Povratak na kolektivno vreme i
opte pamewe predstavqa transpoziciju tragalake potrebe za onim
to je za Petrovia bilo najsutastvenije: lik praiskonskog, naivnog
oveka, iji su prvi koraci po jo vlanoj zemqi posle potopa mora-

* Meu ovim delima mogu se uspostaviti i neke druge paralele kod Petrovia
su, kao kod Rablea, veoma este slike materijalnog telesnog dole, biolokog i fizio-
lokog ivota, iako kod wega imaju drugi smisao, a sa Matavuqevim delom povezuje ga
jedna posebna kwievna slika, odnosno motiv pohare manastira, koji se javqa u treoj
kwizi Burleske.
21 Svetlana Slapak, Miturgija Rastka Petrovia", u: Kwievno delo Rastka Pe-
trovia, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1989, str. 169.
22 Rastko Petrovi, Burleska, str. 116.
23 or Pule, ovek, vreme, kwievnost, prevod Ivanke emeriki, Nolit, Beo-
grad 1974, str. 65.
384

li izgledati tako novi".24 Kolektivno vreme odnosi se na pravreme u

Burlesci, a moe se povezati sa Rusoovom filozofijom prirodnog o-
veka", ali i sa mitovima, a posebno onima koji se odnose na zamirawe
i obnavqawe vegetativnih ciklusa. Ovo oseawe vremena odnosi se na
oblikovawe vremenskih ciklusa pomou praznika, obreda vezanih za
ivot zemqe, godiwa doba, periode dana i godine. U prvoj i drugoj
kwizi Burleske, to je vreme mnogoboaca i wihovih boanstava, a ze-
mqa Devolaca, kao i raj wihovih bogova, prikazana je kao plodna rav-
nica od koje ive i jedni i drugi pravi idilini hronotop. Ovaj
pastoralni ambijent nestaje, zajedno sa vrstim vremenskim jedinstvom,
onda kada se iz wega izdvajaju individualni ivotni nizovi. Tada i
priroda prestaje da bude iva uesnica ivotnih dogaaja, kakvom je
ispoetka u Burlesci prikazana. U duhu neoprimitivizma, priroda je
vizija raja u arkadijskom, pastoralnom pejsau. Otuda je ona veoma e-
sto predstavqena personifikovano: cela priroda prsnu u grohotan
smeh neno uzbuena",25 ili: to se prirodi vrlo dopade, zelenoj lepo-
tici, odmah zaapta u uzbuewu".26
Individualno vreme ponajvie se odnosi na etvrtu kwigu koja, do-
due, poiwe ukidawem individue kroz pomenuti rodoslov Nabora De-
volca. Ali, ova kwiga je, kad je re o vremenu individue, najvanija,
jer otkriva poseban strah od istorije, ali i stvarnosti od koje se bei
u bezbednost mitske prolosti. U transcendiranoj vremensko-prostor-
noj situaciji Burleske izraena je kosmika egzistencijalna situacija
ovekova. Iza animalne veselosti kolektiva moda stoji ideja o bea-
wu u mrana stolea i podruja na kojima prestaje mogunost kontro-
le".27 Otuda komarno povezivawe razliitih vremenskih dimenzija na
svretku ove kwige, u kojoj se jednim sintetikim zahvatom obuhvataju
sva vremena. Sva ona ive odjednom staroslovenski bogovi, raweni-
ci iz Prvog svetskog rata, slike iz ivota Van Goga i Nabora Devol-
skog. Razbijeni fokus nestaje u ovom delu samo u retkim trenucima
pribirawa svih znaewa. Paradoksalno, to su isti oni trenuci u koji-
ma se logika i jedinstvo hronotopa najvie razglobquju. Tako u etvrtoj
kwizi postoji najvei broj primera za stilsko-znaewsku diverzifika-
ciju, a sama Burleska ukazuje se kao izuzetan primer nadrealistike ne-
loginosti.

Vremeprostor

Kao i vreme, prostor se javqa kao antropocentrina kategorija

kwievnog dela sistem odnosa koji ga ispuwava baziran je na qud-
skom sagledavawu i tumaewu prostora, a prostor je, opet, zasnovan na
qudskom doivqaju sopstvenog tela. Antropocentrinost Petrovievog

24 R. Petrovi, Helioterapija afazije", u: Eseji i lanci, Nolit, Beograd 1969,

str. 411.
25 R. Petrovi, Burleska, str. 10.
26 Isto, str. 50.
27 Ivo Andri, Umetnik i wegovo delo, Prosveta, Beograd 1981, str. 276.
 385

kwievnog kosmosa nije vezana samo za Burlesku. Opsednut qudskim te-

lom kao mikrokosmosom u kojem se mogu pronai svi elementi makroko-
smosa, on u prostoru ume da transponuje zaudne slike. Re je o poseb-
noj osobini wegove poezije, u kojoj se esto sreu slike prostora koji
se mewa prilagoavajui se qudskom telu, kao da se pred wim razmie.
Proimawe tela i prostora i ogledalsko udvajawe pokazuju se kao su-
tinski. Neke od ovakvih slika pronalazimo i u wegovim esejima, gde
se u linom doivqaju javqa inverzna perspektiva prostora, tako omi-
qena u Crwanskovom pesnitvu.* Sinhronizovan sa razliitim vreme-
nima, prostor e se javqati u svojim posebnim vidovima, hronotopskim
izrazima. Tako se u Burlesci razlikuju: prostor mita/bogova (kojem od-
govara idilino-folklorni hronotop), prostor realnosti/qudi (odgo-
vara mu najvie tip avanturistikog hronotopa) i ostali tipovi pro-
stora, utemeqeni na vremenskim ili prostornim opozicijama. Organ-
ska veza izmeu prostora i vremena u kwievnom delu utemeqena je na
wihovom proimawu: odreeni tip vremena oblikuje prostor, kao to
prostor daje smisao vremenu. Kako se prostor i vreme tesno proimaju,
uas od vremena postaje ujedno i prostorni, u kojem oveka mui paska-
lovska praznina prostora. Ova interakcija u Burlesci stvara specifi-
an vid datih kategorija koje su u osnovi destruirane, iako na mikro-
planu dela odgovaraju jedna drugoj. Realni geografski prostori posta-
vqeni unutar fiktivnog oslobaaju novi semantiki potencijal. Oneo-
biewe nastaje usled toga to se mistini, nepostojei, legendarni
prostor omeava stvarno postojeim toponimima.
Prostorne opozicije u prvi plan postavqaju distinkciju koja bi
trebalo da postoji izmeu raja (gore) i zemqe (dole), premda we nema.
Na to upuuje i izmeanost mrtvih i ivih, od kojih svako nesmetano
zadire u svet onih drugih. Ovde se naruavawe prostornih odlika za-
snovano na opoziciji gorweg i doweg sveta manifestuje kroz dva poseb-
na motiva motiv putovawa na nebo i motiv silaska u podzemqe. Pr-
vi od wih ima jasne veze sa apokrifnom kwievnou (apokrif Ot-
krovewe Varuhovo), zbog ega ih je Petrovi verovatno i smestio u tre-
u, apokrifnu kwigu Burleske, ali se javqa i u mistinoj literaturi
(na primer, Svedenborgovo delo Nebo i pakao). Putovawe smrtnika na
nebo ovde je prikazano kao prosti prelazak iz jednog (qudskog) naseqa u
drugo (rajsko, koje naseqavaju bogovi). Nema naglaenih vremensko-pro-
stornih razlika u opisu Naborovog odlaska u raj, gde poseuje svoga
suseda" Velesa. Indikativno je i to to se za opis prelaska kori-
ste elementi slini bajkovnim, ali potpuno profanisani, na primer,
formule se koriste kao statini, ali deformisani segmenti. Za razli-

* U tom smislu, esencijalni su zakquci B. A. Uspenskog. On kae da se pri sumi-

rawu vidnog utiska dinamika vidne pozicije prenosi na sliku, i kao rezultat toga nasta-
ju deformacije koje su karakteristine za obrnutu perspektivu. Daqe, ovakva perspektiva
je, kao i centralna, uslovni sistem prenoewa prostornih karakteristika realnog sveta
na ravan slike. Otuda razliiti rezultati razliitih vidnih pozicija kod zapadnih
umetnika ciq je slika stvarnosti, kod vizantijskih ouvawe realnosti same slike. B.
A. Uspenski, navedeno delo, str. 311314.
386

ku od bajke, u kojoj ovakav prelazak odreenih mesta uvek oznaava gra-

nicu izmeu ovog i sveta u kojem sve postaje izvrnuto i fantastino
(dolazak junaka do ume, jaruge ili bunara), ovim graninicima ne
pridaje se magino svojstvo. Nakon wihovog prelaska zapravo se ne de-
ava nita sem prelaska kao takvog. Tipski brojevi i tipska mesta
bajke ili rituala uzeti su kao osnov destruirawa i parodije. Slian
opis dat je u odlasku Naborovom kod Velesa: Put je vodio preko osam
jaruga i preko devet kladenaca".28 Remeewem odvojenih svetova i pre-
laewem iz sfere boanskog u qudski prostor i obrnuto stvara se in-
verzna prostorna perspektiva ne vizuelno, nego semantiki.
Sve korespondencije u povezivawu mitskih opozicija (goredole,
nebozemqa, mukoensko) upuuju na univerzum modelovan po ugle-
du na mitski. Tako je udwa za povratkom u prenatalno stawe na indi-
vidualnom nivou analogna povratku slovenskoj starini na kolektivnom
nivou. Mitska znaewa prostora povezuju se sa prostorom koji je tele-
sno proivqen jaka veza izmeu tela i predela ujediwuje naivno deje
iskustvo sa arhainim kolektivnim pamewem.
Motiv silaska u podzemqe vezuje se za apokrif Obilaewe Bogoro-
dice po mukama ili Viewe Bogorodiino. Ovde je i jedno od kqunih me-
sta za otkrivawe pievog specifinog odnosa prema logici hronoto-
pa u treoj kwizi romana, u odgovoru svetog Petra na Bogorodiino
pitawe kako moe puiti duvan u H veku kada jo nije pronaen:
Sluaj sestro; bili mi u etrnaestom, osamnaestom ili estom veku,
sve je to svejedno. Ja se stalno prenosim izmeu neba, zemqe i pakla, te
sam u bliem odnosu sa stvarima nego ostali qudi"29 Za Burlesku je
karakteristino i sloeno kretawe junaka kroz prostor. U tradiciji i
narodnim pripovetkama, due putuju kroz pakao i stiu u raj. Za bo-
anska bia obrnuti smer kretawa nije toliko neobian, koliko je to
za oveka, pa Naborovo putovawe kroz vremensko-prostorne dimenzije
upuuje na poigravawe sa perspektivistikom geografijom realistikog
romana. Ubrzawe o kojem govori biblijsko Otkrovewe jedno je od premi-
sa Burleske. Vreme vie ne protie normalno"; ono se rasteglo i pro-
irilo na dvosmislenu dimenziju stvarnosti. Prostor u svom nor-
malnom" vidu takoe vie nije mogue objasniti kretawem, jer je i kre-
tawe redefinisano. Pomerenost prostora je i jedna od osnovnih odlika
menipeje.30 Pored ostalih odlika koje je svrstavaju u dela komino-sati-
rinog karaktera, istiu se fantastini pripovedni okvir i trodi-
menzionalna struktura hronotopa, koja ukquuje prenos radwe sa zemqe
na nebo, odnosno pakao i(li) raj. Dinamika hronotopa postie se ne
samo kompozicionim sredstvima, nego i sueqavawem odeqenih sveto-
va, paganskog i hrianskog, meawem sinhronijskog i dijahronijskog
plana, naglim izmenama narativnih perspektiva (posebno uoqivih u
treoj i etvrtoj kwizi). Prostor se ne ostvaruje kao realno postojei,

28Petrovi, Burleska, str. 49.

29Isto, str. 87.
30 Leni Silard, Menipeja", u: Pojmovnik ruske avangarde 1, uredili A. Flaker i D.
Ugrei, GZH, Zagreb 1984, str. 6981.
 387

geografski odreen. Mada se ne podudara sa geometrijskim, u sutini

wegova konstrukcija mora biti ovome analogna, upravo da bi se omogu-
ilo wegovo oneobiavawe u odnosu na ono to posmatra ili italac
po inerciji doivqava kao realnost prostora. Burleska, ija radwa za-
poiwe u Perunovom raju, biva okonana u bolnici, savremenoj viziji
ekspresionistikog pakla.
Burleska se temeqi na pomerenom statusu teksta, fragmentarnom i
izlomqenom; ona je fantazmagorino-poetska vizija sveta od wegovog
arhainog stawa do savremenog trenutka. Destrukcija se sprovodi po-
stupcima ironije, destabilizovawa i anrovsko-narativnog kolaa. Jed-
na od posledica meawa vremenskih planova, kojim se naruava logika
pripovedawa i demistifikuju pripovedake tradicije, je i naglo pre-
kidawe mitoloke prie ironijom, kominim presecawem ili ak is-
povednim elementima. Preobraaji take gledita, prostora i vremena
dovode do toga da se bilo kakav sadraj ne moe dovesti do nekog razvi-
jenijeg oblika, u smislu u kom se jedan epski sie razvija. Otuda utisak
o promeni optike koja ponekad postaje toliko bliska svome objektu da
pria zadobija odlike nadrealistikog teksta.
Isto kao to se prostor drobi i ureuje po naelima vremenskog
diskontinuiteta, a vreme biva lieno logine perspektive, i radwa
podlee principima suprotnim hronolokima i racionalnima. Ova-
kva tematsko-motivska viecentrinost nalik je viecentrinosti u
slikarstvu o kojoj je pisao Uspenski. esto se deava da pripoveda,
mewajui optiku, zalazi u teksturu reenice i odlazi u digresiju, pa se
destrukcija ogleda i na mikroplanu dela, unutar jedinstvene reenice,
kao posledica pripovedakog fokusirawa: Kako je tu na domaaj ko-
pqa na livadi izmeu reke i konopqita uteo neki plat, i odisao
svoj naroiti miris (dok su se nevidqive bubice pele uz wegove travke,
zagrebale ih hrapavim kracima, zaklatile na vrhu vlata), to onaj mla-
di Nabor pozva devojku Upravdu da pou tamo i progovore".31 Naelo
montae u avangardi ispoqava se u Burlesci i u pojavi veeg broja toko-
va radwe u istom vremenu. Za radwu kwievnog dela vano je raspolaga-
we instrumentom vremena, a to je, u pripovedakoj umetnosti, pripo-
vedni tok, sled dogaaja.

Dosada svetova

Na kraju dela radwa jo jednom biva posuvraena, odnosno vraa se

na samu sebe, samu sebe saimajui: Sve se iznova ili pre vremena
zbi u isti mah: stvarawe, morali, Peruni, divke, mladii, raj, pakao,
ubistva, sredwi vek, religije, revolucije, komarci, ulice, ulice Sve
se zbi i umre u tom trenutku. Bilo je u tome i jo neeg uasnijeg i ne-
izrecivijeg. Za to vreme, koje bi najgrozovitije i najvelianstvenije u
svoj istoriji I dosada je vladala divno, od pre Nabora pa za dugo.

31 Petrovi, Burleska, str. 28.

388

Ali jedan zrak novog ivota, ivota nekog udaqenog, qubqenog ve-
lianstveni, prostreli me".32 Specifina deformacija vremena koja u
nekoliko rei opisuje ceo roman, zatvarajui ga, moe simbolizovati i
samu kwievnost, pri emu se dosada javqa kao kquan pojam, ne samo u
vremenskom smislu. Za razliku od Paskala, za iju je duboku religio-
znost ovek bez boga nita, i dosada je svest o tome niemu i, za razli-
ku od Niea, iji se bogovi dosauju, kod Petrovia se dosauju i qudi
i bogovi. To je dosada svetova nad kojom kontemplira Nabor, beskrajna
dosada koja ga ini nepominim sedamnaest hiqada godina, ista ona
dosada koja ujediwuje mladia i devojku, koju osea i sam bog, dosada o
kojoj pevaju i plugovi seqaka (dosado, dosado svetova!"). Ona omoguuje
i pluralizam prostora u istom vremenu, i mnotvo vremena u istom
prostoru, multiple tokove radwe; na kraju, ona omoguuje i svevremeno
Naborovo prisustvo uvek i svuda i ona je ta koja ga ini ivim simbo-
lom Burleske putnikom. Zato strukturnu okosnicu dela ine pokret,
dinamizam, putnitvo, koji klasinu fabulativnost mogu priznati sa-
mo kao anegdotsku, rasparanu. U Burlesci sve podrhtava u pokretu, da
bi se sjedinilo u zavrnom pasusu, koji iluziju literature jo jednom
istie na samom kraju teksta recom kao. Ono to posebno utie na
razlomqeni doivqaj vremena jeste snano asocijativno povezivawe,
nalik na najboqe i najzamrenije stranice nekog romana toka svesti,
koje onemoguava logiku kao osnov strukture. Prevaziena je klasina
naracija zarad novih, izlomqenih oblika bliskih modernom pripove-
daevom senzibilitetu. Dinamizam uslovqava pokretnu konstrukciju Bur-
leske. Prie i anegdote su beskrajne, kao u Petrovievoj poeziji, gde
svaka re oplouje onu narednu, poput istowakog veza koji prua ilu-
ziju beskraja. Pria nalazi svoje vreme meajui dimenzije prolosti,
sadawosti i budunosti. Perpektiva isprianog moe se uvek prome-
niti.
Kada se pria Burleske poredi sa vezom, treba imati na umu eseji-
stike radove Rastka Petrovia u kojima govori o umetnosti naih ve-
ziqa, iji su radovi mogli predstavqati kakvu mitsku istoriju, dru-
gi kakav lov, trei kakav ep".33 I u Vinaverovom tekstu Nai vezovi,
strukturi veza pripisuje se matematika pravilnost, apstraktno znae-
we koje se moe nastaviti do u beskraj. Bitno je to to je junaku o-
veku, Naboru, data mogunost saimawa svih jedinstava, i to upravo u
vezu kojim se bavi. Vreme i prostor u zavrnom odlomku ne samo to
su razbijeni, nego dobijaju obrise neega duboko nepojmqivog i zastra-
ujueg. Dovoqno je uzeti sliku u kojoj se elementi Naborovog veza kre-
u i progovaraju, pa da se stekne utisak o tome da je ovaj vez zapravo li-
teratura u literaturi, svojevrsna metakwievnost. U svakom svom deta-
qu, fantastini vez omoguava svom tvorcu status demijurga, jer u wemu
sve dobija odlike tek stvorenog sveta, nastalog nakon potpunog nite-

32Isto, str. 126.

33Rastko Petrovi, Tumaewe narodnih rukotvorina", u: Eseji i lanci, Nolit,
Beograd 1969, str. 296.
 389

wa onog prethodnog. U eseju Umetniko delo u veku svoje tehnike repro-

dukcije Valter Bewamin kae: oveanstvo, koje je nekad, kod Homera,
bilo predmet posmatrawa za olimpijske bogove, postalo je to sada smo
za sebe. Wegovo samootuewe dostiglo je onaj stupaw koji doputa da
ono svoje vlastito unitewe doivqava kao estetsko zadovoqstvo prvog
reda."34 Uz Marinetijevu programsku tvrdwu da je rat jedina higijena
sveta, ovo se svakako odnosi i na one prve korake koji su nakon potopa
morali izgledati tako svei i novi.
Destrukcija, razbijawe ili nitewe kao razliite varijable je-
dinstvenog naela avangarde u Burlesci se potvruju na svakom planu
dela. Meutim, koliko god nitewe bilo naelo avangarde, ono nikada
nije moglo potpuno prenebregnuti tradiciju i istoriju, te se na wima
morala zasnivati makar kao na platformi koju e zatim ponititi. U
tome se nalazi temeqni paradoks avangarde ili wena aporija, kako je
definie Encensberger (Avant u pojmu avangarde nosi u sebi sopstve-
nu protivrenost: moe se ustanoviti tek a posteriori"). On je i u osno-
vi Burleske, jer se u woj moe nai neto to razbijena jedinstva uje-
diwuje: to je figura oveka koji se dosauje. U wemu, u raznim oblicima
preobraene mitske i istorijske svesti, traje prolost predaka. Pe-
at starog vremena ostaje prisutan u duhu oveka i u tom pravremenu
pisac eli da pronae smisao qudske sudbine.
Kidawe pripovedawa na sekvence, od kojih svaka moe biti zasno-
vana na naizgled sluajnom izboru vremenskih i prostornih odlika,
dobija anegdotsku povezanost preko prisustva srediwe linosti. To je
i sudbina Nabora Devolca, i kwievna svrha wegovog lika. Ona je po-
vezana sa specifinim shvatawem vremena i prostora, kao i sa figu-
rom putnika, koji boluje od druma, izvan datuma". Nabor postaje mit-
ska figura oveka koji se kree kroz prostorno-vremenske dimenzije,
vraajui se na prapoetak i simbolizujui wihovo prerastawe. Otuda
usklaenost suprotnih planova: boanskoqudsko, nebozemqa, uzvi-
enotrivijalno, paganskohriansko. Otuda i Naborovo obraeni-
tvo: wegov prelazak u hrianstvo mogao bi predstavqati prirodan
razvoj qudskog miqewa sa prelogikog, mitolokog, paganskog, sa
prirodne religije na stupaw koji omoguuje nova saznawa. Primawe
hrianstva podudara se sa trenutkom progonstva iz raja zbog kuawa
plodova sa drveta saznawa: u prenesenom znaewu, progonstvo podrazu-
meva trenutak plaawa iskustva. U vezi s ovim stoji i izokrenuta logi-
ka mita: dok paganski bogovi alosno zavravaju u hrianskom paklu,
ovek ide daqe. Figura Nabora Devolca kao svevremenog putnika kroz
vreme i prostor, iako burleskna, predstavqa oveka kao taku u kojoj se
povezuju sve rastrzane vremenske dimenzije. U wemu se koncentriu i
motivi napregnute snage i mladistva.
Sve prostore i sva vremena kroz koje prolazi on sabija u jednu i-
nu taku koja je sr ovih dimenzija, taku iz koje e se roditi neto

34 Valter Bewamin, Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije", u: Eseji,

prevod Milana Tabakovia, Nolit, Beograd 1974, str. 149.
390

novo, ne obnovqeno postojee, nego neto bitno novo. Bergsonovo vi-

ewe evolucije kao razvojnog principa baziranog na pojmu lan vital-a,
radije nego na slepim silama prirodne selekcije, Petrovi je transpo-
novao u kwievno oblije, gde se on izjednaava sa pojmom jedinstva
ivotnog principa" (u eseju Mladistvo narodnog genija), a zasniva se
na negirawu izolovanog postojawa stvari i vrstih granica meu wi-
ma, to svoj izraz dobija i u raspadawu jedinstvenog prostora i vreme-
na u Burlesci. Povezanost sa specifinim odnosom prema jedinstvima
u Burlesci ostvaruje se na liniji izmeu ovakvog shvatawa i shvatawa
primitivnog oveka za kojeg su dimenzije prolog, sadaweg i budueg
stopqene, ba kao to se one stapaju u beskonanosti vremena bez sa-
draja u dosadi upravo onako kako vreme u ovom delu gradi i Rast-
ko Petrovi. Oslobaawe od kanonizovanog davalo je prividno haoti-
na, ispremetana dela, u kojima zapravo vlada naelo stvaralakog haosa.
Treba ukazati i na (po nekim od osnova) slina kwievna dela,
ime bi se Burleska kontekstualizovala. Kao najznaajniji obino se
istie uticaj Petrovievih savremenika, modernih francuskih pesni-
ka i slikara onog doba. Kubistike rasprave o problemu proimawa
prostora i vremena, neeuklidovskoj geometriji i Apolinerove spekula-
cije o etvrtoj dimenziji, mogu se shvatiti kao izraz duha epohe, jer su
po prirodi sline filosofskim i naunim problemima toga doba.
Prostirawe tri poznate dimenzije u beskraj u slikarstvu je urodila
idejom simultanosti, te se Burleska, u kwievnom smislu, moe sma-
trati pravim izrazom ondawih interesovawa. Meu wima, meutim,
postoje i znaajne razlike. Kod kwievnika koji se nazivaju kubistima,
na primer, tehnika varirawa jezika mnogo vie veze ima sa slikar-
stvom (izdvajawe faseta, doivqaj prostornosti i perspektive, simul-
tanost), dok su Petrovievi ogledi o jezikim repertoarima bazirani
na avangardnim jezikim eksperimentima koji idu do najdubqih slojeva
jezike starine. Izvesne slinosti postoje i sa poezijom Apolinera i
akoba, koji su svojim pesmama davali odreene grafike oblike (pe-
sma Jadi junakovi" iz Burleske ima oblik peanog sata).
Kritika je ponekad isticala neke druge aspekte ovog romana kao
mnogo znaajnije, opovrgavajui ozbiqnost pokuaja potrage za univer-
zalnim i arhetipskim: Znaajna kao poetsko-romaneskni eksperime-
nat, kao poigravawe kwievnim, i ne samo kwievnim navikama i
konvencijama, Burleska kao umetniko ostvarewe ipak je samo nagove-
taj poetsko-realistikog romana kakav je Rastko mogao da napie".
Ako se ima na umu da je montaa jedno od dominantnih strukturnih na-
ela ovog romana, ali i celokupne avangarde, jasno je da se kao princip
organizacije dela istie razlika u strukturi klasino shvaenog roma-
na i romana avangarde. Dok prvi svesno ide ka ostvarivawu totaliteta,
potpune i verne predstave, dotle drugi namerno ostavqa vidqive a-
vove" na telu teksta, istiui iwenicu da je delo stvarano, konstrui-
sano. Stoga Burleska nije samo delo u povoju, ako se na umu ima prvo-
bitna namera da se smiqeno da jedna takva slika sveta. Kretawe duha
koji se vraa ka izvesnom prvobitnom trenutku i tu u isti mah otkriva
 391

postanak vremena i stvari, Renan definie pojmom intuicije postoja-

wa.35 Od Burleske i Otkrovewa, preko romana Sa silama nemerqivim i
Dan esti, do Afrike i proze Qudi govore, Petrovi u stvaralakom
kontinuitetu daje modernizovan mit o veitom vraawu poetku, onome
to je praiskonsko i osnovno, o onome to kwievno oblikuje veno
obnavqawe ivota. U skladu sa tim putovawem" nalaze se i sva sred-
stva koja Petrovi upotrebqava da bi taj put predstavio: razarawe uo-
biajenih veza, uvreenih susedstava stvari, ideja, misli, postupci ko-
ji stvaraju alogizme. Ukupno snovidno Naborovo puteestvije ne moe
se bazirati na samo jednom prostoru ili vremenu. Pogreno bi bilo
zamiqati u Burlesci neko apsolutno istorijsko vreme. U woj postoje
razliita, mada naporedna vremena, a wih opaaju oni koji ostaju po
strani od savremenike povrnosti svoga doba, obraajui se drugom
vremenu, stvarajui delo koje moe da izgleda daleko ili strano svom
sopstvenom, a koje ga ipak ukquuje, objawava i usmerava prema tran-
scendenciji na ijem zavretku eka ovek kao mera svih stvari.

Marija arovi, M.A.

PROBLEM OF TIME IN RASTKO PETROVI'S NOVEL

BURLESKA GOSPODINA PERUNA BOGA GROMA

Summary

The goal of the paper is to point to the analogy and surrealism of chronotope, to
its disintegration in Rastko Petrovi's novel Burleska Gospodina Peruna Boga Groma
(Burlesque of Lord Perun, God of Thunder), as well as to the specificity of time dimen-
sions related to the figure of traveller and man who is bored. Dissolution, condensation
and multiplication of temporal-spatial dimensions here is, therefore, equally a fruit of
avant-garde techniques of montage and of the philosophy of boredom and idleness
which prevents an undisturbed rise of thought.

35 Prema: or Pule, navedeno delo, str. 66.

 UDC 821.163.41-31.09 Desnica V.
821.163.41-95

FANTASTIKI KOD TEKSTA U ROMANU

PROQEA IVANA GALEBA VLADANA DESNICE

Slobodanka arenac

SAETAK: Poetni fantastiki impulsi u uvodnom po-

glavqu romana Proqea Ivana Galeba Vladana Desnice uslo-
vqavaju raslojavawe kategorije vremena i uslowavawe pripo-
vednog toka ukquivawem retrospektivnog sleda romanesknih
dogaaja. U retrospektivnom sledu romanesknih dogaaja pri-
sutna je upuivaka fantastika ifra, koja prua fantasti-
ki kod teksta kao jedan od moguih naina itawa teksta.
KQUNE REI: fantastika ifra, fantastiki kod tek-
sta

a) Poetni fantastiki impulsi

Uvodno poglavqe romana, poetak izlagawa romanesknih zbivawa,

pod senkom je inicirawa fantastinog sloja pripovednog toka. Ogla-
avawem pozicije lika/pripovedaa, wegovim ukquivawem u roma-
neskna zbivawa, u tok pripovedawa, naruava se prividni mir ne-zbi-
vawa, ne-deavawa:

Pomalo opet ulazim u zbivawa. Ukquujem se u tok vremena. Prezavo

posjedam stvarnost."1

Spajaju se dva plana romanesknih dogaaja pri konkretizovawu pri-

povedne situacije: plan ne-zbivawa, ne-deavawa, koji naglaava po-
zicija lika/pripovedaa i plan stvarnosti" koju otkriva.
Uoava se postojawe nevidqivog", a prisutnog fantastinog sloja
u pripovednom toku. Pritom je vreme kategorija koja spaja (i/ili raz-
dvaja) ta dva sloja pripovednog toka. Vidqivo je postojawe distance od
strane pripovedaa u odnosu na pripovedawe i odreewe samog ina
pripovedawa, kao i primetno, a trenutno razdvajawe pozicije lika/
pripovedaa uslovqeno raslojavawem kategorije vremena. Ovaj odnos

1 Vladan Desnica, Proqea Ivana Galeba, SKZ, Beograd, kolo H, kw. 406, 1967.
394

zahteva detaqniju analizu, koja se podrazumeva u radu koji e se baviti

iskquivo problemom pripovedawa.
Sa druge strane, vreme kao bitna, odreujua kategorija romana
identifikuje se sa stvarnou" romanesknih zbivawa. Postavqa se
pitawe odnosa kategorije vremena i fantastinog sloja pripovednog
toka, to, opet, zahteva posebno razmatrawe. U pitawu je vieznaan
odnos. Ovde se zadravamo na jednom segmentu tog odnosa.
Fantastino fluktuira izmeu vremena odsutnosti" lika/pripo-
vedaa iz romanesknih zbivawa i stvarnosti" romanesknih zbivawa
(bolest lika/pripovedaa, operacija i materijalni dokazi romaneskne
stvarnosti" na nonom stoliu za treinu ispijena aa vode, ka-
lendar, na radijatoru ukrivo poloena plitica s oblozima).
Lik/pripoveda otkriva svoje prisustvo u stvarnosti" romanesk-
nih zbivawa, odakle polazi retrospektivan sled dogaaja iz wegove
prolosti.
Dakle, nevidqivi", a prisutni fantastini sloj pripovednog to-
ka inicira rez" u pripovedawu, zaokret. Raslojava se kategorija vre-
mena pripovedawa uzrokovana stawem i doivqajem lika/pripovedaa.
Seawe kao forma pripovednog iskaza proistie iz aktuelizacije fan-
tastinog sloja pripovednog toka. Problematizuje se pojam vremena u
pripovedawu, i to ukrtawem pripovednih tokova (u prvom je planu, a
nevidqivi" fantastini sloj ostaje maskiran izdvajawem kategorije
vremena koju, u stvari, inicira).
U ovom sluaju nemamo klasinu formu pojavqivawa elemenata fan-
tastike u pripovedawu. Fantastika kao jedan od faktora pripovednog
toka, pripovednog postupka uopteno gledano, nevidqivi je fon lo-
mqewa" kategorije vremena, koja se kao takva potpuno ugrauje" u pri-
povedawe. Ovde je deo pripovednog postupka.
Sistematizujui podelu fantastikih tema teoretiara fantasti-
nog anra (Skerboroua, Penzolta i Vaksa), Todorov2 izdvaja kao karak-
teristinu fantastiku temu savremene kwievnosti zaustavqawe
ili ponavqawe vremena. Prekoraivawem vremenskih granica, spaja-
wem dva razliita vremena u jedno vreme romanesknih zbivawa, ostva-
ruje se i uslov Ostrovskog3 za imenovawe fantastike teme. Postaje deo
pripovednog postupka, ugrauje se u pripovedawe, i deo je strukture
pripovedawa.
I Todorov u ja-teme fantastike uvrtava preobraaj vremena (i-
wenica je da se aktuelizovawem seawa spajaju dva razliita vremenska
perioda iz ivota lika/pripovedaa u jedno vreme romenesknih zbiva-
wa), pri emu se manifestuje i veliko udo" pripovedawa. Dakle, ra-
slojavawe kategorije vremena (ve pomenuto), koje je uslovilo granawe
pripovednog toka (retrospekciju / retrospektivan sled dogaaja), uzro-
kovano je postojawem fantastinog sloja pripovednog toka i to u vidu

2 Cvetan Todorov, Uvod u fantastinu kwievnost, prevod: Aleksandra Mili,

Beograd 1987.
3 Renik kwievnih termina, drugo, dopuweno izdawe, Nolit", Beograd 1992.
 395

male, inicijalne take pokretakog impulsa. Dovelo je do primetnog

razdvajawa pozicije lik/pripoveda, ali samo u tom segmentu pripo-
vednog toka.
Shematski bi to izgledalo ovako:

ne-zbivawe
ne-deavawe lik/pripoveda
(karakteristina situacija oglaava svoju poziciju i odreuje
savremenog romana) se prema romanesknim zbivawima
stvarni" sloj romanesknih
zbivawa
kako?!

Rez" izmeu ta dva sveta nastaje raslojavawem kategorije vremena

dejstvom pokretakog fantastikog impulsa strukturiranog u pripove-
dawe.

Romaneskna zbivawa
Fantastini sloj u vidu sitnih, pokretakih impulsa
Pripovedawe (lik/pripoveda)
raslojavawe vremena
1. vreme romanesknih zbivawa
2. vreme iz pozicije lika/pripovedaa

retrospekcija
3. vreme iz prolosti lika/pripovedaa

Dejstvom fantastikog pokretakog impulsa strukturiranog u pri-

u dolazi do zaokreta u pripovedawu uslowavawem i kategorije vre-
mena.
Lik/pripoveda, u retrospektivnom sledu romanesknih dogaaja,
iznosi seawa na detiwstvo sa znaajnom upuivakom ifrom u pod-
tekstu znaewa.

b) Fantastika ifra

Leei u bolesnikoj posteqi, pratei odraz vawskog svijeta na

stropu sobe", lik/pripoveda uvodi dogaaje iz detiwstva, i to na sle-
dei nain:

U sobu mog djetiwstva isto tako je prodirala izvrnuta slika svijeta

napoqu, u qetna popodneva kad sam poslije kupawa leao s jo vlanom
kosom na uzglavqu koje je mirisalo po suncu."4

Uhvaeni odraz spoqnog sveta na stropu sobe vezuje dva razliita

vremenska perioda iz ivota lika/pripovedaa. Interesantno je to
to je odraz spoqnog sveta izvrnuta slika stvarnog sveta.

4 Vladan Desnica, Proqea Ivana Galeba, SKZ, Beograd, kolo H, kw. 406, 1967, str. 58.
396

Doivqaj sveta lika/pripovedaa iz vremena romanesknih zbivawa

i iz daleke prolosti (detiwstva) isti je reflektuje se kao izvrnuta
slika stvarnosti. Prevedemo li to u poqe teorijskog razmiqawa o
fantastici, dobijamo shematsku osnovu definicije fantastike. Tako se
fantastika ozakowuje kao realno prisutna konstanta u pripovedawu.
Postoji kao upuivaka ifra u tekstu jedan od moguih naina i-
tawa teksta.
Inicira se fantastiki kod mogueg itawa, to romanu Proqea
Ivana Galeba daje jo jednu osobenost romana, do sada neprimeenu. Do-
ivqaj lika/pripovedaa opredequje i konvenciju pripovedawa, pa pre-
ma tome i pogled na stvarnost romanesknih zbivawa.
Dva razliita perioda ivota lika/pripovedaa vezuje varka, op-
sena, a ta varka je vreme komentarie lik/pripoveda. Vreme izmeu
ta dva razliita dogaaja (sutinski ista) obuhvata period od pedeset
godina, tvrdi lik/pripoveda:

tako da preko wih bez zapreke poseem rukom u moje djetiwstvo,

kao preko nesutastvene ograde opsjenareva ueta."5

Dakle, uplitawem fantastinog sloja / imenovawem vremena kao

fantastike kategorije, postie se i kontrakcija vremena (karakteri-
stika savremenog romana).
Amblematina, izvrnuta slika stvarnosti koja spaja dva dogaaja iz
ivota lika/pripovedaa i prua ifru mogueg itawa teksta, kon-
trapunktski stoji epizodi iz romana koja odraava interesantan doga-
aj iz ivota pripovedaa/lika. Omiqena igra iz detiwstva lika/pri-
povedaa bila je igra mia".
Sastojala se u hvatawu odraza spoqnog sveta na stakalcu i davala
mu je iluziju da je Bog / stvaralac sveta. Lik/pripoveda je taj doga-
aj/igru dovodio u vezu sa kasnijim doivqajem kratkog osmeha, kratkog
bqeska nade na licima qudi.

svaki put sam pomiqao: evo se nesmiqena ruka demijurga igra s

ovim nevoqnicima, odrazuje im svog udqivog mia na licu, zavarava im
glad sree svojim leprawem, odbqeskuje im sa svog varavog ogledalca je-
dan odbqesak vjenosti na wihova stara i umorna lica."6

Stvarawe odraza spoqnog sveta, izvrnuta slika stvarnog sveta, u

stvari, doivqaj je stvarnosti iz pozicije lika/pripovedaa. Pripove-
daevim komentarom podvlai se znaewe fantastikog koda itawa
teksta.
Dakle, epizoda iz romana upuuje na posmatrawe konvencije pri-
povedawa u jednom kontekstu, koji otvara sutinska poetika pitawa.
Problematizuje ih esejistiko-meditativni sloj romana, to pod-
razumeva ire razmatrawe u koje e biti ukquena pokrenuta poetika

5 Isto.
6 Isto, str. 66.
 397

pitawa, ali u drugom kontekstu uslovqenom sloenou fantastike

komponente, drugaijim oblicima pojavqivawa u tekstu i, shodno tome,
drugaijom funkcionalnou.

Slobodanka arenac

FANTASTIC CODE OF THE TEXT IN VLADAN DESNICA'S NOVEL

PROLJEA IVANA GALEBA

Summary

The initial fantastic impulses in the introductory chapter of Vladan Desnica's no-
vel Proljea Ivana Galeba (Springs of Ivan Galeb) cause the stratification of the cate-
gory of time and sophistication of the narrative course by the inclusion of the retrospec-
tive sequence of novel events. In the retrospectve sequence of novel events, there is an
indicative fantastic cipher which offers a fantastic code of the text as one of the pos-
sible ways of reading that text.
 PRILOZI I GRAA
UDC 821.163.41-6.09 Desnica V.:821.131.1-6.09 Sequi E.

VLADAN DESNICA I EROS SEKVI PREPISKA

I OKO WE

eqko uri

1. Nepoznata autobiografska beleka Vladana Desnice

Meu mnogobrojnim pismima koje je Eros Sekvi, kwievnik i du-

gogodiwi profesor na Katedri za italijanistiku beogradskog Filo-
lokog fakulteta, razmewivao sa mnogim italijanskim i jugosloven-
skim piscima, profesorima, intelektualcima, a koja su voqom profe-
sorove udovice, uvaene gospoe Ivanke Simonovi Sekvi, date u na-
sledstvo Katedri za italijanistiku, nalazi se i wegova korespondenci-
ja sa Vladanom Desnicom.
U predstavqawu te korespondencije pomoi e nam, u prvom tre-
nutku, jedan neobjavqeni rukopis samog profesora Sekvija, koji smo ta-
koe pronali u zaostavtini. Rukopis je na italijanskom jeziku (ku-
can pisaom mainom) i nosi naslov Vladan Desnica (19051967) sa
podnaslovom Corrispondenza con uno scrittore italianista. Rukopis ima 24
strane i tu i tamo je Eros Sekvi svojom rukom ispravqao greke i uno-
sio sitnije izmene.1 Re je o jednoj kwievnoj evokaciji, nastaloj, kako
sam Sekvi kae, dopo tanti anni"2 od smrti Vladana Desnice, 1967. go-
dine, u kojoj autor obilato koristi grau koju je formirao sam Desnica.
Unutar, dakle, tog evokativnog i melanholinog konteksta i tona nala-
zimo citiran, preveden i komentarisan pisani materijal samog Desni-
ce: pre svega pisma i razglednice ali i jednu duu autobiografsku be-
leku koju je Desnica sastavio na srpskohrvatskom i prosledio Erosu
Sekviju jer je bilo u izgledu da se to pridrui objavqivawu neke De-
sniine pripovetke u Italiji. Upravo od te Desniine beleke zapo-
eemo predstavqawe ovog dela Sekvijeve zaostavtine koja se odnosi
na Vladana Desnicu. Ovako nam Eros Sekvi najavquje spomenutu auto-
biografsku beleku:

1 Napomiwemo da je ovaj rukopis deo grae iz zaostavtine profesora Sekvija, koju

ovde donosimo, citiramo ili spomiwemo a koja jo nije sreena i katalogizovana, te je
ne moemo u napomenama posebno registrovati. Namera je Katedre za italijanistiku da
se u najskorije vreme formira i uredi taj materijal u poseban fond Eros Sekvi".
2 Nakon mnogo godina.
400

Ma credo che per conoscere bene chi che cosa fosse Vladan Desnica con-
venga riportare in traduzione italiana le pagine autobiografiche che egli mi sped
per accompagnare un suo brano di prosa narrativa che doveva uscire in Italia. Vi
anche qualche rara correzione a penna, di suo pugno.3

Neemo citirati Sekvijev prevod te beleke na italijanski budu-

i da smo meu wegovim papirima pronali listove o kojima govori.
Re je o nepune tri strane kucanog teksta na kojima je Desnica tu i ta-
mo nalivperom popravio slovne greke. Krupnije intervencije smo na-
znaili. Evo Desniinog teksta:

VLADAN DESNICA roen je Zadru (17. H 1905), u posjedniko-in-

telektualakoj porodici. Moda odatle u wemu s jedne strane prisnost s
prirodom i selom, a s druge smisao za intelektualne probleme. Najraniju
mladost proveo je po starim dalmatinskim gradovima i sred mediteran-
skog pejzaa svog zaviaja. Nakon klasine gimnazije, u kojoj je pokazivao
vie sklonosti za humanistike nego za egzaktne discipline, nalazi se
pred dilemom: nagnue i odgoj vuku ga prema umjetnikim i filozofskim
studijama, a porodina tradicija i situacija u kojoj se porodica nala
poslije Prvog svjetskog rata iziskuje da se posveti pravnim studijama. Di-
lemu rjeava kompromisom: slijedi uporedo, u Zagrebu i u Parizu, teajeve
na pravnom i na filozofskom fakultetu. Po zavrenim studijama stupa u
oevu advokatsku kancelariju ali ubrzo advokaturu zamjewuje komotnijom
slubom kod Dravnog pravobraniotva, koja mu ostavqa vie moguno-
sti za kwievno bavqewe.
Do rata vrlo malo i sporadino objavquje, u prvom redu zato, kako
sam kae4 to svoje radove nalazi nezrelima, ili iz pretjerane autokri-
tinosti, kako tvrde drugi. (ini mi se da jedna vrsta umjetnika ve od
samog poetka posjeduje sasvim preciznu i odreenu viziju onoga to hoe
da ostvare, ali sposobnost da se ostvari ta vizija postizava se u dugom i
munom razvojnom procesu. Iz nesrazmjera izmeu one jasne i cjelovite
vizije i polovinosti onoga to smo uspjeli da ostvarimo poraa se, za-
dugo, obeshrabrenost i nezadovoqstvo"). Pred sam rat ima pripremqene za
tampu dvije kwige koje mu pod bombama i u vrtlogu ratnih zbivawa pro-
padaju zajedno sa skoro svim ostalim rukopisima i materijalima. Rat pro-
vodi najpre povuen u seosku zabit, a zatim uestvuje u Narodno-oslobodi-
lakoj borbi. Poslije rata dolazi u Zagreb na poloaj efa pravne slube
u Ministarstvu financija, no ve 1948. naputa dravnu slubu da bi se
konano posvetio kwievnom radu. (ivi u Zagrebu kao profesionalni
kwievnik.)
Na taj nain, Desnica se poslije rata, tanije od 1948, pojavquje u
kwievnosti takorei odjednom, kao potpuno zreo i izgraen kwievnik,
(kako je to vie puta isticano u kritici), zauzimajui odmah jedno od naj-
istaknutijih mjesta u savremenom jugoslavenskom kwievnom ivotu. Ubr-
zo slijede jedna za drugom wegove kwige: 1950. roman iz ratnih zbivawa

3 No verujem da bi vaqalo, ako se hoe dobro uoiti ko je i kakav je bio Vladan De-
snica, u italijanskom prevodu objaviti autobiografske stranice koje mi je on poslao za-
jedno za jednim svojim proznim komadom koji je trebalo da se pojavi u Italiji. To je i
poneka popravka olovkom koju je on svojom rukom izvrio.
4 Precrtano i iznad toga napisano rukom: kako sam kae, zato.
 401

ZIMSKO QETOVAWE5 koji smjesta svraa na se pawu cjelokupne kri-

tike; 1952. zbirka pripovijedaka OLUPINE NA SUNCU6 koja dobiva na-
gradu Saveza kwievnika Jugoslavije; 1956. nova zbirka novela TU, OD-
MAH PORED NAS (Nagrada Drutva kwievnika Hrvatske); te najzad,
1957, roman PROQEA IVANA GALEBA, odlikovan Zmajevom nagradom"
kao najboqe kwievno ostvarewe godine i doekan nepodijeqewim i izu-
zetno visokim ocjenama. Ova posqedwa kwiga jednoduno se ocjewuje kao
Desniino najpunije i najznaajnije ostvarewe. (On sam smatra ga svojim
ivotnim djelom). Uskoro e se pojaviti wegova dva daqa najavqena djela,
eksperimentalna proza" (autorov vlastiti izraz) PARABOLA O DOBROM
OVJEKU i drama ANELI SILAZE. Desnica je osim toga objavio mawi
broj pjesama, te po asopisima i listovima itav niz lanaka, eseja i ra-
znih napisa s podruja estetike i kritike, kao i zanimqive Zapise o
umjetnosti". Formiran u atmosferi velikih zapadnih kultura, posebno
romanskih, Desnica je wihov dobar poznavalac, pa je dosta i prevodio, u
prozi i stihu, najvie s talijanskog i francuskog.
Prema rijeima jednog od prisnih poznavalaca pisca i wegova djela,
jedna od wegovih karakteristika lei u atmosferi sredine i pejzaa u
koja on besprekidno urawa svoje qude i koja im svima podaje ono posebno
i wemu svojstveno obiqeje traginosti". A u toj atmosferi i pejzau
die neprestano sam on, sa itavim svojim lirskim kompleksom koji ga
ni u najapsolutnijim wegovim objektivizacijama ne naputa". Dvojnost
liriara i razmiqaoca, senzibilnog umjetnika i pravnika-logiara i
dijalektiara zanimqivo se ispreplie i sreno udruuje u nekoj lirskoj
kontemplativnosti: ovjeku koji je sav proet onako iskonski traginim
osjeawem ivota kao to je Desnica, a koje osjeawe jedna vjeita budna i
neobino suptilna i kultivirana misao daqe istrauje i potencira, mo-
rao se najsvakidawiji ivot, sa svom svojom sudbinskom teinom i naj-
crwim talozima da nametne, te u wemu uzmuti istotu one skroz poetske
vizije ivota, na koju su ga i wegova mediteranska narav i wegov medite-
ranski odgoj neminovno upuivali".7

Re je, svakako, o zanimqivom materijalu koji bi prouavaocima

Desniinog dela mogao pruiti korisne iwenice o tome kako je autor
sam sebe video u tom trenutku, koje svoje kvalitete hoe da ponudi stra-
nim (italijanskim, u ovom sluaju) itaocima, koji domai kritiari
su mu pomogli da formira stvaralaku samosvest itd.
U nastavku svog teksta priseawa na Desnicu Eros Sekvi uglavnom
bez posebnih komentara rea tekstove pisama koja je od Desnice dobio.
Veina pisama koje Sekvi uvruje u svoj tekst prevedena su, razume se,
na italijanski; nekoliko pisama koje je sam Desnica pisao na itali-
janskom reprodukovano je izvorno.
Pisma koja je Eros Sekvi uvrstio u svoj tekst posveen Desnici
deo su jedne koliine pisama koje su se u Sekvijevoj zaostavtini nala-

5 Iznad toga napisano na italijanskom, kao prevod naslova, po svoj prilici rukom
Erosa Sekvija: Villeggiatura invernale (d'inverno).
6 Iznad toga napisano na italijanskom, kao prevod: Carcasse al sole.
7 Beleka je, po svoj prilici, nastala u vezi sa objavqivawem Sekvijevog prevoda
Desniine prie Posjeta (Visita) u asopisu Inventario", Roma, 1952, IV, 34, 109118,
uz koju je objavqena i beleka o samom piscu.
402

zili zajedno, u jednoj koverti od vrstog kartona. Godine 1996. tu gru-

pu pisama, dopisnica i razglednica Eros Sekvi je ustupio redakciji
kninskog asopisa Srpska zora" na ijim stranicama ih je objavila, u
svojstvu prireivaa, Jasmina Teanovi.8 Pisma su objavqena pri-
lino ogoqeno, bez ijedne uvodne rei, a sa jednom napomenom mnogo
vie o samo Erosu Sekviju nego o pismima. Napomene uz pojedina pi-
sma su retke. Prireiva se pridravao hronolokog redosleda ali je
u sluaju pisma od 7. oktobra 1954. godine naiwen propust u tom smi-
slu to je to pismo objavqeno posle onog od 8. novembra 1954. godine.
Tu i tamo ima materijalnih greaka, a najuoqivije su u sluaju raz-
glednice koja je poslata 7. 12. 1955 (podatak je sa potanskog peata bu-
dui da Desnica nije stavio datum u vrh teksta, kao to je obino i-
nio); prireiva je, meutim, itaoce ostavio bez tog podatka. Tu su i
greke u itawu (ili pisawu) kod rei magari koja je zapisana kao ma-
sai, rei inviare koja je zapisama kao imiare; zatim u segmentu la saluto
cordalmente (e insieme ceorassiatamente) koji treba da glasi: La saluto cor-
dialmente (e insieme scoraggiatamente). Uz poneku nepreciznost u prevodu
tog istog teksta: inviare znai prosto poslati, uputiti", a prevedeno je
kao ubaciti u igru"; La saluto cordialmente (e insieme scorragiatamente)
prevedeno je kao: prijateqski Vas pozdravqam (kao i maloduno)", a
boqe je prevesti kao pozdravqam Vas srdano i obeshrabreno u isti
mah". Da ne spomiwemo neprevoewe, u istom tom tekstiu, Desniine
jezike ale alla Fiera belva; misli na kwievne novine La Fiera lette-
raria" (kwievni sajam) ali la fiera na italijanskom znai i zver", a i
la belva znai zver" a i Desniina pesma uta zvijerka nosi naslov, u
italijanskom prevodu, Fiera fulva. Od svega toga je Desnica, svesno ili
nesvesno, nainio upeatqivu igu rei.

2. Prepiska

Pre no to pokuamo da iz ukupne korespondencije Vladana De-

snice i Erosa Sekvija izvuemo najvanije iwenice i sadraje, obe-
lodaniemo ovde i preostali deo Desniinih razglednica, dopisnica
i pisama koje smo pronali, rasute, meu ostalim Sekvijevim pismima
i hartijama. Ukupno tri razglednice, etitri dopisnice i osam pisama
ije koverte nisu sauvane.

8 Vladan Desnica Erosu Sekviju: prepiska, Srpska zora", 1993, br. 7, str. 115131.
 403

Razglednice

Razglednica, (na slici je Nadin), autograf

Zgb. 14. 1952.

Dragi drue Sequi,

Danas sam primio prevode i lijepo Vam zahvaqujem. Di Sarra9 stanuje
u hotel Beogradu, Petriwska ulica, ali pourite jer 19.og putuje, mislim
za Beograd.
Srdano Vas pozdravqam, hvala jo jednom, Va

Vladan Desnica

Razglednica, (na slici je Vrana), autograf

Zagreb, 13. 1952.

Dragi drue Sequi,

Do danas sam uzalud ekao Vae prevode. Prekosutra, 15.og ujutro pu-
tujem u Dalmaciju. Ako mi jo niste poslali prevode, molim Vas poaqi-
te ih u Zadar, na Hotel Beograd gdje u biti do 20. og, a poslije tog dana u
Jelsu (otok Hvar). Lijepo Vas molim pourite. Srdaan pozdrav

Vladan Desnica

Razglednica, (na slici je Zagreb), autograf

Zgb. 10. 1954.

Caro Sequi,
Forse meglio che non La Delta" o Il Balcone" andrebbe Fratar sa zele-
nom bradom", che in altri paesi ebbe abbastanza successo.10 Fissiamo dunque su
di lui la nostra scelta a meno che non abbia speciali argomenti in contrario.
Cordialit11
Vladan Desnica

9 Sara ili di Sara koji se u prepisci Sekvija i Desnice esto pomiwe bio je, u
stvari, Dan Danino (Dante) Di Sarra (roen 1914. godine u Fondiju, gde je i umro 1990);
bio je italijanski slavista koji je predavao u vie gradova istone i sredwe Evrope, u
Zagrebu i Beogradu izmeu ostalog. Predavao je slavistiku i na italijanskim univerzite-
tima u Napuqu, Bariju, Kjetiju. Bio je i u prijateqskim odnosima sa Albertom Moravijom
pa je i ta iwenica bila od interesa Desnici u naporima da svoje radove objavi u Ita-
liji kao to se, uostalom, vidi iz ponekog pisma.
10 U Bibliografiji iz Sabranih djela nema podataka da je Fratar sa zelenom bradom
bio negde u inostranstvu objavqen do 1954. godine.
11 Dragi Sekvi, Moda bi boqe od Delte ili Balkona proao Fratar sa zelenom
bradom koji je u drugim zemqama ima prilino uspeha. Zaustavimo dakle na izbor na
wemu jedino ako nemate neki poseban argument protiv. Srdano
404

Dopisnice

Dopisnica, autograf
24. H 1956.

Dragi Sequi,
Faccia pure ricopiare la traduzione e me la mandi (anche 2 copie). Se l'edi-
tore continua a fare il sordo per un altro paio di giorni, subito dopo il 1. gennaio
Le mando io il denaro; me lo rimborser quando lo avr ricevuto da lui.
Con i migliori auguri per le prossime feste" (Le piace questa circonlocuzio-
ne?), ossia pel Capodanno.
Suo aff. Vladan Desnica12

Dopisnica, autograf
Zagreb, 27. 1958. (autograf)

Dragi Sequi,
Lijepo Vas molim, odgovorite na moje pismo od 11.og bar s nekoliko
rijei. Primio sam ovlatewe od izdavaa da dadem prevesti na talijan-
ski nekoliko poglavqa, prema tome, ako ste voqan, moete se odmah pri-
hvatiti prevoewa, pa kad13 im bude gotovo poslati meni (34 prepisa,
bar) i priloiti ceduqicu sa naznakom koliko iznosi Va honorar, koji
e Vam odmah biti doznaen.
Srdano
va Vladan Desnica

Dopisnica, kucano mainom

Zagreb, 5. nov. 1965.
Kraeva 14.

Dragi Sequi,
Vae me pismo zateklo bolesna: imam upalu plua, primam injekcije
i ekam da proe. Zbog toga e rukopis nuno zakasniti. Molim Vas javite
dokad treba da Vam stigne.
Srdano Va
Vladan Desnica (autograf)

12 Dajte da se prevod kopira i poaqite mi ga (ak i dva primerka). Ukoliko se iz-

dava i daqe ne bude oglaavao u narednih par dana, poslau Vam novac odmah posle 1.
januara; vratiete mi kada od wega dobijete.
Uz najlepe eqe povodom predstojeih praznika" (Svia li Vam se ova cirku-
mlokucija?) to jest povodom Nove Godine.
Va Vladan Desnica
13 Precrtano.
 405

Dopisnica, autograf
Zagreb, 28. H 1965.

Dragi Sequi,
Mnogo se udim to na dva moja pisma nemam od Vas nikakva odgovo-
ra. Ponavqam: ako Vam ne odgovara prilog, samo ga vratite.
S pozdravima i najqepim eqama za 1966 godinu

Va Vladan Desnica

Pisma

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 3. 1953.
Kraeva ul. 14.

Dragi drue Sequi,

Moram da Vam opet zanovetam: poslije mog pisma od 21. januara pri-
mio sam broj 3. La fiera letteraria"14 koja, takoe, donosi jednu moju novelu
(La giustizia") i laskav lani o meni. Kao prevodilac potpisana je Li-
liana Missoni15 bilo da joj Di Sarra nije saopio da ima Va prevod, bilo
da je ona prije toga napravila ovaj svoj. Nisam jo imao vremena da srav-
nim dva prevoda, jer sam u poslu preko oiju. Ujedno mi Missonijeva pie
da je prevela i Pred zoru" i da e uskoro i ta novela biti negde objavqe-
na.16 Prema tome u koliko niste jo poeli s prevoewem i ukoliko
uope namjeravate i imate vremena za taj rad bilo bi boqe da uzmete ko-
ju drugu. Vi prosudite to mislite da bi boqe odgovaralo za tal. publiku.
Meni se ini da bi dobro bilo prevesti Florijanovia", ili, ako se
ide za tim da se izabere togod krae, moda Bog sve vidi"; kao trea
dolazila bi ev. u obzir Boina pria". To Vam javqam samo da znate
moje preference, ukoliko biste imali voqe i vremena za taj posao. A mo-
da bi dobra bila i ona dva prva poglavqa iz Proqea Ivana Galeba",
kao saggio"17 koji bi dao uvida u kakvou i narav novog romana koji je na-
javqen.18
Ne znam je li Vas moje pismo od 21. jan. zateklo na Rijeci ili ste ve
u Beogradu. Svakako, i ovo adresiram na Rijeku, jer mi na tal. seminaru
kau da Vas nisu vidjeli a pretpostavqaju da biste im se bili javili na
prolasku za Beograd.

14 Veoma poznate italijanske kwievne nedeqne novine. Izlazile, sa prekidima,

od 1925. do 1977. godine.
15 Lilijana Misoni (Liliana Missoni), poznati italijanski slavista, dugogodiwi
profesor slavistike na univerzitetu u Napuqu, roena je u Zadru 1922. godine, a umrla je
u Napuqu 2006. U Bibliografiji unutar Sabranih djela nema podatka da je ona prevela spo-
menutu Desniinu priu.
16 Nema podataka da je ta novela negde bila objavqena.
17 Probni uzorak.
18 Desnica je, dakle, jo poetkom 1953. (ako ne i krajem 1952) bio prosledio Se-
kviju prva dva poglavqa svog romana. Mislimo da su to listovi iji smo sadraj u ovom
radu objavili.
406

Ponavqam opet: ako Vam ustrebam bilo za prevoewe ili kakvu drugu
lit. pomo, stojim Vam potpuno na raspolagawu. Najsrdanije. Va

Vladan Desnica (autograf)

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 24. 1954.
Kraeva 14.

Dragi Sequi,
Srdana Vam hvala na pawi i pismu od 22.
Naalost, jo mi nisu stigli separati prvog nastavka mog lirskog
romana". To je tampano u broju 2223 sarajevskog IVOTA", pa ako
Vam je pod rukom, pogledajte, toliko da dobijete jedan opi pojam.
Meutim, Di Sarra mi kae da bi za ovaj mah moda bilo boqe preve-
sti kakvu duqu novelu, koju bi on tvrdi mogao plasirati u asopis
kojim rukovodi Moravia.19 Zato Vam ovdje prilaem jednu jo neobjavqenu
moju stvar, Spirite", koja lei i eka svoj red kod Kwievnosti". Na-
alost e se u prevodu, a naroito u prevodu na talijanski, nuno izgubi-
ti jedan dio djelovawa, to jest sve ono to pripada dubrovakom govoru i
lokalnom koloritu, a to, mislim, daje itavoj stvari naroiti arm.
Uope je u itavom tom tekstu, proaranom dubrovakom akcentuacijom u
upravnom govoru, u imenima, citatima itd., dat jedan poseban ritam i
andamento",20 koji znatno i prijatno odudara od tvrde tokavtine. Po-
red toga, dijelovi i fraze koje su u originalu na talijanskome, izgubie
svoj karakter istaknutosti i podvuenosti kad ionako itav tekst bude na
talijanskom, pa ak i ako se, prema obiaju, pod asteriskom naznai in
italiano nel testo originale".21 Sad, kako bilo, ja Vas lijepo molim da paqi-
vo proitate tu stvar koju sam radio s mnogo voqe i mara, pa da sami pro-
sudite da li bi u talijanskom prevodu, zbog spomenutih razloga, mnogo iz-
gubila. Ako mislite da ne bi, te ako se odluite da je prevedete, biti u
jako zadovoqan. A ukoliko bi Vam u toku rada koja fraza ili izraz poraa-
li dvojbu, Vi sva takva mjesta pribiqeite na komad papira pa mi poa-
qite, i ja u vam pruiti iscrpna obavjetewa.
Di Sarra je ve bio u Beogradu, ali sama dva dana. Danas se vratio. Iz-
ruit u mu Vae pozdrave.
I, na koncu, jo neto. Kae mi di Sarra da ta Moravijina revija (za
razliku od mnogih ostalih) plaa honorar, pa ako ova stvar bude tampa-
na, odredi u treinu honorara za Vas, kao i od eventualnih kasnijih obja-
vqivawa, bilo u periodicima ili u posebnoj kwizi, svih mojih radova ko-
je budete preveli. Obnavqam Vam jo jednom ponudu da mi bez ustruavawa
poaqete na prevoewe kad budete to eqeli.

Srdano Vas pozdravqam Va Vladan Desnica (autograf)

P. S. Moda u tekstu ima koji lapsus, jer nisam imao vremena da paqivo
pregledam ovaj prepis, ali Vi ete sigurno to odmah primjetiti i ispra-
viti.

19 To je veoma uticajan kwievni asopis Nuovi argomenti", koji su 1953. godine

u Rimu osnovali Alberto Moravija i Alberto Karoi (Carocci).
20 Tok.
21 Na italijanskom, u izvornom tekstu.
 407

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 12. 1958.

Dragi Sequi,
Nestrpqivo oekujem prevod dvaju poglavqa o kojima mi piete u Va-
em pismu od 7. o. mj. Samo, molim Vas, svakako ih dajte prekucati u 5 ili
6 kopija, pa i troak za taj prepis naznaite uz Va honorar. Ja u neko-
liko kopija zadrati za moje potrebe, a ostale zajedno s Vaim raunom
poslati izdavau.
to se tie prevoewa itave kwige, mislim da ste u mom ranijem
pismu previdjeli ono to sam vam pisao o honoraru: naime, naime, da bi
moj ovdawi izdava isplatio Va prevodilaki honorar odmah im mu
uredno prepisan prevod bude predan, ne ekajui da se kwiga plasira kod
vawskog izdavaa. Molim Vas javite mi koliki Vam honorar daje Komisija
za prevode koje za wu radite, pa vjerujem da bi Vam isti honorar platio i
moj izdava, tako da ne biste imali nikakve tete ako prevodite ovo ume-
sto prevoewa za Komisiju; ukoliko Vas pak ovaj rad vie veseli, jo bo-
qe. Chiarito questo,22 javite mi kad mislite da biste se mogli prihvatiti
tog rada i kad mislite da bi bili s wim zasigurno gotovi.
Ako imate dobrih veza s kojom istaknutijom revijom u Italiji (bi li
dole u obzir Le botteghe oscure"23 i kad se radi o prozi?), moete joj
slobodno poslati ova dva poglavqa, a mogli biste kao uzorak i nekoj od ve-
ih izdavakih kua, uz kratak referat to je o kwizi dosad kod nas pisa-
no i kako je doekana. Mislim da je tako zgodnije nego da sam autor pie.
Ali, ponavqam, sve to nema nikakva uticaja na Vau pogodbu za prevoe-
we, jer bi to, istiem jo jednom, platila sarajevska Svjetlost" bez obzi-
ra na plasirawe vani. Iskustvo nas naime ui da su se sve ponude i svi
razgovori o plasirawu jo neprevedenog djela razgovori u zraku, jer svaki
vawski izdava, shvatqivo, moe samo odgovoriti: poaqite prevedeno
djelo pa emo konkretno razgovarati kad ga vidimo.
Oekujemo prevedena poglavqa (56 kopija) i odgovor na pitawa iz
ovog pisma. I srdano Vas pozdravqam
Va
Vladan Desnica (autograf)

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 29. H 1958.
Kraeva 14.

Dragi Sequi,

Tek sam se vratio iz Dalmacije, ali sa zdravqem sad nisam najboqe.

Zaudilo me to mi piete: nikad nisam primio prevod onog drugog po-
glavqa (Athanatik) vaqda se putem izgubilo (osim ako ste zaboravili da
ga ubacite u sandue). O onom prvom poglavqu (Delta) ve sam Vam opir-
no pisao, i mogu ponoviti da je vrlo dobro prevedeno. Kad bi se radilo o
prevoewu itave kwige, udesili bismo tako da se periodiki sastanemo i
zajedniki pregledamo prevedenu partiju tako bi rad iao najbre i

22 Poto je to razjaweno.
23 Italijanski kwievni asopis pokrenut u Rimu 1948. godine.
408

najglae. Jo danas potsjetit u izdavaa na wegovu dunost. Jeste li we-

mu posebno poslali prevod ovog drugog poglavqa? Ako niste, tad e biti
boqe da poekam dok mi dostavite drugi prepis, pa da Vam oba obrauna
zajedno.
Rado bih se s Vama vidio i razgovarao. To e biti, nadam se, o Kon-
gresu u Beogradu. Meutim, hvala Vam na zauzimawu. Ako dobijete kakav od-
govor od Vittorinija, javite mi. Poznato mi je da je i s druge strane o mojoj
kwizi govoreno i Mondadoriju i Feltrinelliju.24 (Sudei po sluaju Paster-
nak, reklo bi se da Feltrinelli ima neku sklonost za kwige te vrste). Pitate
me to radim. Zbog ovih nezgodica sa zdravqem na alost jo nisam na-
stavio rad koji sam prekinuo koncem avgusta, pred odlazak na odmor. A u-
rilo bi mi se da zavrim, jer sam se upetqao u vie zamanijih radova
pa se meu wima vrtim kao u ukletom krugu; trebat e da jedan od wih to
prije izbacim. Sreom, gotovo svi su u zavrnoj fazi i trebalo bi malo
dobre kondicije za mjesec dana solidnog rada na svakome od wih. Na to,
uostalom, sile i prozaini razlozi. to dobra Vi radite? Stihove ili
prozu?
Radujui se skorom viewu i u oekivawu skorog odgovora, srdano
Va
Vladan Desnica (autograf)

Poaqite prevod drugog poglavqa (Athanatik), po mogunosti u dva

primjerka, ve i radi obrauna.

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 26. 1958.
Kraeva 14.

Dragi Sequi,

Evo je maj na pragu pa biste sad mogli zapoeti s prevoewem, kao

to ste mi pisali. Bilo bi dobro kad bi ona dva poglavqa (H i )
bila prevedena im prije, a tome e vaqda pogodovati i ovih nekoliko dana
majskih ferija. to se tie itave kwige, i tu bi bilo poeqno da bude
posao obavqen u to kraem roku. U godinama sam kad nema vie mnogo
vremena za gubqewe i kad se grdno osveuje vrijeme koje smo ranije izgubi-
li zahvaqujui ratovima i drugim opim i linim nedaama. elio bih
da imam ovu kwigu vaqano prevedenu bar na jedan od velikih svjetskih je-
zika, jer bi joj time bio otvoren put i u ostale. A talijanski prevod, na
kome bih i ja u nekoj formi saraivao, pravei znatnija ostupawa od ori-
ginala i preoblikujui sasvim slobodno, u duhu talijanskog jezika, neke
pasuse, mogao bi da bude, vie nego versione riveduta e approvata dall'auto-
re",25 gotovo neka talijanska verzija ili redakcija teksta, ravnopravna
originalu. Postoji, uzgred, i jedan praktiki razlog za hitnost: jedna
vajcarska dosta visoka nagrada za roman koji se moe prikazati na ma

24 Poznate italijanske izdavake kue. Sluaj Pasternak" koji spomiwe Desnica

vezan je upravo za izdavaku kuu Feltrineli, koja je godine 1957. objavila Pasternakov
roman Doktor ivago u prevodu na italijanski mnogo pre no to je taj roman bio obja-
vqen na ruskom. Time je doprineo velikoj popularnosti tog romana na Zapadu.
25 Izdawe koje je pregledao i odobrio autor.
 409

kojem od tri vajcarska nacionalna jezika. Molim vas dakle javite mi kad
biste po Vaem raunu mogli sa sigurnou biti gotov s prevoewem
kwige. danas Vam aqem primjerak, u izdawu Akademije, koje je korektnije
i istije od greaka.
Nije iskqueno da bi se i Komisija za kulturne veze zainteresirala
da se kwiga prevede, bilo na talijanski ili neki drugi jezik, kad bi je ne-
ko na to podsjetio. Dosad sam u vie navrata imao poziv od stranih izda-
vaa da im poaqem prevod nekog mog rada, ali prevoda nisam imao a sma-
trao sam da nije red da sam autor podsjea Komisiju na sebe. Ako imate
kontakta, mogli biste Vi upitati kod Komisije imaju li interesa da se
prevede ova moja kwiga. A ukoliko Vam se ini zgodnije da se o tome oba-
vjestite preko nekog drugog, mogli biste zamoliti na pr. Roksandu Wegu.
Zasad, molim Vas, latite se im prije ovih dvaju poglavqa, koja mogu
da se objave i kao zasebne proze pod naslovima Delta" i Pronalazak Atha-
natika". Ako u pogledu ma ega tokom prevoewa budete u dvojbi, samo mi
piite.
Molim Vas odgovorite s nekoliko rijei i potvrdite mi prijem.
Srdano Vas pozdravqa
Va
Vladan Desnica (autograf)

Pismo, kucano mainom

Zagreb, Kraeva 14, 27. okt. 1965.

Dragi Sequi,
Prevrui stare hartije naao sam prevod na talijanski Posvete"
iz Wegoeve Lue Mikrokozme" koji smo prije mnogo godina izradili
moj otac i ja. (200 stihova). asna starina, o kojoj u posledwoj svesci le-
topisa M. S." Milan Kaanin veli: Wegova (Kostieva) Santa Maria del-
la Salute i Wegoeva Posveta u Lui mikrokozma jedine su pesme u srpskoj
kwievnosti koje su postale iz molitve, i zato i jesu tako velike". U e-
qi da Vam dadem neto za Battanu", pomislio sam da Vam ponudim ovaj
neobjavqeni prevod, ukoliko mislite da odgovara karakteru Vae publika-
cije; u protivnom valga la buona intenzione.26 Po sebi se razumije da tra-
im samo Va principijelni odgovor, jer meritorni ete moi dati tek
kad vidite prevod. dakle, odgovorite mi.
Sa najqepim eqama i pozdravima
Va
Vladan Desnica (autograf)

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 21. novembra 1965.
Kraeva 14

Dragi Sequi,
aqem Vam prevod Posvete". da biste ga ocijenili, potrebno je
svakako da ga sravnite s originalom. Kao to ete vidjeti, prevedeno je

26 Vana je dobra namera.

410

neto zastarjelim jezikom, koji jedini nekako odgovara prilino baroknoj

intonaciji Wegoeve Lue". Pored toga, usvojivi i u prevodu Wegoev
deseterac, morao sam se, zbog metrike ekonomije, a pri i onako saetom
Wegoevom govoru, mnogo sluiti elizijama, sinerezama i starinskim
kraim oblicima i rijeima; to dakako ne doprinosi qepoti teksta, ali je
bilo neizbjeno da se nekako metriki ispliva. Ponovno uzimawe u rad
ovog prevoda, poslije punih 25 godina, dalo mi je potrebnu distancu i
diktiralo neke ispravke. No sigurno je i pored toga ostao poneki neravan
stih ili sl. Ovlaujem Vas da na tim mjestima, a i inae gdje Vam se i-
ni potrebno, predloite drugaije rjeewe. Nastojao sam da se to je mo-
gue blie drim Wegoeva teksta, a odstupio sam samo ondje gdje sam se,
i poslije mnogostrukih pokuaja i varijanata, na koncu opet uvjerio da
nije mogue drukije.
Komentara i fusnota" mislim da ne treba: onoliko koliko je po-
trebno, razumjet e se iz samog konteksta. Pored toga, bilo bi nemogue i
tetno prenositi isforsirane i malo uvjerqive astruserije27 kojima ko-
mentatori nastoje da neka mutna mjesta rastumae ko zna kakvim filozofi-
jama, dok se najee radi naprosto o Wegoevim mitolokim, filozof-
skim i sl. cantonatama,28 a ne o tobowim vezama sa Miltonom i bog te
pita s kim. (Na pr. sasvim je nejasna aluzija nazdraviti aom Herkulo-
vom", stih 100, jer mitologija ne zna ni za kakvu au u vezi sa Herkulom;
ili stavqawe u jednu vreu Epikura i Pitagore kao ampiona materijali-
zma, itd. Takvih mjesta ima dosta, a u prevodu sam nastojao dati najprihva-
tqiviji smisao.)
Ali su komentari i fusnote" po mom miqewu suvini, mislim da
bi trebala kratka biqeka, dvadesetak-tridesetak redaka o Wegou i Lu-
i", a to neka Vam napie neko pozvaniji, kakav specijalista, jer se ja to-
ga nikako ne bih primio. Veoma kratku biqeku o prevodiocima prila-
em Vam, ako je ba nuno da ue.
I, na koncu, ono najglavnije: uvrstite ovaj rad u Battanu samo ako Vam
objektivno u svakom pogledu ne samo po kvalitetu prevoda, nego i po in-
teresantnosti materije itd. potpuno odgovara. Ako Vam iz bilo kog raz-
loga i u bilo kom pogledu ne odgovara, slobodno ga odbacite; vjerujte, nee
mi biti nimalo krivo. (To bih vjerovatno i ja uradio da sam urednik). Sa-
mo mi vratite rukopis, i gotovo. Odgovorite mi s par redaka.

Sa srdanim pozdravom i najqepim eqama

Vladan Desnica (autograf)

P. S. Za svaki sluaj, evo broja mog iro rauna:

Kom. banka Zagreb, opina Medveak, br. 400-182-73-4-8416/09

27 Od italijanske rei astruso: nejasnoe, rei ili izrazi hermetinog, neprozir-

nog znaewa.
28 Grekama, zabludama.
 411

Pismo, kucano mainom

Zagreb, 14. decembra 1965.
Kraeva 14/, tel. 411-749

Dragi Sequi,
Iz vae duge utwe zakquujem da Vam prevod Posvete", koji sam
Vam poslao prep. pismom 21. nov., ne odgovara za Battanu",29 kao to sam
i pretpostavqao. Doista, taj bi prilog moda boqe odgovarao nekoj aka-
demskoj filolokoj publikaciji, poput Acta romanica" il sl., nego jednom
asopisu ive i aktuelne literature kao to je Battana". Zato mi bez ika-
kva ustruavawa vratite rukopis. A ja u Vam, kad budem imao neto novo,
rado poslati.
S najqepim eqama i pozdravima
Va
Vladan Desnica (autograf)

3. Lirski romani"

Prireivau prepiske izmeu Vladana Desnice i Erosa Sekvija

nije promakao znaaj Desniinog pisma od 24. jula 1954. godine u kojem
autor govori o svojoj duqoj prozi", o svom lirskom romaniu", u ko-
jem je, na osnovu wegovih rei, lako prepoznati da je re o buduem ro-
manu Proqea Ivana Galeba:30

Zavrio sam (najzad!) nekakvu duqu prozu, lirski romani", kako je

najavqen, i sad u ga poeti objavqivati u nastavcima u sarajevskom i-
votu". Sve skupa isnosit e oko 100 stranica, ili ak neto mawe. To je
rad koji sam dugo nosio u sebi i na kome sam, s duqim prekidima, kad bih
i kako bih stigao, radio ve nekoliko godina. I to s naroitom pawom i
qubavi, jer je to, za mene lino, najvaniji i najmiliji od mojih radova.31

Za nas je zanimqiva i ova reenica iz istog Desniinog pisma:

Jedan uzorak te proze, i to sam poetak, ve poznate: bili ste ga uzeli
na prevoewe". Vidimo da je Sekvi prethodno ve bio dobio poetni
deo romana na prevoewe.
Potom, u pismu koje smo napred objavili, iz februara 1953, itamo
i sledeu reenicu: A moda bi dobra bila i ona dva prva poglavqa
iz 'Proqea Ivana Galeba', kao 'saggio' koji bi dao uvida u kakvou i
narav novog romana koji je najavqen". Na osnovu ovog pisma dodatno se
unazad pomera vreme kada je Desnica Sekviju poslao poetak svog roma-
na na prevoewe: to je moglo biti ili poetkom te godine ili i krajem
1952.

29 Kwievni asopis koji je izlazio (i izlazi jo uvek) na italijanskom jeziku u

Rijeci. Dugi niz godina ureivao ga je Eros Sekvi uz pomo Sera Turkonija, takoe
profesora Filolokog fakulteta u Beogradu.
30 Srpska zora", 118, videti napomenu prireivaa.
31 Srpska zora", 117.
412

Meu Sekvijem hartijama pronali smo listove koji potkrepquju

pretpostavqene iwenice. Wih je Vladan Desnica ne samo uputio Se-
kviju na prevod nego mu je na samim listovima,32 koji su inae otkucani
na pisaoj maini, kod nekih rei i izraza sugerisao mogui prevod
na italijanski.
Ako pogledamo taj tekst i tekst tih poglavqa objavqen u sarajev-
skom ivotu" videemo da su razlike najmnogobrojnije u nekoliko pr-
vih pasusa. U ostalim delovima gotovo da ih i nema. Zato emo u na-
stavku najpre objaviti Desniin tekst koji smo nali meu Sekvijevim
papirima, a potom i poetak Desniinog romana koji je objavqen u
ivotu". Ime autora, naslov i podnaslov ispisani su rukom samog
Desnice.

Vladan Desnica:
Proqea Ivana Galeba
podnaslov (Proqee i smrt)

Prolazim dlanom po licu i primjeujem:33 brada mi je prilino na-

rasla. Raunam: posqedwi put bio je kod mene brija u utorak. Sutradan su
me opet odvezli na operaciju. Na neujnim bijelim kolicima prevezli su
me kroz prazne zvonke34 hodnike i ugurali u lift. Nada mnom su drhtale
eline ice dok je staklena kutija s mojim tijelom klizila navie uz ta-
nak zuj. Sa svakim katom osvajala je svjetlost; ulazio sam kao u apoteozi, s
laganom omaglicom i plitka daha od uzbuewa, a pod srcem mi je neto za-
miralo. Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je zatim nekoliko dana bez
vremena. Vaqda dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao bi-
ti petak ili subota. Vjerovatno subota. A moda ak i nedjeqa. Uostalom,
svejedno. To odgonetam samo tako, od duga vremena; toliko da neim upo-
slim misao.
Doista, petak ili subota, sasvim svejedno. Kao to je svejedno i mno-
gotota drugo. Malo to da sad nije svejedno!
Jutros mi je ve gotovo sasvim dobro. Pomalo opet ulazim u zbivawa.
Ukquujem se u tok vremena. Prezavo35 zaposjedam stvarnost. I suhi fakti,
koje otro uoavam, da na mom nonom ormariu stoji za treinu ispijena
aa vode ili da je na pei malko ukrivo poloena plitica s oblozima,
dobivaju neku posebnu vanost po tome to su to fakti, djelovi istinske
stvarnosti i to ih ja eto uoavam.
Poslije duqe vremena, ovo je prvi sunani dan. A to nije svejedno. To
je moda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.
Kroz pritvorene kapke provukao se snop zraka i odrazio na bijelom
stropu sliku vawskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu36 izvrnute figure

32 Ima ih ukupno etiri, formata A4, na wima su prva dva poglavqa romana.
33 Desnica je kod ove rei obinom olovkom dodao odgovarajuu italijansku re:
constato.
34 Na ovom mestu dodaje sonoro kao prevod za zvonko".
35 Dopisano: predavo" (prilog od predati, trzati se?) pa onda prevod na italijan-
ski trepidante.
36 Dopisana odgovarajua italijanska re schermo.
 413

prolaznika, umawene ali u pravim bojama potpune i ive: sestrica u bje-

lini pronosi nekakvu iniju; seqak s torbom o ramenu eno razgovara s
vratarom, moda mu preporua nekog svoga; vratar je najvii do koga wego-
va preporuka moe da dopre. Zatim promiu, ustro i dosta veselo, dva
mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i
potpisuje mu neke papire. Zabavqam se gledajui tu moju malu fatamor-
ganu. I dolazi mi idilino uzan i bezazlen taj mali areni svijet koji
naglavce37 eta po bijelom plafonu moje sobe.
Tako sam se zabavqao i nekad davno, davno. U sobu mog djetiwstva
isto je tako prodirala izvrnuta slika svijeta napoqu, u qetna popodneva,
kad sam poslije kupawa leao s jo vlanom kosom na uzglavqu koje je mi-
risalo po suncu. Lickao sam bjelkastu soicu to se uhvatila po mojim
izduqenim38 i pocrnelim udovima i motrio to malo strmoglavqeno qud-
stvo koje mi je dolo u pohode. Samo je onda slika bila blago uznemirena,
sva kao oivqena, neumornim arawem zmijastih pruga od refleksa mora
koje je ravnomjerno disalo pod prozorima, u luci.
Daleko doba! Izmeu wega i danaweg mene uvalilo se gotovo pedeset
godina. Pedeset godina koje se zovu itav ivot, a koje mi se danas ine
tako nestvarne, gotovo bezbolne! Nekako su se spqosnule, izgubile svaku
teinu i svaku zapreminu u vremenu puka arabeska moje misli tako da
preko wih posiem bez smetwe u moje djetiwstvo, kao preko nesutastve-
ne39 zapreke opsjenareva ueta

Naa je kua bila na obali, kamena dvokatnica s balkonom i sa kuka-

stim gvoima u koja se o svetkovinama uticao barjak prava naelni-
ka40 kua. A pred wom mala istina sa etiri krqava bagrema koja su se s
proqea razlistavala tedqivo i suzdrano. Stan je bio uzduno razdije-
qen dugim hodnikom; na desnoj strani, prema moru, bila je blagovaonica,
primaa soba, nae spavae sobe, a na lijevoj radne prostorije, odaje mo-
jih dviju neudatih tetaka, kuhiwa i soba za sluinad. Sobe prema moru
bile su svijetle i vedre, poplavqene suncem; ta strana kue bila je nekako
preteitija: u wu se slijevao sav kuni ivot i sva kuna eqad, onako
kao to se putnici na lai slijevaju na onaj bok kojim laa pristaje uz
obalu. Lijeva strana kue bila je sumrana, prelivena plavkastosivim
osvjetqewem, sjenovita. U tim sjenovitim sobama moje su tetke provodile
svoj neveseli i bezmirisni ivot kao ono paunovo perje u vazama od la-
nog malahita na konzolama u uglovima. U te sobe mi smo djeca rijetko
ulazili, a kad bismo uli, govorili smo apatom i stupali na prstima.
Odmah iza kue poiwala se pewati krevita strmina, tako da su na stra-
woj strani prozori bili blii zemqi nego oni na proequ. I kad bi se
sprozora koji su gledali na more prelo na prozore sjenovite strane, pre-
laz je bio tako nagao a promjena slike i raspoloewa tako velika kao da
prelazi iz jednog svijeta u drugi. Dugaki hodnik bio je razmee tih dvaju
carstava: tu su se ukrtali svjetlost i sjena. Na svim vratima bila su de-

37 Dopisano, kao prevod, capovolto.

38 Dopisane dve italijanske rei, kao mogu prevod: esili, gracili.
39 Dopisano sledee: doslovno: inconsistente, ali boqe fittizio, illusorio".
40 Dopisane dve rei kao mogui prevod za naelnik": podest, sindaco.
414

bela mlijena stakla: ona na desnoj, sunanoj strani sjala su u aru, oi-
vqena utilom sunca koje je nadiralo i isto previralo preko okvira, a u
bruenim rubovima lomile su se zrake rasipqui se u jarkim duginim bo-
jama; ona na lijevoj strani bila su nijema, zastrta neprozirnom opalskom
zamagqenou, i, predvee, lagano podlivena plavkastim otsjevima. Na
svim su vratima mjesto kvaka bile kugle od bruenog plavog stakla. I te
kugle kao da su bile qepe na vratima sunane strane; wihova zasieno
svjetloplava boja isto je ivjela, kao da u wima gori po iak; iz dubine
wihovog staklenog mesa izvijao se topli jantarnouti odraz i, u asovima
jaeg razgarawa probijao se do na povrinu. Na sjenovitoj strani, kugle su
bile ugaene, wihovo je plavetnilo bilo zamueno, a u sredini kao da se
nazirala rana, poput crva u srcu jabuke. Mi djeca govorili smo da je u wi-
ma ubijen ivac. Izraz nam je vaqda ostao u uima iz razgovora starijih
poslije posete zubaru.41 Meu ostalim djeijim igrama bila je jedna koja
nas je naroito zagrijavala: na ugovoreni znak ili rije, svi bismo se raz-
bjeali da se to prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao
bez we, morao je da vri neku obrednu radwu ili odreenu kaznu. Nebroje-
no puta ostao sam bez jabuke, jer sam se uvijek jagmio za onima na sunanoj
strani. One su i ostalu djecu vie privlaile. Vjerovao sam da po opipu
razaznajem desne" jabuke od lijevih", one u kojima gori" od onih ugae-
nih; drugovi su mi vezali oi, okretali me uokrug sve dok ne bih potpuno
izgubio orijentaciju, i tad me vodili od jabuke do jabuke, a ja sam pogaao.
I danas, ako samo zatvorim oi, mogu da izazovem one snane sjetlosne
pretstave i sivo-modre zamagqenosti koje su mi se tad smjewivale pod ma-
ramom, za sputenim kapcima.
Mogu rei da sam djetiwstvo proveo u tom hodniku gdje se bio vjeiti
boj izmeu svjetlosti i sjene, izmeu Arimana i Ahuramazde. Odatle mi je,
moda, ostala, za sav ivot, ta vjeita dvojnost, ta osnovna podjela svega u
ivotu i svijetu na zenu svjetlosti i na zonu zraka. Odatle i moja nespo-
sobnost da dobro, lijepo, radost, harmoniju shvatim isto pojavno, bez
primjese pretstavnoga, ve uvijek i jedino pretstavu svijetlosti; a obrat-
no, sve tuno i runo, sve mrtvo i ledno, kao zakriqeno sjenom. Po tome,
jasno je da i misli mogu da budu osunane ili sjenovite. Drim tovie
da se nikad i ne raa kakva misao a da nije ili okupana u suncu ili zastr-
ta sjenom. Ja drukije ni dandanas ne znam suditi o dobroti i zlu neke po-
jave, neke misli, odluke, dogaaja, do li po tome da li se oni javqaju u jed-
nome ili drugom osvjetqewu. Ako malo razmislim, postaje mi jasno da sam
se uvijek, u svakom rjeavawu i odabirawu u ivotu, u svakoj sumwi i pred
svakim izborom, ustvari svagda rijeio za onu alternativu koja se poja-
vqivala u svjetlosti. Naa misao neprestano prelijee po nepoznatim vi-
dovima ivota i svijeta kao to utanani prsti slijepca prelaze preko
nepoznatih i nepojmqivih lica. A na osjeaj sustopice prati prelijeta-
we misli kao to odraz u vodi prati prelijetawe ptice nad ogledalom je-
zera; i osjeaj tako spremno odgovara misli, da se u nama raaju, naizmje-
nino s neprekinutim slijedom, odrazi radosti i tuge kao osmijeh na sli-
jepevu licu. Ja ak mislim da se u toj igri naizmjeninosti i sastoji i-
vot, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arsa i teza naeg ivoga
daha, sistola i diastola naeg ivoga srca. I kad bacim pogled unatrag
na ivot, on mi se ukazuje kao qeskava i nemirna povrina satkana od kr-
pica svjetlosti i od krpica zraka. Tako i upoznate zemqe i gradove nosim

41 Ova reenica ispala je iz potowih izdawa.

 415

u pameti ne po nudama i dunostima koje su me u wih dovele, ne po pre-

sudnosti onoga to sam u wima doivio, ne po dobru i zlu koje sam u wi-
ma naao, ne po tome koliko sam u wima oprio ili uprskao perje i ko-
liko sam ivoga mesa u wima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca
ili u sjeni oblaka: vaqda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili mo-
da po tome kako se u tom prvom susretu na wih odrazio odraz moje sretne
due.
U tom hodniku, dakle, poeo sam ivjeti. Za oblanih i besunanih
dana, u wemu nije bilo igre. Hodnik bi navukao sjenu na svoja stakla i po-
gasio svoje jabuke.

Ovako, pak, poiwe tekst romana objavqen u ivotu". Podnaslov

je drugaiji. Igre proqea i smrti.

Prelazim dlanom po licu i konstatiram: brada mi je prilino pona-

rasla. Raunam: posqedwi put bio je kod mene brija u utorak. Sutradan su
opet doli po me, izveli me iz sobe na neujnim bijelim kolicima, pro-
vezli kroz prazne zvonke hodnike i ugurali u lift. Nada mnom su drhtale
eline ice dok je staklena kutija s mojim tijelom klizila navie uz ta-
nanu zuku. Sa svakim katom osvajala je svijetlost; uzlazio sam kao u apoteo-
zi, s laganom omaglicom i plitka daha od uzbuewa, a pod srcem mi je ne-
to zamiralo. Kolica su vjetim rukovawem uklizila u bijelu sobu bez
uglova. A onda je sve bilo tano kao i posledwi put: maska na licu, dosta
ugodna praznina koja se sve vie iri u mislima, i, posqedwim trakom
svijesti, pomisao: ako se vie ne probudim, tim boqe!
Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je zatim nekoliko dana bez vre-
mena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao
biti petak ili subota. Vaqda subota. A moda ak i nedjeqa. Uostalom,
svejedno. To odgonetam samo tako, od duga vremena; toliko da neim upo-
slim misao.42

Nije nam poznato da li je Eros Sekvi ikada preveo ili nije poet-
na poglavqa Desniinog romana.
Pitawe prevoda romana na italijanski postalo je ponovo aktuelno
posle objavqivawa tog romana u izdawu sarajevske Svjetlosti" godine
1957. U prepisci moemo pratiti pojedine faze wihovog dogovarawa.
Posebna okolnost bila je u tome to je sam izdava bio spreman da fi-
nansira prevod. Prvi put Desnica to spomiwe u pismu od 11. marta
1958. godine. Ideja izdavaa bila je da se na nekoliko svetskih jezika
prevedu dva-tri poglavqa kao uzorak" pa da se time potom zainteresuju
strani izdavai. Vladan Desnica je za prevod na italijanski odabrao
Erosa Sekvija i o tome mu pie 11. marta 1958. godine; izabrao je i po-
glavqa za prevod: H i .43 U pismu ga pita i da li bi bio spre-
man da prevede i ceo roman. U Sekvijevoj porepisci sauvao se wegov i
odgovor na to pismo koji nosi datum 7. 05. 1958; na italijanskom jeziku.
Prihvata da prevede dva poglavqa a u pogledu prevoewa celog romana

42 Vladan Desnica, Proqea Ivana Galeba (Igre proqea i smrti), ivot", Saraje-
vo, jul-avgust 1954, 2223, str. 493.
43 U Sabrabnim djelima to su poglavqa HH i .
416

brani se mnogobrojnim profesorskim obavezama. Iz daqe prepiske vi-

dimo da je Sekvi uistinu preveo i poslao Desnici prevode ta dva po-
glavqa. Najpre je preveo , odnosno poglavqe (Novine su donije-
le jedan neobini sluaj"). Desnica ga u pismu, meutim, imenuje na-
slovom pripovetke, kao Delta, koja je, inae ula u sastav romana:
Primio sam prevod Delte". Hvala vam. Prevod mi se ini sasvim
dobar"44 Prevod poglavqa H (odnosno HH) stigao je Desnici po-
etkom jeseni. Ovaj odgovara sa izvesnim zakawewem, a tekst imenuje
naslovom Pronalazak Athanatika (itavo jedno dugo kino popodne")
to je naslov, kao to je poznato, Desniinog nedovrenog romana.
Poetni deo tog romana u stvari je spomenuto poglavqe Proqea Ivana
Galeba: Primio sam kopije prevoda Pronalaska Athanatika", kae u pi-
smu, Lijepo Vam zahvaqujem. Prevod mi se u cijelini ini sasvim
dobar i adekvatan".45
Ni o ovim prevodima nema traga meu Sekvijevim hartijama. Mo-
da su zavrili na urednikim stolovima nekih od italijanskih izda-
vaa koji se u prepisci spomiwu.

4. Kiobrani i Balkon

U pismu od 21. januara 1953. godine itamo izmeu ostalog i ovaj

Desniin predlog Sekviju:

prilaem Vam jo neobjavqenu pjesmicu Kiobrani" ( moda bi

kao talijanski naslov dobro zvualo Cupole nere" ili to slino? ).
Ako Vam se svidi pa pokuate da nabacite prevod, nastojte zadrati to
vjernije ritam originala i rimu a za samo pronicawe u unutrawu poet-
sku sutinu tekstova znam da ovjek moe biti bez brige kad se radi o Va-
ma to sam imao prilike iskusiti i kod Vaih proznih prevoda.46

Meu pismima i hartijama Erosa Sekvija pronali smo, uistinu,

i taj list sa tekstom pesme Kiobrani sa podnaslovom Oamueni
graanin uoi Drugog svjetskog rata".47 Vladan Desnica je na tekstu pe-
sme, otkucanom na pisaoj maini, svojom rukom dodao dve jezike na-
pomene u vezi sa eventualnim prevoewem na italijanski. Re kraci"
iz treeg stiha prve strofe Desnica je propratio objawewem gli arti
inferiori" to bi znailo dowi udovi", odnosno noge. Uz re gqivik"
iz treeg stiha pete strofe Desnica pie ovako: "gqivik" parola di
mia creazione, foggiata sullo stampo di 'ljivik', 'borik' ecc'" (u prevodu:
gqivik" je re koju sam ja stvorio po ugledu na qivik", borik"
itd.). Videli smo ve ovaj zanimqivi obiaj Vladana Desnice, vrsnog
znalca italijanskog jezika, da prosto trasira" put prevodiocima ne-

44 Srpska zora", 126.

45 Pismo od 30. 12. 1958, Srpska zora" 127.
46 Srpska zora", 117.
47 U Sabranim djelima podnaslov glasi: Oamueni graani u predveerje drugog
svjetskog rata".
 417

kim znaajnim sugestijama. U vie pisama upuenih Sekviju, u kojima

se govorilo o prevoewu, Desnica je nudio tu vrstu pomoi i iskazi-
vao equ da se do najboqeg prevoda stigne i zajednikim trudom, u di-
rektnim susretima i razgovorima.
Potom, u pismu od 8. novembra, Desnica pie na italijanskom:

Quanto alle traduzioni, io La pregherei di dare la precedenza agli Spiriti

Nel frattempo, trovando un'oretta di tempo libero, potrebbe provare buttar gi il
brevissimo Balkon (di cui Le unisco una nuova versione, riveduta e coretta e, spe-
riamo, definitiva che potrebbe inviare direttamente alla Fiera" od altro giornale
del genere.48

Meu pismima i hartijama profesora Sekvija postoje i ti listo-

vi, sa tekstom kratke prie Balkon. Ukupno dve verzije prie na srp-
skohrvatskom koje je Desnica kucao na maini i intervenisao rukom i
dve verzije Sekvijevog prevoda te prie na italijanski. Jedan primerak
teksta prie Balkon sam Desnica je oznaio rukom kao Definitivnu
verziju", to znai da je taj teskt poslat uz pismo, a da je drugi prime-
rak iste prie bio Sekviju poslat ranije (vidi ovde tekst razglednice
od 10. 1954. kao i tekst pisma od 7. oktobra objavqenog u Srpskoj
zori"). Ta verzija za koju je Desnica napisao da je definitivna" i ko-
ja doista u velikoj meri odgovara tekstu objavqenom u Sabranim djelima,
ipak ima neke posebnosti. Ispod naslova Balkon Desnica je bio otku-
cao dva reda mainom koja je potom rukom precrtao. U prvom redu je
precrtano Zamislite, na primjer, ovakvu priu"; a u drugom: Zabri-
nuo se siromah ovjek za svoje zdravqe, ozbiqno se zabrinuo" U nastav-
ku ove reenice poiwe tekst prie, onakav kako je objavqen: Mrcva-
rio se, nevoqnik, nedjeqama i nedjeqama" itd. Tekst sa precrtanim re-
enicama odgovara, u stvari, verziji prie Balkon koja je sastavni deo
romana Proqea Ivana Galeba. Zanimqivo je, takoe, da u toj defini-
tivnoj" verziji pre posledweg pasusa postoji jedna reenica koja je, po-
tom, ispala iz definitivne verzije. Ona glasi: Eto, vaniji je bio
fakat to je mislio da ima raka, nego fakat to ga stvarno nije imao".
Tu reenicu je, ipak, Desnica obinom olovkom stavio u zagradu.
U tekstu Sekvijevog prevoda ona nije prevedena, to znai, po svoj
prilici, da je Sekvi ve bio preveo prethodnu verziju prie. Nema,
meutim, podatka da je taj prevod negde objavqen.

48 Ovako je to na srpskom, u prevodu prireivaa prepiske, Jasmine Teanovi:

to se tie prevoda, molio bih Vas da date preimustvo Spiritima osim ako nemate ja-
ke razloge za neki drugi izbor. U meuvremenu, ako naete makar jedan sat slobodnog vre-
mena, mogli biste da pokuate da bacite na papir vrlo kratak Balkon (prilaem Vam no-
vu verziju, popravqenu i ispravqenu i, nadam se, definitivnu) i da ga odmah poaqete
Fiera"-i (sic!) ili nekim slinim novinama." Napomiwemo da je italijansko riveduta
e corretta" boqe prevesti kao pregledanu i ispravqenu" nego kao popravqenu i ispra-
vqenu"!
418

5. Reenica italiana"

Ve smo spomenuli pismo u kojem Desnica pie Sekviju o neka-

kvoj duqoj prozi", o lirskom romaniu" koji je pripremio za obja-
vqivawe u sarajevskom asopisu ivot". To pismo je viestruko va-
no u prepisci dvojice kwievnika. Ne samo zato to se tu spomiwe
taj lirski romani" koji je, u stvari, Desniin roman Proqea Iva-
na Galeba, nego i po izrazitom poetikom karakteru nekih Desniinih
reenica. Citiramo ih: Vjerujem da vam taj rad (na prevoewu .
.) ne bi bio od neke naroite tekoe, jer su i materija i izraajni
naini i forme takvi da se kudikamo lake i prirodnije dadu izraziti
na talijanskome nego na naem jeziku, to sam obilno iskusio pri pisa-
wu" (kurziv . .). Ova Desniina izjava u tesnoj je vezi sa konstant-
nim isticawem (i wegovim i od strane kritike) mediteranskog i, tako-
e, romanskog jezgra Desniine kwievne kulture.49 Evo primera, jo
reitijeg, iz jo jednog pisma Sekviju, iz 1958. godine. Govorei, opet,
o prevoewu na italijanski, Desnica pie:

Vjerujem da e prevoewe ovog drugog poglavqa (osim prve stranice

opis kavanske kie) ii mnogo lake, jer sam to iskusio i prilikom
prevoewa na francuski. Pisano je naime onim vie-mawe internacio-
nalnim govorom intelektualaca koji se, zato, lako prevodi na sve jezike.
Dapae, ini mi se da je taj tekst (to mi se esto dogaa) miqen i stil-
ski oblikovan vie u nainu romanskih jezika nego slavenskih, tako da bi bi-
la kao neka ritraduzione" (prevod prevoda . .) s prevoda na original
(kurziv . .).50

O velikoj eqi Vladana Desnice da svoj roman Proqea Ivana Ga-

leba vidi preveden na italijanski jezik kao i o italijanskoj dimenziji
wegove jezike ekspresivnosti svedoi jo jedno pismo upueno Sekvi-
ju 1958. godine:

evo je maj na pragu pa biste sad mogli zapoeti s prevoewem, kao to ste
mi pisali. Bilo bi dobro kad bi ona dva poglavqa (H i ) bila
prevedena im prije, a tome e vaqda pogodovati i ovih nekoliko dana maj-
skih ferija. to se tie itave kwige, i tu bi bilo poeqno da bude po-
sao obavqen u to kraem roku. U godinama sam kad nema vie mnogo vre-
mena za gubqewe i kad se grdno osveuje vrijeme koje smo ranije izgubili
zahvaqujui ratovima i drugim opim i linim nedaama. elio bih da
imam ovu kwigu vaqano prevedenu bar na jedan od velikih svjetskih jezika,
jer bi joj time bio otvoren put i u ostale. A talijanski prevod, na kome bih
i ja u nekoj formi saraivao, pravei znatnija ostupawa od originala i pre-
oblikujui sasvim slobodno, u duhu talijanskog jezika, neke pasuse, mogao bi
da bude, vie nego versione riveduta e approvata dall'autore",51 gotovo neka
talijanska verzija ili redakcija teksta, ravnopravna originalu (kurziv
. .). Postoji, uzgred, i jedan praktiki razlog za hitnost: jedna vaj-

49 Videti i gore navedenu autobiografsku beleku Vladana Desnice.

50 Srpska zora", 126.
51 Prevod koji je pregledao i odobrio autor."
 419

carska dosta visoka nagrada za roman koji se moe prikazati na ma kojem

od tri vajcarska nacionalna jezika. Molim vas dakle javite mi kad biste
po Vaem raunu mogli sa sigurnou biti gotov s prevoewem kwige.
Danas Vam aqem primjerak, u izdawu Akademije, koje je korektnije i i-
stije od greaka.52

Naveemo ovde i jednu veoma srodnu reenicu Vladana Desnice

koja se nalazi u wegovom pismu upuenom engleskom slavisti Edvardu
Goju,53 objavqenom u okviru prepiske Desnice i Goja:54

Sva objawewa na mjestima gdje ste i sami malo u sumwi ili nedou-
mici dat u Vam vrlo rado, a neke reenice, izraze ili pasuse napisat u
Vam na nekom drugom jeziku (francuski ili italijanski). Naime, mnoga
sam mjesta i mislio na tim jezicima pa sam im morao traiti najpogodniji
adekvat na naem jeziku (kurziv . .).

Za Desniinu poetiku i za wegovo shvatawe poetike prevoda od

znaaja je i ono to stoji u pismu od 24. avgusta 1954. godine:

Zato Vam ovdje prilaem jednu jo neobjavqenu moju stvar, Spiri-

te", koja lei i eka svoj red kod Kwievnosti". Naalost e se u prevo-
du, a naroito u prevodu na talijanski, nuno izgubiti jedan dio djelova-
wa, to jest sve ono to pripada dubrovakom govoru i lokalnom koloritu,
a to, mislim, daje itavoj stvari naroiti arm. Uope je u itavom tom
tekstu, proaranom dubrovakom akcentuacijom u upravnom govoru, u ime-
nima, citatima itd., dat jedan poseban ritam i andamento", koji znatno i
prijatno odudara od tvrde tokavtine (kurziv . ). Pored toga, dijelo-
vi i fraze koje su u originalu na talijanskome, izgubie svoj karakter is-
taknutosti i podvuenosti kad ionako itav tekst bude na talijanskom, pa
ak i ako se, prema obiaju, pod asteriskom naznai in italiano nel testo
originale". Sad, kako bilo, ja Vas lijepo molim da paqivo proitate tu
stvar koju sam radio s mnogo voqe i mara, pa da sami prosudite da li bi u
talijanskom prevodu, zbog spomenutih razloga, mnogo izgubila. Ako misli-
te da ne bi, te ako se odluite da je prevedete, biti u jako zadovoqan. A
ukoliko bi Vam u toku rada koja fraza ili izraz poraali dvojbu, Vi sva
takva mjesta pribiqeite na komad papira pa mi poaqite, i ja u vam
pruiti iscrpna obavjetewa.

Ovakve, veoma zanimqive tvrdwe koje zadiru u sr poetike i kwi-

evnog jezika Vladana Desnice skreu pawu, po naem miqewu, na
problem posebnosti srpskog (ili srpskohrvatskog) jezika kojim su pi-
sali kwievnici sa dalmatinskog i crnogorskog primorja koji su po-
haali italijanske kole i esto, kako kae Desnica, mislili" na
tom jeziku. Pored samog Desnice, vaqa, u tom pogledu, imati na umu i
Stjepana Mitrova Qubiu, Mirka Koroliju i druge.
Privukle su, navedene Desniine misli, i pawu Erosa Sekvija.
U jednom pismu svom kolegi sa beogradske Katedre za italijanistiku,
profesoru Niki Stpeviu, ovako je pisao godine 1974:

52 O ovom izdawu itamo i u spomenutom Sekvijevom tekstu o Desnici.

53 Edward Dennis Goy (19261999).
54 Letopis Matice srpske", god. 172, kw. 458, sv. 3, str. 329.
420

Za vreme letweg raspusta u ti pripremiti neto za asopis: nisam

ranije odgovorio tvom pismu; Mogu da napiem konano neto o De-
snici i objaviti wegova pisma (meni), ili bar pismo gde govori o reenici
italiana svoje proze (kurziv . .).

U Sekvijevom tekstu o Desnici koji smo spomenuli i koristili

nema, naalost, posebnog osvrta na tu dimenziju Desniinog stvarala-
tva.

6. Barokni Wego i Desnica kao prevodilac

Veoma je sadrajno i upeatqivo ono Desniino pismo Sekviju

(napisano 31. januara 1957. godine, u kojem on govori o svom prevodi-
lakom radu. Na poziv Erosa Sekvija da sarauje na Antologiji itali-
janske lirike Desnica otpisuje ovako:

Sve to bih mogao da vam ponudim, to je neto gotovih prevoda iz

Carduccija koje su u svoje vrijeme (kad je i kod nas u Primorju bila uhvatila
maha carducciomanija55) preveli moji stariji (otac i stric), a ja neto do-
tijerao i izbrusio. Ti su prevodi, naroito u Italiji, smatrani i ocije-
weni kao daleko najboqi prevodi Carduccija kod nas;56 ali to su veinom
Odi barbare", sa svim historijskim litanijama koje su onda onako udno
palile (Clitumno ecco), pa sumwam da bi Vam to za prvu svrhu trebalo. Ako
ipak mislite das bi neto odatle dolazilo u obzir (Su Monte Mario i sl.)
javite tano to pa u gledati da Vam to uradim i poaqem. Ja imam ne-
to pjesnikih prevoda iz trcentista, pa i ranijih, zatim itavu rukovet
arkada i madrigalista (raenih za jedan album starih tal. arija) integral-
ni prevod Sepolcri" (vaqda jedanaesti kod nas!) i neto Leopardija (La
Ginestra") i u svemu tome ima i nekih koji su mi sasvim dobro uspjeli.

Vladan Desnica (autograf)57

Vladan Desnica je doista bio izuzetan prevodilac. Dovoqno je po-

gledati, kad je o prevodima sa italijanskog re, wegov prevod Foskolo-
ve dugake pesme o Grobovima ili prevod Leopardijeve ukve dva tek-
sta koji spadaju meu najtee i za prevodioce najvee izazove.
Kroz prepisku Desnice i Sekvija moemo pratiti i jednu svojevr-
snu priu o prevodu". Sve je poelo tako to je Eros Sekvi, u svojstvu
urednika asopisa La Battana", od Desnice zatraio neki prilog za taj
asopis. Odgovor je stigao 27. oktobra 1965. godine:

Dragi Sequi,
Prevrui stare hartije naao sam prevod na talijanski Posvete"
iz Wegoeve Lue Mikrokozme" koji smo prije mnogo godina izradili

55 Videti o tome u: eqko uri, ozue Kardui u srpskoj kulturi, Miroslav", Be-
ograd 2007.
56 Videti u: Bartolomeo Calvi, Giosu Carducci presso gli Slavi meridionali, Roma, S.
Lattes & C. Editori, 1933.
57 Srpska zora", 123.
 421

moj otac i ja. (200 stihova). asna starina, o kojoj u posledwoj svesci le-
topisa M. S." Milan Kaanin veli: Wegova (Kostieva) Santa Maria del-
la Salute i Wegoeva Posveta u Lui mikrokozma jedine su pesme u srpskoj
kwievnosti koje su postale iz molitve, i zato i jesu tako velike". U e-
qi da Vam dadem neto za Battanu", pomislio sam da Vam ponudim ovaj
neobjavqeni prevod, ukoliko mislite da odgovara karakteru Vae publika-
cije; u protivnom valga la buona intenzione. Po sebi se razumije da tra-
im samo Va principijelni odgovor, jer meritorni ete moi dati tek
kad vidite prevod. Dakle, odgovorite mi.
Sa najqepim eqama i pozdravima
Va
Vladan Desnica

Sauvan je i Sekvijev odgovor Desnici:

Ba se radujem: prevod iz Wegoeve Lue Mikrokozme", delo Vae

i Vaeg oca, bie definitivno dragocen prilog Battani". jedino se nadam
da nee spreavati nau buduu saradwu.
Sloio sam se s Turconijem: bilo bi dobro da uz prevod objavimo i
kratku beleku (pola do jedne stranice) koja bi tumaila neto o Wego-
u, Lui" i prevodu.

Vladan Desnica je 21. novembra iste godine Sekviju poslao prevod

Wegoeve Posvete; propratno pismo, koje ovde ponovo navodimo, pred-
stavqa svojevrsni nadahnuti kratki esej Vladana Desnice, o Wegou
ali jo vie o prevoewu:

aqem Vam prevod Posvete". da biste ga ocijenili, potrebno je

svakako da ga sravnite s originalom. Kao to ete vidjeti, prevedeno je
neto zastarjelim jezikom, koji jedini nekako odgovara prilino baroknoj
intonaciji Wegoeve Lue". Pored toga, usvojivi i u prevodu Wegoev
deseterac, morao sam se, zbog metrike ekonomije, a pri i onako saetom
Wegoevom govoru, mnogo sluiti elizijama, sinerezama i starinskim
kraim oblicima i rijeima; to dakako ne doprinosi qepoti teksta, ali je
bilo neizbjeno da se nekako metriki ispliva. Ponovno uzimawe u rad
ovog prevoda, poslije punih 25 godina, dalo mi je potrebnu distancu i
diktiralo neke ispravke. No sigurno je i pored toga ostao poneki neravan
stih ili sl. Ovlaujem Vas da na tim mjestima, a i inae gdje Vam se i-
ni potrebno, predloite drugaije rjeewe. nastojao sam da se to je mo-
gue blie drim Wegoeva teksta, a odstupio sam samo ondje gdje sam se,
i poslije mnogostrukih pokuaja i varijanata, na koncu opet uvjerio da
nije mogue drukije.
Komentara i fusnota" mislim da ne treba: onoliko koliko je po-
trebno, razumjet e se iz samog konteksta. Pored toga, bilo bi nemogue i
tetno prenositi isforsirane i malo uvjerqive astruserije kojima ko-
mentatori nastoje da neka mutna mjesta rastumae ko zna kakvim filozofi-
jama, dok se najee radi naprosto o Wegoevim mitolokim, filozof-
skim i sl. cantonatama, a ne o tobowim vezama sa Miltonom i bog te pi-
ta s kim. (Na pr. sasvim je nejasna aluzija nazdraviti aom Herkulo-
vom", stih 100, jer mitologija ne zna ni za kakvu au u vezi sa Herkulom;
ili stavqawe u jednu vreu Epikura i Pitagore kao ampiona materijali-
422

zma, itd. Takvih mjesta ima dosta, a u prevodu sam nastojao dati najprihva-
tqiviji smisao.)
Ali su komentari i fusnote" po mom miqewu suvini, mislim da
bi trebala kratka biqeka, dvadesetak-tridesetak redaka o Wegou i Lu-
i", a to neka Vam napie neko pozvaniji, kakav specijalista, jer se ja to-
ga nikako ne bih primio. Veoma kratku biqeku o prevodiocima prila-
em Vam, ako je ba nuno da ue.
I, na koncu, ono najglavnije: uvrstite ovaj rad u Battanu samo ako Vam
objektivno u svakom pogledu ne samo po kvalitetu prevoda, nego i po in-
teresantnosti materije itd. potpuno odgovara. Ako Vam iz bilo kog raz-
loga i u bilo kom pogledu ne odgovara, slobodno ga odbacite; vjerujte, nee
mi biti nimalo krivo. (To bih vjerovatno i ja uradio da sam urednik). Sa-
mo mi vratite rukopis, i gotovo. Odgovorite mi s par redaka.

Odgovor, meutim, nije stizao. Desnica je naslutio da se neto

desilo i da je dolo do promene. Pa pie Sekviju, 14. decembra, ovako:

Iz vae duge utwe zakquujem da Vam prevod Posvete", koji sam

Vam poslao prep. pismom 21. nov., ne odgovara za Battanu", kao to sam i
pretpostavqao. Doista, taj bi prilog moda boqe odgovarao nekoj akadem-
skoj filolokoj publikaciji, poput Acta romanica" il sl., nego jednom
asopisu ive i aktuelne literature kao to je Battana". Zato mi bez ika-
kva ustruavawa vratite rukopis. A ja u Vam, kad budem imao neto novo,
rado poslati.

Otprilike mesec dana poto je rukopis mogao stii u ruke Erosa

Sekvija, tanije 25. decembra 1965, dolo je do obrta, ne ba prijat-
nog, koji je Desnica bio naslutio. Sekvi sa prilinim zakawewem
pie Desnici. Prvi deo pisma na italijanskom je jeziku pa ga ovde
prevodimo:

Dobro sam razmotrio prevod Va i Vaega oca; proali smo o tome

i u redakciji. I doli smo do zakquka do bi to odudaralo od vrste aso-
pisa kakav je La battana". Sada Vam, eto, aqem nazad tekst ali pod
uslovom da odrite obeawe te da nam poaqete, im budete mogli, neki
Va prilog.

Drugi deo tog istog pisma Sekvi pie na srpskom i upuuje e-

stitke povodom nove, 1966. godine: Na kraju godine smo dragi moj pri-
jatequ, od srca elim da 1966. bude i za Vas mnogo vedrija nego to su
bile prole godine".
Posledwi datum u wihovoj prepisci je 28. decembra 1965. godine.
Iz dopisnice koju Vladan Desnica upuuje Sekviju vidi se da on nije
dobio navedeno pismo od 25. decembra i da nije dobio rukopis prevoda
Wegoeve Posvete. Pomalo uznemireno, Desnica pie:

Mnogo se udim to na dva moja pisma nemam od Vas nikakva odgovo-

ra. Ponavqam: ako Vam ne odgovara prilog, samo ga vratite.
S pozdravima i najqepim eqama za 1966 godinu

Va Vladan Desnica
 423

Prepiska Vladana Desnice i Erosa Sekvija zaustavila se tako, u

vremenu i prostoru, ovim novogodiwim estitkama, koje su se u etru
mimoile i za koje ne znamo da li su stigle do odredita; kao to ne
znamo ni gde je zavrio taj zanimqivi prevod Wegoa, iz pera Uroa
i Vladana Desnice.
 UDC 821.163.41-6.09 Stefanovi P.:821.163.41-6.09 Leskovac M.

PREPISKA IZMEU
PAVLA STEFANOVIA I MLADENA LESKOVCA

Milivoj Nenin

Prepiska izmeu Pavla Stefanovia (19011985) i Mladena Le-

skovca (19041990) u posedu je erke Pavla Stefanovia, Ivane Ste-
fanovi, i zahvaqujui wenoj qubaznosti danas je objavqujemo.
Sauvano je ukupno 8 pisama i jedna razglednica; od toga su samo
tri pisma Pavla Stefanovia, koji je svoja pisma, na sreu, pisao u
duplikatu. Prepiska je, uz jedan izuzetak,1 vezana za traewe" pisama
Laze Kostia Svetislavu Stefanoviu, ocu Pavla Stefanovia. Jedno
pismo Pavla Stefanovia (od 25. novembra 1970. godine), u kojem je re
o, i danas ivim, qudima, ovde ne pretampavamo. Ono, pak, to je
bitno u tom pismu, jeste da je Mladen Leskovac Pavla Stefanovia
primorao (u pozitivnom smislu!) da zaviri u ta Kostieva pisma. I
Pavle Stefanovi belei svoj osnovni utisak posle itawa tih pisa-
ma: Pregledajui, letimino, sva ta mnoga pisma i dopisnice, ja sam
mogao zapaziti izvanrednu srdanost i toplu prijateqsku saradwu iz-
meu dvojice nekadawih kwievnika srpskih, prevodilaca ekspira.
Videh jasno: oni su se, Laza i Svetislav, uzajamno potovali i voleli".
Inae, Pavle Stefanovi u tom pismu, koje ne objavqujemo, Mla-
denu Leskovcu otkriva da se traena Kostieva pisma nalaze u posedu
Svetislavqeve druge ene, Gite, i sina iz tog braka, Antona Stefano-
via (koji su se odselili u Nemaku), a da ta pisma uva erka iz istog
braka, Ana Stefanovi, koja je ostala da ivi u Beogradu.
Naravno, Mladen Leskovac, koji je silno eleo ta pisma, videe
se to u ovim wegovim pismima upuenim Pavlu Stefanoviu, kao da je
preuo, odnosno prevideo, taj podatak.
Pisma koja mu je pisao Laza Kosti (ne sva, ali vei deo) objavio
je sam Svetislav Stefanovi u Letopisu Matice srpske 1931. i 1932.
godine. Ta pisma su pretampana iz Letopisa Matice srpske na suge-
stiju recenzenta, Gojka Teia, kao Dodatak u kwizi Epistolarna bio-
grafija Svetislava Stefanovia. Prireiva te kwige, Milivoj Ne-

1 Taj izuzetak je vezan za poziv na saradwu u jubilarnom broju Letopisa Matice

srpske i o tome e itaoci biti podrobnije obaveteni u fusnoti uz to pismo.
426

nin, ogradio se napomenom da ni jedno od tih Kostievih pisama nije

imao u rukama. Ono, pak, to prireiva pomenute Epistolarne biogra-
fije nije znao jeste da su Kostieva pisma fotografisana i sauvana!
(Otuda bi primereniji naslov ovom tekstu bio: Srean zavretak bur-
ne prepiske" ili tako neto.) Ni Anton Stefanovi, ni Ivana Ste-
fanovi, sa kojima je prireiva mnogo puta razgovarao prireujui tu
kwigu, nisu rekli nita o postojawu fotografisane prepiske. Ana
Stefanovi, pak, sa kojom nije razgovarao, u jednoj dopisnici uputila
je prireivaa na Antona Stefanovia. (Ono, pak, o emu se u porodi-
ci Stefanovi govorilo jeste jedno Disovo pismo Svetislavu Stefa-
noviu, u kojem Dis kae da e uzete kwige uredno vratiti)
Ni Mladen Leskovac nije pomiwao fotografisana pisma Laze Ko-
stia kada je, posredstvom Miroslava Rankova, Milivoj Nenin, jednim
drugim poslom, bio u poseti kod wega.
Ono, pak, to Mladen Leskovac nije znao, niti mogao znati, ita-
oci e danas lako otkriti u Epistolarnoj biografiji Svetislava Ste-
fanovia. Naime, niti je Stefanovi prepravqao Kostieva pisma,
niti su korektori nesavesno obavqali svoj posao, nego je, po svoj pri-
lici, krivac za izostavqawe nekih pisama ili pasusa u pismima", po
svoj prilici, Radivoje Vrhovac. (Naravno, on u pismu koje je objavqeno
u Epistolarnoj biografiji negira svoju umeanost u skraivawe nekih
delova pisama i izostavqawe itavih pisama koja je Stefanovi pri-
redio za tampu i kae da je o tome"naknadano izvetavan". Ali je in-
dikativno da je Stefanovi upravo od Vrhovca traio objawewe, kao
i to da su se ti izostavqeni delovi, kao i itava pisma ticali iskqu-
ivo wega! Sve to saznajemo iz tog pisma upuenog Stefanoviu 18. no-
vembra 1932. godine. Pismo se nalazilo u posedu Predraga Milievia
i, prirodno, Leskovac za to nije mogao znati.)
Svetislav Stefanovi je u uvodnoj beleci u Letopisu Matice
srpske pomenuo 110 Kostievih pisama i 40 dopisnih karata. Pismu o
Jai Tomiu, koje Stefanovi nije hteo da objavi zbog ivih savreme-
nika tucindanskog ubistva, prireiva Epistolarne biografije je uao
u trag i o tome ostavio precizne podatke. ak je objavio i poetak tog
pisma! Ali, od tada je prolo 14 godina.
Naravno, Leskovev portret konano, wegovih pisama je ovde
vie ovde je boqe ocrtan nego portret Pavla Stefanovia. Leskovac
nam se ovde ukazuje kao pedantan i predan istraiva; kao ovek utiv
u ophoewu, koji, kada se zanese (nije navikao da mu se iko suprotsta-
vqa!) prerasta u despota. To nam ova pisma lepo pokazuju.
Sa druge strane, pored toga to je uistinu mnogo uradio, Leskovac
je ostavio i mnogo nezavrenih poslova. Prepiska Laze Kostia, na
primer, koju je najavio za 1980. godinu, pojavila se tano etvrt veka
kasnije, 2005. godine (petnaest godina posle Leskoveve smrti) i to
tek prva kwiga! (A najavqene su, ako se ne varam, ak tri kwige.)
O Pavlu Stefanoviu, oveku koji je po reima savremenika bio
jedan od najboqih govornika, pak, danas je nuno rei nekoliko rei
vie. Poznatiji kao muziki i kwievni kritiar, jednako je vaan i
 427

kao pripoveda! Zvuae kao opte mesto, ali pred nama je pisac koji
tek treba da bude proitan. Kada se pogleda kwiga Dragoquba S. Igwa-
tovia Sa piscima i o piscima meuratnim, Beograd 1992, u kojoj je Pa-
vle Stefanovi zastupqen kao autobiograf", i biograf" svoga oca,
ostaje nam i al zbog toga to nije pisao vie. Odnosno, al zbog toga
to oni koji su ga nagovarali da pie nisu bili uporniji.
Napomene uz ovu prepisku donosimo u fusnoti, sa nadom da e
ovako prireena pisma biti preglednija.

MATICA SRPSKA
Predsednik
Novi Sad, 6. novembra 1970.
Bulevar marala Tita 6/

Potovani i dragi drue Stefanoviu,

Nekada, 19271929, viali smo se, u Univerzitetskoj biblioteci,
svakodnevno i dobro smo se poznavali, a posle, ivot nas je razvejao na
razne strane i poslove, pa na alost nisam imao prilike da se sa Vama
viam. Posle rata smo se opet sreli, usput, u nekoliko mahova, u pismu i
inae, ali ja o Vama znam samo po Vaim radovima /jedan od wih sam i
citirao, u izdawu svoje Antologije, 1964/,2 tako da sam jedva doao do
Vae adrese ako je ona prava. Verujte da mi je ao to je tako. Voleo
bih da ovo pismo doe do Vas. Evo zbog ega.
U naoj Akademiji radi Odbor za kritika izdawa srpskih pisaca,
ve nekoliko godina. Za ta izdawa ja pripremam Lazu Kostia. Kwiga koju
sada radim sadravae wegovu prepisku. Kao to dobro znate, Va pok.
Otac objavio je u Letopisu /kw. 329330, 334/ pisma Laze Kostia pisana
wemu 19001910. Da li su sauvani originali tih pisama? Kao to Vam je
poznato, bilo bi nuno da se, u kritikom izdawu, rukopisi izdaju prema
originalu, ako su ovi sauvani. Stoga Vas molim da me izvestite da li ti
originali postoje ili su se zagubili. A ako su sauvani emu bih se ve-
oma radovao verujem da emo nai nain da se wima posluim.
Molei Vas za odgovor i unapred Vam na wemu zahvaqujui, ostajem
sa srdanim pozdravima i sa potovawem
odani Vam
Mladen Leskovac

2 U kwizi Antologija starije srpske poezije (edicija Srpska kwievnost u sto

kwiga"), 1964. godine, na str. 358, Leskovac donosi napomenu uz pesmu Starac" Save
Mrkaqa. Citiram: O muzikolokoj strani pitawa v. u lanku Pavla Stefanovia 'Kon-
certni ivot', Kwievnost, maj-jun 1951, str. 628."
428

MATICA SRPSKA
Predsednik
Novi Sad, 26. novembra 1970.

Dragi Pavle,
Vae pismo, koje sam danas primio, u isti mah me je i obradovalo i
rastuilo. Obradovalo me je stoga to ste mi, eto, ipak odgovorili, a ve
sam se, zbog tolikog Vaeg utawa, bio zabrinuo i mislio da je mogue
jedno od dvoga: ili da moje pismo niste primili ili da mi, ni sam ne bih
znao rei zato, ne nameravate odgovarati. /Sreom, meutim, ni jedna od
tih pretpostavki nije tana./ A rastuili ste me zbog svega onoga, i svim
onim, to ste mi ispriali
No pre svega drugoga da kaem ovo:
Nikada se ja nisam dopisivao sa Antunom3 Stefanoviem, ni 1965,
ni pre toga ni posle toga. Tek iz Vaega pisma saznajem da on uopte po-
stoji. Bie da se on morao dopisivati sa nekim drugim. Ako ta pisma po-
stoje, ili ako se Antun Stefanovi malo boqe podseti, znae da to nisam
bio ja. Kada su mi zatrebala pisma L. Kostia S. Stefanoviu, ja sam se,
to smatram najprirodnijim, obratio Vama; i poodavno imam na umu po-
trebu da o tome s vama razgovorim. Samo, evo sada je dolo vreme da mi za-
ista ubrzo trebaju. To je dakle istina, jedina, o toj tobowoj prepisci sa
mnom.
A onda, o nainu kako biste nam ipak mogli pomoi. Kada velim na-
ma, onda u prvom redu mislim na nau Akademiju i na sve nas onde koji se
trudimo oko kritikih izdawa srpskih pisaca.
Vaa potovana Gospoa ima pravi i zdravi instinkt za ove stvari,
i molim Vas da joj predate moje srdano potovawe. Najboqe bi bilo sva
ta pisma snimiti. To nije nikakav problem. Dabogme, to Vas nee stati ni
dinara ak, naprotiv, ako elite, Akademija e Vam platiti kada nam
dopustite da itavu prepisku snimimo. Mi u Akademiji imamo xerox-apa-
rat za snimawe, i to bi se brzo i lako dalo udesiti. Ako moete udesiti
da dobijete prepisku na jedan-dva dana /moda se sve to moe obaviti i za
jedno jedino pre podne/, mi bismo snimawe odmah obavili. Ja bih pisao
Dr Miroslavu Pantiu, profesoru Univerziteta u Beogradu i sekretaru
naega Odbora za kritika izdawa, pa bi on stupio u vezu s Vama i te teh-
nike stvari obavio /da ne bih ja zbog toga morao dolaziti u Beograd, na-
roito sada kada nisam najzdraviji/.
Jo dve stvari da Vam kaem.
Iz Vaega pisma kao da izlazi da imaju dve grupe pisama /i dopi-
snica/: jedna, koja je objavqena, a druga koja nije. Mi bismo dabogme ele-
li da snimimo sve, tj. sve to je pisano Lazinom rukom. A dabogme, ako
sluajno ima koncepata ili prepisa pisama Svetislava Stefanovia upu-
enih Lazi Kostiu, snimili bismo i to, sve takoe. Jer su pisma obojice
kako i sami kaete dragoceni dokumenti. To je jedna stvar.
Druga je ova. Mi bismo rado otkupili sva ta pisma. A kada ovde ka-
em mi, to onda znai: bilo Matica, bilo Akademija. Pa Vas molim da i
to imate na umu.

3 Ispravno je Anton Stefanovi. Mladen Leskovac pogreno belei ime Pavlovog

polubrata, iako je Pavle u pismu od 25. novembra ispravno napisao: Anton.
 429

No sada vidim da treba da kaem jo jednu stvar u vezi sa eventual-

nim otkupom ovih pisama.
Kako vlasnici ovih pisama nisu u zemqi, najboqe bi bilo, za sada
tako ja mislim o tome im nita ne govoriti; jer je lako moguno da se
razgovori oko te kupovine otegnu i nepotrebno razvuku. Glavno je sada in-
sistirati da prepisku dobijem na snimawe i upotrebu. Za tu stvar mi smo
spremni da platimo pristojnu cenu. Treba vlasnicima rei i ovo: da je
vrednost prepiske znatno smawena wenom prethodnom publikacijom
to je istina, uostalom. Meni sada trebaju originali samo preciznosti
radi: da proverim tekst objavqen u Letopisu jer onde sve svakako da nije
objavqeno ba onako kako zahteva puna filoloka akribinost /tako je
uvek sa kwievnim asopisima/. U sluaju nevoqe, meutim, nauka se moe
posluiti i tekstom koji je objavio Svetislav Stefanovi.
I tek kada obezbedimo snimawe, zapravo tek poto snimimo itavu
prepisku, mogli bismo s vlasnicima otpoeti razgovor o wenom otkupu.
Eto, toliko sam hteo da Vam kaem, a najtoplije Vam zahvaqujem to
sam mogao s vama o ovoj stvari koja je, bar duhovno, i Vaa, razgovarati
ovako otvoreno i bez okoliewa. Vi ste mi to, meutim, omoguili i na
to podstakli svojim lepim i dirqivim, tako ovenim pismom. Ja Vam to
zaista nikad neu zaboraviti.
Sa srdanim i prijateqskim pozdravima
odani Vam
Mladen Leskovac

Potovani drue profesore,

Va poziv na kwievno uee u sveanom broju Letopisa primio
sam sa zahvalnou na ukazanoj mi poasti (jer je Letopis ast, ponos i
simbol kulturne tradicije naeg naroda), ali i sa veoma linim osea-
wem postienosti to, iako pustono nezaposlen, ve ranije ne odgovo-
rih dragom Jovanu ulumu, Vaem saradniku, na dva do tri krajwe deli-
katna, obzirna, upravo srdana poziva istog smisla i sadraja, to dakle
ve na te wegove signale tovawa i kwievne naklonosti ne odgovorih
ovako kao to to sad inim Vama, sada kada se obavezujem da u u roku koji
ste mi odredili, a po svoj prilici i ranije, poslati neku prozu, neki hi-
bridni narativno-esejistiki tekst, neki krai ili dui (pre krai nego
dui) prilog za broj Letopisa,4 o ijem ste me karakteru sasvim dovoqno
jasno obavestili.
S potovawem i pozdravom Va
Pavle Stefanovi

u Beogradu
4. februara 1975.

4 Pavle Stefanovi je poslao prozu (najire shvaeno!) Velika i mala trawa" i

ta proza je objavqena na lepom mestu (odmah posle Andria, Crwanskog, Kaanina, Vid-
mara, Desanke Maksimovi, Gvida Tartaqe i Velibora Gligoria). Videti jubilarni broj
Letopisa Matice srpske iz decembra 1975. godine, koji se pojavio na oko 600 strana!
430

Mladen Leskovac
Novi Sad, 7. novembra 1979.
Sowe Marinkovi 17.

Potovani drue Stefanoviu,

Ne sumwam da ete se Vi seati (iako je od tada prolo skoro deset
godina) kako sam Vam se pismom obratio pitawem o pismima Laze Kostia
pisanim Vaem ocu. Vi ste mi tada, pismom od 25. novembra 1970 (a koje,
evo, itavo ovo vreme drim na svome pisaem stolu), izloili dosta ne-
veselo i skoro neuteno stawe oko tih pisama. Sada je pak dolo zaista
vreme da se objave celokupna dela Laze Kostia (pa dabogme i wegova pre-
piska), i ja bih voleo znati da li se stawe u vezi sa tim pismima dosad
izmenilo naboqe. Pisma bi se, dodue Vi dobro znate mogla objavi-
ti i prema tekstu u Letopisu; no nevoqa je, i ne mala, to Va otac niti
je objavio sva pisma, niti je sva objavqena publikovao u integralnom tek-
stu, nego sa mestiminim izostavqawima i skraewima. Ako ne bude dru-
ge, ja u pisma objaviti u takvom obliku, iako je to velika teta, i zapra-
vo i neto tee. Stoga Vas, evo, ponovo pitam: Da li znate gde su ta pi-
sma? Ima li naina da doemo do wih? Moete li Vi uiniti neto da
do wih doemo?
Najlepe Vas molim da mi odgovorite na ova muna pitawa, a ne
sumwam da ete Vi uiniti, ili da ste spremni da uinite, sve to je u
Vaoj moi.
elei Vam sve najboqe, a najpre zdravqa i zadovoqstva u radu, sr-
dano i prijateqski vas pozdravqa Va stari znalac iz nekadawe uni-
verzitetske biblioteke.
Mladen Leskovac

P. S. U svome pismu Vi pomiwete mogunost da bi se Kostieva

pisma mogla snimiti i dati nam (Akademiji i meni) na naunu upotrebu.
Ako je to mogue, bilo bi sve u redu: Akademijin fotograf bi lako mogao
obaviti ovaj posao. Molim Vas da mi kaete da li je to ostvarqivo. Aka-
demija bi, verujem, mogla dati i neku novanu naknadu za ovo snimawe.

Mladen Leskovac
Novi Sad, 11. januara 1980
Sowe Marinkovi 17.

Potovani drue Stefanoviu,

Tek danas odgovaram na Vae posledwe pismo, namerno: bili ste u
Opatiji, doli su praznici, koji su se otegli, a i ja sam putovao. No sada
je vreme da okonamo nae ve poodavno zapoete razgovore.
Bilo je zaista tako davno kada sam Vam se prvi put obratio u vezi sa
pismima L. Kostia pisanim Vaem ocu, da moda nije nepotrebno da Vas
podsetim na neke okolnosti.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti obrazovan je ve poodavno Od-
bor za kritika izdawa srpskih pisaca. Rad u tome Odboru, to je razu-
 431

mqivo s obzirom na karakter toga posla, ide sporo. Jedan od projekata je i

izdavawe celokupnih dela Laze Kostia. Na tom izdawu e, prirodno, ra-
diti itav niz struwaka raznih profila. Prva kwiga, a to je i prirodno,
bie Kostieva prepiska. Ona je vana za sve istraivae, jer tek pomou
we, to potpunije, moi e se raditi najminucioznije daqe studije. Tu
prepisku pripremam ja, a rukopis u predati 31. decembra 1980 dakle,
pri kraju sam posla. Do sada imam, ili prepisanih ili u izgledu, blizu
700 Kostievih pisama (23 vie, 56 mawe ne mewa ovaj impozantan
broj). Tu treba da se nau i pisma upuena Vaem ocu. Kostieva dela u
Akademiji izlazie sporo, a bie svakako dvadesetak wegovih kwiga.
Istovremeno kada Akademija, i Matica srpska izdaje celokupna dela
L. Kostia. No to izdawe nee biti kritiko, pa e stoga izai ve krajem
1981, tj. tada emo predati sve rukopise. Prepiska e izai i u tom Mati-
inom izdawu.
Kao to vidite, dve ugledne ustanove stoje iza ovih pothvata.
Evo zato ja sa toliko insistirawa nastojim da dobijem na uvid ori-
ginale Kostievih pisama koja se nalaze u Vaoj porodici.
Prvo. Va otac je objavio svega 86 Kostievih pisama a ima ih ukup-
no 115. On nije objavqivao dopisnice i pisma u kojima ima suvie li-
noga. Meutim, pisma treba objaviti sva, i najsitnija, pa i dopisnice.
Va otac kao da je, iz skromnosti, izostavqao i ona mesta iz kojih se lepo
vidi koliko se Kosti zauzimao i brinuo za mladoga Svetislava Stefano-
via. Ne treba preutati ni wihovo prijateqstvo, a to se najboqe vidi
ba iz onih kratkih dopisnica, usput pisanih, sa putovawa, iz inostran-
stva itd. Pisma (i dopisnice, dakle) treba objaviti sva, bez ikakvog pro-
bira. Pogledajte kako se ini sa prepiskom Geteovom, Bajronovom, Bodle-
rovom, Floberovom ne treba o tome ja Vama da govorim.
2) Ni pisma koja je objavio Va otac nije uvek objavqivao u celini,
nego je ponegde ponekad izostavqao (ima, ini mi se, 67 takvih mesta).
Svetislav Stefanovi nema ta da prikriva o svome odnosu sa Lazom Ko-
stiem: bilo je to jedno od najlepih kwievnih prijateqstava u nas, a
ono ini ast obojici.
3) Najzad, neka pisma oevidno nisu verno objavqena, bie pre kri-
vicom korektora nego krivicom Vaega oca. Ja sam to na nekoliko mesta
sa pouzdanou utvrdio. Potrebno je dakle videti originale.
Treba li jo neto da kaem? Volite li Vi svoga oca? (Jer treba da
ga volite.) Zar ne uviate Vi i Vaa porodica da je ovo sada lepa prilika
da se o wemu kae mnogo ta lepo i da se wegova pojava u kwievnosti
osvetli potpunije i pravednije? Razmislite malo o tome.
Molim Vas da mi, ako je mogue to pre, date svoj konaan odgovor.
Vi dobro znate da u ja, i u Akademijinom i u Matiinom izdawu, objavi-
ti Kostieva pisma Vaem ocu, ako ne drukije, a ono u obliku u kojem su
tampana u Letopisu". Samo, dabogme, u tom sluaju morau rei da po-
rodica nije htela da stavi na raspolagawe originale Akademiji. Ne bih
voleo kada bih to morao rei.
Ja u oko 25. januara otii u Dubrovnik, na tri sedmice. Voleo bih
kada bih do toga datuma imao Va konaan odgovor.
Ostajem sa potovawem
Mladen Leskovac
432

Beograd, 16. januar 1980.

Potovani drue profesore,

Naa prilino dugorona tema, pismeni razgovor o pismima, dopi-
snicama i slikovnicama Laze Kostia Svetislavu Stefanoviu mislim da
se sretno privodi kraju: moja polusestra Ana pristaje da sav taj materijal
bude fotokopiran i tako stavqen na upotrebu bilo Srpskoj akademiji nau-
ka i umetnosti bilo Matici srpskoj. Iako ena od 45 godina a nezaposle-
na i u punoj materijalnoj zavisnosti od svoje majke, koja ivi u Munchenu,
Ana smatra da originale, privatno vlasnitvo wene majke, nikome ne mo-
e ni prodati ni darovati bez majina doputewa, koje nema i ne moe
dobiti. Vi ste, meutim, meni u svom pismu od 7. H 1979, u post scriptumu,
izjavili da bi Akademijin fotograf lako mogao obaviti ovaj posao", to
znai da je sada na Vama potez, da se to snimawe organizuje, u wezinom do-
mu, Vrwaka ul. br. 13 (na Sewaku), u prisustvu wenom i mom (po wenoj
eqi).
aliboe da ste ton naeg ispisivawa svojim posledwim pismom od
11. o. g. bez ikakvog razloga i potrebe promenili nagore, iako ste iz ni-
za podataka u mom pismu vama 9. H 1979. mogli doi do saznawa da se moji
pogledi na znaaj Lazinih pisama Svetislavu niukoliko ne razlikuju od
Vaih. emu pitawe da li ja volim svog oca, emu pouka da bi trebalo da
ga volim, emu uewe zar ja i moja porodica ne uviamo da je ovo sada
lepa prilika da se o mom ocu kae mnogo ta lepo" (kad je moja davnawa
eqa upravo ta: da kwievni lik mog oca, makar i sa svim qudskim mana-
ma, bude pravednije osvetqen), i emu, najzad, i neka vrsta pretwe da ete
objaviti da porodica nije htela da stavi na raspolagawe originale Aka-
demiji" (kada bi to ve davno bilo uiweno da su Kostieva pisma u mo-
jim rukama)! Zaista, niste morali rawavati i vreati oveka starijeg od
sebe!
Sa utivim otpozdravom
Pavle Stefanovi

Mladen Leskovac

Novi Sad, 20. januara 1980.

Sowe Marinkovi 17.

Potovani drue Stefanoviu,

Koliko ste me obradovali svojim posledwim pismom, toliko ste me, a
moda jo vie, i raalostili. Nipoto nisam hteo da Vas vream, jo
mawe da Vam dajem pouke i savete, a najmawe da Vam pretim. Ako ste tako
neto iitali iz mojih rei, veoma mi je ao, i molim Vas da primite
moje iskreno izviwewe ako sam rekao neto to Vas je pogodilo. Ja sam
od prvoga susreta s Vama u onom Vaem prvom pismu osetio da Vi
odista elite da se ta pisma tampaju, jer znate dobro da ona svedoe o
vanoj ulozi Svetislava Stefanovia u radu Laze Kostia za posledwih
desetak godina wegova ivota. Ali sam se, na osnovu Vaeg posledweg pi-
sma, odista pobojao da ta pisma moda ipak neemo moi objaviti onako
 433

kako treba i kako dolikuje dvojici naih i danas jo najvanijih ekspi-

rologa a istaknutih pesnika. Ceo svet zna jer je to rekao najpozvaniji,
Svetislav Stefanovi da Kostievih pisama (zajedno sa dopisnicama,
razglednicama itd.) ima ukupno 115, a ja bih, na osnovu onoga to je Sve-
tislav Stefanovi objavio u Letopisu", mogao doneti samo 86; pa i tih
86 ne sasvim u celini, poto je u nekih 6 ili 7 pisama poneto izosta-
vqeno; i morao bih ukazati na neke netanosti i u objavqenim pismima
(zbog kojih verovatno nije kriv Svetislav Stefanovi). A izdawe koje
spremam nije makar kakvo. Izdae ga Srpska akademija nauka i umetnosti,
i ja u rukopis itave prepiske predati, nadam se, krajem ove godine, i
kwiga e odmah u tampu. Ja onde ne bih mogao izbei da ne poloim ra-
un ta je sa onih 29 pisama, a ta sa onim izostavqenim mestima itd.
Vi ste to, to mi je odista teko palo, shvatili kao pretwu. To nije
pretwa, nego neizbenost preciznosti u jednom ovakvom izdawu koje e se
zvati kritiko (a izlazie u Akademiji dela Laze Kostia godinama, u naj-
mawe 20 kwiga, sporo, jer je malo radnika koji bi hteli da se mue oko
ovakvih neprivlanih poslova).
Istina o kwievnoj sudbini Svetislava Stefanovia, dragi drue
Stefanoviu, meni lei na srcu, dopustite da to i kaem, isto onoliko
koliko i Vama.5 Iz ove prepiske ona e biti jasnija, vidnija i lepa. Jer
nije samo Laza Kosti pomagao mladome Svetislavu Stefanoviu i utirao
mu puteve uspeha (to e se videti ne samo iz Kostievih pisama Vaem
ocu, nego i iz drugih Kostievih pisama, Vama nepoznatih, kao i iz poda-
taka koje obilato prua Matiin administrativni arhiv, dosad u vezi sa
ovim pitawem nedovoqno iskorien), nego je i Svetislav Stefanovi,
erudit i naunik a ne samo pesnik (i ba stoga tako blizak Kostiu) po-
mogao i pomagao i Lazi Kostiu, a to se zaboravilo, zaboravqa i preutku-
je. Eto, stoga je meni stalo da ta prepiska bude kompletna, bez preutkiva-
wa. Svetislav Stefanovi mogao je pre 45 godina i ne tampati poneko
pismo, izostaviti poneka mesta u ponekom pismu, tedeti Jau Tomia
stoga to je jo poneko od wegovih bio iv; ali danas nema potrebe da se
ita preutkuje i skriva, niti tede iz bilo kojih razloga bilo koji mr-
tvi. Svakom svoja istina.
Stoga sam Vam veoma zahvalan, i Vaoj potovanoj sestri i Vama, na
odluci da ustupite Akademiji sva ta pisma snimawa radi. Vama e se usko-
ro javiti Mira Petkovi, asistent i sekretar Odbora za kritika izdawa
srpskih pisaca pri Akademiji nauka i umetnosti, a mi imamo na raspola-
gawu Akademijinog fotografa, pa ete se s wom dogovoriti kada i gde e
se to snimawe obaviti. Rukopise je boqe snimiti fotografskim aparatom
nego xerox-om, jer su snimci tako itqiviji i upotrebqiviji, iako skupqi.
Kao to sam Vam ve ranije i govorio, na Odbor bi bio spreman da
sva ta pisma i otkupi. No Vi kaete da ih ne moete prodavati. No Odbor
moe honorisati i ovo to nudite, tj. moemo odrediti neki honorar
(mislim da on nee biti sasvim beznaajan) za dozvolu da pisma snimimo.

5 Da li se Mladen Leskovac ogreio o Svetislava Stefanovia? Prirodno je da se

morao ogreiti jer, nije imao izbora. Naime, samo bavqewe Kostiem je ve problem u
posleratno vreme. Ali, ako je o Kostiu kasnije mogao pisati, pomiwati Svetislava Ste-
fanovia nije bilo zgodno. Znao je Leskovac kada i gde se ogreio o Svetislava Stefa-
novia. Dovoqno je pogledati kako je komponovana kwiga Laza Kosti u izdawu Srpske
kwievne zadruge 1960. godine i videti da je u toj kwizi bilo mesta za najmawe 34 tek-
sta Svetislava Stefanovia o Lazi Kostiu! Kao da je u koncipirawu kwige Leskovac
pratio ono to je Svetislav Stefanovi pisao o Lazi Kostiu, a onda samo sklonio ske-
le, da se figurativno izrazimo.
434

Mislim da je to sasvim u redu, jer mi imamo novaca za takve stvari. Ja

Vam, na alost, sada ve ne mogu govoriti o nekoj odreenoj sumi. Uskoro,
3. februara, polazim za Dubrovnik, a na se Odbor ni inae nee sastaja-
ti pre, mislim, poetka marta (sada su ferije, pa ispiti itd.). No ja Vam
obeavam da emo to reewe doneti ve na prvoj sednici poto se snima-
we obavi. Moete spokojno imati poverewa u na Odbor i u mene: daemo
koliko i inae dajemo u slinim sluajevima, a mislim da ete moi biti
zadovoqni.
Jo neto sam hteo da Vam kaem u vezi sa ovim pismima.
Dabogme, pisma e biti komentarisana. Meni e biti potrebno da od
Vas dobijem niz obavetewa. Eto, ve o samom Vaem ocu nemam ih ono-
liko koliko bi dobro bilo da imam. Ono to je o wemu reeno u naim
enciklopedijama sasvim je nedovoqno. Stoga u Vas, kad vreme doe (a bi-
e to negde vaqda na prolee ili na leto) morati to-ta pitati. Laza
Kosti esto spomiwe Vau majku (ga Milana") vidi se da ju je po-
znavao. Vidi se da je poznavao i tasta Vaega oca, Vaega dedu,6 ali iz
pisama ne vidim ko su oni. To, i jo poneto drugo bie mi potrebno za
komentare. Nije mi sasvim jasno ni studirawe Vaega oca, kako je dolo
do wegovog drugog doktorata, itd., itd. Stotinu sitnih pitawa doi e na
red. A postepeno, verujte, doi e na red i kwievna istina o Svetislavu
Stefanoviu, do koje je meni itekako stalo. Ja na primer veoma volim i
cenim wegovu kwigu Granice", a da li je ona dovoqno ocewena onda kada
se pojavila, da i ne govorim o tome da li danas iko vodi rauna (da li iko
zna) ta je ona i kakva je? Uveren sam da e i Kostieva prepiska dopri-
neti ako i sporom, ali utoliko sigurnijem i vrem preocewivawu ulo-
ge Svetislava Stefanovia u naoj kwievnosti.
Jo jednom: Toplo Vas molim da odbacite sve nedostojne sumwe koje
su se, vidim, isplele oko moga nastojawa da doem do svih Kostievih pi-
sama; uvereni budite da su mene u ovom poslu rukovodile najistije namere
i nita drugo.
Primite sve ovo kao jednu istinu, ak jedinu mogunost.
S pozdravima i potovawem,
Mladen Leskovac

Dubrovnik, 10. februara 1980.

Dragi drue Stefanoviu,

kae mi naa Mira da je snimawe pisama obavqeno, a nadam se da je
na fotograf posao svrio kako treba. Veoma mi je ao to se nisu
nala neobjavqena pisma i dopisnice, a wih je mnogo. 29. To je odista ve-
lika teta, naroito ako su se definitivno izgubila, tj. ako su unitena.
im proe naredna sednica naega Odbora u Akademiji, javiu Vam
se, kao to sam obeao.
Vaoj sestri i Vama zahvaquje na dosadawoj predusretqivosti i po-
zdravqa Vas
Mladen Leskovac

6 Da li da, makar ovako naknadno, umesto Pavla Stefanovia, kaemo da se ena

Svetislava Stefanovia, Milana, prezivala Bota i da kaemo da se deda Pavla Stefa-
novia zvao Pavle? Ili su to nepotrebni podaci za ovakvu vrstu posla?
 UDC 821.163.41-6.09 Leskovac M.

JEDNO PISMO MLADENA LESKOVCA MARKU MALETINU

IZ 1956. GODINE

Natalija Ludoki

Zahvaqujui popularnoj Autobiografiji: o drugima Borislava Mi-

hajlovia Mihiza italakoj publici poznate su okolnosti u kojima je
dolo do odluke o tampawu antologije bearaca, osobenog korpusa
usmene batine koju je Vuk Karaxi prenebregao, da bi ga Mladen Le-
skovac svojim izborom 1958. otrgao od zaborava i anrovski kodifiko-
vao. O danima koje provodi u Novom Sadu, od 1955. do 1960. godine, ka-
da je po Leskovevom odlasku s mesta upravnika Biblioteke Matice
srpske za dekana novosadskog Filozofskog fakulteta, Mihiz, koji je
postavqen na upraweno mesto, u svojim memoarima, na anegdotski na-
in, izmeu ostalog, pie:

Mladen Leskovac, Boko Petrovi, mladi Aleksandar Tima i ja izla-

zili smo svakog petka u restoran na veeru. Uspeo sam na jedvite jade da uve-
dem obiaj da posle veere svratimo u 'Zvezdu'. Boko je to inio da uini
svom novom i aavom prijatequ, aci Timi je godila morbidna atmosfe-
ra bara, a Mladen Leskovac, dekan novoosnovanog Filozofskog fakulteta, u
poetku se pomalo gadio otrcanog bara, ali mu se uskoro dopalo da jednom ne-
deqno izae iz kwiga i kontrolisane uzdranosti u laki noni lumperaj.
Odomaio se. Maxarao je sa Mihaq-baijem o grofovskim vukovarskim vreme-
nima, postao najboqa Nandorova muterija, a jednom ak seo za bubaw i pa-
licom udarao laki takt ciganskom ardau. Platim Mladenu bubwaru, a on,
kao savestan lan orkestra predade zaradu efu. Nandor obeteti profe-
sor-ura: otpeva mu svitu bearaca.
Vaqalo bi da neko prikupi bearac kae Mladen. Vuk Karaxi na
wega nije obraao pawu, zanemario ga je i tako je ostalo do danas. A bear-
cu treba priznati pravo da bude ono, to odavno i bez tog priznawa jeste:
lepa i originalna pesma.
Kaem mu da Biblioteka Matice srpske to ve i ini. Raspisao sam
po selima da plaamo za svaki bearac deset dinara. Nakupilo se ve dosta
toga.
Nameravate da izdate kwigu?
Nameravam.
Znam ja vas, Mihize. Kakva ste lenuga, nikada vi to neete uradi-
ti. Ma koliko vam to teko palo, uinite mi neto: ustupite taj posao
meni. A ja u vam ve neim uzvratiti.
436

I uzvratio mi je. Na prvoj stranici Leskoveve antologije 'Bearac'

odtampana je posveta:
Boku Petroviu
Borislavu Mihajloviu
Milou Haxiu.
(Borislav Mihajlovi Mihiz, Autobiografija: o drugima, druga kwiga, Beo-
grad 1993, 294295).

O razlozima zbog kojih antologiju Bearac posveuje trojici prija-

teqa Leskovac, uz ostalo, kazuje u beleci kojom je propratio svoj iz-
bor. ivopisnu scenu, koju smo preneli iz Mihizove autobiografije,
Leskovac e oznaiti kao jedan trenutak lakomislenosti. I hronologi-
ja okolnosti u kojima je kwiga nastajala unekoliko je izmewena u Le-
skovevoj beleci u odnosu na memoarski Mihizov zapis.
Meutim, da odluku ne donosi na preac, odnosno da je geneza ide-
je o antologiji Bearac (koja mu je, umalo, mogla izmai, budui da se i
Mihiz zanosio wome) dugo tiwala u Mladenu Leskovcu svedoi i jedno
wegovo pismo upueno iz Novog Sada 25. aprila 1956. godine prijatequ
Marku Maletinu. (Koverat pisma nije sauvan ali je ono, izvesno je,
poslato na zemunsku adresu Marka Maletina, koji se tih godina kretao
na relaciji Novi Sad Zemun, gde mu je ivela supruga). Po svemu su-
dei, pismo prethodi dogaaju koji opisuje Borislav Mihajlovi Mi-
hiz, imenovan za upravnika Biblioteke 27. novembra 1955. a razreen
dunosti 16. novembra 1960. Pismo, u wegovom autentinom obliku,
prenosimo u celosti:

Dragi Marko,
Iekujem te ve poodavno, ali tebe nema pa nema. Raspitujem unao-
kolo, ali uzalud: niko nita ne ume da mi kae. Vidim da si monaka na-
ela konspirativnosti vaqano izuio, uostalom, samo mi koji te dobro
poznajemo znamo da si im ti jedan od nesumwivih tvoraca u ovom brbqi-
vom narodu. No poto sam ja od loze nervoznih spisateqa, za konspiraciju
kako na niskom tako i na najviem nivou po svemu apsolutno i greno
nedorastao, ne mogu, evo, daqe utati, nego ti se, nestrpqiv, javqam. Naj-
boqe je pravo na sredu sa mukom. Evo da izruim korpu.
Bar petnaestak godina interesuje me problem naega bearca: one
najee duhovite, obino elegantne, neretko dvosmislene ili frivolne
pesmice od uboga dva deseterca, koja je tako zanemarena a tako zanimqiva.
Ona ima svojih strogih zakona i svojih ozbiqnih nesrea; hteo bih to da
formuliem i istaknem. Ve za vreme okupacije poeo sam kojeta pipko-
liti oko toga /Dakle, nisam ba ni nervozan, kao to vidi/. Imam do-
sta materijala, ali bih voleo da imam vie, gavanski mnogo, pa da biram i
oblizujem se u wemu. Hou da napravim jednu antologiju bearca, sa uvodom
itd. Mislim da je moja kwiga sada sazrela, a sazrelo i vreme da je primi.
Kwiga e imati ovakav naslov:

Mladen Leskovac
BEARAC

Nita vie. To kai Kaui, neka zna kakvih prijateqa ima meu
bearima, a kakvih beara meu prijateqima. Ona e moj bearag, u ovo
doba namrgoeno celomudrene hipokrizije, razumeti i odobriti.
 437

Evo dakle ta sam hteo da te pitam sa svim ovim u vezi.

Doznao sam a svata ovek dozna kad raspituje doznao sam, da-
kle, da u Zemunu ivi g. Ante Kova, poznati fifikus, i da ima veliku
zbirku bearaca, beleenih po Slavoniji. To bi za mene bilo dragoceno,
tj. dragoceno bi bilo kada bih wegovu zbirku mogao prouiti i iz we,
eventualno, u moju antologiju uneti ono to odaberem; jer ba iz Slavo-
nije nemam bearaca, ili veoma malo, a i to je wegova prisna domena i ko-
levka. Meutim, ja g. Anta Kovaa ne poznajem. Ako dobro pamtim, on je je-
dan od onih Hrvata koji je bio u Jugoslovenskoj dobrovoqakoj diviziji?
Moe biti da ga poznaje? Kakav je to ovek? Ako je Slavonac, vaqda ima
neto od nae irine; ako je dobrovoqac, ne moe biti zao ovek; ako
voli bearac, vaqda nije neka mrgoda. Sluti, dakle, ta hou da te pi-
tam: Poznaje li ga? Ima li bilo kakve veze s wim? ta misli: da li
bi vredelo obratiti mu se sa ovakvom molbom? I ako bi kako? kada? gde?
preko koga? Jer bi, bez sumwe, bilo skroz neumesno da mu se ja obraam ne-
posredno: niti on zna ko sam ni ta sam ni od koje sam sorte momak, pa
bi stvar morala napreac propasti. A meni zaista nije do sebe; do bearca
mi je.
Razmisli malo o tome, pa ako smisli neto dede, smisli neto!
javi mi. Naravno da bih ja prema oveku postupio sasvim lojalno: u
predgovoru, ili bilo gde drugde u kwizi, zahvalio bih mu se, rekao ta
sam dobio od wega, zabeleio svaku od unesenih pesama kao wegovu, itd.,
itd. Ve onako kako se to u svetu radi i raditi mora, a ne bearski. /Kao
to zna, ja naalost nisam bear, nego u eto samo pisati o bearima./
Ne zameri dakle, Marko, to te teretim ovakvim zadacima. Ali ja
smatram da je bearac i dovoqno tipina i dovoqno literarna, a sasvim
nezapaena tema, nepravedno pregaena od sveane dinarsko-hajduno-ke-
sexisko-herojske epike. To je pesmica sitna, setna i spretna, esto vrela
a redovno smela, i sasvim, ali sasvim drukija od naeg tako uproeno
shvaenog, a sa katedre ve do povraawa prekaenog narodnog pesnitva.
Po svome kusu i ukusu, po svojoj lepoj podrugqivoj heroici i smislu za ve-
dar, epikurejski humor /bez kivnosti/ ne samo da je sasvim izvan, nego ka-
to i sasvim iznad izvesnih naih mnogohvaqenih nacionalnih katego-
rija i slavnih nacionalistikih fenomena. ovena je, ta da ti tu daqe
vezem i pletem kojeta! E, pa to bih hteo da kaem, ovom naem vremenu,
diskretno, kroz malu, paprenu antologiju, malo i podrugqivu i obeewa-
ku. Ako moe da mi pomogne, znam da hoe.
Jo ovo. Ni za boga mi ne treba alajka! Samo bearac. alajka je,
preteno, trivijalna i zajapurena, naroito ova HH veka.
A kada misli na staru postojbinu?
Rukoqub Kaui, pozdrav svima tvojima, a tebe ne zaboravqa, sa sta-
rim i vazdawim prijateqstvom, tvoj
Mladen Leskovac

Iako do odgovora Marka Maletina na ovo pismo Mladena Leskov-

ca nismo doli, pretpostavqamo da je ovaj uistinu bio hodataj. Tako,
o tome kako je dolo do nastanka kwige Mladen Leskovac ostavqa zapis
u ve pomenutoj beleci (datiranoj 23. decembra 1957) na kraju svoje
antologije bearaca tampane sledee godine. Za slavonski ('oka-
ki') bearac mnogo mi je pomogao Ante Kova, novinar iz Beograda, qu-
bazno mi stavivi na raspolagawe svoje radio-predavawe 'okako ve-
438

e', odrano na beogradskom Radiju februara 1941. godine; iz tog pre-

davawa sam uneo u ovu kwiicu pesme br. 51. i 306. Kova me je takoe
uputio na kwigu Vladoja Ike Ivakia, okadija u sliki, pjesmi i prozi, I
dio, Osijek (str. 93, bez oznake godine), u kojoj je tampana koja stotina
okakih 'poskoica'." Daqe, Leskovac navodi koje je pesme iz Ivaki-
eve antologije uneo u svoj izbor (ukupno sedamdeset etiri).
to se Anta Kovaa (Vrbawa, Slavonija, 1897 Beograd, 1974) ti-
e, po obrazovawu pravnik, bio je kwievnik i publicista, poslanik i
sekretar Narodne skuptine (od 1931). Potpisivao se i pseudonimom
Pfificus. Mobilisan 1915, pao je u rusko zarobqenitvo 1916. i u Odesi
stupio u Dobrovoqaki korpus Srba, Hrvata i Slovenaca. Drugi svet-
ski rat proveo je u zarobqenitvu u Nemakoj. Radio je kao novinar,
urednik i saradnik mnogih listova i asopisa. Pred penziju, bio je
urednik Radio Beograda (19541958). Autor je vie kwievnih studija,
nekoliko proznih i poetskih kwiga. Pisac je, izmeu ostalog, predgo-
vora za kwigu Vojina Maksimovia Spomenica prve srpske dobrovoqake
divizije: 19161926; nekoliko tekstova objavio je i u Letopisu Matice
srpske (prvi od wih u julsko-avgustovskoj svesci 1956, po svoj prilici
posredovawem Mladena Leskovca).
Konano, ukazujemo na bitne podatke o velikom srpskom intelektu-
alacu koji je energiju upravqao na poduhvate od opteg dobra ne marei
za afirmaciju sopstvene linosti: Marko Maletin (Novi Sad, 4. 8.
1890 Sremski Karlovci, 30. 4. 1968), slavista po obrazovawu, bio je
profesor, istoriar kwievnosti i kulture, sekretar Matice srpske i
urednik Letopisa Matice srpske (19231929), upravnik pozorita i
arhiva. Doktorirao je na petanskom Univerzitetu odbranivi tezu
Teodor Milutinovi (objavqenu u Glasniku Istorijskog drutva u Novom
Sadu, H, 193536). Budui na funkciji u Matici srpskoj, ini-
cirao je rad na nekoliko znaajnih izdawa; wegovom zaslugom, 1923. go-
dine, osnovan je arhivski odsek, obogaen fond Biblioteke, Letopis
ureivan po visokim standardima. (U vreme wegovog urednikovawa, 1925,
i Leskovac postaje saradnik Letopisa.) Objavqivao je kwievnoisto-
rijske lanke, beleke o pozorinom, kulturnom i drutvenom ivotu
(zapaen je wegov memoarski rad o Tihomiru Ostojiu objavqen u Le-
skovevom Zborniku Matice srpske za kwievnost i jezik, kw. 13, sv. 1,
1965). Prevodio je s maarskog jezika O. Jasija, . Morica, M. Majte-
wija (zajedno s Mladenom Leskovcem Vrelo tle, 1951). Autor je kwige
Povratak od Krfa do Bitoqa 1916. godine (1920) i kapitalnog biblio-
grafskog izdawa Sadraj Letopisa Matice srpske 19251950 (1962).
Autograf wegove kwige Novosadsko pozorite izmeu dva rata i bogata
korespondencija uvaju se u Rukopisnom odeqewu Matice srpske i Po-
zorinom muzeju Vojvodine. Supruga Marka Maletina, Kaua (Katari-
na) Maletin, ro. Avakumovi (1906?), bila je profesor Zemunske
gimnazije i pisac monografije o wenom istorijatu, prevodilac s ne-
makog T. Mana i E. M. Remarka.
Ovde tampano pismo (Rukopisno odeqewe Matice srpske, inven-
tarni broj 53.942, otkucano irilinom pisaom mainom na dve stra-
 439

nice A4 formata, s potpisom u rukopisu i peatom Matice srpske na

kraju) interesantno je ne samo zato to omoguava uvid u stvaralake
napore Mladena Leskovca, nego i stoga to potvruje tezu o wemu kao
jednom od retkih velikih pismopisaca u srpskoj kulturi. Uz to, ovo pi-
smo otkriva da je Leskovac, osim onog profesorski strogog, zahtevnog,
katkad nesentimentalno iskrenog, imao i jedno drugo, malo kome znano,
kozersko lice, koje se tedro ukazivalo pred bliskim prijateqima.
Pleni i ovde Mladen Leskovac svojim barokno esejistikim stilom i
umeem da u nekoliko reenica formulie sutinska svojstva do tada
neprouavane vrste naeg lirskog naslea.
 PISMO IZ SVETA
UDC 811.163.4(450)
821.163.4.09(450)
821.163.41-4

Pismo iz Italije

TA SMO, GDE SMO I KOLIKO SMO U ITALIJI?

Persida Lazarevi Di akomo

Razmatrawe pitawa koliko smo prisutni u Italiji, odnosno koli-

ko je interesovawe Italijana za nau kulturu, zahteva da se uvide neko-
like iwenice. U tom smislu potrebno je pre svega da uzmemo u obzir
univerzitetske centre kao referencijalne take: od 90 italijanskih
univerziteta, oko 38 poseduje bar jednu slavistiku katedru, a na oko de-
set univerziteta postoji serbokroatistika. Istiem predlog oko, jer
broj katedara kako za vee slovenske jezike tako i za tzv. srpsko-hrvat-
ski" varira i zavisi od raznih faktora, pre svega od toga to pored
stalno zaposlenih profesora ima i onih predavaa koji su na ugovoru.
Ako se ima u vidu da u Italiji postoji finansijska i didaktika auto-
nomija univerziteta i fakulteta, jasno je da se obnavqawe ugovora ne
podrazumeva samo po sebi. Katedre na kojima je trenutno mogue nai
na jezik i kwievnost su: Udine, Trst, Venecija, Padova, Peskara,
Bari, Rim, Napuq i Torino. Na nekim univerzitetima, kao na primer
u Firenci (donedavno i u enovi), postoji samo lektorat (za hrvatski,
odnosno za srpski jezik). Zanimqivo je da veliki univerzitetski cen-
tar kao to je Bolowa, na primer, nema katedru za srpsko-hrvatski (do-
due nema je vie ni Milano), ali se u odvojenom seditu istog Uni-
verziteta, u Forliju, povremeno aktivira(o) teaj za srpsko-hrvatski na
Fakultetu za Politike nauke. Na Univerzitetu u Maerati, pak, u
okviru teaja za slovensku filologiju predaje se odskora i srpsko-hr-
vatski jezik. A posebna pawa teoretskim i sociolingvistikim aspek-
tima srpsko-hrvatskog jezika posveuje se, takoe u okviru teaja za slo-
vensku filologiju, i na Univerzitetu u Veroni.
to se tie samog naziva predmeta, na veini italijanskih uni-
verziteta predmet nosi i daqe naziv srpsko-hrvatski ili srpski i hr-
vatski, dakle jo uvek odrava unitarni karakter. Nije iskqueno da
e uskoro, sledei primer nekih drugih univerziteta u Evropi, i ita-
lijanski univerziteti poeti da nazivaju srpsko-hrvatski skraenicom
BCS (Bosniaco/Croato/Serbo) ili moda BCMS (Bosniaco/Croato/Montene-
grino/Serbo), koja u sutini, mutatis mutandis, odraava i daqe jezi-
442

ko-kulturnu zajednicu. Administrativno gledano, ono to nazivamo

serbokroatistikom, srbistikom ili kroatistikom deo je u Italiji na-
uno-disciplinarnog sektora koji nosi naziv Slavistika". To svaka-
ko deluje logino, ali ako se uzme u obzir da sa drugim jezicima stvari
ne stoje tako (pa imamo naune sektore koji se nazivaju, na primer,
Engleska kwievnost", Engleski jezik i prevoewe" i slino), vi-
dimo da ovaj sektor kojem pripadaju na jezik i kwievnost okupqa sve
slovenske jezike i kwievnosti, kao i prevoewe sa tih jezika na te je-
zike, i naravno slovensku filologiju. To, meutim, ima svoje posledi-
ce prilikom odreivawa radnih mesta, to italijanskim slavistima
ve due ne odgovara, ali strah od eventualnog daqeg grupisawa, sa na
primer istoriarima istone Evrope (po anglosaksonskom modelu), i-
ni da slavisti ipak prisilno ostaju zadovoqni situacijom takva kakva
je. A meu sobom se univerzitetski profesori svrstavaju po tome da li
su rusisti, bohemisti, polonisti ili pak serbokroatisti (ovaj e ter-
min verovatno i daqe ostati u upotrebi i pored eventualne promene
naziva predmeta).
Da bi se lake orijentisali u okviru ovako irokog nauno-di-
sciplinarnog sektora, Udruewe slavista Italije (Associazione Italiana
degli Slavisti AIS) je napravilo mapu slavistike Italije (http://www.as-
sociazioneslavisti.it/) na kojoj je mogue uoiti raspored slavistikih ka-
tedara po regijama. Ovaj pokuaj je vredan hvale, iako su italijanski
slavisti svesni da sve ovo treba uzeti cum grano salis, jer se ima u vi-
du, kako je ve reeno, da se neki predmeti aktiviraju, a drugi gase".
Italijanska slavistika ima dugu tradiciju filolokih studija, pa
se preokupacija italijanskih slavista u posledwe vreme odnosi upravo
na sudbinu slovenske filologije na univerzitetima. Takva je i tema
foruma koji je mogue proitati u glasilu Udruewa italijanskih sla-
vista, Studi Slavistici" za 2008. godinu.1 S jedne strane oigledno je da
se i daqe osea potreba za filolokom pripremom studenata, dok je sa
druge strane, pak, evidentan zahtev kako za nadnacionalnim studijama,
tako i za specifinim, nacionalnim programima. I u jednom i u dru-
gom sluaju podvlai se daqe potreba za visokom razinom naunosti ko-
ja je oduvek karakterisala italijansku slavistiku. Predvia se, meu-
tim, da e posledica restrikcija na univerzitetima biti takva da e se
formativna ponuda svoditi na ruski jezik (kad su slovenski jezici u
pitawu), kao to se istovremeno ali gubitak nekih mesta filologije
posle odlaska profesora u penziju. Da je stawe delikatno svedoi i ri-
zik od zatvarawa mnogih razmenskih lektorata (mada se ovaj problem ne
odnosi samo na slavistike katedre).
U ovako kritinoj situaciji u kojoj se nalazi slavistika, postavqa
se dakle pitawe koliko smo uopte prisutni u Italiji? Jesmo, nije da
nismo: ako uporedimo stawe serbokroatistike sa drugim junosloven-

1 La filologia slava nell'universita italiana oggi: tra ricerca e insegnamento, a cura di M.

Garzaniti e N. Marcialis, Studi Slavistici, V/2008, 247266 (http://ejour-fup.unifi.it/index.php/
ss/article/viewFile/2703/2445).
 443

skim jezicima, koji jedva da i postoje, onda bismo moda mogli biti
vie nego zadovoqni. Moramo tome dodati i iwenicu da na jezik
nema snagu ruskog ili poqskog jezika. Srpsko-hrvatski biva naravno
odreen kao mali jezik, pa broj upisanih studenata odgovara toj defi-
niciji.
Moramo, meutim, uzeti u obzir i jo neke druge faktore koji ne-
gativno odreuju zainteresovanost Italijana za jezik i kulturu junih
Slovena: prvo, studenti koji se danas upisuju na fakultet odrasli su u
informativnom hijatu to se tie podataka i znawa o narodima iz
bive Jugoslavije: od 1999. praktino se u medijima ne govori o Balka-
nu, ili veoma malo, i sigurno ne u udarnim televizijskim terminima
ili na prvim stranicama dnevnih listova. Stoga e Milisav Savi,
jedno vreme (20052008) ministar savetnik u ambasadi Srbije i Crne
Gore u Rimu, i primetiti: Inae, u italijanskoj tampi vrlo malo tekstova
o nama".2 Drugi faktor je da uz prisustvo jezika i kultura kao to su
arapska ili kineska, a koje su danas u modi u Italiji, i svakako pri-
vlae pawu, srpsko-hrvatski (kao i ostali slovenski jezici) ostaje u
senci, i mora da svodi raune sa jednim potpunim nepoznavawem i ne-
dovoqnim interesovawem mladih za ovaj predmet. I tree: naravno da
situacija nije ista na svim univerzitetima: geografski poloaj kateda-
ra za srpsko-hrvatski jezik i kwievnost u vezi je sa izvesnim feno-
menima, pa e stoga u pograninim oblastima studenata sigurno biti
vie nego to ih je mogue privui u centru Italije, kako na Jadran-
skoj obali, tako i na Tirenskoj.
Pa ipak, studenata ima, stidqivo, ali ima. A studentima koji se
upisuju na fakultete na kojima se ue strani jezici treba dodati i one
koji su ve diplomirali, i to uglavnom politike nauke ili istoriju
istone Evrope, i kojima je nepohodno da naue jezik koji se govori na
Balkanu. Ti studenti se upisuju na tzv. pojedinane predmete", dakle
mogu da upiu nekoliko predmeta, i uglavnom je to jezik koji im je po-
treban. Radi se o mladim qudima koji su veoma motivisani i kojima je
neophodno da jo vie i sa raznih aspekata upoznaju kulturu Srba, Hr-
vata, Bosanaca i Crnogoraca. Pridodamo li tome da svi oni mogu da
dou u nae krajeve zahvaqujui stipendijama za uewe jezika koje daje
Ministarstvo prosvete, shvatamo koliko su dragoceni i koliko sve te
studente zaista moemo smatrati ambasadorima naih kultura.
Interesovawe za Balkan i za june Slovene oituje se naravno i
kroz prevoewe dela pisaca na strani, u ovom sluaju italijanski jezik.
Nai qudi su svesni vanosti prihvatawa nae kwievnosti meu
strancima. Kada je na sajmu kwiga u Beogradu 2007. godine bilo rei o
prevoewu kwiga na strane jezike, Gojko Boovi je naglasio da je to
preputeno entuzijazmu autora, prevodilaca i izdavaa koji su za na-
u zemqu uradili vie nego zvanini zastupnici drave".3 A profe-
sor srpskog i hrvatskog jezika i kwievnosti na univerzitetu u Trstu

2 M. Savi, Rimski dnevnik, prie i jedan roman, Ariadna, Raka 2008, 9.

3 B. Stojakovi, Izgubqeno u prevodu, Politika, 25. H 2007.
444

Marija Mitrovi je istakla da naa kwiga dospeva uglavnom u ruke ma-

wih izdavaa, pa stoga nije uvek dostupna u kwiarama, te je tom pri-
likom napomenula: Osnivawe fondacije za prevoewe, kakva postoji u
Hrvatskoj ili Sloveniji, doprinelo bi da se strani izdavai samo uve-
re u vrednost kwige. U Italiji je veliku pawu privukla kwiga Sime
irkovia Srbi u sredwem veku, to upuuje na interesovawe za teme o
kojima ne govori savremena literatura."
Iako je svakako legitimno pretendovati da se na kwievnoj sceni
drugih, pre svega zapadnih zemaqa, pojave i nai autori, u ovakvoj si-
tuaciji bismo se, meutim, moda mogli jo jednom uteiti poree-
wem: ako uvidimo da u Italiji verovatno malo ko poznaje pisce iz Bel-
gije, Holandije ili Finske, na primer, onda moda moemo biti i za-
dovoqni to ipak jesmo prisutni. Moda.
 POVODI
UDC 930.85(430:497.11)18"
821.163.41'255.4-1.09:398=112.2

ISTORINOST I POETINOST KULTURNOG

POSREDNITVA

Nada Miloevi-orevi

Kwiga koju su pod naslovom Talfj i srpska kwievnost i kultura

priredile dr Vesna Matovi i dr Gabrijela ubert u izdawu Institu-
ta za kwievnost i umetnost (Posebna izdawa HHH, Beograd 2008, 346
str.) predstavqa znaajan kulturni dogaaj. I to iz nekoliko razloga.
Ne samo zato to je posveena tako vanom zastupniku srpske kulture u
nemakoj sredini, kakva je bila Talfj, nego i zato to se kwiga bavi
srpsko-nemakim kulturnim vezama u irem smislu, ali i jasno potvr-
uje da se recepcija srpske narodne kulture i usmene umetnosti rei
pod znamewem Vuka Karaxia u gotovo celoj uenoj Evropi", pre svega
u HH veku, umnogome bazira na Talfjinim prevodima. A da oni, sa
svoje strane, pokreu i niz pitawa, aktuelnih i danas, iz teorije pre-
voewa, posreditva, interkulturalnih procesa. Kwiga je vana i zato
to daje uvid u kwievne krugove epohe i ocrtava portrete kulturnih
poslenika koji su tu epohu obeleili, da bi u punoj svetlosti izronila
slika same Talfj lepe koliko mlade, pametne i obrazovane koliko
lepe", kako su je videli weni savremenici. Iako je o woj, i dosad, do-
sta pisano, ovo je prvi put da su se lanci najboqih nemakih i srp-
skih poznavalaca wenog dela nali na okupu, u okviru jedinstvenog
zbornika na srpskom jeziku. Propraeni su wenom prepiskom (objavqu-
je je Fridhilde Krauze), koja na najboqi mogui nain otkriva i weno
plemenito, senzibilno, inteligentno unutarwe bie, ali i wen prola-
zak kroz spoqni svet. Bibliografija Talfjinih radova i radova o woj
(iz pera Goluba Dobrainovia i F. Krauze) upotpuwuju Zbornik. I da
dodamo. Osnovu Zbornika, kako doznajemo iz predgovora, ine saopte-
wa odrana i objavqena na nemakom jeziku, sa naunog skupa, koji su
organizovale dr Gabrijela ubert i dr Fridhilde Krauze 1997. na
Univerzitetu Fridrih iler u Jeni. Svesni tekoa sa kojima su se
morale suoavati, s obzirom na vreme kada je skup odran, posebno smo
im zahvalni. Ne mawu zahvalnost ponovo upuujemo Gabrijeli ubert,
osvedoenom prijatequ srpskog naroda i velikom znalcu srpske narod-
ne kwievnosti, za ovo novo dragoceno izdawe, za koje svaku pohvalu
zasluuje i Vesna Matovi.
446

Suoivi se sa ogromnim tematskim bogatstvom, prireivai su

Zbornik nainili preglednim, uslovno ga razdelivi na etiri odeq-
ka (prvi se tie Talfjine linosti i ostvarivawa kontakata u okviru
wenog duhovno-kulturnog" miqea; drugi obuhvata wen prevodilaki
rad; trei kulturno posredovawe kao metod neposredno vezan za de-
latnost Talfjeve; etvrti raspravqa o aspektima recepcije srpskog
narodnog stvaralatva od trenutka pojave prvih Talfjinih prevoda, do
danas), da bi se sva etiri odeqka, u jedinstvu razliitosti, spojila u
celinu.
Tako je Zbornik pojedinane pristupe uinio komplementarnima,
bili oni spoqawi" ili unutrawi", istorijski ili teorijski,
okrenuti samoj Talfjinoj biografiji i wenom okruewu, ili raznovr-
snim aspektima wenog dela, otvorivi dijaloki kontekst prolog,
sadaweg i budueg vremena", da iskoristim formulaciju koju je
Predrag Palavestra upotrebio definiui sutinu pluralistikog
metoda.
Moglo bi se rei da se u Zborniku prati kontinuitet rada Tereze
Albertine Lujze fon Jakob na prevoewu srpskih narodnih pesama jo
od 1824, 1825/26, kada je poela wima da se bavi (izdawe iz 1833. je ne-
izmeweno), sve do treeg izdawa 1853. Pritom se razmatra sam proces
tog rada, wegova metodologija, izdvajaju se uslovi koji su mu prethodi-
li, uticali na wega u sklopu epohe i ambijenta, istorijskih i kultur-
nih promena. Ukazuje se najzad na sledbenike, koji su taj rad, sa vie
ili mawe uspeha, produili.
Iz toka praewa procesa i metodologije Talfjinog rada isplivalo
je nekoliko bitnih iwenica.
Osnovna je, a iz we proizlaze i sve ostale, da je Talfj pristupila
poslu krajwe odgovorno. Sa svojih dvadeset i nekoliko godina, i odli-
nim poznavawem ruskog jezika, nauenog tokom desetogodiweg boravka
u Petrogradu, gde joj je otac bio profesor univerziteta, znawem latin-
skog i engleskog sa kojeg je prevodila Valtera Skota i izvesnim lite-
rarnim iskustvom, nala se pred pesmama naroda o kojem nije znala
gotovo nita, osim da su wegove pesme pobudile interesovawe jednoga
Kopitara, Grima i Getea, odgovarajui krugovima iekivawa" tada-
we evropske civilizacije. Izuzetno inteligentna, intuitivna, daro-
vita i obrazovana, uvek u sreditu kulturnih i kwievnih zbivawa,
prevoewe je shvatila kao ishodni rezultat prethodnog, mukotrpnog
upoznavawa sa svim onim elementima koji su prema postulatima epohe
saiwavali bitije" naroda, i ona je sebi stavila u zadatak da se sa
tim bitijem" upozna.
U Zborniku se vidi da se Talfj pomno obavetavala o istorijskoj
podlozi srpskih narodnih pesama (to je ve bilo uoeno), i to prven-
stveno iz dela poznatog nemakog istoriara Johana Kristijana Engela
Istorija Ugarskog carstva i wegovih suseda (Hale 1801) ali i trite-
rovog dela pisanog na latinskom. Ono na ta, meutim, dosad nije bila
obraana pawa jeste nain Talfjinog shvatawa istorijskog konteksta
u poeziji, to sagledava Zoran Konstantinovi minucioznim poree-
 447

wem Engelovog teksta i Talfjine interpretacije. Tako Talfjeva u Ko-

sovskoj bici pronalazi smisao istorijske svesti jednog naroda". We-
na tumaewa predstavqaju romansirani istorijski tekst", istoriju pre-
obraenu u umetniku prozu, ali tako da se istorijska fakta ne mewaju.
Ona umeno povezuje istorijsko sa legendarnim, tradiciju koristi kao
posrednika za razumevawe srpskog istorijskog prostora, da bi ga pri-
bliila oseaju italatva svoga doba", stalno vodei rauna o sen-
zibilitetu publike, o uslovima za recepciju teksta".
Konkretno razmatrawe ogromnog truda koji je Talfj uloila da ne-
makom itaocu (u svojim pregovorima, kritikama, napomenama uz pe-
sme) priblii srpsku kulturu da bi mogao razumeti srpsku narodnu po-
eziju, predmet je lanka Gabrijele ubert. Autorka paqivo prati
tragawe Talfjeve za tumaewem nekog obiaja, npr. pobratimstva: od
samog opisa, preko objawewa gramatikog oblika, etimologije i pore-
kla rei, do analogije sa drugim narodima; Talfjino istraivawe zna-
ewa pojedinih pojmova vezanih za narodna verovawa (vila, kukavica,
urok, prokletstvo) za drutveno-obiajne odnose (dever, kum stari
svat, krvna osveta, zakletva), za materijalne predmete (kalpak, elen-
ka, buzdovan). Razmatra, na primer, kako Talfj istrauje svadbu i kako
je komentarie, kako od Kopitara i samog Vuka prikupqa obavetewa o
sveukupnoj leksici koja se odnosi na duhovnu i materijalnu kulturu, sa
kojom se susree, trai objawewa za odreene izraze (npr. uzidati
kuli u temeqe"; za imena Stoja i Ostoja), da bi tumaewa uvek nanovo
proveravala. Autorka zakquuje da Talfj bira u prevoewu, zapravo, naj-
tei put, objediwujui tanost prevoda sa estetskim dejstvom pesme.
Razlagawe Gabrijele ubert, doaravajui obiqem konkretnih detaqa
proces Talfjinog rada, pokree i probleme tanosti i estetskog aspek-
ta prevoewa, podvlai razliku izmeu filolokog stanovita sa ko-
jeg polaze Grim i Kopitar i kwievno-romantiarskog stava Getea, ko-
jem je Talfj blia, ostajui, pritom, svoja i samostalna, uz sve poto-
vawe koje Geteu, kao svom uitequ, ispovedniku i zatitniku daruje.
Nain Talfjinog prevoewa prerasta u metod kulturnog posredova-
wa", o emu e u irim svetskim razmerama i interkulturalnim pro-
cesima epohe biti re u lanku Jovana Delia. Posebno pratei kwi-
evnoistorijske procese u samoj nemakoj kwievnosti, on se zadrava
na kulturnim, prevashodno herderovskim, shvatawima koji su pripre-
mili recepciju srpske narodne poezije. Zaustavqajui se na tako pri-
premqenoj atmosferi, stavqajui teite svog rada na Talfjine pre-
vode, Petra Himted-Faid se bavi recenzijama o wima.
Sa zavidnom bibliografskom iscrpnou, lanak Miqana Moja-
evia predstavqa pregled istorije istraivawa i istraivaa Tal-
fjinog bavqewa narodnom poezijom Junih Slovena, u svim vidovima,
u rasponu od vie od jednog veka.
Posmatran kao sistem, Talfjin nain poetskog prevoewa postae
prema obrazloewima Manfreda Jenihena matrica prema kojoj e se
ravnati moderni prevodi slovenske poezije, to e on i pokazati daju-
i pregled potowih prevodilakih radova. Na suprotnim pozicijima
448

od Talfjinog, nepoetski prevod srpskih narodnih pesama tefana

locera iz 1996. naii e, rekla bih, na suvie otre negativne kri-
tike u lanku Vesne Cidilko.
O Talfjinim prevodima u uzavrelom graanskom politikom, na-
unom i kwievnom okruewu, u Berlinu i drugim centrima, o nepo-
srednim wihovim uticajima i radu Talfjinih sledbenika, posebno H.
tiglica, na konceptualizaciji slike Srba u Nemakoj 19. veka, ras-
pravqa lanak Olge Elermajer ivoti.
Fridhilde Krauze e atmosferu u Berlinu doarati itavom gale-
rijom likova, od vajmarskog kneza pesnika Getea" i Seviwija do se-
stara Bardu, koje su organizovale muzike susrete u svom stanu, lanova
Drutva sredom" osnovanog 1824, kwievnih sastanaka i razgovora na
kojima Talfj ita svoje prevode srpskih narodnih pesama. Iz svega iz-
rasta sam portret Talfj, oivotvoren i u putopisu mlade vedske kwi-
evnice koja se sa wom upoznala tokom svog boravka u Berlinu. Koliko
su srpske narodne pesme u wenim prevodima postale inspiracija muzi-
arima otkriva lanak Vere Boji. Svoju senzibilnost, plemenitost,
tananost i mudrost istovremeno, Talfj e pokazati i postupcima pre-
ma, u wu nesreno zaqubqenom, Simi Milutinoviu, to otkriva Ne-
nad Qubinkovi, da bi posmatrana sa savremenog stanovita Angele
Rihter bila predstavqena u svom ponaawu i u svojim kwievnim tek-
stovima kao anticipator feminizma, ali izvan protivqewa mukom
svetu.
O toplim odnosima Talfj i Vuka Karaxia, kasnije prenetim i na
wihovo potomstvo, Minu i Talfjinu ker Meri, koji iz struno-kwi-
evnih prerastaju u prijateqske, govori lanak Goluba Dobrainovia.
I najzad, ali ne na posledwem mestu, treba pohvaliti ideju prire-
ivaa Zbornika da se objavi Talfjina prepiska, u kojoj se na najauten-
tiniji nain otkriva wena portvovana uloga keri, sestre, svastike,
tetke, izvanredne supruge i majke i vernog prijateqa. Tako nam, prvi
put, ovaj zbornik omoguuje da sagledamo, u jednom zamahu, kompletnu
linost Tereze Albertine fon Jakob. Udata za dr Edvarda Robinsona,
poznatog teologa, istraivaa Biblije i amerikog profesora univer-
ziteta, slavu srpske narodne kwievnosti prenela je na dva konti-
nenta, na evropski i ameriki.
 UDC 821.112.2.09 Jakov-Robinson T.
82'255.4:929 Jakov-Robinson T.

PREVOEWE KULTURE I FIGURA POSREDNIKA

TEREZA ALBERTINA LUJZA FON JAKOB

(Talfj i srpska kwievnost i kultura, urednice Vesna Matovi

i Gabrijela ubert, Institut za kwievnost i umetnost,
Beograd 2008, 328 str.)

Smiqana orevi

Zbornik radova Talfj i srpska kwievnost i kultura, posveen

nedavno preminulom akademiku Zoranu Konstantinoviu, koji kao ured-
nice potpisuju Vesna Matovi i Gabrijela ubert, rezultat je saradwe
Instituta za kwievnost i umetnost iz Beograda i Instituta za slavi-
stiku u Jeni Univerziteta Fridrih iler. Kwiga predstavqa izmewe-
nu i novim tekstovima dopuwenu verziju zbornika objavqenog 2001. na
nemakom jeziku (TALVJ/Therese Albertine Luise von Jakob-Robinson 1797
1870. / Aus Liebe zu Goethe: Mittlerin der Balkanslawen) u Vajmaru.
Tereza Albertina Lujza fon Jakob (pseudonim Talfj, 17971870)
autorka je prevoda Narodnih pesama Srba (Serbische Volkslieder), objavqe-
nih 1825/1826. godine (drugo izdawe pojavilo se 1835, a tree 1853. go-
dine). Talfjini radovi, uz ranije u uvenom Herderovom zborniku Stim-
men der Volker objavqen prepev Hasanaginice i Geteove napise o srp-
skim narodnim pesmama, nesumwivo su odigrali znaajnu ulogu u upo-
znavawu nemake italake publike sa jednim malo poznatim narodom i
wegovim stvaralatvom, koje je tek trebalo da obezbedi mesto u drutvu
velikih evropskih kultura. Pomenuti prevodi posredovali su i u re-
cepciji srpskog usmenog stvaralatva u drugim evropskim kulturnim
centrima. Kakav semantiki potencijal danas nosi ime Tereze Alber-
tine Lujze fon Jakob, u kojoj se meri i na koji nain ostvaruje, jedno je
od pitawa na koje se ovim zbornikom nude odgovori.
Zbornik saiwava trinaest studija, smetenih u etiri (tematske)
celine. Prvi segment okupqa tekstove iji je akcenat na biografskim
detaqima vezanim za Talfjevu, ali i za figure koje su obeleile kul-
turni ivot u srpskoj i nemakoj obrazovanoj sredini poetkom i sre-
dinom HH veka. Obiqe detaqa i iznoewe obimnog epistolarnog, au-
tobiografskog, memoarskog i slinog materijala ne svodi, meutim, ove
tekstove na puku faktografiju. Kombinujui biografski pristup sa tra-
450

gawem za drugaijim mogunostima interpretacije vankwievne grae

autori pruaju uvid u kulturna i istorijsko-politika strujawa koja su
obeleila duh epohe" u kojoj je kao prevodilac i kulturni posrednik
delovala Talfj. Fridhilde Krauze (Duhovno-kwievno okruewe Talfj u
Berlinu prilikom wenih prvih itawa Narodnih pesama Srba" 1826. i
1827, str. 1737) uvodi itaoce u kulturni ivot Berlina s poetka
HH veka, te ukazuje na specifian znaaj salona za formirawe javnog
mwewa, kreirawe i procenu kwievnih i kulturnih deavawa. Upravo
se kroz prepisku otkrivaju, za Talfj, autoritativne figure, te ona sa-
ma, kao neumorna i poslu predana osoba, neprestano u tragawu za duhov-
nim obrazovawem. Na slian nain prikazana je Talfj i u narednom
tekstu koji potpisuje Angela Rihter (Poetski talenat ena da li je
to samo jedna vrsta duhovnog libida? O ranom pokuaju emancipacije jedne
neustraive ene iz Halea, str. 3952). uvajui se aktuelizacije i re-
trospektivnog uitavawa" savremenih pojmova i vizure u drugaiji
kulturni kontekst, autorka pokazuje na koji je nain Talfj uspela da
ostvari duhovnu emancipaciju i punu individualnu slobodu, ne trae-
i, ipak, emancipaciju od mukog sveta". Tekst Goluba Dobrainovi-
a (Tereza fon Jakob-Robinson i Vuk Karaxi, str. 5377) akcenat sta-
vqa na Talfjin odnos sa Vukom i Kopitarom, te prati recepciju wenog
dela, ali i wene oigledno upeatqive pojave, u srpskoj kulturi (od pe-
sama koje su joj bivale posveene, do najnovijih preispitivawa wenog
rada). Zanimqive detaqe o odnosu Talfjeve i Sime Milutinovia Sa-
rajlije donosi tekst Nenada Qubinkovia (Sima Milutinovi i Tereza
Albertina Lujza fon Jakob, str. 7991). Prema Qubinkovievom mi-
qewu, kratko poznanstvo ove mlade spisateqice i pesnika ostavilo je
dubok trag na daqi Milutinoviev rad. U wemu, mogue, lei Miluti-
novieva motivacija da krene u Crnu Goru i posveti se prikupqawu i
beleewu junakih pesama. Na osnovu prouavawa kompozicije i simbo-
like (izmeu ostalog i masonske) Milutinovieve Pjevanije, Qubinko-
vi iznosi pretpostavku da su tri koledke" s poetka Pjevanije zapra-
vo Tri raspjevke o Talfji, za koje se verovalo da su izgubqene.
Prevoewe srpskih narodnih pesama stavilo je pred mladu prevo-
diteqku mnotvo problema: od nivoa iznalaewa adekvatne leksike,
izostanka jezikih ekvivalenata, preko problema stilske prirode, pre-
voewa bezekvivalentne leksike i frazeologije, itd. Ovom aspektu Tal-
fjinog rada posveene su studije koje potpisuju Manfred Jenihen (Tal-
fjini prevodi srpske narodne poezije u kontekstu prevoda slovenske narod-
ne poezije u doba nemakog kasnog romantizma, str. 95110) i Vesna Ci-
dilko (Prevodi Tereze Albertine Lujze fon Jakob-Robinson i locerova
verzija iz 1996, str. 111129). Istraivai su nastojali da Talfjin
prevodilaki rad stave u irok kontekst. Tako Jenihen pokazuje speci-
finosti Talfjinih prevodilakih principa u odnosu na prethodee,
odnosno ukazuje na inventivnost mlade spisateqice koja je, okrenuvi
se od Grimovog zahteva za doslovnou u stvarawu kwievno-umetni-
kog prevoda, estetsku komponentu dovela u prvi plan. Bavei se najno-
vijim prevodom srpskih narodnih pesama na nemaki, koji je sainio i
 451

1996. godine objavio tefan locer, Vesna Cidilko pokree i mno-

gobrojna pitawa koja se tiu teorije prevoewa, sa akcentom na proble-
mu zastarelosti" i potrebe za aktuelizacijom prevoda kada je o umet-
nikoj kwievnosti re.
Talfj se ne trudi da iza svog prevoda ostane nevidqiva" i upravo
ove momente u wenom kulturnom posredovawu otkrivaju tekstovi iz tre-
eg odeqka. Gabrijela ubert (Metode Talfjinog kulturnog posredovawa,
str. 133146) usmerava pawu na propratne komentare uz prevedene pe-
sme, odnosno objawewa itaocima potencijalno nepoznatih etnograf-
skih i folklornih fakata. Kako je pokazano, ova mlada ena uloila je
ogroman napor i trud ne bi li se obavestila (preko dostupnih joj po-
stojeih kwiga, poznanika, oslawajui se na sopstveno iskustvo susreta
sa jednom slovenskom ruskom, kulturom) o woj nepoznatim kulturnim
fenomenima (sistem verovawa, svadbeni obiaji i sl.). Nastojei da
etnografskim paralelama i irokim komentarima priblii jedan sa-
svim tu svet potencijalnim itaocima, Talfj se nije trudila da sa-
krije ni sopstveni emocionalni odnos prema kulturi koju je prevodei
i sama pisala", a koji se kretao od ushiewa do zapitanosti (pred
npr. elementima iz junakih pesama koji su iz wenog ugla mogli biti
vieni kao pokazateqi surovosti jednog naroda). Zoran Konstantinovi
(Istorinost i poetinost O predgovoru gospoice Talfj uz wene pre-
vode srpskih narodnih pesama, str. 147161) detaqnijoj analizi podvrga-
va Talfjine predgovore sa istorijskim uvodom". Poredei ih sa osnov-
nim izvorom (Engelova Istorija Srbije i Bosne, 1801), on zakquuje da
se Talfjin tekst oblikuje ne kao istorijski no kao poetski diskurs.
Studije iz etvrtog odeqka posveene su u najveoj meri smetawu
prevodilako-autorskog rada Talfjeve u irok kwievno-istorijski
kontekst, odnosno problemima recepcije wenog rada u uoj ili iroj
dijahronijskoj perspektivi. Jovan Deli (Gospoa Talfj-Robinson viena
u interkulturalnim procesima epohe, str. 165186) Talfjine prevode
posmatra u kontekstu nemakog predromantizma i romantizma (Herderov
koncept prirodne poezije", Geteova ideja svetske kwievnosti i ne-
makog kao jezika posrednika), odnosno objawava istaknuto mesto usme-
ne kwienosti u kontekstu Vukove jezike reforme. Centralni deo ra-
da posveen je Talfjinom prikazu Vukove etvrte kwige Narodnih srp-
skih pjesama. Tekst je objavqen 1836. godine u Americi, gde je Talfj, ta-
da ve gospoa Robinson, boravila od 1828. Ovim radom, koji je obi-
mom, teorijskim i kwievnoistorijskim elementima, prevazilazio gra-
nice prikaza, Talfj se otkriva i kao pionir komparativnih istrai-
vawa folklora, te zaetnik prouavawa slovenskih tema u Americi.
Talfj u istraivawima i predstavama Junih Slovena (str. 187198) je
studija Miqana Mojaevia koja nudi iscrpan pregled monografija,
disertacija, lanaka i enciklopedijskih jedinica koje se bave autorkom
prevoda srpskih narodnih pesama. Uz neosporni, gotovo temeqni, zna-
aj pomenutih podataka za daqa istraivawa, izuzetno su uputni ko-
mentari autora o zavisnosti recepcije Talfjine posrednike figure
od ideoloko-politikih prilika. Slinim pitawima, no ovog puta
452

sa osvrtom prevashodno na nemaku kulturu i odjeke Talfjinog delova-

wa u woj, bavi se Petra Himtet-Faid (Recepcija prevoda srpskih na-
rodnih pesama i wihovih prevoda u nemakoj tampi u prvoj polovini 19.
veka, str. 221249). Uloga Talfjinih prevoda u konceptualizaciji sli-
ke Srba u nemakoj kwievnosti i publicistici dvadesetih i tridese-
tih godina HH veka predmet je istraivawa Olge Elermajer-ivoti
(Tereza Albertina Lujza fon Jakob (Talfj, 17971997): Prevodi srpske
narodne poezije i konceptualizacija slike Srba u Nemakoj 19. veka, str.
199219). Primer aktivne recepcije autorka nalazi u delovawu Hajn-
riha tiglica, te posebno prati wegova putovawa u velike slovenske
centre poput Vroclava i Praga, odnosno odlazak Wegou u Crnu Goru.
Pomenutim radovima, okrenutim, pre svega, analizi literarne recep-
cije Talfjinog prevodilakog rada, znaajnu dopunu predstavqa tekst
Vere Boji o muzikoj recepciji srpskih narodnih pesama (Talfjini
prevodi srpskih narodnih pesama u delima evropskih kompozitora, str.
251268). Od 85 identifikovanih kompozicija nastalih na tekstove srp-
skih narodnih pesama (lirskih), ak 33 kao osnov ima upravo Talfjine
prevode. Ovakvom umetnikom transpozicijom tekstualnih predloaka
prevedene pesme se na jedan drugaiji nain vraaju svom primarnom
kontekstu, spoju poezije i muzike, odnosno rekontekstualizuju se u no-
vom kulturolokom okruewu.
Odlinu podlogu za daqa prouavawa pruaju i prilozi doneti na
kraju, prepiska, koju je priredila Fridhilde Krauze, a koja sadri pre-
gled i dosad neobjavqena pisma (str. 271327), te bibliografija Tal-
fjinih radova i radova o Talfj (str. 329346), koju su nainili Frid-
hilde Krauze i Golub Dobrainovi.
Premda zbornik Talfj i srpska kwievnost i kultura karakterie
metodoloki pluralizam, ono to se moe videti kao tendencija ove
kwige kao celine jeste insistirawe na irokoj kulturolokoj proble-
matici i kontekstualnom pristupu. Kao dominantan iskrsava problem
recepcije, odnosno wene uslovqenosti nizom faktora: od sasvim indi-
vidualnih, preko usko kwievnih, do najire uzetih politiko-ideo-
lokih. Prijem srpske usmene poezije bio je dobro pripremqen herde-
rovskim idejama, Geteovim konceptom svetske kwievnosti, itavom
poetikom nemakog kasnog romantizma na ijem su fonu prevodi nasta-
li i bivali prihvaeni. Politika klima u kojoj je iza uspostavqawa
kulturnih veza leala i potreba za politikom afirmacijom jedne mla-
de nacije, odnosno za wenim okretawem i pribliavawem zapadnom
svetu, takoe je jedan od presudnih inilaca koji su inicirali i pomo-
gli Talfjinu posredniku misiju. Jo jednom je otvoreno pitawe u ko-
joj meri prevodi omoguavaju da jedna mala kultura, poput srpske, stupi
u domen one koja se vidi kao legitimna (evropska tradicija i sve to
ona iz prethodnih vekova batini), a u kojoj meri takva kultura ostva-
ruje pristup u pomenuti kulturni model kao egzotina (odnosno, u va-
rijacijama stereotipa o egzotinom).
Iskustva posmodernistikih itawa ue o slikama kulture kao
konstrukcijama. Sa poststrukturalistikim tendencijama u nauci, od-
 453

nosno prodorom antropolokog pristupa u sve humanistike disci-

pline, te i u nauku o kwievnosti, pitawe prevoewa ponovo dobija
izuzetan znaaj, naroito osmotreno i podvrgnuto analizi iz imagolo-
ke vizure, kao kompleksnost viewa i doivqavawa strane kultural-
nosti. U tom smislu kulturno posredovawe vidi se kao koliko privla-
an, toliko i odgovoran i opasan zadatak. Je li mogue ostvarewe mak-
sime Non verbim et verbo, sed sensum exprimerede sensu, ili se u svaki
prevod, izborom samog predmeta, strategijama prevoewa, te kontekstu-
alnim okvirima (od najueg kwige prevoda, do dominantnih ideolo-
kih premisa jednog doba), smisao i dodatno uitava?
Talfjino kulturno posredovawe, kako je i u ovom zborniku istak-
nuto, nije ogranieno samo na prevod, uslovno reeno, kwievnog tek-
sta, nego obuhvata i sloen splet prevoewa elemenata materijalne i
duhovne kulture, koncepata prostora i vremena, sasvim specifinih i
gotovo neprevodivih fakata. Prevodilac ostaje raspet izmeu znawa i
belina koje u wemu postoje; izmeu sopstvenog doivqaja i emocional-
nog odnosa prema predmetu svoga rada i oekivawa publike; izmeu in-
dividualnosti i diktata duha jedne epohe. Uz uspelost prevoda u umet-
nikom smislu (u najveem broju sluajeva), Talfjine kwige svakako su
i vredno svedoanstvo za rekonstrukciju kulturnih strujawa jednog vre-
mena, te wegovih glavnih estetikih, filozofskih, pa i ideolokih
principa.
Rad Tereze Albertine Lujze fon Jakob znaajan je ne samo kao most
izmeu srpske i nemake, a potom posredno i drugih evropskih kultura,
no, kako se iz savremene perspektive ini, i snagom svog povratnog
dejstva". Talfjin rad i wegova kasnija recepcija pokazuju koliko je i
sopstvena slika prelomqena kroz vizuru stranca" znaajan faktor u
samorazumevawu jedne kulture.
Pitawe recepcije namee se i kada je o samom zborniku re. Ono
se upravo kao dominantno postavqa u uvodnoj rei urednica: U dvove-
kovnim nemako-srpskim kwievnim i kulturnim kontaktima, ovaj vr-
hunac, koji se naao gotovo na samom wihovom poetku, moe biti plo-
dan podsticaj da se u posledwoj deceniji 20. veka ozbiqno naruene
kulturne i kwievne veze (zbog dobro znanih politikih deavawa u
bivoj Jugoslaviji) poboqaju." Ove prve korake u zajednikim projek-
tima svakako treba ohrabriti, a odjek koji e zbornik o Talfj dobiti
pokazae koliko su kwievnost i nauka o woj zaista jo uvek snani i
uticajni posrednici kulturne informacije.
 OCENE I PRIKAZI
UDC 821.163.41-95
811.163.1(049.32)
091=163.113"(049.32)
821.163.1.09 Teodosije Hilandarac (049.32)

JEZIK TEODOSIJA HILANDARCA IZMEU RETORIKE

KONVENCIJE I NARATORSKE INTENCIJE

U izdawu Tiskog cveta iz Novog Sad pojavila se 2007. godine monografska

studija Jezik Teodosijevog itija svetog Save u prepisu monaha Marka iz H ve-
ka Natae Dragin, filologa-srbiste ija su dosadawa nauna interesovawa
vezana za fenomen srpskoslovenskog jezika i wegove uloge u srpskoj kulturi.
Stabilan teorijsko-metodoloki koncept i empirijski obrazloeni sinteti-
ki sudovi koji odlikuju radove N. Dragin impliciraju ozbiqno istrai-
vawe, ovog puta, jednog visoko normiranog srpskoslovenskog jezikog izraza sa-
obraenog funkcionalnostilskim zahtevima hagiografskog anra.
Predmet istraivawa koji je odabrala N. Dragin za srpsku filologiju ima
bar dvostruk znaaj. S jedne strane, jezika analiza itija predstavqa istrai-
vawe jednog, uslovno reeno originalnog jezikog izraza, emu se do sada bar
kada je u pitawu sintaksiki nivo retko pribegavalo u prouavawima srp-
skoslovenskog jezikog idioma, dok je opredeqewe za Teodosija Hilandarca, sa
druge strane, zapravo poetak sistemskog prouavawa jezika jednog od najistak-
nutijih spisateqa srpskog sredwevekovqa. Naime, itije kao najosobeniji
anr religijskog diskursa originalno je onoliko koliko je to sredwevekovna
retorika konvencija javne jezike komunikacije u sferi sakralnog doputala.
Pisac, kao nesavreni posrednik izmeu logosa kao primarnog adresanta, s
jedne strane, i uoveenog logosa kao adresata, sa druge strane, pie ivotopis
konkretnog oveka, jednog i neponovqivog, voen intencijom uspostavqawa i
odravawa kulta. Srpskoslovenski jezik kao komunikacijski kd kulta ovde se
dakle ne moe zaobii, ali poto je u fokusu prie osobeni ivot, odabir i
kombinacija jezikih sredstava moraju biti osobeni. O znaaju Teodosija Hi-
landarca kao pisca ali i wegovog itija svetog Save s kraja H veka moda
najreitije govori Kaaninova konstatacija da nijedno kwievno delo nije
kod nas u sredwem veku i za turskih vremena toliko prepisivano, ni u stranim
zemqama toliko rasprostraweno kao wegov ivot sv. Save" (910). Za predmet
svoje analize N. Dragin je, pritom, odabrala najstariji sauvani prepis monaha
Marka iz osme decenije H veka, kada u srpskoslovensku pismenost prodiru
inovacije resavske ortografske kole, to je jo jedan, filoloki relevantan
argument naiwenog izbora.
Pored Uvoda (511) u kojem su izloeni osnovni podaci o Teodosiju
Hilandarcu i wegovom delovawu, te o odabranom rukopisu monografija sadr-
i i sledee celine: Grafeme i foneme (1239), Fonetika (4081), Morfolo-
gija (82130), Izbor iz sintaksiko-semantike problematike (131312), Zakqu-
ak (313318), Citirana literatura (319332), Rezyme (333340).
U poglavqu naslovqenom kao Grafeme i foneme autorka razmatra relevant-
ne pravopisne probleme (pisawe grupa /ja/, /je/, /jo/, /ju/, /a/, /a/, /e/, /e/, /ij/,
/iji/, vokala //, konsonanata //, //, kontinuanata praslovenskih //, // i //, te
456

upotrebu poluglasnikog znaka, odnosno grafema <I>, <J>, <V>, <K>, <P>, <T>), pa bi
adekvatniji naslov ove celine ini se bio Pravopis ili Ortografija. U
pogledu ovog aspekta, proueni rukopis odlikuje se ureenim rakim pravopi-
som modifikovanim nizom resavskih nanosa, i to prvenstveno u pisawu stra-
nih rei.
Srpskoslovenska jezika norma na fonolokom planu ispotovana je s
visokim stepenom doslednosti" (313). Kquni problemi na ovom nivou istra-
ivawa jednog rukopisa nastalog krajem H veka, a sauvanog u prepisu s kraja
H veka jesu glasovna vrednost jata i poluglasnika, te status vokalnog //, od-
nosno sonanta /l/ na kraju sloga. Retke zamene grafema <y> i <e> oprezno se tu-
mae kwikim itawem, odnosno, ujednaenim ekavskim izgovorom jata u
Srpskoj pravoslavnoj crkvi", pri emu se ostavqa kao mogunost da je pisar
ovog rukopisa (ukoliko nije bio stranac ili ekavac) u svom narodnom govoru
jo uvek uvao nezameweno jat" (51). Nisu registrovane zamene poluglasnika vo-
kalom /a/, a vokalno // i sonant /l/ na kraju sloga dosledno se uvaju, to su
pouzdani pokazateqi srpskoslovenske fonoloke norme aktuelnog perioda.1
Srpskoslovenski glasovni uzusi ispotovani su i 1) u pogledu uvawa sugla-
snikih grupa /t/ i /d/ kao staroslovenskih kontinuanata praslovenskih pala-
talnih ploziva //, odnosno //, te 2) u pogledu uvawa grupa /vs-/ (< *s), /r-/,
/t-/ (< *t). Grafema <Q> upotrebqava se u vrednosti vokala /i/. Drugaije, razu-
me se, nije ni moglo biti budui da Srbi krajem H i poetkom H veka u
svom govornom jeziku fonemu /u/ neutraliu u korist foneme /i/, te od tada
slovo <Q> funkcionie kao slobodni" alograf grafeme <i>. U okviru Foneti-
ke ukazuje se i 1) na sporadinu promenu inicijalnog /*-/ u /u/, 2) na retku
eliminaciju epentetskog /l/, 3) na sporadino krewe zakona preglasa, 4) na
promenu grupa /kt-/ > /ht-/, /-pt-/ > /-ft-/, /-nt-/ > /-nd-/ u odgovarajuim grkim lek-
semama, 5) na uvawe rezultata praslovenskih palatalizacija, te 6) na primere
jednaewa suglasnika po zvunosti, odnosno potvrde uproavawa suglasnikih
grupa.
Srpskoslovenska norma na morfolokom planu naruena je nizom srp-
skih govornih crta i to kako onih optesrpskih (t. j. optetokavskih) tako i
onih dijalekatski specifikovanih. Naspram redakcijskih morfolokih crta
kao to su 1) nastavak -emq u instrumentalu jednine i dativu mnoine, odno-
sno -ehq u lokativu mnoine imenica * i konsonantske osnove; 2) jednaewe
drugog i treeg lica dvojine uoptavawem nastavka -ta; 3) nastavak -mQ u prvom
licu mnoine atematskih glagola ukquujui i glagol imyti, te 4) gubqewe su-
pina stoji niz optesrpskih oblika, kao to su 1) lokativ jednine s nastav-
kom -ou, odnosno akuzativ mnoine s nastavkom -e kod imenica *-osnove, 2) ge-
nitiv jednine, te nominativ i akuzativ mnoine imenica *-osnove s nastav-
kom -e, 3) instrumental jednine imenica *()-osnove s nastavkom -omq, 4) geni-
tiv jednine enskog roda, te akuzativ mnoine mukog roda tvrdih zamenikih
osnova s nastavkom -e, 5) dativ i lokativ jednine enskog roda sloene pridev-
ske promene sa primarno zamenikim nastavcima -oi / -ei, 6) lokativ jednine
mukog i sredweg roda sloene pridevske promene sa nastavcima -omq / -emq, 7)
prisvojna zamenica za tree lice jednine (Egovo), te 8) gubqewe finalnog -tq u
treem licu jednine prezenta. Registrovane dijalekatske crte, i to 1) sinkreti-
zacija genitiva i lokativa mnoine potvrena, dodue samo, oblikom ras`sydan-

1 Srpskoslovenska norma bie otvorena i za defonologizaciju poluglasnika u ko-

rist vokala /a/, to je bila oekivana reakcija na promene koje su se odigrale u veem
delu srpskih govora tokom H veka. Vokalno // i sonant /l/ na kraju sloga ostaje, meu-
tim, odlika srpskoslovenskog jezikog idioma sve do wegove smene ruskom redakcijom
staroslovenskog jezika tokom prve polovine H veka.
 457

Jihq imenice sredweg roda *-osnove, 2) prodor nastavaka tvrde zamenike

osnove u pridevsku paradigmu, te 3) poveana frekvencija nepotpunog perfek-
ta", odlikuju jugoistok srpskog jezikog prostora.
U poglavqu Izbor iz sintaksiko-semantike problematike (kojem je posve-
eno skoro tri petine studije) razmatraju se prevashodno relevantni faktori
strukturirawa proste reenice (kongruencija u brojnim, atributskim, te predi-
katskim strukturama; ustrojstvo impersonalnih i pasivnih struktura; objekat;
predikativ; ustrojstvo negacije), pri emu je posebna pawa posveena funkci-
onisawu determinativnih sintaksiko-semantikih sistema posesije, prostora,
vremena, namere i uzroka, zatim sintaksi i semantici participa, te glagolskih
vremena i naina. Hipotaktika problematika ograniena je na sagledavawe
sintaksiko-semantikog kapaciteta registrovanih veznika. Ustrojavawe sin-
taksikih modela N. Dragin metodoloki dosledno posmatra u kontekstu tri-
jadne relacije staroslovenski srpski grki, konstatujui oprezno, uz oslo-
nac na raspoloivu literaturu, provenijenciju registrovanih struktura.2 Uti-
caj narodnog jezika ogleda se, s jedne strane, u eliminaciji pojedinih sintak-
sikih reewa koja su bila skromno zastupqena i u kanonu (agentivno ou + gen,
uzrono, odnosno namerno gen + dyla, dylqma, radqma, uzrono o + acc, na + acc,
namerno po + dat, po + acc, vq + loc, prostorno + loc, supinske konstrukcije i
sl.) ili u favorizovawu jednih modela u odnosu na druge (genitiva s predlogom
otq na raun slobodnog genitiva, posesivnog genitiva na raun posesivnog da-
tiva, namernog akuzativa s predlogom za na raun konkurentskih konstrukcija i
sl.) i, sa druge strane, u pojavi niza novih sintaksikih struktura nesvojstve-
nih kanonskim spomenicima (agentivno sq + instr, odnosno vq + loc u pasivnim
konstrukcijama, vremensko za + acc, odnosno o + loc i sl.). Grki uticaji, koji
se izmeu ostalog tumae Teodosijevom pripadnou svetogorskog kulturnom
krugu gde je kontakt sa grkim jezikom i drugim redakcijskim pismenostima bio
iv i neposredan" (317) ogledaju se prvenstveno kroz upotrebu sintaksikih
kalkova tipa akuzativ + infinitiv; nominativ + infinitiv; Egda, vqnEgda, don-
qde/e + infinitiv + agentivni dativ; ko, zanE + infinitiv + agentivni dativ;
zatim kroz upotrebu primarno anaforskog i/e u funkciji lana" i sl.
Monografijom Jezik Teodosijevog itija svetog Save u prepisu monaha Mar-
ka iz H veka srbistika, ali i slavistika uopte dobile su, oigledno, vie-
struko uzorno filoloko delo. irokim analitikim zahvatom, stabilnim
metodolokim konceptom, odgovornim stavom prema jezikim faktima, kompe-
tentnom komunikacijom sa strunom literaturom, N. Dragin nam je ponudila
detaqnu filoloku analizu najreprezentativnijeg hagiografskog dela jednog od

2 Stariji sintaksiki autoriteti skloni prenaglaavawu stranih uticaja mogu,

meutim, ponekad u ovom smislu i zavesti. Tako, na primer, S. Gerodes (up. Issledovani
po sintaksisu staroslavnskogo zka. Zbornik state, Praga 1963: 322) pretpostavqa da
se kanonsko namerno vq + acc javqa kao direktni prevod odgovarajue grke konstrukcije
(ej + acc), da bi potom posredstvom crkvenoslovenskog jezikog idioma ovaj model pro-
dirao u pojedine slovenske jezike konkuriui autentino slovenskom na + acc. Ovakav
stav, meutim, nema ni sistemsku ni empirijsku argumentaciju. Naime, namera kao tip
prekomponovane, uslowene kauzalnosti koja objediwuje ekspliciranu ciqnu akciju ili
stawe i implicirani stimulans (voqu, equ, htewe) koncipirana je praktino kao
adlativno specifikovana dinaminost, koja se primarno iskazuje adlativnim protoloka-
cionim modelima, prvenstveno akuzativnog i dativskog tipa. Nije, stoga, nuno da se
upotreba jedne slovenske, protolokacione, inkluzivno kontaktne, adlativne konstrukcije
u sferi namere obrazlae stranim uticajima. Realnije je, ini se, postaviti pitawe ko-
liko je odreeni slovenski jeziki potencijal kompatibilan sa stawem u arealno bli-
skom neslovenskom jeziku, nego konkretno sintaksiko poklapawe s kulturno superior-
nijim susednim jezikom proglaavati rezultatom uticaja tog jezika.
458

najcewenijih srpskih sredwevekovnih spisateqa, ali i vaqan filoloki mo-

del istraivawa pisane zaostavtine srpskog sredweg veka uopte.

Slobodan Pavlovi

UDC 821.163.41-95
091=163.11392/1427"(049.32)

FILOLOKI I IZDAVAKI PODUHVAT

Aleksandar Mladenovi, Poveqe i pisma despota Stefana. Tekst. Komentari. Snimci,

igoja tampa, Beograd 2007, str. 511.

Trudom akademika Aleksandra Mladenovia pojavila se 2007. godine obim-

na kwiga Poveqe i pisma despota Stefana. Tekst. Komentari. Snimci. O we-
nom znaaju reito govori podatak da je te godine na Sajmu kwiga u Beogradu
proglaena izdavakim poduhvatom godine. No, iznad svega, ova studija pred-
stavqa istinski filoloki poduhvat, primer kako se tematski zaokruen deo
bogatog srpskog pisanog naslea znalaki stavqa na uvid ne samo naunoj no i
iroj kulturnoj javnosti. Istovremeno vaqa napomenuti da ona ini iru ce-
linu sa kwigom Poveqe kneza Lazara, koju je Aleksandar Mladenovi objavio
2003. godine, ime su u potpunosti predstavqeni tekstovi vezani za porodicu
koja je vladala u tekih pola stolea srpske istorije, obeleenih osmanlijskom
najezdom i gaewem srpske dravne samostalnosti.
U kwizi su sabrani svi do danas poznati dokumenti koje su u periodu od
1392. do 1427. izdavali naslednici kneza Lazara knegiwa Milica sa sinovi-
ma Stefanom i Vukom. Iako se, kako autor istie, knegiwa 1393. zamonaila,
primivi pritom ime Jevgenija i kasnije, kao velikoshimnica, Jefrosinija,
ona je i daqe uestvovala u javnom ivotu Srbije, a i kao monahiwa nastavila
je da izdaje poveqe. Tekstovi su pisani, u zavisnosti od tematike, sadrine i
adresata, kwievnim, srpskoslovenskim ili srpskim jezikom, a odreeni broj
je strukturiran i po principima diglosije u okviru istoga dokumenta.
Brojno najveu skupinu ini prepiska izmeu Srbije i Dubrovnika, sa
ukupno 59 poveqa i pisama. Meu wima su samo dva originali poslati sa srp-
ske strane: Pismo knegiwe Milice i kneza Stepana (Stefana), izdato pre 6. av-
gusta 1392, i Poveqa despota Stefana Dubrovanima kojom potvruje poveqe ra-
nijih srpskih vladara, nastala u Boru 1405. godine. Ostalo su dubrovaki pre-
pisi srpskih dokumenata upuenih u Dubrovnik i koncepti pisama koja su iz
Dubrovnika putovala u Srbiju, a nainio ih je uveni dubrovaki pisar Rusko
Hristiforovi. Velika srea za srpsku kulturnu istoriju i istoriju srpskog
jezika jeste, jo jednom se pokazuje, postojawe Dubrovakog arhiva, uvara i srp-
skog pisanog naslea, koje je na tlu Srbije u burnim istorijskim vremenima ne-
stajalo u poharama srpskih dvorskih i vlasteoskih kancelarija i arhiva. Ove
poveqe i pisma itaocu mawe upoznatom sa datom vrstom grae otkrivaju ne sa-
mo sadrinu zvaninih meudravnih akata, nego i svet svakodnevnog ivqe-
wa: tu su dokumenti kojima se potvruju ranije poveqe srpskih vladara Dubrov-
anima, niz pisama posveenih statusu dubrovakih trgovaca u Srbiji, razre-
nice rauna, pisma kojima se reguliu obaveze dugovawa, ostave, naredbe ca-
rinicima, priznanice, pisma iz kojih se vidi da su Dubrovani despotu Ste-
fanu slali lekara, da su uestvovali u odbrani Novog Brda 1413. godine itd.
 459

Drugu grupu tekstova ini esnaest poveqa izdatih manastirima: na Sve-

toj Gori (Hilandar, Velika Lavra Sv. Atanasija, Sv. Pantelejmon, Vatoped), u
Srbiji (Mileeva, Visoki Deani) i u Rumuniji (Tismana, Vodica). Pet pove-
qa je za manastir Hilandar, od kojih su dve izdali zajedno knegiwa Milica,
Stefan i Vuk, a tri sam despot Stefan. Wima se Hilandaru prilau crkva sv.
Vavedewa u selu Kukaw, nekoliko sela u Srbiji u zamenu za est adrfata u ovom
manastiru, pirgu Sv. Vasilija daruje selo Livoa, despotici Jevpraksiji (veli-
koshimniko ime monahiwe Jefimije) poklawa selo Jabuje i odreuje se nasta-
vak davawa godiwe pomoi Hilandaru u srebru iz Novog Brda. Takoe pet po-
veqa izdato je svetogorskom manastiru Velika Lavra Sv. Atanasija, od kojih je
jedna sauvana u dva primerka. Wima se neka sela ranije priloena ovom mana-
stiru oslobaaju niza obaveza, osim onih prema turskom sultanu, manastiru
vraaju i daruju nova sela ili se zamewuju". O vezama sa manastirom Sv. Pan-
telejmona na Svetoj Gori svedoe dve poveqe monahiwe Jevgenije sa sinovima
kojima daruje ovaj manastir, te akti igumana Nikodima i igumana Ilariona o
osnivawu adrfata u istom manastiru. Jedna poveqa odnosi se na svetogorski
manastir Vatoped, a jedna je upuena manastirima Tismani i Vodici u Rumuni-
ji. Manastiru Mileeva, koji tada nije bio u granicama Despotovine nego pod
upravom bosanskog vojvode Sandaqa Hrania, despot Stefan je jednom poveqom
darovao pet sela. O nesauvanoj poveqi gradu Beogradu govori itije despota
Stefana. Wegov autor Konstantin Filozof navodi deo teksta te poveqe, koju
je oigledno imao u rukama, i ovaj deo se u kwizi i donosi.
U odeqku Dodaci predstavqeno je jo nekoliko vanih dokumenata: Poveqa
monahiwe Jevgenije manastiru Visokim Deanima, kojom su Deanima vraena ne-
ka oteta sela i dodata nova, Predgovor Zakonu o rudnicima despota Stefana, Iz-
vod iz Zakona Novoga Brda i Predgovor Rudarskom zakoniku despota Stefana u
latinikom prepisu nastalom u Bugarskoj u sedamnaestom veku. Prireiva je
naveo i spisak deset nesauvanih poveqa, pisama i dokumenata gospodarice
Jevgenije i despota Stefana, meu kojima je nekoliko poveqa Dubrovniku, kao i
poveqe manastiru Manasija, manastiru Tresije, manastiru Pavlovac, manastiru
Koporin, Crkvi Mitropolije beogradske posveenoj Uspeniju Presvete Bogoro-
dice i poveqa Crkvi beogradskoj, posveenoj Trima Jerarsima.
Kwiga Poveqe i pisma despota Stefana opremqena je dragocenim prilo-
zima. Meu wima su snimci sauvanih autografa, te raznovrsne fotografije,
crtei i karte: karta Srpske despotovine iz 1423. godine i karta Svete Gore,
fotografije manastira koji se u kwizi pomiwu, fresaka sa likovima kneza La-
zara, knegiwe Milice, despota Stefana i wegovog brata Vuka i sl., te snimak
spomen-kamena na mestu smrti despota Stefana (Crkvine), sa raitanim i
prevedenim tekstom koji je na wemu uklesan. Svakako treba pomenuti i dva re-
gistra kojima je kwiga opremqena: Imenik linosti i Imenik mesta, lokalite-
ta i slinih geografskih pojmova, to istraivaima razliitih profila omo-
guuje da lako dou do traenih podataka.
Prireivaki postupak obuhvata nekoliko segmenata. Svaki spomenik je
dat najpre u originalnoj grafiji, raitan tako da su sve skraenice razreene,
nadredna slova sputena u red, od akcenatskih znakova ostavqeni su samo oni
kojima se oznaava izgovorni poluglasnik a originalna interpunkcija zadra-
ne su (taka i zapeta). Intervencije prireivaa su minimalne, tiu se sasta-
vqenog i rastavqenog pisawa rei i upotrebe velikog i malog slova. Rekon-
struisani tekst se donosi u uglastim zagradama i posebno je komentarisan.
Tekst spomenika se potom donosi transliterirano i transkribovano", t.
j. danawom srpskom irilicom i pravopisom, uz oznaavawe poluglasnika
slovom . Na ovaj nain dokument se u izvornom jezikom liku pribliuje ita-
460

ocu nesviklom na staru srpsku irilicu i pravopis. Transkripcija tekstova je,

vaqa dodati, posebna vrednost ovog izdawa: to je postupak na koji se prireiva-
i tek retko odluuju, budui da on zahteva vrsno poznavawe istorije jezika, i
srpskog i srpskoslovenskog. Kroz komentare date uz transkribovane tekstove,
akademik Mladenovi objawavajui principe transkripcije otkriva i niz za
wih vezanih dragocenih istorijskojezikih iwenica. Meu wima se istiu
podaci o ekavizmu i srpskih i srpskoslovenskih tekstova, kao i podatak da se u
dokumentima istone provenijencije poluglasnik dosledno uva, dok je isto-
dobno u tekstovima poniklim u Dubrovniku, iz pera Ruska Hristiforovia, on
ve dao refleks a, ime se jo jednom potvruje irewe talasa refleksacije
poluglasnika sa zapada na istok tokavske teritorije.
Svaki tekst je i slobodnije jeziki osavremewen", odnosno dat je u duhu da-
naweg srpskog kwievnog jezika, uz zadravawe izvornih termina, koji se po-
tom objawavaju. Data objawewa su neophodna, bilo zato to se radi o danas
nepoznatim terminima i pojmovima (lepta 'stoti deo drahme', pravina 'pravo',
kupqenica 'naziv za kupqenu imovinu', prestoj 'neodazivawe na poziv suda', un-
a 'danak gospodski' itd.), ili o leksemama koje u savremenom standardnom srp-
skom jeziku imaju razliitu semantiku (brod 'mesto gde se prelazila reka', vojska
'vojna obaveza', obrok 'obaveza davawa hrane vladaru, wegovoj pratwi, wegovim
slubenicima', starac 'monah', kolo 'sprava za preraivawe rude' i sl.). Uz to
se daju i tumaewa toponomastikog materijala iz poveqa.
Kwiga akademika Aleksandra Mladenovia Poveqe i pisma despota Stefa-
na. Tekst. Komentari. Snimci osmiqena je tako da itaocima razliitih in-
teresovawa predstavi bogatu dokumentaciju izdatu u vreme vladavine despota
Stefana. Naunicima raznovrsnih profila filolozima, lingvistima, pale-
ografima, istoriarima, istoriarima prava, istoriarima kwievnosti i
mnogima drugima ona prua dragocenu grau za istraivawa, poteujui ih
mukotrpnog tragawa za autografima te napora u raitavawu i(li) prevoewu
dokumenata. iroj kulturnoj javnosti ova kwiga daruje uvid u jednu vanu epohu
srpske istorije i napore naslednika kneza Lazara da u tekim vremenima prve
polovine petnaestog stolea vode zemqu umno, po uzoru na svoje pretke, staraju-
i se kako o dravnim poslovima tako i o delima duhovne prirode.

Jasmina Grkovi-Mejxor

UDC 821.163.41-95
93/94:929 orovi V.(049.32)
821.163.41.09 orovi V.(049.32)

AFIRMACIJA MAESTRALNOG OPUSA

VLADIMIRA OROVIA

(Borivoje Marinkovi, Skriveni svet Vladimira orovia, Srpsko prosvjetno

i kulturno drutvo PROSVJETA", Bilea Gacko 2006)

Podnaslov ka uspostavqawu celovitosti wegovog naunog, kwievnog i

edicionog korpusa" sa napomenom: izmeu istraivawa i rekonstrukcije" i-
taocima predoava kakvu je to kwigu o stvaralakom nasleu Vladimira oro-
via (18851941), za kojeg napomiwe da je maestralan, napisao Borivoje Ma-
rinkovi. Ovo obimno delo izlazi iz uobiajenih anrovskih okvira i zato au-
tor sugerie da bi mu najvie odgovarala terminoloka odrednica thesaurus",
 461

odnosno riznica, to jeste i jedno od znaewa ove vieslojevite rei novola-

tinskog jezika. Veoma upeatqivo, zahvaqujui fotografijama rodne kue Vla-
dimira orovia i tekstu Saga o rodnoj kui svih orovia", Marinkovi
nas uvodi u sr, najblae reeno, neprimerenog odnosa prema linosti i delu
jednog od najtalentovanijih, najznaajnijih i, neponovqivo, najproduktivnijih
umova u naoj viestoletnoj duhovnoj tradiciji". Naalost, kada je o Vladimi-
ru oroviu re zanemarene su etike i civilizacijske norme; zato 1968. godi-
ne, kada je prvi put postavqena spomen-ploa na kui orovia u Mostaru, ni-
je bilo uklesano i Vladimirovo ime, kao da se on nije tu rodio, kao da nije tu
iveo do svog odlaska na studije u Be, kao da nije tu napisao svoje prve tek-
stove.
Vladimir orovi je roen u poznatoj srpskoj graanskoj trgovakoj poro-
dici u Mostaru. Studirao je slovensku filologiju, arheologiju i istoriju na
Bekom univerzitetu, kod uvenih slavista Vatroslava Jagia, Konstantina Ji-
rieka i Milana Reetara. Doktorirao je u Beu 1908. godine sa tezom o Luki-
janu Muickom. Bio je jedan od najboqih studenata; za svoj uspeh bio je nagra-
en zlatnim prstenom cara Franca Jozefa, no odbio je da primi tu nagradu i
tako je iskazao svoj protest protiv aneksije Bosne i Hercegovine. Zbog svojih
politikih stavova bio je uhapen i osuen, nakon atentata Gavrila Principa.
(orovi je bio jedan od 156 najvienijih predstavnika srpskog nacional-
nog graanskog pokreta koji su osueni u tzv. Bawalukom veleizdajnikom pro-
cesu, jednom od 17 veleizdajnikih procesa" koliko ih je odrano tokom traja-
wa Prvog svetskog rata potiv Srba iz Bosne i Hercegovine.) Posle zatvorskih
dana, koje je proveo uglavnom u Zenici, nastanio se u Zagrebu, gde je sa grupom
pisaca ureivao asopis Kwievni jug. Bio je aktivan u kulturno-prosvetnom
drutvu Prosvjeta, ije je delovawe austrougarska vlast zabranila 1914. godine.
Od 1919. godine orovi je iveo u Beogradu, gde je bio profesor Filozofskog
fakulteta, lan Srpske kraqevske akademije, a nekoliko godina i rektor Beo-
gradskog univerziteta. Protivio se politici nacistike Nemake i prilasku
Jugoslavije Trojnom paktu; sainio je protest kulturnih ustanova protiv 25.
marta 1941. Naalost, poginuo je 12. aprila 1941. godine u avionskoj nesrei,
zajedno sa nekoliko naih znaajnih politiara, koji su posle napada Nemaca
na Beograd i Jugoslaviju krenuli u emigraciju. Wegov plodotvorni rad preki-
nut je onda kada je bio blie sredini nego kraju svog stvaralakog puta".
Imajui u vidu da se posledwih decenija unitavalo seawe na Vladimi-
ra orovia i obezvredilo gotovo sve to je orovievo i od orovia osta-
lo", Marinkovi na uvodnim stranicama sastavqa kompletnu bibliografiju
wegovih radova, kao i priloga o wemu. On je ranije sainio bibliografiju i
komentare za orovievu kwigu Scripta Minora (neobjavqeni rukopisi), objavqenu
1998, koju je priredila Mirjana D. Stefanovi. Ovim povodom je pomenutom
sistematizovanom popisu dodao i drugi deo. (Jeremija D. Mitrovi je 1976.
priredio Bibliografiju Vladimira orovia, no ona nije bila kompletna.) Ma-
rinkovi je u bibliografiju uvrstio sve orovieve dosad otkrivene tekstove
koji su nastali u toku wegovog ivota, kao i one kojima se moglo ui u trag u
periodu nakon wegove tragine smrti 1941. do 2005. godine. orovievo poli-
tiko opredeqewe je, dakako, uticalo i na sudbinu wegovog opusa: na osnovu
uvida u bibliografiju uoqivo je da se desio gotovo desetogodiwi muk, odno-
sno da od 1949. do 1959. godine nije objavqeno nita od wegovih spisa. Godina-
ma se niko nije potrudio da sagleda wegove ideje, kao i veoma obiman i razno-
vrstan stvaralaki opus koji saiwavaju mnogobrojne kwige, studije i tekstovi.
Zato je ova kwiga dugo iekivana, nuna i izuzetno dragocena za nau kultu-
462

ru, pogotovu to je Marinkovi ukazao i na zaboravqena ili zapostavqena o-

rovieva dela, kao i na zloupotrebe t. j. prisvajawe autorstva.
Jedan od najplodotvornijih od dvesto saradnika popularne Narodne enci-
klopedije Stanoja Stanojevia bio je Vladimir orovi. (Stanoje Stanojevi je
orovia pozvao da doe da bude profesor Beogradskog univerziteta). U kwizi
Scripta Minora Marinkovi predoava da je orovi za irilino izdawe enci-
klopedije napisao 301 lanak, no, nastavqajui da istrauje oroviev dopri-
nos stvarawu enciklopedije, doao je do broja 309. Dok je u latininom izdawu
Narodne enciklopedije objavqeno 307 orovievih tekstova, oni su i navedeni
po abecedi. orovi je bio svestan nedostataka Narodne enciklopedije, ali je
smatrao da je ovo delo, prvo takve vrste kod nas, korisno i dostojno priznawa.
Podnaslov najznaajnijeg i najobimnijeg poglavqa (Zagonetni Vladimir o-
rovi) nepostojea, nedovrena, neobjavqena, unitena, nedovoqno prouena dela
objawava kakvim se istraivawima bavio Borivoje Marinkovi da bi otrgnuo
od zaborava, ili da bi objasnio grau, tekstove i dela iz orovievog naslea,
kao i da bi podstakao budua promiqawa o wegovom doprinosu naoj duhovnoj
kulturi prve polovine HH stolea. Zbog heterogenosti, obiqa i, dakako, pre-
glednosti, Marinkovi hronoloki, od 1901. do 1940. godine, sastavqa popis
dela koja je objasnio sa 413 svojih komentara; posledwi, 413. komentar je u vezi
sa orovievim sitnim otkriima". Ovakav pristup obimnoj zaostavtini
omoguava da se stekne uvid u sazrevawe orovia kao naunika i erudite, kao
i u raznovrsnost tematskih, naunih poqa koja e ga zainteresovati i podstai
na istraivawa. Stie se uvid zato on jeste bio jedan od naih najtalentova-
nih i najplodotvornijih umova. I za oveka informatike revolucije, kojem su
informacije nadohvat ruke, fascinantno je koliko je toga prouio, analizirao,
sistematizovao i napisao, pa ostaje zapitanost: kada je sve to postigao?
Kao to je to bilo primereno wegovim godinama, Vladimir orovi jo
kao mostarski gimnazijalac pokazuje interesovawe za kwievnost i pie svoje
prve stihove. Kao maturanta i brucoa poiwu da ga zaokupqaju i teme u vezi s
jezikom i istorijom, pogotovu sa istorijom srpskog naroda. Dva rukopisna
fragmenta iz 1907. mogla su biti i nagovetaj da je ve tada orovi mogao za-
poeti rad na svojoj Istoriji srpske i hrvatske kwievnosti. Usledie wegova
interesovawa kako za narodnu, tako i za staru, sredwevekovnu srpsku kwiev-
nost i istoriju, kao i za paleografska istraivawa. Zanimqivi su wegovi tek-
stovi o srpskom epu, Kraqeviu Marku, o metrici naih enskih pjesama",
kao i o narodnim zagonetkama u delu Marina Dria koje prvi primeuje, za-
tim o Domentijanu, Konstantinu Filozofu, o Svetom Savi, Stefanu Prvoven-
anom, o odnosu izmeu wihovih biografija o svom ocu Nemawi, o pojedinim
anrovima stare srpske kwievnosti. Marinkovi ukazuje i na iwenicu da je,
uz Rista Radulovia, jedan od zagovornika za osnivawe Srpske centralne bi-
blioteke u Sarajevu bio ba Vladimir orovi, da nije uspeo da tampa tur-
sku grau o Prvom srpskom ustanku, na mladalaka tragawa u vezi sa Gorskim vi-
jencem, kao i na zapoiwawe izuzetno znaajnog dela kao to je Istorija Srba.
Predstavqeni su izvori i literatura, koju je Marinkovi s mukom saku-
pio, o anonimnom francuskom putopisu s poetka H stolea i o odnosima
kraqa Milutina i princa Karla od Valoa, te radovi Vladimira orovia i
drugih autora u vezi sa ovom tematikom. orovi je uoio da je francuski puto-
pisac bio u nekoj misiji" i da je tendenciozno pisao svoj spis, jedno od dra-
gocenih svedoanstvava o srpskoj sredwevekovnoj zemqi.
Pored toga to je odrao mnogobrojna predavawa, orovi je uestvovao u
radu razliitih redakcija, irija, komisija. Priredio je kritiko izdawe dela
Mavra Orbina Il regno degli Slavi (1601), koje nije tampano. Marinkovi navo-
 463

di i nekoliko tekstova koji pripadaju pievom zagonetnom spisu pod naslo-

vom Hagiografski uticaji narodne kwievnosti, koji nikad u celosti nije pu-
blikovao". Vladimir orovi je dva puta posetio Svetu Goru i manastir Hi-
landar, vodio je beleke sa puta 1925. godine, a prepisao je i nekoliko hilan-
darskih poveqa, sainio je i krae komentare uz wih, ali naalost to nije i
publikovao. Dugi niz godina bio je usredsreen, izmeu ostalog, na fond hi-
landarske biblioteke, mnoge rukopise je i lino zaveo u katalog, a objavio je i
Pisma iz Hilandara u kojima je opisivao manastirski ivot i lanove bratstva,
moglo bi se rei da je obavio i prve oblike sociolokih istraivawa meu
hilandarskim monasima". Naalost, nije tampao svoje beleke od oko 700
srpskih rukopisa H stolea.
Na osnovu pregleda stie se uvid i u grau koju je orovi koristio da bi
objavio neka od svojih dela; podseamo da je on autor kwiga Historija Bosne kw.
, Istorija Jugoslavije, wegova Istorija Srba objavqena je posle gotovo pola
stolea, 1989. godine, a wegovo kapitalno delo Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u
HH veku, objavqeno 1936. pa odmah i zabraweno, ponovo je tampano tek 1992.
godine. Autor je i dela: Crna Kwiga. Patwe Srba Bosne i Hercegovine za vreme
svetskog rata (19141918), Pokreti i dela, Bosna i Hercegovina, Velika Srbija,
Sveti Sava u narodnom predawu, Mostar, Srpske narodne pripovijetke, Sveta Go-
ra i Hilandar do esnaestog veka, Karaore i prvi srpski ustanak i drugih.
Prouavawe Bosne veoma ga je zaokupqavalo, pisao je Historiju Bosne krajwe
iscrpno, sa gotovo oevidnim ciqem da u wu ue sve to je na bilo koji nain
zapameno o toj zemqi u sredwem veku". Bio je saradnik najznaajnih srpskih
asopisa: Bosanske vile, Srpskog kwievnog glasnika, Letopisa Matice srpske,
u kojem je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Muickom. Marinkovieva
kwiga omoguava i uvid u odnos Vladimira orovia prema savremenicima po-
put Miloa Crwanskog, Rastka Petrovia, Pavla Popovia, Iva ipika, ali
i sagledavawe udela Vuka Stefanovia Karaxia ili Mateje Nenadovia u srp-
skoj kwievnosti i kulturi. Znaajni su i wegovi tekstovi o bogumilima i
bosanskoj crkvi", o bosanskim i humskim poveqama, muslimanima, tekstovi o
naim manastirima, zapisi iz Dubrovakog arhiva (ostavio je nekoliko hiqada
stranica ispisa iz arhivskih fondova).
Poput drugih autora, i Vladimir orovi je pretampavao neke svoje tek-
stove u kasnijim izdawima. Marinkovi skree pawu na ovakav autorski po-
stupak i navodi 67 istih tekstova i kwiga koji su objavqeni u razliitim izda-
wima, neki u odlomcima, neki u celini. Ovaj popis tekstova je dragocen pogo-
tovu to orovi nije oznaavao gde je preuzimao celine iz ve objavqenih
tekstova.
Dosije o krai rukopisa Vladimira orovia je ogoqena slika jednog pe-
rioda i naih naravi. Kada se prati hronologija besprizornih, nemilosrdnih
zloupotreba u vezi sa orovievim naunim delima, ostaje bez odgovora pitawe
kako je i zato tako neto mogue? Da li je naelo podobnosti najvanije, va-
nije od morala i etike? Wegova kerka Mirjana orovi-Qubinkovi je usta-
novila da je nestalo 1415 kwiga, rukopisa i dokumenata iz orovieve zaostav-
tine. Nekada kustos Umetnikog (narodnog) muzeja etnograf Tatomir Vukano-
vi je deo tog materijala, koji je Muzej dobio, zloupotrebio i bespravno pri-
svojio autorstvo, dakle plagirao je orovieva dela, te je kasnije zahvaqujui
tome postao i profesor Univerziteta u Beogradu. Naalost, Vukanovi nije
bio jedini koji je plagirao, mistifikovao i zloupotrebio orovieve rukopi-
se. Marinkovi daje precizan uvid u Vukanovievu krau zajedno sa spiskom
kwiga i asopisa koje je otuio iz orovieve line biblioteke.
464

Posledwi deo kwige o Vladimiru oroviu, dvesto sedamdeset strana, sa-

dri snimke iz wegove biblioteke i ostavtine: ukupno 20 razliitih priloga
od tekstova do pisama, beleaka, spiskova, manuskripta za koje je Marinkovi
ispisao veoma korisne napomene. Meu prilozima su i rekonstrukcija devasti-
ranih tekstova za koje Borivoje Marinkovi pretpostavqa da bi mogli da pri-
padaju zapoetoj Istoriji srpske i hrvatske kwievnosti. Pawu zaokupqa i
tekst o Luki Griu-Bjelokosiu, posledwem predstavniku mostarskih lokal-
nih kwievnika", koji bi mogao biti pokuaj specifine monografske struk-
ture". Sledi Pregled jugoslovenske istoriografije HH i HH veka koji je objavqen
u asopisu Revue historique 1927. godine u Parizu i nikada nije preveden na
na jezik. Zanimqiva je i nepotpuno sauvana orovieva studija o bosanskim
i humskim poveqama nastalim do pada Bosne (1463) i pada Hercegovine (1482)
pod tursku vlast, kao i rukopis iz studije Rastko Nemawi, deo iz studije Epi-
grafski spomenici na narodnom jeziku. Zahvaqujui spisku radova od 1922, odno-
sno od izbora za dopisnog lana, do 1934. godine, kada je izabran za redovnog
lana Srpske kraqevske akademije, moe da se sagleda koliko je bio plodotvo-
ran; za desetak godina objavio je ak 40 radova.
Kwiga Borivoja Marinkovia je izvanredno svedoanstvo o udelu Vladi-
mira orovia, princa srpske istoriografije", u srpskoj kulturi, ali i bal-
kanskoj, slovenskoj i evropskoj kulturi; istovremeno ona je i veoma koristan i
vaqan doprinos afirmaciji linosti i dela ovog erudite, intelektualnog
vulkana", iji je velik deo opusa decenijama bio brisan iz srpske nacionalne
duhovne batine. Bio je, kako smatra Sima irkovi, izvanredan stilista, vr-
stan znalac, misaoni analitiar arhivske grae, majstor sinteza i uvek uglaen
i doteran. Wegov ivot je bio posveen naunom radu. Marinkovi smatra da je
wegova kwiga samo jedna u nizu koja bi trebalo da usledi; imajui u vidu koliko
se dugo ekalo na pojavu ovakvog dela kao to je wegovo, on s pravom postavqa
pitawe: ko e ih napisati?
Nada Savkovi

UDC 821.163.41.0918/19"(049.32)
821.163.41-95

PLOVIDBA U OKEANU IWENICA

(Vaso Milinevi: Osvetqavawa i suoavawa: studije i lanci iz srpske kwievnosti

19. i 20. veka, Beograd: Zavod za uxbenike, 2007. 358 str.)

Vaso Milinevi je od 1958. do 1994. godine, prolazei sva zvawa, radio

na Filolokom fakultetu (izdvojen iz Filozofskog fakulteta 1960. godine).
Dao je tokom tog perioda velik doprinos u nekoliko podruja izuavawa nove
srpske kwievnosti (1820. v.): srpska drama, kwievna periodika, istorija
srpske kwievnosti i kulture, naune i kulturne institucije, linosti. Tome
se moe dodati jo jedan momenat: kad se analizira opus prof. Milinevia,
lako se vidi da je nastajao u dvije faze, u jednoj je od kraja 60-ih do sredine
80-ih izilo est kwiga, druga tee, isprva sporo, od 2001. godine (kwiga Vu-
kovo sazvee); ostale tri kwige (Nikola Tesla i kwievnost, Velika kola i
veliki profesori, pored one u naslovu ovog prikaza) izlaze za ove dvije godine
(a etvrta trune u barama Narodne kwige). Treba dodati da je ove godine est
decenija kako Vaso Milinevi objavquje u naunim publikacijama (poeo je
 465

1958. u Kwievnosti i jeziku). Kwiga o kojoj je ovdje rije takoe sadri neka
od osnovnih obiqeja Milinevievih kwiga: seriju velikih imena (Orfelin,
Dositej, Vidakovi, Solari, Sterija, Wego, Branko, Atanackovi, Vojislav,
Domanovi, Nui (komedije) prati niz nepoznatih ili slabo poznatih lino-
sti, koje po nekom iniocu svog djelovawa ulaze u vidokrug istoriara srpske
kulture (Boidar Grujovi, arhim. Gavrilo Popovi). Takoe je upadqiv kompa-
rativni krug tema: Tesla, Pirh, afarik, Turgewev, Unamuno, engleski prevo-
di narodne pjesme Sestra Leke kapetana, Ivo Andri, Desanka Maksimovi,
Nuieve drame (na ekom).
Vaso Milinevi je kao profesor i naunik nasqednik filoloke tradi-
cije koja see od ure Daniia, Stojana Novakovia i Pavla Popovia: u toj
tradiciji se pored krupnih, optih pitawa uvijek nalazilo prostora za ele-
mentarni istraivaki rad. I sam sam u naslovima svojih ranijih prikaza Mi-
linevievih kwiga isticao tu stranu: Kwiga istraivakih podviga" (Kai
u moskovskoj biblioteci, neobjavqen Sterija, Koder, Kosti, Trifkovi, Dis),
Uzbudqivost otkria" (odlomci ustanikih spisa Boe Grujovia i Memoara
Prote Matije, prevodi Bajrona, Andersena, asopisi omladinskog doba, odno-
sno doba Svetozara Markovia), Tuma i tvorci" (od Vuka, Kopitara, Talfj i
UOS, preko Sterije, Subotia, Daniia, Branka, Zmaja, Kostia, asopisa i
istoriografa srpske kwievnosti). I u kwizi o kojoj ovdje govorimo nai e
se lanci o optim slikama/prikazima velikih ili znaajnih pisaca i pojava
(Dositeja, Solaria, Sterije, Wegoa, Nenadovia, Nuia, Domanovia, jed-
nog perioda Letopisa), ali e ih pratiti i rezultati istraivakih napora
oko sitnih, minucioznih pitawa, arhivskih nalaza, pisama, biqeaka, kriti-
kih odjeka na djela i linosti, besjeda.
Ovakve kwige se doivqavaju kao dnevnik istraivawa: pie se o onome
to je nailo na profesorov sto (od Orfelina do Desanke Maksimovi) i to
je izazvalo wegovu istraivaku radoznalost. Kwiga odraava ili sadri op-
ti profil naunog rada prof. Milinevia, u rasponu od otkria/nalaza do
tumaewa kwievnih djela, pojava i opusa, od grae (arhivi i asopisi) do stu-
dija. I to izgleda paradoksalno, ta marginalna pitawa ili marginalne teme
na odreen nain su zanimqivija i izazovnija od ovih globalnih: imamo utisak
da znamo optu sliku velikih pisaca (npr. Dositeja, Sterije ili Branka Radi-
evia), ali ko hoe da zna kroz kakve je otpore i dobrodolice" prola
Brankova poezija u prvoj deceniji svog trajawa, moi e to vidjeti u ovoj kwi-
zi. Ili opis Srpskohrvatskog almanaha, produewe Milinevievog intereso-
vawa za periodiku, oblast koja i ovdje daje i veliku i raznovrsnu grau (Slave-
no-srpski magazin, Letopis, Turgewev u Putniku, recepcija B. Radievia i dr.).
Istraivaki ar autoru nije dao mira ni kad je stvarao opti pogled na
djelo, tzv. sintetike lanke: on skrene sa globalnih slika/ocjena i ode tragom
neke lokalne teme. Npr. kad pie o Dositejevom prosvjetiteqskom trojstvu",
odjednom se nae ostrvo o majstoru i djelu, o tvorcu (autoru) i wegovoj tvorevi-
ni, o odnosu linosti i wegovog djela (opasnosti od prenoewa svojstava li-
nosti na djelo ili djela na linost; teza o autonomiji tvorevine koja se s na-
stankom odvaja od majstora: npr. velika huqa moe biti odlian obuar, stolar,
i da na wegovim tvorevinama nema traga etikog kvaliteta ovjeka); ili drugo
ostrvo, o aforizmu u u srpskoj kwievnosti 19. v., od Dositeja do Boidara
Kneevia. Ovo je ono svojstvo radova prof. Milinevia koje se moe uop-
titi: meandrirawe izmeu uoptavawa i parcijalizacije.
Ako bi trebalo da se kae gdje je teite naunog rada prof. Milinevi-
a, moglo bi se tvrditi da su to male forme, jednostavni oblici. To ne umawuje
niti uveava zasluge wihovog autora, nego je stvar sklonosti ili dara i ukusa,
466

ali se mora znati da bez malih nema velikih oblika. Na retoriko pitawe iz
ega se sastoji jedan pripovjedaki tekst, Jurij Lotman je odgovorio: iz slova,
rijei, reenica, paragrafa, epizoda itd. Kwiga prof. Milinevia sklo-
pom/sastavom (sadrinom) i kompozicijom odgovara profilu tzv. miscelanea,
mjeovitih spisa. italac e u woj nai velike teme, velike opuse srpske kwi-
evnosti (Orfelin, Dositej, Wego, Domanovi, Nui), ali i linosti i
opuse koje je trebalo prepoznati i identifikovati kao vrijednosti; trebalo je
takoe uoiti posebne publikacije kao to su Vojislavqeva spomenica, Almanasi
srpskih i hrvatskih pjesnika i pripovjedaa, Pisma srpskog putnika B. Atanacko-
via ili Istorija o prekrasnom Josifu Milovana Vidakovia.
Posao profesora kwievnosti nije samo da pria svoje prie, nego da
odrava vezu izmeu starih znawa, prolih pokoqewa i novih generacija (ako
kulturu shvatamo kao tradiciju, odnosno predawe). Zna se, jo od 90-ih godina
19. vijeka, za Teslino posredovawe izmeu srpske kwievnosti (narodne pje-
sme, poezija J. J. Zmaja) i amerike italake publike. Vaso Milinevi je to
znawe obnovio, dodao mu nove teme (nastale tokom novih talasa recepcije Te-
sline linosti i djela) i pratio wegov lik u naoj i svjetskoj kwievnosti.
To je slika pravog naunika: raspolagati onim to se zna i tome dodati nova
znawa i nova tumaewa. Kwiga Vase Milinevia je takve prirode. Kaemo do-
dati, ali kako? Znawe ne pada gotovo, do wega se mora doi, svejedno da li je
otkrie ili tumaewe.
Prof. Milinevi ima izuzetan istraivaki dar, gotovo bi se reklo
istraivaku sreu. Boravei u Pragu nekoliko mjeseci, objavio je vie doku-
menata do kojih nisu prije wega doli nai naunici u specijalizovanim izu-
avawima. Trebalo je, meutim, osim sree imati i naune pronicqivosti pa
iza pisma D. Davidovia u zaostavtini Jozefa Dobrovskog, patrijarha slavi-
stike, otkriti da se radi o pismu Otu Dubislavu Pirhu, autoru znamenitog pu-
topisa po Srbiji; ili prepoznati rane prerade Turgewevqeve proze u srpskoj
periodici, ili pisma kneza Miloa i Mihaila, te patrijarha Rajaia Jozefu
afariku. (Osobito je zanimqivo kako se patrijarh Rajai, veliki Vukov pri-
stalica, ovjek koji je, po svjedoewu Nikanora Grujia, govorio neprevazie-
nim srpskim poticao je iz Like zalagao za uspostavqawe opteslovenskog
kwievnog jezika.)
Moda nas ovakve kwige upozoravaju da je istorija uopte, i istorija
kwievnosti, samo skup froncli, pabiraka (oinaka, rekao bi Laza Kosti)
neke cjeline, kompleksa koji je postojao, ali ga mi nismo prepoznali, a sada ga
nastojimo rekonstruisati, ponoviti. Ili da je skup naporednih djela, situaci-
ja, egzistencija, koje slobodno plutaju prostranstvom ogromnog okeana iweni-
ca. Pogledajmo Rajaievo pismo afariku, gdje govori o nadi da se uspostavi
opteslovenski jezik, pored Vuka koji stvara srpsko pismo i srpski kwievni
jezik i pored Sterije, koji smatra da je za srpski kwievni jezik najboqe sta-
roslovensko pismo!!! Takav dokument je ifra, indikator iji smisao zavisi od
deifranta i wegovih procjena smisla istorijskih procesa u jeziku i kwiev-
nosti. (Snovi o velikom slovenskom carstvu su izgleda kasno poeli da se sa-
waju!) Mnogi od lanaka u ovoj kwizi su potrage za kopama/znakovima izdvaja-
wa, odnosno promjenama konvencija. Npr. lanak o Slovu o Vidovdanu arhim. Ga-
vrila Popovia: kritika rije o mitologiji Kosova, projekt nacionalnog opti-
mizma i zdravog razuma, zahtjev da se Srbi ne oslawaju na slogu nego na jaku
vlast.
U nauci, kao i drugdje, esto smo rtva privida ili nametnutih predrasu-
da o vrijednostima. U javnosti su cijewene istorije kwievnosti kao globalne
predstave o cjelinama. Meutim, one su konstrukcije koje se esto liavaju
 467

stvarnog ivota kwievnosti, iwenica, detaqa. A detaq opet udi da se dig-

ne na vii nivo, da dobije vanost u slici procesa, da bude dio neke porodi-
ce iwenica. Ne samo to: koliko je pokretqiv, iv, detaq pripada svom vreme-
nu (dokument), ne da se oteti iz vremena, a ipak dozvoqava da ga tumaimo u ne-
kom wemu nadreenom kontekstu. Pomenuto pismo Dimitrija Davidovia Pir-
hu, srenim spletom okolnosti nije stiglo wemu (gdje bi se djelo tada, ko zna),
uspostavqa vrlo sloenu mreu znaewa vanih za poznavawe dvorskog ivota,
etikecije, odnosa prema strancima, ivotne situacije samog Davidovia, di-
plomatske istorije Srbije. Pri svemu tome, vaqano kritiko itawe pisma
pretpostavqa poznavawe iwenica koje ovdje mogu biti lane", retuirane
itd., izabrane i saoptene s naroitim ciqem. Kwige ove vrste individuali-
zuju ono to velike sinteze uoptavaju, ili pruaju iwenice za razliite
pravce uoptavawa. Vaso Milinevi je naao put da povee ova dva interesa
kwievnoistorijskih i kulturnoistorijskih znawa.
Duan Ivani

UDC 821.163.41-95
821.163.41-14.09 Jovanovi-Zmaj J.(049.32)

NOVA INTERESOVAWA ZA ZMAJEVO PJESNITVO

(Vojo Kovaevi, Politika poezija J. J. Zmaja, SKPD Prosvjeta, Pale 2008)

Rukopis monografije Politika poezija Jovana Jovanovia Zmaja, autora

doc. dr Voja Kovaevia (zaposlenog na Odsjeku za srpski jezik i srpsku kwi-
evnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istonom Sarajevu), predsta-
vqa preraenu verziju doktorske disertacije, koja je pod identinim naslovom
odbrawena na Filolokom fakultetu u Beogradu 29. juna 2004. godine pod men-
torstvom prof. dr Duana Ivania. Ponueni rukopis je uvaio sutinske
primjedbe iz izvjetaja komisije, a zatim je funkcionalno saet i prilagoen
za objavqivawe, tako da ima formu naune monografije koja je ponudila nova
saznawa u prouavawu politike poezije Jovana Jovanovia Zmaja, kao jednog od
najplodnijih i poetiki najuticajnijih pisaca srpskog romantizma. U tom mo-
difikovanom obliku, monografija je tampana u izdawu SKPD Prosvjeta" na
Palama krajem 2008. godine.
U prvom dijelu monografije dominiraju kwievnoistorijski postupak i
istraivawe recepcije Zmajevog politikog pjesnitva. Pawa je usmjerena na
analizu kwievnog konteksta u kojem je nastajala Zmajeva politika poezija, te
na odnos kwievne kritike prema tom segmentu Zmajevog kwievnog rada. Kova-
evi je dobro osvijetlio politiki ambijent u drugoj polovini 19. vijeka, uka-
zao je na sloene odnose politikih partija, na aktivnu urnalistiku djelat-
nost, razjasnio je Zmajeve snane idejne veze sa Svetozarom Miletiem i po-
kretom Ujediwene omladine srpske", zatim Zmajev odnos prema Hrvatima, pre-
ma ideji Srpskog Pijemonta i slino. U ovom segmentu istraivawa dola je
do izraaja dobra upuenost u dosadawe istorijske i kulturno-istorijske stu-
dije, meu kojima su naroito dragocjena i podsticajna bila djela oka Slijep-
evia i Vladimira orovia, Vase Stajia i ivana Milisavca, te Vasilija
Krestia, Slavka Gavrilovia i Rodoquba Malenia.
Pojedini nedostaci su uoqivi u izdvajawu dominantnih politikih i
kwievnih glasila u drugoj polovini 19. vijeka. Nejasno je zato je u Kovaevi-
468

evom pregledu meu politikim listovima izostavqen Branik (koji je izlazio

od 1885. do 1914. godine), a pored Zastave predstavqao je najznaajnije glasilo
vojvoanskih Srba. Jedan od wegovih vlasnika i urednika bio je uticajni Miha-
ilo Polit-Desani. Pomalo je zbuwujue zato meu kwievnim asopisima
nema ni pomena o Matici, koja je izlazila od 1865. do 1870. godine, a ureivao
ju je ugledni Antonije (Tona) Haxi. Dovoqno je samo podsjetiti se da su upravo
u tom asopisu objavqeni poznati programski lanci Svetozara Markovia o
srpskom realizmu: Pevawe i miqewe" (1868) i Realnost u poeziji" (1870) i
sl. Vano je naglasiti i to da je Matica kao kwievni asopis bila u to vri-
jeme neuporedivo uticajnija od Srbskog letopisa (od broja 115 iz 1873. godine
preimenovanog u Letopis Matice srpske), koji je tada proivqavao veliku kri-
zu, a kojem je Kovaevi u svom pregledu kwievne periodike posvetio dosta
pawe.
U problem kritike recepcije Zmajevog politikog pjesnitva Kovaevi
nas uvodi kroz teorijsko odreewe pojma angaovanog pjesnitva, a zatim se
posebno osvre na kritiki intoniran ogled Qubomira Nedia o Zmajevoj poe-
ziji, te na negatorsku studiju Laze Kostia O Jovanu Jovanoviu Zmaju (Zmajovi),
wegovu pevawu, miqewu i pisawu, i wegovu dobu (1902), u kojoj je iznijeta najo-
trija osuda vrijednosti ovog segmenta Zmajevog kwievnog rada. U pregledu
kritike recepcije Zmajevog pjesnitva, Kovaevi je ukazao i na druge znaajne
tekstove srpske kwievne kritike, iji su autori, izmeu ostalih, bili Bogdan
Popovi, Jovan Skerli, Milan Kaanin, Mladen Leskovac, Dragia ivko-
vi, Jevto Milovi, Jovan Dereti, orije Vukovi, Ana Vuki i sl. S pra-
vom je dosta pawe posveeno i esejistikim itawima Zmajevog pjesnitva
(Veqko Petrovi, Ivo Andri, Miodrag Pavlovi, Boko Petrovi, Qubomir
Simovi, Milovan Danojli), ali je zauujue da analitika pawa uopte
nije posveena ogledima Miodraga Popovia, koji je napisao ne samo uzornu, a
svakako dosad najboqu Istoriju srpske kwievnosti romantizma (prvo izdawe u
tri kwige, od 1972. do 1975. godine; drugo izdawe u dva toma 1985. godine), nego
je ostavio i odlian ogled upravo o Zmajevom politikom i angaovanom pje-
snitvu.
U drugom dijelu Kovaevieve monografije dominiraju strukturalni postu-
pak i analiza samih tekstova Zmajevih politikih pjesama. Nakon uvodnog odre-
ewa metodolokih smjernica, a zatim i tematsko-motivske klasifikacije iza-
branog istraivakog korpusa (u kojem centralno mjesto pripada poznatim pje-
smama: Jututunska juhahaha", Jututunska narodna himna", Bildung", Oda pri
pogledu nemakih firmi na srpskim duanima usred Novog Sada", Minori-
tet", Zvanine gusle u Beogradu", Ustavno-uspavna pesma", Puzologino po-
smatrawe" i slino), Kovaevi iscrpno analizira anrovsku prirodu poli-
tikih stihova, ukazuje na tematske izvore, na specifinosti stiha, kao i na
osobine jezika i stila. Pri tome ukazuje i na komparativne analogije sa pjesni-
tvom srpskog i evropskog romantizma, koje su imale znaaja za Zmajevu pje-
sniku kreaciju.
Navedena cjelina predstavqa najvredniji dio istraivawa, jer otvara mnoga
nova znaewa i komparativne analogije, te ukazuje na nove puteve itawa nae
pjesnike tradicije, a samim tim i Zmajevog politikog pjesnitva. Najvei
nedostatak sadran je u iwenici da je Kovaevi potpuno zanemario satiriku
dimenziju Zmajevog politikog pjesnitva, tako da uopte ne analizira esteti-
ku satirikog smijeha (naroito na planu pjesnikog jezika, pjesnike leksike i
pjesnikih figura, kominih situacija, ali i kominih maski", koje je Zmaj
davao stvarnim, poznatim i uticajnim linostima, kao junacima svojih pjesama
i sl.), a upravo se tu nalaze umjetnika snaga i svevremeni estetski doivqaj
 469

angaovanog pjesnitva. Vrijednost politikog i angaovanog pjesnitva ne

mjeri se po znaajnim politikim linostima i dogaajima o kojima pjeva, nego
po estetskom doivqaju i univerzalnim idejama i znaewima, koji e biti bli-
ski i kasnijim generacijama italaca, ak i onda kad te generacije ne znaju ni-
ta o povodima i linostima koji su stvaraoca motivisali da pie politike
pjesme.
Uprkos pomenutim nedostacima, monografija doc. dr Voja Kovaevia Po-
litika poezija Jovana Jovanovia Zmaja predstavqa dobro istraivawe vrijed-
nog a zanemarenog ili pogreno ocijewenog poqa Zmajevog kwievnog rada,
znaajno doprinosi cjelokupnoj revalorizaciji dosadawih saznawa o Zmajevom
politikom pjesnitvu, kao to doprinosi i stvarawu novog pogleda na cjelo-
kupnu srpsku pjesniku tradiciju 19. vijeka.
Goran Maksimovi

UDC 821.163.41-95
821.163.41.091902/1934"(049.32)

ORIGINALNA KWIEVNOISTORIJSKA VIZIJA

SRPSKE AVANGARDE

(Gojko Tei, Srpska kwievna avangarda (19021934). Kwievnoistorijski kontekst,

Institut za kwievnost i umetnost JP Slubeni glasnik", Beograd 2009; 620 str.)

Nauno je potpuno osnovano da struwak za neki kwievnoistorijski pe-

riod pie kritiki prikaz o kwizi iz te oblasti. Ovaj prikaziva smatra da
nikako ni sluajno nije zalutao u tumaewe kwige o avangardi, pogotovu kad je
re o wenom metodolokom postupku i rezultatu istraivawa. Svakog sumwi-
avog iwenice mogu da demantuju, jer ispod tog pera izaao je svojevremeno
tekst o Stanislavu Vinaveru; potom je pisao o stihu srpske i hrvatske avangar-
de za meunarodni projekat Poqske akademije nauka o slovenskoj uporednoj me-
trici, ali je u posledwe vreme, zahvaqujui pre svega kwigama Gojka Teia,
poeo svoja istraivawa o fenomenu prosvetiteqskog u okvirima avangardnog
kritikog suda. Iz ovih uvodnih obrazloewa, koje nikako ne bi trebalo shva-
tati kao izviwavajue, nekoliko je stvari vidqivo. Za ovu priliku, meutim,
najvanija je iwenica da se pojam avangarde, wena kwievna i kritika prak-
sa, najboqe moe upoznati preko mnogobrojnih dosad objavqenih monografija,
antologija, prireenih pesnikih izdawa srpskih avangardnih stvaralaca koje
je potpisao Gojko Tei. Kad se uz to pribroje, nikako marginalno nego znaaj-
no za konstituisawe kwievnoteorijske misli i kwievnoistorijskog pogleda,
i sve one kwige iz kultne edicije Pojmovnik", koje upravo ovaj profesor No-
vosadskog univerziteta ureuje, a mnoge i sam prireuje, onda je potpuno jasno
gde je ovaj prikaziva dobio mogunost za onoliku koliinu znawa o jednom od
najvanijih perioda u srpskoj kwievnosti, koja verovatno postaje dovoqnom
da se uroni u razmiqawe o najnovijoj Teievoj kwizi.
Tema je potpuno jasna. Kad je naslov iz oblasti srpske avangarde, svaki
obaveteni italac, struwak pogotovu, pouzdano e, bez ikakvog prethodnog
odgonetawa, znati da mu je autor Gojko Tei; posveenik bez ostatka u svoju
najdrau temu, nikako, meutim, laku, mada izazovnu u svojoj vizionarskoj pe-
snikoj irini, ali kojoj je posvetio svoje viedecenijsko istraivawe: bi-
bliografsko, kwievnoistorijsko, kwievnoteorijsko, prireivako, urei-
470

vako. O emu nam, onda, govori u svojoj novoj monografiji? Ima li za takvog
vrsnog istraivaa jo neotkrivenih tajni u temi avangarde"? Oni koji su
pregledali, ne, meutim, itali, i to u jedinom ispravnom znaewu tog nau-
nokwievnog pojma, kwige Gojka Teia, rekli bi i za ovu najnoviju kako im je
poznata. Umnogome gree ako misle da ovaj vrsni istraiva uvek pie istu
kwigu, jer svoje stavove iz kwige u kwigu dostojanstveno brani, i to uvek kwi-
evnom iwenicom;1 naizgledno prepoznavawe nekih radova najee u vidu
stavova kako se mnogima samo ini, a svojevrsna je povrna italaka varka,
uobiajeno, ak poeqno, u nauci, u kontekstu nove kwige dobija sasvim drugi
znaaj i ita se i treba ga prihvatiti kao inovaciju unutar nove metodologije
primewive samo na jednu kwigu. ak i kad se ne pogleda ime na korici, pa se
zadre u tkivo misli takve kwige, odmah se prepoznaje jedinstven stil, svojstven
samo profesoru Teiu. ar koji je inspirisao takvu jednu intenzivnu i tako
dugotrajnu refleksiju Teievu ukazuje na temeqnost znawa i na naunu promi-
qenost ove kwievnoistorijske monografije.2
Ako se, potom, takva kwiga proita sa svom naunom pawom, odgovor na
moguno, mada ne i ispravno, pitawe o tome pie li se to uvek ista kwiga, na-
lazi se ovde, meu najnovijim koricama. To je postao dogaaj za srpsku kwiev-
nu istoriografiju, koji se nije pojavio buno, a prema meri znaaja koji ima.
To je dogaaj drukiji od ranijih Teievih kwiga. To je ist i sabran raun o
srpskoj avangardi, koji inspiraciju nije traio u akademskim stavovima, nego u
grai i u antologiarskom podstreku. Koliko je znawa u ovom najnovijem nau-
nom dogaaju i kolika je snaga tog znawa pokazuje i ova metodoloki inovativ-
na kwievnoistorijska sinteza. Srpska kwievna avangarda (19021934). Kwi-
evnoistorijski kontekst upravo je neobina, a teievski prepoznatqiva u
svojoj jedinstvenoj metodologiji, koja zna od kwige do kwige da se, u skladu s te-
mom, a uvek originalno, poigrava s ovim vanim delom naunog pristupa;3 neo-
bina, daqe, jer temeqna u postupku s iwenicom iz grae, koju je upornim ra-
dom u mnogim bibliotekama gotovo arheoloki pronalazio, a koju poteno i
objektivno uvek ima u svom vidokrugu tumaewa;4 neobina, jer retka u nas po
svojoj irini, uvek na uvid prua kompletnu informaciju u obaveznoj i zadi-
vqujuoj bibliografiji koja je neophodna desna ruka svakom daqem istraiva-

1 Svaka od dosadawih kwiga Gojka Teia korespondira s ovom najnovijom i i-

ni wen sastavni deo. Tako, na primer, Antologija pesnitva srpske avangarde (1902
1934). Otkrovewa & Preinaewa (Svetovi", Novi Sad, 1993) ita se kao dobrodolo ra-
zumevawe kwievnokritikog stava iskazanog u poglavqu o lirici u najnovijoj monogra-
fiji; Utuqena batina. Antologija pripovedaka (kwievno-izdavaka zadruga Dositej,
Beograd 1990), vie nije utuqena, zahvaqujui, pre svega, Gojku Teiu, koji je piscima i
literaturi vratio status kwievnog dela i status biografije. Itd. Itd.
2 Neka se o toj osobenosti i prepoznatqivosti stila, koji je uvek u iskazu komenta-
torski, ukae bar ovim primerom. Kad, tako, Gojko Tei upotrebi iskaz puko/poziti-
vistiko", onda je wime iskazan itav interpretatorski stav, kojem nije potrebna elabo-
racija celog pasusa. Obavetenom itaocu ovo je dovoqno, a u znaewu je negovawa sop-
stvenog stila.
3 Up. na primer, originalni postupak dvoglasja u kwizi Gojka Teia Prkosi i za-
nosi Stanislava Vinavera (Prosveta", Beograd 1998) ili, pak, poput leksikonske odred-
nice objavqenu kwigu Citat Vinaver (Kulturni centar Beograda, Beograd 2007), kako bi
se prikazao ovaj, reima Teievim, a tanim, najevropskiji srpski pisac" u svojevr-
snoj autoenciklopediji.
4 Ne udvarajui se nikad pukom teoretisawu, nego sve vreme drei u levoj ruci
kwievni tekst, a u desnici svoju istraivaku misao, Gojko Tei sainio je u tom
spoju poeqnu kwievnu istoriografiju jednog kwievnog perioda.
 471

wu;5 neobina i zato to ne mimoilazi zahvalnost svakome ko je iole neto

uinio za objavqivawe kwige,6 a to postaje prava retkost, gotovo po izuzetku
takvu nesebinost zahvalnosti i uzdarja za pomo moemo nai u kojim drugim
delima, u ta, naravno, ne raunam koliinu imena koja se navode, gotovo kao
obavezan prirepak u wima, bez jasne rei o tome ko je, a nesumwivo jeste mnogo,
dobrotom svoje struke pomogao da kwiga postane i lepa. Jednostavno kazano, za-
to mnogima, najee bez udubqivawa, unutrawe tkivo kwiga Gojka Teia
nalikuje od kwige do kwige, iz kojih svi koriste podatke, preuzimaju kritiko
izdawe i nauno otkrie nekog od srpskih pisaca, a zaslugom Gojka Teia, a
da pritom ni ne spomenu wegovo ime; takva vrsta zaboravnosti nije doputena
u nauci koja bi da sauva svoju etinost. ak i ako je grko, a bolno jeste, isti-
nito je svakako.7 Otuda i udi koliko je malo prikaza tih kwiga, koje su uvek
merene dragocenou za srpsku nauku o kwievnosti.
Sve ove originalne neobinosti" virtuosite conceptuelle" a one jesu
u temequ naunog prosedea Teievog, prisutne su i u najnovijoj kwizi. Ako se
zasad preskoi uvodna napomena u woj, onda se vidi potpuno inovativna kon-
cepcija, koja je u sadruju s metodolokom pozicijom ovog istraivaa. Naime,
potpuno neuobiajeno za kwievnoistorijsku monografiju, a videe se i zato
je tako, kwigu otvara, jasno, uvod, u kojem se razmatraju teorijski pojam avangar-
de i kwievnoistorijski kontekst u kojem je delala ova poetski i poetiki
neobina kwievna formacija. Rekla sam kako je jasno da kwigu otvara takav
uvod; meutim, iz wega je ve nedvosmisleno utvren i nain posmatrawa, nai-
me, kako re iz podnaslova (kwievnoistorijski kontekst") daje metodoloku
okosnicu kao putokaz istraivawa, ali i uputstvo itaocu u kom se kquu mo-
e, i treba, tumaiti srpska avangarda. Postupkom, dakle, novog istoricizma,
jedinim adekvatnim za ovaj period srpske kwievnosti, autor upuuje na pre-
vashodnu vanost tekstualno posredovanog vremena, to ni u Teievom tuma-
ewu nikako ne znai da je tekst refleks istorije. Avangardni tekst, po wemu,
jeste, na nain Stivena Grinblata, revolucionarnog u svom avangardistikom
poimawu kwievne istorije, mesto ogorenih prepirki to im daje status kon-
stitutivnog dela istorijskog procesa. U tom iskazana spremnost kwievnog
istoriara da se ita i tako razume tekstualni trag jednog doba, u ovoj kwizi
postaje od posebne vanosti, upravo zbog toga da se raskine s tradicionali-

5 Ovde moe da bude gotovo egzemplaran i jedan primer. Kad, eto, u svojoj Antologi-
ji srpske avangardne pripovetke (19201930), u izdawu kue Bratstvo-jedinstvo" (Novi
Sad, 1989) skromno, decentno diskretno, Gojko Tei kae kako je ta kwiga hommage
projektu Stanislava Vinavera i Todora Manojlovia, koji su jednu antologiju (naslovqe-
nu Antologija najnovije pripovetke) planirali 1921, a koju je, t. j. podatak o woj, ovaj no-
vosadski profesor otkrio u Manojlovievom pismu Duanu Vasiqevu, onda se i iza
ovog, naizgled malog, ali prevanog podatka vidi dugotrajno istraivawe po arhivama i
bibliotekama, koje jedino moe da bude osnova za kwievnu istoriografiju. U primeru
Gojka Teia to svakako jeste.
6 Treba pogledati samo toplu zahvalnost i rei divqewa Gojka Teia za trud onih
koji su prelamali ovu tehniki zahtevnu kwigu, ali i umetniki domet dizajnirawa, koji
je naao svoju zahvalnost u autorovoj rei. Svoj trud oko izbora materijala koji je nazvao
artefaktom Gojko Tei je, pritom, diskretno skrajnuo, a svima je u srpskoj kulturi ja-
sno, to je potpisnik ovog priloga i objavio, kako je on, u svakovrsnoj ureivakoj brizi
oko svake kwige zapravo Orfelin HH veka.
7 Izuzetak je, jedan meu retkima, nemaki istoriar kwievnosti Holger Zigel,
koji je u svakoj svojoj studiji ili prevodu sa srpskog pesnika avangarde uredno i jedino
nauno ispravno rekao odakle je preuzeo podatak. ak je visoko vrednovao Teievo tu-
maewe nadrealizma i nadrealistikih ogreewa" o srpske avangardne pesnike, ne za-
boravqajui odakle je to preuzeo.
472

stikim pristupom kwievnoj grai i ve otrcano tradicionalnim wenim ka-

nonizovawem, a bez posebno utemeqene osnove. Tumaei pojam avangarde na
Flakerov nain, kao pokret koji je u sebi okupio mnogobrojne -izme, u ovom
uvodnom delu Gojko Tei upuuje na sve kritike stavove u vezi s novim" i
starim" u tri poetne decenije HH stolea, ne bi li radikalno provocirao
itaoevu pawu ka sledeim poglavqima svoje monografske obrade srpske
avangarde.
Tako je utemeqio svoju metodoloku inovaciju. Ona je vidqiva u razme-
taju grae. Polazi, za kanonizovanu kwievnu istoriografiju potpuno neuo-
biajeno, od Kritike srpske avangarde" (str. 41211), pa tek potom obrauje
Pesnitvo srpske avangarde (19021934)" (str. 214306) i Modernisti-
ko-avangardnu prozu (19081934)" (str. 309370); tekstualni deo monografije,
uz epilog, zavrava tumaewem onog znaewa koje su polemike imale za ivot
srpske avangarde, skromno imenovavi ovaj svoj poduhvat tek nacrtom" i to u
poglavqu Polemike i pamfleti srpske avangarde" (str. 371446). Ovako oda-
bran redosled u viewu po vanosti iwenica iz kwievnog ivota srpske
avangarde, koju je, to je takoe nauno otkrie profesora Teia, omeio go-
dinama 1902. i 1934, pokazuje i nivoe, pa i anrovske, u kojima se, i kako po
znaaju, odvijala avangardna i avangardistika bitka za ivu kwievnost, a
protiv umalog larpurlartistikog stava dotad vladajue kwievne kritike.
Uneo je jo jednu novinu u realizaciju kwievnoistorijskog naunog postupka;
svako od navedenih poglavqa, naime, uz svoj uvodni, simbiotiki i izazovno
problemski deo, kao svojevrsnu zagonetku onoj vrsti raznolikih italaca o ko-
jima mata u svom uvodnom tekstu, Gojko Tei uvek je doneo i egzemplarne
analize i interpretacije pojedinanih istaknutih kwievnih dela i nazvao ih
primerima", kako bi odgovorio na zagonetku uspostavqenu u uvodnom delu po-
glavqa. Veoma inspirativna, verovatno i avangardistika metodologija, zadi-
vquje svojom originalnou, jer je jedinstvena u kwievnoj istoriografiji. A
potpuno primerena izuavawu ba avangarde. Takvim postupkom, meutim, Goj-
ko Tei je doneo i novu viziju kako srpske avangarde, tako i metodologije
kwievne istoriografije. Ne mali zadatak postavio je sebi. Nimalo lak, ali
odlian izazov za nekoga ko je, kao ovaj kwievni istoriar znalac teorije
istorije kwievnosti i srpske kwievnosti. Izazov je to i itaocu da ita-
laki paqivo uroni u potpuno nov sled grae avangardne kwievne prakse.
Zapoiwui svoje tumaewe srpske avangarde interpretacijom svih oblika
kwievne kritike, Gojko Tei je ukazao na ulogu koju je kritika imala u si-
stemu vrednosti razliitih tendencija srpske kwievnosti, odnosno ta je
kritika uinila za konstituisawe takvog estetikog sistema" (str. 41). Dodequ-
jui joj tu i takvu mo u strukturirawu kwievnog ivota" (str. 41) autor je
pokazao u kakvom su sadruju, neki put i bez hijerarhijskog potencijala, bili
kwievna praksa i kwievnokritika misao. Izgleda tako da je kwievna kri-
tika prva reagovala na poetak bujawa raznih kwievnih struja, ak i kad su u
vezi s versolokim postupcima, pa je na takvu razbokorenost odgovarala svojim
stavom o suvoparnosti jednih, a o inovativnosti, jer ivosti, drugih. U srp-
skoj i hrvatskoj kwievnosti, prema Gojku Teiu, ovladala je programatska
diskusija i u vezi s nieanskom optom krizom svesti. U srpskom kontekstu to
se eksponiralo u vezi sa Disovim delom i sa antologijom Bogdana Popovia, a
u kritikom govoru Svetislava Stefanovia i Stanislava Vinavera fokusira-
lo se na poetoloku beskompromisnu diskusiju o odbrani pesnikog moderni-
zma; o tome svedoe primeri jedan i dva unutar ovog poglavqa u kwizi (na str.
85172). Kad u treem primeru Gojko Tei razmatra znaaj kwige Osnove i
Razvoj moderne Poezije Todora Manojlovia, o emu je obavio iscrpna prethodna
 473

istraivawa, onda je simptomatino koliko i tu kwievnointerpretativnu

kwigu posmatra unutar kritike misli o srpskoj avangardi. Odgovor na tu zani-
mqivost, jer delo nije prvenstveno iz domena kwievne kritike, nalazi se unu-
tar Manojlovievih shvatawa poezije evropske i s wom zdruene srpske, t. j.
Tei je vidi kao svojevrsnu srpsku kwigu fridrihovsku i kae da je Todor
Manojlovi srpski Hugo Fridrih, ak i po istovetnosti trenutka wenog na-
stanka. Ona je u vezi s pokrenutom edicijom Albatros", upravo kao to je krug
oko ovih inovativnih kolekcija najavio buru" (str. 202208). Te reakcije,
ideoloke i istorijskomentalitetske, autor utvruje kao onu prevanu kriti-
ku misao, uz stavove o modernosti pesnitva Laze Kostia, koja postaje od sud-
bonosnog znaaja na kwievnoistorijskom planu za naredne decenije, uz podra-
zumevajue postojawe protoavangarde, kojoj ovde nije potrebna posebna elabora-
cija, budui da je znana iz ranijih monografija Gojka Teia.
Utvrujui poetak srpske avangardne poezije 1902. godinom, moda i ne-
to ranije, a stvaralatvom Kodera, Sime Sarajlije i Laze Kostia, iskazom
Miloa Crwanskog o pesmi Spomen na Ruvarca" Gojko Tei pokazuje kako se
i u emu srpska avangarda ogledala, gde je nalazila svoje poetne impulse, koji
e najavangardnije zazvuati u Sluaju Lirike Itake Miloa Crwanskog"
(str. 236248), Izmeu apoteoze i paskvile (Sluaj Otkrovewe Rastka Petro-
via)" (str. 249280), Sluaj 'Spomenika' Rastka Petrovia" (str. 281294) i
u programsko/manifestnim iskazima u poeziji Duana Vasiqeva" (str. 295
308). Nije uopte sluajno to je autor ovakve pesnike pojave tumaio slua-
jevima", budui da je svaka od wih odmah po izlasku iz tampe uistinu bivala
tumaena ekscesom i to nedozvoqenim, kad je re o poetskom jeziku. Central-
nim, jer metodoloki inovativnim, ini mi se da je analiza teksta Spome-
nik". Opravdawe za obaveznost prisustva ovog i ovakvog Teievog razmiqa-
wa nalazim u sledeem. Na ovom mestu, koje je jedno od centralne tri uporine
take ove monografije, uz primere 1 i 2 u prvom poglavqu (85171) i primer 2
iz poglavqa Modernistiko-avangardna proza" (pogotovu str. 364367), oko
kojih se centripetalno, poput sunevog sistema, zbiraju ostala poglavqa i wi-
hovi primeri", u kontekstu ovako koncipovane kwievnoistorijske vizije va-
ni nalazi su sledei.
Tradicionalni mimezis gubi polako ali stameno na svom znaaju. U pred-
wem planu kwievnog prosedea nema vie ni odslikavawa stvarnosti, ni ste-
rilnosti umetnosti kroz neprisustvo stvarnosti. Naglaava se, i zbog estetike
antigraanskog oka (naroito oblicima izobliavawa),8 polianrovsko sve
do estetskog radikaliteta, budui da je re o kritici drutva i kulture. Bri-
qantnom analizom, bez koje ne bi bila razumqiva avangardistika pesnika
praksa, Gojko Tei pokazuje na Rastkovom primeru estetiku nove kwievno-
sti: radikalni, beskompromisni, apsolutni novi izraz, tonovima koji su in-
tenzivni, divqi, t. j. bez mere jedne kulture; izraz i iskaz je, pritom, nepo-
sredan, u odnosu na poeziju tipa Duia, nije razvodwen, nego je snane eks-
presije i samim tim estetiki relevantan kao izraz svih duevnih stawa. Uz
koriewe specifine tehnike montae, geometrijskih formi zarad ukidawa
centralne perspektive, stvorena je tako, kako odlino zapaa Tei, estetiza-
cija tabuiziranog, kao da je sve u skladu s krikom Artura Remboa (Il faut etre
absolument moderne"), t. j. s principom postojane i trajne inovacije; kad se uz
to doda i autorovo odlino interpretirawe Rastkovog odmaka od moralizator-

8 Reima Gojka Teia: Svetislav Stefanovi je i 1922. godine postavio pitawe

kojim putem i kojom merom? Prvi put je to uinio 1901. u mostarskoj Zori, a 1922. u mo-
dernistikim, prednadrealistikim Putevima" (str. 117).
474

skog, ne, meutim, i etike dimenzije, onda je itaocu stvorio dobru osnovu za
sveukupnu svest o estetici koju je iznedrila avangarda.
Za ovakav estetiki i stvaralaki obrt, prema Teiu, izuzetno je zaslu-
an Rastko Petrovi, delom Spomenik", kao svojevrsnom lirskom tvorevinom,
mada je polianrovsko pesniko ostvarewe, jer ono to su kritiari napisima
inili stvarajui poetiki prosede srpskoj kwievnosti, to sad, kako tano
zapaa Tei, ini poezija svojim civilizatorskokritikim razjawewem ta-
kvog preokreta. I odlino pritom ukazuje kako je postupkom analize najboqe i
najtanije stii do sutine takvog teksta/dela; prua utemeqen uvid u to kako
sve novine imaju svoje ishodite upravo u jeziku kao grai, ije rastvarawe do
mikrostrukture omoguava uspostavqawe novih odnosa unutar prostora u vreme-
nu, jer ti mikroelementi postaju graevni parametri jedne apsolutno nove ce-
line. Pritom, tanije, upravo zato, kako zapaa Gojko Tei, pesnik primewu-
je semantiku montau i to stilom simultaniciteta, odnosno semantiki nagr-
enim, uruenim svakodnevnim jezikom; jedino tako moe da se razume otkud
polianrovska primena u ovom delu/tekstu koje je bilo izazvalo, eufemistiki
kazano, pravu buru tadawe javnosti.9 Taj kontrapunkt anrova, koji negira i
impresionistike i simbolistike postavke o pojmu lepote i lepe pesme, mo-
gao je otuda da bude realizovan jedino oblikom slobodnog stiha, pa se, takvom
estetikom opozicijom s bliskom tradicijom, uspostavila metaoznaenost svih
sastavnica pesnikog teksta stiha, iskaza jezikog, forme, anra, nalikuju-
i, kako se i u ovoj kwizi dobro, mada uzgred zapaa, maniristikoj pesmi ka-
snog baroka.
Iako je reeno da je ovaj deo u kwizi jedan od centralna tri, ipak se ini,
i to s pravom, da je ovo Teievo tumaewe, inae bravurozno izvedeno, isho-
dite za razumevawe celine kwige o avangardi. Briqantno, blistavo stilski
ujednaeno, poteno u objektivnom navoewu iwenica i isto u wihovom tu-
maewu, ovo je poglavqe koje bi moralo da zauzme mesto u svakoj antologiji srp-
ske nauke o kwievnosti. Ovim poglavqem utemequje se i ispravna teza o cen-
tralnoj godini srpske avangarde, o zenitnoj 1922. kao najzrelijim, jer najpote-
nijim avangardistikim ostvarewima. Ovim poglavqem, takoe, pokazuje se ko-
liko je neki od -izama bio dominantniji, moda ekspresionizam, koji je na me-
sto impresionistikog prefiwenog detaqisawa u predstavqawu odnegovao i-
rinu kiice grubih poteza jasnih boja, nasuprot harmoninosti mirnoe; koji
je nasuprot unianrovskog otvorio formu ka polianrovskom tekstu; koji je
negovao estetiku provokacije i oka nasuprot lepoti i prijatnosti sterilnog
izraza; nasuprot homogenosti iznedrio tehniku montae, a suprotno kakvoj ap-
straktnoj nenosti astralne qudske figure pevao uvek vitalistiki. Sve to no-
si, kako je Gojko Tei pokazao, Rastkovo delo. Bio je to pesnik koji je bio i
slikar; zato ne treba da udi to je upravo on realizovao emocionalno nabije-
nu formu Spomenika".
Posebno vanim u ovom kratkom prikazu, kratkom jer je potrebna prostor-
no vea mogunost za elaboraciju svakog nalaza u toj Teievoj kwizi, jeste i
poglavqe Dnevnik o arnojeviu i komentari", koje ima i svoj podnaslov u za-
gradama: (Nekoliko teza za drugaije itawe)". Iako je kratko, u odnosu na dru-
ga tumaewa u ovoj kwievnoistorijskoj viziji, na str. 364367, ono ve naslo-
vom ukrta dve kwige Miloa Crwanskog, na nain kako je Dnevnik oblik ko-
mentara za Liriku Itake. Ovako neto jo niko nije bio zapazio. Jo niko u
naoj nauci nije doveo u vezu ta dva dela. Razmiqajui o anrovskom odree-

9 I o tome Gojko Tei ostavqa uredno sve podatke, do najmaweg detaqa, koji su
uvek u funkciji razumevawa smisla avangardnog pokreta.
 475

wu Dnevnika, i dovodei u sumwu odrednicu dnevnik kao oznaavajui za taj

tekst, dakle uoavajui igru pesnikovu s formom, a pratei i vokabular u tek-
stu, Gojko Tei na maestralan nain uoava vezu s Lirikom Itake, koja, po
wemu, ima, opet, specifinu strukturu. Najprimerenije bi bilo citirati ceo
taj deo, ali se pravom itaocu ostavqa zadovoqstvo da u ovoj pametnolepoj i le-
popametnoj kwizi sam krene u avanturu itawa Teievog specifinog, origi-
nalnog i inovativnog tumaewa.
Osnovna saznawa koja su vrsto utemeqena u Teievoj istraivakoj kwi-
zi-viziji svakako se odnose i na likovnu umetnost, koja je, kao to se i ovde
saznaje, bila prenoena i u pesniku umetnost. To je jedinstveni artefakt,
simbiotikog karaktera, koji je svog tumaa naao u ovoj monografiji. Zapaa-
wa iz podruja slikarstva, pojedinana reewa, tu se mutatis mutandis ine
veoma vanima za pesnitvo. Time je olakano i poreewe svih umetnosti me-
usobno i wihov ulazak u kwievnost. U takvom interpretativnom kontekstu
Gojko Tei je zdruio i likovnost. Re je, zapravo, o neemu to je sastavni
deo wegovog tumaewa, dakle teksta ove kwige. Nikako nije puka ilustracija kao
dopuna lepoti kwige. Nije, dakle, re o materijalu u ilustrativne svrhe, nego,
pre svega, i jedino, u ciqu objawavawa simbiotikog karaktera mnogih umet-
nosti u doba avangarde. Taj korespondirajui likovni materijal, gotovo bez izu-
zetka na adekvatnoj stranici u ovoj monografiji, treba razumeti kao zajedniki
komentar, kako teksta za likovno reewe pesnike korice ili plakata ili ru-
kopisa, tako i obrnuto, kao komentar slike za odreeni pesniki tekst ili po-
javu koju Gojko Tei tumai. ak i dva bloka kolor-priloga pokazuju svoj avan-
gardistiki naboj. Uqebqena na dva mesta unutar korica, ine napetom itao-
evu pawu i tipom klovskijevskog momenta prevarenog oekivawa, guraju
znatiequ ka razreewu provokativne zagonetke o tome ta jeste srpska avan-
garda.10 Kad je, potom, re o kwizi kojoj je na bilo koji nain u vidokrugu Gojko
Tei, kao urednik, prireiva ili, i u ovom sluaju, autor, onda nikad ne
treba smetnuti s uma znaewe korice, i to ne samo za lepotu kwige. I ovde je
korica sastavni deo teksta, nikako wen paratekst. Vaneta Bora dianovsko do-
crtavawe jeste nain tumaewa tumaevog postupka, koji u, rekla bih, ekspresi-
onistikom reewu, s predwe korice ide od beline naslova ka neznatno u-
to-zlatnoj nijansi, da bi se crvenilom, kao iskazom strasti govora, razbuktalo
na zadwoj korici. Bravurozno reewe. Bravurozan nain da se slikom tumai
tekst i metodoloki objedine dominantne umetnosti u prve tri decenije HH
stolea. Najkrae reeno: istraivaki i interpretativni tekst ove kwige ne
ciqa samo ka traewu smisla, nego se potencira i na estetikom odslikavawu.
Upoznavati avangardu iz ovako sklopqenog i reenog rukopisa i jeste udesno
avangardno.
Sudei po imenskom registru, centralne figure srpske avangarde, u vie-
wu Gojka Teia, su Stanislav Vinaver, Rastko Petrovi i Milo Crwanski.
Iako u svojim planovima, nagovetenim na kraju kwige (str. 617618) ne navo-
di kwigu o Crwanskom, ona je potpuno vidqiva kao zasebna monografija, koja
svoje utemeqewe apsolutno novog itawa neraskidivog sadruja, i vokabularom,
i temom, i morfologijom, i stavom prema naratoru, spaja Dnevnik o arnojeviu
s Lirikom Itake. A potpuno je nedvosmisleno jasno da ispod takvog naunog
pera, jedino iz wega, treba da stignu sabrana dela Vinaverova, kao i sabrana

10 Prvi takav bogat likovni blok smeten je meu stranama 208 i 209, a drugi
meu stranama 370 i 371. Kad se u sadraju pogleda ispred kojih, t. j. iza kojih poglavqa
se oni nalaze, jasno je koliko su tumau Teiu vani, jer ih je smestio tako da zaokrue
dva poglavqa u kojima se interpretira ono to je najue kwievno, dakle u segmentima
interpretacije poezije i proze.
476

dela Rastka Petrovia. Nakon ove kwige jasno je da wih moe da uradi jedino
Gojko Tei. Na istoj nauno potenoj visini; ba kao to je i ova monogra-
fija retka nauno potena kwiga. to je i razumqivo, kad se zna o kom i
kakvom je istraivau re. Evo i zapaawa o tome ta ovoj kwizi nedostaje.
ekaju se, sudei po ovoj monografiji, ve zavreni rukopisi o vrhunskim pe-
snicima srpske avangarde, a sa wenih stranica vidi se da bi mogao da bude go-
tov i leksikon srpske avangarde, hrestomatije avangarde, neoavangarde i mani-
festa. Oekuje se i nova teorijska kwiga, jer je u ovoj monografiji istaknut va-
an problem modernizacije tradicije (one iz najdubqe starine, ali i nekih
mlaih) koji otvara problem tradicije avangarde; o tome se u ovoj kwizi go-
vori na nekoliko mesta. Sve te s pravom oekivane kwige dale bi potpuno zao-
krueno viewe neponovqivog tumaa Gojka Teia, ovog pokreta, koji bi se,
moda, u nekoj budunosti, mogao nazvati i stilskom formacijom.11 Uistinu
mislim da za kwievnu istoriografiju nisu od vanosti nova znawa, koliko
su presudne vizije. Takvu je, raskonu, ovaj autor nesebino ponudio kao dar
svojim itaocima.
I tri vane napomene. Svako od nas poiwao je u mladosti itawem zano-
snih tekstova srpske avangarde; takvo priznawe izrekao je i Laza uri, ve u
svojim zrelim godinama. Znai li to da ovek ostaje duhom mlad samo svojom
obuzetou onim arom i udesnou koju iskazuje avangarda? Druga napomena
vraa nas na autorov stav prema poeqnom itaocu. S pravom se oekuje onaj
koji je obaveten, koji e itati od korice do korice, uporeujui svoje tuma-
ewe s autorovim, upozoravati sebe na inovacije u pristupu i tumaewu, kao
to e u ishoditu s pravom oekivati, a to i dobiti, ivu avangardu danas,
ma u kom obliku. Potpisnik ovih redova ne zna u koju e ga grupu italaca svr-
stati autor, mada poeqnim oekuje i izazove novih italaca. Tako se, eto, i
trea napomena odnosi na ovog potpisnika. Prikaz je, naime, svesno morao da
ima svoju duinu, katkad analitiku, esto, naravno, kritikointerpretativnu.
Opravdanost za to svakako je dvostruka, moda i trostruka, ako ne i viestruka.
Ako se zna, a znano je, da se kwige Gojka Teia itaju sa dunom pawom, a da
se u kwievnoj kritici gotovo i ne primeuju, onda je wegov grandiozan kwi-
evnoistorijski, bibliografski, prireivaki i uredniki opus ostao nekako
zaturen. Svedoanstvo o znaaju takvih naunih interpretacija i wegove meto-
dologije ostavio je u nae nauno naslee Predrag Palavestra u monografiji
Istorija srpske kwievne kritike. 17682007.12 i tako, zajedno s ovim prika-
zivaem, bacio rukavicu izazovima kwievne kritike u nauno relevantnim
asopisima. Postoji li, uostalom, jo kwievna kritika, nedavno je postavqe-
no pitawe u NIN-u. Neka provokativno, ba u skladu sa temom avangarde u
kwizi Gojka Teia, zazvue i ove i ovakve rei. I izazovno. Postoje kwige o
kojima je boqe utati. Ali postoje kwige o kojima se mora pisati sa dunom pa-
wom. Ovo je jedna od takvih, najnovija iz niza novih Gojka Teia.

Mirjana D. Stefanovi

11 Tin Ujevi je to izrekao na zanimqiv nain, naime, da jedno kwievno doba, iz-
meu ostalog, ine i miqewa koja se o wemu kau.
12 Ova dvotomna monografija objavqena je u Novom Sadu 2008, u izdawu Matice
srpske, pod urednitvom Mira Vuksanovia, Slavka Gordia i Milivoja Nenina. U woj
se kwievnoistorijski domet Gojka Teia tumai na str. 779782, pa se, izmeu osta-
log, kae i ovo: Jedan od najboqe obavetenih i najpouzdanijih istoriara srpske kwi-
evne avangarde"; Gojko Tei je modernizovao staru prirodu srpske naune istorijske
kritike".
 477

UDC 821.09(049.32)
821.163.41-95

O VAMPIRU U KOMPARATIVNOM KONTEKSTU

Prilog komparativnom prouavawu fantastike i vampirologije

(Marija arovi, Metamorfoze vampira (Komparativna analiza motivskog

kompleksa vampira u delima B. Pekia, B. Vijana, R. Metisona i S. Lukjawenka),
Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2008, 369 str.)

Kwiga mr Marije arovi Metamorfoze vampira (Komparativna analiza

motivskog kompleksa vampira u delima B. Pekia, B. Vijana, R. Metisona i S.
Lukjawenka) je wen preraen i za tampu prireen magistarski rad, odbrawen
2007. na Filolokom fakultetu u Beogradu. Ovaj rad i svojim obimom i svojim
rezultatima prevazilazi vrednosti magistarskog rada i dosee veliinu i zna-
aj doktorske disertacije.
Budui da o problemu vampira i vampirizma, pogotovu u komparativnom
kontekstu, imamo relativno skromnu, skoro sasvim ogranienu kwievnonaunu
literaturu, autorka je donela niz dragocenih informacija o sekundarnoj lite-
raturi na evropskim jezicima, izloila pregled razliitih pogleda i pristu-
pa, uputila nas na nau vie kulturnoistorijsku nego kwievnonaunu tradi-
ciju, a zatim se upustila u iroku raspravu o temi i o wenoj obradi u evrop-
skim kwievnostima sve do danaweg dana. Taj posao je na ovaj nain mogla
obaviti samo osoba iroke kulture i istinske posveenosti temi. Autorka po-
tvruje visoke sposobnosti u komparativnom prouavawu kwievnosti i kultu-
re, dobro poznavawe stranih jezika i odlino snalaewe u sekundarnoj litera-
turi.
Unutar jednog obimnog dobili smo, zapravo, dva komplementarna rada: je-
dan koji se bavi teorijskim i istorijskim problemima vampirizma u irokom
kontekstu evropske kwievnosti, i drugi, koji je na prvi oslowen i na w se
prirodno nastavqa, u kojem su analizirana dela etvorice pisaca iz razlii-
tih nacionalnih kwievnosti i sa razliitih jezikih podruja, sa akcentom
stavqenim na inovacije koje pisci unose u obradu motiva vampira.
Ovako tematski usmerenih akademskih radova kod nas je bilo sasvim malo.
Autorka izdvaja rad Ane Radin, upuuje mu odreena priznawa, ali i korektne
kritike primedbe. Utoliko je znaaj rada Marije arovi vei, jer popuwava
ozbiqnu prazninu u naoj kwievnonaunoj literaturi o motivu vampira, ali
i u literaturi o fantastici uopte. Neuporedivo su znaajniji, strogo gleda-
no, vankwievni prilozi koji postoje u naoj literaturi, studije Tihomira
orevia i Veselina ajkanovia. Autorka e i sama biti prinuena da se
upusti u interdisciplinarna istraivawa, to je na mnogobrojnim stranica-
ma dalo lepe rezultate. U tome vidimo i dodatne vrednosti ovog rada, koji vra-
a u sedite istraivawa jedan motiv dosta skrajnut u naoj nauci o kwiev-
nosti.
Prvo poglavqe rada, Nastanak prie o vampiru, kwievnoistorijske je
prirode i u wemu se uspostavqaju paralela izmeu razvoja motiva vampira u
svetskoj i srpskoj kwievnosti, vreme i okolnosti nastanka, slinosti i, na-
roito, razlike.
Drugo poglavqe, Vampir u mitu, tradiciji i istoriji, govori o statusu mo-
tiva vampira izvan kwievnosti, pri emu je akcenat stavqen na mitologiju i
na demonoloku prirodu vampira, to e usloviti misli autorka wegovo
potowe primarno negativno metaforiko znaewe. Ukazano je na arhetipske
478

vrednosti vampira, koje su dovedene u vezu sa psiholokim tumaewima, i na

prototipske, koje su u vezi sa istorijskim i sociolokim pristupima proble-
mu. Polazei od teze Veselina ajkanovia o preanimistikoj i animistikoj
fazi u nastanku vampira, izdvajaju se dva socijalno uslovqena tipa vampira u
kwievnosti: seoski (ruralni) i plemiski (urbani) vampir.
Tree poglavqe je najobimnije, pa je zato ralaweno na vie potpogla-
vqa, izvedenih prema iniocima koji obrazuju lik kwievnog vampira. Poseb-
no su izdvojene fizike karakteristike, odnosno ikonografija vampira, koja se
odnosi na wegov nastanak, izgled, telo, fizike oblike i smrt, a zatim funk-
cionalne odlike, pri emu je akcenat stavqen na glad, odnosno ishranu vampi-
ra, i na wegov erotizam, to e biti izvorita mnogobrojnih metaforizacija
lika i motiva vampira u kwievnosti. Veoma je vaan deo ovog poglavqa u ko-
jem se govori o hronotopu u prozi o vampirima kao dimenziji koja omoguava
dubqi uvid u neke druge, strukturne i semantike karakteristike ove proze. Po-
lazi se od pojma tzv. demonskog hronotopa, odnosno Frojdovog termina das Un-
heimliche, uz iju pomo se analiziraju osnovni topoi gotskog romana i prie o
vampiru u zapadnoj kwievnosti, s jedne, i prie srpskog realizma i savreme-
nije srpske proze o vampirima, sa druge strane. Na kraju se daje sintetiki
osvrt na mesto i status ovog motiva u drugim umetnostima, prevashodno u sli-
karstvu, pri emu se govori o estetici runog i mestu vampira u toj estetici.
Zbog toga su ranija potpoglavqa, Erotizam", Erotizam vampira i estetika ru-
nog. Druge umetnosti" sada izdvojena u posebna poglavqa.
esti deo rada je kwievno-analitiki; u wemu su date analize konkret-
nih kwievnih dela, pri emu se vodilo rauna o wihovoj anrovskoj i vre-
menskoj raznorodnosti.
Borislav Peki je, sledei Dostojevskog, tvrdio da je stvarnost fanta-
stinija od bilo kakvih izmiqenih svetova. U wegovoj sotiji Kako upokojiti
vampira vampir je dat prevashodno ideoloki, u najirem znaewu te rei, i
psiholoki, kao poast jedne faistike ideologije koja ne ostavqa svoga po-
danika, nego mu dolazi kao trajna idejna i psiholoka mora. Vampir, dakle,
prelazi u visoku literaturu" znatno se mewajui i dobija svoja duboka idejna i
psiholoka znaewa.
Drenkula Borisa Vijana je kratka pria od nepune dve stranice teksta i u
woj je dominantan motiv Erosa povezan sa vampirom. Pria o seksualnosti
praena je nadrealistikim elementima i crnim humorom i ona reprezentuje
jednu od najznaajnijih linija savremene kwievne vampiristike, koja temati-
zuje odnos prema polu i rodu, otvarajui pitawe homoseksualnosti i nanovo po-
stavqajui pred itaoca problem odnosa visoke i pornografske kwievnosti.
Delo Riarda Metisona Ja sam legenda moglo bi se zvati i Posledwi o-
vek na zemqi", poto razvija motiv vampira unutar naune fantastike i uvodi
temu kraja qudske civilizacije, izazvanog tehnolokim napredovawem ovean-
stva, ostvarujui antiutopijsku viziju borbe posledweg oveka sa nastajuom
vampirskom civilizacijom. Ovo je autorki prilika da se osloni na delo Brema
Stokera Drakula i da ga uoi u podtekstu Metisonove negativne utopije.
Savremeno delo Sergeja Lukjawenka Nona straa (2004) izabrano je zbog
wegove anrovske specifinosti i spoja strukture bajke sa radwom krimi ro-
mana, pri emu se vampir naao u udnom svetu sumraka.
Namerno su izabrana etiri sasvim raznorodna dela iz razliitih nacio-
nalnih kwievnosti i jezikih podruja, razliite anrovske pripadnosti, da
bi se ilustrovala raznolikost koriewa i naroito transformacije vampira
u savremenoj svetskoj kwievnosti i da bi se naglasile promene i inovacije u
 479

odnosu na tradiciju. Srpska kwievnost je ovde, preko svoga velikog pisca B.

Pekia, dobila vrlo visoko mesto.
U literaturi je dat, prvo, popis analiziranih dela, pa potom 145 naslova
sekundarne literature, od kojih su mnogi na stranim jezicima i skinuti sa in-
terneta. Upoznavawe naeg itaoca sa ovom literaturom takoe je lep doprinos
ovog rada.
Rad je dobro koncipiran, kwievnoistorijski i kulturnoistorijski ute-
meqen i u nau kwievnu sredinu donosi lepe i nove istraivake rezultate.
Ocewujemo ga kao vrlo lep prilog naoj komparatistici, odnosno naoj nau-
noj literaturi o fantastici i vampirologiji.
Jovan Deli

UDC 821.163.41-31.09 Stankovi B.(049.32)

821.163.41-95

PATRIJARHAT I MUKARAC

(Bojan olak, Roman patrijarhalne kulture Gazda Mladen" Borisava Stankovia,

Institut za kwievnost i umetnost, edicija Poetika, Beograd 2009, 202. str.)

Studija Bojana olaka Roman patrijarhalne kulture (Gazda Mladen" Bori-

sava Stankovia) zapravo je doraen i za tampu prireen magistarski rad, od-
brawen na Filolokom fakultetu u Beogradu. Iako je o kwievnom delu Bori-
sava Stankovia pisano dosta, i veoma dobro, roman Gazda Mladen kao da je
ostao lien jednog detaqnijeg itawa. Naime, ukoliko izuzmemo po obimu ne-
velike naune radove, od kojih su, svakako, najznaajniji Radovana Vukovia i
Predraga Petrovia, uvia se da postoji svega jedna studija (Vukaina Filipo-
via) u potpunosti posveena ovom romanu. O Stankovievom Gazda-Mladenu
najee se pisalo samo uzgred, uz analizu wegovog najpoznatijeg romana Nei-
sta krv (1910) ili pak pievih pripovedaka (ovde treba istai neprocewiva
zapaawa dvojice vrsnih Stankovievih tumaa Novice Petkovia i Vladi-
mira Joviia). Ve u tom smislu kwiga Bojana olaka pokazuje se kao znaajan
prilog poetikoj misli Borisava Stankovia.
Monografija Roman patrijarhalne kulture podeqena je na tri celine. Po-
red postavqawa problema i teorijskih okvira, studija se bavi genezom, karakte-
ristikama i funkcijama likova u romanu. Posebna pawa usmerena je na tran-
sformacije i razvoj lika gazda-Mladena.
U uvodnom delu obrazlae se pristup koji e biti zastupqen u radu. Re je
o interdisciplinarnom pristupu, poto se, pored literature iz oblasti kul-
turologije i psihologije, koja je najveim delom koriena, Bojan olak pozi-
vao i oslonio i na literaturu iz etnografije, antropologije i sociologije. Da
bi rekonstruisao poloaj i ulogu mukarca u patrijarhalnom drutvu, autor se
opredequje da analizi podvrgne kako smisao pojedinanih obreda, koji se u
Stankovievom Gazda-Mladenu pojavquju, tako i gotovo svaku re u romanu. Ana-
lizi neverbalne komunikacije, takoe, posveuje znatnu pawu. Poseban akce-
nat olak stavqa to je hvale vredno na poreewe konane verzije romana
sa ranijim verzijama dela, kao i sa planom izrade romana, nastalim, kako se u
istoriji kwievnosti smatra, pre svih sauvanih verzija.
Nakon postavqawa problema i sagledavawa odnosa romana Neista krv i
Gazda Mladen, daje se paqiv i korektan kritiki osvrt na dosadawe inter-
480

pretacije romana Gazda Mladen, a zatim u prvom delu studije autor razma-
tra teorijsko odreewe patrijarhata, preispituje dosadawa razmatrawa polo-
aja i uloge pojedinca u patrijarhalnom sistemu i nastoji da sagleda uticaj tog
obrasca na muku psihu. olak zapaa da za ispitivawa odnosa patrijarhalnog
drutvenog modela i mukarca u postojeoj literaturi (na srpskom jeziku) nije
bilo dovoqno zainteresovanosti, te da se pawa uglavnom usmeravala na isti-
cawe poloaja ene. Prema wegovom miqewu, uzrok prebegavawa vezan je za
poziciju mukarca u patrijarhalnoj kulturi, koja je kao nadreena viena i kao
privilegovana. Osnovna teza ove studije je da su i mukarci i ene podjednako
rtve patrijarhalnog drutvenog obrasca. Mukarcu se, kao i eni, namee
model odnosa prema suprotnom polu, porodici, drutvu, poslu. Autor smatra
da je u dosadawim studijama nedovoqno isticana odgovornost koju mukarac
ima za sudbinu porodice. Ni mukim lanovima zajednice nije se pruala mo-
gunost za razvoj individualnosti, pa su se i oni oseali sputano i neostvare-
no. Zbog svega toga Bojan olak smatra da patrijarhat ne treba svoditi, kako je
to veina dosadawih prouavalaca inila, na priu o dominaciji i uewu
podreenosti, odnosno nadreenosti, ve se pawa mora usmeriti na obaveze i
uloge koje je u datom sistemu imao pojedinac odreenog pola iz kojih je prirod-
no proizilazio i wihov poloaj".
Kao bitan pokazateq odnosa mukarca i patrijarhata autor smatra ve pr-
vu reenicu romana kojom se istie postojawe tano odreenih dunosti za mu-
kog lana patrijarhalne zajednice, ali i ukazuje na razliku izmeu dunosti i
voqe.
olak zapaa i da se u literaturi esto prenebregava iwenica da nisu
svi mukarci imali jednak status u patrijarhalnom drutvu, da hijerarhija ni-
je poivala samo na polnom i starosnom principu, kao i da je ona postojala i
meu enama i decom. Posebna pawa u ovoj kwizi posveena je statusu sina
prvenca, wegovim ulogama i obavezama.
Autor takoe istie da je i status ene u patrijarhalnom drutvu esto
posmatran pojednostavqeno. I ena je u odreenim situacijama preuzimala vo-
deu ulogu u porodici, to je od naroite vanosti za lik baba-Stane u romanu
Gazda Mladen.
U zasebnim poglavqima autor razmatra ulogu porodice u patrijarhatu, rod-
nu ulogu mukarca, obrede prelaza, porodine i drutvene uloge, funkciju
svadbe u patrijarhalnoj kulturi, a naroita pawa posveena je simbolikom
nasiqu nad mukim lanovima drutva. Pri tome, olak se slui obimnom
literaturom. Meu citiranim i kritiki razmatranim autorima svakako treba
pomenuti Pjera Burdijea, Arnolda van Genepa, Karla Kazera, Igora Kona, ar-
ka Trebjeanina, Duwu Rihtman-Augutin, Zoricu Tomi, Jovana Haxi Vasi-
qevia i Jovana Cvijia.
Govorei o porodinim i drutvenim ulogama mukarca u patrijarhalnoj
kulturi, autor ukazuje na wihovo neretko izjednaavawe u postojeoj literaturi.
Tako, olak iz kwievnog dela Borisava Stankovia izvodi distinkciju izme-
u glave porodice, domaina, gazde i bate". Autor nastoji da pokae ta kwi-
evnost moe da ponudi u odnosu na literaturu iz etno-antropologije i kultu-
rologije, tanije koliko se kroz kwievnost moe iitavati muki identitet.
Poglavqe posveeno simbolikom nasiqu zapravo je literarni dijalog sa
studijom P. Burdijea Vladavina mukaraca, u kojoj poznati sociolog govori o
simbolikom nasiqu nad enama i homoseksualnim osobama, potpuno zanemaru-
jui mogunost da se ono sprovodi i nad heteroseksualnim mukarcima.
 481

Posledwe poglavqe u okviru prvog dela studije posveeno je sagledavawu

mukarca koji se nalazio izvan patrijarhalnog modela u Stankovievim delima
izuzimajui roman Gazda Mladen.
Praewe geneze likova, wihovih karakteristika i funkcije u romanu pred-
stavqa predmet drugog dela olakovog rada. Kao posebne celine izdvojeni su
likovi Mladenovog oca, majke, Jovanke, brata, dede i baba-Stane. Poreewe
plana rada sa prvom i drugom verzijom romana omoguilo je autoru da uvidi
znaajne transformacije koje su kod pojedinih likova izvrene. Na taj nain,
olak pokazuje u kojoj meri su verzije Stankovievih dela bitne za prouavawe
poetike ovoga pisca. Autor ukazuje na iwenicu da se zamisao likova Mladeno-
vog oca, dede, ali i majke i baba-Stane, bitno razlikovala u planu izrade, prvoj
verziji i konanom romanu. Takoe, kroz govor o junacima ukazuje se na razli-
it poloaj mukaraca u patrijarhalnom drutvu, kao i na razliit uticaj pa-
trijarhalnog modela na wihovu svest. Pokazuje se da je mukarac mogao zanema-
riti uloge koje su bile vezane za kuu, jer su bile mawe izloene javnoj proce-
ni, dok nije smeo da zapostavi one koje su bile vezane za posao i javnost.
U drugom delu kwige olak se bavi i izmenama na planu pripovedawa ro-
mana Gazda Mladen. Tako se uoava da se o Mladenovom ocu u konanoj verziji
romana pripoveda samo u prve dve glave, ba kao to je predvieno i u nacrtu
romana. Za razliku od toga, u prvoj verziji se o Mladenovom ocu pripoveda sa-
mo u prvoj glavi. Otuda olak dovodi u pitawe miqewe Dragutina Kostia da
je pronaeni plan rada nastao pre 1903. godine. Takoe, i pripovedawe o osta-
lim lanovima domainstva ide u prilog tezi da je plan rada nastao nakon prve
verzije romana. Sa druge strane, u prilog tome da je nacrt nastao pre 1903. go-
dine ide, na primer, nain organizacije romana.
Kroz likove dva brata, Mladena i Mike, autor pokazuje dve razliite sud-
bine mukarca u patrijarhalnoj kulturi: prvenca, koji je nosio odgovornost za
sudbinu porodice, i drugog, mlaeg, kojem takva odgovornost nije nametana. o-
lak ukazuje na razliit status koji je svaki od wih imao u drutvu i porodici,
kao i to da je odnos meu braom u najveoj meri transformisan u odnosu prema
nacrtu.
U treem, najobimnijem delu rada autor se bavi transformacijama i razvo-
jem lika gazda-Mladena. On se najpre osvre na koncepciju lika u nacrtu za ro-
man, da bi ga potom razmatrao kroz poreewe dve verzije romana. olak zapaa
da se lik glavnog junaka razvija kroz odolevawe iskuewima. Kao jedan od kqu-
nih dogaaja posebno je izdvojena Jovankina svadba, pri emu se ukazuje i na
kompleksnost i znaaj ovog rituala (to jest, obreda prelaza) u tradicijskoj kul-
turi.
Paqivim i doslednim analitikim postupkom, kojim su obuhvaene i
verbalne i neverbalne komunikacije, olak otkriva kompleksne i dinamine
odnose izmeu likova. U ovom delu rada autor je pokazao izuzetnu sloenost mo-
tivacije likova, a posebno su zanimqivi delovi rada u kojima se na osnovu
ostatka romana pokuavaju da rekonstruiu wegovi nenapisani delovi.
U zakquku se rezimiraju rezultati do kojih se dolo u prethodnim pogla-
vqima, pri emu se ukazuje na osnovni tematsko-motivski sklop Stankovieve
proze.
Studijom Roman patrijarhalne kulture (Gazda Mladen" Borisava Stanko-
via) Bojan olak je pokazao sposobnost da samostalno i originalno reava
sloene probleme, uz kritiki i korektan odnos prema postojeoj literaturi i
otvorio niz pitawa o kojima ranije nije raspravqano. Wegovo delo je stoga ne-
sumwivo nova re u literaturi o romanu Gazda Mladen Borisava Stankovia i
doprinos prouavawu Stankovieve proze uopte.
Jovan Deli
482

UDC 821.163.41.09 Miloevi N.(082)(049.32)

821.163.41-95)

ZBORNIK U AST NIKOLE MILOEVIA

(Duh i razumevawe: Nikoli Miloeviu u spomen, priredili: Slobodan Grubai i Jovan

Deli, Filoloki fakultet, Beograd 2008)

Januara 2007. godine Nikola Miloevi preselio se u carstvo tiine.

Ali, dijalog sa wim i wegovim idejama nastavqa se. Wegovi potovaoci, ue-
nici, prijateqi, filozofi, teoretiari kwievnosti i kwievni kritiari u
zborniku radova Duh i razumevawe" rekonstruiu lik Nikole Miloevia
akademika, profesora, pisca, besednika, hermeneutiara poruujui nam da
opredeliti se za dijalog znai i izbei dve krajnosti monolog i rat".*

Tamnu kwigu tvrdih korica, oma velikanu pisane rei, otvara Setna
spomenica Slobodana Grubaia. Grubai velia i Miloeviev pedagoki i
nauni rad; wegovu umnu, krepku re kritiku, filozofsku, esejistiku.
Slika ga kao virtuoznog besednika, dragocenog sabesednika, kolegu, prijateqa.
Obavetava nas da je sam Nikola Miloevi tvorac imena zbornika i nagove-
tava duhovnu borbu sa wegovim odsustvom. Iako su u formalnom smislu rado-
vi u ovom zborniku neujednaeni (nemaju svi sinopsis, kqune rei, rezime na
nekom od stranih jezika), svi oni daju znaajan doprinos toj borbi, ravnoprav-
no grade polilog o bogatom i sloenom Miloevievom delu.
Radovi u zborniku Duh i razumevawe" rasporeeni su u tri celine. Prvi
krug ine preteno razmiqawa o piscu Nikoli Miloeviu. Nika Stipe-
vi (Nostalgija za beskonanim Nikole Miloevia) i Dragoqub Stojadinovi
(Tri romana Nikole Miloevia) grade paralelu izmeu Miloevievog sluaja
i anrovske razuenosti italijanskog mislioca i semiologa Umberta Eka. Ali,
dok je Ekov literarni rad poznat i priznat, Miloevievi romani doekani
su sa nevericom, sa sumwom da jedan ozbiqni", disciplinovani teoretiar i
analitiar ima mate i snage da na kraju svog stvaralakog opusa krene da po-
nire u najdubqe tajne poiesis-a! U lirskom tkivu Miloevievih romana ovi is-
pitivai otkrivaju melanholian humor, latentnu ironiju, puteve sna i tajni,
simboline i fantastine nagovetaje, talog legende, ali i iluziju autenti-
nosti i stvarnosti. Egzaltirano govore o romanopiscu, istinskom umetniku,
koji je na kraju svog voluminoznog Dela shvatio da se neizrecivo ne da spoznati
hladnim putevima logike; jedini put (ili bar pokuaj) odgonetawa tajni nudi
nam stvaralatvo
I Duko Pevuqa okree se romanesknoj dimenziji Miloevievog dela,
razmatrajui kao centralno pitawe odnosa literature i filozofije u wemu
(Dvije polsqedwe kwige Nikole Miloevia). U delima filozofa-pesnika neret-
ko se javqa disonanca srca i uma. Ipak, Miloevi-pisac i Miloevi-fi-
lozof u saglasju su. Pevuqa osvetqava jo jednu dimenziju Miloevieve li-
nosti; ukazuje na wegov polemiki ar, borbu protiv ideologija i dogmi; ot-
kriva homo politicus-a. Ma koliko borba protiv (ideolokog) zla bila opravda-
na, verujem da je ipak re melanholinog homo poeticus-a relevantnija i indika-
tivnija

* Cvetan Todorov, Mi i drugi: francuska misao o qudskoj raznolikosti, preveli sa

francuskog Branko Jeli, Mira Peri i Mirjana Zdravkovi, Biblioteka HH vek, po-
sebna izdawa, Beograd 1994, 14.
 483

Ne slaemo se uvek sa naim prethodnicima; ali oni su veliki ukoliko

nas inspiriu, intelektualno provociraju da u dijalogu sa wima osvetqavamo
nove proplanke (naeg) uma. Nikola Miloevi uspeva to i svojom odsutno-
u. Polazei od interesovawa omiqenog beogradskog profesora za antiku
poetiku i wegovog zalagawa za autonomnost kwievnog dela, te romana Nit
mihoqskog leta" (1999), Ksenija Maricki Gaanski ('Afeydhz texnh) otkriva
nove veze. Svojom irokom kulturom i afinitetom za antiku povezuje drevnu
mo proricawa sa (post)modernim romanom, iji je svet udesan, osloboen ra-
cionalno saznajnog. Istovremeno, ona poziva da vratimo izvorni izgovor kla-
sinim jezicima, jer samo na taj nain helenska i rimska poezija mogu biti au-
tonomne i sauvati svoje dostojanstvo. Ksenija Maricki Gaanski oslawa se i
na druga itawa Miloevievog dela, pre svega na zakquke Mila Lompara. Je-
dan od najdarovitijih, ali i najsamostalnijih uenika Nikole Miloevia, izu-
zetno pronicqivo kree se kroz Miloeviev hermeneutiki lavirint. Wego-
va studija (Kwievnost i filozofija u hermeneutici Nikole Miloevia), naj-
kompleksnija u ovoj kwizi, pokazuje razuenost i bogatstvo uvida, koherentnost
analiza i zakquaka. U potrazi za hermeneutiarevim licem, vrsni poznavalac
wegovog dela nastojae da osvetli i vrhunce i protivrenosti wegovog sistema.
No, nee tu stati. Nee samo ukazati na razliita merila prilikom tumaewa
dela iz svetske i nae kwievnosti; pokuae da pronae odgonetku tog herme-
neutikog paradoksa. Zato je Pavel Isakovi neprotivrean vitez tunog li-
ca, a Don Kihot, kojem nalikuje, sloen kwievni lik, sa traginom i komi-
nom dimenzijom? Premda je svaka interpretacija i samointerpretacija, da li
odsustvo distance od srpskog (modernog) romana, u psiholokom i ideolokom
smislu, otkriva nespremnost hermeneutiara da se suoi sa sopstvenim egzi-
stencijalno-epohalnim iskustvom, pita se Lompar. Hermeneutiki duh Nikole
Miloevia miri filozofiju i literaturu, estetiku i filologiju, kazivawe o
tekstu i kazivawe povodom wega. Hermeneutika detaqa, u kojoj se prepliu ideo-
loki i antropoloki slojevi, i ije su osnovne crte, po shvatawu Mila Lom-
para, pesimizam i determinizam, znatno mewa utvrene odnose bitnog" i ne-
bitnog", osnovnog i sporednog i u umetnosti (kwievnom delu) i u nauci (fi-
lozofiji). Sa pijetetom i analitinou, Lompar ukazuje i na Miloevievu
neumornu borbu protiv totalitarizma, magiju wegovog oratorstva (o emu svedo-
e gotovo svi uesnici ovog poliloga) i na znaaj wegovog specifinog filo-
zofskog sistema.
Druga grupa radova osvetqava Miloevievu filosofiju diferencije. Po
vokaciji filozof, Miloevi polemie sa razliitim sistemima, ali se ne
utapa u wih. Nisu mu bliski ni marksizam, ni strukturalizam; svojim putevima
osvetqava metafizike probleme i gradi svoj sistem na temequ analize umet-
nikih dela, oslawajui se u velikoj meri na psiholoke inioce. Radomir
orevi (Novo filosofsko delo Nikole Miloevia) govori o ogromnom utica-
ju tog amalgama literature i filozofije na savremenike, a Savo Lauevi (Ni-
kola Miloevi: Kritika epistemolokog apsolutizma) osvetqava wegove osnov-
ne premise sva qudska znawa krhka su, a ewa za Apsolutom iluzija je. o-
vekovo bie u doba tehnike ugroeno je, pie Slobodan Jaukovi (O razumevawu
umetnosti). Ali optimistian je umetnost i humanistike nauke trijumfuju
i u tekim trenucima nad naunim, blaziranim pojednostavqivawem sveta, jer
oveku je imanentna tewa ka neizrecivom i beskonanom, ewa za Lepotom
koju nudi umetnost, tragawe za istinom koju nasluuje filozofija.
Inspirisani filozofskim, literarnim i psiholokim dostignuima Ni-
kole Miloevia, istraivai u zavrnom delu ove kwige grade sopstvene
analitike svetove. Pojam alibija (u umetnosti i kulturi), koji je Miloevi
definisao svojom prvom kwigom Antropoloki eseji (1964), Duan Ivani
primewuje na srpsku realistiku prozu, od Gliia do Lazarevia i Igwato-
484

via (Alibi i realistika pria). Ivania prevashodno zanima fenomen Edi-

povog kompleksa u ovom razdobqu srpske kwievnosti; ne priznajui sluaj
komedijant" u literaturi, nastoji da otkrije latentne ciqeve, alibi pisaca ko-
ji grade lik veitog mladoewe u epohi realizma. Uz Antropoloke eseje, i Mi-
loevieva studija Negativni junak (1965) imala je znatnog odjeka u duhovnoj i
intelektualnoj javnosti. Zoran Paunovi ide wenim tragom i otkriva dra i
humanu stranu poznatog Nabokovqevog antiheroja (Paradoks negativnog junaka u
liku Nabokovqevog Hamberta). Hambert Hambert sam pria svoju priu, brani se
sugestivnom emocionalnou, lepotom upropaenog sna. Paunovi zakquuje
da primer negativnog junaka pokazuje da je sfera estetskog jaa od etikog u
umetnosti, svestan da time istie osnovni paradoks estetizma, wegovu autode-
struktivnost; od umetnosti se zahteva nemogue da bude istovetna ivotu, od
kojeg je estetizam nepovratno odvaja.
Jovan Popov podsea da je velik duhovni izazov Nikole Miloevia bio
i Dostojevski (Od podzemqa do prosvetqewa: (pseudo)dvoboji kod Dostojevskog).
Popov analizira jedan od dominantnih motiva ruske kwievnosti HH veka,
motiv dvoboja, u delima Fjodora Mihajlovia Dostojevskog. Pokazuje da se kod
Dostojevskog radi o atipinim dvobojima, pseudodvobojima ili dvobojima po-
merenim na unutrawi, psiholoki plan. Premda polazi od Heraklitove pre-
mise o karakteru kao sudbini, koju je neprestano isticao Nikola Miloevi,
Popov samostalno i lucidno otkriva Gogoqev eho i mnogobrojne veze u ruskoj i
svetskoj literaturi, ne skrivajui dug svom prethodniku.
Srdan Golubovi kao da ispisuje svoje (pseudo)dvoboje na stranicama ove
kwige (Ivan i Kler Gol: pesniko ludilo udvoje). Predstavqa jednog pesnika, zna-
ajnog za otvarawe srpskih avangardnih prozora, ne naglaavajui to, govorei
o wegovom ivotu i qubavima iz ugla psihologije (i parapsihologije). Na mo-
mente ovaj rad zazvui pozitivistiki, ponegde isijavaju imagoloke ice, a
neretko se osea jasna ironija Za razliku od wega, Jovan Deli u dirqivoj,
kamernoj atmosferi priziva ree spomiwan lik Nikole Miloevia tumaa
poezije (Noni otkosi stihova i smrti). On uoava ono lirsko, melanholino,
imanentno Miloeviu romanopiscu, i u wegovim analitikim radovima; Ni-
kola Miloevi je za wega filosof s bodqom u srcu". Podstaknut Miloe-
vievom analizom Raikovieve lirske minijature (iz Zapisa o crnom Vladimi-
ru), Deli priziva jo jednog pesnika, Rajka Petrova Noga, a donosi i svoje za-
kquke. Sugestivno, setno, prepliu se likovi na ovim stranicama (pesnik Ra-
ikovi i bolesnik, kosac, crni Vladimir; Miloevi, Nogo i Deli sa svo-
jim tumaewima), meaju se pesma, ivot i smrt, koja kosi i Vladimira, i Ra-
ikovia i Miloevia
Dodiruju se poetak i kraj; krug zatvara Slobodan Grubai (Kwievnost i
psihoanaliza). Filozofska i psiholoka, psihoanalitika dimenzija u tumae-
wima Nikole Miloevia neraskidive su. Grubai na fonu Miloevievih
ideja progovara o mitu, incestu, tabuima. Osvetqava odnos Frojdovih uenika,
pre svega Viktora Tauska i fatalne Lu Andreas Salome, prema junosloven-
skim baladama, u kojima i moderan ovek nalazi najtananiji, najskriveniji deo
sebe. Plodno tle za psihoanalizu je i svet ekspresionistike novele, dodaje
Grubai, ali je svestan i mawkavosti ovog metoda; kwievno delo jeste psi-
hogram", ali to je samo jedna wegova dimenzija

Duh i razumevawe", zbornik posveen senima Nikole Miloevia, du-

hovni je oprotaj sa hermeneutiarem tunog lica. Iluzije, kao ni rukopisi,
ne gore. Zato su pitawa o (ne)mogunostima saznawa i smislu ovekovog posto-
jawa, na koja je i on pokuavao da odgovori, i daqe otvorena; neodgonetnuta i
neodgonetqiva.
Isidora Beli
 IN MEMORIAM
UDC 821.163.41:929 Beki T.

TOMISLAV BEKI
(19352008)

U Istoriji Srbije od 19. do 21. veka Holma Zundhausena, posledwem

velikom prevodu Tomislava Bekia (Novi Sad, 29. aprila 1935 Novi
Sad, 19. januara 2008), ostao je znak gde treba nastaviti prevoewe. Ne-
koliko desetina stranica zavrila je wegova supruga Olga,1 takoe ger-
manista. Pored Zundhausenove kwige posthumno su iz tampe izali i
wegovi prevodi kapitalne studije Maksimilijana Brauna o stvarala-
tvu Dostojevskog, Dostojevski. Celokupno delo u svojoj raznovrsnosti i
svom jedinstvu2 i kwige Petera Sondija Studije o drami (Szondi).3 Neo-
bjavqene su ostale kwiga Studije o junoslovenskoj narodnoj epici Alojza
mausa, posledwi wegov izbor i prevod u ediciji Studije o Srbima4 i
kwiga Bekiu izuzetno dragog i bliskog autora Gerharda Gezemana5 Kul-

1 Gospoa Olga Beki pruila mi je dragocenu pomo u prikupqawu biobiblio-

grafskih podataka nunih za pisawe ovog teksta i za to joj dugujem duboku zahvalnost.
2 Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad 2008,
349 str.
3 Orpheus, Novi Sad 2008, 285 str.
Iz domena izuavawa pozorita i drame Tomislav Beki je preveo i dve znaajne
studije posveene tragediji: Maks Komerel, Lesing i Aristotel: studija o teoriji trage-
dije, Dnevnik, Novi Sad 1992; Albin Leski, Grka tragedija, Svetovi, Novi Sad 1995; i
kwigu: Joca Savi, Drama i pozornica, Pozorini muzej Vojvodine, Novi Sad 1996.
4 U istoj ediciji, zajednikom izdawu Matice srpske, Vukove zadubine i Zavoda
za izdavawe uxbenika, Tomislav Beki je preveo, priredio i, veim delom, opremio pra-
teim naunim aparatom i sledee studije veinom zabavqene recepcijom i izuava-
wem srpskohrvatske usmene kwievnosti u nemakoj slavistici Manfred Jenihen, Ju-
goslavistike teme: analize i sinteze 1991 (u woj je Tomislav Beki i autor predgovo-
ra: Manfred Jenihen kao jugoslavista 59. i Bibliografije jugoslavistikih radova
Manfreda Jenihena 202207); Asmus Serensen, Prilog istoriji razvoja srpskohrvatskog
junakog pesnitva 1999 (pogovor, Asmus Serensen zaboravqeni doprinos izuavawu na-
rodne kwievnosti, 363371, napisala je Marija Kleut); Gerhard Gezeman, Studije o ju-
noslovenskoj narodnoj epici 2002 (Tomislav Beki je i autor predgovora: Gerhard Geze-
man i wegov doprinos izuavawu nae kwievnosti i kulture, 224231) i Maksimilijan
Braun, Srpskohrvatska junaka pesma 2004 (i za ovu kwigu Beki je napisao pogovor:
Slavista Maksimilijan Braun i wegov doprinos izuavawu nae narodne kwievnosti,
275278).
Upravo saraujui kao lektor na Serensenovoj, Gezemanovoj i Braunovoj kwizi ima-
la sam priliku da lino upoznam profesora Bekia i wegovu izuzetnu energiju i strast s
kojom je pristupao radu. Na posledwi zajedniki posao, mausova studija o junoslo-
venskoj usmenoj epici, tek treba da izae iz tampe.
5 Profesor Beki je odravao vezu i saraivao sa Gezemanovim sinom Volfgangom
Gezemanom. Ostala mu je neispuwena eqa da ovaj prisustvuje promociji oeve kwige
486

tura Junih Slovena. Kulturno-antropoloke studije i eseji, koju je

izabrao, preveo i priredio za izdavaku kuu Equilibrium iz Beograda.
Ostalo je, sigurno, jo zapoetih, a nedovrenih naunih i prevodi-
lakih poslova, poto je Tomislav Beki do posledweg dana radio sa
pregalakim arom oveka koji je mnogo rekao, ali jo mnogo toga imao
da kae.
Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Vrbasu. Bio je student pr-
ve generacije koja je upisala novoosnovani Filozofski fakultet u No-
vom Sadu, 1954. godine. Za asistenta na Katedri za nemaki jezik i
kwievnost izabran je 1960. godine, i tu je, izuzevi povremeni pro-
fesorski angaman u inostranstvu,6 ostao tokom celog svog radnog ve-
ka. Rukovodio je Katedrom za nemaki jezik i kwievnost (19811985,
19931995), a od 1995. do 2002. godine bio je ef Odseka za germani-
stiku. Dekan Filozofskog fakulteta bio je od 1994. do 2002. godine, ka-
da je penzionisan. Od 1995. do 2002. bio je glavni urednik Godiwaka
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a od 1995. do 1999. godine glavni
i odgovorni urednik Zbornika Matice srpske za kwievnost i je-
zik".7
Tomislav Beki bio je ugledni germanista i germanoslavista, na-
unik, profesor, urednik znaajnih naunih publikacija i prevodilac,
u svim domenima svog rada strasno angaovan na graewu veza meu
kulturama. Wegova doktorska teza bila je posveena recepciji dela To-
masa Mana: Tomas Man na srpskohrvatskom jezikom podruju, a objavio je
i kwigu Tomas Man u naoj kwievnoj kritici,8 kao i niz radova posve-
enih stvaralatvu, prepisci i ivotu ovog pisca, kao i wegovim ve-
zama sa srpskom i drugim junoslovenskim kulturama.9 Uz ostalo, Be-
ki se, recimo, sistematski bavio prepiskom Anice Savi Rebac i To-
masa Mana, te wenim doprinosom kwievnoj recepciji Manovog dela
kod nas.10 Za prevoewe Manovog etvorotomnog romana Josif i wegova

Studije o junoslovenskoj narodnoj epici. Upravo na predlog Volfganga Gezemana Tomi-

slav Beki je 2004. godine izabran za dopisnog lana Drutva jugoistone Evrope (Sdo-
steuropa-Gesellschaft) iz Minhena.
6 Kao DAAD stipendista boravio je u vie navrata u Nemakoj i Austriji, a
1977/78. godine dobio je Humboltovu stipendiju. Tri semestra (19921993) bio je hono-
rarni profesor u Segedinu, a drao je predavawa po pozivu na germanistikim i slavi-
stikim katedrama u Haleu, Regensburgu, Getingenu, Minhenu.
7 lan urednitva Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik Tomislav Be-
ki je bio od 1984.
8 Matica srpska Institut za strane jezike i kwievnosti Filozofskog fakul-
teta, Novi Sad 1987.
9 Tomislav Beki, Tomas Man kod Srba i Hrvata, [b. i.], Novi Sad 1968. (Separat);
Tomislav Beki, Tomas Man i mit, Mit. Zbornik radova sa naunog skupa, Filozofski
fakultet, Novi Sad 1996, 463468; Tomislav Beki, Uz prepisku Tomas Man Teodor
Adorno, Zlatna greda, god. 3, br. 21/22 (jul-avg. 2003), 30; Tomislav Beki, Mi i Tomas
Man, Dometi, god. 32, br. 122/123 (jesenzima 2005), 6779; Tomislav Beki, Josif i
wegova braa" Tomasa Mana, Letopis Matice srpske, god. 182, kw. 477, sv. 4 (april 2006),
594612.
10 Tomislav Beki, Anica Savi-Rebac i wen odnos prema nemakoj kwievnosti, [b.
i.], Novi Sad 1972; Iz prepiske Anice Savi-Rebac sa Tomasom Manom, Zbornik Matice
srpske za kwievnost i jezik, kw. 25, sv. 3 (1977), 589592; Tomislav Beki, Anica Sa-
vi-Rebac i Tomas Man, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, kw. 27, sv. 1
 487

braa, 11 Tomislav Beki je 1991. godine dobio Nagradu Milo N.

uri, koju za izuzetne prevodilake domete dodequje Udruewe kwi-
evnih prevodilaca Srbije, a prevodio je i druga Manova dela, otvara-
jui irok uvid u kwievno stvarawe, ali i u socijalni angaman i
stavove ovog izuzetno znaajnog pisca.12 Pored Tomasa Mana, Tomislav
Beki je prevodio i kwievna dela Katje Man, Hermana Broha, Gerhar-
da Gezemana, Manesa perbera, Mila Dora, Johanesa Vajdenhajma.
Vaan aspekt naunog rada Tomislava Bekia bilo je i bavqewe
obuhvatom i dometima germanistike na junoslovenskom i srpskom pro-
storu,13 koje je preraslo u implicitnu istoriju ove naune oblasti.
Pratio je i sistematizovao rad najznaajnijih germanista i germano-
slavista domaih i stranih: Pera Slijepevia, Jevta Milovia,
Momila Seleskovia, Asmusa Serensena, Sigfrida Kapera, Alojza ma-
usa, Gerharda Gezemana, Miqana Mojaevia, Zorana Konstantinovia,
Maksimilijana Brauna, Zdenka kreba, Rajnharda Lauera, Miloa Tri-
vunca, Miloa orevia, Milana urina, Hermana Vendela, Stra-
hiwe K. Kostia Delimino objediweni u dve kwige Bekieve Germa-
noslavice,14 ali veim delom jo rasuti po naunoj periodici, ovi ra-
dovi pletu gustu mreu dodira izmeu dve kulture, osvetqavaju zonu do-
dira i veza, saglasja i nesporazuma. U istoriju nesporazuma upisae se
tako Bekieva otvorena pisma upuena u vreme bombardovawa Gregoru
Giziju, Ginteru Grasu i Hansu Magnusu Encensbergeru, Gerhardu re-
deru, Joki Fieru, ali ni istorija saglasja i dragocenih uzajamnih
sagledavawa i osvetqavawa nee se moi osvetliti bez wegovog drago-
cenog doprinosa.

(1979), 8190; Tomislav Beki, Doprinos Anice SaviRebac kwievnokritikoj recepci-

ji dela Tomasa Mana, u kwizi: Tomas Man u naoj kwievnoj kritici, 2140. Posredni-
ka uloga Anice Savi Rebac celovito je sagledana u wegovoj kwizi Anica Savi-Rebac kao
posrednik izmeu srpske i nemake kulture, Via kola za obrazovawe vaspitaa, Vrac
2004.
11 Matica srpska, Novi Sad 1990.
12 Pored ostalog: Tomas Man, Iz prepiske Tomasa Mana, preveo Tomislav Beki,
Letopis Matice srpske, god. 141, kw. 396, sv. 23 (avgust-septembar 1965), 202222; To-
mas Man, Dnevnici 19331934, preveo Tomislav Beki, Matica srpska, Novi Sad 1980;
Thomas Mann, Eseji 12, s nemakog preveli Tomislav Beki, Boko Petrovi, Petar Vujii,
Matica srpska, Novi Sad 1980; Tomas Man, Osam pisama, komentar i prevod Tomislav Be-
ki, Letopis Matice srpske, god. 169, kw. 451, sv. 5 (maj 1993), 778808; Tomas Man, Ne-
maka i Nemci, preveo Tomislav Beki. KOV, Vrac 1999; Tomas Man, Jevrejsko pitawe,
preveo Tomislav Beki, KOV, Vrac 2001; Prepiska Herman Hese Tomas Man, Izdava-
ka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci 2002; Tomas Man Karl Kerewi,
Razgovor u pismima, preveo Tomislav Beki, KOV, Vrac 2003; Tomas Man Teodor
Adorno, Melodije i akordi. Prepiska 19431955, preveo Tomislav Beki, KOV, Vrac
2006; Tomas Man, Nemakim sluaocima. Pedeset pet govora upuenih preko radija za Ne-
maku, KOV, Vrac 2007.
13 Rad posveen razvoju i perspektivama germanistike u Srbiji, prevela je posthum-
no wegova supruga Olga i on je objavqen u Letopisu Matice srpske" (Tomislav Beki,
Germanistika u Srbiji, prevela Olga Beki, Letopis Matice srpske, god. 184, kw. 482, sv.
1/2, jul-avg. 2008, 269277).
14 Tomislav Beki, Germanoslavica I i Germanoslavica II, Prilozi prouavawu uzajam-
nih kulturnih i kwievnih veza izmeu nae i nemake kulture, Savez pedagokih druta-
va Vojvodine Via kola za obrazovawe vaspitaa, Novi Sad Vrac 2001. i 2003.
488

Bavqewe zonama dodira izmeu nemake i srpske kulture istra-

ivakim, prevodilakim, recepcijskim i otvarawe novih uvida u
sloenu oblast germanoslavike tokom 19. i 20. veka, obeleili su na-
uni rad Tomislava Bekia. Bilo da je re o uzajamnom prevoewu, bi-
lo o recepciji, bilo o junoslovenskim temama u nemakoj kwievno-
sti i nauci, bilo o nauno-istraivakim uvidima prethodnika, bilo
o sagledavawu srpske i balkanske kulturne i socijalne istorije iz per-
spektive nemakih istoriara i istraivaa Bekievo izuavawe se
uvek kretalo od detaqnog razmatrawa odabrane teme i wene preawe
recepcije do optih kulturolokih uvida. ilerova pesma Mome na
potoku posluie mu, na primer, da detaqno pokae istoriju prevoe-
wa, kao vaan deo recepcije ilerove poezije kod nas. Beki detaqno
razmatra postojee prevode ove pesme, od prvog, objavqenog 1832. godine
u Letopisu Matice srpske", iji je autor Teodor Pavlovi, preko
anonimnih prevoda u Pesmarici Anastasija Matijevia, Srpskoj liri
Slavka Vidaka i Pesmarici M. D. Dejanovia, do autorskih, ali, po Be-
kievom sudu, neuspenih prevoda I. Trninskog, J. Gria, D. Prera-
dovia, Pavla R. i S. Drqevia, te, najzad, i antievog prevoda, koji
je, po Bekievom sudu, jedini uspeo da prenese lepotu i lepravost
ove ilerove qupke tvorevine na na jezik".15 Istovremeno, Beki
dovodi u sumwu relativno rasprostrawenu predstavu o pukom karakte-
ru graanskih pesmarica: pojava da se u rukopisnim pesmaricama na-
laze stihovi i iz drugih nacionalnih literatura reito svedoi i o
estetskom vidokrugu onih koji su stvarali te pesmarice".16 Istorija
prevoewa, kontakata, kulturnih veza, uzajamnih sagledavawa prerasta u
tekstovima Tomislava Bekia u istoriju ukusa, kulture i duha sredina
kojima se bavi.
Pre svega i vie od svega, prevoewe je za Tomislava Bekia bilo
nezaobilazni deo naunog rada i istraivawa sloenih i protivre-
nih veza izmeu srpske i junoslovenskih kultura i nemake nauke i
kulture. Pored prevoda iz domena kwievnosti i izuavawa kwievno-
sti,17 wegov prevodilaki angaman bio je nezaobilazan u domenu isto-
rije18 i psihologije, gde je preveo neka od temeqnih dela psihoanalize

15 Tomislav Beki, ilerova pesma Der Jngling am Bache" u rukopisnim pesmari-

cama, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik; kw. 33/3, 1985, 595.
16 Isto, 597.
17 Pored ve pomenutih, Tomislav Beki je preveo i sledee studije: Manfred
Frank, Conditio moderna, Svetovi, Novi Sad 1995; Volf mid, Poetsko itawe Puki-
nove proze. Belkinove prie, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlov-
ci 1999; Hans Majer, Gete. Ogled o uspehu, Svetovi, Novi Sad 2000; Kristijan Fon Kro-
ko, O nemakim mitovima, Svetovi, Novi Sad 2001; Volfgang Kajzer, Groteskno u slikar-
stvu i pesnitvu, Svetovi, Novi Sad 2004; Manfred Osten, Pokradeno pamewe. Digital-
ni sistemi i razarawe kulture seawa, Svetovi, Novi Sad 2005; Fridrih Zengle, Konti-
nuitet i preobraaj. Uvod u ivot i delo J. V. Getea, Orpheus, Novi Sad 2005.
18 Franc Babinger, Mehmed Osvaja i wegovo doba, Matica srpska, Novi Sad 1968;
Avram uki, ajkaki bataqon, 1. i 2. deo, Matica srpska Vojvoanski muzej, Novi
Sad 1975; Johan Hajnrih viker, Politika istorija Srba u Ugarskoj, Matica srpska
Gutenbergova galaksija, Novi Sad Beograd 1998; Hans Ulrih Veler, Nacionalizam.
Istorija forme posledice, Svetovi, Novi Sad 2002; Maksimilijan Braun, Kosovo.
Bitka na Kosovom poqu u istorijskom i epskom predawu, Platoneum, Novi Sad 2004.
 489

i analitike psihologije, dajui time neposredan doprinos istraiva-

wu i recepciji ovih disciplina kod nas.19 Odajui u Matici srpskoj
posledwu potu Tomislavu Bekiu, pisac Ivan Negriorac rekao je:
Smru profesora Bekia ukinuta je itava jedna germanistika insti-
tucija u srpskoj kulturi." I odista, po doprinosu koji je dao Tomislav
Beki je fascinantan primer koliko jedan jedini ovek moe da uradi
za itavu jednu nacionalnu kulturu". Zahvaqujui wegovom naunom ra-
du i wegovoj misionarskoj predanosti prevodilakom poslu srpska kul-
tura je dobila itav niz temeqnih dela iz domena nemake kwievno-
sti, nauke i kulture, ali, to je moda jo znaajnije, i irok uvid u
to kako je drugi sagledavaju.
U intervjuu datom Nini Popov Tomislav Beki je rekao Mostovi
kulture traju".20 Celim svojim ivotom i radom on je gradio, odravao,
pronalazio te mostove.
Qiqana Peikan-Qutanovi

19 Sigmund Frojd, Dosetka i wen odnos prema nesvesnom, Matica srpska, Novi Sad
1969; Karl Gustav Jung, Psiholoke rasprave, Matica srpska, Novi Sad 1977; Alfred
Adler, Smisao ivota, Matica srpska Prosveta, Novi Sad Beograd 1984; Alfred
Adler, Poznavawe ivota, Matica srpska Prosveta, Novi Sad Beograd 1984; Karl
Abraham, Spisi iz primewene psihoanalize, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci 1999; Alise Miler, Drama darovitog deteta, Izdavaka kwiarnica
Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci 2001; Oto Rank, Mit o roewu junaka, Akademska
kwiga, Novi Sad 2007.
20 Tomislav Beki Nina Popov, Mostovi kulture traju, Dnevnik, Novi Sad, br.
16214, 13.