Izdava~:

Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org

Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije:
Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sne`ana \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350

Objavqivawe ovog broja pomoglo je

Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD GODINA XLIII BROJ 165-166 LETO/JESEN 2015

Xojs Kerol Outs: MRAK / Prevela sa engleskog Miroslava Smi-

qani} Spasi}... 5
Fernando Arabal: PIKNIK / Prevela sa {panskog Bojana Kova-
~evi} Petrovi}... 18 Bojana Kova~evi} Petrovi}: PIKNIK I
RANO POZORI[TE FERNANDA ARABALA... 30
Savremena iranska poezija / Prevela s persijskog Jelena Mandi}
... 39
Rolf Enger: POSLAO ME JE TVOJ OTAC / Prevela s norve{kog
Marija Popin ]ori}... 45
Tune [jernli: SVI SU POKAZIVALI NA MENE / Prevela s nor-
ve{kog Marija Popin ]ori}... 50
Gaston Leru: ZLATNA SEKIRA / Prevela s francuskog Jelena
Vitezovi} ... 57
Stiven Spender: PESME / Preveo sa engleskog Nikola @ivano-
vi}... 67
Etgar Keret: PET PRI^A / Prevela sa engleskog Mila Gavrilo
vi}... 78
Ginter Gras: LEVORUKI / Preveo s nema~kog Aleksandar @iv-
kovi}... 91
Xon ^iver: ^EDNA KLARISA / Prevela sa engleskog Milica Ma-
ravi} ... 97
Sajmon Armitix: PESME / Preveo sa engleskog Goran Mari}...
106
Horhe Ibargvengoitija: RAZGOVORI S BLUMZBERIJEM / Pre-
veo sa {panskog Igor Marojevi} ... 117
Marin Preda: KOW / Preveo s rumunskog \ura Mio~inovi}... 128
Nagib Mahfuz: ODJECI JEDNE AUTOBIOGRAFIJE / Preveo sa
arapskog Miroslav B. Mitrovi}... 134
Ana Pivkovska: PESME / Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}
... 139
Sintija Ozik: [AL / Preveo sa engleskog Alen Be{i}... 145

Georg Forster: BORAVAK U LUCI O-AJTEPIJEHA NA MALE-

NOM POLUOSTRVU O-TAHITI / Prevela s nema~kog Aleksan-
dra Bajazetov... 150 Aleksandra Bajazetov: GEORG FORSTER,
PUTNIK IZME\U SVETOVA... 157

Janis Makrijanis: SE]AWA / Preveo s gr~kog Dejan Acovi}... 161

Dejan Acovi}: O SE]AWIMA GENERALA MAKRIJANISA... 175

Fredrik Xejmson: MODERNOST U JEDNINI / Prevela sa engles-

kog Ivana Maksi}... 178

Majkl Hofman: [PICASTI BISKVIT / Prevela sa engleskog

Arijana Bo`ovi} ... 189 Milica Marki}: PRONA\ENO U PRE-
VODU FESTIVAL PREVODILA^KE UMETNOSTI U GDAWSKU
... 201

Horst-Jirgen Gerik: DOSTOJEVSKI I NEMA^KA / Preveo s ne-

ma~kog Filip Grbi}... 205

AKTIVNOSTI UKPS MAJ SEPTEMBAR 2015. / V. Stamenko-

vi}... 216

Aleksandar @ivkovi}... 218 Aleksandra Bajazetov... 218 Alen

Be{i}... 218 Arijana Bo`ovi}... 219 Bojana Kova~evi} Petro-
vi}... 219 Dejan Acovi}... 219 \ura Mio~inovi}... 219 Goran
Mari}... 220 Igor Marojevi}... 220 Ivana Maksi}... 220 Je-
lena Mandi}... 221 Jelena Vitezovi}... 221 Marija Popin ]o-
ri}... 221 Mila Gavrilovi}... 221 Milica Maravi}... 222
Milica Marki}... 222 Miroslav B. Mitrovi}... 222 Miroslava
Smiqani} Spasi}... 222 Nikola @ivanovi}... 222 Sne`ana \u-
kanovi}... 222 Filip Grbi}... 223
 Xojs Kerol Outs
MRAK
Prevela sa engleskog Miroslava Smiqani} Spasi}

Ponekad u no}ima koje su ovde na selu u`asno mra~ne kad ne

ma mese~ine struja nestane.
To me je i probudilo, mislim. Spavala sam, i odjednom se pre
nula iz sna. Prigu{en dumbarav zvuk sli~an zvuku raspadawa.
Pqusak kao iz kabla koji dobuje po krovu nad mojom glavom, po
niskoj tavanici i ravnom krovu od natrule {indre na malom ra
stojawu od mog ~ela. Koji iskosa udara o prozorska okna tako da
se uspravqam u krevetu prestra{ena sa u{ima punim {iii{ii
i{iii! ki{e koja tra`i put da u|e.
Wemu ne ka`em ni re~, uop{te ga i ne budim.
Neka stara luda dremka, neka svi spavaju. Hr~u}i i frk}u}i
i krkqaju}i. U tim godinama, {ta i da o~ekujete?
Ja nisam stra{qiva `ena, pravo re~eno ja sam `ena sna`na
i prakti~na sa iskustvom koje donose godine. U vo|ewu doma}in
stva u na{oj prethodnoj ku}i, i u ovoj ovde otkad smo u mirovi
ni. (Wegovoj mirovini: otkud je ona moja?) Tako da se ja ne bojim
nepogode sem u prakti~nom smislu, u doma}instvu morate da ko
ristite zdrav razum, bar jedan ~lan doma}instva mora. Slu{aju-
}i kako ki{urina lije niz prozore kao {to bujicom lije i niz
zidove ku}e obru{avaju}i se s visine zato {to odvodi na strehi
nisu o~i{}eni pa se prelivaju, i voda te~e niz ku}u sve do starog
kamenog temeqa i ulazi u podrum, blagi bo`e. Toga sam se bojala.
Toga, a ne same oluje. Jer, naravno, on nije na{ao vremena da o~i
sti slivnike, ma koliko da sam ga podse}ala.
Ve} za koji dan, sad je kona~no stigao april u ovaj hladni ve
troviti kraj, sama }u iz ambara izvu}i aluminijumske lestve, i
osloboditi krovne odvode trulog li}a i drugog nanosa da ga posti
dim. Tog starkequ. Prenebregla sam da to dosad uradim a evo, sad
je prekasno. Sad imamo {iii{iii{iii{! ki{e koja ho}e da u|e.
E u tom ~asu krenula sam da upalim svetiqku na no}nom sto~i-
}u ali struje nije bilo. Soba tako potpuno mra~na da nisam mogla
videti ro|enu {aku pred o~ima. Prstima opipavaju}i svetiqku, 5
 skoro sam je oborila jer sam zaka~ila senilo, mrmqala sam ne{to
sebi u bradu ali sve uzalud jer struje nije bilo pa nije. (^uje li on
moju muku? hr~u}i i {mrckaju}i uz ritmi~no kotrqawe sluzi
u grlu? Ni slu~ajno!) Nekoliko puta tokom zime struja je nestaja
la, jednom je nije bilo osamnaest sati, a kad sam telefonirala da
se po`alim, slu`benica je uspijenim glasi}em rekla, kompanija
~ini sve {to mo`e, gospo|o, struju }e ukop~ati ~im to bude mo
gu}no. I svaki put kad sam zvala, devojka je izve{ta~enim glasi-
}em izgovarala, kompanija ~ini sve {to mo`e, gospo|o, struju }e
ukop~ati ~im to bude mogu}no. Dok najzad nisam povikala u te
lefon, La`qivice! Svi ste vi la`qivci! Mi vama pla}amo za
struju i `elimo boqu uslugu! Zavladala je ti{ina, poverovala
sam da sam najzad stekla po{tovawe male bezobraznice, ali tada
uspijeni glasi} izgovori, lepo sam mogla da vidim kako se naru
mewene usne pu}e od podsme{qive u~tivosti prema starijem, Go
spo|o, kazala sam vam kompanija ~ini sve {to mo`e.
Od besa sam tresnula slu{alicu. Tako jako da je zveknula o
pod. Tanu{ne napukline u jeftinoj plastici.
Onda sam probala da vidim koliko je sati. Zure}i u mrak gde
bi trebalo da stoji sat. Ali ~ak su i fosforescentne zelene broj
ke nestale, tolika je bila pomr~ina. Cenila sam (prema pritisku
na be{iku: ova me neugodnost svake no}i redovno budi) da je negde
izme|u tri i pola ~etiri. Gluvo doba no}i jasno da elektri~na
kompanija ne}e suvi{e hitati da izvede ekipu za popravke, ko
riste}i no} kao izgovor.
Sad sam ve} te{ko disala od ozloje|enosti i zabrinutosti, i
morala da idem u kupatilo, u ovom smolastom mraku! spustila
sam noge (malo ote~ene, naro~ito u zglobovima) sa kreveta i nesi
gurno se oslonila na bosa stopala. Gde li su mi papu~e pipala
sam, nisam mogla da ih na|em.
Uzdahnula sam i mo`da ne{to promrmqala sebi u bradu,
priznajem da imam taj obi~aj, nekada sam se obra}ala ma~ki a po
towih godina kanarincu, on je bivao gluv kada mu to odgovara,
zabrundala sam naglas, Bo`e, smiluj se!, mada ste po mom tonu
mogli proceniti da mi bog vi{e nije nikakav prijateq. I to ve}
mnogo godina, mo`ete biti sigurni. Ali on nije ni{ta ~uo, i da
qe je dremkao, bez ikakve sumwe le`e}i na le|ima obe{ene vili
ce s mlazom pquva~ke koja se sliva niz obraz, sigurna sam.
Nisam te{ka `ena, jo{ mawe gojazna. Postala sam malko te
meqita, {to mi optere}uje noge i le|a. Ponekad gubim dah, kao od
nestrpqewa.
Na mome mestu, ka`em k}erima kada me zovu a retko, bile bi
ste iste. Nemojte meni da pri~ate!
Potom sam polako, s naporom napipavala put do kupatila,
6 be{ika me je pritiskala, skoro da popusti. Ina~e sam i `mure}i
ovde mogla savr{eno da se sna|em, jer sam sliku prostorije, sli
ku cele ku}e, imala ta~no utisnutu u pam}ewe, ali u ~emu sad u
ovim okolnostima gre{im? Udarala sam no`ne prste nale}u}i
na pisa}i sto, nisam nalazila vrata koja kao da nisu bila tamo
gde sam znala da moraju biti ve} koju stopu u stranu. Dah}u}i, mr
mqaju}i ne{to za sebe, jer u mojim godinama po~iwete da o~ekuje
te malo vi{e uvi|avnosti od predmeta ako ve} ne od qudi, ali on
naravno ni{ta nije ~uo, izgubqen u svom sebi~nom snu.
Sre}om, kupatilo je u hodniku odmah pored spava}e sobe. Ta
ko da nisam morala daleko da idem.
Unutra, zaboravqaju}i da nema struje, ma{ila sam se za zid
ni prekida~, {ta ti je mo} navike.
Uz ne{to truda po{lo mi je za rukom da upotrebim toalet,
ipak. Zapa`aju}i da je kupatilo, pomislih, nekako jo{ mra~nije
od spava}e sobe i hodnika; mada je na zidu iza toaletne {koq
ke postojao prozor koji gleda na isko{en krov i neki stari za
pu{teni pa{wak. (Kupaju}i se po mese~ini mnogo puta ovih po
sledwih dvanaest godina otkad smo se doselili ovamo, stajala
sam na tom prozoru i gledala u daqinu. Da vidim {ta? O~ekuju}i
{ta?) Ali sada je i prozor nestao u tami. Potpunom crnilu. Uop
{te ne biste ni poverovali da tu postoji neki prozor da nije bilo
udarawa ki{e, buke i vlage.
Povukla sam ru~icu za vodu jednom, dvaput, triput pre nego
{to se mehanizam pokrenuo. Prokliwu}i sve te cevi kao i mnogo
puta u pro{losti, jer se u ovoj staroj ku}i stalno ne{to kvarilo,
a ko bi onda zvao majstora? i ko pisao ~ek da se plati ra~un? A
k}eri su govorile, Za{to sekira{ Tatu, za{to ne pusti{ Tati
cu na miru, zna{ da ima slabe `ivce, jadni Tata, vele one, ili
su bar nekad govorile. Kao da su ludice znale
Pa bila je to moja gre{ka vaqda. Po{to sam pristala tako
spremno, u stvari tako revnosno, da prodamo staru ku}u i doselimo
se ovamo. Ostavili smo svoj dom u univerzitetskoj varo{i, gde smo
`iveli ~etrdeset tri godine, da bismo se preselili ovamo. Na ovo
seosko imawe u ovu zelenu monotoniju koja je u wemu budila izvesne
uspomene (kad je bio de~ak, porodica ga je ovamo dovodila leti u po
setu nekim ro|acima najsre}nije uspomene u wegovom `ivotu govo
rio je) ali ih nije budila i u meni. Tad sam ostavila svoje tri prija
teqice bez pozdrava zato {to su me nipoda{tavale, uzimale zdravo
za gotovo, a to nisam htela da trpim tako da je odlazak bez pozdrava
bio moja osveta i ja sam je izvela. A sad je prekasno da se kajem.
Napipala sam put natrag u postequ po u`asnoj pomr~ini i
slu{ala zvuk ki{e, ja~e nego pre, to {qis! po prozorskim oknima
i dobovawe kapi po krovu. On nije vi{e tako glasno hrkao, ili je
vetar bio dovoqno glasan da ga nadja~a; nikad ga nije uznemirava 7
 lo moje ustajawe, mogla sam da dobijem infarkt ili gu{ewe ili da
padnem niz stepenice po mrklom mraku a da li bi on to primetio?
ne zasmejavajte me. Dok sam legala, federi su za{kripali. Ne, on
se nije pomerio.
Poku{ala sam da ne mislim na ki{u, ni na podrum. Na pre
plavqene slivnike. Poku{avala sam da se smirim zami{qaju-
}i kako se talasi crne vode kre}u ka meni, plitki talasi, na koje
mogu da legnem i onda plutam, kao {to sam nau~ila da plutam u
bazenu, na le|ima, ba{ ~udno kako sam mogla da plutam tako la
godno da ne ose}am ni najmawi strah, dok su se druge mla|e `ene
mu~ile, onima mr{avima bilo je najgore. A tako je lako. Samo se
prepusti{. I pluta{.
Ali glava nije htela da mi se smiri. Kao da pletem ~eli~ne
igle i daqe sevaju i kuckaju.
Svih ovih godina on se zakqu~avao u svoju radnu sobu da ga
niko ne uznemirava dok je kuckao i prekucavao svoje bele{ke za
predavawa, uvek iste bele{ke, rade}i na stru~nim ~lancima, na
svojoj jedinoj kwizi o poreklu neke drevne gr~ke tragedije koju
nije pro~itao niko ko nije morao. Pa ponosili smo se wime veru
jem, ja, wegova `ena, i k}eri mislim, postoji prirodna potreba za
tim u svakome od nas pa stoga moramo ne~im da se ponosimo pretpo
stavqam! I, naravno, wegova primawa profesora klasi~nih nau
ka lepo su nas izdr`avala, priznajem. Siroti smetewak pu}kao je
tu svoju lulu i ne znaju}i {ta radi, dudlao je. Niko od wih ne zna.
A kad mu je zabraweno da pu{i, pu}kao je neupaqenu lulu kao beba
gumenu cuclu, e to je ve} bilo jadno. Odr`ali su mu opro{tajnu
sve~anost u zbornici Klasi~ne katedre; samo slatko crno vino i
kockice sira na ~a~kalicama, nekoliko zdravica, {ef pun hva
le, a on di`e ~a{u da odzdravi, suze mu se cakle u o~ima dok mla
|i profesori razmewuju izve{ta~ene osmehe, a ~ak i oni stariji,
slede}i za otpis, gutaju zevove kao da gutaju jame prevelike da im
pro|u kroz grlo. E taj je prizor trebalo videti!
Same pohvalne zdravice za Profesora Emeritusa, on di`e
~a{u sa vinom tako sve~ano. Uop{te ne shvataju}i. Uop{te ne
naga|aju}i, jadna jalova budala, {ta }u ja prvo pomisliti u vezi
sa celim prizorom.
Pa ipak, onda, u sopstvenoj slabosti, `ele}i da se osvetim
svojim jedinim prijateqicama, dopustila sam mu da me nagovori
da se ovamo preselimo.
Wegovo umirovqewe: a moje?

Poku{ala sam da zaspim, ali je ki{a i daqe pqu{tala, grmqa

vina se po~ela pribli`avati kao ne{to ogromno {to se vaqa preko
8 poqa i ciqa ba{ na ovu ku}u; od straha mi o~i {irom zinu{e dok
se ta stvar, neka xinovska okrugla tvorevina, prevaqala preko na
{e ku}e i otkotrqala daqe niz poqa nestaju}i. Ali nikakve muwe!
Ni pre, ni posle. No} je bila mra~na kao nikada ranije.
Sad sam poku{ala da ga probudim. Uhvatila ga za rame, pro
tresla.
Probudi se! Hajde, pomozi! Ne{to u`asno se dogodilo!
Glas mi se popeo visoko kao kod uzbu|ene operske dive, ali to
na wega uop{te nije delovalo. U ovom mraku, gustom kao katran,
nisam mogla da ga vidim ~ak ni kao razlivenu mrqu, kao tiwawe.
Pa ipak sam bila sigurna da niko drugi nego on, moj suprug
pedeset jednu godinu, mora le`ati tu kraj mene mlitav i te`ak
kao vre}a gnojiva, dok se du{ek pod wim ugiba. Opipavam mu ko
smate obraze, prore|enu kosu i pod wom ko{~atu lobawu. Dodi
rujem o~i, {irom otvorene kao i moje.
Majrone! [ta je s tobom! [ta ti se dogodilo!
A on i daqe le`i nepomi~no. Iz posteqine se sad po~eo diza
ti vla`an nezdrav vow koji mi o{tro {tipa nozdrve.
Shvatila sam da ve} nekoliko minuta ne ~ujem wegovo disa
we. Ono hrkawe-frktawe, ono ~egrtawe u grlu.
U meni se vaqao bes u grudvama kao {lajm. Samo je dudlao tu
svoju lulu i ne znaju}i {ta dudla, pa zar ga doktor nije upozora
vao! i ja, i wegove privr`ene k}eri, zar ga nismo opomiwale!
Ali, ne: Profesorove misli bludele su po drevnom svetu, ili su
~eprkale po zvezdama (svemir je bio jedno od wegovih zanimawa).
Probudi se! Probudi se! Probudi se! Kako se usu|uje{ da
me ostavi{, u ovakvom ~asu! udaram ga po ramenu sna`no, pe
snicom.
Da li je on to zaje~ao, ili mi se samo pri~inilo u svakom
slu~aju zaglu{io ga je iznenadni nalet grmqavine, ponovni, koji
se prevaqao preko poqa i preko ku}e tako da sam kao dete zacvi
lela mole}i za milost. Ni ovaj put nije bilo nikakve muwe, ni
najmaweg bleska!
[to nije bilo prirodno, znala sam. Jer gromu mora pretho
diti muwa, grom nastaje od muwe koja cepa nebo na komade, tu sam
~iwenicu znala.
Sem ako zvuk uop{te nije dolazio od groma ve} od ne~ega drugog?
Odjednom me je obuzela panika i stezala me ne~im {to je, iz
gleda, dolazilo iz mraka, odgurnula sam ga od sebe kao ne{to bes
korisno, da li je on uop{te znao ko sam, ili je svih ovih godina
tek samo bacao pogled na mene? a jedna misao mi je prolazila
kroz glavu, Sad vi{e niko nikome ne mo`e da pomogne, ovo je ta
ma samoga po~etka sveta, i kraja.
Tad je moglo biti oko ~etiri sata izjutra, po mom potowem
ra~unu. U tom ~asu, u svojoj uspani~enosti, u prvoj spoznaji da 9
 je on mrtav, i da ja vaqa da se postaram za pomo}, nisam bila u
stawu u potpunosti shvatiti va`nost takvog zakqu~ka. Svesna
samo ~iwenice da sam sama, oh i tako prestra{ena! da mi srce od
straha udara kao u divqe zverke! Da me je on napustio na samom
po~etku ove opsade, ovog u`asa koji se de{ava u spoqa{wem sve
tu van moje spoznaje.
Izi{la sam iz na{e bra~ne posteqe o~ajni~ki `ele}i da
odatle pobegnem, kao iz groba.
Tavanica proki{wava? posteqina je vla`na, na pokriva
~u je ne{to lepqivo. Taj ogavni bolesno-sladuwav vow u vazduhu
uprkos sve`em mirisu ki{e! Za to je on kriv! On je kriv! Ne
spretno tra`e}i u mraku telefon, oborila sam lampu i vrisnu
la, oh kriknula, i po~ela da jecam kao mlada nevesta zato {to
sam ga izgubila, wega ~ije lice ve} dugo nisam istinski videla,
mada ne toliko dugo koliko on nije video moje.
Jednom me je moja starija k}i uhvatila, u kuhiwi na{e sta
re ku}e na Univerzitetskom visu, i rekla, zapawena Za{to maj
ko, za{to pla~e{? a ja sam sakrila lice od wenih mladih o~i
ju mrmqaju}i qutito i posti|eno, Zato {to tvoj otac i ja nismo
vi{e mu` i `ena, ne volimo se ve} dvadeset godina, a moja k}i je
udahnula sna`no kao da je od ove sredove~ne `ene, sa usana ro|e
ne majke, ~ula neku skarednost, i kazala, Oh, majko! to ne veru
jem! i okrenula se od mene sa ga|ewem jer je mislila, kao {to svi
oni misle, deca koja ni~u iz na{ih tela i odlaze {to mogu br`e i
`ustrije, Ne `elim da tako ne{to ~ujem od tebe.
A sad je on mrtav, i ja moram na}i pomo}; jedino sam, bauqaju-
}i ~etvorono{ke za palim telefonom, shvatila da je on mora bi
ti mrtav iz istog razloga iz kog je nestala struja; a ako nema stru
je, to je zbog toga {to je on mrtav zna~i van svake qudske mo}i.
A `elim li da mi nepoznate osobe ulaze u sobu, ~ak i ako bi bi
li u stawu da prona|u ovu ku}u, ovu sobu, po kao katran crnoj no}i?
Prsti su mi grebali po grubom tkawu podne prostirke ali
nisam mogla da napipam plasti~ni telefon, niti da ~ujem wegov
signal {to je zna~ilo, shvatila sam, da su i telefonske linije u
prekidu; svaka komunikacija sa spoqa{wim svetom bila je pre
se~ena. Prekinuta.
Taj odvratni bole{qivi vow. Wegov. To je on. Odjednom je po
stalo nepodno{qivo, zatvorena ovde sa wim. Obuzela me je neo
doqiva `eqa da pobegnem.
Puzila sam na laktovima i kolenima u pravcu vrata, {ap}u-
}i sebi da! da! samo tako! mo`e{ ti to! Na pisa}em stolu bila je
kerozinska lampa, i {ibice, upravo za ovakve neo~ekivane pri
like, ali kao da sam znala da ne}u biti u stawu da ih na|em, jo{
10 mawe da svojim drhtavim prstima upalim fitiq.
 I tako sam, sve na laktovima i kolenima bri{u}i pod no}
nom ko{uqom i bazde}i na grob uspela da umaknem.

Polako, bolno, dah}u}i od napora, spu{tala sam se niz strme

stepenice u mrak.
Koliko stepenika! nikad ih pre nisam prebrojavala, a sada,
spu{taju}i se wima, izgubila sam ra~un negde oko dvadesetog.
Dr`ala sam se stepeni{ne ograde (ne sasvim sigurne) levom
rukom dok sam desnom pipaju}i pratila zid. O~i su mi sad bile
suve {iroko otvorene, upiqene, ali u dubini nisu videle ni{ta
osim tame, tupe i bezdane kao razlivena mrqa crne boje. Shvati
la sam da u toj tami ima ne~eg tajanstvenog jer nikada sli~nu u
`ivotu nisam videla.
Moram da vidim, moram da na|em svetlost da vidim.
O~ajni~ki sam `elela da si|em niz stepenice, da uzmem ba
terijsku lampu iz kuhiwskog ormara; da upalim sve}e. U `urbi
sam negde bila ostavila ogrta~, papu~e. Ne bih mogla da ka`em
koja je godina, niti gde se nalazim, koja je ovo ku}a od svih ku}a u
kojima sam `ivela. I tu stoji neka `ena mojih godina, neuredne
sivkaste kose koja joj pada izme|u le|nih lopatica, te{kih opu
{tenih grudi, kukova, butina, mlitavog trbuha isto tako, koja
dah}e kao pas, i znoji se, preznojava se ~ak i na ovim stepenica-
ma kojima struji vazduh, bosonoga i nezgrapna; kako bi moje neka
da{we prijateqice zurile pune sa`aqewa, kako bi se moje k}e-
ri rugale! Dok ste mladi, nikada i ne pomi{qate da }ete, jednog
dana, ta `ena biti vi.
I daqe je pqu{talo i grmelo, ali i daqe nije sevalo. Sem {to
me je vukla sila te`e, nisam imala ose}aj da silazim sve dok od
jednom, spu{taju}i stopalo na slede}i stepenik, nisam otkrila da
ne postoji slede}i stepenik, da sam stigla do dna stepenica.
Sva sam drhtala, zgr~ena kao da se spremam da odbijem napad.
Ali u tami nije bilo nikoga.
Ovde se bolesni vow iz gorwe odaje malo rasuo. I daqe sam mo
gla da ga nawu{im uvukao mi se u flanelsku no}nu ko{uqu, u ko
su ali ne tako jako. Nadja~avao ga je o{tar miris ki{e i zemqe,
miris koji povezujem s prole}em. S prole}nim ki{ama, i otapa
wem snega posle duge zime. Kao da svake godine ju`ina sti`e sve
kasnije, i utoliko se radosnije do~ekuje. Za vetrovitih dana, kad
sunce sija, takvi mirisi mogu da vas navedu da se osetite `ivi.
Uhvatila sam se za kraj ograde u dnu stepenica poku{avaju-
}i da odredim svoj polo`aj. S moje desne strane bila je gostinska
soba, sa leve kuhiwa. E kuhiwu sam tra`ila.
Kao da lagano ulazim u crnu vodu po~ela sam da napipavam
put do kuhiwe i iznenada se sudarila sa stolicom (ko je samo 11
 ostavio stolicu na takvom mestu?), udarila sam slepoo~nicom o
o{tru ivicu ne~ega (police? tu?), i kona~no u{la u kuhiwu, a
znala sam da je to kuhiwa po mirisu kuvawa i masno}e i hladnom
linoleumu pod stopalima.
I tu sam posegla za prekida~em na zidu toliko je velika
mo} navike.
Nema struje, naravno. Tama je ostala nepomi~na i bezdana.
Tu mi je pro{lo kroz glavu da jo{ jednom poku{am da tele
foniram, jer zaista mi je trebala pomo}, {tavi{e u`asno tre
bala zar ne? mada nisam mogla ta~no da se setim za{to. Ali se
telefon, na zidu pored sudopere, nalazio na drugom kraju cele
du`ine kuhiwe, me|uprostora crnog i zastra{uju}eg kao dubo
ka voda, i moj se stomak od straha stegao. A {ta ako nisam sama?
[ta ako ne{to samo ~eka da napravim pogre{an pokret? Pot
puno neo~ekivano obrela sam se pored hladwaka, otvorila vra
ta, hladno}a hlapi, van sebe od gladi odjednom sam naslepo ali
nepogre{ivo posegla za komadom ostavqenog kola~a sa cimetom
koji sam ju~e ujutro umotala u celofan, litarskim pakovawem
mleka, bez te{ko}a vide}i stvari svojim mislenim okom budu}i
da u mraku nisam mogla videti stvarno. Bestidna i uzdrhtala od
`ivotiwske halapqivosti, stajala sam tu, vrata otvorenih ras
tro{no, pro`drala kola~ do posledwe mrve i ispila mleko tako
`udno da se usput prosipalo po no}noj ko{uqi. Kada sam utoli
la glad, osetila sam ga|ewe prema svom pona{awu, i ludosti, i
hitro zatvorila vrata kako bih sa~uvala dragocenu hladno}u.
Po{to struje nije bilo niti se znalo kada }e do}i, osetqivoj
hrani u hladwaku i zamrziva~u pretila je opasnost da se ukvari.
Naravno, zamrziva~ }e izvesne namirice (na primer meso) ~uva
ti jos satima pre nego {to po~ne otapawe, ali kada proces jednom
krene ne}e mo}i da se obrne jer hrana ne}e biti za jelo.
U`asnula sam se pri pomisli na to da }u ostati bez hrane ako
se nevreme nastavi, ako putevi ostanu neprohodni a ja ne budem mo
gla da danima napustim ku}u. Telefon tu nije bio ni od kakve ko
risti jer, ~ak i ako bi se moj poziv probio do nekog, bio bi do~ekan
s podsmehom i prezirom. To bi me izazvalo da sagovornika zaspem
glasnim psovkama, a onda bi moje ime izi{lo na videlo.
Morala sam da na|em nekakvu svetiqku, sada ve} pani~no
`ude}i za svetlo{}u kao za hranom, oprezno sam napipala put
do kredenca gde smo dr`ali baterijsku lampu, preturaju}i po po
sudama, bocama i limenkama ali gde je baterija? da li ju je on
premestio? u `urbi sam oborila na pod ne{to {to se razbilo,
mo`da {oqu, zveknulo je i rasprslo se kraj mojih nogu eto dodat
ne opasnosti da na krhotine stanem svojim sirotim bosim stopa
12 lima, Bo`e, imaj milosti! Potpuno rastrojena, glasno cvile}i
Za{to? za{to? pomozi mi! i tragaju}i za nestalom svetiqkom,
pitala sam se da li sam nehotice u pro{losti po~inila kakav
u`asan greh za koji sad moram biti ka`wena, neko nepo~instvo
ili neku svirepost koja mo`da nije bila hotimi~na ve} po~i
wena u odsustvu voqe ili svesne namere kao {to u svom nepro
svetqenom `ivotu obavqamo toliko stvari samo napola razmi
{qaju}i, napola sagledavaju}i posledice svog pona{awa. A ako
je tako, prekliwem Te da mi oprosti{!
(Pa ipak nisam mogla da poverujem da sam stvarno po~inila
neki takav greh, jer se nisam se}ala ni~ega. Kao da mi je nestanak
struje izbrisao i celokupno se}awe. Kao da, u apsolutnoj tami, nije
ni bilo potrebe za ma kakvim vremenom osim apsolutnog Sada.)
A onda sam u o~ajawu, pretra`uju}i prstima drugi deo ku
hiwskog ormara, u kojem ona nikada ni slu~ajno nije stajala,
prona{la baterijsku lampu! smesta je zgrabila i palcem pri
tinusla prekida~, ali, mada je kliknula, ona se nije upalila.
Kako je to mogu}no? Baterija se ispraznila? Ali nedavno sam
je koristila, dole u podrumu u mra~nom udubqewu gde dr`im
konzervisano vo}e.
A ipak: ni{ta nije sinulo.
Glasno jecaju}i od muke i o~aja zakora~ila sam nepromi
{qeno i stopalom stala na krhotinu stakla. Sre}om, na stopalo
nisam stala svom te`inom, ali je ipak posekotina zabridela, za
celo je krvarila.
Pa`qivo koliko sam to mogla, poku{avaju}i da obuzdam je
cawe (ja sam kako rekoh zdravorazumna `ena, sposobna doma}ica
ovog i prethodnih doma}instava tokom vi{e od pola veka), na
{la sam put do udaqenog dela kuhiwe, napipala radni sto pored
sudopere, fioku ispod, sa raspakovanim sve}ama i {ibicama ko
je smo ~uvali za ovakve neo~ekivane slu~ajeve, prekliwu}i Te
{apatom za milost (ja, koja sam pre toliko godina sa prezirom
odbacila veru u Tebe!), i po~ela da kre{em {ibice dr`e}i ih
drhtavim prstima naspram nevidqivog fitiqa sve}e, koliko je
to mu~niji! koliko zahtevniji posao po mraku nego prosto upali
ti sve}u kad je vidite! kona~no sam posle mnogobrojnih nespret
nih poku{aja uspela, kunem se, jer je jedna od {ibica planula,
osetila sam miris fosfora ali nisam videla plamen.
Tad mi je postalo jasno i nepobitno ono {to sam dotad sa
mo podozrevala da u ovoj tami, ovoj no}i, postoji ne{to tajan
stveno, nedoku~ivo: ne{to {to ovu tamu razlikuje od svih drugih
tama i no} od svih drugih no}i. Jer nije bilo u pitawu puko od
sustvo svetlosti (koja nam, naravno, dolazi od Sunca) ve} prisu
stvo tame kao takve, guste i neprovidne poput oblika prave
materije. 13
 Tako sam razum ela da ne bi moglo biti nikakvog vidqivog
dejstva ni da je {ibica upaqena ni da fitiq sve}e gori.
Ono {to bi pod normalnim okolnostima bilo svetlost smesta je
usisavano, poni{tavano, kao da ne postoji. Jer zaista i nije ima
lo oblik postojawa.
Da samo nekako izdr`im, do zore!
A u zoru, sigurno }e sve biti u redu? (Nepogoda kao da se smi
rivala. Ali ~ak i ako ki{a nastavi da pada, i nebo ostane zakri
veno oblacima, bi}e svetlosti jer koja bi zla sila mogla odole
ti snazi na{eg Sunca?)
Nisam verovala u Boga, ali sam verovala u Sunce. Mada ni
kada nisam preterano pa`qivo slu{ala kada bi on, ~itaju}i mi
iz nekoga od svojih nau~nih ~asopisa, blebetao o milion-bili
on-trilionskoj starosti Sunca, ili o veli~ini svemira, ili o
tome mo`e li se vreme sabiti u oblik dovoqno mali da stane u
moj naprstak! kao da sam ja, uzdi{u}i pod teretom svojih doma-
}i~kih obaveza, imala za to strpqewa.
Odjednom sam postala vrlo iscrpqena, posle tako jalove po
trage za svetlo{}u, li{ena vi{e svakog dostojanstva, pa sam
`urno krenula da potra`im put nazad u predvorje pomi{qaju-
}i u svojoj pometenosti kako }u se uspeti stepenicama i vratiti
u postequ ne se}aju}i se u toj zbrkanosti {ta mi je zapravo pre
otelo krevet, pa tako i san, koliko sam se toga gnu{ala, koliko
je to ne{to htelo da mi na{kodi, i tako sam jo{ jednom stala
na komad stakla ovog puta zasecaju}i stopalo dubqe. Budalo! bu
dalo! budalo! vikala sam ose}aju}i klizavu krv na linoleumu;
ali, po{to je nisam videla, odjednom kao da za wu nisam mnogo
ni marila.
Pipala sam, spoticala se, teturala dok nisam na{la put u
predsobqe, pa u gostinsku sobu, jecaju}i naglas od jeda, i ako su
me iko ili i{ta o~ekivali u toj pomr~ini s mirisom plesni i
pra{ine (nisam li koliko pro{le nedeqe tu odaju o~istila, usi
sala i ula{tila?), nije me bilo briga ni za mrvu nije. Noge su
mi sad bile umorne kao voda poda mnom, bauqala sam prema sofi,
lepoj staroj ko`noj sofi koju je, koliko se se}am, on kupio, glat
koj na dodir i mestimi~no fino ispucaloj od starosti, i hladnoj.
Ali sad ve} nisam marila ni {ta je ni kakva je, samo sam legla.
Jedino sam `elela da zatvorim o~i i zaspim.

I jesam li spavala, stvarno? da li je to bio san u {ta sam

skliznula, ili neka jo{ ve}a, sasvim bezdana pomr~ina koja
dok istiha jadikujem i cvilim nesposobna da na sofi na|em po
lo`aj koji mi ne}e gwe~iti vrat, rastezati ki~mu? sada mome
14 mozgu oda{aqe neke neuo bli~ene strahove?
 Nisam sawala. Nisam ni{ta videla. Sve dok se kona~no ni
sam probudila kad je sunce izi{lo, i videla sebe kako se budim
~ila i nasme{ena novom danu, dok bleda ali nevarqiva sun~eva
svetlost sve ja~e bije kroz ~ipkane zavese na prozorima gostin
ske sobe Najzad! najzad!
Osim {to je, dovoqno svirepo, to bio san i kada sam sela,
trep}u}i o{amu}eno, opet sam to bila ja koja zurim u mrak, kao
i dotad; u nepromewenu, u`asnu pomr~inu. Prolazili su minuti,
prosto nisam mogla da razaberem {ta se desilo, gde sam, jer ni
sam bila u svojoj posteqi, niti i u jednoj poznatoj posteqi; dozi
vala sam, vikala, toliko je te{ka bila moja zbrkanost, Majrone!
Majrone! Gde si! [ta nam se dogodilo?
A onda, kao da me je prelio crni plimni talas i po~istio sa
sobom, setila sam se. Razumela sam.

Ako biste hteli da me sledite do mog skrovi{ta pretposta

vqaju}i da sam, kao `ena u godinama, sama, toliko rawiva pre
varili biste se. Tama koja ispuwava ovo mesto toliko je potpuna
da niko od vas nikada ne}e u wu prodreti.
A i ukucala sam klinove duge tri palca, da utvrdim vrata
iznutra.
Nema nikakve opasnosti da }u ostati bez zaliha. Nagomilala
sam sve {to sam mogla od sve`ih i konzervisanih namirnica iz
kuhiwe; imam ovde, u podrumu, desetine staklenki slatka i tur
{ije kru{ke, vi{we, raj~ice, raven, ~ak krastav~i}e; a tu je
i sanduk s jabukama i vre}a ajdaho krompira. Neka je hrana uku
snija presna nego kuvana.
(Vo}e i povr}e sam nekad ostavqala iz potrebe da se ne~im
zaposlim, ovde, na selu, gde nisam nikog poznavala i gde nikog
nisam ni `elela da znam. ^ak i dok je on i{ao okolo rukovao se i
sme{kao u nadi, jadna budala, da }e ga prihvatiti kao svoga. I ko
je sad od nas dokazao svoje?)
Vi{e se ne bojim mraka. Jer ovde, na ovome mestu, to je moj
mrak.
Kada sam ta~no shvatila {ta se dogodilo, i da moram, bez
ikakvog odlagawa, da se sakrijem, ne mogu da se setim mo`da
pre jednog meseca, a mo`da pre samo nekoliko sati. U ve~noj no-
}i Vreme nema zna~aja.
Mada se se}am onih dugih meseci tokom prethodne zime kad su
nebo zaklawali oblaci a sunce, probijaju}i se kroz wih, izgle
dalo kao izlizani kositreni lonac; mnogih ve~eri kada su sve
tiqke u ku}i {kiqile i treperile. Kompanija je na moje `albe
ostajala gluva i nema naravno.
A onda je nai{
la nepogoda ovaj sada{wi udar. 15
 Kad sam se probudila u zoru posle nepogode, zapravo sam se
probudila u no}i mada sam ~ula izvesne slabe ali nepogre{ive
zvuke kliktaje ptica u blizini ku}e i razumela da jeste zora;
ali bez sunca.
Ki{a je bila prestala. I grmqavina.
Napipala sam put do prozora u onome {to je bila gostinska
soba i pritisla oba dlana na prozorsko staklo ose}aju}i, da, to
plotu sunca, to jeste bilo sunce, mada nevidqivo. Kao {to su,
prethodno, postojali i plamsaj upaqene {ibice i fitiq sve}e
koja gori. Ali u svetu se bila odigrala promena, i svetlost vi
{e nije mogla da postoji.
U tom ~asu nisam imala vremena da sebi objasnim {ta se dogo
dilo, kakva prirodna katastrofa, znala sam jedino da moram dela
ti smesta! Ku}evlasnici kao ja moraju da se za{tite od pqa~ke, pa
qevine, nasilni{tva i pusto{ewa svake vrste jer svet }e se sada
podeliti na one koji imaju zaklon i zalihe i one koji ih nemaju.
One sa sigurnim skloni{tem i one bez wega.
Tako sam se ja utvrdila ovde. U podrumu, u mraku. Gde mi o~i
i ne trebaju.
Ceo ovaj prostor unela sam u pam}ewe pomo}u dodira. Ni{ta
me ne bi moglo namamiti da ga napustim. Zato me ne ku{ajte qu
bazno{}u, ne pretite mi, ni nogom mi se ne primi~ite. Ne znam
ni{ta o onome pre propasti, niti me zanima. Ako iko od vas us
tvrdi da mi je rod, ~ak da mi je k}i, lepo vam ka`em: ja nisam
`ena koju ste nekada poznavali, nisam uop{te nikakva `ena.
U svojim brbqarijama on se nekad i{~u|avao nad izvesnim
opasnostima koje Zemqi prete iz svemira, nekim upozorewem, ili
je to bilo predskazawe, da }e jednog dana nekakvo zlo}udno nebesko
telo (kometa? asteroid?) udariti o Zemqu silinom ravnom bezbroju
nuklearnih eksplozija, izbaciti je iz wene prirodne orbite podi
`u}i oblak smrvqenog stewa i pra{ine koji }e potpuno zakloniti
sun~evu svetlost, i tako oterati gre{ni qudski rod u ve~nu no}.
Pa, ako je to voqa Tvoja, neka bude voqa Tvoja. To jeste kraj starog
sveta, ali nije kraj onih me|u nama koji su se pripremili.
^ak i sada u daqini ~ujem zvuk sirene. Sigurna sam da je taj
gadan, jedak miris zapravo smrad dima.
Ali to me ne zanima, ja sam na{la svoj mir.
Kao {to rekoh, imam zaliha koje }e potrajati jo{ mnogo me
seci do kraja `ivota. Imam hranu, imam vodu; ne ba{ vodu iz
bunara ili sa izvora, ali vodu dovoqno sve`u za mene, gustu, s
mirisom zemqe ali obilatu ovde u podrumskoj tami gde u nekim
delovima se`e i do dubine od ~etiri ili pet palaca; kad ponovo
nai| u ki{e, voda }e se slobodno slivati niz kamene zidove sa ko
16 jih }u mo}i slatko da je lap}em jezikom.
 XOJS KEROL OUTS (Joyce Carol Oates, 1938), veoma plodna sa
vremena severnoameri~ka spisateqica (romani, kratke pri~e, drame,
pesni~ke zbirke, kwi`evna kritika), profesorka na Univerzitetu
Prinston, nalazi se u naju`em krugu kandidata za Nobelovu nagradu.
Po{to je, kako sama ka`e, prvi kwi`evni podsticaj na{la u
kwigama o Alisi L. Kerola, svoje daqe kwi`evno obrazovawe za
snovala je na ameri~kim i evropskim klasicima (Po, Fokner, Toro,
Hemingvej, Dostojevski, Kafka, Man, Ni~e), koji su obele`ili weno
shvatawe sveta i stvarala~ki postupak. ^esto nadahnuta doga|ajima
i li~nostima iz realnog `ivota, spajaju}i velike zamisli i sitne
pojedinosti, li~no iskustvo i {iru sliku sveta, ona se, stilski mi
nuciozno, bavi pitawima klasnog i rasnog nerazumevawa, seoskim
siroma{tvom, `eqom za mo}i i politikom, devoja~kim mu~nim od
rastawem, fanatizmom, zakonom i civilizacijom, nasiqem u svakom
obliku, natprirodnim i grotesknim, slikaju}i tako razne strane i
oblasti ameri~kog `ivota. Posledwih godina, u prozi koja je sve vi
{e subjektivna, sve ~e{}e se okre}e kategorijama grotesknog, apsurd
nog, gotskog, za~u|ena i zadivqena nepoznatim, mra~nim uglovima
qudske svesti i li~nosti, prime}uju}i kako ...ose}amo da je grotesk
no istovremeno i realno i nerealno, kao {to su i du{evna stawa
sasvim realna... mada nesamerqiva. U pogovoru zbirci HAUNTED.
Tales of the Grotesque (1994), odakle je uzeta ova pri~a, X. K. Outs ka
`e: Izgleda da je naklonost prema umetnosti koja nam obe}ava da }e
nas prestraviti, protresti, ponekad ogor~iti, podjednako duboko uti-
snuta u qudsku psihu koliko i protivni nagon ka prosvetqenom, ra
cion
alnom, nau~no skepti~nom, istini i stvarnom.
Kod nas su prevedene wene kwige Daj mi svoje srce, Zveri, Silo
vawe, Ameri~ki apetiti, Lepotica, Crna voda, i Zombi.
Miroslava Smiqani} Spasi}

17
 Fernando Arabal
PIKNIK
Prevela sa {panskog Bojana Kova~evi} Petrovi}

Lica:
SAPO, vojnik
SEPO, vojnik
GOSPODIN TEPAN, Sapov otac
GOSPO\A TEPAN, Sapova majka
DVA VOJNA BOLNI^ARA

Zaglu{uju}i zvuci bitke. ^uju se pucwi, bombe, mitraqes-

ka paqba. Sapo je sam na sceni, {}u}uren izme|u xakova.
Upla{en je. Bitka jewava. Ti{ina. Sapo iz platnene kor-
pe vadi klupko vunice i igle za pletewe. Po~iwe da {tri-
ka ve} dopola ispleten xemper. Zazvoni vojni telefon
koji se nalazi pored Sapa.
SAPO: Halo Halo Na usluzi, kapetane Tako je, ja sam
stra`ar sa kote 47 Ni{ta novo, kapetane Oprostite, kapetane,
kada ponovo po~iwe bitka?... A bombe, kada da bacim bombe? Ali,
~ekajte, gde da ih bacim, napred ili nazad?... Ne budite takvi prema
meni. Ne pitam to da bih vas gwavio Kapetane, ovde sam sasvim
sm. Mo`ete li da mi po{aqete neko dru{tvo? Makar kozu
(Kapetan ga grdi.) Na usluzi Na usluzi, kapetane. (Sapo spusti
slu{alicu. Gun|a.)
Ti{ina. Na pozornicu ulazi bra~ni par Tepan sa korpom,
kao da su do{li na celodnevni izlet. Upu}uju se ka svom
sinu Sapu, koji, okrenut le|ima i skriven me|u xakovima,
ne vidi {ta se de{ava.
GOSPODIN TEPAN: (ceremonijalno) Sine, ustani i poqubi
majku u ~elo. (Sapo, sa olak{awem i iznena|en, ustaje i qubi
majku u ~elo s velikim po{tovawem. @eli ne{to da ka`e. Otac
18 ga prekida.) A sada, poqubi mene. (Qubi ga u ~elo.)
 SAPO: Ali mamice i tatice, kako ste smeli da do|ete ovamo
kad je tako opasno? Odmah idite odavde.
GOSPODIN TEPAN: Jel ti to ho}e{ ocu da dr`i{ ~as o
ratu i opasnosti? Za mene je ovo ma~ji ka{aq. Koliko sam samo
puta isko~io iz metroa u pokretu!
GOSPO\A TEPAN: Mislili smo da ti je mo`da dosadno,
pa smo do{li da te vidimo. Mora da se dosa|uje{ od toliko
ratovawa.
SAPO: Pa, zavisi.
GOSPODIN TEPAN: Znam ja vrlo dobro kako to ide. Kad je
ne{to novo, u po~etku je zanimqivo. Kad ubija{, baca{ bombe
i nosi{ {lem, tako elegantan, to ti u po~etku prija, ali na
kraju ti dosadi. U moje vreme je bilo druga~ije. Ratovi su bili
raznovrsniji, imali su boju. A osim toga, imali smo kowe, mnogo
kowa. Ba{ smo u`ivali: kad kapetan ka`e: u napad, ve} smo
svi bili spremni, na kowima i u crvenim uniformama. To je
ba{ bilo lepo. Pa onda u galop s ma~em u ruci i ve} smo bili
pred neprijateqem, koji je tako|e bio na nivou zadatka, na svojim
kowima ni{ta nije moglo bez kowa, bilo ih je mnogo, i to
bucmastih u lakovanim ~izmama i zelenim uniformama.
GOSPO\A TEPAN: Ne, neprijateqske uniforme nisu bile
zelene, ve} plave. Dobro se se}am, bile su plave.
GOSPODIN TEPAN: Ka`em ti da su bile zelene.
GOSPO\A TEPAN: Ne, tvrdim da su bile plave. Koliko puta
smo, kao devoj~ice, izvirivale na terasu da vidimo bitku, a ja
govorila malom kom{iji: Kladim se u ~okoladicu da }e pobediti
plavi. A plavi su nam bili neprijateqi.
GOSPODIN TEPAN: Dobro, neka ti bude.
GOSPO\A TEPAN: Uvek sam bila veliki qubiteq bitaka.
Kao mala, stalno sam govorila da }u kad porastem biti kowi~ki
pukovnik. Mama mi nije dala, zna{ ve} koliko je staromodna.
G. TEPAN: Majka ti je uvek bila blesava.
SAPO: Izvinite, ali morate da odete. Zabrawen je dolazak u
rat svakome ko nije vojnik.
G. TEPAN: Ba{ me briga. Mi nismo do{li na front da ratujemo.
Samo ho}emo da napravimo piknik s tobom, po{to je nedeqa.
G\A TEPAN: Da zna{, donela sam finu hranu. Napravila
sam tortiqu s krompirom kakvu obo`ava{, pripremila sendvi~e
sa {unkom, crno vino, salatu i kola~e.
SAPO: Dobro, kako ho}ete, ali ako do|e kapetan, re}i }u da
ja nemam veze s tim. Razbesne}e se. Stra{no ne voli posete u ratu.
Stalno nam ponavqa: U ratu ima discipline i bombi, nema poseta.
G\A TEPAN: Ne brini, ja }u u par re~i sve da objasnim tom
kapetanu. 19
 SAPO: A ako ponovo po~ne bitka?
G. TEPAN: Misli{ da }u se upla{iti? Ne}e mi biti prvi
put. Kad bi barem bilo kao pre, kad se u bitku i{lo na debelim
kowima. Vremena su se promenila, razume{? (Pauza.) Do{li smo
motorom. Niko nam ni{ta nije rekao.
SAPO: Mislili su da ste sudije.
G. TEPAN: Jedino nam je bilo te{ko da se probijemo izme|u
toliko tenkova i xipova.
G\A TEPAN: I jo{ je na kraju, se}a{ se, onaj top zaustavio
saobra}aj.
G. TEPAN: U ratu ~ovek sve mo`e da o~ekuje, to je dobro
poznata stvar.
G\A TEPAN: Dobro, hajde da jedemo.
G. TEPAN: Da, hajde, umirem od gladi. Meni miris pra{ine
uvek otvori apetit.
G\A TEPAN: Mo`emo evo ovde da jedemo, se{}emo na }ebe.
SAPO: Kako }u s pu{kom?
G\A TEPAN: Ne}e{ s pu{kom. Nevaspitano je sesti za sto
s pu{kom. (Pauza.) Ala si prqav, dete moje Kako si se tako is-
prqao? Da vidim ruke.
SAPO: (pokazuje joj ruke posti|eno) Morao sam da se vu~em
po tlu na vojnim ve`bama.
G\A TEPAN: A kakve su ti u{i?
SAPO: Jutros sam ih oprao.
G\A TEPAN: Dobro, mogu da pro|u. A zubi? (Pokazuje zube.)
Odli~no. Ko }e sada da dobije poqubac zato {to je oprao zubi}e?
(Svom mu`u.) Poqubi sina jer je oprao zube. (G. Tepan qubi sina.) Ne
dolazi u obzir da prestane{ da se pere{ samo zato {to si u ratu.
SAPO: Da, mama. (Prione na jelo.)
G. TEPAN: Pa, sine, jesi li mnogo wih ubio?
SAPO: Kada?
G. TEPAN: Ovih dana.
SAPO: Gde?
G. TEPAN: Pa ovde, u ratu.
SAPO: Nisam mnogo. Malo sam ih ubio. Skoro nikoga.
G. TEPAN: Jesi li vi{e ubijao neprijateqske kowe ili
vojnike?
SAPO: Ne, kowe nisam. Nema kowa.
G. TEPAN: A vojnike?
SAPO: Mo`da.
G. TEPAN: Mo`da? Zna~i, nisi siguran?
SAPO: Pa da, ne gledam kad pucam. (Pauza.) U svakom slu~aju,
retko kad pucam. A svaki put kad opalim, pomolim se Bogu za onog
20 koga sam ubio.
 G. TEPAN: Mora{ da bude{ hrabriji. Kao tvoj otac.
G\A TEPAN: Idem da pustim plo~u na gramofonu.
Pu{ta plo~u. Sve troje sede na tlu i slu{aju.
G. TEPAN: E, to se zove muzika.
Muzika se nastavqa. Ulazi neprijateqski vojnik: Sepo.
Obu~en je isto kao Sapo, samo mu je uniforma druge boje.
Sepo je u zelenom, a Sapo u crnom. Sepo, u zanosu, slu{a muziku
iza le|a porodice Tepan. Plo~a se zavr{i. Kada ustane,
Sapo ugleda Sepa. Obojica prestra{eno podignu ruke u
vazduh. Gospodin i gospo|a Tepan ih posmatraju za~u|eno.
[ta se de{ava?
Sapo reaguje. Okleva. Naposletku, veoma odlu~no, uperi
pu{ku u Sepa.
SAPO: Ruke gore!
Sepo podi`e ruke jo{ vi{e i jo{ upla{enije. Sapo ne
zna {ta da radi. Iznenada odlazi do SEPA i blago ga
udara u rame dok mu govori:
^ik pobegni! Imam te, pti~ice!
G. TEPAN: Dobro, i {ta sad?
SAPO: Pa vidi{, mo`da }e me nagraditi pa }u postati
narednik.
G. TEPAN: Ve`i ga, nemoj da ti pobegne.
SAPO: A {to da ga ve`em?
G. TEPAN: Pa zar jo{ nisi nau~io da zatvorenike treba
odmah vezati?
SAPO: Kako da ga ve`em?
G. TEPAN: Ve`i mu ruke.
G\A TEPAN: Da. To je najva`nije. Treba mu vezati ruke.
Videla sam da uvek tako rade.
SAPO: Dobro. (Zatvoreniku.) Budite qubazni i spojte ruke,
da vas ve`em.
SEPO: Nemojte jako da me povredite.
SAPO: Ne}u.
SEPO: Joj, kako me boli
G. TEPAN: Sine, ne budi tikvan. Nemoj da maltretira{
zatvorenika.
G\A TEPAN: Zar sam te tako u~ila? Koliko puta sam ti
rekla da prema svima treba biti dobar?
SAPO: Nisam hteo. (Sepu.) A ovako, da li vas sad boli? 21
 SEPO: Ne. Sad ne.
G. TEPAN: Recite istinu. Slobodno nam se poverite. Nemojte
se stideti {to stojimo pred vama. Ako vam smeta, recite nam i
popusti}emo vam konopac.
SEPO: Ovako je dobro.
G. TEPAN: Sine, ve`i mu i noge da ne pobegne.
SAPO: I noge? Za{to sad
G. TEPAN: Ali zar te nisu u~ili pravila?
SAPO: Jesu.
G. TEPAN: Dakle, sve ovo pi{e u pravilima.
SAPO: (dobronamerno) Molim vas, budite qubazni da sednete
na pod da mogu da vam ve`em noge.
SEPO: Ali nemojte da me povredite kao prvi put.
G. TEPAN: Sad ima svi da ti zavide.
SAPO: Ne}e mi zavideti. Da li vas boli?
SEPO: Ne. Sada je savr{eno.
SAPO: (padne mu na pamet jedna ideja) Tata, hajde da me slika{
sa zatvorenikom na podu, a ja da mu stavim nogu na stomak. Ho}e{?
G. TEPAN: O, da! Odli~no }e ispasti!
SEPO: Ne. To ne.
G\A TEPAN: Ali za{to, {ta vas ko{ta jedna slika, a mi
bismo mogli da je stavimo u trpezariju pored diplome za spasa-
vawe brodolomnika koju je moj mu` dobio pre trinaest godina
SEPO: Ne}ete me ubediti.
SAPO: Ali za{to ne}ete?
SEPO: Zato {to imam devojku, i ako ona bude videla tu
fotografiju, misli}e da ne znam da ratujem.
SAPO: Ne. Re}i }ete da to niste vi; da je to ispod moje noge
panter.
G\A TEPAN: Hajde, ka`ite da pristajete.
SEPO: Dobro. Ali samo da bih vam u~inio uslugu.
SAPO: Lepo lezite.
Sepo se opru`i na podu. Sapo stavi nogu na wegov stomak
i sa divqim izrazom na licu uperi pu{ku.
G\A TEPAN: Isprsi se.
SAPO: Ovako?
G\A TEPAN: Da. Tako. Nemoj da di{e{.
G. TEPAN: Da ti vidim juna~ko lice.
SAPO: Kakvo je juna~ko lice?
G. TEPAN: Jednostavno: seti se kakvo lice ima mesar kada
nam pri~a o svojim qubavnim osvajawima.
SAPO: Ovako?
22 G. TEPAN: Da, tako.
 G\A TEPAN: Samo se lepo isprsi, i nemoj da di{e{.
SEPO: Ma, ho}ete li ve} jednom zavr{iti?
G\A TEPAN: Malo strpqewa molim. Jedan, dva i tri.
SAPO: Mora da sam dobro ispao.
G\A TEPAN: Da, izgledao si ba{ ratoborno.
G. TEPAN: Da, ba{ si dobro izgledao.
G\A TEPAN: Sad sam i ja po`elela jednu fotku s tobom.
G. TEPAN: Da, i na{a bi ba{ bila dobra.
SAPO: Dobro, ako ho}ete, ja }u vas slikati.
G\A TEPAN: A da mi pozajmi{ {lem da izgledam k pravi
vojnik?
SEPO: Ne `elim vi{e da se slikam. Jedna mi je vi{e nego
dovoqno.
SAPO: Ne budite takvi. Pa za{to bi vam to smetalo?
SEPO: Ne bi, ali ne pristajem da me opet fotografi{ete. I
ta~ka.
G. TEPAN: (svojoj `eni) Nemojte da insistirate. Zatvorenici
su obi~no veoma osetqivi. Ako tako nastavimo, uvredi}e se i
upropasti}e nam zabavu.
SAPO: Dobro, i {ta }emo sad sa zatvorenikom?
G\A TEPAN: Mo`emo da ga pozovemo na ru~ak. Ho}e{?
G. TEPAN: [to se mene ti~e, nemam ni{ta protiv.
SAPO: (Sepu) Molim? Ho}ete li da ru~ate s nama?
SEPO: Pa
G. TEPAN: Doneli smo dobro crno.
SEPO: Ako je tako, dobro.
G. TEPAN: Pona{ajte se kao kod svoje ku}e. Ako vam ne{to
treba, samo ka`ite.
SEPO: Dobro.
G. TEPAN: I? Jeste li mnogo wih ubili?
SEPO: Kada?
G. TEPAN: Pa ovih dana.
SEPO: Gde?
G. TEPAN: Pa ovde, u ratu.
SEPO: Nisam mnogo. Malo sam ih ubio. Skoro nikoga.
G. TEPAN: Koga ste vi{e ubijali, neprijateqske kowe ili
vojnike?
SEPO: Ne, kowe nisam. Nema kowa.
G. TEPAN: A vojnike?
SEPO: Mo`da.
G. TEPAN: Mo`da? Zna~i, niste sigurni?
SEPO: Da, ne gledam kad pucam. (Pauza.) U svakom slu~aju, ne
pucam ~esto. A svaki put kad opalim, pomolim se Bogorodici za
onog u koga sam pucao. 23
 G. TEPAN: Bogorodici? Mislio sam da }ete re}i Bogu.
SEPO: Ne, uvek Bogorodici1. (Pauza.) Ta molitva je kra}a.
G. TEPAN: Glavu gore, ~ove~e. Treba biti hrabriji.
G\A TEPAN: (Sepu) Ako `elite, odveza}emo vas.
SEPO: Ne, pustite, nije va`no.
G. TEPAN: Nemojte tu sad da nam se stidite. Ako `elite da
vas odve`emo, slobodno nam recite.
G\A TEPAN: Treba da vam bude ugodno.
SEPO: Dobro, kad je ve} tako, odve`ite me. Ali to ka`em
samo da bih vama udovoqio.
G. TEPAN: Sine, skini mu povez. (Sapo mu skida povez s nogu.)
G\A TEPAN: I, jel vam sad boqe?
SEPO: Da, u svakom slu~aju. Izvinite ako vas mnogo gwavim.
G. TEPAN: Uop{te nas ne gwavite. Samo se vi ose}ajte kao
kod svoje ku}e. A ako `elite da vam odve`emo i ruke, dovoqno je
da mi ka`ete.
SEPO: Ne. Ruke ne. Bilo bi previ{e da i to tra`im.
G. TEPAN: Ma ne bi, ~ove~e, ne bi. Ka`em vam da nas uop{te
ne gwavite.
SEPO: Dobro onda mi odve`ite i ruke. Ali samo dok jedem,
dobro? Ne `elim da posle ka`ete kako ste mi ponudili prst, a ja
ho}u celu ruku.
G. TEPAN: Mom~e, skini mu povez s ruku.
G\A TEPAN: Ba{ dobro, po{to je gospodin zatvorenik tako
simpati~an, lepo }e nam biti na izletu.
SEPO: Ne morate mi govoriti gospodin zatvorenik, do-
voqno je samo zatvorenik.
G\A TEPAN: Ne}e vam smetati?
SEPO: Ne, nipo{to.
G. TEPAN: Zaista moram priznati da ste skromni.
Buka od aviona.
SAPO: Avioni. Sigurno }e nas bombardovati.
Sapo i Sepo se br`e-boqe skrivaju izme|u xakova sa
zemqom.
Malo-pomalo sve zaglu{i buka aviona. Odmah po~nu da
padaju bombe. Eksplodiraju blizu, ali nijedna ne pada na
scenu. Veliki prasak, Sapo i Sepo su {}u}ureni me|u
xakovima. G. Tepan mirno razgovara sa svojom `enom. Ona
mu odgovara tako|e mirnim tonom. Wihov dijalog se ne
~uje od bombi. G|a Tepan odlazi do korpe i vadi ki{obran.
Otvara ga. Tepanovi su zajedno ispod ki{obrana kao
24 1 Jedan vojnik izmoli O~ena{, a drugi Zdravo, Marijo (Prim. prev.)
 da pada ki{a. Stoje. Izgledaju kao da se polako klate,
naizmeni~no osloweni na jednu pa na drugu nogu, dok
razgovaraju o svojim temama. Bombardovawe se nastavqa.
Avioni se udaqavaju. Ti{ina. G. Tepan pru`a ruku van
ki{obrana da bi se uverio da vi{e ni{ta ne pada s neba.
G. TEPAN: (svojoj `eni) Mo`e{ sada da zatvori{ ki{o-
bran.
G|a Tepan ga poslu{a. Oboje odlaze do sina i nekoliko
puta ga ne`no lupnu ki{obranom po zadwici.
Mo`ete da iza|ete. Bombardovawe je zavr{eno.
Sapo i Sepo izlaze iz skrovi{ta.
SAPO: Ni{ta vam se nije desilo?
G. TEPAN: A {ta bi ti da se desi tvom ocu? (Ponosno.) Meni
bombice
S leve strane ulaze dvojica vojnika Crvenog krsta.
Dr`e nosila.
PRVI BOLNI^AR: Ima li mrtvih?
SAPO: Ne. Ovde nema.
PRVI BOLNI^AR: Jeste li sigurni da ste dobro pogledali?
SAPO: Siguran.
PRVI BOLNI^AR: I uop{te nema le{eva?
SAPO: Ka`em vam da nema.
PRVI BOLNI^AR: Nema ni povre|enih?
SAPO: Ne.
DRUGI BOLNI^AR: Nadrqali smo! (Sapu, ubedqivim to-
nom.) Pogledajte dobro svuda naokolo, mo`da }ete na}i neki le{.
PRVI BOLNI^AR: Nemoj da insistira{. Ve} su ti rekli da
nema nikoga.
DRUGI BOLNI^AR: Do|avola!
SAPO: Mnogo mi je `ao. Verujte da nije namerno.
PRVI BOLNI^AR: Hajde, ~ove~e, nemoj da gwavi{ gospo-
dina.
G. TEPAN: (predusretqivo) Bi}e nam drago da vam pomogne-
mo. Stojimo vam na usluzi.
DRUGI BOLNI^AR: Dobro, ako ovako nastavimo, vide}e{
{ta }e nam re}i kapetan.
G. TEPAN: Ali, u ~emu je problem?
PRVI BOLNI^AR: Jednostavno, ostalima su ve} ruke otpale
od preno{ewa le{eva i rawenih, a mi jo{ ni{ta nismo prona{-
li. A nije da nismo tra`ili 25
 G. TEPAN: To je stvarno problem. (Sapu.) Jesi li siguran da
ovde nema mrtvih?
SAPO: Pa naravno da sam siguran, tata.
G. TEPAN: Jesi li pogledao ispod xakova?
SAPO: Da, tata.
G. TEPAN: (veoma ozlovoqen) Ja mislim da ti ne `eli{ da
pomogne{ ovoj gospodi. Vidi kako su fini. Zar te nije sramota?
PRVI BOLNI^AR: Nemojte tako, ~ove~e. Ostavite momka na
miru. Nadajmo se da }emo imati vi{e sre}e i da su u drugom rovu
svi izginuli.
G. TEPAN: Ne mogu vam opisati koliko bih to voleo.
G\A TEPAN: I meni bi bilo drago. Ne mo`ete zamisliti
koliko cenim kada qudi vole svoj posao.
G. TEPAN: (srdito, svima) Dakle, {ta }emo? Ho}emo li da
pomognemo ovoj gospodi ili ne}emo?
SAPO: Kad bi od mene zavisilo, to bi ve} bila gotova stvar.
SEPO: Tako|e.
G: TEPAN: Ali, da vidimo, zar nijedan od vas dvojice nije
~ak ni povre|en?
SAPO: (posti|eno) Ne, ja nisam.
G. TEPAN: (Sepu) A vi?
SEPO: (posti|eno) Ni ja. Nikada nisam imao sre}u da
G\A TEPAN: (zadovoqno) Sad sam se setila! Jutros sam po-
sekla prst kada sam sekla luk! Jel se to ra~una?
G. TEPAN: Savr{eno! (Odu{evqeno.) Neka te odmah odnesu.
PRVI BOLNI^AR: Ne. Gospo|e ne dolaze u obzir.
G. TEPAN: Pa, {ta je, tu je.
PRVI BOLNI^AR: Nema veze.
DRUGI BOLNI^AR: Mo`da }emo sve nadoknaditi u drugom
rovu.
Krenu napoqe.
G. TEPAN: Ne brinite, ako na|emo nekog mrtvaca, sa~uva-
}emo vam ga. Budite spokojni, ne}emo ga dati nikom drugom.
DRUGI BOLNI^AR: Mnogo vam hvala, gospodine.
G. TEPAN: Ni{ta, prijatequ. Taman posla
Vojni bolni~ari ih pozdravqaju i sve ~etvoroim otpoz-
dravqaju. Bolni~ari izlaze.
G\A TEPAN: Zato volim da izlazim nedeqom na front.
Uvek sretnemo simpati~ne qude. (Pauza.) A vi, za{to ste me|u
neprijateqima?
SEPO: Ne znam {ta bih vam odgovorio. Nisam vam ja ba{
26 mnogo obrazovan.
 G\A TEPAN: Jeste li neprijateq od ro|ewa, ili ste to
kasnije postali?
SEPO: Ne znam. Ka`em vam da ne znam.
G. TEPAN: Pa dobro, onda nam recite kako ste dospeli u rat?
SEPO: Bio sam jednog dana kod ku}e, popravqao maj~inu
peglu, kada je do{ao neki gospodin i rekao mi: Jeste li vi Sepo?
Jesam. Rekli su mi da treba da po|e{ u rat. A ja sam ga onda
pitao: Ali kakav rat? A on mi je odgovorio: Ba{ si glup, zar ne
~ita{ novine? Ja sam mu rekao da ~itam, ali ne ~itam o ratu
SAPO: Isto, isto to se i meni desilo.
G. TEPAN: Da, isto su tako i po tebe do{li.
G\A TEPAN: Ne, nije bilo isto, ti tog dana nisi popravqao
peglu ve} kola.
G. TEPAN: Mislim na onaj drugi deo. (Sepu.) Nastavite. [ta
je posle bilo?
SEPO: Rekao sam mu da imam devojku, i da }e woj biti veoma
dosadno ako ne bude i{la sa mnom u bioskop nedeqom. Odgovorio
mi je da to za devojku nije va`no.
SAPO: Isto, sve isto se i meni dogodilo.
SEPO: Onda je si{ao moj otac i rekao da ja ne mogu u rat jer
nemam kowa.
SAPO: Isto to je rekao i moj otac.
SEPO: Ali gospodin je rekao da mi ne treba kow, i ja sam ga
pitao da li mogu da povedem devojku, a on mi je rekao da ne mogu.
Onda sam ga pitao da li mogu da povedem tetku da mi ~etvrtkom
pravi puding, jer to mnogo volim da jedem.
G\A TEPAN: (shvata da je ne{to zaboravila) Joj, puding!
SEPO: I opet mi je rekao da ne mogu.
SAPO: Isto i meni.
SEPO: I od tada sam skoro uvek sam u ovom rovu.
G\A TEPAN: Ja mislim da biste ti i gospodin zatvorenik,
po{to ste tako blizu i po{to vam je tako dosadno, mogli svako
popodne da se na|ete i da se igrate zajedno.
SAPO: Joj, mama, ne. On je neprijateq.
G. TEPAN: U redu je, ~ove~e, ne pla{i se.
SAPO: Kad bi samo znao {ta nam je general pri~ao o nepri-
jateqima.
G\A TEPAN: [ta je rekao general?
SAPO: Pa, rekao nam je da su neprijateqi veoma lo{i, veoma,
veoma lo{i. Ka`e da kad uhvate zarobqenika stave mu komadi}e
stakla u cipele da se povredi kad hoda.
G\A TEPAN: Kakva strahota! Ba{ su nevaqali!
G. TEPAN: (Sepu, qutito) A zar vas nije sramota da pripadate
takvoj vojsci kriminalaca? 27
 SEPO: Ja nisam ni{ta uradio. Ja se nisam nikome zamerio.
G\A TEPAN: Nije trebalo da ga odve`emo; mo`da }e nam
staviti komadi}e stakla u cipele ako ne budemo pazili.
SEPO: Ne budite takvi prema meni.
G. TEPAN: A kakvi da budemo? To me quti. Znam {ta da uradim:
oti}i }u kod kapetana i tra`i}u da mi dozvoli da i ja idem u rat.
SAPO: Ne}e ti dozvoliti. Previ{e si star.
G. TEPAN: Onda }u kupiti kowa i ma~, i do}i }u da se borim
za svoj ra~un.
G\A TEPAN: Odli~no. Da sam mu{ko, i ja bih to uradila.
SEPO: Gospo|o, ne budite takvi prema meni. Osim toga, re}i
}u vam da je i nama na{ general isto to rekao o vama.
G\A TEPAN: Kako se usudio tako da la`e?
SAPO: Ali, ba{ sve isto?
SEPO: Ba{ isto.
G. TEPAN: Da vam to nije govorio isti ~ovek?
G\A TEPAN: Ali ako je isti, barem je mogao da promeni red
re~i. Nije ba{ lepo da vam svi govore iste stvari.
G. TEPAN: (Sepu, mewaju}i ton) Mo`e jo{ jedna ~a{a?
G\A TEPAN: Nadam se da vam se dopao na{ ru~ak
G. TEPAN: Barem je bio boqi od onog pro{le nedeqe.
SEPO: [ta se desilo?
G. TEPAN: Pa iza{li smo na front, postavili ru~ak na }e-
be i ~im smo se okrenuli, do{la je jedna krava i pojela nam svu
hranu. ^ak i salvete.
SEPO: Kakva krava! Sram je bilo!
G. TEPAN: Da, ali onda smo mi, da se osvetimo, pojeli kravu.
(Smeju se.)
SAPO: (Sepu) Pa, barem vi{e niste bili gladni
G. TEPAN: @iveli! (Piju.)
G\A TEPAN: (Sepu) A kako vam je u rovu? Kako se zabavqa-
te?
SEPO: Ja se zabavqam tako {to pravim krpeno cve}e. Mnogo
mi je dosadno.
G\A TEPAN: A {ta radite s tim cve}em?
SEPO: Ranije sam ga slao devojci. Ali jednog dana mi je rekla
da je ve} napunila staklenik i podrum krpenim cve}em i, ako
nemam ni{ta protiv, da joj {aqem ne{to drugo, jer ne zna {ta }e
s tolikim cve}em.
G\A TEPAN: I {ta ste vi uradili?
SEPO: Poku{ao sam da nau~im ne{to drugo, ali nisam mogao. I
tako sam nastavio da pravim krpeno cve}e da mi br`e pro|e vreme.
28 G\A TEPAN: I bacate ga?
 SEPO: Ne. Sada sam mu na{ao dobru namenu: dam po jedan cvet
za svakog druga koji pogine. I znam da, koliko god da napravim,
ne}e biti previ{e.
G. TEPAN: Pa, na{li ste dobro re{ewe.
SEPO: (stidqivo) Da.
SAPO: A ja se zabavqam tako {to pletem xempere.
G\A TEPAN: Nego, ka`ite vi meni da li se svi vojnici do-
sa|uju tako kao vi?
SAPO: Zavisi od toga {ta rade da se razonode.
SAPO: Kod mene je ista pri~a.
G. TEPAN: Onda bismo mogli da uradimo jednu stvar: da za-
ustavimo rat.
SEPO: Kako?
G. TEPAN: Vrlo jednostavno. Ti ka`i svim vojnicima na{e
vojske da neprijateqski vojnici vi{e ne `ele da ratuju, a vi
recite isto to svojim prijateqima. I svako od vas }e se vratiti
svojoj ku}i.
SAPO: Strava!
G\A TEPAN: I onda }ete lepo mo}i da popravite peglu.
SAPO: Kako nam ranije nije pala na pamet tako dobra ideja,
da zavr{imo sa ovom gwava`om od rata?
G\A TEPAN: Takve ideje mogu pasti na pamet samo tvom ocu.
Ne zaboravi da on ima fakultet i da je filatelista.
SEPO: Slu{ajte, ali ako tako zaustavimo rat, {ta }e biti s
generalima i narednicima?
G\A TEPAN: Da}emo im vite{ku opremu da budu mirni.
SEPO: Odli~na ideja.
G. TEPAN: Vidi{ kako je lako? Sve je sre|eno.
SEPO: Uspeh je zagarantovan.
SAPO: Moji prijateqi }e biti prezadovoqni.
G\A TEPAN: [ta mislite da to proslavimo tako {to }emo
zaplesati stari dobri pasodoble?
SEPO: Odli~na ideja.
SAPO: Da, pusti plo~u, mama.
G|a Tepan pu{ta plo~u. I{ekivawe. Ni{ta se ne ~uje.
G\A TEPAN: (Odlazi do gramofona.) A, zabunila sam se. Ume-
sto plo~e sam pustila kapu.
Pu{ta plo~u. ^uje se pasodoble. Ple{u, veseli, Sapo sa
Sepom, G|a Tepan sa svojim mu`em. Zvoni vojni telefon.
Niko od wih ~etvoro ga ne ~uje. Nastavqaju zdu{no da
ple{u. Telefon ponovo zvoni. Ples se nastavqa. Po~iwe
nova bitka, tutwe bombe, ~uju se pucwi i mitraqeska 29
 paqba. Oni ni na {ta ne obra}aju pa`wu, nastavqaju
razdragano da ple{u. Mitraqeski rafal ih sve pokosi.
Padaju na pod, mrtvi. O~igledno je jedan metak okrznuo
gramofon: muzika se ponavqa i ponavqa, uvek na istom
mestu. Neko vreme se ~uje izgrebana plo~a, koja }e nas-
taviti da svira do kraja komada. Sa leve strane ulaze
dvojica bolni~ara. Dr`e prazna nosila. Smesta pada
ZAVESA

Bojana Kova~evi} Petrovi}

PIKNIK I RANO POZORI[TE
FERNANDA ARABALA
Fernando Arabal (Arrabal) jedan je od najizvo|enijih {pan
skih dramskih pisaca u istoriji {panskog pozori{ta, dobitnik
zna~ajnih nagrada za kwi`evno stvarala{tvo, romanopisac, ese
jista, scenarista, slikar, {ahista, uticajan i kontroverzan umet
nik koji je ve} vi{e od {est decenija prisutan na svetskim tea
tarskim scenama, ukqu~uju}i i na{e. Neo~ekivan uspeh postigao
je ve} na po~etku karijere, komadom Piknik (Pic-Nic) zapo~etim
1952. u [paniji, koju je ubrzo napustio, a dovr{enim 1961. godine
u Francuskoj, u kojoj se nastanio, takore}i zauv ek. En su original
creacin dramtica confluyen el humor de Mihura, el postizmo, el
surrealismo, el teat ro del absurdo y el teatro de la crueldad2 (Chozas,
2007:447). Osnove Arabalovog dramskog stvarala{tva utemeqene
su ve} u periodu wegovog ranog pozori{ta, pedesetih godina XX
veka. Komad Piknik prvi put je izveden u Srbiji 1968. godine pod
nazivom Piknik na frontu u Narodnom pozori{tu u Pirotu, a
ukupno je na ovda{we teatarske scene postavqen sedam puta3.

BIOGRAFSKE BELE[KE
Fernando Arabal ro|en je 1932. godine u mestu Meliqa na jugu
[panije. Wegov otac, oficir {panske vojske, uhap{en je jula 1936.
na po~etku [panskog gra|anskog rata jer nije `eleo da u~estvuje u
dr`avnom udaru. Osu|en je na smrtnu kaznu, koja je kasnije preina
~ena u 30 godina zatvora, ali je ubrzo mentalno oboleo pa su ga pre
bacili u bolnicu u Burgos, odakle je 1942. godine pobegao i porodica
ga vi{e nikada nije videla. Nakon nekoliko godina provedenih u
2 U wegovom originalnom dramskom stvarala{tvu objediweni su Mijurin humor, postizam,
nadrealizam, teatar apsurda i teatar surovosti.
3 Ovaj komad izveden je i nekoliko puta van pozori{nih institucija, ali to nije bio predmet
30 na{eg istra`ivawa.
gradi}u Sijudad Rodrigo, Arabalova majka dobila je posao u Burgo
su, prestonici nacionalisti~ke [panije i zvani~nom prebivali
{tu generala Franka. Porodica se 1940. preselila u Madrid, gde
Fernando pobe|uje na konkursu za natprose~no talentovanu decu i
dobija stipendiju za {kolovawe, ali ga je vi{e zanimao pikarski
`ivot na ulicama Madrida. ^asove pripremnog kursa za upis u Voj
nu {kolu zamenio je odlascima u bios kop, a nakon zavr{ene [kole
za izradu i proizvodwu papira u Baskiji preselio se 1951. u Valen
siju, gde je dobio posao u Fabrici papira. Veruje se da je tamo napi
sao prvu verziju drame Piknik, iako se taj rani rukopis znatno raz
likuje od objavqene verzije. Kada je, 1955. godine, bio na petoj godini
studija prava, dobio je tromese~nu stipendiju za Pariz, ali je bio
prinu|en da produ`i boravak jer je oboleo od tuberkuloze. Wegov
fiziolo{ki egzil s vremenom }e postati wegova moralna odluka.
Tokom prvih pariskih godina napisao je, pored ostalog, Tricikl (El
triciclo), Lavirint (El laberinto) i najzna~ajnije delo svog ranog po
zori{ta Grobqe automobila (El cementerio de automviles).
Godine 1958. prvi i jedini put za `ivota Fransiska Franka (Fran
cisco Franco) Arabal je prisustvovao premijeri svog komada u Madri
du, kada je pozori{na trupa Dido postavila na scenu teatra Bellas Ar
tes delo Qudi na triciklu (Los hombres del triciclo). Naredne godine je
prvi put u Francuskoj izveden jedan wegov komad Piknik odnosno
prema francuskom prevodu Piknik na frontu (Pique-Nique en Cam
pagne). Godine 1962. sa Hodorovskim (Jodorowski), Sternbergom i jo{
nekolicinom prijateqa Arabal osniva Pani~ni pokret (Movimiento
Pnico) sa aluzijom na boga Pana i po~iwe da objavquje pani~ne tek
stove i pani~ne pri~e u francuskim i {panskim ~asopisima. To
je ujedno bio period wegovog najitenzivnijeg stvarala{tva, pra}enog
vi{etomnim zbirkama wegovih dramskih tekstova, kada su mu dela
izvo|ena {irom sveta i kada je intenzivno putovao, govorio na kon
ferencijama, u~estvovao u protestima protiv Frankovog re`ima,
pisao romane i snimao filmove. Nakon Frankove smrti, 1976. godi
ne ministar spoqnih poslova [panije Hose Marija de Areilsa (Jos
Mar a de Areilza) objavio je da je Arabal jedan od {estoro [panaca ko
jima je zabrawen povratak u domovinu. Ovaj ukaz je poni{ten naredne
godine i tada su Arabalova dela, posle dve decenije, ponovo po~ela da
se izvode na scenama {panskih pozori{ta. Ovaj ekscentri~ni umet
nik do sada je napisao oko 200 pozori{nih komada, trinaest romana,
osamdeset kwiga poezije i vi{e dela u kojima se bavio esejistikom
i {ahovskim problemima. Dobitnik je brojnih nagrada za prozu,
poeziju, dramu i esej od kojih izdvajamo Nagradu Francuske aka
demije za pozori{no stvarala{tvo (1993), Nacionalnu nagradu za
kwi`evnost (2000), Nacion alnu nagradu za pozori{te (2001) i Na
cionalnu nagradu za dramsku kwi`evnost (2003). 31
 U jednom od brojnih intervjua koje je uradila sa Fernandom
Arabalom, francuska hispanistkiwa i wujor{ka profesorka
Mari-Liz Gazarjan-Gotje (Marie-Lise Gazarian-Gautier) u tema
tu posve}enom pedesetogodi{wici Arabalovog dolaska u Pariz,
napisala je: Su obra es una teatralizacin de la vida y su vida se
asmeja a una obra de teat ro4 (Gazarian-Gautier, 2006:20).
5
RANO POZORI[TE I POSTIZAM
Arabal je po~eo da se bavi pozori{tem kada je re`im Fran
siska Franka, uspostavqen nakon [panskog gra|anskog rata,
uveliko zahvatio sve dru{tvene klase, grupe i sektore. U perio
du zna~ajnih promena u frankisti~kom politi~kom sistemu, iz
me|u 1952. i 1959. godine, kada su autori koji mu se nisu priklo
nili prvo marginalizovani, a potom i prokleti, Arabal je na
pisao ve}i broj dela, me|u kojima su i prve verzije drama Piknik
i Tricikl, kao i nacrt komada Grobqe automobila.
As, pues, la sociognesis de los autores marginados y muy
especialmente de Arrabal se explicar a como la materiali
zacin de una conciencia de ruptura con el sistema apare
cida en un sector de la pequea burguesa espaola como
resultado del final de la guerra civil.6 (Berenguer 1977:36)
Taj raskid sa sistemom neizbe`no je doveo do egzila, u po
~etku formalnog a kasnije i politi~kog, {to je u [paniji pono
vo probudilo interesovawe za avangardne pokrete (naro~ito za
estetiku nadrealizma i Kafkino delo). Da bi izrazio struktu
ru (sopstvenog) egzila, Arabal je prona{ao savr{enu (estetsku)
formu: ceremoniju. Dakle, u svojim ranim pozori{nim komadi
ma Arabal je pomo}u jezika i gestova stvorio ~itav ceremonijal
~iji obredi }e dati smisao lutawima wegovih likova, koji te`e
o~ajni~koj i nemogu}oj komunikaciji sa nadmo}nom i svemo}nom
stvarno{}u sistemom (prema Berenguer 1977: 38). U toj nemogu}
nosti komunikacije i poimawa spoqa{we stvarnosti, tragedija
je neizbe`na. Dakle, Arabalovo rano pozori{te predo~ava auto
rovu viziju sveta sitne bur`oazije sektora pobe|enog u [pan
skom gra|anskom ratu i oslikava wen raskid sa sistemom.
Prvi stvarala~ki period Fernanda Arabala (19521957)
istori~ar {panske kwi`evnosti Santos Sans Viqanueva (Santos
4 Wegovo delo je teatralizacija `ivota, a wegov `ivot je nalik pozori{nom komadu.
5 Pojedini analiti~ari Arabalovog dela, na ~elu sa A. Berengerom, prvu fazu Arabalovog
dramskog stvarala{tva nazivaju prvo pozori{te (primer teatro). Za vi{e informacija po
gledati A. Berenguer: Lexil et la crmonie Le premier thatre dArrabal. Pars 10/18, 1977.
6 Dakle, sociogeneza marginalizovanih autora a naro~ito Arabala mogla bi da se protu
ma~i kao materijalizacija svesti raskida sa sistemom koja se pojavila u sektoru {panske
32 sitne bur`oazije kao rezultat zavr{etka gra|anskog rata.
Sanz Villanueva) naziva pozori{tem egzila i ceremonije (teatro
de exilio y ceremonia). Po wemu, taj period obuhvata prvih osam
Arabalovih drama: Pic-nic, El triciclo, Fando y Lis, Ceremonia por
un negro asesinado, El laberinto, Los dos verdugos, Oracin i El ce
menterio de automviles.
Este primer teat ro presenta universos circulares espacial
mente cerrados en los que, rodead os de objetos degradados,
se mueven en un tiempo presente, y por ende sin perspec
tiva personajes de lenguaj e infantil u reacciones total
mente ajenas a las que corresponden al supuesto mundo re
aldel sistema social en que sobreviven.7 (Sanz Villanueva,
1994:284)
Ovaj period stvarala{tva Fernanda Arabala tako|e se ve
zuje za postizam, marginalni pokret ~iji naziv je sa`etak re
~i postnadrealizam odnosno -izam koji je do{ao nakon svih
-izama svih prethodnih avangardnih pokreta zahvaquju}i
kojem je pisac (dosta kasno) pokazao interesovawe za nadreali
zam. Pokret je ozvani~en januar a 1945. godine kada su Eduardo
]i}aro (Chicharro), Karlos Edmundo de Ori (Carlos de Ory) i
Silvano Sernesi objavili Postisti~ki manifest u prvom i
jedinom broju ~asopisa Postizam (Postismo), koji je odmah po
tom zabrawen. Arabal nikada nije pripadao ovom pokretu, ali
estetika wegovog dela nadahnuta je odnosom postista prema pod
svesti, ma{ti, spoqa{wem svetu i ose}aju za lepotu. Strogo kon
trolisane, tehni~ki precizne norme li{ene svih predrasuda
pri nagonu ma{te, svojstvene pripadnicima postizma, te osoben
jezik, humor i infantilni likovi glavna su odlika arabalov
ske estetike s kraja pedesetih i po~etka {ezdesetih godina.

PIKNIK
Dramu Piknik (Pic-Nic) Fernando Arabal pisao je i doteri
vao ~itavu deceniju. Prva verzija ove jedno~inke nastala je ka
da je Arabal imao dvadeset godina, 1952. Prvobitni naziv komada
bio je Vojnici (Los soldados), a pod kona~nim nazivom objavqen je
1961. u drugom tomu autorovih drama. Prvo kriti~ko izdawe po
javilo se 1977. u [paniji, a urednik i autor opse`nog predgovora
bio je Anhel Berenger (ngel Berenguer, 1943), profesor {panske
kwi`evnosti na Sorboni, u Wujorku, Bostonu i Alkali de Enares,
koji je doktorirao na dramskom opusu Fernanda Arabala. U prvoj
7 Arabalovo prvo pozori{te predstavqa prostorno ome|en cirkularni univerzum u kojem se,
okru`eni degradiranim predmetima, kre}u u sada{wem vremenu i bez perspektive liko
vi koji govore infantilnim jezikom i ~ije reakcije su potpuno strane onima koje bi odgova
rale tobo`wem stvarnom svetu dru{tvenog sistema u kojem pre`ivqavaju. 33
 verziji komada, koja je po stilskim karakteristikama bli`a ge
neraciji realista, pojavquju se samo ~etiri lika: gospodin i go
spo|a Tepan (~ije prezime aludira na prezime Arabalove majke:
Teran) i dva vojnika, ~ija imena su druga~ija. Za prvo, francusko
izdawe pod nazivom Pique-Nique en campagne, autor mewa imena
vojnika u Sapo (Zapo) i Sepo (Zepo), skra}uje scene i dodaje liko
ve i situacije. Delo je objavqeno u ~asopisu Les Lettres Nouvelles
1958, a praizvedbu je imalo na francuskom jeziku, 25. aprila 1959,
u re`iji @an-Marija Seroa (Jean-Marie Serrau). ^itavu deceniju
kasnije, Arabal je za francusko izdawe svojih drama8 uneo nove
izmene. Premda je sva svoja dela, izuzev nekoliko zbirki pesama,
napisao na {panskom jeziku, 1954. godine je upoznao svoju budu-
}u suprugu, Lus Moro (Luce Moreau), koja je ve}inu wegovih drama
prevela na francuski jezik, a prva je bila upravo Piknik.
Rade}i na verzijama ovog komada, Arabal je zapravo te`io
da zanemari tehniku generacije realista svojstvenu {panskom
pozori{tu nakon Gra|anskog rata. Tako|e je nastojao da pojed
nostavi situacije i dijaloge, a da komad ne izgubi na bogatstvu i
logici, i da izbegne svaku sli~nost sa stvarnim likovima, doga
|ajima, toponimima i jezi~kim aluzijama. Tema neuklapawa iz
op{tenih likova u odre|enu sredinu sveprisutna je u Arabalo
vom prvom pozori{tu:
En Pic-Nic, Arrabal establece ya la relacin de sus personajes
con la otra sociedad, con el sistema. Se trata, pues, a partir
de esta obra, de evidenciar el sistema de relaciones problem
ticas existente entre el individuo y su entorno social. En la ob
ra el autor inicia largo camino que le conducir a a la denuncia
de una sociedad decapitada.9 (Berenguer, 1977:62/63)
Ambijent u koji autor sme{ta radwu je bojno poqe, u jeku rata.
Sapo je sam na frontu i upla{en, a slobodno vreme ispuwava tako
{to {trika. Nare|ewa koja dobija telefonom do wega takore-
}i ne dopiru, on jedino `eli ne~ije dru{tvo, pa makar to bila i
koza. Za razliku od tipi~nog teat ra apsurda, Arabal od samog po
~etka postavqa svoja pravila igre. U trenutku kada se na Sapovom
radnom mestu iznenada pojavquju wegovi roditeqi s namerom da
provedu nedeqno popodne sa sinom, Arabal povla~i liniju izme|u
verovatnog i mogu}eg. Uskoro dolazi i neprijateqski vojnik, Se
po, za kojeg se ispostavqa da je poput Sapovog odraza u ogledalu i
da ih razlikuje jedino boja uniforme. S obzirom na te okolnosti,
8 Thatre 2, Christian Bourgois, Paris 1968.
9 Ve} u drami Piknik Arabal uspostavqa odnos svojih likova sa drugim dru{tvom, sa si
stemom. Zapravo, po~ev{i od ovog dela, autor predo~ava sistem problemati~nih odnosa iz
me|u pojedinca i wegovog dru{tvenog okru`enja. U ovom komadu pisac zapo~inje dug put koji
34 }e ga voditi ka prozivanju obezglavqenog dru{tva.
zarobqenik Sepo na kraju prijateqski obeduje s porodicom Tepan.
Dva lika koja je Arabal dodao u kasnijoj verziji komada jesu voj
ni bolni~ari koji uporno tragaju za mrtvima i povre|enima ka
ko bi ih odneli na nosilima i time ispunili svoju du`nost. Wih
dvojica su jedini koji }e ostvariti zamisao i ostati nepovre|eni
u ovom komadu. Gospodin i gospo|a Tepan poma`u Sapu i Sepu da
uvide apsurnost ratnog sukoba i predla`u im da prekinu rat.
Zadovoqni zbog takve odluke, s velikim olak{awem wih ~etvoro
zaple{u, i zaboravqaju na stvarnost oko sebe, na ~iwenicu da wi
hovom odlukom rat nije zavr{en. Trenutak pre mitraqeske paqbe
zazvoni telefon, ali ga oni ne ~uju. Svi ginu, u vazduhu ostaje je
dino muzika, a na scenu dolaze dvojica bolni~ara da kona~no oba
ve svoj zadatak. Arabalovu posebnu viziju stvarnosti ~ine rat (ni
jedan od glavnih likova nije svestan svoje funkcije u ratu, za koji
im nije pru`ena mogu}nost ne/pristanka), porodica (degradacija
porodi~nih odnosa i kriza u porodici kao instituciji), pojedi
nac (sistem gu{i svaku mogu}nost pojedinca da uti~e na sopstvenu
sudbinu) i smrt (kao jedini ishod za ta bi}a s margine).
Nakon detaqne analize likova, A. Berenger dolazi do zakqu~
ka da je protagonista drame gospodin Tepan, a imena vojnika Sapo
i Sepo dovodi u vezu sa {panskim re~ima cepo10 i cero11. S druge
strane, Irmgard Z. Anderson u tekstu From Tweedledum and Twe
edledee to Zapo and Zepo12 isti~e da se Sapo i Sepo razlikuju sa
mo po neznatnom detaqu u imenu, ba{ kao i neobi~ni blizanci13 iz
kwige Alisa u zemqi ~uda, te da je Piknik arabalovska adaptacija
poglavqa o wima u kwizi Luisa Kerola (Lewis Carroll). Zanimqiv
je podatak da je 1970. godine u [paniji po~ela da izlazi serija sli
kovnica ameri~kog pisca Arnolda Lobela pod nazivom Sapo14 y Se
po, ~iji originalan naslov je Frog and Toad. Glavni lik je visoka
dru`equbiva `aba zelene boje, dok je wegov najboqi drug oni`a
zdepasta `abica sme|e boje, {to direktno asocira na protivnike
sa bojnog poqa. Mo`emo pretpostaviti da su likovi iz Piknika, s
obzirom na ~iwenicu da je taj komad objavqen ranije, poslu`ili
kao nadahnu}e za {panski prevod omiqenih de~jih likova.
Centralni lik u drami, gospodin Tepan, povezan je sa svim
likovima, a naro~ito harmoni~an odnos ima sa svojim sinom.
Sapo je problemati~an lik, s obzirom na odnos prema ostalim
likovima i sa stvarno{}u, i predstavqa jezgro autorovog poi
10 U izgovoru: sepo klada, paw.
11 U izgovoru: sero nula, ni{tavno.
12 Romance Notes 15 (2), pp. 217220. Fernando Arrabals indebtedness to TLG. University of
North Carolina, Chapel Hill, 1973.
13 Wihova imena se u srpskim prevodima pojavquju kao Diladi i Dilada odnosno Nije [ija
i Nego Vrat.
14 Na {panskom: krasta~a. 35
 gravawa sa verovatnim i mogu}im, pomo}u kojeg Arabal stvara
posebnu atmosferu na sceni. Tre}i lik po zna~aju u ovom komadu
je neprijateq Sepo, usamqen i o~ajan poput svog brata blizan
ca. Lik majke odlikuju ne`nost i strogo}a, kao i velika qu
bav prema bitkama koju neguje od detiwstva, dok u bolni~arima
prepoznajemo efikasnu pripadnost sistemu, jedinu pravu vezu sa
ratom. Mo`emo re}i da ovim komadom Arabal nastoji da izrazi
odnos izme|u grupe sa~iwene od nekoliko pojedinaca i sistema
~ije funkcion isawe ne razumeju, a zbog kojeg su se na{li u spe
cifi~noj ratnoj situaciji. Tog recepta }e se dr`ati i u bu
du}im komadima, a pola veka kasnije }e izjaviti:
Para m el teatro sigue siendo una ceremonia: es un ban
quete sacrlego y sagrado, ertico y mstico, que abarcara
todas las facetas de la vida, incluyendo la muerte, en el que
el humor y la poesa, la fascinacin y el pnico ser an uno15
(Arrabal, 2000:23)

PIKNIK (NA FRONTU) NA

POZORI[NIM SCENAMA U SRBIJI
Najuspe{niji i najizvo|eniji Arabalov komad Piknik pra
izvedbu na srpskom jeziku imao je 4. aprila 1968. u Narodnom po
zori{tu u Pirotu. Re`iju je potpisao Marislav Radisavqevi},
scenogafiju Boris ^er{kov, autor kostima bila je Biqana Kr
sti}, izbor muzike na~inio je Radisav Dimitrijevi}, a uloge su
tuma~ili Mladen Nedeqkovi} (Zapo, vojnik), Stojanka Grozda
novi} (G|a Tepan), Radisav Dimitrijevi} (G. Tepan) i Stojanka
Miti} (Zepo16, neprijateqski vojnik).
Osam meseci kasnije, 10. decembra 1968. ista autorska eki
pa uz napomenu da je Radisav Dimitrijevi} sada potpisan kao
autor maski i igara predstavu je premijerno izvela u Narodnom
pozori{tu u Ni{u. Zapa je ponovo igrao Mladen Nedeqkovi},
Radislav Dimitrijevi} bio je Zepo, Evgenija Vugdeli} tuma~ila
je ulogu gospo|e Tepan, a Dobrosav Vu~kovi} gospodina Tepana.
Zanimqivo je da u ovim izvedbama nema vojnih bolni~ara, {to
nas navodi na pomisao da je kori{}ena neka od prvih verzija
Arabalovog teksta. Predstave su izvedene pod nazivom Piknik
na frontu, prema francuskoj verziji komada.
Ovde vaqa napomenuti da je 1973. godine snimqen 40-minut
ni televizijski film Piknik na frontu u re`iji Vladimira
15 Pozori{te je za mene i daqe ceremonija, svetogrdni i sveti, eroti~ni i misti~ni banket
koji obuh
vata sve aspekte `ivota, ukqu~uju}i i smrt, u kojem humor i poezija, op~iwenost
i panika, postaju jedno.
36 16 Podatak je preuzet iz kwige Pozori{ni `ivot u Srbiji 19441986 dr Petra Volka.
Mom~ilovi}a, u kojoj je Ivica Vidovi} tuma~io ulogu Zapa, Ni
kola Kole Angelovski bio je Zepo, Rade Markovi} i Renata Ul
manski bili su gospodin i gospo|a Tepan, a kao bolni~ari poja
vili su se Vlasta Velisavqevi} i Miwa Vojvodi}.
Naredno pozori{no premijerno izvo|ewe, ovoga puta na ma
|arskom jeziku i pod nazivom Tbori piknik, zabele`eno je 23. ma
ja 1982. u Novosadskom pozori{tu. Tekst je na ma|arski preveo
Lazar Bajomi Endre, rediteq predstave bio je Radoslav Dori},
scenografiju je osmislio Du{an Risti}, a kostime Branka Pe
trovi}. U predstavi su igrali Lszlo Fldi (Zapo), rpd Farag
(Tepan ur), Mtys Psthy (Zepo), Ibi Romhnyi (Tepanne), Lszlo
Trteli (Elso szanitec) i Nndor Szilgyi (Msodik szanitcz).
Marislav Radisavqevi} ponovio je re`iju ovog Arabalovog
komada 1992. godine u Gradskom pozori{tu u Svetozarevu, a go
dinu dana kasnije Piknik na frontu izveden je u Narodnom po
zori{tu To{a Jovanovi} u Zrewaninu. Re`iju, scenografiju i
dizajn kostima potpisao je Ivica Klemenc, a uloge su tuma~ili
Jovan Tora~ki (Zapo), Mirko Panteli} (Zepo), Selimir To{i} (G.
Tepan), Neda Arneri} k. g. (G|a Tepan), Miloje Ivanovi} i Dragan
\or|evi} (bolni~ari). Premijera je bila 12. novembra 1993.
Iste sezone Piknik na frontu postavqen je na scenu Narod
nog pozori{ta u Leskovcu, u re`iji Dragana Mi}alovi}a. U ovoj
postavci, ~ija je premijera odr`ana 9. marta 1994, akteri su bili
Predrag Gazibara Smiqkovi} (Zapo), \or|e Tomi} (Zepo), Mirjana
Qubi} (G|a Tepan) i Bogoqub Miti}/ Dragan Mi}alovi} (G. Tepan)
Andra{ Urban re`irao je za sada posledwu verziju Piknika
na frontu u suboti~kom pozori{tu Kostolawi De`e u sezoni
2001/2002, na ma|arskom jeziku. Zapo je bio Zoltan Molnar, Zepo
Ferenc Katko, Gospodin Tepan Arpad ^ernik, uloga Gospo|e Te
pan poverena je Ferencu Peteru, a u rediteqevoj adaptaciji ume
sto vojnih bolni~ara pojavquju se bolni~arke, Suzana Vukovi} i
Imelda Vere{. Scenografiju je osimislio Atila Uri, a kostime
Aleksandra Pe{i}.
Fernando Arabal postao je mnogo ranije poznat i izvo|en u Sr
biji nego u svojoj domovini. Tek nakon Frankove smrti, [panija je
po~ela da otkriva sve {to je bilo zabraweno: Vaqe Inklana (Valle-
Incln), Garsija Lorku (Garca Lorca), Brehta (Brecht), Olbija (Al
bee), Petera Vajsa (Weiss), Buera Vaqeha (Vallejo), Alfonsa Sastrea,
Fernanda Arabala. Francuska je tada ve} uveliko bila Arabalo
vo kona~no odredi{te, zemqa u kojoj je mogao slobodno da `ivi i
stvara. Ipak, wegovo delo nikada nije izgubilo {panskog duendea,
dobrog duha wegove kreat ivnosti. Natural y bestial, melanclico y
corporal, el teat ro de Arrabal es autnticamente espaol (...)17 (Cana
17 Prirodno i divqe, setno i telesno, Arabalovo pozori{te je autenti~no {pansko. 37
 vaggio, 1995:332), a svedok wegove originalnosti je ve} pola veka i
ovda{wa pozori{na publika, pred kojom su, osim Piknika, izve
deni i komadi Fando i Lis, Na redu je [panija, Grobqe automobi
la, Qubavno pismo, ^ekaj me na nebu qubavi moja i Dali-Pikaso.

BIBLIOGRAFIJA
Arabal, Fernando. Pic-Nic, El Triciclo, El Laberinto (edicin de
ngel Berenguer). Madrid: Ctedra, 1977 (2000).
Berenguer, ngel. Introduccin en Pic-Nic, El Triciclo, El La
berinto (edicin de ngel Berenguer). Madrid: Ctedra, 1977 (2000).
Arabal, Fernando. El cementerio de automviles / El Arquitecto
y el Emperador de Asiria (edicin de Diana Taylor). Madrid: Cte
dra (Letras Hispnicas), 2000.
Antolog a del teatro espaol (edicin Mercedes Chozas). Ma
drid: Espasa Calpe (Austral Teat ro), 2007.
Sanz Villanueva, Santos. Historia de la literatura espaola 6/2
(literatura actual). Barcelona: Ariel, 1994.
Canavaggio, Jean. Historia de la literatura espaola, tomo VI, El
siglo XX (Edicin espaola a cargo de Rosa Navarro Durn). Barce
lona: Ariel, 1995.
Fernando Arrabal 50 aos de exilio definitivo in La Ratonera
revista asturian a de teatro No. 16. Gijn, 2006.
Gazarian-Gautier, Marie-Lise. Fernando Arrabal: genio o
santo? in La Ratonera revista asturiana de teatro No. 16. Gijn,
2006. pp. 1621.
De Toro, Alfonso y Wilfried Floeck (eds.). Teatro espaol con
temporneo autores y tendencias. Kassel: Edition Reichenberger,
1995.
Berenguer, Angel. El primer teatro de Fernando Arrabal in
Historia y cr tica de la literatura espaola (coord. por Francisco Ri
co) Vol 8, Tomo 1, (poca contempornea, 19391975 / coord. por
Domingo Yndurin), pp. 632638.
Garca Ruiz, Victor y Gregorio Torres Nebrera (directores). Hi
storia y antolog a del teatro espaol de posguerra (19401975), Vol.
IV: 19561960. Madrid: Fundamentos, 2004.
Volk, Petar. Pozori{ni `ivot u Srbiji 19441986. Beo
grad: Institut za pozori{te, film, radio i televiziju Fakulte
ta dramskih umetnosti, 1990.
Godi{wak pozori{ta Srbije 1981/1982, Novi Sad: Steriji
no pozorje, 1983.
Godi{wak pozori{ta Srbije 1992/1993 i 1993/1994, Novi
Sad: Sterijino pozorje, 1995.
38
 SAVREMENA IRANSKA POEZIJA
Prevela s persijskog i napisala bele{ke o piscima
Jelena Mandi}

[eida Mohammadi
MOJE RUKE PONOVO DRHTE MONOLOG
Kada
nebo
navu~e svoj zastor preko svoda, i
kada dosadna ki{a pada, i
kada mojoj ru`i~astoj lutki
nedostaje sunce...
Pomisao na tebe me gu{i.
Kada
{oqa ~aja na stolu
poput vrane zuri u mene
moje grlo po~ne da ispu{ta krike
~asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik...
Telefon poludi zbog ti{ine,
i ja se rastu`im zbog tebe.
Mirisi napuste ku}u.
Sre}a nestane.
Dok se prqav ve{
i daqe okre}e i okre}e...
Maj~ine srebrne ka{ike lagano se pomeraju i zveckaju
u kuhiwi. Neispeglane ko{uqe
preba~ene su preko kaktusa. Obuvam tvoje prqave ~arape i
ple{em 39
 u tvojim crnim prugastim pantalonama. Ku}a se okre}e oko
ve{ ma{ine,
oko moje glave. Prqavo posu|e poigrava na kuhiwskom podu.
Vi~em na saksije cve}a i duvam sve}ice. Sre}an mi ro|endan!
Udaram po pisa}oj ma{ini i obliva me hladan znoj tvojih
ruku.
Mewam kanale da bih umirila svoje nate~ene o~i.
Mrzim ru`i~asti lak koji sam na{la na klaviru.
^asovnik crnog kquna
sve do jutra
^asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik...
Sada
`ute padine platana
i auto-put 118...
ne pribli`avaj mi se.
Jagode,
poput tvojih izliva qubavi,
teraju me na povra}awe,
Ovog meseca,
tog meseca,
po~ela sam da te mrzim.
Mrzim te.

[EIDA MOHAMMADI jedna od najzna~ajnijih savremenih iran-

skih pesnikiwa, ro|ena je u Teheranu. Diplomirala je persijski je-
zik i kwi`evnost, objavila je tri zbirke poezije, a wena tre}a kwi-
ga, Prikazi vo|ewa qubavi, objavqena je 2007. Wene pesme su prevedene
na mnoge jezike, ukqu~uju}i engleski, francuski, turski, kurdski i
{vedski.

Persis Karim
U SLAVU VELIKIH NOSEVA
Ja sam jedina od ~etiri sestre
koja nije oti{la pod no`.
Oduprla sam se prekliwawima moje tetke i sestara
da postanem lep{a, vi{e nalik sebi.
Odlu~ila sam da zadr`im svoju gospodstvenu surlu
i da ne smawujem wenu veli~inu.
Prija mi, pretpostavqam, poreklo mog oca,
40 svih onih qudi koji `ive u su{nim, toplim predelima
Mediterana, na visokim pustiwskim visoravnima,
i koji se rashla|uju pomo}u nazo-termo-regulacije.
Moj biv{i de~ko, Jevrejin, imao je obi~aj da ka`e: kako gojimi
uop{te uspevaju da di{u kroz onakve naprave?
Na dan mog ven~awa moj mu`, tako|e Jevrejin
i poprili~no obdaren u tom predelu lica,
na kraju svog bra~nog zaveta rekao je nisam siguran u qubav,
ali zato sam siguran: ako budemo imali dete, on ili ona
}e imati ba{ veliki nos. Kada mu nosom golicam
lice, on se svaki put izmakne, {trecne se
na wegovu hladno}u. Suprotno ustaqenom verovawu, nos
nema samo estetsku vrednost on meri i spoqa{wu
temperaturu.
I jo{ jedna stvar koju sam shvatila u vezi sa nosom
~ulo mirisa je jedno neprocenqivo ~ulo, mo`da dar.
Zamislite samo na~ine na koje bi se ono moglo izo{triti:
jasmin, pita sa jabukama, {afran, limun, ru`a
mogli bi imati ja~i miris, u zavisnosti od polo`aja
i ugla tog mesnatog uzvi{ewa. Priznajem da nemam
nau~ne dokaze o tome, ali zaista se pitam
{ta se dogodi kada osoba promeni
stvari koje su jo{ od ro|ewa bile deo we.
Cela industrija proizi{la je iz nastojawa `ena u Iranu
da opona{aju plavokose filmske zvezde sa malim nosevima
zaboravqaju}i na sopstvenu o~aravaju}u lepotu
koja se razvijala hiqadama godina da bi je potom
nipoda{tavao
neko ko je nametnuo da su najlep{e `ene
one koje su obrijane, po~upanih obrva, utegnute,
ise~ene, izbodene i pod{i{ane. Za mene je nos kao veliko
umetni~ko delo
koje ~eka da bude otkriveno. Poput onih kraqeva i wihovih
ogromnih noseva
oslikanih na zidovima hramova, papirusu, pe}inama,
raznobojnim
majanskim piktogramima kao {to je Popol Vuh. Nos je bio
simbol
plemstva i vite{tva. Svaki kraq koji je imao mali nos
smatran je slaba{nim i nemo}nim.
Ovih dana dobijam mno{tvo mejlova u kojima se nudi uve}awe
penisa. Ali to je ne{to skriveno, vidqivo samo 41
 u spava}oj sobi za vreme predigre. Nos je jasan pokazateq
ne~ije obdarenosti mapa qudskog lica.
Prou~avam noseve qudi kako bih otkrila wihovo poreklo
kada se zagledam, shvatim koliko se ono zapravo razlikuje.

PERSIS KARIM ro|ena je u San Francisku. Wen otac je bio porek-

lom Iranac, a wena majka je bila Francuskiwa. Karim je odrasla
u Kaliforniji. Nakon diplomirawa, zainteresovala se za svoje
iransko nasle|e, po~ela je da u~i persijski jezik, a kasnije se pri-
kqu~ila grupi iranskih aktivista (doseqenika) koji su otvoreno
kritikovali dru{tveno-politi~ka zbivawa u Iranu za vreme Islam-
ske revolucije i Prvog zalivskog rata. Karim je urednica dva zbor-
nika savremene iranske poezije i proze, Let Me Tell You Where Ive
Been: New Writing by Women of the Iranian Diaspora (2006) i A World
Between: Poems, Short Stories and Essays by Iranian-Americans(1999).
Tako|e, osniva~ je Udru`ewa iransko-ameri~kih pisaca, predaje
engleski jezik i komparativnu kwi`evnost na Univerzitetu u San
Hoseu, Kalifornija.

Granaz Mousavi
MASKIRNE UNIFORME
Viku pra{wave dece
smewuju zvuci flauta.
Za decu u uskim ulicama pi{toq
~ine dva spojena prsta,
a umreti
zna~i za`muriti i vaqati se u blatu.
Sutra
}e improvizovani pi{toqi biti ostavqeni i zaboravqeni
na palubama brodova od papira,
i maskirne uniforme, nekada prevelike za decu
{irom sveta,
bi}e im taman.

GRANAZ MOUSAVI ro|ena je u Teheranu. Objavila je ~etiri zbirke

pesama, trenutno je na doktorskim studijama filmske re`ije. Jedan
od wenih najpoznatijih filmova je Moj Teheran na prodaju (2009), u
kome istra`uje andergraund umetni~ku scenu Teherana. @ivi i radi
u Sidneju, u Australiji.

Reza Baraheni
[AH I HOSEINZADE
[ah je dao sva ovla{}ewa
42 Hoseinzadeu
jednom je pokupio nas {estoricu vezanih o~iju
ubacili su nas u kamion sat pre
svitawa odveli su nas iz grada zatim
vratili u grad izgledalo je
kao da sawamo da putujemo iz jednog mesta u drugo zatim
su nas izbacili iz kamiona i vezali za {est gvozdenih
stubova
zatim smo ~uli dobro poznat glas i naredbu:
mirno!
priprema!
ni{ani!
pali!
sva {estorica smo se upi{ali u ga}e!
skinuli su nam povez
Hoseinzade i Azudi stajali su u }o{ku
i umirali od smeha!
mislim na Doktora Hoseinzadea i Doktora Azudija!

REZA BARAHENI je ro|en u Tabrizu. Predavao je engleski jezik

i kwi`evnost na Univerzitetu u Teheranu. Bio je deo pokreta za
za{titu qudskih prava i ravnopravnost `ena u Iranu, zbog ~ega
je dobio otkaz. Nakon toga, dr`ao je ~asove kreativnog pisawa i
kwi`evne teorije, najpre u ku}i svojih prijateqa, a potom u podrumu
svoje ku}e. Zbog svog azerskog porekla ~esto je bio zatvaran i mu~en za
vreme autoritarne vlade {aha Reze Pahlavija, ali i nakon Islamske
revolucije i uspostavqawa jo{ okrutnijeg teokratskog re`ima
ajatolaha Homeinija. Bio je primoran da napusti Iran (1996) i
preseli se u Ameriku, gde je sara|ivao sa Arturom Milerom, Alenom
Ginzbergom, Kurtom Vonegatom, Filipom Rotom i mnogim drugim
pesnicima i piscima. Objavio je preko pedeset kwiga poezije, proze i
kwi`evne kritike. Trenutno `ivi i radi u Kanadi.

[ams Langerudi
PESMA 25 / BELE[KE ZA DRVENOG SLAVUJA
Sloboda govora je ugu{ena
~ak ni da{ak vetra
ne mo`e
da sa mrtvih
i wihovih crnih trepavica
pobedonosno
oduva mrave i travu.
Sloboda govora je ugu{ena
mu~enici
ne progovaraju. 43
 Sloboda govora je ugu{ena
stojite u redu za hleb
i nemate pravo
glasa.

PESMA 36 / BA[TOVAN PAKLA

Zakasnio si, Mojsije!
Vreme ~uda je pro{lo
Daj svoj {tap ^arliju ^aplinu
Pa da se malo nasmejemo

MOHAMMAD [AMS LANGERUDI je ro|en u Langerudu. Wegova poro-

dica se prezivala Gilani da bi kasnije wegov otac promenio prezime u
[ams. Objavio je nekoliko zbirki poezije, dva romana i ~etvorotomnu
antologiju savremene persijske poezije, Analiti~ka istorija savre-
mene persijske poezije (1998). Trenutno `ivi i radi u Teheranu.
Jelena Mandi}

44
 Rolf Enger
POSLAO ME JE TVOJ OTAC
Prevela s norve{kog Marija Popin ]ori}

Po~elo je senkom iza kqu~aon ice. Zatim je preraslo u ose}aj

da je neko sve vreme u mojoj sobi. Kasnije sam po~eo da ose}am ne
~iji dah za vratom dok sam sedeo za pisa}im stolom. Postepeno je
on jednostavno izrastao, ni iz ~ega, zgu{wavao se kao oblak gasa,
postajao sve jasniji i jasniji u konturama, ukazivao se...
Stalno ga zapitkujem:
Ko si ti? Za{to ne prestane{ da ovako ide{ za mnom, za
{to se ne vrati{ tamo odakle si do{ao?
Ali on ne odgovara kada ga to pitam.
Nikad mu ne ~ujem korake na stepenicama kada dolazi, ni
ti ikada ~ujem da se vrata za wim zatvaraju kad odlazi. Ona su,
ipak, dobro zatvorena i mo`da zakqu~ana kad ustanem da prove
rim. Mo`e li prolaziti kroz zidove?
S po~etka se dr`ao u pozadini, stajao bi tako u jednom uglu
sobe i posmatrao me, bez ijedne re~i. Povremeno bi se ~uo wegov
uzdah, to je bilo sve. Onda je postepeno postajao sve odva`niji i
uporniji. Nakon samo nedequ dana istupio je iz svog ugla i po~eo
da se me{a u moje stvari.
Skromnost je vrlina rekao je.
Nagnuo bi mi se nad rame i skoro ~eprkao po mom mastilu dok
pi{em. Kada bih seo za pisa}u ma{inu, odmah bi se i on tu na{ao
i spustio prst na tipku za korekturu.
Kad se vratim iz kupovine u gradu, po pravilu stoji pored
vrata i ~eka. Zapravo, ne mogu se setiti nijednog izuzetka od ovog
pravila.
Kupio bih mo`da malo hrane, nekoliko kwiga i par LP-plo
~a. Po~iwe da pretura po mojim kesama i insistira na tome da
prebrojim novac koji mi je preostao u nov~aniku.
Ti si budala koja novac tro{i na nepotrebne stvari re
kao bi.
Zatim bi me dugo posmatrao, gotovo o~inski, i rezignirano
vrteo glavom. 45
 Neretko imam `equ da se provozam u svom novom automobilu.
To je ne{to {to radim zbog toga {to se za volanom dobro ose}am.
Vaqda je to ose}aj da ne~im vladam... I tada mi je glava bistra i
mogu da razmislim o stvarima. To je izuzetan auto!
Ali izgleda da ni u kolima vi{e nemam mira. Vozim tek ne
kih par stotina metara, kad se on pojavi na zadwem sedi{tu i
po~ne da se ceri i lako me tap{e po ramenu. Prvo }uti, dok ja mo
zgam kako on uop{te ulazi u moj zakqu~ani automobil bez kqu
~eva. Ali ne pro|e mnogo pre nego {to po~ne da se bavi mojom vo
`wom.
Nisi video onog pe{aka? Za dlaku! ka`e, ili boqe re~e
no: urla mi u uvo.
Opet si u{ao u pogre{nu traku... Jesi li slep, ili {ta? Ov
de je zabraweno polukru`no! E sad mora{ da se sabere{, vozi{
kao neka baba!
Tako on nastavqa. U beskraj. Postajem uznemiren i qut.
Zna da sam malo nesiguran kada treba da preteknem kamione
s prikolicama. Kad se na drumu zaglavim iza neke takve stonoge,
navali na mene kao kobac:
Ne mo`e{ tako da ostane{ i gwavi{. Zar ne vidi{ da iza
tebe ima mnogo onih koji ho}e da preti~u? Usporava{ saobra}aj,
to ti radi{!
Wegova presuda je nemilosrdna: ja sam beznade`an voza~.
Ose}am da vi{e ba{ ni~im ne upravqam...
I tako on gwavi i gwavi, sve dok pritisak ne postane preve
lik, i ja rizikujem, gotovo zatvaram o~i i oprobavam sre}u. Za
tim pritiskam pedalu gasa sna`no i skre}em ulevo, dok sve vre
me mislim kako ovog puta... ovog puta ne}e dobro pro}i. Sekunde
su duge i trepere. Vu~em se kao pu` pored beskrajne prikolice.
Motor zavija. I ja se na jedvite jade ubacujem u odgovaraju}u tra
ku tik ispred automobila koji mi dolazi u susret. Uzdi{em sa
olak{awem, ali to ne zna~i da mi ruke malo ne drhte, dok ih ner
vozno preme{tam na volanu. Neprijatna situacija. U odnosu na
wega poni`avaju}a. Opet je pobedio, naveo me je upravo tamo gde
je hteo. Kada vidi kako me obuz ima `arko rumenilo stida, kao da
se dobro zabavqa.
He, he dopire od wega.
Jedino tako ume da se smeje.
Ba{ si vozio uzvikuje he, he.

On je napast. Optere}ewe je imati ga stalno za petama.

Naravno da mogu o{tro da razgovaram sa wim, a to sam i ra
46 dio. ^ak vi{e puta. Molio sam ga da ode, da iz mog `ivota ide
do|avola. Ali kad ja to ka`em, pravi se kao da ne ~uje, pogle
da me snishodqivo sa izrazom lica koji pita ne{to si rekao.
Nema svrhe. Hladan je kao led. Nepokolebqiv. To je ono {to me
iscrpquje, {to me obeshrabruje i ~ini malodu{nim; ta wegova
ravnodu{nost prema svemu {to ja mislim, to wegovo pomawkawe
sposobnosti u`ivqavawa, ta wegova tvrdokorna taktika koja se
zasniva na tome da me potpuno ignori{e.
Ali, bar mi reci odakle si do{ao ka`em ja.
Za~udo, odgovara mi na ovo pitawe. Da li to ne{to zna~i, to
{to je izabrao da odgovori upravo na ovo pitawe?
Ovamo me je poslao tvoj otac odgovara on.
Moj otac... stari mesar? Ne shvatam... Moj otac je odavno
umro.
Ali on sada }uti i pqeska po jednoj muvi koja mu je na po
dlaktici. Zatim se udaqava i na gramofonu pu{ta plo~u za koju
zna da je ne volim.

U posledwe vreme je po~eo da me uznemirava i tokom no}nog

odmora. De{ava se da se usred no}i probudim od hladno}e i usta
novim da mi je jorgan smotan u klupko oko stopala. Mora da on to
radi. Verovatno se u{uwa u sobu tokom no}i, pa`qivo skine pre
kriva~ sa mene, iskqu~i panelni radijator i ostavi me da tako
le`im, dok ne po~nem da se smrzavam i ne probudim se.
U drugim prilikama, a to je jo{ gore, ule}e u moju sobu, usred
no}i, prave}i u`asnu buku. Naglo me podigne iz kreveta i krene
da igra sa mnom po dnevnoj sobi sve dok se sasvim ne razbudim. A
onda mi je nemogu}e da ponovo zaspim.
Jedne no}i me je iscrpeo igrom, i ja tako sedim zadihan u na
slowa~i, a on ka`e:
Ti vozovi o kojima pi{e{... Ti pi{e{ o smrti, jesi li to
znao? Zar nisi ~itao {ta ka`e tuma~ewe snova u psihoanali
zi?... Da putovawa vozom simbolizuju smrt...
Ali to uop{te nije ono {to ja ho}u. Ja ne mislim tako.
Glas mi zvu~i o~ajni~ki. Wega to oraspolo`uje. On se smeje.
He, he... he, he.

Jedan mlad par kora~a parkom ruku podruku.

Ona je plavokosa, hod joj je lak i gibak. On nije mnogo vi{i
od we, ali le|a su mu uspravna, a koraci mirni. Wih dvoje kora
~aju u ritmu.
S vremena na vreme on nagiwe glavu ka woj. Usta mu se u osme
hu pomeraju, a ona mu klima glavom i smeje se. On je uhvati ~vr{-
}e za ruku i odvodi me|u stabla. Koraci su im jo{ uvek u ritmu.
Jedna belo okre~ena klupa se vidi, a iza we gusta leja cve}a. 47
 Mladi par se sme{ta na klupi, i wih dvoje se zbijaju jedno uz
drugo. Wena glava je na wegovom ramenu. U wegovim rukama wene.

Jeste, o sebi govorim u tre}em licu. Zbog ~ega to radim? Mi

slim da mora biti zato {to `elim da to malo od sebe odgurnem, da
nekako posmatram sa odstojawa.
Jer ono {to se tog dana desilo u parku jeste da je on do{ao
klate}i se u hodu. Gwavator... Mada, desilo, a zapravo je to bilo
planirano. Seo je na slobodno mesto pored we na klupi. Zatim se
nagnuo ka woj, sna`no je privukao k sebi i po~eo da joj {apu}e na
uvo. Tako su sedeli neko vreme. Ja sam sedeo i cupkao u mestu. Po
vremeno bi podizali pogled ka meni. Tu sam ja bio vi{ak. [apu
tao joj je na uvo i osmehivao se malo prezrivo. Ona je slu{ala i
sme{ila se blago zbuwena, s vremena na vreme bi zagrizla dowu
usnu. Nije se moglo lako znati da li je to radila u nedoumici, ili
je to bilo zato {to je htela da prigu{i smeh.
Ne znam {ta je on rekao. Znam samo da su moja milovawa sada
u`urbana, kao da me wen dodir pe~e...

Skromnost je vrlina on obi~no ka`e.

Da ustanem i udarim ga?

Da!
Ulazim mu u vidokrug i podi`em pesnicu kako bih ga udario.
Ali on stoji tamo, jednako miran. Ne odstupa ni korak, u za{titu
ne podi`e ~ak ni prst. Ne polazi mi za rukom da ga udarim. Sla
bost mi obuzima telo. On ume da me pogodi tamo gde sam slab.
Trebalo je da udari{ ka`e to bi ti prijalo.

Ko si ti?
Vi~em.
On sada govori. Sada, kada sam se umirio i zatvorio u sebe.
On obja{wava.
Zar ne vidi{... zar nisam isti kao ti ka`e on po na~inu
na koji govorim, po hodu kao guska, sa istaknutom zadwicom, nos,
o~i... Morali bismo biti u rodu, ne misli{ li?
Ne odgovaram, bacam se na krevet i jastukom prekrivam glavu.
Ali nisam ti brat, nisam ti ro|ak, ni daqi ro|ak...
Guram prste u u{i. Ne mogu vi{e da izdr`im.
On je nadmo}an.

ROLF ENGER (Rolf Enger), ro|en je 1960. u obalskom gradi}u

Mos, i `ivi u Bergenu. Pisac je i novinar. U vreme objavqivawa de
bitantske pri~e Poslao me je tvoj otac (1984) studirao je kwi`ev
48 nost na Univerzitetu u Bergenu.
 Zajedno sa jo{ jednim piscem 1988. godine objavquje prepev
francuske poez ije. Prvu zbirku novela objavquje 1989, a zatim sle
di vi{e zbirki, kao i romana. Dobitnik je Nagrade Hilmar Orud
(1989), koju dodequje Nedeqa literature u Sarpsborgu, a 2000. godine
je, zajedno sa jo{ jednim scenaristom, nominovan za Nagradu Aman
da za kratak film Plava Java.
Pri~u Poslao me je tvoj otac objavila je izdava~ka ku}a Asche
houg u okviru zbirke debitantskih literarnih tekstova, a Mostovi
je objavquju uz saglasnost autora.
Marija Popin ]ori}

49
 Tune [jernli
SVI SU POKAZIVALI NA MENE
Prevela s norve{kog Marija Popin ]ori}

Zveckawe fla{a o staklo. Veseli, glasni qudi zbijeni na

dvadeset pet kvadratnih metara garsowere u Ulici Parkvejen.
Gust dim. Neko je otvorio prozor, za trenutak je sobom prostru
jala hladna zima Osla pre nego {to je onaj kome je promaja uda
rila direktno u vrat, zahtevao da se prozor zatvori. Osetio sam
kako mi znoj klizi niz le|a dok sam sedeo na prestolu jedine sto
lice sa drvenim naslonom, na par metara iznad onih koji su do
bili mesto na sofi.
Osmehivao sam se kao op~iwen. Poku{avao sam da mewam iz
raze lica: zainteresovano se sme{io, prijateqski, znala~ki, bi
vao ironi~no nasmejan, srda~no nasmejan, sve po potrebi... I tako
dva sata. Usta su mi se uko~ila u horizontalnu, bolnu liniju. Do
|avola, gde je Hilde? Zbog ~ega me je uop{te molila da do|em?

Po~iwe mi prehlada kukao sam joj preko telefona, ali je

ona rekla da je to ~ista glupost i da su u ovo vreme svi prehla
|eni, a da }e biti premalo mu{karaca ako se ja ne pojavim, i da
treba da do|em u pola osam. Nisam mogao da na|em vi{e opravda
wa. Poslu{an kao pred krizmu, pojavio sam se sa zaka{wewem ne
du`im od jednog sata.
Stigao si, Martine rekla je Hilde i odlu~no me gurnula u
krug nepoznatih lica. Naslepo sam klimao glavom u svim pravci
ma. I Svi pozdravite Martina komandovala je ona pre nego {to
me je smestila u nesre}nu stolicu i nestala kako bi se pobrinula
za picu ili salatu ili {pagete, ili {ta god da je to bilo.
Onda, ~ime se bavi{ upitala je lepa, tamnokosa devojka
koja je sedela na sofi.
Studira{, ili...
Takva pitawa su ne{to najgore {to znam. Mogao sam da ka
`em, da, istoriju, a mogao sam da ka`em norve{ki, i sociologiju
i nema~ki, ali za{to bih joj pri~ao da sam se vrteo tamo-amo, od
50 jednog predmeta do drugog, i da sam uzeo kredit u ~etvrtom seme
stru bez ijednog zavr{enog ispita. I za{to bih joj ispri~ao da
sam upravo izgubio honorarni posao no}nog ~uvara u jednom ho
telu zbog toga {to sam popio nekoliko piva i zaspao na recepci
ji, a neko je iskoristio priliku da zabode nos u kasu.
Istoriju rekao sam, i to je bilo to.
Posle toga sam usta otvarao samo da bih pio crno vino. Po~eo
sam da ose}am kako moje }utawe svetli kao neonska reklama sa
postoqa na oblakoderu. Ali {ta je onda trebalo da ka`em?
S moje leve strane bio je jedan neobrijani filozof koji se
spremao da ubere aplauz za svoja promi{qawa o @ivotu i Smrti
i @ivotu posle Smrti i Maloj Vasion i i Velikoj Vasioni i Bog,
nadam se, zna o ~emu sve. Dodu{e, ja ba{ nisam neki stru~wak
za metafiziku, pa sam ga pustio da nastavi. Fragmenti diskusije
brujali su mi u desnom uhu. ^ovek pored mene je sedeo delimi~no
le|ima okrenut ka meni, pa sam morao da se nagnem daleko, u stra
{no neprijatan polo`aj, kako bih razabrao o ~emu se pri~a. Argu
menti su leteli kroz vazduh kao pingpong loptice, bap, fiju, bop,
jedan-jedan, dva-jedan, dva-dva. Brzo sam ponovo uvukao glavu.
Kad bih samo mogao da se setim ne~eg {to bih rekao. Ne~eg
pametnog. Ali nisam znao {ta bi to trebalo da bude.
U svakom slu~aju, najboqe je bilo dr`ati jezik za zubima.
Nikad se ne zna {ta mo`e iza}i iz usta ako ~ovek rizikuje da ih
otvori. Tako je to sa mnom, odjednom mi se slova zbrkaju i nastanu
~udne re~i o kojima nikad nisam razmi{qao.

Kao pre neki dan, kada sam sam stajao u redu u kantini, i kada
je na mene do{ao red, a ja jo{ nisam odlu~io {ta da uzmem, dok su
se iza mene razdra`eno gurkali, a ja o~ajni~ki tra`io zemi~
ke sa namazom, a onda sam gospo|u iza pulta upitao glasno i ja
sno da li imaju MALO JEBANE ZEMI^KE1, a ona je pocrvenela,
dok su se drugi smejali, a meni ni{ta nije bilo jasno, a onda sam
shvatio i momentalno po~eo da se znojim, tako da su mi se stakla
nao~ara zamaglila, pa sam morao naslepo da se od{uwam iz re
da, ni{ta ne kupiv{i. Malo jebane zemi~ke. Gospode Bo`e. Cela
kantina je, naravno, shvatila da je pro{lo vi{e od sedam meseci
od posledweg puta... nije mogu}e.

Dakle, najboqe je bilo dr`ati jezik za zubima. Pored toga, sad

mi je sused diskutant sasvim okrenuo le|a. Gutao sam prili~nu
koli~inu crnog vina, prebacivao jednu nogu preko druge, i obrnu
to. Iznova sam punio ~a{u. Kad bih samo mogao da kontroli{em
lice. Diskretno sam poku{avao da skupim usta, onda zinuo, zatim
pu}io usne, gimnasticirao prokletim mi{i}ima lica, ali mi je
1 Do izmene zna~ewa je do{lo usled permutacije u slogovima. (Prim. prev.) 51
 za rukom po{lo samo nekoliko trzaja pre nego {to je neki mali
|avo ispod oba uha formirao uglove usana u taj isti tupavi kez.
Dve devojke su odjednom dobile napade smeha. Crni ponor u
stomaku. Da li su se meni smejale? Devojke su grcale od smeha ko
ji je zarazno prelazio na druge, ~emu su se smejali, vaqda ne me
ni? Netremice sam gledao na drugu stranu. Ako se meni smeju, ne
`elim to da znam. Pretvaraj se kao da se ni{ta ne doga|a, to je
bio moto mog oca i dobar savet kada su me zadirkivali u de~a~
kim danima. Ako te gurkaju, pravi se da to nije ni{ta, ako ti se
prika~i wih dvadesetoro i skandira tvoje ime, ako te sateraju u
}o{ak i POKAZUJU na tebe, ako te ve`u za stub, ako ti otvore
{lic i izvade ti ga, i dozovu devojke da do|u i vide, pravi se kao
da se ni{ta ne doga|a. Gledaj na drugu stranu i zakop~aj pantalo
ne, de~ko, onda }e misliti da si ti neko.
Krajwe sam se naprezao kako bih se pretvarao da se ni{ta
ne doga|a, dok sam istovremeno poku{avao da shvatim {ta je ta
ko zabavno. Bilo je ne{to sa... zar nije... a, pobogu, da, tu pri~u
sam ranije ~uo. Vic koji uop{te nije imao nikakve veze sa mnom.
Olak{awe je bilo ogromno. Usta su mi bila izvijena kao u ludaka,
pogledajte, i ja se smejem, ali ostali su se ve} ismejali i zapo~eli
nove razgovore.
Ja sam i daqe sedeo i bez smisla motao po rukama kutiju
{ibica. U meni je ne{to lupalo i treskalo. Vidi{. Nema{ ~ega
da se pla{i{. @iveo, stari prijatequ, i opusti se, za ime boga.
Zbog ~ega ne mogu jednostavno da se opustim? Zapravo sam to pitao
jednog psihologa. Ne uspevam da se opustim, gospodine Specija
listo, da li vi mislite da to mo`e biti ne{to ozbiqno? Umesto
da odgovori on je po~eo meni da postavqa pitawa. ON je MENI
postavqao pitawa, zar nije on stru~wak, on je taj koji treba da
odgovara, a ne ja, do|avola.
^ega se pla{i{?
O~i urezane u lice. Da li je mogao da gleda u ono duboko u me
ni, da li imam sramne tajne o kojima ni{ta ne znam, da li su se
time wegove o~i nasla|ivale? Sve je to bilo krajwe neprijatno,
na sofi od ve{ta~ke ko`e znojila mi se zadwica.
[ta misli{ da je najgore {to se mo`e dogoditi?
Najgore? Najgore je bilo to {to }e, kad ustanem, videti fleku
od znoja na mojim pantalonama. Nisam to mogao da ka`em, pa sam
}utao do kraja termina. Psiholog je uzdahnuo i zakazao novi ter
min. Nisam se pojavio.

Tri sata. Gde je Hilde? Zar ona nije doma}ica, da li je uop

{te bila ovde ve~eras? Koja je svrha bila pozvati me ovamo? U
52 ~emu je smisao mog boravka ovde?
 Pa, mo`e{ da ide{, pomislio sam. Za{to ne idem? Kada }u
po}i?
Ali takav postupak mora se isplanirati. Bi}u prinu|en da
prona|em opravdawe; bolesna majka ili sutra{we te{ke, ali,
ah, tako neizostavne obaveze, ili izmi{qena devojka koja ~ezne,
a ja bih, naravno, najradije ostao na `urci, ali tako je to kad su
tu drugi prema kojima mora{ imati obzira, i dovi|ewa, hvala
za dru`ewe. Prestravqen, shvatio sam da }u morati da odr`im
~itav govor kako bih se izvukao. Pa onda }e biti lak{e ako ne
kako odem u toal et, i posle nestanem neprime}eno, ali u svakom
slu~aju moram ustati, a moglo bi biti upadqivo tako naglo se po
di}i posle tri uzastopna sata.
Ostao sam da sedim. Sedeo sam u svojoj usamqeni~koj zatvore
ni~koj kuli, na svom pijedestalu od drvene stolice i zurio, sada tu
gaqivo se osmehuju}i, u qude oko sebe, ili boqe re~eno ispod sebe.
Vrtelo mi se u glavi ali sam se gr~evito dr`ao ~a{e sa cr
nim vinom. \avolska `urka. Idiot sam {to ne idem svojim putem.
Sipao sam u sebe jednu ~a{u za drugom. Bar mogu da se napijem.
Diskutant sa moje desne strane i filozof sa leve otpo~eli
su razgovor ispod moje brade. U~tivo sam se pribio uz naslon sto
lice i posmatrao jedno filozofovo uvo. Za~u|en, video sam da
je neobi~no veliko, da li ga je koristio za hvatawe signala iz
Onostranog, da li je mo`da u ovom trenutku primao tajne poruke?
Zurio sam fasciniran. Filozof mi je prosuo {pagete sa sosom
od paradajza na koleno. \avo neka nosi sve prasce filozofe sa
velikim u{ima, odjednom sam dobio luda~ki poriv da mu u{ne
kanale zapu{im {pagetima, mogao bih mu ih odse}i i servirati
lepo ukra{ene na poslu`avniku, to bih mogao. Puweno Bolowez
Uvo Filozofa. To bi ga moralo zaus taviti jednom zauvek. Filo
zof se premestio do lepe brinete na sofi. Zar se ukazalo slobod
no mesto pored we, za{to ja to nisam video? Trebalo je da ja tamo
sedim. Onda bih mogao da uzmem devojku podruku, sa svima se lepo
pozdravim i odem ku}i i jebem celu no}. Da sam imao voqu. Ali
nisam je, dakle, imao.
Zurio sam u ~a{u. Prazna. Gde je nestalo vino, da li je i wega
uzeo filozof? Pa nisam popio obe fla{e. Mora da je neko sa
krio fla{u. Kad bi samo soba mogla da bude mirna, pa da mogu da
potra`im ispod stola. Pogledao sam dole, i pod mi je muwevitom
brzinom krenuo u susret.
U slede}em trenutku le`im sa stolicom na sebi. Da li je
stolica sela na MENE, ho}e li naplatiti za sve debele i te{ke,
{picaste i okrugle, {iroke i uske zadwice koje su je mu~ile go
dinama, da li }u JA to platiti? Kotrqamo se, ja dole, stolica go
re, stolica dole, ja gore. Svaki put kad poverujem da sam se oslo 53
 bodio, zaka~i mi se jedna noga stolice za rukav od jakne ili za
nogavicu, ili kragnu. Gubim nao~are. Stolica {kripi. Batrgam
se. Jedna noga stolice se olabavquje. Stolica popu{ta. Trijumf;
ha, dolijao sam ti, |avolska stolice.
Ti{ina mi para u{i. Da li me svi gledaju, da li vreme stoji,
a Kosmos prestaje da di{e? Da li je Ono Najgore sada?
Padao sam, tra`io sam ne{to za {ta bih se pridr`ao, pro
na{ao sam ~ar{av i u krilo mi je pala pepeqara. Preplavio me
je gromoglasan talas smeha. Otplutao sam u jednom mehuru, dole
do vrtoglavog crnog ponora.
Hildin glas: Alo, Martine, {ta to RADI[?, vikala je
Hilde. Odakle se ona odjednom pojavila?
Ne brini, bila je stara ta stolica doviknula je, skupila
opu{ke i prona{la moje nao~are. ]u{nula ih je na mesto.
On skoro da ne vidi ni{ta bez nao~ ara dobacila je i ne
stala. On. Taj. To. To tamo.

Bio sam patuqak. Sedeo sam na podu. ^ekao sam da ponovo po

stanem nevidqiv. Ako budem sedeo sasvim mirno, mislio sam, ako
budem sasvim mirno sedeo, uskoro }e pro}i. Zaboravi}e me ako
sedim sasvim mirno.
Iza ~ela po~elo je da mi odzvawa zvono, pridru`ilo mu se
vi{e zvona; ding-dong budalo, deng-dang tikvane, pevala su i rit
mi~no udarala u unutra{wosti moje glave. Ako se zvuk probije
kroz moje u{i, svi }e mo}i da ga ~uju. Prestravqeno sam pogledao
oko sebe. Ni{ta nije na to ukazivalo. Jo{ uvek. S najve}om usred
sre|eno{}u sam se pridigao, le|a pravih kao lewir, glave ukru-
}ene na ramenima. Jedan nekontrolisan pokret, i prouzrokova}u
izdajni~ko odzvawawe. Polako, kao katoli~ki sve{tenik, i{u
wao sam se iz sobe. Niko me nije dozivao da se vratim.

Napoqu je bilo hladno i bquzgavo. Stajao sam i duboko udi

sao, zvona su utihnula. Po~eo sam da hodam. Ispalo je jedno sta
klo iz nao~ara, stavio sam ga u xep od kaputa. Da bih jasno video,
morao sam da za`murim na jedno oko. Ubrzo sam odustao. Posma
trao sam svet polovinom nao~ ara. Sve je postalo iskrivqeno i
nejasno. Bez kontura. Kona~no sam ose}ao da sam se obreo u odgo
varaju}em krajoliku, mo`da bi trebalo da nastavim da `ivim sa
jednim staklom nao~ara.
Jedno drvo mi se pribli`ilo, zaustavio sam se i dugo mokrio
na wega.
Koraci u lapavici, jedna prilika s rukama u velikim ru
kavicama sa po jednim prstom pro{la je pored mene. Ponovo sam
54 za~kiqio na oko bez stakla. Devojka sa sme|om kosom. Ona lepa.
 Zdravo rekao sam trgnuv{i se. Uzvratila mi je za~u|enim
pogledom.
Ja sam onaj koji je pao. Sa stolice objasnio sam.
Aha klimnula je glavom. Nastavili smo da hodamo Dvor
skim parkom. Ne{to silovito je raslo u meni.
Pitam se rekao sam zbog ~ega se niste odmah smejali. Kad
sam pao. Sa stolice.
[ta? upitala je ona.
Za{to se niste smejali, niste se smejali dok nisam sru{io
pepeqaru, a mogli ste pre toga da se smejete usta su mi jurila,
nisu se mogla zaustaviti.
Pa se pitam nastavila su ona da li je bilo kao u crtanom
filmu. Kad Paju Patka u glavu pogodi hrpa velikih sne`nih
grudvi, bang, bang, bang (demonstrirao sam), a onda ga sasvim na
kraju pogodi najmawa grudva od svih, pling, i upravo tada posta
ne najzabavnije. I tako se pitam da li je bilo isto sa mnom.
[ta to? upita ona.
Kao sa Pajom Patkom ponovio sam, netremice je posmatra
ju}i jednim okom.
Ne razumem na {ta misli{ rekla je ona nervozno i nasta
vila da hoda. Ja sam se spoticao za wom.
Lepa je bila `urka rekao sam. [teta je oti}i ve} sada,
ali uskoro imam ispit. Imam ispit sutra.
Kako da ne rekla je ona.
Sasvim sam eksplodirao. [ta ona misli, do{la je ovde da mi
ka`e kako da ne. Pa niko nema ispit subotom u januaru. Osim
toga, ona nema nikakvo pravo da zahteva razumna obja{wewa, zar
je uop{te potrebno davati bilo kakvo obja{wewe za jednu o~i
glednu ~iwenicu, oti{ao sam kad sam oti{ao, zar ne, to vaqda
nije zlo~in, bilo je ve} dovoqno kasno, i za{to je ona oti{la ako
je bilo tako rano.
Devojka je grizla rukavicu. Izgledala je upla{eno.
Oladi rekla je i ubrzala hod.
Odjednom sam se osetio sasvim iznemoglim. Kora~ali smo
}ute}i. ^uo se samo bat na{ih brzih koraka, ~etiri stopala u
ujedna~enom ritmu. Prestao sam da razmi{qam. Dobro je. Odma
rao sam glavu u ti{ini.
Prolazilo mi je kroz glavu: Sad sam razgoli}en. Sad sam
blizu.
Mogla bi da me dodirne, ako `eli.
Slu{aj rekao sam i okrenuo se prema woj.
Do|avola, {ta ti umi{qa{ viknula je ona i naglo odsko
~ila. Bili smo na kraju Ulice Karla Johana, ona je otr~ala pre
ma @elezni~kom trgu i podzemnoj `eleznici. 55
 Ostao sam da stojim i gledam za wom.

Da li sam dugo tako stajao? Jedan prili~no krupan tip me je

zgrabio za rukav i zatra`io mi cigaru. Rekao sam mu da ide do|a
vola, dao mu preos tale cigarete i jo{ jednom ga poslao do|avola.

TUNE [JERNLI (Tone Kjrnli), ro|ena je 1954. u Oslu, i `ivi

u op{tini Nesoden, nedaleko od Osla, gde radi u osnovnoj {koli. Po
obrazovawu je nastavnik drame i teatra, i vi{e godina je radila sa
amaterskim pozori{tima. U vreme objavqivawa debitantske pri~e
Svi su pokazivali na mene (1984) bila je student na Institutu za dra
mu, film i pozori{te u Trondhejmu.
Kao pisac za decu i omladinu debituje romanom Kysse, sa Hei
di 1991. godine i do danas je objavila vi{e pri~a i romana. Godine
2007. nominovana je za nagradu norve{kog Ministarstva za kulturu,
a 2009. za nagradu koju omladina dodequje za najboqu kwigu za mlade.
Pri~u Svi su pokazivali na mene objavila je izdava~ka ku}a
Aschehoug u okviru zbirke debitantskih literarnih tekstova, a Mo
stovi je objavquju uz saglasnost autora.
Marija Popin ]ori}

56
 Gaston Leru
ZLATNA SEKIRA
Prevela s francuskog Jelena Vitezovi}

Ima tome ve} dosta godina, bio sam u malom odmarali{tu Ger
zau, na obalama Lucernskog jezera, svega nekoliko kilometara uda
qenom od Lucerna. U nameri da zavr{im neki posao, bio sam od
lu~io da jesen provedem tamo, u spokoju tog {armantnog sela ~iji
se stari za{iqeni krovovi ogledaju u romanti~nim talasima po
kojima je klizila barka Viqema Tela. U to vreme, posle sezone, tu
risti su ve} bili oti{li, i svi oni u`asni Tatareni, koji su do
{li iz Nema~ke sa svojim {tapovima za planinarewe, obojcima i
okruglim {e{irima, obavezno ukra{enim malim perom, vratili
su se svojim kriglama piva, kiselom kupusu i krupnim brigama,
ostavqaju}i nam napokon slobodnu zemqu izme|u planina Pila
tusa, Mitena i Rigija.
Za trpezarijskim stolom bi se na{lo najvi{e petoro-{estoro
gostiju, koji su se lepo slagali, a kada bi palo ve~e, prepri~avali
bi gde su se {etali tog dana ili bi pomalo svirali. Jedna stara da
ma, uvek umotana u crni veo, koja se, u malom hotelu {to je brujao
prepun gostiju, nikada nikome ni re~ju nije obratila, i koja nam
je uvek delovala kao oli~ewe tuge, pokazala se kao prvoklasna pi
janistkiwa, i nije se dala moliti, svirala nam je [opena, a iznad
svega jednu [umanovu uspavanku, u koju je unosila tako bo`anstve
nu emociju da nam je nagonila suze na o~i. Svi smo joj bili toliko
zahvalni na tim lepim satima koje nam je pru`ila da smo se, kada
je do{lo vreme polaska, pred samu zimu, udru`ili kako bismo joj
kupili ne{to za uspomenu na vreme provedeno u Gerzauu.
Jednog od nas, koji je po danu odlazio u Lucern, odredili smo
da kupi poklon. On se uve~e vratio sa zlatnim bro{em u vidu male
sekire.
Me|utim, ni te ve~eri, niti one slede}e, nismo videli staru
damu. Ostali gosti su oti{li, pa su ostavili zlatnu sekiricu kod
mene.
Prtqag stare dame je i daqe bio u hotelu i ja sam svakog tre
nutka o~ekivao da vidim kako se vratila, a umirio me je i vla 57
 snik hotela, koji mi je rekao da je putnica imala obi~aj da povre
meno tako nestane te da nema nikakvog razloga za brigu.
I zais ta, dan uo~i mog odlaska, dok sam obilazio jezero po po
sledwi put i zastao na nekoliko koraka od kapelice Viqema Tela,
video sam kako se na pragu svetili{ta pojavquje stara dama.
Nikada kao tada nisam bio toliko pogo|en neizmernom tugom
na wenom licu, izbrazdanom krupnim suzama, i nikada ranije ni
sam tako jasno prime}ivao jo{ uvek vidqive tragove wene neka
da{we lepote. Ugledala me je, spustila veo, i krenula ka obali.
Me|utim, nisam oklevao da joj se pridru`im i, pozdraviv{i je,
preneo sam joj `aqewe ostalih putnika. Napokon, kako sam poneo
wen poklon sa sobom, dao sam joj kutijicu sa zlatnom sekirom.
Otvorila ju je sa ne`nim i odsutnim osmehom, ali kad je opa
zila predmet u woj, neobuzdano je zadrhtala, ustuknula podaqe
od mene, kao da sam je ne~im upla{io, i, na moje zaprepa{}ewe,
bacila sekiru u jezero!
Jo{ sam bio zgranut tim neshvatqivim postupkom kada me je,
jecaju}i, zamolila za opro{taj. Tamo, u toj osami, bila je jedna
klupa. Seli smo na wu. I, nakon {to se malo po`alila na kle
tu sudbinu, {to nisam razumeo, evo kakvu mi je neobi~nu pri~u
ispri~ala, mra~nu pri~u koju mi je poverila i koju nikada ne}u
zaboraviti! Jer uistinu ne znam da je iko imao u`asniju sudbinu
od stare dame sa crnim velom, koja nam je tako ose}ajno svirala
[umanovu uspavanku.
Sve }u vam ispri~ati rekla mi je jer }u napustiti zauvek
ovu zemqu, koju sam `elela jo{ jednom da vidim po posledwi put.
I onda }ete shvatiti za{to sam bacila u jezero onu zlatnu seki
ricu. Ro|ena sam u @enevi, gospodine, u uglednoj porodici. Bili
smo bogati, ali nesmotreni potezi na berzi uni{tili su mog oca,
i on je umro zbog toga. Sa osamnaest godina bila sam veoma lepa,
ali bez miraza. Moja majka je o~ajavala, zabrinuta da nikada ne-
}u uspeti da se udam. Me|utim, `elela je da se pobrine za mene
pre nego {to se pridru`i mom ocu.
Imala sam dvadeset ~etiri godine kada se pojavila prili
ka, koju su svi smatrali neo~ekivanom. Jedan mladi} iz oblasti
Brajzgau, koji je svako leto provodio u [vajcarskoj, i koga smo
upoznale u jednom kazinu u Evijanu, zaqubio se u mene i ja u we
ga. Herbert Gutman je bio jedan velik, ne`an de~ak, jednostavan
i dobar. Delovalo je da ima i dobro srce i vedar duh. @iveo je
uglavnom lagodno, mada nije bio bogat. Wegov otac se bavio tr
govinom i davao mu je malu apana`u kako bi proputovao svet pre
nego {to ga nasledi. Trebalo je da odemo svi zajedno da posetimo
starog Gutmana na wegovom imawu u Totnauu, u srcu [varcvalda,
58 kada je lo{e zdravqe moje majke znatno ubrzalo doga|aje.
 Nemaju}i vi{e snage da putuje, majka se `urno vratila u @e-
evu, gde se kod vlasti iz Totnaua raspitala o mladom Herbertu i
n
wegovoj porodici, i saznala sve najlep{e o wima. Wegov otac je ot
po~eo kao skromni drvose~a, potom je napustio zemqu i vratio se
nakon {to je stekao malo bogatstvo bave}i se drvnim poslovima.
To je, u svakom slu~aju, bilo sve {to se o wemu znalo u Totnauu.
Vi{e od toga nije bilo potrebno mojoj majci, te je po`urila
sa svim formalnostima koje su prethodile mojoj udaji, osam dana
pre svoje smrti. Umrla je u miru i, kako je govorila, spokojna u
pogledu moje sudbine.
Mu` me je obasuo brigom i wegova postojana dobrota mi je po
mogla da prevazi|em bol od tako surovog isku{ewa. Pre nego {to
smo se zaputili do wegovog oca, proveli smo nedequ dana ovde, u
Gerzauu. Potom smo, na moje veliko iznena|ewe, krenuli na dugo
putovawe, a da wegovog oca uop{te nismo videli. Moja tuga bi se
polako razvejala da nisam, malo-pomalo, kako su dani protica
li, primetila, gotovo sa strahom, da moj mu` postaje sve mra~ni
ji i mra~niji.
To me je zapawilo vi{e nego {to se opisati mo`e zato {to mi
je Herbert u Evijanu delovao kao ~ovek veoma prijatne i otvorene
naravi. Zar da otkrijem da je sva tada{wa veselost bila la`na
i da je skrivala duboku tugu? Avaj! uzdisaji koje nije obuzdavao
kada je verovao da je sam i wegov povremeno nemiran, isprekidan
san nisu mi ostavqali nade, te sam odlu~ila da ga propitam o to
me. Na prve re~i koje sam se usudila da mu uputim na tu temu od
govorio mi je prasnuv{i u smeh, nazvav{i me blesavom glavicom
i strastveno me zagrliv{i, a sve to me je samo dodatno ubedilo da
je re~ o nekoj veom a bolnoj tajni.
Nisam mogla sakriti od sebe ~iwenicu da je u Herbertovom
pona{awu bilo ne~eg poprili~no nalik na kajawe. Pa ipak, za
klela bih se da on nije bio sposoban da u~ini ne{to ne}u re-
}i nisko ili podlo nego ~ak ni nepo{teno. U me|uvremenu, kob
koja me je progonila zadala nam je novi udarac u liku mog svekra,
o ~ijoj smrti su nas obavestili dok smo bili u [kotskoj. Vest
o wegovoj smrti neopisivo je pogodila mog mu`a. Proveo je celu
no} ne prozboriv{i ni re~i, bez plakawa, kao da i ne ~uje ne
`ne re~i utehe kojima sam sada ja poku{avala da vratim hra
brost wemu. Delovao je slomqeno. Naposletku, u prvoj svetlosti
zore, ustao je iz foteqe u koju je bio klonuo, okrenuo se ka meni,
u`asnog lica, opusto{enog nadqudskim bolom, i rekao mi srce
paraju}im tonom:
Krenimo, Elizabet, treba se vratiti. Treba se vratiti!
Te posledwe re~i koje je izgovorio, ponajvi{e zbog tona ko
jim ih je izgovorio, imale su neko zna~ewe koje nisam razumeva 59
 la! Bilo je tako prirodno da se vrati u zemqu svog oca u ovakvom
trenutku a ja nisam uspevala da pojmim za{to je delovalo kao da
se bori protiv te nu`de da se vrati. Od toga dana Herbert se pot
puno promenio, postao je nesnosno }utqiv i vi{e no jednom sam
ga zatekla kako o~ajni~ki pla~e.
Bol prouz rokovan gubitkom voqenog oca nije mogao objasni
ti svu grozotu prilika u kojima smo se na{li, jer nema ni~eg
u`asnijeg na svetu od tajne, duboke tajne koja se uvla~i izme|u
dva bi}a koja se obo`avaju kako bi ih iznenada udaqila jedno od
drugog u najne`nijim trenucima, navode}i ih da se pogledaju, iz
gubqeni u nerazumevawu.
Stigli smo u Totnau, taman na vreme da se pomolimo na pot
puno sve`em grobu. Taj mali grad na obroncima [varcvalda, koji
se uzdi`e nedaleko od Helentala, bio je turoban i u wemu nije bi
lo dru{tva za mene. Ku}a starog Gutmana, u koju smo se smestili,
nalazila se na obodu {ume.
Bila je to jedna tmurna, osamqena brvnara, a jedini gost nam je
bio stari lokalni sajxija, za kog se pri~alo da je bogat, i koji je bio
prijateq starog Gutmana, te je povremeno svra}ao, u vreme ru~ka
ili ve~ere, u nadi da }emo ga pozvati da nam se pridru`i. Uop{te
mi se nije dopadao taj proizvo|a~ kukavica, zelena{, koji jeste bio
bogat, ali je bio jo{ vi{e pohlepan i nesposoban i za najmawu do
brotu. Ni Herbert nije nimalo voleo Franca Basklera, ali je, po
{tuju}i uspomenu na svoga oca, nastavqao da ga prima.
Baskler, koji sm nije imao dece, nebrojeno puta je obe}ao sta
rom Gutmanu da }e sve ostaviti u nasledstvo wegovom sinu. Jednog
dana, Herbert mi je pri~ao o tome sa tako iskrenim ga|ewem da sam
i tu imala prilike da ocenim kako je wegovo srce plemenito:
Zar bi ti bilo drago rekao mi je da nasledi{ tog starog
ximriju, koji je bogatstvo stekao tako {to je uni{tio sve sirote
~asovni~are Helentala?
Naravno da ne! odgovorila sam mu. Tvoj otac nam je osta
vio ne{to imovine i ono {to ti po{teno zaradi{ bi}e nam do
voqno za `ivot, ~ak i ako nam nebo podari dete.
Tek {to sam izgovorila tu re~enicu, moj Herbert je pobledeo
kao smrt. Zagrlila sam ga, jer sam pomislila da }e mu pozliti,
ali krv mu se vrati u lice i on sna`no uzviknu:
Da, da, samo je to bitno, imati mirnu savest!
I pobe`e kao da je poludeo.
Ponekad je bivao odsutan dan-dva, zbog trgovine koja se sa
stojala, rekao mi je, od kupovine drva na veliko pre se~e, koje je
daqe prodavao preduzima~ima. Nije radio sam, nego je ostavqao
drugima zadatak da od drveta naprave `elezni~ke pragove, ako je
60 materijal bio lo{iji, ili pak {ipove i jarbole za brodove, ako
je bio kvalitetniji. Samo, trebalo je razumeti se u drvo. A on je
to znawe stekao od oca. Nikada me nije vodio sa sobom na ta svoja
putovawa. Ostavqao me je samu u ku}i sa jednom starom slu`av
kom, koja me je neprijateqski do~ekala i od koje sam se skrivala
kako bih plakala, jer nisam bila sre}na. Herbert je, u to sam bi
la sigurna, ne{to skrivao od mene, ne{to o ~emu je neprestano
razmi{qao, te ni ja nisam mogla prestati da razmi{qam o tome
iako nisam znala o ~emu se radi.
A potom, bojala sam se one velike {ume! Bojala sam se i slu
`avke! Bojala sam se i starog Basklera! ^ak i one stare brvnare!
Bila je ogromna, sa mnogo stepeni{ta na sve strane, koja su vodila
u hodnike u koje se nisam usu|ivala da zalazim. Posebno se izdva
jala jedna sobica, na kraju jednog od tih hodnika, u koju sam dva-tri
puta videla svog mu`a kako ulazi, ali ~iji prag ja nikada nisam
pre{la. Nikada nisam pro{la ispred uvek zatvorenih vrata te
sobice a da nisam zadrhtala. Iza tih vrata Herbert se povla~io,
govorio mi je, kako bi svodio ra~une i sre|ivao kwige, ali iza tih
vrata sam ga tako|e ~ula kako jeca, potpuno sam, sa svojom tajnom.
Jedne no}i, dok sam se uzalud trudila da zaspim moj mu` je
bio oti{ao na jedno od tih svojih putovawa pa`wu su mi privu
kli tihi zvuci ispod mog prozora, koji sam ostavila od{krinut,
zbog velike vru}ine. Oprezno sam ustala. Nebo je bilo potpuno
crno i veliki oblaci su sakrivali zvezde. Jedva sam uspela da
nazrem krupne, prete}e obrise najbli`eg drve}a koje je okru`i
valo na{ dom. Mogla sam jasno videti svog mu`a i slu`avku tek
kada su pro{li ispod mog prozora, veoma oprezno, idu}i po trav
waku kako ne bih ~ula bat wihovih koraka. Zajedno su nosili,
dr`e}i svako po jednu ru~ku, neku vrstu duga~kog kov~ega, pri
li~no uzanog, koji nikada ranije nisam videla. U{li su u ku}u i
nisam ih ni ~ula ni videla du`e od deset minuta.
Moja teskoba je prevazilazila sve {to se zamisliti mo`e.
Za{to su se krili od mene? Kako to da nisam ~ula da je stigao ma
li kabriol et u kojem se vozio Herbert? U tom trenutku, u~inilo
mi se da u daqini ~ujem wi{tawe. Pojavila se slu`avka, pre{la
preko travwaka, izgubila se u no}i, i odmah potom vratila s na
{om kobilom, ispregnutom, koju je terala po mekanoj zemqi. Ko
liko predostro`nosti da me ne probude!
Bilo mi je sve ~udnije i ~udnije {to Herbert ne ulazi u na{u
sobu, kao {to je ~inio uvek kada bi se vratio po no}i. Stoga sam
na brzinu obukla ku}nu haqinu i po~ela da tumaram po senkama
hodnika. Noge su me same odvele ka onoj sobici koja me je toliko
pla{ila. Nisam jo{ ni u{la u mali hodnik koji je vodio do we
kada sam za~ula svog mu`a kako zapoveda, prigu{enim i grubim
glasom, slu`avki koja se upravo vra}ala: 61
 Vode! Donesi mi vode! Tople vode, razume{ li! Ovo ne}e da
se skine!
Zastala sam i zadr`ala dah. Jo{ gore, nisam vi{e mogla da
di{em. Gu{ila sam se, predose}ala sam da }e nas zadesiti neka
u`asna nesre}a. Iznenada, ponovo me je trgao glas mog mu`a, koji
je govorio:
Ah! Napokon! Gotovo!... Skinulo se!...
Slu`avka i on su jo{ malo razgovarali tihim glasom a onda
sam za~ula Herbertove korake. To mi je povratilo snagu i otr
~ala sam da se zatvorim u svoju sobu. Uskoro je pokucao, ja sam se
pravila da sam spavala te da se upravo budim; najzad, otvorih mu.
Imala sam sve}u u ruci, ali mi je ispala kada sam mu videla li
ce, koje je bilo stra{no.
[ta ti je? upitao me je mirno. Jo{ uvek sawa{? Idi lezi
onda.
Htela sam da ponovo upalim svetlo, ali on me je spre~io, pa
sam se bacila u krevet. Provela sam grozomornu no}.
Herbert se vrteo i prevrtao pored mene, uzdisao i oka nije
sklopio. Nije mi rekao ni re~i. U zoru je ustao, poqubio mi ~elo
ledenim usnama i oti{ao. Kada sam si{la, slu`avka mi je pre
nela da mi je poru~io kako mora da bude odsutan jo{ dva dana.
U osam ujutru, saznala sam od radnika koji su i{li za Noj
{tat da je stari Baskler prona|en ubijen u jednoj kolibici koju
je posedovao u Helentalu, gde je povremeno provodio no} kada bi
zbog svojih zelena{kih poslova bio primoran da se dugo zadr`i
kod seqaka. Basklera su udarili sekirom u glavu tako sna`no da
su je rascepili nadvoje, pravi posao drvose~e.
Vratila sam se ku}i pridr`avaju}i se za zidove. I ponovo sam
se uputila ka onoj kobnoj sobici. Ne mogu re}i {ta mi je ta~no pro
lazilo kroz glavu, ali ose}ala sam potrebu da vidim {ta je iza tih
vrata, nakon sino}nih re~i i izraza koji sam videla na Herberto
vom licu. Tada me je opazila slu`avka i zlobno mi doviknula:
Daqe od tih vrata, dobro znate da vam je gospodin Herbert
zabranio da ih dirate. A i ba{ }e vam biti od koristi, hajte, kada
budete saznali {ta je iza wih!...
I ~ula sam je kako se udaqava uz demonski smeh.
Pala sam u krevet sa groznicom. Bila sam bolesna petnaest
dana i Herbert me je negovao s maj~inskom predano{}u. Povero
vala sam kako je sve to bio ru`an san i u tim trenucima mi je bi
lo dovoqno da pogledam wegovo dobro lice i uverim se da nisam
bila prisebna kada sam mogla poverovati da sam videla i ~ula
sve te neobi~nosti. Uostalom, ubica starog Basklera je bio uhap
{en. Bio je to jedan drvose~a iz Bergena, kome je stari lihvar
62 previ{e pu{tao krv, pa se on osvetio pustiv{i krv wemu.
 Taj drvose~a, po imenu Matis Miler, nastavqao je da tvrdi
da je nevin, ali, iako nisu na{li ni kapi krvi na wemu niti na
wegovoj ode}i, i mada je wegova sekira bila skoro kao nova, pro
na{li su, izgledalo je, dovoqno dokaza za wegovu krivicu da ne
izbegne kaznu.
Na{a situac ija se nije nimalo izmenila, kako smo mogli
o~ekivati, posle smrti starog Basklera: i Herbert je uzalud i{
~ekivao testament koji nije postojao.
Na moje veliko ~u|ewe, mog mu`a je to veoma pogodilo, i jed
nog dana, kada sam ga propitivala o tome, odgovorio mi je, veoma
iznervirano:
U redu, da! Mnogo sam ra~unao na taj testament, ako ba{ ho-
}e{ da zna{, mnogo!
I dok mi je to govorio, iznenada je izgledao toliko zlo da mi
se pred o~ima ponovo pojavio wegov u`asni izraz lica od one ta
janstvene no}i i od tada me vi{e nije napu{tao. Bio je kao neka
maska, uvek spremna da mi se navu~e preko Herbertovog lica, ~ak
i onda kada je bilo prirodno ne`no i tu`no. Kada je otpo~elo su
|ewe Matisu Mileru u Frajburgu, okomila sam se na novine. Jedna
re~enica koju je advokat izgovorio progonila me je danono}no:
Sve dok ne prona|ete sekiru kojom je zadat udarac i ode-
}u, sigurno umrqanu krvqu, koju je ubica nosio kada je napao Ba
sklera, ne}ete mo}i da osudite Matisa Milera.
Pa ipak, Matis Miler je bio osu|en na smrt i moram re}i da
je ta vest neobi~no uznemirila mog mu`a. Sawao je Matisa Mile
ra svake no}i. Pla{io me je, a i moje primisli su me u`asavale.
Ah! Bilo mi je potrebno da znam! @elela sam da znam! Za{to
li je rekao:
Ovo ne}e da se skine!
Kakvim se to poslom bavio, te no}i, u onoj tajanstvenoj sobici?
Jedne no}i, kriom ice sam ustala i ukrala mu kqu~eve!... i
krenula sam kroz hodnike Oti{la sam u kuhiwu po svetiqku
Stigla sam, cvoko}u}i zubima, do zabrawenih vrata Otvorila
sam ih smesta sam ugledala kov~eg duguqasti kov~eg koji me je
toliko zaintrigirao Bio je zakqu~an, ali nije mi bilo te{ko
da prona|em wegov kqu~i} u sve`wu i podigla sam poklopac
kleknula sam kako bih boqe videla i od onoga {to sam ugleda
la oteo mi se u`asnuti krik Tu je bila ode}a umrqana krvqu i
sekira jo{ uvek umrqana r|om nakon udarca!...

***
Kako sam uspela da pre`ivim tih nekoliko sedmica koje su
prethodile pogubqewu onog nesre}nika, pored ovog ~oveka, nakon
onoga {to sam videla? 63
 Bojala sam se da me ne ubije!...
Kako ga moje pona{awe, moj strah nisu nagnali da posumwa?
Izgleda da je wegov um, u tom trenutku, bio sav zaokupqen jednom
grozotom, barem isto toliko u`asnom kao {to je bila moja.
Pomisao na Matisa Milera nije ga napu{tala! Kako bi joj se
otrgao, nesumwivo, sada je odlazio i zatvarao se u onu sobicu i
povremeno bih ~ula grdne udarce koji su se razlegali po daskama
i zidovima, kao da se sekirom borio protiv seni i prikaza koji
su ga napadali.
Potom se zbilo ne{to ~udno, {to mi je u prvi mah delovalo
sasvim neobja{wivo: ~etrdeset osam sati pre no {to je Miler
trebalo da bude pogubqen, Herbert je iznenada postao miran,
mrtva~ki miran, miran kao statua. Dva dana pre tog datuma,
uve~e, rekao mi je:
Elizabet, sutra rano ujutru odlazim, imam da obavim va`an
posao u okolini Frajburga! Bi}u odsutan mo`da dva dana, ne bri-
ni se.
U Frajburgu je trebalo da bude pogubqewe i iznenada sam
zakqu~ila kako je taj Herbertov spokoj poticao od ~iwenice da
je doneo veliku odluku.
I{ao je da se preda.
Ta pomisao me je toliko uspokojila da sam, prvi put nakon
ve} dugog niza no}i, spavala ~vrstim snom. Dan je bio prili~no
odmakao kada sam se probudila. Do tada je moj mu` ve} bio
oti{ao.
Na brzinu sam se obukla i, ne rekav{i ni{ta slu`avki,
odjurila u Totnau. Tamo sam unajmila kola da me odvezu u Frajburg,
gde sam stigla u smiraj dana. Odjurila sam do Palate pravde i prva
osoba koju sam primetila bio je moj mu`, koji je upravo ulazio u
zgradu. Ostala sam tamo, prikovana u mestu, i kada nisam videla
Herberta da izlazi, bila sam ube|ena da se prijavio i da su ga
priveli na licu mesta, da bude na raspolagawu sudiji.
Zatvor je u to vreme bio odmah pored Palate pravde. Kru`ila
sam oko wega u o~ajawu. Celu no} sam lutala ulicama, vra}aju-
}i se neprekidno do te turobne gra|evine, i ve} su po~iwali da
probijaju prvi zraci zore kada sam primetila dva ~oveka u crnim
redengotima kako se pewu stepeni{tem palate.
Pojurila sam ka wima i rekla im da bih `elela {to pre
da vidim javnog tu`ioca, jer imam ne{to veoma bitno da mu sa-
op{tim u vezi sa Basklerovim ubistvom.
Jedan od te gospode bio je upravo javni tu`ilac. Zamolio
me je da po|em za wim i uveo me u svoju kancelariju. Tamo sam
se predstavila i pitala ga da li je prethodnog dana moj mu`
64 do{ao kod wega. On mi je odgovorio da ga je, zaista, video. I kako
je nakon toga u}utao, bacila sam se na kolena prekliwu}i ga da
mi se smiluje i ka`e mi da li je Herbert priznao svoj zlo~in.
Delovao je zapaweno, podigao me je i ispitao.
Malo-pomalo, ispri~ala sam mu svoj `ivot, onako kako sam
ga i vama ispri~ala, i naposletku mu prenela kakav sam u`as
otkrila u onoj sobici u ku}i u Totnauu. Zavr{ila sam zaklev{i
mu se da nikada ne bih dopustila da nevin ~ovek bude pogubqen
i, da se moj mu` nije sam predao, ja ne bih oklevala da o svemu
obavestim vlasti. Naposletku sam ga zamolila, kao posebnu
milost, da mi dopusti da vidim svog mu`a.
I vide}ete ga, gospo|o rekao mi je molim vas, po|ite za
mnom.
Poveo me je sa sobom, vi{e mrtvu nego `ivu, proveo me kroz
hodnike i uz neke stepenike. Poseo me je pred malim prozorom s
re{etkama koji se nadnosio nad jednom velikom salom, i ostavio
me tamo, zamoliv{i me da budem strpqiva. I drugi qudi su uskoro
do{li do tog malog prozora i po~eli da gledaju u veliku salu, ne
govore}i ni re~i.
Postupila sam kao i oni. Bila sam kao prikovana za
re{etke i imala sam sna`an ose}aj da }u prisustvovati ne~emu
~udovi{nom. Sala se lagano ispuwavala brojnim qudima, sve
vreme u grobnoj ti{ini. Dan je, malo-pomalo, bacao sve jasnije
svetlo na prizor.
U sredini sale se jasno video krupan komad drveta, i neko iza
mene izgovori: Xelatski paw.
Dakle, pogubi}e Milera! Hladan znoj je po~eo da mi se sliva
niz slepoo~nice, i ne znam kako to da se nisam istog trenutka
onesvestila. Jedna vrata se otvori{e i pojavi se povorka, na
~ijem je ~elu i{ao osu|enik, koji je sav drhtao ispod ko{uqe sa
dubokim izrezom, ogoqenog vrata. Ruke su mu bile vezane iza le|a
i pridr`avala su ga dva stra`ara. Jedan sve{tenik mu je ne{to
promrmqao u uho. Tada je nesre}nik progovorio i drthavim re~ima
priznao svoj zlo~in, tra`e}i opro{taj od Boga i od qudi; jedan
sudija je prihvatio to priznawe i pro~itao presudu; potom su dva
stra`ara bacila osu|enika na kolena i polo`ila mu glavu na paw.
Matis Miler ve} vi{e nije davao znake `ivota kada sam videla
kako se odvaja od zida, gde je do tada stajao u senci, jedan ~ovek golih
ruku, sa sekirom na ramenu.
^ovek je dodirnuo glavu osu|enika, udaqio stra`are
pokretom ruke, podigao sekiru i jednim silovitim potezom je
spustio. Glava se otkotrqala. On je podi`e, zgrabiv{i je za kosu,
i ispravi se.
Kako sam mogla prisustvovati takvom u`asu do kraja? A
ipak, nisam mogla da odvojim o~i od tog krvavog prizora, kao da 65
 sam imala jo{ ne{to da vidim... i zaista i jesam videla... videla
sam kada se ~ovek uspravio i podigao glavu, dr`e}i u ruci svoj
ogavni trofej... Kriknula sam, slomqeno:
Herberte!
I onesvestila sam se.
Gospodine, sada znate sve: bila sam se udala za xelata. Sekira
koju sam otkrila u onoj sobici bila je xelatska sekira, krvava
ode}a odelo xelata! Umalo sam poludela kod jedne stare ro|ake
kod koje sam se ve} slede}eg dana sklonila, i ne znam kako to da
sam jo{ na ovom svetu. [to se mog mu`a ti~e, koji nije mogao da
me preboli, jer me je voleo vi{e no i{ta na svetu, na{li su ga,
dva meseca kasnije, obe{enog u na{oj sobi. Primila sam wegove
posledwe re~i:
Oprosti mi, Elizabet, pisao mi je. Oprobao sam se u svim
zanatima. Odsvuda bi me oterali kada bi saznali ~ime se bavi
moj otac. Morao sam jo{ u mladim godinama da se pomirim sa tim
nasle|em. Razume{ li sada za{to se posao xelata prenosi sa oca
na sina? Ro|en sam kao ~estit ~ovek. Jedini zlo~in koji sam ikada
u `ivotu po~inio bio je taj {to sam ti sve zatajio. Ali voleo sam
te, Elizabet, zbogom!
Dama u crnom je ve} bila daleko a ja sam i daqe tupo zurio u
mesto u jezeru kuda je bacila malenu zlatnu sekiru.

GASTON LUJ ALFRED LERU (6. maj 186815. april 1927) bio
je francuski novinar, dopisnik i pisac detektivskih romana i
pripovedaka.
Ro|en i odrastao u Normandiji, zavr{io je pravo u Parizu, ali
se kratko bavio tim poslom. Pisao je izve{taje sa suda za Maten, i
tako skupio materijal za mnoga svoja potowa dela, i bio je dopisnik
iz raznih krajeva Evrope. Poseban ugled stekao je nizom ~lanaka koje
je napisao o doga|ajima tokom Prve ruske revolucije 1905. godine.
Svoj prvi roman napisao je dok je bio dopisnik iz [panije
i Maroka i objavio ga je u nastavcima u Matenu, pod naslovom
Dvostruki `ivot Teofrasta Longea. Po povratku u Francusku
pi{e Misteriju `ute sobe, pravo remek-delo krimi-literature,
koje je ujedno nadahnulo nadrealiste i donelo mu veliku popularnost.
Bio je veoma plodan i uspe{an pisac, i me|u wegove najboqe romane
spadaju Parfem dame u crnom, Okrvavqena lutka, Ukleta foteqa,
i, u svetu naj~uveniji Fantom iz Opere.
Godine 1918. je, sa nekolicinom prijateqa, osnovao filmsku
kompaniju Sosijete de sineroman, i bio je producent i scenarista
prve ~etiri produkcije ove kompanije, koje je ujedno objavio u Matenu
kao feqtone.
Jelena Vitezovi}

66
 Stiven Spender
PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}

[TOPERICA I VOJNI^KA MAPA

[toperica i vojni~ka mapa.
U pet je ~ovek pao na zemqu
Sat je odleteo sa wegovog zgloba
Kao mesec odbijen od zemqe
[to obele`ava manevarsko vreme
Na plimama promene pod wim.
Sve pod stablima masline.
[toperica i vojni~ka mapa.
Stajao je verno na svom mestu
Od svojih `ivih saboraca odvojen
Pregradom metaka
Koja je raskriqivala daqine
Wegove posledwe samo}e.
Sve pod stablima masline.
[toperica i vojni~ka mapa.
Kosti su name{tene u pet
Pod bezvremeno{}u meseca;
Ali onaj koji nastavqa da `ivi
Nosi u svom srcu zauvek
Prostor razdovojen mecima.
Sve pod stablima masline.

ULTIMA RATIO REGNUM

Pu{ke speluju krajwu razumnost novca
Slovima olova na prole}noj padini.
Ali de~ak koji le`i mrtav pod stablima masline
Bio je previ{e mlad i previ{e glup 67
 Da bi ga primetilo wihovo va`no oko.
Poqupcu je bio boqa meta.
Dok je `iveo, visoke fabri~ke sirene nikada ga nisu prizvale.
Niti su se staklena vrata restorana ikada obrnula da ga
propuste.
Ime mu se nikada nije pojavilo u novinama.
Svet je odr`ao svoj tradicionalni zid
Oko mrtvih sa wihovim zlatom potonulim duboko kao u bunar.
Dok je wegov `ivot, nedodirqiv kao glasina o berzi, plovio
napoqu.
O tako lako je zbacio kapu
Jednoga dana kada je lahor bacao latice sa drve}a.
Zid bez cve}a nabujao pu{kama,
Bes mitraqeza brzo je kosio trave;
Zastave i li{}e padali su iz ruku i sa grana;
Kapa od tvida trunula je u koprivama.
Razmotrite wegov `ivot koji je bio bezvredan
U pogledu zaposlewa, hotelskih kwiga gostiju, novinskih
~lanaka.
Razmotrite. Jedan metak od deset hiqada ubija ~oveka.
Pitajte se. Da li je toliki tro{ak opravdan
Za smrt nekoga tako mladog i tako glupog
[to le`i pod stablima masline, O svete, O smrti?

DETIWSTVO
Drago mi je {to sam te susreo na rubu
Tvog varvarskog detiwstva
U kakvoj ~istoti zadovoqstva
Plesao si sam kao seqak
Samo radi zadovoqstva lupkawa nogama!
Kako su, sme{tene u svoje pe{~ane ~a{ice,
Tvoje ~iste, istinite, prozirne o~i
Sijale sa crnog smrznutog pejza`a
Tih sivo obu~enih {kolaraca!
Kako je tvoja stidqiva ruka ponudila
Potpunu velikodu{nost,
Nepatvorenog, neopomenutog, neustra{ivog poverewa
68 U svetu ostarelom u gvozdenoj mr`wi!
Drago mi je da mogu da zabele`im
Prvog i kona~nog tebe,
Tvoju neotu|ivu du{u. Mada }e
Ona izbledeti kao {to osmeh bledi
Ili svetlost koja pada sa lica
I smewuju je neke mrgodnije preokupacije.
Ovo se de{ava svuda i uvek:
Radosti nedostaje razloga za radost,
Voqewu biti voqen,
A istini bespredmetne istrajne usamqenosti.
Kad postanu stariji,
Nek postanu {to su bili
Nekada u detiwstvu,
U svetu varqivih kompromisa.
Detiwstvo, svoj sopstveni cvet,
Izbija iz trave bez razloga
Osim neba tog godi{weg doba.
Ali odraslim `eqama treba ciqeva
I wihov ukus kvari jezik
I prirodna potreba se rasipa
U zadovoqstvu koje zadovoqava
Krivotvorenu potrebu.
Ipak sve molitve su na strani kocke
Koja daje snagu prirodnosti,
Tako da se ne molim ni za {ta novo,
Molim se samo, posle takvog znawa,
Da }e{ imati snage da bude{ ti.
A ja }u zapamtiti
Tebe koji }e{, budu}i mla|i,
Verovatno zaboraviti.

SVITAWE
U zoru je le`ala tako da joj je profil iz tog ugla,
Kada spava, izgledao kao isklesano lice an|ela.
Kosa joj je bila harfa, ruka lahora ju je pratila
I svirala, uz bele oblake jastuka.
I onda se u rumenilu probudila, i wene o~i koje su se otvorile
Plivale su u plavetnilu kroz weno ru`i~asto meso koje je
svawivalo. 69
 Sa rose wenih usana, kap jedne re~i
Delovala je kao prvi od izvora: promrmqav{i
Dragi u mojim u{ima pesma prve ptice.
Moj san postaje moj san, re~e, postaje istina.
Probudila sam se tebi iz svoga sna o tebi.
Oh, moj sopstveni probu|eni san usudio se da prisvoji
Odva`nost wenog sna. Na{i snovi
To~ili su se jedan drugom u naru~je, kao potoci.

POSMATRA]E SOKOLA

Posmatra}e sokola ravnodu{nim okom

Ili `ale}i ga;
Niti }e se na orlove {to su ga pla{ili toliko, sada
Mr{titi wegovo ~elo;
Oru`je koje qudi koriste, kamen, pra}ku i luk sa jakom tetivom
On ne}e znati.

Aristokrata, izvanrednih instikata,

Blisko povezan sa smr}u,
Kora~ao je ogromnim oblakom, zamalo dobio
Rat na suncu;
Do sada kad, kao Ikaru nasred namr{tenog okeana,
Ruke, krila nisu prona|eni.

NEPRESTANO MISLIM

Neprestano mislim na one {to su bili zaista veliki.

Koji su, jo{ u utrobi, pamtili istoriju du{e
Kroz hodnike svetla gde su ~asovi sunca
Beskrajni i raspevani. ^ija je divna ambicija
Bila da wihove usne, jo{ dodirnute vatrom,
Govore o Duhu od glave do pete obu~enom u pesmu.
I koji su sa Prole}nih grana nagomilali
@eqe {to padaju preko wihovih tela kao behar.

[to je dragoceno, nikada se ne}e zaboraviti

Su{tinska slast krvi istekla iz bezvremenih izvora
Koja je probila put kroz stene u svetovima pre na{e zemqe.
Nikada da porekne svoje zadovoqstvo u jednostavnoj svetlosti
jutra
70 Niti svoj ozbiqni ve~erwi zahtev za qubav.
Nikada da ne dozvoli da bukom i maglom saobra}aj
Postepeno ugu{i cvetawe duha.
Blizu snega, blizu sunca, na najvi{im poqima
Vidi kako su ova imena slavqena u talasawu trave
I parobrodima belog oblaka
I {apatima vetra u nebu koje oslu{kuje.
Imena onih koji su se u svom `ivotu borili za `ivot
Koji su u srcima nosili centar vatre.
Ro|eni od sunca kratko su putovali ka suncu,
I ostavili u `ivopisnom vazduhu potpise svoje ~asti.

TRE]EGA DANA
Prvog letweg dana le`ao sam u dolini
Iznad stena nebo je zape~atilo moje o~i listom
Trava mi je lizala ko`u. Cve}e mi je vezivalo nozdrve
Mirisnim pamu~nim nitima. Tlo je pozivalo
Moje ruke i noge da porastu nani`e i dobiju korewe.
P~ele i skakavci su bubwali unaokolo
Pr{tawa `e|i dizala su se iz suvog kamewa
A mravi su preuredili moje neprekidne misli
Po druga~ijim obrascima od uobi~ajnih.
Onda se plavi vetar spustio iz vazduha
A sunce se poravnalo sa zemqom dok nisam postao drvo
Blistavo braon koje po~iwe da se izvija.
Drugog letweg dana popeo sam se kroz veliki
[ator {ume korewem prikucan za planinski obronak.
Moj put je bio prese~en velikim brojem drve}a.
Ovde tama le`i ispod listova u ratu
Protiv svetlosti, koja povremeno probija
Rascepqena kopqa kroz nekoliko pukotina
I baca bele {titove koji zve~e na tlo.
Ti{ina je bila za{ivena najtawim iglicama borova
A pesma ptica ugu{ena iza `ivice
Moja stopala su postala te{ka kao pawevi
Ispio sam sav vazduh {ume.
Moj mozak je postao }ilibar pun mrtvih muva.
Tre}ega letweg dana isko~io sam iz {ume
U ~udo bele sne`ne plime.
Sm sa divqim {aputavim to~kom sunca, 71
 Koji meqe semewe tajne svetlosti na smrznutim poqima,
Svaki teret je spao sa mene, {uma sa mojih le|a,
Dolina je i{~eznula u zbuwuju}im vizijama
Vi|enim kroz drowke oblaka koji lebde.
Iznad sne`nog poqa jedna stena nasuprot nebu
Izvajana od ~iste ti{ine gola melodija
Kao violina kada melodija napusti instrument
I ~isti zvuk leti kroz kapije uva
I celo nebo poplavi lokva jednoga uma.

BANDERE DALEKOVODA
Tajna ovih brda bio je kamen, i od kamena
Kolibe {to se tu nalaze
I ru{evne staze
Koje su naletale na iznenadna skrivena sela
Sada su preko ovih malih brda, napravili sjajni
Betonski put, crne dalekovode,
Bandere, te stubove
Gole kao nage divovke bez tajni.
Dolina koju uve~e prekriva brokat
I stabla kestena
Obi~nog porekla, zelena
Ismejani su kao sasu{eno korito potoka.
Ali daleko iznad a daleko koliko pogled otkriva
Kao bi~evi besa
Sa opasno{}u muwinog bleska
Juri budu}nosti brza perspektiva.
Ovo spre~ava na{u smaragdnu zemqu da svoju stazu prati
S proro{tvom tako bogatim
Sawa gradove
Gde }e ~esto oblaci nagiwati svoje labu|e bele vratove.

OBLICI SMRTI
Oblici smrti progawaju `ivot,
Neuroza pomra~uje svaki u posebnoj senci:
Neuzvra}ena qubav koja ne re{ava
72 Ne~iju potrebu da postane telo drugoga
U crnu nevidqivost je odevena:
Pohlepa za imawem
Gomila solitere preko rebara koja di{u:
Iluzija brzine diktatora
Se~a sopstvene stabqike:
Iz daqine, posmatramo najboqe od nas
^ija je najve}a `udwa bila da umru za svet.
Ambicija je moja smrt. Taj ravni tanki plamen
Koji hranim, koji zasa|uje moju senku. Ovo spre~ava qubav
I nudi qubav toga {to si voqen ili voli{.
[aqivo samozaboravno pijanstvo
Mrzi, zahteva da se izgrade
Robovske piramide. Ko mo`e da spre~i
Industriju wegove smrti, koja dok on spava
Ru{i wegove kule? I u opu{tenosti skriva
Snove o revoluciji, ro|ewu smrti?
Tako|e laste jesewim instinktom
Te{e nas svojom iscrpqeno{}u bez napora
U velikom nenavo|enom letu ka wihovom potpunom jugu.
Tamo na mojim imaginarnim piramidama se stane
Ali zarad zadovoqstva, ~itave wihove prinude.
Ne u~i me da volim, ve} mi umiri o~i;
Ne spasavaj me od smrti, spasi me od govora.

PESMA
Posle rvawa, kada su se na{e usne
Poqubile da izle~e rane,
I kada su obe strane zadobile pobedu, potpisan je mir
I na moje goru}e telo ti navu~e
Zahvalnim rukama sjajne nabore
Platna {to se prote`e od glave do pete,
Nevidqive crte lica sam nosio,
Pritiskaju}i ga uz svoju ruku
Da tu dodirnem i omiri{em tvoje telo.

QUDSKO STAWE
Ovo je jedna od
Qudskih ma{ina
Tako uobi~ajna u ovim sivim ravnicama 73
 Ipak ugra|en u meso
Ovaj jedan par mojih o~iju
Sadr`i svemir koji vidi;
Wegova odra`ena mnogostrukost
Upakovana je u {upqe telo
Gde odra`avam mno{tvo, u mom jednom.

Uli~ni saobra}aj
Urla mi kroz glavu, a u genitalijama
Wihov nero|eni London.

I ako Ja bude uni{teno,

Slika razbijena,
Moj opa`eni, iznajmqeni svet }e odleteti
U eksploziji kad padne posledwa presuda stroga
Do kraja neba,
Do boje u du`ici oka.

Otvaraju}i se, moje o~i ka`u Neka bude svetlost

Sklapaju}i se, zatvaraju me u kov~eg.

Da izvedem brujawe svog dana,

Kao svet, uklawam druge
Zvezde sa svog neba.
Sve osim jedne zvezde, mog sunca,
Mog `enstvenog saputnika,
Koja kru`i oko mene, ~ije svetle o~i
Obasjavaju moj profil
Dok drugi profil le`i u no}i.

Moje telo se nazire kraj mene blizu kao svet

Kraj sveta. Trepavice su
Trske koje oivi~avaju jezero
Koje spre~avaju ulazak meseca.
Daqine, pr{qenovi, kosa, ko`a, mora.
Sve je ono {to jeste, ni{ta nije mapa.
Ono {to je u unutra{wosti moje utrobe i mozga,
Izvori i vulkani,
Ukqu~uje mogu}nost razvitka
U nepredvidqivu budu}nost,
Punu izuma, otkri}a, promena, gubitaka.

Niko ne mo`e da prati moju pro{lost

74 Na dijagramu linija koje presecaju jedna drugu,
Nijedno penkalo ne puni patent
Kao mene krvavi potok moje majke.
Moja istorija je moje poreklo
Ispisano venama po mom telu:
To je detiwstvo koga se ne se}am vi{e
Izgovoreno re~ima koje pogre{no izgovaram:
U kaligrafiji kostiju
Pre`ivqavam istu skrivenu misao
Koje se moji roditeqi ne se}aju vi{e.

Lica drugih su poput zvezda

Pot~iwena zakonima simetrije.
Zurim u wih kao u staklo,
I vidim spoqa{wa lica stakla,
Moju sopstvenu masku od stakla koja zuri,
Pra}enu linijama odraza.
O~i, trepavice, usne, nozdrve, obrve.
Daleke budu}nosti kre}u se na kablovima
Pri~vr{}ene na wihovim nepokretnim likovima.

O zakonodav~e, sedobradi o~e,

O legendarni junaci, {to plovite snovima
Tre`e}i zemqu kad na svetu ima
Samo mora i zora, o kapitenu golih kolena u mojoj prvoj {koli,
O pobednici istorije, qutiti ili ne`ni predstavnici
Tela kao instrumenta koji se~e mustre na vremenu, o qubavi
Koja okru`uje{ moj `ivot qubi~astim nebom,
Nemogu}e mi je da u|em
U nedosti`ni spokoj

Wega koji je uvek u pravu a suparnik mi je,

Onih koji se pewu uz bre`uqak korakom gipkim i spretnim
Onih koji u ideolo{koj borbi ne behu pobe|eni
We ~ije je lako voqewe u~inilo da procveta
Zabrawena i izobli~ena mo} sveta.

Nemogu} je da se zamisli, nemogu} da se po`eli

Ulaz u wihovo simboli~ko bi}e
Smrt mene i mog gledi{ta, i bi}e
Da sam postao kamen;
Ovde sam ba~en na kolena u pokornosti
U moje pravo, sopstveno, i jedino bi}e
Kao u tvr|avu moje posledwe slabosti. 75
 OPRO[TAJ OD MOG STUDENTA

Za na{ opro{taj, si{li smo do {etali{ta

Oko jezera. Stajao si tamo, gledaju}i gore ka
Belim ~apqama koje su se gnezdile u visokim granama.
A ja, izdvojen, stajao sam bez re~i, tra`e}i
Slike kojima }u zapamiti ovaj trenutak.
Prvo, pomislio sam, to mora biti onaj bor
Koji se, rase~ene kore, pewe uspravno
Unakrst linijama talasa iza wega.
Drugo, tvoje lice, bronzani medaqon,
Gr~ki ili rimski, naspram jezera.
Mo`da je Belini
Iskopao iz antike takvu sliku
Dvadesetogodi{weg Tritona kako se podi`e iz {koqke
Naspram pozadine talasa na vetru.
Ili Sera, vekovima kasnije, u profilu
De~aka na odmoru, naspram Sene.
A onda si se okrenuo ka meni i rekao
Sa pogledom, tre}a stvar koja treba da se zapamti:
Ve} si oti{ao, misli su ti daleko odavde
Tri hiqade miqa daleko,
Tamo gde }e{ biti sutra. A ja
Ovde, se}aju}i se dana{weg dana.

Onda je deset godina pro{lo dok, danas, pi{em ove redove.

FUSNOTA NA MARKSOVOM POGLAVQU; RADNI DAN

^uh da ~etiri puta ~etiri je osam

I da kraq je ~ovek {to ima sva zlata:
Na{ kraq je kraqica a wen sin princeza
A London se zove wihova palata.

^uh da ~ovek zvani Bog, koji je pseto,

Stvori svet sa nama, ^uo sam da re{en
Pustio je potop, svi se podavi{e
Sem jednog ~oveka, koji ptica be{e.

Svi su qudi mo`da mrtvi, mi smo ptice

Vrag koji je dobar kavez mesto neba
Dade nam, rudaru kavez jamu, nama
76 Oxak da se pewe svako, kako treba.
 O cvrku}u}i glasovi
Dece {to puze na kolenima
Kroz bele{ke Plavih kwiga, Istorijskih kwiga,
Na dowim marginama najispuwenijih stranica,
Vi ste ptice doba bez pesama
Mlada kao najmla|i bogovi, nagra|ena
Detiwstvom koje zauvek ostaje.
Zakr`qali duhovi u magli
Izatkani po celoj zemqi
U sme|e tapiserije,
Vi~ete me|u to~kovima i beskrajnim danima
Va{im obna`enim i svetim majkama
Sa kai{evima oko strukova
Za kamionima za vu~u du` puta.
U smiraj dana ponad ovih gradova
^esto vas vidim kako se naslawate na oblake
Trenutno razgrnuti kao zavesa,
Otkrivate mirno oko koje ~eka
Iznad tragi~nog oka koje ne zna ni{ta.

STIVEN SPENDER (19091995), engleski pesnik, romansijer i

esejista. Pripada pesnicima tridesetih zajedno sa Vistanom Hjuom
Odnom, Luisom Meknisom i Sesilom Dej Luisom.
Ro|en je u Kensingtonu, a {kolovao se u Londonu i Oksfordu. U
Oksfordu je upoznao Odna i Meknisa i zajedno sa Meknisom 1929. izdavao
Oxford Poetry. Posle studija boravio je nekoliko godina u Nema~koj
i putovao po Evropi. Bio je u [paniji za vreme [panskog gra|anskog
rata.
Za politi~ki razvitak samog Spendera a i cele grupe zanimqivi
su wegovi napisi-studije Napredniji od liberalizma (1937); @ivot
i pesnik (1942). Najzna~ajnije zbirke pesama su mu: Pesme (1933); Be~
(1934); Mirni centar (1939); Pesme posve}enosti (1974); Ivica bi}a
(1949) i Sabrane pesme (1955). Prevodio je Rilkea.
Spenderove najva`nije teme su dru{tvena nepravda i klasna
borba.
Nikola @ivanovi}

77
 Etgar Keret
PET PRI^A
Prevela sa engleskog Mila Gavrilovi}

ZDRAV PO^ETAK

Otkako ga je kona~no napustila, svake no}i je spavao na ne

kom drugom mestu: na kau~u, u foteqi u dnevnoj sobi, na krpari
na terasi, kao neki {ugavi besku}nik. Ujutru je obavezno i{ao
nekud na doru~ak. ^ak i zatvorenici imaju pravo da jednom dnev
no {etaju po dvori{tu, zar ne? U kafeu su mu uvek davali sto za
dvoje i sme{tali ga naspram prazne stolice. Uvek. ^ak i kada bi
ga konobar izri~ito upitao da li je sm. Drugi qudi su obi~no
sedeli u parovima ili utroje, smejali se, jeli jedni drugima iz
tawira, ili se otimali oko ra~una, dok je Miron sedeo sam sam
cat i jeo svoj Zdrav po~etak ce|enu pomoranxu, musli sa medom,
dupli espreso bez kofeina sa toplim obranim mlekom sa strane.
Naravno da bi bilo boqe kad bi neko sedeo naspram wega, neko s
kim bi se smejao i s kim bi se otimao oko ra~una; voleo bi i on da
tutne pare konobarici i ka`e, Ne uzimajte od wega! Matori, sta
ni. Batali! Ja ~astim. No nije imao s kim to da radi, a sto puta mu
je bilo lak{e da doru~kuje sm u kafeu nego da ostane kod ku}e.
Mnogo vremena je provodio tako {to je posmatrao qude za
drugim stolovima. Prislu{kivao je razgovore, ~itao sportski
dodatak ili, s nekom odsutnom zabrinuto{}u, proveravao sko
kove i padove izraelskih akcija na Volstritu. Ponekad bi neko
pri{ao i zatra`io deo novina koji je pro~itao, a on bi klimnuo
glavom i poku{ao da se osmehne. Jednom je ~ak nekoj seksi mladoj
mami s bebom u kolicima pokazao naslov o silovawu u predgra|u
i rekao: U kakvom jezivom svetu treba da odgajamo decu. Mislio
je da bi takva izjava mogla da podstakne razgovor, ne{to kao, eto,
dele istu sudbinu, ali seksi mama ga je samo o{inula pogledom i
bez re~i uzela dodatak Zdrav `ivot.
Onda je jednog ~etvrtka neki debeo, znojav tip u{ao u kafe i
osmehnuo mu se. Miron je bio zate~en. Posledwa osoba koja mu se
78 osmehnula bila je Majan, pet meseci pre nego {to ga je napustila, a
osmeh joj je bio krajwe sarkasti~an, dok je osmeh ovog debelog bio ne
`an, gotovo saose}ajan. Debeli mu rukom jasno stavi do znawa da bi
`eleo da sedne, a Miron bez oklevawa klimnu glavom. Debeli sede.
Rubene, re~e, Izvini {to kasnim. Znam da smo se dogovo
rili u deset, ali imao sam frku sa }erkicom.
Mironu pro|e kroz glavu kako bi mo`da trebalo da ka`e de
belom da on nije Ruben, ali umesto toga uhvati sebe gde gleda na
sat i govori: [ta je deset minuta? Jaka stvar.
Zatim su obojica }utali nekoliko trenutaka, pa Miron upi
ta da li je mala dobro. Debeli re~e da jeste, nego je krenula u novi
vrti}, i svaki put kad je odvede pravi scenu i ne pu{ta ga da ode.
Ma, pusti sad to, naprasno prekide pri~u o }erki. Ima{
dovoqno svojih muka, samo ti jo{ ja falim. Hajde da pre|emo na
posao.
Miron duboko udahnu.
Vidi, re~e debeli. Petsto je mnogo. Daj mi za ~etiristo. U
stvari, daj za ~etiristo deset i uzimam {eststo komada. ^eti
risto osamdeset, re~e Miron. ^etiristo osamdeset. I to samo
ako uzme{ hiqadu.
Razumi me, re~e debeli. Tr`i{te je puklo, recesija i ta
srawa. Sino} je u vestima bilo kako qudi jedu iz kontejnera. Ako
nastavi{ da me stiska{, mora}u da dignem cene. Ne}u vi{e biti
konkurentan.
Ne sekiraj se, re~e mu Miron. Na tri ~oveka koji jedu iz
kontejnera dolazi jedan koji vozi mercedes.
Iz nekog razloga ova re~enica zasmeja debelog. Rekli su mi
da si zajeban, promrmqa uz osmeh.
Ja sam isti kao ti, usprotivi se Miron. Samo se trudim da
opstanem.
Debeli obrisa svoj znojavi dlan o ko{uqu, a onda ga pru`i.
^etiristo {ezdeset, re~e. ^etiristo {ezdeset, i uzimam hiqadu.
Kada je video da Miron ne reag uje, dodade: ^etiristo {ezde
set, hiqadu komada i do|em ti uslugu. A ti, Rubene, odli~no zna{
da u na{em poslu usluga vredi vi{e od para.
Ova posledwa re~enica je Mironu bila dovoqna da mu pru
`i ruku. Prvi put u `ivotu mu neko duguje uslugu. Neko ko misli
da je on Ruben, ali to nije va`no. Dok su se posle jela otimali
oko ra~una, neki prijatan ose}aj prostruja Mironu kroz stomak.
Preduhitrio je debelog za deli} sekunde i tutnuo nov~anicu ko
nobarici u ruku.
Od tog dana sve se odvijalo gotovo rutinski. Miron bi seo,
naru~io ne{to i merkao svakoga ko ulazi u kafe, a ako bi ta oso
ba po~ela upitno da tra`i sto, Miron bi brzo mahnuo i pozvao je
da mu se pridru`i. 79
 Ne bih voleo da zavr{imo na sudu, re~e mu }elavi tip sa
debelim obrvama.
Ne bih ni ja, prizna Miron. Uvek je boqe da sredimo stvar
k qudi.
Samo da zna{ da ne radim no}ne smene, odlu~no }e izblaj
hana silikonska plavu{a.
[ta ti umi{qa{? Da }e sve ostale da rade no}ne smene, sa
mo ti ne}e{?, odbrusi Miron.
Gabi me je zamolio da vam ka`em da mu je `ao, re~e tip sa
trulim zubima i zadahom iz usta.
Ako mu je zaista `ao, uzvrati Miron, neka do|e i li~no
mi to ka`e. Bez posrednika!
U mejlu si zvu~ao vi{i, prenemagala se mr{ava ri|okosa
devojka.A ti si u mejlu zvu~ala mawe izbirqiva, odbrusi joj
Miron.
I nekako bi uvek ispalo dobro na kraju. Dogovorio se sa ]e-
lavim, Silikonska Usna je pristala da zamoli sestru da joj pri
~uva dete kako bi mogla da odradi jednu no}nu smenu nedeqno,
Zadah je obe}ao da }e ga Gabi pozvati telefonom, a Crvenokosa
i Miron su se slo`ili da ba{ i nisu jedno za drugo. Nekada bi
oni platili, nekada on. Samo kad je bio sa crvenokosom svako je
platio svoj ra~un. Sve je bilo potpuno fascinantno, i ako bi se
dogodilo da tokom celog prepodneva niko ne sedne za wegov sto,
Miron bi bio razo~aran. Sre}om, to se nije de{avalo ~esto.
Pro{lo je gotovo mesec dana od znojavog debelog tipa, kad u|e
jedan ro{avi. Uprkos ro{avom licu i ~iwenici da je izgledao
najmawe deset godina stariji od Mirona, bio je to zgodan i izra
zito harizmati~an tip. ^im je seo za Mironov sto, rekao je: Bio
sam siguran da se ne}e{ pojaviti.
Zar se nismo dogovorili da se na|emo?, upita Miron.
Jesmo, re~e ro{avi uz tugaqiv osmeh, ali po{to sam onoli
ko urlao na tebe preko telefona, mislio sam da si se utrowao.
Ipak, evo me, re~e Miron, malo provokativno.
@ao mi je {to sam vikao na tebe, izviwavao se tip. Bio
sam besan. Ali stojim iza svega {to sam rekao kapira{? Sada
bih te qubazno zamolio da prestane{ da se vi|a{ sa wom.
Ali ja je volim, re~e Miron prigu{enim glasom.
Ponekad mora{ da se odrekne{ ne~eg {to voli{, re~e ro
{avi. Poslu{aj malo starijeg od sebe. Ponekad mora{ da odu
stane{.
@ao mi je, re~e Miron, ali ne mogu.
Mo`e{, odgovori tip. Mo`e{ i odusta}e{. Nema drugog
na~ina. Obojica je volimo, ali ja sam joj ipak mu` i ne}u dozvo
80 liti da mi rasturi{ porodicu. Jasno?
 Miron odmahnu glavom i re~e: Nema{ pojma na {ta je moj
`ivot li~io proteklih godinu dana. Pakao. ^ak ne ni pakao, ne
go jedna obi~na gomiletina ni~ega. A kada toliko dugo `ivi{ i
nema{ ni{ta a onda se odjednom pojavi ne{to, ne mo`e{ tek tako
da mu ka`e{ zbogom. Razume{ me, zar ne? Znam da me razume{.
Mu` je grizao dowu usnu. Ako se jo{ jednom bude{ video sa
wom, re~e, ubi}u te. Ne zajebavam se. Ubi}u te.
Pa ubij me, Miron slegnu ramenima. Ne pla{im se. Iona
ko }emo svi umreti na kraju.
Mu` se nagnu preko stola i raspali Mirona po gubici. Prvi
put u `ivotu ga je neko tako sna`no udario; Miron oseti kako mu
se vreo talas bola razliva po licu i {iri u svim pravcima. Tre
nutak kasnije na{ao se na podu, a mu` je stajao nad wim.
Odve{}u je odavde, vikao je mu` i {utirao Mirona u sto
mak i rebra. Odve{}u je negde daleko, u drugu zemqu, ne}e{ zna
ti gde je. Ne}e{ je vi{e nikad videti, jel ti jasno, govno jedno
smrdqivo?
Dva konobara su sko~ila na mu`a i nekako uspela da ga odvo
je od Mirona. Jedan je doviknuo {ankeru da zove policiju. Lica
priqubqenog uz ledene plo~ice, Miron je gledao mu`a kako iz
lazi iz kafea. Drugi konobar je ~u~nuo i upitao ga da li je dobro.
Miron poku{a da odgovori.
Ho}ete li da pozovem hitnu? upita konobar. Miron pro
{aputa da ne}e.
Da li ste sigurni? insistirao je konobar. Usna vam kr
vari.
Miron polako klimnu glavom i zatvori o~i. Iz sve snage se
trudio da zamisli sebe sa tom `enom. Onom koju vi{e nikada ne-
}e videti. Trudio se, i za trenutak je gotovo uspeo. Telo mu je drh
talo od bola. Ose}ao se `ivim.

KREATIVNO PISAWE

Prva pri~a koju je Maja napisala govorila je o svetu u kom se

qudi ne razmno`avaju ve} podvajaju. U tom svetu svako mo`e da
se, u bilo kom trenutku, pretvori u dve osobe upola mla|e od sebe.
Neki qudi odlu~e da to obave dok su mladi: na primer, osamnae
stogodi{wak mo`e da se pretvori u dva devetogodi{waka. Neki
pak sa~ekaju da se prvo profesionalno i finansijski ostvare, pa
to obave tek u sredwim godinama. Majina junakiwa je bila nepod
vojiva. Napunila je osamdeset godina i, uprkos stalnom pritisku
koji je trpela od svog okru`ewa, odlu~uje da ipak ostane nepod
vojena. Na kraju pri~e umire. 81
 Pri~a je bila dobra, ako izuzmemo kraj. Taj deo je prili~no
depresivan, mislio je Avijad. Depresivan i predvidiv. Me|utim,
u {koli kreativnog pisawa, koju je poha|ala, Maja je dobila sil
ne pohvale upravo za kraj. Predava~ navodno neki poznati pi
sac, iako Avijad nije nikada ~uo za wega rekao joj je da u tom ba
nalnom kraju ima ne~eg {to poga|a pravo u du{u, ili kako se ve}
prosrao. Avijad je primetio koliko Maji zna~i taj kompliment.
Bila je veoma uzbu|ena dok mu je govorila o tome. Citirala je pi
{~eve re~i kao da citira stihove iz Biblije. Iako joj je isprva
predlagao da promeni kraj, Avijad ipak ustuknu i re~e da je sve
stvar ukusa i da se on i ne razum e ba{ najboqe u te stvari.
Ideja da se upi{e u {kolu kreativnog pisawa potekla je od
wene majke. Ova je rekla da }erka wene prijateqice poha|a takvu
{kolu i da je odu{evqena. I Avijad je smatrao da bi Maji pri
jalo da malo iza|e iz ku}e i na|e neku zanimaciju. On je mogao da
zaokupqa misli poslom, ali ona nakon spontanog poba~aja nije
nijednom iza{la iz ku}e. Kad god bi se vratio s posla zatekao bi
je kako sedi na kau~ u u dnevnoj sobi. Nije ni ~itala, ni gledala
TV, nije ~ak ni plakala. U po~etku se ne}kala u vezi sa {kolom,
ali Avijad je znao kako da je nagovori. Idi na jedan ~as, probaj,
rekao je, kao dete u letwi kamp. Kasnije je shvatio da je bilo
prili~no bezos e}ajno s wegove strane da pomiwe dete kao primer
nakon onoga {to im se dogodilo dva meseca ranije. Me|utim, Maja
se osmehnula i rekla kako je letwi kamp ba{ ono {to joj treba.
Druga pri~a koju je napisala govorila je o svetu u kom mo`e{
da vidi{ samo one qude koje voli{. Glavni protagonista je o`e
weni mu{karac koji voli svoju `enu. Jednog dana ona se sudarila
sa wim u predsobqu, pa mu je ~a{a ispala iz ruke i razbila se o
pod. Nekoliko dana pre toga sela je na wega dok je dremao u fote
qi. Oba puta se vadila: ne{to se zamislila; nije gledala gde seda.
Me|utim, mu` je posumwao da ga ona vi{e ne voli. Da bi proverio
svoju teoriju, odlu~io je da uradi ne{to ekstremno: obrijao je sa
mo levi brk. Vratio se ku}i sa jednim brkom i buketom narcisa.
@ena mu se zahvalila za cve}e i osmehnula. Mogao je da oseti ka
ko je zadr`ala dah dok je poku{avala da ga poqubi. Maja je pri~u
naslovila Jedan brk, a Avijadu je ispri~ala kako su neki qudi
u {koli plakali dok ju je ~itala naglas. Avijad je samo rekao
Vau i poqubio je u ~elo. Te no}i su se zaka~ili oko neke glupo
sti. Zaboravila je da mu prenese poruku, ili tako ne{to, i on se
izdrao na wu. Bio je kriv, i na kraju se izvinio. Imao sam jeziv
dan na poslu, rekao je i pomazio je po butini u `eqi da se iskupi
za svoj ispad. Da li mi opra{ta{? Oprostila mu je.
Instruktor kreat ivnog pisawa je objavio jedan roman i zbir
82 ku kratkih pri~a. Nisu to bili bestseleri, ali obe kwige su do
bile nekoliko dobrih kritika. Tako mu je barem rekla prodava
~ica u kwi`ari pored wegove firme. Roman je bio debeo, {eststo
dvadeset ~etiri strane. Avijad je kupio zbirku pri~a. Dr`ao ju
je na svom kancelarijskom stolu i trudio se da pomalo ~ita za
vreme pauze. Radwa svake pri~e odvijala se u drugoj zemqi. To mu
je bio neki fazon. Na pole|ini je pisalo da je autor godinama ra
dio kao turisti~ki vodi~ na Kubi i u Africi i da su putovawa
u velikoj meri uticala na wegovo pisawe. Tu je stajala i wegova
mala crno-bela fotka. Sme{kao se samozadovoqno, izgledao je
kao neko ko je sre}an jer je to {to jeste. Pisac je rekao Maji, a
ona je to ispri~ala Avijadu, da }e odmah po zavr{etku {kole po
slati wene pri~e svom uredniku. I da izdava~i u posledwe vreme
o~ajni~ki tra`e nove talentovane pisce, ali da, uprkos tome, ne
treba bogzna ~emu da se nada.
Wena tre}a pri~a je imala duhovit po~etak. Govorila je o
`eni koja je rodila ma~ku. Glavni junak je bio mu` koji je sum
wao da ma~ka nije wegova. Debeli, ri|i ma~or, koji je spavao na
poklopcu kontejnera ba{ ispod prozora wihove spava}e sobe,
gledao je mu`a nadmeno svaki put kada bi ovaj si{ao da baci sme-
}e. Na kraju je do{lo do `estokog okr{aja izme|u mu`a i ma~ora.
Mu` ga je ga|ao kamenom, a ma~or mu je uzvratio ujedima i ogre
botinama. Povre|eni mu` i `ena sa ma~etom na sisi po|o{e za
jedno u dom zdravqa da mu` primi vakcinu protiv besnila. Mu`
se ose}ao poni`eno, rane su ga jako bolele i jedva se kontrolisao
da ne zapla~e u ~ekaon ici. Osetiv{i wegov bol, ma~e se izmigo
qilo iz maj~inog naru~ja, pre{lo kod wega i po~elo da ga li`e
ne`no po licu, uz jedno mazno mijau. Jesi li ~uo?, upita ga su
pruga razne`eno. Rekao je tata. U tom trenutku mu` nije uspeo
da zadr`i suze. Dok je to ~itao, i Avijad se jedva uzdr`ao da ne
pusti suzu. Maja mu re~e da je pri~u po~ela da pi{e jo{ pre nego
{to je saznala da je ponovo trudna. Zar to nije ~udno?, upita,
da mozak jo{ nije znao, a podsvest jeste?
Slede}eg utorka, kad je trebalo da je pokupi posle {kole,
Avijad je do{ao pola sata ranije, parkirao auto i oti{ao da je
potra`i. Maja se iznenadila kad ga je ugledala u u~ionici, a on
je insistirao da ga upozna sa piscem. Pisac je bazdio na pomadu.
Mlitavo se rukovao sa Avijadom i rekao mu da je sigurno poseban
~im ga je Maja izabrala za mu`a.
Tri nedeqe kasnije i Avijad se upisao na po~etni kurs krea
tivnog pisawa. Nije ni{ta pomiwao Maji, i da bi se dodatno osi
gurao, rekao je sekretarici da joj, ako ga bude zvala, ka`e da je na
va`nom sastanku i da ga ne sme prekidati. Grupa se uglavnom sa
stojala od starijih `ena, koje su ga gledale popreko. Instruktor
ka je bila suvowava i nosila je maramu, a `ene u grupi su {u{ka 83
 le o tome kako `ivi na okupiranoj teritoriji i ima rak. Zadala
im je ve`bu iz automatskog pisawa. Pi{ite sve {to vam padne
na pamet, re~e. Ne razmi{qajte, samo pi{ite. Avijad je po
ku{ao da ne razmi{qa. Bilo je veoma te{ko. Bakute oko wega su
pisale brzo i nervozno, kao |aci koji `ure da zavr{e pismeni
pre nego {to im nastavnik ka`e da zatvore ve`banke. Nakon ne
koliko minuta i sam je po~eo da pi{e.
Napisao je pri~u o ribi koja je bezbri`no plivala u moru sve
dok je zla ve{tica nije pretvorila u ~oveka. Riba nije mogla da
se pomiri s tim u {ta se pretvorila i odlu~ila je da progawa ve
{ticu sve dok je ova ponovo ne pretvori u ribu. Po{to je bio izu
zetno brza i preduzimqiva riba, glavni junak je uspeo da se tokom
jurwave za ve{ticom i o`eni, pa ~ak i da osnuje firmu koja se ba
vila uvozom plastike sa Dalekog Istoka. Zahvaquju}i ogromnom
znawu koje je stekao dok je bio riba i plivao preko sedam mora,
firmu je brzo razvio i na{ao nove investitore. U me|uvremenu
je zla ve{tica, umorna od zla koje je ~inila tokom mnogih godi
na, odlu~ila da potra`i sve qude i stvorewa {to ih je za~arala,
da im se izvini i vrati ih u pre|a{we stawe. Tako je oti{la i na
sastanak sa ribom koju je pretvorila u ~oveka. Ribina sekretari
ca zamoli ve{ticu da sa~eka dok direktor ne zavr{i sastanak na
skajpu sa partnerima iz Tajvana. U ovoj fazi svog `ivota riba se
jedva se}ala da je zapravo riba, a wena kompanija je kontrolisala
pola sveta. Ve{tica je ~ekala nekoliko sati i, kad je shvatila da
se sastanak ne}e zavr{iti u dogledno vreme, uzjahala je svoju me
tlu i odletela. Riba je poslovala sve boqe i boqe, sve dok jednog
dana, ve} prili~no ostarela, nije pogledala kroz prozor jedne od
desetina poslovnih zgrada na obali koje je mudro kupila dok su
cene nekretnina bile znatno ni`e i ugledala more. Odjednom se
prisetila da je riba. Dodu{e, riba-tajkun koja je kontrolisala
veliki broj }erki-kompanija na svetskim berzama, ali ipak riba.
Riba koja godinama nije okusila morsku so.
Kad je instruktorka primetila da je Avijad spustio olovku
na sto, pogledala ga je upitno. Nemam kraj, pro{aputa Avijad
pravdaju}i se, ali tiho, da ne bi uznemirio starije gospo|e, koje
su jo{ pisale.

MYSTIQUE

^ovek koji je znao {ta nameravam da ka`em sedeo je pored

mene u avionu i glupavo se sme{kao. Najvi{e me je iritiralo to
{to nije bio ni pronicqiv ni intuitivan a ipak je uspevao da,
84 sekund pre mene, izgovori sve ono {to sam upravo nameravao da
ka`em. Da li imate Guerlain-ov Mystique?, upitao je stjuardesu
sekund pre nego {to sam ja zaus tio, a ona mu uputi blistavo beo
osmeh i re~e da je ostala jo{ jedna bo~ica, posledwa. Moja `ena
je luda za tim parfemom. Kao da je zavisna od wega. Ako se slu~aj
no vratim iz inostranstva bez Mystique-a iz fri-{opa, ka`e ka
ko je vi{e ne volim. Ako se usudim da do|em ku}i bez makar jedne
bo~ice, nadrqao sam.
To je bila re~enica koju sam planirao da izgovorim, ali
~ovek koji je znao {ta nameravam da ka`em ukrao ju je i ne trep
nuv{i. ^im su to~kovi avion a dotakli pistu, ukqu~io je mobil
ni, sekund pre mene, i pozvao `enu. Sleteo sam, javio joj je. Iz
vini. Znam da je trebalo da se vratim ju~e. Let je bio otkazan.
Ne veruje{ mi? Proveri ako ho}e{. Pitaj Erika. Znam da mi ne
veruje{. Sada }u ti poslati wegov broj. I ja imam agenta Erika
koji bi bio spreman da sla`e za mene.
Avion se parkirao na izlaz, a on je i daqe bio na telefonu
i davao iste odgovore koje bih i ja davao. Mrtav hladan, kao pa
pagaj. Kao papagaj u svetu u kom vreme te~e unazad ponavqa ono
{to tek treba da bude izgovoreno umesto onoga {to je ve} izgovo
reno. Odgovori su mu bili sjajni, s obzirom na situaciju u kojoj
se nalazio. A situacija mu nije bila nimalo sjajna. A bogami, nije
ni moja. Moja `ena se ne javqa na telefon, ali dok sam slu{ao tog
~oveka koji je znao {ta nameravam da ka`em, izgubio sam voqu da
joj se javim. Dok sam ga slu{ao, shvatio sam da sam tako duboko
zaglibio da ~ak i kad bih uspeo da se izvu~em, to vi{e ne bi bilo
to. Ona mi nikad ne bi oprostila, niti bi mi ikad vi{e verova
la. U to sam siguran. Svako moje naredno putovawe bi se pretvo
rilo u pakao, a period izme|u dva putovawa da ne pomiwem. A on
je pri~ao i pri~ao, izgovarao sve one re~enice koje sam smislio
a nisam stigao da izgovorim. Iz wega je samo teklo, kao iz sla
vine. Ubrzavao je tempo, mewao intonaciju, kao nepliva~ koji se
koprca ne bi li se nekako odr`ao na povr{ini. Qudi su po~eli
da izlaze. On ustade sa sedi{ta, ne prekidaju}i razgovor, poku
pi slobodnom rukom svoj laptop i uputi se ka izlazu. Mirno sam
posmatrao kako zaboravqa kesicu koju je ubacio u kasetu iznad
na{ih sedi{ta. Posmatrao sam i nisam rekao ni re~. Sedeo sam.
Avion se postepeno praznio. Na kraju smo ostali samo ja i jed
na debela ortodoksna sa ~oporom dece. Ustao sam i mrtav hladan
otvorio kasetu, izvadio kesicu iz fri-{opa, kao da je moja. Unu
tra su se nalazili ra~un i bo~ica Guerlain-ovog Mystique-a. Mo
ja `ena je luda za tim parfemom. Kao da je zavisna od wega. Ako
se slu~ajno vratim iz inostranstva bez Mystique-a iz fri-{opa,
ka`e kako je vi{e ne volim. Ako se usudim da do|em ku}i bez ma
kar jedne bo~ice, nadrqao sam. 85
 RASKOP^AVAWE

Sve je po~elo od poqupca. Gotovo uvek po~iwe od poqupca.

Ela i Ciki su le`ali goli u krevetu, spojeni samo jezicima, kad
ona odjednom oseti ubod. Da li sam te povredio?, upita Ciki i,
kad je ona odmahnula glavom, brzo dodade: Krvari{. Zaista je
krvarila, iz usta. Joj, izvini, re~e on i po~e da jurca po kuhi
wi kao mahnit izvadio je led iz zamrziva~a i olupao ga o rad
nu plo~u. Dr`i, re~e i drhtavom rukom joj pru`i malo leda,
stavi ovo na usnu. Zaus tavi}e krvarewe. Ciki je uvek bio dobar
u tim stvarima. U vojsci je bio bolni~ar. A bio je i ovla{}eni
turisti~ki vodi~. Izvini, molim te, nastavio je, vidno pre
bledeo, verovatno sam te ugrizao. Mislim, u plamenu strasti.
Ne_a ueze, sme{kala mu se dr`e}i led na dowoj usni. Nije ni
{ta _ilo. [to je, naravno, bila la`. Ipak je ne{to _ilo. Ne de
{ava se svakog dana da te neko s kim `ivi{ raskrvari, a onda
sla`e da te je ujeo, iako si ti jasno osetila ubod.
Nisu se qubili nekoliko dana nakon toga, zbog wene rane.
Usne su veoma osetqiv deo tela. Kasnije, kad je rana zarasla, qu
bili su se vrlo oprezno. Ose}ala je da on ne{to krije. I zaista,
jedne no}i je iskoristila to {to je spavao otvorenih usta, laga
no je gurnula prst ispod wegovog jezika i napipala rajsfer{lus.
Malecki rajsfer{lus. Ali kad ga je povukla, wen Ciki se otvo
rio kao ostriga, a unutra je le`ao Jirgen. Jirgen je, za razliku
od Cikija, imao jare}u bradicu, pedantno oblikovane zulufe i
neobrezan penis. Ela ga je gledala kako spava, a onda je tiho i po
lako spakovala Ciki-omota~ i sakrila ga u kuhiwski ormari}
iza kante, tamo gde su dr`ali rezervne kese za sme}e.
@ivot sa Jirgenom nije bio pesma. Seks je bio fenomenalan,
ali Jirgen je mnogo pio, a kad bi se napio, obi~no je pravio scene
i dospevao u razne neprijatne situacije. Povrh toga, nepresta
no joj je nabijao ose}aj krivice {to je zbog we napustio Evropu
i doselio se ovamo. Kad god bi se u zemqi de{avalo ne{to lo{e,
nebitno da li u stvarnom `ivotu ili na televiziji, uvek bi joj go
vorio Eto kakva je tvoja zemqa, a po{to nije ba{ najboqe znao
hebrejski, to tvoja je zvu~alo ba{ optu`iva~ki. Weni rodite
qi ga nisu voleli. Majka, koja je mnogo volela Cikija, uvek je za
Jirgena govorila goj. Otac ga je redovno pitao za posao, na {ta bi
se Jirgen podrugqivo nasmejao i odgovorio: Gosn [viro, posao je
kao brkovi odavno nije u modi., {to nikome nije bilo sme{no,
a ponajmawe Elinom ocu, koji je jo{ uvek nosio brkove.
Jirgen ju je, na kraju, ipak ostavio. Vratio se u Diseldorf da se
bavi muzikom i da `ivi od socijalne pomo}i. U ovoj zemqi nikad ne
86 bi uspeo kao peva~, jer je imao lo{ izgovor. Qudi su ovde puni pred
rasuda. Ne vole Nemce. Ela mu ni{ta nije rekla, ali je u dubini
du{e ose}ala da sa tom svojom uvrnutom muzikom i ki~ tekstovima
ne}e daleko dogurati. I woj je posvetio jednu pesmu. Nosila je naziv
Bogiwa i opisivala kako se wih dvoje seksaju na lukobranu, a kad
ona svr{i, to je kao kad se talas razbije o stenu ovo je citat.
A onda je jedne ve~eri, {est meseci po{to je Jirgen oti{ao,
tra`ila kesu za sme}e i prona{la Ciki-omota~. Mo`da sam po
gre{ila {to sam otvorila taj rajsfer{lus, pomislila je. Mogu-
}e. Kod tih stvari nikad nisi na~isto. Iste ve~eri, dok je prala
zube, setila se onog poqupca i uboda. Isprala je usta velikom ko
li~inom vode i pogledala u ogledalo. Ostao joj je o`iqak, a kad je
pogledala izbliza, primetila je ispod jezika mali rajsfer{lus.
Boja`qivo ga je pipnula. Poku{ala je da zamisli kako izgleda
iznutra, pa se ponadala, ali i upla{ila da slu~ajno nema pege
po rukama, ili suvu ko`u. Mo`da ima tetova`u, pomislila je.
Neku ru`u, na primer. Oduv ek je `elela da tetovira ru`u, ali se
nije usu|ivala. Pla{ila se da bi je stra{no bolelo.

LIST

Otkako sam se vratio u Izrael, sve mi izgleda nekako druga

~ije. Sumorno, tu`no, isprazno. ^ak i ru~kovi sa Arijem, koji su
me obi~no radovali, postali su mi strahovito zamorni. On }e se
uskoro o`eniti tom svojom Nesijom; danas }e mi saop{titi veli
ku vest, a ja }u se, naravno, silno iznenaditi, kao da mi zrikavi
Ofer nije odao tu tajnu pre nekoliko dana. Re}i }e mi kako vo
li Nesiju i gleda}e me pravo u o~i. Ovaj put, re}i }e to svojim
uverqivim baritonom, ovaj put je prava stvar.
Dogovorili smo se da se na|emo u ribqem restoranu na pla
`i. Privreda je u recesiji, pa su cene dnevnih menija smejurija;
srozali su ih maksimalno kako bi privukli qude. Ari ka`e da je
recesija dobra za nas, jer smo iako to jo{ uvek ne shvatamo bo
gati. Recesija je, obja{wava Ari, lo{a za siroma{ne. Ma kakvi
lo{a ona je za wih smrt. Ali za bogate? Za wih je ona kao bonus
miqe za redovne putnike. Sve ono {to ina~e radi{ mo`e{ da
digne{ na vi{i nivo, i to besplatno. O~as posla zameni{ cr
venu nalepnicu Xonija Vokera crnom, a umesto ~etiri dana sa
polupansionom dobije{ celu nedequ ugostiteqi i agencije }e
u~initi sve ne bi li namamili qude, ne bi li ih nekako privu
kli. Ne podnosim ovu zemqu, ka`em mu dok ~ekamo jelovnik.
Oti{ao bih odavde zauv ek da nije tog posla. [ta lupa{, ka`e
Ari dok di`e nogu u sandali na stolicu pored sebe. Gde jo{ na
svetu postoji ovakva pla`a? 87
 U Francuskoj, ka`em, u Tajlandu, Brazilu, Australiji, na
Karibima
Dobro, dobro, idi onda, prekide me prezrivo. Ru~aj, popij
espreso i putuj!
Rekao sam da bih oti{ao, nagla{avam, da nemam ovde bi
znis
Biznis! Ari prasnu u smeh. Biznis re~e i mahnu ko
nobarici da donese jelovnik.
Konobarica prilazi i deklamuje nam dnevni meni, a Ari je
gleda nezainteresovano, pogledom mu{karca zaqubqenog u drugu
`enu. A za glavno jelo, ka`e konobarica i osmehuje se prirod
no, neodoqivo, imamo karpa~o od tune sa maslacem i biberom,
list na podlozi od tofu sira u terijaki sosu i ribu koja govori,
sa soqu i limunom. Ja }u list, odlu~no }e Ari. [ta je to ri
ba koja govori, pitam. To vam je sirova riba, slu`imo je blago
usoqenu, bez za~ina I {ta, ona govori? prekidam je. Toplo
preporu~ujem list, nastavqa konobarica, potvrdno klimnuv{i
glavom. Nisam probala ovu {to govori.
Tek {to smo dobili predjelo, Ari mi saop{ti da }e se o`e
niti Nesijom, ili NASDAQ, kako voli da je zove. Smislio joj je
taj nadimak dok je elektronska berza NASDAQ jo{ bila u usponu
i nije se potrudio da ga u me|uvremenu promeni. ^estitam, ka
`em. Ba{ mi je drago. A tek meni, re~e Ari, uroniv{i jo{ du
bqe u stolicu. Stvarno mi je drago. Ni{ta nam ne fali u `ivo
tu, zar ne? Ja imam NASDAQ, ti trenutno sm, boca ovog dobrog
belog vina, klima-ure|aj, more.
Riba je stigla petnaestak minuta kasnije. Ako bi se moglo ve
rovati Ariju, list je bio izvrstan. A riba koja govori je }uta
la. Ok, ne govori, pa {ta?, brecnu se Ari. Daj, nemoj molim te
da pravi{ scenu, stvarno nemam `ivaca za to. Kad je video da
ma{em konobarici, predlo`i mi: Probaj jedan zalogaj ako ne
vaqa, ti vrati. Ali barem prvo probaj. Konobarica prilazi sa
istim onim neodoqivim osmehom. Ova riba, ka`em joj. Da?,
upita i izvi svoj ionako dug vrat. Ne govori. Konobarica se za
kikota i stade brzo da obja{wava. Jelo se zove Riba koja govori
da bi bilo jasno o kojoj vrsti ribe je re~, a ova koju slu`imo zai
sta mo`e da govori, ali to {to mo`e ne zna~i da }e progovoriti
kad god to neko po`eli. Ne razumem, zaustih. Nema tu {ta da
se razume, odbrusi mi. Ovo je restoran, a ne karaoke klub. Ako
vam se ne svi|a, rado }u vam doneti drugo jelo. Znate {ta? U sva
kom slu~aju }u vam doneti ne{to drugo Ali ja ne `elim ni{ta
drugo, nastavio sam tvrdoglavo, `elim da ova riba progovori.
Sve je u redu, ume{a se Ari, ne morate da donosite ni{ta dru
88 go, sve je odli~no, zaista. Konobarica i tre}i put blesnu istim
onim osmehom i ode. Tada Ari re~e: ^ove~e, ja se `enim. Kapi
ra{? @enim se `enom svog `ivota. Ovaj put i tu zastade na
trenutak, ovaj put je prava stvar. Ovo je slavqe, razume{, za{to
lepo ne jede{ sa mnom, jebote, bez drame oko ribe i bez nagva`da
wa o ovoj dr`avi. Zar ne mo`e{ da se raduje{, da bude{ sre}an
zbog svog ortaka? Sre}an sam zbog tebe, ka`em, najiskrenije.
Pa onda jedi tu glupu ribu, molio je. Ne}u, rekao sam i odmah
se ispravio. Ne jo{. Sada jedi, sada, navaqivao je, dok se nije
ohladila, ili je vrati. Samo nemoj to da mi radi{. Ne `elim ovu
ribu na stolu, i tebe koji }uti{ Ona ne mo`e da se ohladi,
obja{wavao sam mu, sirova je. A ja ne moram da }utim. Mo`emo
da razgovaramo Okej, re~e Ari, zaboravi, i besno ustade od
stola. Ionako sam izgubio apetit. Ma{io se za nov~anik, ali
zaustavio sam ga. Ja ~astim, rekao sam ne di`u}i se, za tvoje
ven~awe. Ma jebi se, prosikta Ari, ali ipak vrati nov~anik
u xep. Za{to se ja uop{te trudim da ti govorim o qubavi? Ti
si obi~an derpe. U stvari ne, nisi ~ak ni peder ti si aseksu
alan Ari, poku{ao sam da ga prekinem. Znam, re~e Ari
dr`e}i prst u vazduhu, znam da }u za`aliti zbog ovog {to sam
rekao. Ali to {to }u za`aliti ne zna~i da to nije istina. Ma
zel tov, rekoh, poku{avaju}i da mu udelim jedan od onih kono
bari~inih prirodnih osmeha, na {ta mi on samo odmahnu rukom
napola u stilu ba{ me briga, a napola zbogom, i ode.
Da li je sve u redu, gestikulirala je konobarica iz daqi
ne. Klimnuo sam glavom. Da donesem ra~un?, nastavila je svoju
pantomimu. Opet klimnuh glavom. Posmatrao sam more kroz pro
zor bilo je tmurno ali veoma mo}no. Pogledao sam ribu u tawi
ru le`ala je na stomaku zatvorenih o~iju, a telo joj se dizalo i
spu{talo dok je disala. Nisam znao da li sedim u delu za pu{a~e,
ali ipak sam zapalio cigaretu, jednu od onih prijatnih, za po
sle. Nisam ni bio gladan. Ovde je ba{ fino puca pogled na mo
re {teta samo {to, umesto sve`eg vazduha, imaju staklo i kli
ma-ure|aj. Mogao sam ovako satima da sedim i da buqim u more.
Idi, pro{aputa riba, ne otvaraju}i o~i. Sedi u taksi, odvezi
se do aerodroma i hvataj prvi avion, nebitno kuda. Ali ne mogu
tek tako da odem, obja{wavao sam jasnim, uravnote`enim glasom.
Ovde imam obaveze, posao. Riba je u}utala, pa sam i ja. Gotovo ceo
minut kasnije re~e: Nema veze, zaboravi. U bedaku sam.
Nisu mi ura~unali ribu. Ponudili su mi desert na ra~un ku-
}e, a kad sam odbio, umawili su mi ceh za ~etrdeset pet {ekela.
@ao mi je, re~e konobarica i brzo dodade: [to vam se nije
svidela. I sekund kasnije pojasni: Riba. Ne, ne, branio sam
se dok sam zvao taksi sa mobilnog. Riba je bila izvrsna. Zaista.
Jako vam je lepo ovde. 89
 ETGAR KERET (Tel Aviv, 1967), majstor kratke forme i jedan od
najpoznatijih savremenih izraelskih kwi`evnika. Wegove kwige su
bestseleri u Izraelu, a zanimqiv je i podatak da se najvi{e kradu
po kwi`arama i da su naj~itanije u zatvorima. Po wegovim pri~a
ma je snimqeno pedesetak filmova. Etgar Keret je jedini izraelski
autor ~ije su kwige objavqene u Palestini. Poznat je i kao filmski
i televizijski scenarista. Film Meduze, koji je re`irao zajedno
sa svojom suprugom [irom Gefen, osvojio je Zlatnu kameru na festi
valu u Kanu.
Etgar Keret je preveden sa hebrejskog ili engleskog na vi{e od 30
jezika u ~etrdesetak zemaqa. Ovo je prvi prevod wegovih pri~a na srp
ski. Sve pri~e su preuzete iz kwige Suddenly a Knock on the Door (2012),
osim pri~e List koja je preuzeta iz kwige The Nimrod Flipout (2006).
Zahvaqujem se Etgaru Keretu i Nili Koen iz Instituta za pre
vo|ewe hebrejske kwi`evnosti na dozvoli za objavqivawe prevoda.
Mila Gavrilovi}

90
 Ginter Gras
LEVORUKI
Preveo s nema~kog Aleksandar @ivkovi}

Erih me posmatra. A ni ja ne skidam pogled s wega. Oboji

ca dr`imo oru`je u ruci. Stvar je re{ena: upotrebi}emo ga da
povredimo jedan drugog. Napuwene pi{toqe, prethodno dugo is
probavane na ve`bama, a onda i pa`qivo o~i{}ene, dr`imo pred
sobom, postepeno greju}i wihov hladan metal. Sa te udaqenosti
pi{toq deluje sasvim bezazleno. Zar se tako ne dr`i i penkalo,
ili te`ak kqu~ koji izmamquje vrisak neke prepla{ene tete u
crnim rukavicama od ve{ta~ke ko`e? Nipo{to se ne smem pre
pustiti pomisli da bi Erihovo oru`je moglo biti jalovo, beza
zleno poput igra~ke. Tako|e znam da Erih ni na tren ne dovodi
u pitawe ozbiqnost mog oru`ja. Pre skoro pola sata rastavili
smo pi{toqe, o~istili ih, ponovo sastavili, napunili i otko
~ili. Mi nismo sawari. Za mesto ove neizbe`ne radwe odredili
smo Erihovu vikendicu. Kako je ta jednospratna gra|evina uda
qena vi{e od sat vremena hoda od najbli`e `elezni~ke stani
ce, takore}i odse~ena od ostatka sveta, pretpostavili smo da }e
svako ne`eqeno uvo, u pravom smislu te re~i, ostati daleko od
pucweva. Dnevnu sobu smo preuredili, a slike, na kojima su pre
te`no prikazane scene lova na divqa~ i mrtva priroda, skinuli
sa zidova. Naime, pucwevi i nisu nameweni stolicama, ula{te
nim komodama i slikama sa bogatim ramovima. Tako|e, ne `eli
mo da pogodimo ogledalo ili da okrznemo porcelan. Oru`je smo
uperili samo jedan u drugog.
Obojica smo levoruki. Znamo se jo{ iz saveza. Vidite, mi,
`iteqi ovog grada, koji imamo taj telesni nedostatak, osnovali
smo savez. Redovno se sastajemo i poku{avamo da uve`bamo na{u
drugu, na`alost, nespretnu ruku. Neko vreme nam je jedan desno
ruki dobrovoqac dr`ao ~asove. Ali on vi{e ne dolazi. Gospoda
iz saveza kritikovala su wegov metod i nepokolebqivo verovala
da se ~lanovi saveza moraju podu~
avati sopstvenim snagama. Ta
ko smo zajedno i bez pritiska igrali dru{tvene igre koje su bi
le osmi{qene posebno za nas, kako bismo se izve{tili: Desnom 91
 rukom proturali smo konac kroz iglu, zalivali cve}e, otvarali
vrata, zakop~avali pantalone. U na{em statutu je stajalo: Ne-
}emo se smiriti sve dok nam desna ruka ne bude kao leva.
Ma koliko lepo i mo}no zvu~ala, ova deviza je ipak samo
~ista besmislica. Tako ne}emo nikada uspeti. Ekstremna grupa
cija na{eg saveza dugo se ve} zala`e da se ta re~enica izbri{e i
umesto we napi{e: @elimo da budemo ponosni na svoju levu ruku,
umesto {to se stidimo uro|enog talenta.
Ipak, ni ova parola nije sasvim ta~na, ve} su nas samo wen
patos, kao i odre|ena velikodu{nost ose}awa, naveli da odabe
remo te re~i. Erih i ja smo pripadali ekstremnom krilu i znali
smo dobro koliko je duboko ukorewen na{ stid. Roditeqska ku}a,
{kola, i, kasnije, vreme provedeno u vojsci nisu doprineli tome
da nau~imo kako da dostojanstveno podnesemo tu bezna~ajnu oso
benost bezna~ajnu u odnosu na druge, u~estalije nedostatke. Sve
je po~elo sa pru`awem ruke jo{ u detiwstvu. Te tetke, stri~evi,
maj~ine prijateqice, o~eve kolege, te stra{ne, nikako zanemar
qive porodi~ne fotografije koje zamra~uju vidike jednog de
tiwstva. A ruka je morala da se pru`i svima: Ne, ne tu nevaqalu
ruku, daj onu hrabru. Ho}e{ li pru`iti pravu ru~icu, dobru ru
~icu, pametnu, ve{tu, jedinu istinsku, desnu ru~icu!
Kada sam imao {esnaest godina, prvi put sam uhvatio devoj
ku za ruku: Ah, pa ti si levoruk!, rekla je razo~arano i izvukla
mi ruku iz bluze. Takva se}awa ostaju, pa ~ak i kad bismo ovo na
~elo, koje smo osmislili Erih i ja, zapisali u kwigu, time bismo
samo poku{ali da imenujemo verovatno nedosti`an ideal.
Erih je sada spojio usne i skupio o~i. Ja sam uradio isto. Mi
{i}i na obrazu pulsirali su, ~elo nam se zateglo, a nos skupio.
Erih je s tim svojim crtama li~io na poznatog filmskog glumca
iz avanturisti~kih filmova. Ako smem da primetim, i meni je
svojstvena ta fatalna sli~nost sa sumwivim junakom s filmskog
platna. Verovatno smo izgledali vrlo gnevno. Ali ja sam sre}an
{to nas niko ne posmatra. Da li bi uop{te taj ne`eqeni o~e
vidac pretpostavio da dvojica mu{karaca, nadasve romanti~ne
prirode, `ele da se sukobe? Pomislio bi da obojica imaju razboj
ni~ku nevestu ili je jedan drugom naneo zlo. Zavada izme|u po
rodica koja traje ve} generacijama unazad, pitawe ~asti, krvava
igra na `ivot i smrt. Tako se gledaju samo neprijateqi. Pogle
dajte samo te uske, bezbojne usne, te jogunaste noseve? Kako samo
kqu~aju od besa i mr`we, `eqni smrti.
Mi smo prijateqi. Iako su na{a zanimawa razli~ita Erih
je upravnik odeqewa u na{em skladi{tu, a ja dobro zara|ujem kao
precizni mehani~ar ipak imamo mnogo zajedni~kih intereso
92 vawa, koja, kad treba, produ`avaju vek jednog prijateqstva. Erih
je ~lan saveza du`e nego ja. Dobro se se}am dana kada sam, stidqi
vo i previ{e sve~ano obu~en, u{ao u lokal u koji jednostrani
stalno svra}aju. Erih mi je pri{ao, pokazao na moju garderobu i
upitao, posmatraju}i me mudro i bez suvi{ne znati`eqe: Vi si
gurno kod nas? Ne stidite se. Mi smo tu da vam pomognemo.
Ka`em jednostrani jer se zvani~no tako zovemo. Me|u
tim, i to ime mi deluje, kao i veliki deo statuta, neprikladno.
Ime ne izra`ava dovoqno jasno {ta je to {to nas spaja i ~ini
jakim. Svakako bi bilo boqe da nam je ime kra}e, recimo Le
vi, ili zvu~nije, Leva bra}a. Ono bi odavalo, za{to moramo da
se odreknemo takve titule. Ni{ta ne bi bilo ta~nije, a uz to ni
uvredqivije, da se upore|ujemo sa onim jadnim qudima, kojima je
priroda uskratila jedinu qudsku mogu}nost zarad qubavi. [ta
vi{e, mi smo izme{ano dru{tvo, i usu|ujem se da ka`em, da se
na{e dame ne mogu meriti ni po lepoti, ni po {armu niti dobrom
pona{awu sa pojedinim de{wakiwama, ~ak bi se pa`qivim upo
re|ivawem dobila slika koja bi od zabrinutih sve{tenika iz
propovedaonice tra`ila spas svoje zajednice: Eh, kad biste svi
bili levoruki!
Ah, to pogubno ime saveza. ^ak i na{ prvi predsedavaju}i,
jedan visoki slu`benik gradske uprave i katastra, koji previ
{e patrijarhalno misli i, na`alost, tako i dela, mora katkad
priznati da mi ne potvr|ujemo da levoj strani ne{to fali, da mi
nismo ni jednostrani, niti tako mislimo, ose}amo i delamo.
Zasigurno su ulogu imali i politi~ki razlozi, kada smo pre
do~ili boqe predloge i nazvali se onako kako nikada ne bismo
smeli da se zovemo. Nakon {to su kqu~ni ~lanovi parlamenta
nagiwali i jednoj i drugoj strani, pa su stolice u svojim ku}ama
namestili tako da sm wihov raspored odaje politi~ku situaciju
u na{oj otaxbini, postao je obi~aj da se svim spisima i govori
ma u kojima se re~ levo javqa vi{e od jedanput pripi{e opasna
radikalnost. U tom smislu mo`emo biti mirni. Ako ijedan savez
na{eg grada mo`e da iza|e nakraj s ne~im bez politi~kih ambi
cija i ako mo`e da `ivi samo za uzajamno pomagawe i dru`equ
bivost, onda je to na{. I da bismo svakoj sumwi o eroti~noj iz
opa~enosti jednom i za svagda otupili o{tricu, napomenuo bih
uzgred, da sam me|u redovima svoje grupacije prona{ao i svoju
verenicu. ^im se oslobodi stan za nas, ven~a}emo se. Ako jednog
dana bude nestala senka koja mi je padala na du{u pri svakom su
sretu sa `enskim polom, onda }u samo Moniki mo}i da zahvalim
na tom dobro~instvu.
Zahvaquju}i na{oj qubavi, ne samo {to smo savladali po
znate probleme, opisane u mnogim kwigama, ve} smo prevazi{li
i fizi~ku patwu i ~ak je idealizovali, kako bismo uspeli da se 93
 dovedemo do male sre}e. Nakon {to smo u prvoj shvatqivoj zbrci
poku{ali da koristimo desnu ruku i uvideli koliko je neose
tqiva ta na{a obamrla strana, milovali smo se onoliko ve{to
koliko nam je Bog to omogu}io. Ne `elim da odam previ{e i zato
se nadam da ne}u biti nesmotren ako ovde nagovestim da je Moni
kina mila ruka ta koja mi daje snagu da izdr`im i odr`im svoje
obe}awe. Odmah nakon prvog odlaska u bioskop kada sam, na`a
lost, morao da popustim i povinujem se nespretnosti svoje osobe
nosti morao sam da se obave`em da }u po{tovati weno devi~an
stvo sve dok na desni domali prst ne stavimo prstewe. Pritom se
u ju`nim, katoli~kim zemqama to zlatno bra~no obele`je nosi
na levoj ruci. U tim sun~anim predelima, naime, jo{ uvek srce
nadvladava neum oqivi razum. Mo`da da bi protestovale u `en
skom stilu i poku{ale da doka`u u kom obliku su `ene uop{te
spremne da argumentuju stvari kada se ~ini da su ugro`eni wi
hovi interesi, mla|e dame na{eg saveza izvezle su u besanim no-
}ima zelenim nitima natpis: Srce kuca levo.
Monika i ja smo o tom trenutku razmene prstewa toliko puta
razgovarali i iznova dolazili do istog ishoda: Ne mo`emo priu
{titi sebi da pred neuk im, neretko i zlonamernim, svetom bude
mo tako dugo vereni, da se ne ven~amo i ne delimo i velike i male
stvari. Monika ~esto pla~e zbog te pri~e o prstewu. Ma koliko
da se radujemo na{em danu, uvek }e blaga senka `alosti padati na
sve poklone, bogato postavqene trpeze i prigodne sve~anosti.
Erih je ponovo pokazao svoje dobro, normalno lice. I ja sam
popustio, mada sam jo{ ose}ao tu borbu mi{i}a u predelu vili
ce, dok su mi slepoo~nice i daqe pulsirale. Ne, sasvim je sigur
no da nam takve grimase nimalo ne pristaju. Pogledi nam se su
sreto{e mirnije, a zato i hrabrije. Ni{anili smo. Ni ja ni on
ne gubimo iz vida odre|enu ruku onog drugog. Sasvim sam siguran
da ne}u proma{iti. A i na Eriha se mogu osloniti. Odve} dugo
smo ve`bali i koristili svaki slobodan trenutak u napu{tenoj
{qunkovitoj jami na obodu grada, da bismo danas, kada toliko to
ga treba da bude odlu~eno, zakazali.
To se grani~i sa sadizmom, povika}ete, ali ne, to je samosa
ka}ewe. Verujte mi, svi ovi argumenti ve} su nam dugo poznati.
Ne, ne postoji zlo~in zbog kog sebi nismo prebacivali. Nije nam
prvi put da stojimo u ovoj preur e|enoj sobi. ^etiri puta smo se
gledali ovako naoru`ani, i ~etiri puta smo, prestravqeni sop
stvenim namerama, odlagali pi{toqe.
Tek danas nam je sve postalo jasno. Posledwi ishodi li~ne
prirode, a i u `ivotu saveza, davali su nam za pravo da to uradi
mo. Nakon dugotrajne sumwe da smo doveli u pitawe sam savez i
94 voqu ekstremnog krila, posegnusmo kona~no za oru`jem. Ma kako
`alosno to bilo, ne mo`emo vi{e sudelovati u wemu. Savest zah
teva da se uzdr`imo od navika drugova iz saveza. Dok se sekta{e
we {irilo, redovi najrazumnijih bili su pro`eti sawarima, pa
~ak i fanaticima. Ovi desno su melanholi~no gledali, a levi su
se zavetovali. S nevericom sam slu{ao kako se politi~ke parole
ore od stola do stola, a odbojni kult zakivawa eksera levom ru
kom, {to je bilo va`no za zavet, odvijao se tako {to bi sednica
po~iwala da li~i na kakvu orgiju u kojoj va`i da se `ustrim i
opsednutim zakivawem upada u ekstazu. Pa iako niko to glasno ne
izgovara, i {to se po kratkom postupku izbacuju oni koji su, o~i
to, podlegli poroku, jedno se ne mo`e pore}i: svaka nedosti`na
i meni nepojmqiva qubav me|u istopolnima de{avala se i me|u
na{im pristalicama. A {to je najgore, trpeo je i moj odnos sa
Monikom. ^esto je provodila vreme sa svojom prijateqicom, jed
nim labilnim i }udqivim bi}em. ^esto mi je prebacivala popu
stqivost i nedostatak hrabrosti u razgovoru o prstewu, da nisam
mogao verovati da i daqe postoji bliskost me|u nama, da je to ona
ista Monika, koju sam, sada sve re|e, dr`ao u naru~ju.
Erih i ja smo sada probali da usaglasimo disawe. [to smo
ravnomernije disali, to smo postajali sigurniji da na{im ~inom
upravqa ose}awe dobrote. Nemojte misliti da je to samo citat iz
Biblije koji nas savetuje da otklonimo svaku srxbu. To je vi{e
goru}a, neprestana `eqa da se dobije podrobna slika, da se doku
~e pitawa koja se vitlaju oko mene, da li je na{a sudbina nepro
menqiva ili je imamo u {aci i mo`emo li da se ume{amo i damo
na{em `ivotu normalan pravac? Bez glupavih zabrana, stega i
ostalih trikova. @elimo ~estitim putem da iznova po~nemo slo
bodnim izborom, da ne budemo vi{e odvojeni od svake prose~no
sti, i da budemo sre}ne ruke.
Sada nam se disawe usaglasilo. Bez prethodne najave, zapu
casmo u isto vreme. Erih je pogodio, a ni ja wega nisam razo~a-
rao. Svako je, prema o~ekivawima, pokidao najva`niju tetivu, pa
su pi{toqi, usled nedostatka snage da ostanu u ruci, sami pali
na tlo, kako svaki slede}i pucaw ne bi bio suvi{an. Nasmejav{i
se, otpo~eli smo svoj veliki ogled, i stavili zavoje, osloweni sa
mo na desnu ruku.

GINTER GRAS, nema~ki pisac, ro|en je 1927. godine u Gdawsku,

u Poqskoj. Sa devetnaest godina `eleo je da postane vajar, te se zi
me 1946/47 uputio na akademiju u Diseldorfu. Po{to je, usled ne
dostatka ugqa, Akademija bila zatvorena, morao je da sa~eka slede-
}u godinu da bi studirao. U me|uvremenu radio je kao kamenorezac i
pravio nadgrobne spomenike. Nakon studija i nekoliko prvih izlo
`bi, po~eo je da se bavi pisawem i to najpre kratke proze, pesama i
komada za pozori{te koji, prema wegovim re~ima, spadaju u teatar 95
 apsurda. Umetni~ki proboj do`iveo je svojim najzna~ajnijim delom
Limeni dobo{ 1959. godine. Nakon toga usledila su dela Ma~ka i
mi{ (1961) i Pse}e godine (1963). U romanima Dnevnik jednog pu
`a,Izmi{qotina ili kako Nemci izum iruiPri qu{tewu luka
primetni su autobiografski delovi. Posledwi roman Grimove re
~i objavio je 2010. godine. Dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost
1999. godine. Kao veliki pristalica Socijaldemokratske partije
Nema~ke, bio je politi~ki aktivan, te su mnoga wegova dela politi~
ki obojena. Bio je ~lan Grupe 47, koja je okupqala talentovane mla
de posleratne pisce sa nema~kog govornog podru~ja. Od 1985. godine
`iveo je, sa suprugom Ute, u selu Belendorf kraj Libeka. Pored ku}e
nalazi se wegov ateqe, u kom je crtao i vajao. Svoja dela pisao je sto
je}i, najpre rukom, a zatim ih je prekucavao na svojoj pisa}oj ma{ini
marke Oliveti. Pu{io je lulu i voleo je da pije rakiju. Preminuo je u
aprilu 2015. godine u svojoj 87. godini. Bio je levoruk.
Aleksandar @ivkovi}

96
 Xon ^iver
^EDNA KLARISA
Prevela sa engleskog Milica Maravi}

Ve~erwi brod za Vinard Hejvn bio je natovaren. Uskoro }e

upozoravaju}i zvi`duk odvojiti ovcu od stada tako je mislio
Bakster a ostrvqane od turista, koji lutaju ulicama Vuds Hola.
Wegov automobil, kao i svi drugi ~iji su voza~i imali kartu za
trajekt, bio je parkiran blizu pristani{ta. Bakster je, pu{e}i,
seo na predwi branik. Buka i pokreti u maloj luci ukazivali su
na to da je prole}e pro{lo i da su obale Vest [opa, preko puta Sa
unda, trenutno bile letwe obale. Ali vreme i putovawe uop{te ni
su ostavili posledice na Bakstera. Ka{wewe ga je gwavilo i iri
tiralo. Kada je neko pozvao wegovo ime, ustao je sa olak{awem.
Bila je to stara gospo|a Rajan. Zvala ga je iz pra{wavog kara
vana i oti{ao je da razgovara s wom. Znala sam, rekla je. Zna
la sam da }u ovde sresti nekoga iz Holi Kouva. Ose}ala sam to.
Putovali smo od devet ujutro. Izvan Vor~estera smo imali pro
blema s ko~nicama. Sada me brine da li }e gospo|a Talbot o~i
stiti ku}u. Tra`ila je sedamdeset pet dolara samo da je otvori
pro{log leta i rekla sam joj da ne}u mo}i opet to da platim. Ne
bih bila iznena|ena da je bacila sva moja pisma. O, mrzim da se
posle putovawa vratim u prqavu ku}u, ali ako bude ba{ u`asna,
o~isti}emo je sami. Zar ne, Klarisa?, upitala je, okre}u}i se
mladoj `eni koja je sedela pored we na predwem sedi{tu. O, iz
vinite, Bakstere!, uzviknula je. Niste upoznali Klarisu, zar
ne? To je Bobova `ena, Klarisa Rajan.
Baksterova prva misao bila je da takva devojka ne treba da
se vozi u pra{wavom karavanu, ve} u ne~emu mnogo boqem. Bila
je mlada. Pretpostavio je da ima oko dvadeset pet godina. Crvene
kose, krupnih grudi, vitka i troma, delovala je kao da pripada
razli~itoj vrsti od one u koju su spadale stara gospo|a Rajan i
wene odve} direktne }erke krupnih kostiju. Devojke iz Kejp Ko
uda nemaju ~e{qeve. One se ~e{qaju kostima od bakalara, rekao
je za sebe, ali Klarisina kosa bila je doterana. Wene gole ruke
bile su savr{eno bele. ^inilo se da su joj Vuds Hol i aktivno 97
 sti na pristani{tu dosadni i da nije zainteresovana za ostrvska
ogovarawa gospo|e Rajan. Zapalila je cigaretu.
U pauzi monologa starije dame Bakster se obratio wenoj sna
ji. Kada se Bob vra}a, gospo|ice Rajan?, upitao je.
On uop{te ne dolazi, rekla je prelepa Klarisa. On je u
Francuskoj. On je...
Oti{ao je tamo zbog posla sa vladom, upala je u re~ sta
ra gospo|a Rajan, kao da wena snaja nije mogla da mu poveri ovo
jednostavno obja{wewe. On radi na tom stra{no zanimqivom
projektu. Ne}e se vratiti do jeseni. Ja putujem u inostranstvo i
ostavqam Klarisu samu. Naravno, dodala je glasno, verujem da
}e ona zavoleti ostrvo. Svi ga vole. O~ekujem da }e i daqe imati
mnogo posla. O~ekujem da }e...
Prekinuo ju je zvuk sirene sa trajekta. Bakster je rekao zbo
gom. Jedan po jedan, automobili su se uspiwali na palubu, i brod
je zaplovio povrh jata riba u vodi od kopna do turisti~kog odma
rali{ta. Bakster je pio pivo u putni~koj kabini i gledao Kla
risu i staru gospo|u Rajan, koja je sedela na palubi. Po{to nika
da ranije nije video Klarisu, pretpostavio je da su se ona i Bob
Rajan ven~ali tokom prethodne zime. Nije mu bilo jasno kako je
ta lepota zavr{ila sa Rajanovima, porodicom strastvenih ama
tera-geologa i posmatra~a ptica. Mi smo svi veoma odu{evqeni
pticama i stenama, govorili su kada bi se upoznavali sa stran
cima. Wihova ku}ica bila je na nekoliko kilometara od prve
slede}e i, kao {to je gospo|a Rajan ~esto govorila, bila je skle
pana od ambara 1922. godine. Plovili su, planinarili, plivali
u velikim morskim talasima i organizovali izlete na Katihank
i Tarpolin Kouv. Bakster je pomislio kako preteruju s kultom
zdravog tela, ali i to da nije trebalo da ostavqaju Klarisu sa
mu u ku}ici. Vetar je duvao u pramenove crvene kose preko wenog
obraza. Wene duge noge bile su prekr{tene. Kad je trajekt u{ao u
luku, ustala je i krenula prema palubi nasuprot svetlom, slanom
vetru i Bakster, koji se ravnodu{no vratio na ostrvo, osetio je
da je leto po~elo.
Znao je da mora biti oprezan ako poku{a da dobije neku in
formaciju o Klarisi Rajan. Bio je prihva}en u Holi Kouvu zato
{to je tamo letovao celog `ivota. Mogao bi da deluje ugodno jer
je dobro izgledao, ali wegova dva razvoda, promiskuitet, wegov
tvrdi~luk i izgled latinskog zavodnika izazivali su neprija
tan ose}aj kod suseda. Saznao je da se Klarisa udala za Boba Raja
na u novembru i da je iz ^ikaga. ^uo je da qudi ka`u da je prelepa
i glupa. To je bilo sve {to je saznao o woj.
Tra`io je Klarisu po teniskim terenima i pla`ama. Nije
98 je video. Bio je nekoliko puta na pla`i najbli`oj ku}ici Raja
novih. Nije je bilo ni tamo. Kada je nakratko posetio ostrvo, do
bio je od gospo|e Rajan pismo kojim ga poziva na ~aj. Ina~e se ne
bi odazvao takvom pozivu, ali tog poslepodneva je `eqno vozio
prema ku}ici Rajanovih. Kasnio je. Automobili ve}ine wegovih
prijateqa i suseda bili su na parkingu gospo|e Rajan. Wihove
glasove vetar je nosio kroz otvorene prozore u ba{ti, gde su cva
le doma}i~ine ru`e puzavice. Dobro mi do{ao!, vikala je go
spo|a Rajan dok je prelazio trem. Ovo je moja opro{tajna `urka.
Idem u Norve{ku. Povela ga je u pretrpanu sobu.
Klarisa je sedela iza {oqa za ~aj. Nasuprot zidu iza wenih
le|a nalazila se staklena vitrina u kojoj su ~uvani geolo{ki
uzorci Rajanovih. Wene ruke bile su gole. Bakster ih je posma
trao dok mu je sipala ~aj. Vru}e? Hladno? Limuna? Mleka?, iz
gledalo je da je to sve {to je imala da ka`e, ali wena crvena kosa
i bele ruke dominirale su tim delom sobe. Bakster je jeo sendvi~.
Nagnuo se ka stolu.
Jesi li ikada pre bila na ostrvu, Klarisa?, pitao je.
Jesam.
Ide{ li na pla`u u Holi Kouv u?
Predaleko je.
Moramo se odvesti tamo jednog jutra, rekao je Bakster, kad
tvoja svekrva otputuje. Ja obi~no kre}em oko jedanaest.
Pa, hvala ti, Klarisa je oborila pogled svojih zelenih
o~iju. Delovalo je da joj je neprijatno, i misao na koju bi ona mo
gla biti osetqiva razgalila je Bakstera. Pa, hvala ti, ponovi
la je, ali ja imam vlastiti auto i pa, ne znam, ne....
O ~emu vas dvoje razgovarate?, upitala je gospo|a Rajan, stu
paju}i izme|u wih i sme{e}i se neobu z dano. Trudila se da ubla`i
naglo uplitawe u wihov razgovor. Znam da nije geol ogija, nasta
vila je, i znam da nisu ptice, i znam da ne mogu biti ni kwige ni
muzika, jer sve to Klarisa ne voli, zar ne, Klarisa? Hajde sa mnom,
Bakstere, i odvela ga je na drugi kraj sobe i po~ela da mu pri~a o
uzgajawu ovaca. Kada se razgovor zavr{io, `urka je ve} bila pri
kraju. Klarisina stolica stajala je prazna. Nije je bilo u sobi.
Zastav{i na vratima da se zahvali gospo|i Rajan i da se oprosti,
Bakster je rekao kako se nada da ona ne}e odmah u Evropu.
Oh, ali ja idem, rekla je gospo|a Rajan, kre}em na kopno
brodom koji polazi u {est i putujem iz Bostona sutra u podne.
U pola jedanaest slede}eg jutra, Bakster se odvezao do ku}ice
Rajanovih. Vrata mu je otvorila gospo|a Talbot, me{tanka koja
je pomagala Rajanovima oko doma}instva. Rekla je da je mla|a go
spo|a kod ku}e i pustila ga unutra. Klarisa je si{la niz stepe
nice. Izgledala je lep{e nego ikada, uprkos tome {to je delovala
kao da joj je neprijatno {to vidi Bakstera. Prihvatila je wegov 99
 poziv za plivawe, ali nije izgledala ba{ odu{evqeno. Oh, u re
du, rekla je.
Kada je ponovo si{la, nosila je ogrta~ preko kupa}eg kostima
i {e{ir {irokog oboda. Voze}i je u pravcu Holi Kouva, upitao
ju je kakvi su joj planovi za leto. Bila je suzdr`ana. Delovala je
zabrinuto i kao da joj nije do razgovora. Kada je parkirao automo
bil, krenuli su jedno pored drugog preko dina do pla`e, gde se ona
spustila na pesak i zatvorila o~i. Nekoliko Baksterovih prija
teqa i kom{ija navratilo je kod wih da ubije vreme, ali Bakster
je primetio da se niko od wih nije predugo zadr`ao. Klarisina
nepristupa~nost ote`avala je razgovor, ali on nije mario za to.
Oti{ao je da pliva. Klarisa je ostala na pesku, umotana u
ogrta~. Kada je iza{ao iz vode, legao je pored we. Gledao je svoje
kom{ije i wihovu decu. Vreme je bilo vedro. @ene su pocrnele.
Sve su bile udate i, za razliku od Klarise, majke, ali uprkos su
rovostima braka i ra|awa ostale su lepe, `ivahne i zadovoqne.
Dok im se Bakster divio, Klarisa je ustala i skinula ogrta~.
Tu je bilo ne{to drugo, {to mu je oduzelo dah. Deo neodoqivo
sti Klarisine lepote bio je u belini wene ko`e a deo u tome {to
je, za razliku od drugih `ena koje su delovale komotno u kupa}im
kostimima, ona izgledala kao da je poni`ena i posramqena {to
nosi tako malo ode}e. Kora~ala je ka vodi kao da je bila gola.
Kad je prvi put osetila vodu, zastala je po{to, opet za razliku
od drugih, nije volela hladnu vodu. Uhva}ena na trenutak izme
|u golotiwe i hladno}e, Klarisa je u{la i otplivala nekoliko
metara. Iza{la je iz vode, `urno se umotala u ogrta~ i legla na
pesak. Onda je zapo~ela razgovor, prvi put tog jutra prvi put u
Baksterovom `ivotu i to toplo i ose}ajno.
Zna{, kamewe na onom vrhu je mnogo poraslo otkad sam tamo
bila posledwi put, rekla je.
Molim?, pitao je Bakster.
Kamewe na vrhu, rekla je, poraslo je mnogo.
Kamewe ne raste, rekao je Bakster.
O, da, raste, rekla je, nisi to znao? Kamewe raste. Ima je
dan kamen u ba{ti moje svekrve koji je za nekoliko posledwih
godina porastao za stopu.
Nisam znao da kamewe raste, rekao je Bakster.
Da, da, raste, rekla je. Zevnula je i zatvorila o~i. Delovalo
je da }e zaspati. Kad je ponovo otvorila o~i, upitala je Bakstera
koliko je sati.
Dvanaest, rekao je.
Moram ku}i, rekla je, o~ekujem goste.
Bakster nije imao {ta da ka`e na to. Odvezao ju je ku}i. To
100 kom vo`we ponovo je postala nepristupa~na i, kada ju je upitao da
li ho}e ponovo s wim na pla`u, odbila je. Bio je topao, vedar dan i
ve}ina vrata ostrvskih ku}a bila su otvorena, ali kad se Klarisa
oprostila od Bakstera, zatvorila mu je vrata pred nosom.
Bakster je sutradan iz po{te, osim novina, dobio i Klarisi
no pismo, ali kad ju je pozvao telefonom, gospo|a Talbot je rekla
da je gospo|a Rajan zauzeta. Te sedmice je bio na dve `urke do zore
kojima je Klarisa mogla da prisustvuje, ali nije bila ni na jed
noj. U subotu uve~e oti{ao je na ples u ambaru, i kasno uve~e dok
su igrali uz Jezersku damu primetio je Klarisu kako sedi na
spram zida.
Bila je odve} upadqivi {eboj mnogo lep{a od ma koje `ene
na plesu, ali kao da je lepotom uznemiravala mu{karce. ^im je
bio u prilici, Bakster je prestao da igra i oti{ao do we. Sedela
je na sanduku. To je bilo prvo na {ta se po`alila. Ovde nema ni
gde da se sedne, rekla je.
Zar ne `eli{ da ple{e{?, upitao je.
O, ja volim da ple{em, rekla je, mogla bih da ple{em celu
no}, ali ne mislim da je ovo ples, trgnula se na zvuk violine i
klavira. Do{la sam sa Hortonovima. Rekli su mi da }e se ovde
plesati, ali ne i da }e to biti ova vrsta plesa. Ne volim sve to
preskakawe i cupkawe.
Da li su ti gosti oti{li?, upitao je.
Koji gosti?
Rekla si mi da si o~ekivala goste u utorak, kada smo bili
na pla`i.
Nemogu}e da sam rekla kako }e do}i u utorak, kazala je.
Dolaze sutra.
Mogu li te odbaciti ku}i?, pitao je Bakster.
Mo`e{.
Dovezao je automobil do ambara i ukqu~io radio. U{la je i
sna`no zalupila vrata. Vozio je sporednim putevima, i kad je do
speo do ku}ice Rajanovih, iskqu~io je svetlo. Zagledao se u wene
ruke. Skupila ih je na svojoj ta{ni. Hvala ti puno, rekla je.
Bilo mi je u`asno tamo, spasao si mi `ivot. Pretpostavqam da
je stvar samo u tome {to ne razum em ovo mesto. Uvek sam imala go
milu partnera za ples, a sad sam sedela na tom sanduku skoro sat
vremena i niko mi se nije ni obratio. Spasao si mi `ivot.
Divna si, Klarisa, rekao je Bakster.
Pa, rekla je Klarisa i uzdahnula, to je samo moja spoqa
{wost. Niko me stvarno ne poznaje.
To je to, mislio je Bakster, kada bi samo mogao da prilagodi
laskawe wenom do`ivqaju sebe, ne bi joj ostalo previ{e skru
pula. Pitao se da li Klarisa sebe vidi kao glumicu, pliva~i
cu preko Laman{a, naslednicu? U letwoj no}i nagove{taji wene 101
 slabosti bili su tako o~igledni i nesmotreni da je Bakster bio
uveren u krhkost wene ~ednosti.
Mislim da ja znam kakva si ti zapravo, rekao je Bakster
O, ne, ne zna{, rekla je Klarisa. Niko to ne zna.
Na radiju se ~ula neka muzika za zaqubqene iz hotela Bo
ston. Kalendarski je jo{ teklo rano leto, ali po mirno}i i ve
li~ini tamnog drve}a, delovalo je da je mnogo poznije. Bakster je
zagrlio Klarisu i poqubio je u usta.
Silovito ga je odgurnula i otvorila vrata. O, sad si sve po
kvario, rekla je izlaze}i iz auta. Sve si pokvario. Znam o ~emu
si razmi{qao. Znam {ta si mislio sve vreme. Zatvorila je vra
ta i obratila mu se kroz prozor. Nemoj vi{e dolaziti ovamo,
Bakstere, rekla je. Sutra ujutro mi sti`u drugarice iz Wujor
ka i do kraja leta }u biti previ{e zauzeta da bih se videla s to
bom. Laku no}.
Bakster je bio svestan da je mogao samo sebe da krivi; napra
vio je preurawen potez. Nije trebalo da to uradi. Oti{ao je u kre
vet tu`an i qut na samog sebe, zbog ~ega je lo{e spavao. Bio je de
presivan kad se probudio, a zvuk morske ki{e koja je dopirala sa
severoistoka produbio je tu depresiju jo{ vi{e. Ponovo je legao
u krevet i slu{ao ki{u i zapquskivawe talasa. Oluja }e izme
niti ostrvo. Pla`e }e opusteti. Fioke }e se zatvoriti. Neo~eki
vano je ustao iz kreveta, oti{ao do telefona i pozvao aerodrom.
Rekli su mu kako avion iz Wujorka ne mo`e da sleti i da tog dana
ne o~ekuju nijedan avion. Oluja mu je i{la direktno u korist. U
pono} se odvezao na selo i kupio nedeqne novine i kutiju bombo
na. Slatki{ je bio za Klarisu, ali nije `urio da joj ga d.
Ona bi pripremila led, iznela pe{kire i isplanirala pik
nik, ali sad kad je dolazak wenih prijateqica odlo`en, predvi|e
ni `ivahan dan postao je ki{ovit i prazan. Naravno da je imala
na~ina da savlada razo~arawe, ali sude}i po plesu u ambaru, Bak
ster je osetio da je izgubqena bez mu`a ili svekrve, i da je na ostrvu
samo nekoliko qudi, ako ih ima i toliko, koji bi slu~ajno mogli da
je posete ili pozovu na pi}e. Verovatno bi na kraju dana provedenog
uz radio i zvuk ki{e bila gostoqubiva prema svakom, pa i Bakste
ru. Ali znao je da je sve dok su snage usamqenosti i dosade na wegovoj
strani, boqe da sa~eka. Najboqe bi bilo da do|e malo pre mraka, pa
je tako i u~inio. S kutijom bombona se dovezao do Rajanovih. Prozo
ri ku}ice bili su osvetqeni. Klarisa je otvorila vrata.
Hteo sam da po`elim dobrodo{licu tvojim prijateqima na
ostrvo, rekao je Bakster. Ja...
Nisu do{li, rekla je. Avion nije mogao da sleti. Vratili
su se u Wujork. Telefonirali su mi. Planirala sam divnu pose
102 tu. Sad se sve promenilo.
 @ao mi je, Klarisa, rekao je Bakster. Kupio sam ti po
klon.
Oh!, uzela je kutiju bombona. Kakva divna kutija! Kakav
divan poklon! Kako.... Weno lice i glas bili su, na minut, naiv
ni i popustqivi, a onda je video kako ih snaga otpora mewa. Nije
trebalo to da uradi{, kazala je.
Mogu li u}i?, pitao je.
Pa, ne znam, rekla je. Ne mo`e{ ako si mislio samo da se
di{.
Mo`emo da igramo karte.
Ne umem, rekla je.
Nau~i}u te.
Ne, Bakstere, treba da ide{. Ti jednostavno ne razume{ ka
kva sam ja `ena. Ceo dan pi{em pismo Bobu. Napisala sam mu da
si me sino} poqubio. Ne mogu te pustiti unutra. Zatvorila je
vrata.
Iz Klarisinog izraza lica kad joj je dao kutiju bombona, Bak
ster je zakqu~io da ona voli da dobija poklone. Znao je da bi neka
jeftina zlatna narukvica ili ~ak buket cve}a poslu`ili svrsi.
Ali kao krajwe {krt ~ovek, dok ne bi video jasnu korist od po
klona, nije mogao da se natera da ga kupi. Odlu~io je da sa~eka.
Oluja je besnela ceo ponedeqak i u utorak. Prestala je u uto
rak uve~e i do srede posle podne teniski tereni bili su suvi pa
je Bakster igrao tenis do kasno. Kada se istu{irao i presvukao,
svratio je na koktel-`urku da popije pi}e. Tamo je jedna od wego
vih susetki, udata `ena sa ~etvoro dece, sela pored wega i zapo
~ela uop{ten razgovor o prirodi qubavi u braku.
Bio je to razgovor pun pogleda i aluzija, kakav je Bakster vo
dio mnogo puta, i otprilike je znao {ta obe}ava. Susetka je bila
jedna od lepih majki kojima se Bakster divio na pla`i. Kosa joj
je bila sme|a, ruke tanke i preplanule, a zubi lepi i pravilni.
Ali dok je naizgled bio duboko koncentrisan na wene misli o qu
bavi, nametnula mu se slika bele Klarise, pa je prekinuo razgo
vor i napustio `urku. Odvezao se kod Rajanovih.
Iz daqine, imawe je delovalo napu{teno. Ku}a i ba{ta bile
su savr{eno mirne. Pokucao je, a zatim pozvonio. Klarisa mu se
obratila s prozora na spratu.
Zdravo, Bakstere, rekla je.
Do{ao sam da se oprostimo, Klarisa, rekao je Bakster. Ni
je mogao da smisli ni{ta boqe.
O, dragi, rekla je, sa~ekaj samo minut. Si}i }u.
Odlazim, Klarisa, rekao je Bakster kad je otvorila vrata.
Do{ao sam da ti ka`em zbogom.
Kuda }e{? 103
 Ne znam, rekao je tu`no.
Pa, u|i onda, rekla je oklevaju}i. U|i na minut. Ovo je
posledwi put da te vidim, zar ne? Izvini zbog nereda. Gospodin
Talbot se razboleo u ponedeqak i gospo|a Talbot je morala da ga
odvede u bolnicu na kopnu, pa nije imao ko da mi pomogne. Bila
sam potpuno sama.
Povela ga je do dnevne sobe i sela. Bila je lep{a nego ikada.
Pri~ala je o problemima koji su nastali zbog odlaska gospo|e
Talbot. Vatra u pe}i koja greje vodu se ugasila. U kuhiwi je mi{.
Ne radi odvodna cev kade. Ona ne mo`e da upali automobil.
U tihoj ku}i Bakster je ~uo zvuk kapawa vode i otkucaje sata.
Na staklu koje je ~uvalo geolo{ke uzorke videlo se kako napoqu
nebo bledi. Ku}ica je bila blizu vode i mogao je ~uti {um talasa.
Primetio je ove pojedinosti bez emocija i sa jedinim ciqem. Kad
je Klarisa prestala da pri~a o gospo|i Talbot, sa~ekao je ceo mi
nut pre nego {to je progovorio.
Sunce je u tvojoj kosi, rekao je.
[ta?
Sunce je u tvojoj kosi. To je prelepa boja.
Pa, nije toliko lepa koliko je bila, rekla je. Kosa kao
moja tamni. Ali ja je ne}u farbati. Mislim da `ena ne treba da
farba kosu.
Ti si tako inteligentna, promrqao je.
Nije vaqda da to misli{?, pitala je Klarisa.
Da mislim {ta?, pitao je Bakster.
Da sam inteligentna.
O, mislim, rekao je. Inteligentna si. Prelepa si. Nikada
ne}u zaboraviti no} kad sam te upoznao na brodu. Nisam `eleo da
do|em na ostrvo. Planirao sam da odem sa Zapada.
Ja ne mogu biti inteligentna, rekla je Klarisa oja|eno. Mo
ra da sam glupa. Svekrva ka`e da sam glupa, Bob ka`e da sam glupa,
~ak i gospo|a Talbot ka`e da sam glupa, i..., po~ela je da pla~e.
Oti{la je do ogledala i obrisala o~i. Bakster ju je pratio. Za
grlio ju je. Nemoj da me grli{, rekla je, vi{e u o~ajawu nego u
qutwi. Niko me ne uzima za ozbiqno dok me ne zagrli. Ponovo je
sela i Bakster je seo kraj we. Ali ti nisi glupa, Klarisa, rekao
je. Ima{ sjajnu inteligenciju, sjajan um. ^esto sam mislio o tome.
^esto sam ose}ao da mora da ima{ puno zanimqivih mi{qewa.
To je zabavno, rekla je, jer ja stvarno imam puno mi{qewa.
Naravno, nikad se ne usu|ujem da ih iznosim, a Bob i svekrva mi
nikad ne daju da govorim. Uvek me prekidaju, kao da me se stide.
Ali ja imam mi{qewa. Ho}u re}i, mislim da smo svi kao zup~a
nici u to~ku. Shvatila sam da smo kao zup~anici u to~ku. Da li
104 ti misli{ da smo kao zup~anici u to~ku?
 O, da, rekao je. Da, mislim!
Mislim da smo kao zup~anici u to~ku, rekla je. Na pri
mer, da li ti misli{ da `ena treba da radi? Dosta sam o tome
razmi{qala. Moje mi{qewe je da udata `ena ne treba da radi.
Mislim, osim ako nisu mnogo bogati, ali ~ak i tada, mislim da je
mu{karac taj koji treba da radi puno radno vreme. Da li ti mi
sli{ da `ena treba da radi?
A {ta ti misli{?, pitao je on. Jako me zanima {ta ti mi
sli{.
Pa, po mom mi{qewu, rekla je boja`qivo, ~ovek treba da
brine samo o svom `ivotu. Ja ne mislim da posao ili odlasci u
crkvu mogu da promene ne{to, kao ni bilo kakva dijeta. Ja ne ma
rim za moderne dijete. Imamo prijateqa koji za svaki obrok jede
sto pedeset grama mesa. Na stolu dr`i vagu i meri meso. Zato mu
sto izgleda u`asno a ja ne vidim kakva je korist od toga. Ja ku
pujem ono {to je razumno. Ako je {unka razumna, kupujem {unku.
Ako je jagwetina razumna, kupujem jagwetinu. Zar ne misli{ da je
to inteligentno?
Mislim da je to veom a inteligentno.
A napredno obrazovawe, rekla je. Nemam dobro mi{qewe o
naprednom obrazovawu. Kada idemo kod Hauardsovih na ve~eru, deca
voze tricikle oko stola sve vreme, i moje mi{qewe je da ona to u~e u
naprednim {kolama, i da deci treba re}i {ta je dobro, a {ta ne.
Nije bilo sunca koje je obasjavalo wenu kosu, ali i daqe je
bilo dovoqno svetla u sobi da Bakster vidi kako joj je lice, kada
je istresla iz sebe svoja razmi{qawa, ispuweno bojom i kako su
joj se zenice ra{irile. Bakster je pa`qivo slu{ao i znao je da
ona samo `eli da bude shva}ena kao ne{to {to nije da je jadna
devojka izgubqena. Veoma si inteligentna, rekao bi joj tu i ta
mo. Tako si inteligentna.
Bilo je tako lako.

XON ^IVER (1912 1982), ameri~ki romansijer i pripoveda~

koji je zaslu`io nadimak ^ehov predgra|a i nepobitno uticao na
poetiku Rejmonda Karvera i, samim tim, wegovih brojnih sledbeni
ka. Za `ivota je objavio devet kwiga kratkih pri~a (Na~in na koji
neki qudi `ive, Ogromni radio i druge pri~e, Neki qudi, mesta i
stvari koji se ne}e pojaviti u mom slede}em romanu , Svet jabuka...)
i pet romana (za Vep{ot Hronikl je dobio Nacion alnu kwi`ev
nu nagradu za prozu). Za izbor kratkih pri~a, Pri~e Xona ^ivera
iz 1979. godine, dobio je Pulicerovu nagradu za prozu i Nacion al
nu kwi`evnu nagradu kritike. Godine 1982, {est nedeqa pred smrt,
oven~an je i Nacionalnom medaqom za kwi`evnost. Iako je ^iver je
dan od najzna~ajnijih pisaca kratke proze dvadesetog veka, nijedna
wegova kwiga pri~a jo{ nije prevedena na srpski jezik.
Milica Maravi} 105
 Sajmon Armitix
PESME
Preveo sa engleskog Goran Mari}

URLIK
Iza|osmo napoqe
u {kolsko dvori{te zajedno,
ja i taj dje~ak ~ijeg se imena i lica
ja ne sje}am. Isprobavali smo domet
qudskog glasa:
on je imao da urli~e koliko ga grlo nosi,
a ja da podignem ruku
sa druge strane da obznanim
da je zvuk dopro do mene.
On zazva tamo iza parka
podigoh ruku.
Van doma{aja moga oka
urliknuo je tamo sa kraja ceste
iz podno`ja brda,
pa onda tamo iza kapije Fretvelove farme
podigoh ruku.
Napustio je na{e selo,
postao mrtvacem pre dvadeset godina sa rupom od metka u
gorwem nepcu usta,
u zapadnoj Australiji.
Dje~a~e sa imenom i licem kojih se vi{e ne sje}am,
mo`e{ da prestane{ da vi~e{,
ja te jo{ uvijek ~ujem.

PARABOLA O MRTVOM MAGARCU

Uputstva su stigla preporu~enom po{tom
106 U zasebnim kovertama:
Prvo mapa
Da ozna~i mjesto,
A onda i formulari i markice za nadoknadu {tete
Prepla}eni bjehu kopa~i raka i grobova:
[esnaest hiqada
Da zakopa{ sviwu
Ili prokopa{ jamu za psa ili ponija
Ali mawe da ukopa{ ~ovjeka nego magarca
Jeftinije upola
Za `drebicu
[to uginu sa sva ~etiri mala kopita u utrobi svojoj
Nego za `drebicu
[to le`i nepomi~no pokraj mrtvoro|enog `drebeta
A dio slu`be je nalagao da se odazovemo i
Tamo gdje se vlasnik nije znao
I tako napunili smo ~uturice, potrpali se u kombi
I pohrlili u novi poduhvat.
Sjeveru okrenut, mrtav je pao u tri sata
U krugu livadske trave, nisko poko{ene
Gdje ga metalni lanac
Na drvenom stubu
Zaustavi dok je kaskaju}i lagano
Obmotavao sebe u savr{eno opisanom krugu.
Potkopasmo odmah pored wega
Kroz utabanu bijelu zemqu.
Sat napornog kopawa i ve} smo stajali u dva metra dubokoj raki
a onda vrijeme se izmjeni:
Gromovi po~e{e nebo da ujedaju
Muwe stado{e da nebom sjevaju
Ki{om bremenit oblak iznad nas se prolomi
Iskopana raka kao kada vodom se napuni.
I gacali smo za trenutak jo{
Opkopavali i lopatali dok se voda postojano uspiwala
A onda izvukli se u strahu od davqewa
Dok su nam usta suvo stewala
Gore podbo~eni o sigurno tlo
Odmjeravali smo ovu ragu biblijsku:
Nos i wu{ku, zube, o~nu jagodicu, zadwicu,
Ple}a, bokove, ramena
Sve marinirano u uqu od ki{e -
Jezik kao jeguqa, rtewa~a od ki~me
Prqav konopac sa~iwen od repa 107
 Korov od grive mu sive.
Onda smo ga prevrnuli i lenger s wega odgurnuli
Om~u mu sapetu sa vrata razvezali
U raku ga skotrqali i zatrpavati zapo~eli.
Ali ~ak i sa magarcem unutra, i jo{ voda i zemqa
Nisu bili dovoqni da rupu poravnaju
Poslije svega {to se u glinu sapralo
Dok je ki{a u mlazovima lila, a nebo se bilo nabralo
Pa tako na~esmo zemqu nanovo za drugu raku
Da bismo zatrpali prvu.
To nam se namah pri~ini
Kao ne{to {to po~iwe a nikad se svr{iti ne mo`e:
Magarac zakopan u jednom grobu le`i
Do wega, novom, tek zapo~etom grobu na{e pitawe te`i
[ta ukopati u tu prazninu?
Nigdje na vidiku nijedne kosti
Naposlijetku
Kombi je verglao ali se upaliti nije dao
Tako da
Odbauqasmo ku}i
Po mraku
Bez ve~ere
Bez zarade.

STROFA I STIH
Ispra}eni bjehu dole do vode
da ~ekaju. Onda jedan gore sa obale
pijte re~e, te pijahu, neki od wih
dlanove priqubi{e, vodu uzimaju}i kao {to to bogovi ~ine,
a neki od wih kle~ahu, vodu lo~u}i
kano psine.
I oni {to na koqena pado{e, pa na sve ~etiri
{to ostado{e, oni bijahu za kaznu u stranu odvedeni
jer kidi{u nisko kao zvijeri, ali ponajvi{e
jer qubqahu vlastite usne na odrazu vode jezerske.
Svi skupa krivi bjehu i svi zajedno,
i{ibani. Posred lica. A oni drugi, spa{eni
bijahu i darovani ogledalcima i {oqicama
nagrada za generacije {to }e do}i.
108 Ovdje zavr{ava nauk prvi.
IZGUBQENO PISMO DAVNO
PO^IV[EG XADA FRAJA
Rasani se.
I u mojoj glavi, iz ~istog nehaja
bosonoga hodaj, gola od le`aja
prema danu ovom, i tada
zastani se.
Miruj.
Zora }e razbiti
svoje jaje u zdjelu jutra.
i on ja{u}i
zlata bruj.
I,
Ja sam u kolibi. Ja
radim na tome: a plus b plus c, to je
on, ja, ti. To je
tri.
Pa
ova rupa, ova me|a
sunce preta~e svjetlost u me
iza mojih le|a.
Ma
neka.
Evo ti umjesto aplauza
grlica {to polije}u klepet krila
i, za kraj,
krvi rijeka.
Pazar,
vidi, nijedan ~ovo
kao ja, su{ta suprotnost
Swe{kova:
gar.
Ja
baratam crnom tom pra{inom
i tvoje ime u svoje rame urezujem
~akijom: Lori
Ti
kod prozora sad 109
 obna`ena. Potcijenio sam ga,
ni slutio nisam da par ste
vi.
Tvoj
to on je zasigurno.
Sunce }e danima
nedeqama, mjesecima, godinama
lu~iti znoj.
Ta je ura.
Barem jednom, zbog mene,
za-misli se, raz-misli ponovo, budi ba{, budi
neka druga ovog puta.
Moja cura.

ROBINSONOVA DO@IVOTNA KAZNA

Ustajawe ranom zorom sa pustog bra~nog kreveta,
tu{irawe, podizawe roletni sa prozora,
jo{ jedno svitawe kao operacija na otvorenom srcu,
sila`ewe nevoqno niz stepenice do kuhiwe, pristavi vodu,
prelistaj novine, rezultati,
obavje{tewa, zgrabi jaknu, ve} si napoqu,
kwi{ki moqac razgleda izloge u skupoj ulici,
plati to ~ekom ili karticom,
vidi ~ovu tamo kako skida suvoza~evo sjedalo sa
svoga srebrenog motocikla, a onda
ga ostavqa tu kao da je de~ja cipelica
sretni se sa prijateqem, zapo~ni novo poznanstvo,
naru~i pi}e, pojedi ne{to, razgledaj izloge al ne
kupuj,
na{timaj tu gitaru, skini pa zasviraj
novu stvar, uzmi taj auto na probnu vo`wu,
kupi benzin ili naftu, plati ~ekom ili karticom,
nazovi ve} jednom, napi{i tu razglednicu,
naru~i ve~eru da dostave u sedam sati, dotad pijuckaj
~ist xin, zakqu~aj se,
~itaj mal~ice, prelistaj
neko od tih starih izdawa, umori se i smori se
i spavaj kao medo, no{en we`nim
talasima snova, ali
110 ustani, opet, ranom zorom.
ODA SIROMA[TVU
Ponovo si u blizini a, u stvari, tu si ve} odavno,
godinama. Privuci stolicu.
Prepoznao bih tu sjenku bilo gdje, tu siluetu
bez lica, taj oblik. Pa dobro, budi moj gost.
@ivjet }emo k frendovi bok uz bok,
kao sijamski bliznaci, po {avu xepa spojeni.
Poku{avao sam dugo da ti okrenem le|a.
Pro{le zime kad si donijela gripu,
trebalo je da vrata zalupim, ali ja te pustih unutra.
Ne~ista krv.
Ponovo je hladno; pri|i bli`e vatri, na svjetlost
da te jasno vidim.
Hajde da pobrojimo sve na~ine na koje si me kiwila:
nedeqe i nedeqe
kad si me ostavqala u vlazi, mraku, crvenilu
izrabqenog, ili bez posla.
Nedjeqe i nedjeqe hqeba bez putera,
po~inka bez objeda.
A onaj put kad sam propao kroz Skofildove ko{are
i skr{io obe noge,
a Skofild cicija odbio da d dvije da{~ice
da zavijem polomqene ko{~ice.
Trinaest nedeqa sje|ah tamo dok kosti ne zarasto{e.
[ta mo`e siromah da radi nego da ~eka? I ~eka.
Kako to da si prionula ba{ uz mene?
Idi obi|i kraqicu,
nasloni se na doktora ili dekana
dahni za vrat wima op{tinara
pritisni, masona ili menaxera,
idi dole u London, ako nikog drugog nema,
ti na|i romanopisca pa mu krv ispijaj
kao pijavica.
Ali kad ponovo promislim, ostani tu.
Svako treba nekoga dovoqno blizu sebi
da bi mogao da ga s le|a zbode.
Robert Frost tako zbori. Uostalom,
radije bih da te kraji~kom oka pratim 111
 nego da ~ekam da mi se prika~i{
svaki put, u svakoj ulici, u svakom gradi}u.
Sjedi. Ka`em, sjedi tu.

TI SI DIVNA
zato {to si i{la na ~asove klasi~ne muzike.
A ja sam gad zato {to me klavirske `ice asociraju na
davqenikov pomodreli vrat.
Ti si divna jer zastane{ da pro~ita{ oglase poredane
u prozorima
agencije za odlutale ma~ke i nestale pse.
Ja sam gad zbog onog {to napravih sa velikim kamenom i {tapom
onoj hobotnici
u akvarijumu.
Ti si divna, jer za tebe qubaznost je instiktivna
nikako marketin{ka kampawa.
Ja sam gad jer o~aj je nemogu}e skriti.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer vjeruje{ u slu~ajnost i
snagu misli.
Ja sam gad jer sam dokazao da je Bog
matemati~ki nemogu}.
Ti si divna jer vi{e voli{ doma}u supu
od one iz kesice.
Ja sam gad jer jednom, na zabavi, poslije ve~ere,
branio sam aristokratiju,
a nisam ~ak ni bio pijan.
Ti si divna jer i ne zna{ kako da rukuje{
daqinskim upravqa~em za TV.
Ja sam gad jer gledam vijesti po vascijeli dan.
Ti si divna zato {to zapla~e{ i na vjen~awima i
na sahranama.
112 Ja sam gad jer djecu smatram uqezima iz drugog svijeta.
Ti si divna jer izgleda{ lijepo u bilo kojoj haqini, ~ak i
crvenoj.
Ja sam gad jer u kupovinu idem samo kad poderem majicu.
Ti si divna jer kad si se ti rodila, tad jo{ neotkrivene planete
pore|ahu se na ogradu tvoga kreveca i polo`i{e darove
gravitacije i svjetlosti
kraj tvojih maju{nih stopala.
Ja sam gad zbog onog kad rekoh da je
qubav na prvi pogled samo drugo ime za
gre{ka u koracima i da je najve}i qudski ideal
zluradost.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer nikad nisi vidjela iznutra perionicu auta.
Ja sam gad jer uvijek tra`im da mi daju ra~un.
Ti si divna jer {aqe{ svoje stare cipele kao pomo} u zemqe
tre}eg svijeta.
Ja sam gad jer jo{ nisam zaboravio telefone biv{ih cura
ni godinu kad se [ubert rodio.
Ti si divna jer si ~ak sponzorisala rijetku vrstu papagaja
u na{em zoolo{kom vrtu.
Ja sam gad jer kad ja zijevnem
to je kao kad
usporeno pada {atra u cirkusu nakon predstave.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer si u stawu da poka`e{ prstom
na ~ovjeka u uniformi
i da se pritom nasmije{.
Ja sam gad jer u svom prija{wem
`ivotu bio sam dou{nik. 113
 Ti si divna jer svaki dan pije{ litar vode i
jede{ vo}e.
Ja sam gad jer se sla`em sa onim ko re~e:
Obrok bez mesa je kao zgodna `ena bez
jednog oka.
Ti si divna jer ti ne vidi{ qubav kao
nadmetawe i zato zna{ da podnese{ poraz.
Ja sam gad jer sam jednom poqubio FIFA
kup i pru`io ga daqe u gomilu.
Ti si tako divna sa tim cvijetom udjenutim u otvor
dugmeta na tvome xemperu.
Ja sam gad jer ne porekoh da je najja~a
`ena na svijetu ustvari mu{karac
preobu~en u haqinu.
Ti si divna jer nikako ne bi mogla `ivjeti na ostrvu u
svetioniku.
Ja sam gad jer pravim sjene na zidu pomo}u trika sa
ukr{tenim prstima
ispred velike sijalice,
tako da kapetani brodova koji tonu,
jedino vide, u{i zeca, ili oko lisice, ili kopita crnog kowa
u galopu.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.

SVI ZA JEDNOG
Kako to da moj mozak ne}e da me ostavi na miru?
Cijeli dan sjedi na naslonu foteqe
~upkaju}i sijede vlasi kao misli iz moje lobawe,
114 ~vokaju}i moje uho xepnim ~e{qem.
Uve~e kad treba da radim, da pozavr{avam stvari,
devet sati, moj mozak stoji sa kaputom u ruci
u hodniku. Furaj. Vozimo do na{eg paba,
on pije, pa ja, wegov posilni, moram da vozim nazad ku}i.
Odlazim u ranu zoru u svom xipu
moj mozak se vozi dr`e}i se za suvoza~evo vawsko ogledalo,
kuca na prozor moje vikendice,
tra`i qude jer mu se ide u no}ni klub.
Zov gomile moj mozak mora da se prikqu~i.
Dr`i se po strani u po~etku, smijuqi se po svome,
slede}i minut otpo~iwe s pjesmom. [ta daqe?
Odlazi s najqep{om od najqep{ih to je sve.
Pravo sa bala plovi na valu. Glavni frajer. @ivota maher.
Ukr{tenim dlanovima projektuje sjenke po sobnim zidovima.
Recituje Albert i Leon na francuskom,
dok na glavi dubi i ispija piva tonu.
Slede}eg jutra dok `va}e tost i ispija aspirin
moj mozak prolijeva gorke suze kajawa na astal.
Zar ne mo`emo postati bli`i?
Pogledam svoj ~etvrtasti mozak u lice, dreknem:
mozgu, na|i sebi familiju i prijateqe da te vole;
mozgu, otvori u banci visoki kamatni ra~un o~i da bode;
po~asti se tompusom;
podmetni jastu~e pod svoje dupe.
U tome je vic. Ispadam napoqe kroz ulazna vrata.
Moj mozak, u papu~ama i ogrta~u
tr~i u ba{tu i hvata me za rukav,
izgovara {to je re~eno hiqadu puta do sada.
Iz daqine, mora da izgleda kao ~udna scena:
dva ~ovjeka iste veli~ine, u raskoraku
na prvi pogled, u stvari, spojeni istom
rukom ispru`enom, jedan
vodi drugog nazad u svoju ku}u.

SAJMON ARMITIX, ro|en 1963. godine u Hudersfildu, Engle-

ska. Pi{e poeziju, prozu i eseje. Prvu kwigu poezije Zoom! objavio
1989. god. Armitix pi{e originalnu i inventivnu poeziju koja obuh-
vata {irok dijapazon tema od svakodnevice do nadrealizma, od rada
u ba{ti do politike, od modernog ~ovjeka zarobqenog me|u neboderima
do ~ovjeka sa lopticom za golf umjesto srca. U jednom intervjuu, 115
 Armitix ka`e da mu je Ted Hjuz bio rana inspiracija. Kriti~ari ga
pak povezuju s V.H. Odnom, Polom Maldunom, Filipom Larkinom i
ameri~kim pesnicima Frenkom OHarom i malo poznatim Veldonom
Kizom. Pesme objavqene u ovom broju Mostova uzete su iz kwige The
Shout: izabrana poezija Sajmona Armitixa.
Goran Mati}

116
 Horhe Ibargvengoitija
RAZGOVORI S BLUMZBERIJEM
Preveo sa {panskog Igor Marojevi}

Ko je bio Blumzberi? pitala je slikarka jednog gospodina

koji je, sude}i po zlim jezicima, bio agent CIA. [ta je radio
Blumzberi u Meksiku? Da li je ta~no da je bio agent CIA?
Za{to me to pitate?
Zato {to ste vi agent CIA i sigurno ste upu}eni.
Vidite rekao je gospodin veom
a hladnokrvno. Pretposta
vqam da CIA bira agente me|u osobama koje su dovoqno diskret
ne da sakriju da rade za CIA. Naime, da sam ja agent CIA, nikada
vam ne bih rekao da to i jesam. Bilo kako bilo, po{to nisam, re-
}i }u vam upravo to: da nisam. Ako bih vam kazao da je Blumzberi
bio agent CIA ili da to nije bio, otkrio bih da sam agent CIA,
{to bi bilo u suprotnosti s diskrecijom obaveznom za agenta
CIA. S druge strane, po{to nisam agent CIA, ne znam da li je
Blumzberi bio agent CIA ili to nije bio...
Jasno k dan! rekla mi je slikarka kad smo se razdvojili
od pretpostavqenog agenta CIA. Blumzberi je bio agent CIA.
Za{to?
Zato {to se ovaj ~ovek otkrio kada je rekao da su agenti
CIA diskretne osobe. Svi znamo da su obi~na gomila imbecila.
S druge strane, da je ovaj agent CIA a da Blumzberi to nije bio,
ovaj bi rekao da je bio, jer to za Blumzberija pri~a ~itav Meksi
ko. Ali po{to su kolege, mora da ~uva wegovu tajnu; zato je po~eo
da naglaba: Da jesam, ali po{to nisam...
Ovo se dogodilo pre godinu dana. Blumzberija sam upoznao pre
tri godine i ve} tada je po~iwao da biva sumwiv. Pre mesec dana
dobio sam wegovo pismo koje se zavr{avalo re~ima Nisam agent
CIA!, {to je re~enica, kako smo videli, svojstvena agentima CIA.
Tako da je re~ o starom problemu koji jo{ nije re{en. Ali po{to
spirala misli ne vodi nikuda, poku{a}u da se prisetim svojih raz
govora sa Blumzberijem i da ih opi{em, pa neka svako izvu~e sop
stveni zakqu~ak. 117
 Jedne no}i, u prole}e 1963. godine, u moju ku}u je do{ao Pepe
Romanof da me obavesti kako Erminio Rendon, poznati teatrolog
i filatelista, `eli da me upozna sa (obratiti posebnu pa`wu)
jednim engleskim izdava~em koji je ~itao moja dela i koji `udi
da me upozna. Prevideo sam da je vrlo neobi~no to {to iko `eli
da me upozna pa smo isplanirali da kod mene svi zajedno ru~amo
ri`oto s pastrmkom i puding za desert. Kroz glavu mi je pro{la
slika neke vrste Tomasa Sterna Eliota koji jede ri`oto u trpe
zariji moje ku}e.
Me|utim, ispalo je druga~ije, jer je Erminiju Rendonu za taj
dan iskrsao veom a zna~ajan ru~ak pa je vi{e voleo da sa engle
skim izdava~em do|e oko pet posle podne. Umesto ri`ota i pu
dinga planirao sam da budu servirani sto grama sira rokfor i
pat de foie gras iz konzervice i kupio sam dve fla{e pi}a. Znao
sam da }e sastanak iza}i na ~istu propast.
Ta~no u pet posle podne tog dana na mojim vratima su se, no
se}i po fla{u bakardija, pojavili Erminio Rendon i mladi Ku
duri, obu~
eni na engleski na~in; mlada scenografkiwa Xoan Te
lefunken i Blumzberi, koji svakako nije imao ni{ta od Tomasa
Sterna Eliot a. Bio je premlad za izdava~a a odve} je dobro iz
gledao da bi ulivao poverewe; taj plavu{an imao je veoma sve
tle o~i, koje su sa prili~no neum esnim izrazom gledale pravo u
lice, kao da `eli da poru~i onom kog posmatra: Go ahead, baby!
Umesto sivog odela oksford i {e{ira bilikok, {to sam zami{qao
da nosi, do{ao je u prili~no izno{enoj jakni gamuza, ko{uqi
na cveti}e, neispeglanim pantalonama i tenisicama. U ustima je
dr`ao lulu a u ruci kwige.
Upoznaju}i nas, Erminio je rekao:
@elim da te upoznam s gospodinom... nije rekao ime koga
smo Xoan i ja podstakli da ~ita tvoje kwige kroz glavu mi je pro
{la slika Erminija Rendona i Xoan Telefunken kako podsti~u
tog gospodina da ~ita moje kwige. @udi da te upozna.
Zadovoqstvo mi je rekao je Blumzberi kroz zube, jer je me
|u wima dr`ao lulu, i pru`io mi ruku.
Zatim smo Erminio, Xoan Telefunken, mladi Kuduri i ja
u{li u kuhiwu da pripremimo pi}e. Blumzberi je ostao u dnev
nom boravku da razgleda name{taj.
Ko je ovaj tip? pitao sam Erminija.
Pozori{ni rediteq.
Zar ne be{e izdava~?
Me|utim, nije mi odgovorio, jer je u tom trenutku oti{ao da
pozdravi moju tetku, koja je upravo u{la u ku}u.
Pri{ao sam Xoani Telefunken.
118 Ko je ovaj tip?
 Nemam pojma.
^ime se bavi?
Ni to ne znam.
Za{to si onda u wegovom dru{tvu?
Zato {to sam wegova sekretarica. Upoznala sam ga jer je
tra`io ku}u, a ja imam agenciju za nekretnine. Predlo`io mi je
da budem wegova sekretarica i pristala sam.
Oti{ao sam kod Blumzberija.
[ta pijete? pitao sam ga.
Ne pijem odgovorio mi je.
Smrznuo sam se. I, zaista, nije pio. To je bila jedna od wego
vih najgorih mana.
Seli smo u ba{tu i poveli razgovor koji }e se ispostaviti kao
groteskan. Erminio Rendon je ogovarao dve-tri osobe koje niko od
nas nije poznavao, a moja majka i tetka pri~ale su sa Xoan Telefun
ken o telefunkenovicama, wenim babatetkama i o tome kako su bi
le wihove drugarice, tamo u vremenima don Porfirija. Ja sam pitao
Blumzberija koja moja dela je ~itao i rekao mi je da nije nijedno.
Tu se ume{ala moja tetka i po~ela da pri~a o Ru de la Pe i
porodi~nom putovawu u Evropu 1907. godine. Sre}om, mladi Ku
duri nije ni progovorio.
Nastoje}i da razjasnim zbrku, ubrzo sam otkrio da Blumzbe
ri nije bio ni izdava~, ni pozori{ni rediteq, ni Englez, nego
ameri~ki pisac. Kako sam to ustanovio? Tako {to mi je on to re
kao. I to vrlo opu{teno, kao da nikada nije rekao ni{ta drugo. S
druge strane, odavao je utisak da `eli da se povu~e, jer je na~inio
dva me|usobno nepovezana iskaza, {to mi je delovalo najre~itije
mogu}e. Kad sam mu rekao:
A ja mislio da ste Englez.
On je odgovorio:
Dobro... moja `ena je Engleskiwa.
A kad mu je moja majka rekla:
Mnogo me podse}ate na jednog na{eg prijateqa iz Venecije.
On je odgovorio:
Moj stariji sin je ro|en u Veneciji.
On je prevarant, rekao sam u sebi.
Uz sve to, do{ao je Pepe Romanof, koji je pre toga bio na auk
ciji, jer je `iveo od toga: od organizovawa aukcija. Blumzberi se
mnogo zainteresovao za aukcije i zapisao vreme i datume kad se
odvijaju. Dok je zapisivao u svoju bele`nicu, pomislio sam: Ako
nema{ novca za cipele, ho}e{ li ga imati da ide{ na aukcije?
To sam mu i rekao, ne stoga {to imam ne{to li~no protiv tenisi
ca nego upravo zbog suprotnog: ja nosim espadrile i nemam para da
idem na aukcije. 119
 Treba mi name{taj rekao je Blumzberi jer mi je ostao u
Brazilu.
Pri~aj to majci, pomislio sam i odlu~io da iz fri`idera
ne vadim ni pat de foie gras ni sir rokfor.
Kako bih rasturio skup, }utao sam na onaj na~in koji, kad ga
doma}in primeni, zna~i idite ve} jednom.
Erminio Rendon je to shvatio doslovno.
Pa, poka`i gospodinu svoja dela, kad ih nije ~itao rekao
mi je poput vlasnice seoske javne ku}e.
Dok smo se Blumzberi i ja peli u moju sobu, razmi{qao sam:
Za{to ovaj prevarant `eli da vidi moja dela? Ali {ta gubim
ako mu ih poka`em?
Dok sam vadio rukopise, Blumzberi je bacio pogled na sobu i
pitao me na te~nom {panskom:
Jesi li ~uo za ~asopis Encounters?
Dok sam, ne podi`u}i pogled, odgovarao da jesam, pomislio
sam koliko je, s obzirom na to da je u mojoj sobi gomila ~asopisa
Encounters, wegovo pitawe idiotsko.
Ja sam dopisnik Encountersa rekao je.
Nisam mu poverovao, kao {to mu nisam poverovao da ima nov
ca da ide na aukcije, ili da ima name{taj u Brazilu. Tako je do
bro govorio {panski da sam po~eo da sumwam da je Amerikanac, a
bio sam gotovo siguran da nije pisac. Na par~etu papira zapisao
je: Blumzberi, Ulica kamelije broj 9, kvart San Anhel. Niti
sam mu poverovao da se tako zove, niti da mu je to adresa.
Pre nego {to smo napustili sobu, pitao sam ga priznajem,
prili~no glupo da li `eli u kupatilo. Ali pitawe sam mu posta
vio na francuskom. Ispostavilo se da je wegov francuski mnogo
boqi od mog jer mi je odgovorio ne{to vrlo duhovito, budu}i da se
grohotom nasmejao i da ga nisam razumeo. Po{to se nisam usudio
da mu ka`em da nisam razumeo, morao sam da se smejem ne~emu za
{ta nisam znao da li je uvreda ili nepristojna ponuda koju sam
smehom pre}utno prihvatao. To me je vrlo oneraspolo`ilo.
Kada su Erminio Rendon i mladi Kuduri oti{li mustangom
a Blumzberi i Xoan Telefunken sitroenom, Pepe Romanof, koji
je ostao jo{ malo kod mene, pitao me je u vezi sa Blumzberijem:
Misli{ li isto {to i ja? on je mislio ono {to misli o
svakom `ivom: da je homoseksualac.
Ne znam rekao sam mu.
Kao {to sam i predvideo, sastanak je iza{ao na propast.
Kroz dva-tri dana Blumzberi mi je doneo primerak ~asopisa
Sveske u kojem se nalazio wegov tekst. Ili, boqe re~eno: tekst pri
pisan nekom ko je nosio prezime koje je Blumzberi zapisao uz adresu,
120 naime: Blumzberi. Na taj na~in je nameravao da doka`e da je pisac.
 Ali najva`nije u tome jeste da je me|u stranicama ~asopisa bio
~ek na kojem je pisalo: Platiti: N. Blumzberiju. Po nalogu Kon
gresa za slobodu kulture. Iznos: dve hiqade i dve stotine dolara.
Umesto da ka`em ~im ga pla}aju ovako dobro, on je ~astan
~ovek, sebi sam rekao: Ovo je neka zamka. Za{to je morao ovde
da ostavi ~ek, prave}i se da ga je zaboravio? Da bih saznao da je
povezan s tim kongresom?
S druge strane, moram priznati da nikada nisam ~uo za Kon
gres za slobodu kulture. ^ek je nosio neku parisku adresu i, kao
i sve {to sadr`i re~ sloboda, odavao utisak institucije koja
se bori protiv ne~ega. Da li je to neka kapitalisti~ka organi
zacija koja se bori protiv komunisti~kog ugwetavawa, ili neka
komunisti~ka organizacija koja se bori protiv kapitalisti~kog
ugwetavawa?
Toliko o ~eku. [to se ti~e ~asopisa Sveske, koji nikada ni
sam ~itao, delovao je odlu~no antikomunisti~ki. Ali kad sam ga
podrobno pro~itao, po~eo sam da slutim da je u pitawu ne{to sa
svim opre~no; naime, naizgled antikomunisti~ki ~asopis koji
ure|uju komunisti kako bi srozali ugled antikomunista.
Blumzberijev tekst govorio je o Edmundu Vilsonu. Ali zar
Vilson nije bio levi~ar? I, pre svega: zar Blumzberi nije bio
prevarant?
Sutradan je kod mene do{ao Pepe Romanof. Promenio je mi
{qewe:
^uje{, zar nije tvoj drug ~astan ~ovek? Jer mi je upao na
aukciju i poneo stvari u vrednosti od tri hiqade pezosa. Rekao
mi je da }e mi platiti slede}e sedmice, ali i sam zna{ kako tu
stoje stvari, ne mogu da radim na veresiju.
Razgovaraj sa Erminiom Rendonom. Neka ti Blumzberi na
pi{e bankovnu menicu, neka garant bude Erminio i novac }e{
dobiti natrag posavetovao sam Pepea.
Wegov odgovor me je zapawio. Erminio Rendon je prvi put vi
deo Blumzberija na vratima moje ku}e. Kontakt je ostvaren po
sredstvom Xoane Telefunken koja, kao {to smo videli, niti je
znala ko je Blumzberi, niti ~ime se bavi, ni za{to mu je potrebna
sekretarica.
Ute{io sam Pepea pomiwu}i mu ~ek na dve hiqade i dve stoti
ne dolara. Kada je oti{ao, odlu~io sam da napravim malu istragu.
Otvorio sam Mape Meksika i locirao Ulicu kamelije, paralelnu
sa Ulicom pobuwenika. Donde sam stigao brzo i lako. Bila je to
lepa i tiha ulica, sa velikim drve}em i velikim ku}ama.
Ovi stranci uvek `ive u najboqim ku}ama, rekao sam u sebi.
Zastao sam ispred prve. Nosila je broj sedamsto i ne{to. Da
bih stigao do devetke, morao sam da pe{a~im do kraja ulice. 121
 Pe{a~e}i, mewao sam mi{qewe jer je ulica izgledala sve
gore dok nije po~ela da se, prakti~no, raspada. Bio sam zapawen
kad sam stigao do broja trinaest. Nisam mogao da verujem o~ima;
u slede}em bloku nalazila se samo jedna ru{evna ku}a koja je u
svoje vreme bila `uta. U spoqa{wem dvori{tu video sam demon
tirani ford 36, dva mr{ava psa, decu kako se igraju i dve `ene
koje su prostirale ve{. Kroz glavu mi je pro{lo nekoliko slika
iz Blumzberijevog going native `ivota.
@ena Engleskiwa, my foot!, rekao sam u sebi. A glasno, sta
rijoj od dve `ene, misle}i da je ta{ta ~oveka nad kojim sam spro
vodio istragu:
Ne `ivi li ovde gospodin Blumzberi?
Koji gospodin?
Shvatio sam da nikada nije ~ula prezime svog zeta.
Amerikanac, plavu{an~i}, velik, pomalo crven u licu,
~ija su kola tako|e velika i crvena.
Ne, gospodine, ovde ne `ivi nikakav Amerikanac.
Dok sam se vra}ao ku}i, pomislio sam:
Rekoh ja da je on prevarant.

Ovo je bila najni`a ta~ka na{eg odnosa, jer nekoliko dana

nakon moje istrage u Ulici kamelije, osumwi~eni je do{ao kod
mene ku}i i odveo me je u svoju, koja je bila dobra, velika i bez na
me{taja. Nalazila se u Ulici kamelija, a ne u Ulici kamelije.
Tamo me je upoznao sa svojom `enom, zaista Engleskiwom, i ~etvo
ro dece od krvi i mesa i pokazao mi roman koji je trenutno pi
sao. Rekao je da je stipendista Kongresa za slobodu kulture i da se
wegova misija sastoji u upoznavawu ovda{wih intelektualaca i
razmatrawu na~ina da im pomogne.
Zakqu~io sam da je jedino {to se mo`e u~initi s vama, dati
vam novac.
Postali smo dobri prijateqi.
Blumzberi je video ~itav svet ili mi je bar odavao takav uti
sak. Savr{eno je govorio pet jezika, ili je makar tako smatrao.
Pona{ao se samouvereno, poput me{avine renesansnog princa i
ameri~kog milion era iz dvadesetog veka. Po{to na nesre}u nije
bio ni jedno ni drugo, a kako nam je jedina zajedni~ka ta~ka bila
izvesna imbecilnost da budemo u kontaktu sa meksi~kim inte
lektualcima, na{e tako dobro prijateqstvo prakti~no se sasto
jalo iz niza poraza. Jer poraz je bio kada sam, sede}i za wegovim
stolom i videv{i beli luk tamo gde nikad nisam video beli luk
unutar arti~oke zagrizao. ^udom nisam povratio. Poraz je bio
i to {to sam mu, kad mu je bio potreban neko ko bi preveo we
122 gov roman na {panski, preporu~io Frenka Klaga, koji nije znao
{panski. Poraz je bio i to {to sam mu, kad me je pitao koje mek
si~ko vino je dobro, preporu~io jedno ~iju marku je najboqe pre-
}utati, doneo mu fla{u koju smo otvorili i {to smo ga probali.
Ispostavilo se kao ekstremno kiselo.
Blumzberi je bio vrhunski lingvista i, kao takav, vi{e je
voleo da se napravi lud nego da prihvati da ne poznaje zna~ewe
neke re~i. Ponekad bih ga pitao, na primer: Zna{ li {ta zna~i
zvekan?, i on bi odgovorio: Da, ali mu se po izrazu lica vi
delo da nije razum eo. Mnogo me je to zabavqalo. Zahvaquju}i toj
Blumzberijevoj bizarnosti, wegov roman je katastrofalno pre
veden. Iako smo mu svi govorili da taj prevod ne vaqa, tvrdio je
da je izvrstan, ali ga je na kraju bacio u |ubre. S druge strane, ja
nisam bio vrhunski lingvista pa je do{lo do niza sitnijih pora
za kao, na primer, onog dana kada smo ceo sat razgovarali o tome
kako je one of the girls bolesna. Kona~no sam shvatio da je bolesna
jedna od wegovih k}erki i da je devoj~ica toliko zavolela jednu
od bebisiterki da je ova do{la s porodicom iz Tekskoka da je svi
vide i da je ~ak vode sa sobom jer se nisu slagali s terapijom koju
joj je prepisao lekar.
Ali to je apsurdno! prokomentarisao sam.
Tada se ispostavilo da je zapravo bolesna bila jedna od bebi
siterki i da su weni uku}ani imali pravo da je vode gde god `ele.
Kada sam bra~nom paru objasnio da sam bio razumeo da je one
of the girls jedna od wihovih k}erki, Blumzberijeva `ena mi je
uvre|eno rekla:
But we have only one daughter!
Na {ta sam odgovorio:
A kako bih to znao ako nikada nisam video polne oznake va
{eg najmaweg deteta?
Youre drunk rekao je Blumzberi.
Mnogo sam se uvredio, ali nisam rekao ni{ta.
Me|utim, navedeni su mawi porazi, jer bilo je onih zaista
krupnih: kao na primer u vezi sa Meksi~kim ~asopisom za kwi
`evnost, do kojeg je do{lo na slede}i na~in: on mi je rekao da ga
veoma interesuje ta publikacija a ja, koji sam u woj bio urednik a
ina~e, na kraju krajeva, dobar latinoameri~ki intelektualac, is
pri~ao sam redakciji da postoji jedan vrlo zna~ajan Amerikanac
koji }e nam dati pare za ~asopis. Kako bismo ga impresionirali,
napravili smo monstruoz an sastanak kojem su prisustvovali svi
urednici, `ivi i mrtvi, i niz osoba koje nikada nisu imale nika
kve veze sa ~asopisom. Pro~itan je materijal za novi broj, naime
dve pri~e tre}erazredne spisateqice i tri-~etiri jezive pesme i
sve je bilo odobreno za objavqivawe a da niko nije imao ni najmawe
zamerke, a kamoli rekao da tu ne{to smrdi. Posle sastanka oti 123
 {li smo na pi}e u Sep u Ulicu Sonore, gde je Blumzberi rekao da su
mu svi iz ~asopisa koje je video vrlo antipati~ni, a oni su misli
li: Ko zna {ta ho}e ovaj jenki? Kroz nekoliko meseci pozvao me
je telefonom i rekao mi da }e Kongres za slobodu kulture pomo}i
~asopisu posredstvom pla}enog oglasa za Sveske. Trebalo je da nam
plate za {est meseci. Razumeo sam da je u pitawu hiqadu i petsto
pezosa mese~no, a on mi je rekao da se radi o hiqadu i pet stotina
pezosa za pola godine. Stvar je u tome {to sam qudima iz ~asopisa
ispri~ao da }e nam Blumzberi dati devet hiqada pezosa. Bili smo
na vrhuncu euforije jer bi doti~ni iznos sredio sve na{e nov~a
ne probleme, postoje}e i budu}e. Kada se sve ra{~istilo, u~inilo
nam se da su Sveske nedostojne da budu reklamirane u tako dobrom
~asopisu, {to smo i rekli Blumzberiju, a on se vrlo uznemirio. U
me|uvremenu na{a administracija primila je od Svezaka petsto
pezosa predujma i potro{ila ih. Ni dan-danas ne znam da li je pet
sto pezosa vra}eno, ili je oglas objavqen, ili je Meksi~ki ~asopis
za kwi`evnost Sveskama ukrao pet stotina pezosa. Znam samo da
se Blumzberi vi{e nije petqao sa meksi~kim ~asopisima.
Iz tog poraza proiza{ao je drugi, jo{ gori jer je trajao du`e i
morali smo da ga trpimo dok se nije okon~ao. Wegov naziv je Poraz u
Halapi, do kojeg je do{lo na slede}i na~in: one no}i kada smo oti
{li u Sep u Ulici Sonore, govorilo se o tome kako }e pozori{na
trupa Univerziteta Halape izvesti Mandragoru. Po{to su mnogi
od nas pozvani na premijeru a datum nam nije odgovarao, odlu~ili
smo da zamenimo karte za nastup od naredne sedmice i da odvedemo
Blumzberija kako bi upoznao i intelektualce iz meksi~ke dr`ave
Verakruz. Te no}i za stolom najavili smo putovawe dvadesetak oso
ba; me|utim, u Halapu smo stigli jedino Blumzberi, wegova `ena,
Frenk Klag i ja. Za{to ostali nisu po{li? Jer ih nije intereso
valo da idu u Halapu niti da gledaju Mandragoru, mada su to mogli
i ranije re}i. Poraz je po~eo kada se Blumzberiju i wegovoj `eni
nije svidela kafa koju smo popili usput, u gradu Puebli. Odonda su
doga|aji bili sve gori. Blumzberi je postao nestrpqiv jer nije mo
gao da brzo na|e Kapelu Device od rozarijuma u Pueb li, razbesneo
se jer za sitroen nije bilo mesta na parkingu hotela Salmones u
Halapi a sve je poslao do|avola kada su intelektualci koji je tre
balo da budu tamo nestali jer su bili crveni i nisu `eleli da ima
ju nikakve veze sa predstavnikom gringo{kog imperijalizma.
Dok smo u hotelskom restoranu jeli {kampe iz konzerve,
Blumzberi nije mogao vi{e da se suzdr`i pa je eksplodirao:
Gde su ti intelektualci koje je trebalo da upoznamo!?
Osmotrio sam ga psuju}i ga u sebi, jer sam morao da se pola sa
ta blamiram wegovom krivicom, zivkaju}i telefonom i govore}i:
124 U hotelu sam Salmones s jednim ameri~kim piscem, veoma je zani
mqiv, `eli da te upozna... itd. Ali niko nije `eleo da upozna Ame
rikance. Naravno da nisu tako rekli; rekli su da imaju posetu.
Po{to Blumzberijevi nisu pili, oti{li su na sijestu; u me
|uvremenu, Frenk Klag i ja oti{li smo u jedan lokal, gde smo ogo
varali odsutni par. Posle smo im priredili prqav trik koji su
podneli zaista sportski. Sastojao se u tome {to smo ih naterali
da jedu tamales1, bez viqu{ke i tawira, u mra~noj unutra{wosti
sitroena. Bila je to moja uteha. Do povratka u Meksiko Siti smo
se pomirili, ali pre toga smo proveli dva paklena dana.
Novi poraz dogodio se kada je David Ruse do{ao da pi{e o Agrar
noj reformi i PRI-ju2. Blumzberi je priredio ve~eru na koju je po
zvao nekoliko informanata kako bi se Ruse uputio u stawe stvari.
Stvar je u tome {to se najzna~ajnijem od informanata desilo isto
{to i meni: oti{ao je da tra`i Blumzberijev dom u Ulicu kamelije
umesto u Ulicu kamelija. Kada je otkucalo za pola devet uve~e, po~e
li su telefonski pozivi. Gospoda su iza{la jo{ pre sat vremena,
tvrdila je informantova ku}na pomo}nica. Na op{tu saglasnost
prisutnih, Blumzberi je ludovao: Kakav nedostatak vaspitawa! Ti
qudi vi{e nikada ne}e do}i u moju ku}u! Kada su informant i we
gova `ena napokon stigli, zatekli su nas usta punih suflea i pra
znih tawira. Svi su bili lo{e voqe: doma}ini su se ose}ali krivim
a mi, zvanice, kao imbecili. U takvom raspolo`ewu, pre{li smo u
trpezariju i bilo je veoma te{ko uspostaviti konverzaciju. Meni je
pripala uloga straight man-a i obaveza da informantu postavqam
pitawa poput: Iz ~ega se sastoji ehido3?
Blumzberi je bio prijateq sa svim osobama koje su pomenu
te u razgovoru: sa Solom Belouo m, Robertom Lovelom, Roxerom
[atikom, Horheom Luisom Borhesom, Xekom Tompsonom itd. Iz
vanredno je kad me|u prijateqima vlada dobar odnos, ali ako je
ve} tako, boqe im je da pi{u pisamca poru~uju}i: Dragi Sole:
{aqem ti jednog vrlo zanimqivog meksi~kog pisca. A ako toga
nema, odmah se sumwa da ne poznaju Sola ili da potcewuju sago
vornika zato {to je Meksikanac. S druge strane, Blumzberi je bio
u dobrim odnosima sa Kongresom za slobodu kwi`evnosti, Farfi
eld Foundation-om, Rockefeller Foundation-om itd., naime imao je
sve uslove da ga smatramo Deda Mrazom. Blumzberi nikada nije
rekao da je to. I kad smo oti{li s Ruseom u Takito, Ruse je pla
tio ve~eru a Blumzberi mi je kazao:
1 Dimqeno jelo koje se sastoji iz iseckanog mesa i paprika, kao i kukuruzne mase, sve to umo
tano u tkivo suncokreta. (Prim. prev.)
2 PRI: Partido revolucionario institucional (Revolucionarno institucionalna partija), na vla
sti u Meksiku neprekidno od 1929. do 1982, a i trenutno ima vlast. (Prim. prev.)
3 U Meksiku ehido (p. ejido od lat. exitum) zna~i zemqu kolektiva koja se koristi za poqo
privredu, a ~ije zasebne parcele pripadaju pojedinim ~lanovima zajednice. Ovaj sistem ras
podele dobara zasnovan je na razumevawu na~ina `ivota acte~kih zajednica i panskih
sredwovekovnih ehidosa. (Prim. prev.) 125
 Plati ti marija~ima a ja }u ti vratiti kasnije. Nije dobro
da stranci pla}aju marija~ima jer ovi im tra`e vi{e novca.
I, platio sam marija~ima dvadeset pezosa koje sam izvadio
iz xepa i koje vi{e nisam video.
Blumzberi se pona{ao na na~ine koji su se me|usobno suprot
stavqali. Skinuo bi cipele i stavio noge u izgu`vanim ~arapa
ma na sto u dnevnoj sobi, ali kad bi pre{ao u trpezariju dr`ao se
kao Lord Fontleroj. Me|utim, kada smo jednom sedeli za stolom
posle obroka, pred prisutnim gospo|ama rekao mi je:
Ne ~e{kaj testise.
Me|utim, ove pojedinosti, koje bi mogle razjasniti sklop od
re|ene osobe, beskorisne su kad treba otkriti wegovu misiju.
Koja je bila Blumzberijeva misija u Meksiku? Za{to je do
{ao?
Jednog dana mi je rekao: Neki lik okolo pri~a da sam do{ao
ovde da kupujem latinoameri~ke intelektualce. Oti{ao sam da
vidim tog lika i rekao mu: ^ove~e, nemoj to da pri~a{! Ali ni
lik, ni ja nikada nismo otkrili da li to nije trebalo govoriti
zato {to je posredi bila la` jer Blumzberi nije do{ao da kupu
je latinoam
eri~ke intelektualce, ili to nije trebalo govoriti
upravo zbog toga {to se Blumzberijeva misija sastojala u kupova
wu latinoameri~kih intelektualaca, i o tome je trebalo komuni
cirati }utke. Neko }e mi re}i da se ne zna da je Blumzberi ikoga
kupio ili isplatio, ali to mo`e biti obja{weno na dva na~ina:
da Blumzberi nije ni imao nameru da kupuje intelektualce, ili
ako ho}ete, da jeste ali da u Meksiku nije na{ao nijednog od wih
dostojnog kupovine.
Remek-delo me|u Blumzberijevim gre{kama dogodilo se na
dan kada je na ru~ak pozvao grupu latinoameri~kih i ameri~
kih proznih pisaca, pesnika, izdava~a i urednika u kojoj smo se
nalazili, pored ostalih, Emir Rodriges Monegal, Hoakin Dijes-
Kanedo, Maks Aub, Karlos Fuentes, Hajme Garsija Teres, Norman
Podhorec, Xejson Ep{tajn i tako daqe. Dok smo pili aperitiv,
bacio je bombu:
Sjediwene Dr`ave }e napasti Kubu ovog juna.
Svi smo bili zapaweni. Pili smo aperitiv u ku}i individue
koja je imala informaciju o takvoj nepravdi!
Bilo kako bilo, to se dogodilo 1964. Naime, do nepravde, in
vazije na Kubu, nije do{lo. Blumzberijevo predvi|awe bilo je po
gre{no. Ali zbog ~ega ga je izneo? Jer nije znao da ne}e biti in
vazije pa je govorio samo da bi govorio? Ili je znao da ne}e biti
invazije pa nam je to rekao kako bismo svi prisutni, kad saznamo
da je pogre{io, pomislili da nije bio upu}en i da, sledstveno, ni
126 je bio agent CIA?
 HORHE IBARGVENGONTIJA (19281983), jedan je od najinova
tivnijih meksi~kih proznih pisaca dvadesetog veka, uprkos o{troj
konkurenciji (Huan Rulfo, Maks Aub, Agustin Jawes, Karlos Fuen
tes, Huan Hose Ariol a...). Objavio je sedam romana od kojih je tri do
bilo filmsku adaptaciju: Ubijte lava (Maten al len), Ruin e koje
vidi{, (Estas ruinas que ves) i Dva zlo~ina (Dos crmenes), ina~e
jedino wegovo delo objavqeno na srpskom jeziku (Plato, 2003; prev.
Izabela Beqi}). Na filmu je, u re`iji Luisa Estrade i to kao jed
no od najhumoristi~nijih dela meksi~ke kinematografije dvadesetog
veka zavr{ila i naslovna celina jedine wegove zbirke pri~a Za
kon Erodovih (La ley de Herodes, 1967), koja, kao i wegovi romani,
nudi do paroksizma groteske i crnog humora izvedene likove korum
piranih meksi~kih politi~ara. U doti~nu kwigu spada i pripovest
Razgovori s Blumzberijem a glavni junak u one wegove junake kakvi
su mogli uticati na zna~ajne savremene svetske prozaike u kreirawu
grotesknih i originalnih likova potpuno nespojivih osobina, poput
Bosanca i Amerikanca Aleksandra Hemona, Izraelca Etgara Kere
ta, Belgijanca Bernarda Kirinija... Ugledni savremeni meksi~ki te
oreti~ar kwi`evnosti i kwi`evni kriti~ar Kristofer Dominges
Mikael napisao je da je Horhe Ibargvengoit ija ..od svog tragi~no
prekinutog dela4 na~inio korozivnu odbranu sarkasti~nog humora i
antiistorijske ironije.
Igor Marojevi}

4 Autor je zajedno sa jo sto osamdeset putnika me|u kojima su bili izvanredni peruanski
romanopisac Manuel Skorsa i bra~ni par sa~iwen od argentinsko-kolumbijske spisateqi
ce i istori~arke umetnosti Marte Trane i urugvajskog kwi`evnog kriti~ara Anhela Rame,
koji su putovali sa Ibargvengontijom u Kolumbiju, na prvi Susret hispanoam
eri~kih kul
tura stradao prilikom aterirawa aviona na madridski aerodrom 27. novembra 1983. Va
zduno plovilo poletelo je iz Pariza, u kojem je autor ve} neko vreme `iveo. (Prim. prev.) 127
 Marin Preda
KOW
Preveo s rumunskog \ura Mio~
inovi}

I
Florja Gjorge je imao gomilu poslova, ali je odlu~io da pre
svega obavi jedan, o kom je razmi{qao jo{ prethodnog dana, i to
u zoru, pre nego {to iza|e sunce i udari vru}ina. Ustao je ranije
nego obi~no. Po{to je pojeo nekoliko zalogaja ka~amaka sa sirom,
oti{ao je u kowu{nicu i po~eo da pretura po lancima i remewu,
zatim ih je ostavio, uzeo ular i pri{ao kowu koji je nepomi~an
spavao pokraj jasli. Stavio mu je ular na glavu, odvezao ga i pola
ko odveo na sredinu dvori{ta. Od mno{tva zvezda na no}nom nebu
sada je jo{ samo nekoliko plavi~astih svetlucalo. Pod hladnim,
vedrim nebom nad bregovima i visokim bagrewem na rubu sela
vladala je ti{ina. Kow je bio visok i star, s kovrxavom dlakom
na stomaku i ko`om prekrivenom `uqevima. Jedva je hodao, a
glava mu je visila klate}i se poput kakve stare kofe. Na sredini
dvori{ta stao je kao skamewen, a kada ga je ~ovek povukao za uzde,
ceo wegov skelet se po~e klimati i `ivotiwa s mukom na~ini
nekoliko koraka. Sve `ile i kosti mu u gr~u izbi{e na zglobo
vima i kroz rebra ne bi li ga nekako odr`ale na nogama. Florja
Gjorge stade pokraj wega i po~e da se smeje gledaju}i ga kako se
sav iskrivio i ne mo`e da hoda. Pri|e mu bli`e, pomazi ga po
~elu, a zatim krenu s wim prema dvori{noj kapiji. Na uzbrdici
su ponovo stali. Kow odjednom frknu i zaka{qa se razbacuju}i
bale na sve strane.
Rago jedna, re~e ~ovek i opet po~e da se smeje pa zar po me
ni da slini{! Dobro de! Ej, hajde!
Sasvim polako vodio ga je sredinom druma. Kow je gazio tro
mo klate}i telom, a wegove kosti su, sa svakim wegovim korakom,
izvirivale kao da }e mu pocepati ko`u.
Hajde, matori... hajde, zelenu travu da pase{...
Pored jednog bunara kow stade. ^ovek se u trenu namr{ti.
128 Stajao je tako pognute glave, bez osmeha, vi{e ne gledaju}i u ko
wa. U trenutku oseti vrtoglavicu, kao od duvana, i celog ga pro`e
neprijatan ose}aj koji ga prestravi. To potraja vrlo kratko i ve}
slede}eg trenutka ~ovekova ruka izvu~e bi~ i zavitla wime kroz
vazduh:
\iii!
Ali kow se nije ni pomakao.
Ho}e{ vodu da pije{!... Eh! ... Ajde, da}u ti vode...
Florja Gjorge pri|e bunaru, ispusti uzde i uze kofu. U dva
poteza posla je na dno bunara, potopi je, pa je isto tako izvu~e i
prosu u korito. Zabaci kofu jo{ jednom. Kow izdu`i vrat, za
gwuri glavu i po~e da pije. Na wegovom vratu videlo se kako mu
gutqaji silaze niz grlo i bu~no se spu{taju u stomak.
U jutarwoj ti{ini, ~ovek i kow su stajali jedan pokraj dru
goga, tihi i pomirqivi, i posle nekog vremena kow uzdahnu, zgr
~i jednu nogu i namesti se kao da }e ostati tu, kraj korita.
Florja Gjorge ga uhvati za uzde i povu~e:
Hajde, uhvati}e me podne, a imam posla preko glave... \iii!...
E jesi vragolast... Da ne bi mo`da da te ponesem na le|ima!?

II
Kada im je preos talo jo{ samo nekoliko ku}a do izlaza iz
sela, mrak se ve} bio potpuno razi{ao. Florja Gjorge vukao je ko
wa za uzde u `eqi da {to pre stignu do obli`weg mesta u ~ijem
pravcu je sve vreme zabrinuto gledao. Na kraju sela nalazila se
jedna niska ku}a od dasaka pokrivena crepom, sa duga~kom stre
hom prema putu. Imala je na prozorima velike {alone okovane
uzdu` i popreko debelim i neobi~no duga~kim {ipkama. Florja
Gjorge stade pred ku}u i po~e da doziva:
Ilijeee! ]oraviii!
Kow stade i raskre~i noge uzaludno poku{avaju}i da o ne{to
po~e{e glavu. ^ovek se nije obazirao na kowa ve} je nezadovoqno
bacao pogled preko dvori{ta iz kog mu niko nije odgovarao.
Hej, Ilijeee! ]oraviii!, povika ponovo, a zatim tiho, za
sebe: [ta li ovaj Ciganin radi ako jo{ nije ustao!?
Ba{ tada za~u se neki `enski glas.
Ko je?
Probudi Iliju, odgovori Florja Gjorge.
[ta }e ti on? Nije kod ku}e.
Nego gde je? Imam neka posla s wim, da mi ne{to d iz kova~
nice.
Nije kod ku}e, oti{ao je jo{ sino} da kupi potkovice.... i
zakqu~ao kova~nicu. 129
 Kad je to ~uo, namr{ti se po drugi put i dugo ostade nepomi
~an, misle}i na ne{to odre|eno {to ga je onespokojavalo i naro
~ito zbuwivalo.
Ne mari, re~e, vide}u ja ve}... Da, da.. vide}u ja kad stigne
mo tamo...
Do ru~ka }e se ve} vratiti, odgovori glas iz dvori{ta, Ta
da }e{ ga na}i.
Ne, odgovori Florja Gjorge trebao mi je sada, ujutru. Ali
nije bitno... nije bitno... vide}u ja!...
^ovek nekako neodlu~no po|e daqe od te ku}e sa {alonima
i sada je do{ao do potoka i u{ao u wega. I daqe su i{li veoma
sporo.
Potkovice! Ma {ta je sad s tim! Wen mu` je kova~ ve} go
dinama, a ona ka`e potkovice! ... Ha! Potkovice. \avo ti ih od
neo, te potkovice! Glupa~o!... \iii!... Ajde, ajde, `drebac! re~e
Florja Gjorge na obali potoka, kad je kow zastao u vodi mlate}i
repom.
Selo je po~iwalo da se budi. ^uo se nekakav {um koji je jedva
dopirao do u{iju, lagani {apati koji su lepr{ali i nestajali
nerastuma~eni. Vani, u poqu, vazduh se beleo kao platno i osve
tqavao beskrajno prostranstvo. Uz no} iza sebe, zaprege su pro
micale, spu{tale se u potok a zatim odlazile uzbrdo. Nekoliko
ih je tako pro{lo pored Florje Gjorgea, koji je sada i sam i{ao
uzbrdo.

III
Jedna od tih zaprega zaustavi se pored wih dvojice.

bro jutro, Florja, pozdravi ~ovek, pridi`u}i se sa sedi

{ta.
bro jutro!
Kud si kog vraga po{ao s tom drtinom?
Ma idem... Daj mi cigaru, odgovori Florja Gjorge.
Nemam vatre, Florja! To jest imam, ali te{ko kre{e.
Ne mari. Imam ja. Ima{ li jo{ da ore{? upita Florja
Gjorge pustiv{i `ivotiwin ular.
Imam jo{ jedan komadi}, tu kod Stancije. Ali... te{ko se
ore, majku mu... Izvaquje, razum
e{.... izvaquje plug neke kamen
~ine... razume{!
Da, znam... Ki{a, Argire, kad nema ki{e!... Dr`i, upali,
re~e Florja Gjorge pru`aju}i ovom drugom krpu sa ~ijeg se kraja
izvijao dim. Zatim zapali i on, pa se pu}kaju}i sa`e i podi`e
130 uzde sa zemqe.
 E, ajde, uzdravqe! re~e onaj sa zapregom i po|e.
Uzdravqe!
Istim putem krene i on, pewu}i se s kowem prema livadi.
@ivotiwa ga je pratila zanose}i se ispru`enog vrata, ko
ra~aju}i sporo i lewo. Ali posle izvesnog vremena ~ovek i kow
napusti{e put koji se pru`ao nagore, zaokrenu{e iza jednog ka
menoloma crvene boje i stigo{e do neke {iroke i duboke usekli
ne, ispucale po ivicama od slivawa vode i sasvim pokrivene ze
lenim gustim busewem izme{anim s kamen~i}ima i izbledelim
kostima strvina.
Buka spoqa nije dopirala. Zaustavqala se kao da je gutaju
udubqewa u kamenim zidovima. Florja Gjorge tu zastade. Stade i
kow, ispru`i vrat u stranu i, pipaju}i usnama, poku{a da zahva
ti nekoliko vlati trave koje su rasle usred neke balege.
Da, jeste, jeste promrmqa onako, gledaju}i du` pruge, zatim
se okrete prema kowu, koji je uporno poku{avao da dograbi busen
trave. Pusti to! Mrdni... Hajde!
Povu~e uzde, ali kow ne htede da pusti zeleni busen trave i
presavi vrat za wim.
Ej!... Uhvati}e me podne... \iii...
I cimnu ga za uzde.
Spu{tali su se u procep i na jednom mestu Florja Gjorge se
zaustavi. U tom trenutku, preko visokog grebena bagremova koji
su se jedva videli u pravcu sela, zraci sunca probi{e se i napu
ni{e svojom crvenom svetlo{}u ceo procep.

IV
^ovek kao da se odjednom zabezeknuo. Upla{eno pogleda oko
sebe, zastade na tren ~e{u}i se po glavi, zatim ostavi uzde i iz
vu~e iz torbe jedan konopac koji obmota kowu oko vrata. Po|e ne
koliko koraka unazad, dr`e}i u ruci konopac i sagnu se do ze
mqe. Podi`e iz trave jednu belu kowsku nogu, debelu i otvrdlu od
suvo}e, i isproba je, zamahuju}i rukom da vidi koliko je spretan.
Stade pred kowa i, kad je podigao ruku, vazduh zazvi`da. Na tren,
preko ~ovekovog lica prelete nekakva surova crta. @ivotiwa
se sna`no trgnu ne{to po~e da igra u woj i naglo se uspra
vi ma{u}i glavom od straha. Tada se ne{to sli~no probudi i u
~oveku. Povu~e se unazad, gledaju}i u `ivotiwu koju je nesvesno
razdra`io i, kao zahva}en panikom, stegnu konopac i udari od
se~no pravo u ~elo zaprepa{}ene `ivotiwe. Zatim udari pono
vo, pa opet, bez prestanka, ujedno cimaju}i konopac. Propev{i se
jo{ jedanput na zadwe noge, kow htede da se otme, ali se prevrnu
i ispru`i te{ko di{u}i. Kad ga vide na zemqi, ispru`enog i 131
 velikog, kako te{ko di{e, ~ovek oseti nekakav dug i nepriro
dan huk, kao da se u wemu samom ne{to razbilo i raspar~alo, kao
taraba koju je oduvao vetar, kao da su mu iz glave i srca izlete
le neke ptice a za wima ostao zvi`duk. Uzdahnu duboko i obrisa
~elo obliveno znojem. Okrete kosku u ruci i smirenih pokreta
po~e ponovo da udara, od tog trenutka gluv kao da cepa drva, vi{e
se ne obaziru}i ni na {ta. @ivotiwa vi{e nije disala. Bilo joj
je razbijeno jedno oko koje je iscurelo na zemqu kao `umance od
jajeta. Udarao je svuda, promi{qeno, i kada je kowska glava bila
oblivena krvqu, uko~ena i staklasta, Florja Gjorge je udari jo{
nekoliko puta. Na kraju baci kost, sa`e se dole i po~e da tra`i
mesto odakle bi mogao da mu odere ko`u. Uzjaha na wega i po~e
vu}i obema rukama. Katkad se nagiwao vrlo blizu glave, grabio
je napregnuto svojim rukama, nagiwao se preko le|a i vukao sve
dok mu nisu izbile vene na slepoo~nicama. Preko brda, u poqu,
~obani su i{li uzbrdo za ovcama zvi`de}i i gone}i prutovima
ovnove. Odozgo su se videli ~ovek i kow, koji kao da se jo{ uvek
bore. Jedan glas u~ini da Florja Gjorge podigne glavu upla{en.
Hej, vidi, auuu... odjeknu ne~iji povik u procepu. Neki ta
mo dere kowa!

MARIN PREDA jedan je od najzna~ajnijih posleratnih rumun

skih pisaca. Bio je novelista, romansijer, pisac, komunisti~ki po
slanik u Velikoj narodnoj skup{tini i akademik. Ro|en 1922. u selu
Sili{tea Gume{ti u seoskoj porodici sa mnogo dece, poha|ao je naj
pre {kolu u svom rodnom selu, a zatim {kole u Abrudu i u mestu Kri
stur Odorhej. Preselio se u Bukure{t 1941, gde je postao korektor u
dnevniku Vreme (Timpul). U aprilu 1942, u svojoj dvadesetoj, debituje
sa skicom P rlitu (Oprqeni), objavqenoj u Vremenu, na stranici za
kwi`evnost, Popasuri (Predasi). Za wom slede Strigoaic , S lcmul,
Calul, Noaptea, La cmp (Vampirica, Bagrem, Kow, No}, U poqu). Pri
povetka Kow napisana je 1943. i ~itana u kwi`evnom kru`oku Eu|e
na Lovineskua, Sbur torul (Leta~). Svrstana je u wegovu prvu zbirku
pripovedaka objavqenu 1948, Intlnirea din p mnturi (Susret me|u
zemqama). Izme|u 1943. i 1945. slu`io je vojsku, gde je na{ao inspi
raciju za neke svoje kasnije radove. Godine 1945. zaposlio se kao lek
tor u novinama Romnia liber (Slobodna Rumunija), a po~ev od 1952.
radio je kao lektor i urednik ~asopisa za kulturu Viat,a romneasc
(Rumunski `ivot). Za svoj roman Moromet,ii (Porodica Moromete)
1965. je dobio najpresti`niju Dr`avnu nagradu za kwi`evnost. Sa
svojom drugom suprugom, Etom Veksler, 1965. na rumunski prevodi ro
man Albera Kamija Kuga. Sa Nikolajeom Ganeom 1970. na rumunski
prevodi roman F. M. Dostojevskog Zli dusi. Godine 1968. izabran je
za potpredsednika Saveza pisaca, a 1970. postaje direktor izdava~ke
ku}e Cartea romneasc (Rumunska kwiga), koju vodi sve do svoje smr
ti. Godine 1980. u svojoj mati~noj izdava~koj ku}i objavquje svoj po
sledwi roman, Najvoqeniji Zemqanin (Cel mai iubit dintre p mnte
ni), vi|en kao o{tra kritika na ra~un komunizma. Nakon nekoliko
kratkih nedeqa na tr`i{tu, roman je povu~en iz svih javnih, uni
132 verzitetskih i {kolskih biblioteka i svih kwi`ara. Nedugo zatim,
16. maja 1980. Marin Preda umire u odeqewu za pisce dvorca Mogo
{oaja. Wegov brat Saje, smatra da ga je ubila Sekuritatea, ali dokazi
iz dosijea Nacionalnog saveta za prou~avawe arhiva Sekuritatee su
nestali. Wegova porodica uverena je da je wegova nagla smrt povezana
sa objavqivawem romana Najvoqeniji Zemqanin i da je do we do{lo
pod mra~nim okolnostima. Prema pravno-medicinskom izve{taju
smrt Marina Prede bila je nasilna i do we je do{lo putem mehani~
kog prekidawa disajnih puteva mekim predmetom, mo`da jastukom, u
stawu alkoholne kome. Marin Preda sahrawen je u Aleji pisaca, na
grobqu Belu u Bukure{tu.
\ura Mio~inovi}

133
 Nagib Mahfuz
ODJECI JEDNE AUTOBIOGRAFIJE
Preveo sa arapskog Miroslav B. Mitrovi}

BISER
U snu me je posetila jedna prilika, pru`ila ruku u kojoj je
bila kutija od slonova~e i rekla:
Primi poklon.
Kada sam se probudio, zatekao sam na jastuku kutiju. Otvorio
sam je zbuwen i u woj na{ao biser veli~ine le{nika. S vremena
na vreme pokazujem kutiju nekom prijatequ ili znalcu i pitam:
[ta misli{ o ovom nesvakida{wem biseru?
On bi odmahnuo glavom i rekao smeju}i se:
Koji biser? Pa kutija je prazna.
Iznena|en sam {to se pori~e stvarnost koja je pred mojim
o~ima. Do dan-danas nisam na{ao nekoga ko bi mi poverovao. Ip-
ak, o~aj nije prokr~io put do mog srca.

KAJAWE
Pored mene je pro{la zanosna lepotica wi{u}i kukovima
i uzdi{u}i, ali nisam se osvrnuo za wom. U tim su{nim vreme
nima u`ivao sam u zadovoqstvu uzdr`avawa i izbegavawa ovoze
maqskih izazova.
U jednoj no}i obasjanoj ble{tavom mese~inom popustih svo
jim prirodnim nagonima i jurnuh za zanosnom lepoticom, upla
{en da }u biti ukoren zbog ranijeg pona{awa. Me|utim ona me
do~eka sa osmehom i re~e:
U`ivaj u svojoj sudbini jer ja prihvatam kajawe.

@IVOTNA PRILIKA
Pri{ao sam joj dok je sedela pod suncobranom i posmatrala
svog unuka kako gradi dvorac od peska na obali Sredozemnog mo
ra. Srda~no smo se pozdravili i ja sam seo pored we dve smirene
134 sede glave u hladu starosti. Iznenada se nasmejala i rekla:
 Nema svrhe ustezati se u godinama poput na{ih, zato mi do
voli da ti ispri~am jednu staru pri~u.
I po~ela je da kazuje svoju pri~u, a ja sam je pratio zapawen
do kraja. Kada je zavr{ila, rekao sam:
@ivotna prilika je izmakla, kakva {teta!

NA OBALI
Zatekoh se na uzanom delu koji razdvaja more od pustiwe.
Ose}awe usamqenosti bilo je na ivici straha. U jednom trenut
ku moj zbuwen pogled nai{ao je na `enu koja nije bila ni daleko
ni blizu. Nisam mogao jasno da razaznam wen izgled i crte lica,
me|utim, obuze me nada da }u otkriti neke bliske veze ili ranije
poznanstvo. Krenuo sam prema woj, no udaqenost izme|u nas ni
je se smawivala i nije bilo nade da }u sti}i do we. Pozvao sam je
koriste}i razna imena i veliki broj nadimaka, ali ona se nije
osvrnula. Do{la je no} i sva bi}a su i{~ezla, ali ja nisam pre
stajao da pogledom tra`im, krstarim i zovem.

SMEH
Stojim nad rakom i upirem opro{tajni pogled u telo voqene
osobe koje pripremaju za posledwi po~inak. Do mene dopire wen
prodoran smeh koji pristi`e iz krasne pro{losti. Gledam oko
sebe, ali ni{ta ne vidim, osim smrknutih lica o`alo{}enih. Na
povratku grobqanskom stazom jedan prijateq {apnu mi na uvo:
[ta misli{ na trenutak predaha u kafani?
Poziv pro`ima moju du{u drhtajem zadovoqstva. I noge mi
`ivahno grabe prema mestu gde se sedi, pije ledena voda i miri
sna kafa i pletu pri~e onih koji }e slediti ve} oti{le.

@IVA FOTOGRAFIJA
Ova stara fotografija okupila je ~lanove moje porodice...
A na ovoj su zajedno prijateqi iz pro{lih vremena. Dugo sam po
smatrao obe dok nisam utonuo u se}awa... Sva lica su blistala,
bila opu{tena i govorila o `ivotu. Nije bilo ni najmawe nago
vesti ne~eg skrivenog u nevidqivom. I evo, svi oni su ve} pomr
li i niko nije ostao. Pa ko mo`e tvrditi da je sre}a bila `iva
stvarnost, a ne san i umi{qaj?

MILIM1
Kao dete zatekoh se na drumu zbuwen. U ruci mi jedan milim,
ali zaboravio sam {ta je majka nalo`ila da kupim. Poku{ao sam
1 Milim: hiqaditi deo egipatske funte (zvani~ne valute u Egiptu) danas bez ikakve trgova~ke
vrednosti. 135
 da se prisetim, ali nisam uspeo. Me|utim, bilo je sigurno da ono
po {ta sam po{ao nije bilo skupqe od jednog milima.

GLAS IZ GROBA
Rekao je {ejh2 Abd Rabih at-Taih: I{ao sam stazom kroz gro
bqe vra}aju}i se sa jedne pijanke, kad mi dopre glas iz groba koji
upita:
Za{to si prestao da nas pose}uje{ i razgovara{ sa nama?
Odgovorih mu:
Vi ni o ~emu drugom ne razgovarate osim o smrti i mrtvima,
a to mi je ve} dosadilo.

ZABORAV
Ko je ovaj starac {to svako jutro napu{ta ku}u da bi se pro
{etao koliko mu snaga dopu{ta?
To je {ejh, u~iteq arapskog, u penziji ve} vi{e od dvadeset
godina.
Kad god ga sustigne nemo}, spusti se na plo~nik ili kameni
zid vrta neke ku}e, oslawaju}i se o {tap i otiru}i znoj krajem
{iroke gilbabe3.
Ceo kvart ga poznaje i qudi ga vole, me|utim, retko ga ko po
zdravqa zbog posustalog pam}ewa i oslabqenih ~ula. A {to se
wega ti~e, zaboravio je i svoju porodicu, i susede, i u~enike, i
gramati~ka pravila.

POUKA
Sedeo sam u {atoru ~ekaju}i da krene sprovod. Nad nama su
lebdele uspomene tih davnih vremena.
I do{li su qudi iz tih vremena hodaju}i jedan za drugim. Ze
mqa se tresla kad god neko od wih zakora~i. Danas su to starci,
izgubqeni, malo ko ih se se}a. A do{li su i wihovi naslednici i
zemqa se povijala pod te`inom wihovih nogu. Wihovi nepokole
bqivi pogledi kazuju da su gospodari i zemqe i vremena.
Kona~no, ukazao se mrtva~ki sanduk na ramenima i svi su
krenuli i produ`ili hod.

@UDWA
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
@udwa koju sam prepatio isplela je od mog `ivota utu~e
nost pritajenu u nostalgiji.
2 [ejh: starac, u~iteq, poglavica, poglavica dervi{a. Po~asna titula za zna~ajne li~nosti
i svete qude u islamskim dru{tvima.
136 3 Gilbaba: {iroka ko{uqa, haqina
 GLUPOST
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Nema glupqeg ~oveka od glupog vernika, osim glupog never
nika.

PESMA
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Pesma je razgovor zaqubqenih srca.

SADA
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Sada{wost je svetlo {to treperi izme|u dve tmine.

DUG
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
@ivot je mu~an dug. Bog je milostiv prema onom koji ga pod
miri.

OPRA[TAWE
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Mo}niji od mo}nih je onaj koji pra{ta.

VRT
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Oh, kako je za um krasan predah u vrtu punom ru`a!

OPOMENA
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Kada smrt zadesi drugog, opomiwe nas da mi i daqe u`iva
mo u milinama postojawa.

OAZA
Rekao je {ejh Abd Rabih at-Taih:
Oaza u pustiwi je nada zalutalom.

NAGIB MAHFUZ (19112006), jedan od najuticajnijih pisaca u

arapskom svetu i jedini arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagra
du. Ro|en je u Kairu, kao najmla|e od {estoro dece, u porodici rela
tivno stabilnog imovinskog stawa. Studirao je filozofiju na Ka
irskom univerzitetu, a prvi roman objavio je 1939. U decenijama koje 137
 slede napisao je preko 60 kwiga, od istorijskih drama do dugih ro
mana zapletenih struktura o `ivotu u savremenom Egiptu. Istrajno
neobi~an tokom celog `ivota, napisao je i na stotine kratkih pri~a,
filmskih scenarija, novinskih kolumni, eseja.
Posle serije romana koji su za temu imali `ivot faraona, Mah
fuz je zapawio ~itaoce mamutskom trilogijom ~iji romani (Bain al-
kasrain, Kasr a{-{auk i As-Sukarija, 195657) prate `ivotne
puteve nekoliko porodica sredwe klase od 1919. do 1952. godine. Tom
periodu pripadaju ~uveni romani sa socijalnim temama poput Zukak
al-Madak (Sokak al-Madak) i Bidaja va nihaja (Po~etak i kraj)
koji se obi~no ubrajaju u Mahfuzov real isti~ni period. Kasnije
prihvata kontemplativan pristup, kome se dodequje atribut inte
lektualnog perioda, a u romanima kao Al-Lis val kilab (Lopov i
psi) dodaje filozofsku dimenziju. Objavqivawe romana Avlad ha
retna (Deca kvarta Gabalavi, 1959) uzburkalo je verske krugove i
delo je bilo dugo zabraweno i u Egiptu i u arapskom svetu.
Najve}i doprinos Nagiba Mahfuza arapskoj kwi`evnosti bio je
u konsolidaciji i ja~awu arapskog romana. Bio je prvi arapski pisac
koji se potpuno posvetio formi, koriste}i roman koji ina~e nije
bio odoma}en na Bliskom istoku da iska`e nade i snove egipatskog
naroda, urawaju}i u drevnu pro{lost i daju}i poleta sada{wosti.
Wegovi kwi`evni junaci postali su poznati diqem arapskog sveta
i to kako preko kwige tako i preko filmova snimqenih na osnovu
wegovih romana.
Autoritativni dru{tveni istori~ar kairske sredwe klase pre
lomnih i burnih vremena nove egipatske istorije, javna li~nost samo
u meri u kojoj je pre svega dru{tveno bi}e, Mahfuza je ve} prili~no
slavnog 1994. no`em ubo u vrat relegiozni fanatik verovatno kao
odgovor na wegovo dr`awe u vezi sa Satanskim stihovima S. Ru{
dija. Napadom mu je ozbiqno onesposobqena desna ruka zbog ~ega vi
{e nije mogao da dr`i pero. Nastavio je da stvara verbalno uz po
mo} asistenta (mada je priznao da vi{e nije u stawu da stvara velike
romane, ve} mawe fragmente).
Nobelovu nagradu za kwi`evnost dobio je 1988. godine. Umro je u
Kairu 2006. godine, bole{qiv i skoro slep, u 94. godini.
Odjeci jedne autobiografije objavqeni su 1994, kada je autor
imao 82 godine. Nije u pitawu autobiografija u pravom smislu te re
~i, ve} mozaik od 223 autobiografskih viweta, razmi{qawa, alego
rija, se}awa iz detiwstva, snova i vizija, izreka i bisera sufijskih
na~ela i neobi~nih misli, kroz koje autor do~arava da su nedoumice
starosti, smrti i `ivota prolaznog karaktera. Polovina zbirke je
posve}ena aforisti~kim izrekama i iskustvima {ejha Abdu Rabiha
at-Taiha, imaginarne li~nosti iz sveta sufijskih mudraca, koji se
pojavquje kao Mahfuzov izma{tani portparol.
Kratki prozni pasa`i objavqeni u ovom broju Mostova uzeti
su iz istoimene zbirke.
Miroslav B. Mitrovi}

138
 Ana Pivkovska
PESME
Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}

CVET SE RASPADA
Cvet se raspada, trule mu latice,
stabqiku pokriva crna zemqa.
Vreme prolazi, ali jednoga dana
sti}i }e te su{tina ove zagonetke.
A gde }e{ ti biti? Pod zemqom, u vazduhu?
Mo`da }e{ biti ki{a,
gran~ica, ptica, mlad list ili
{tapi} kojim vadim ko{ticu iz vi{we?

TAPISERIJA
Ri|e `ivotiwe, more ri|e trave
I ri|a meko}a pod{i{ane vune.
Ri|i Don Kihot {ale radi
zarobqen u nemogu}oj pozi.
Ri|i okr{aji. Krv na o{trici ma~a.
Crvena vuna. Vetrewa~e nestaju u plamenu
koji ne doti~e bi}a iz ma{te.
[tavi{e, crvena nit sudbine ih ispuwava.

RUSIJA
Ostareli o~evi. Neposlu{na deca.
Izgubqen imetak. Zalo`ena srebrnina.
Na Kurskoj stanici odrpani prosjak gla~a
zar|ali nov~i} da se cakli poput ogledala.
^udim se. Gor~inom odi{u biqke u Rusiji.
Zapawena sam. Gorko se ovde rascvetava juni.
Prejako miri{e, ~ak je i mese~ev grb
okrugli, pe~eni, glazirani kola~. 139
 Prostor se roji kao osiwe gnezdo
I vreme ovde te~e nekim drugim tempom.
Kao da neko ~isti bo`i}nog {arana,
Ali ne od krqu{ti, ve} od sredi{we kosti.
Moskva, juni 1995.

LAMENT NAD PRO[LIM LETOM

Stajala je tako na strani smrti.
Tu jedno mokro stopalo na podu
fen za kosu, pe{kir oko bokova,
drugo stopalo u vodi,
pravo sa kupawa, usred leta u smrt.
Jo{ jednom je pro{la rukom
Kroz zamr{enu kosu.
^aj se hladio u sobi,
nameravala je da prostre rubqe:
svetloplavo ni{ta,
satkano od finih svilenih niti.
Leto. Vrelo, drhtavo jutro.
Dan je obe}avao polet i radost.
Iza zida je sin glasno viknuo
da je {tene gurnulo wu{kicu u mleko.
Crvena haqina u `urbi preba~ena
preko stolice upijala je sun~eve zrake.
Plovi preko sobe muzika
iz orguqa Johana Sebastijana
kao `ena ili neobi~na
pernata `ivotiwa. Dan je nosio radost.
Nije mogla ni{ta. ^ak ni da ispusti krik.
Strah i lupawe srca
kao pred bitku ili put. Ali za{to se
bez priprema i pozdrava
prepustila gubitku vazduha
kao smehu? Mali drveni krst
iznad ogledala. Trenutak nepa`we.
Iza zida se igrao de~ak sa psom.

KROZ PROZOR
Ka`e{ pao je sneg. A napoqu uop{te nema snega.
Ja ka`em mrtvo je li{}e, a ti cve}e je u ba{ti.
Ka`e{ led je na jezeru. A led je samo u tvojoj ma{ti.
140 Ali kako meriti hladno}u: kao puls posle bega?
Ka`e{ budi mi lepa, mudra, razodevena.
A ne kao pla~ni vrabac iz sene.
Poka`i mi suve o~i i smej se za mene.
Uplakana `ena uvek je poni`ena.
Ka`em {ta }e se dogoditi, {ta }e sa mnom biti,
kad se moja lepa glava povije nisko?
kad mi bude previ{e mra~no, hladno, sklisko?
ho}e{ li uvek, ho}e{ li sigurno sa mnom sniti?
Ni{ta nije sigurno sem ki{e pod nebeskim svodom.
Jedino u nesigurnost se mo`emo pouzdati.
Ali ~ime }u se iskupiti, kome izjadati
kad budem stala gola i bosa pred majkom prirodom?
A sad se ponovo crveno i zeleno prepli}u mo}no
i toplo je, tako toplo, vrelo i blisko.
A mo`da ne}e{ do}i, moje doba no}no?
Mo`da nikad ne}e biti previ{e hladno ni sklisko?
Mo`da }u istr~ati a nigde se ne}u popeti.
Kazaqka }e stati, lampa }e se pu{iti od dima.
Moje }e srce zakazati, i {al }e me sapeti
previ{e jako. U sivoj no}i siva pantomima.
Ti ka`e{ sneg. A napoqu ni trunke snega.
Tako je, qubavi, hladno je, sne`no i belo.
Vejalo je, zasipalo, i sve se pomelo
od smeha. Mog i tvog. Ali jo{ smo od brega
daleko. Trag klizaqki vodi gde je krti
led i daqe mokar. Al Led je suv ka`e{ ti.

REKA MOSKVA
Ovde je nedavno beli Rus pucao sebi u glavu.
A ti {to sve zna{ odgovori mi na pitawe
za{to to rade samo beli? Smatram da je to
fundamentalna,
ontolo{ka nepravda.
Z. Herbert, Bijaric, 1986.
Trag klizaqki, rukavica, re~ni vir pod ledom.
Sino} aerodrom, sneg u plavom svetlu,
kontura krila boinga nejasna poput kraja sveta. 141
 Neko se smejao, a neko je psovao
taj lepqivi sneg. Putnici naizgled slu~ajni
a opet zloslutno svojeglavi, sleva mu{ka melanholija,
zvonak glas i dubok dekolte devojke zdesna
odjednom tako prisni, doma}i, gotovo srodnici,
dok avion kru`i iznad aerodroma
ve} smo ko zna gde u mislima.
Upisani na list papira znanci }e ostati s nama.
Trudim se da pro~itam wihove `ivote iz svega nekoliko poteza:
Ona mo`da manekenka, de~je mr{ava,
gotovo tinejxerka, s malo naduvanim usnama,
previ{e senzualna, i bore. Dve. Ali vidqive
~ak i pri ovom svetlu. Noge ispru`ene
ukoso presecaju preuski prolaz. Vrlo lepe,
iako kolena, ponovo, de~je {iqata.
[ta taj grad radi s wom, i ona s tim gradom
neprijatnim, preglasnim, s knedlom od leda u grkqanu,
s nedovr{enim, neposlatim, zapravo jo{ nenapisanim
pismom ku}i. Sigurno se ne}e vratiti.
On, s laptopom, i stalno naru~uje sok od paradajza.
Ni{ta drugo ne pije. Povremeno pogleda ka woj
preko ~udnih hijeroglifa na ekranu svog sveta
i ne slute}i da kraj sveta li~no sedi kraj wega.
Da je upravo okrenula ne samo glavu
ve} celokupan svetski poredak.
Gde }e se sastati? Ne znam. Mo`da na klizali{tu.
Ili dole, pored reke Moskve, putova}e bli`e
jedno drugom dok se ne ukrste tragovi wihovih klizaqki,
tra~nice sudbine, oba puta i sazve`|a, sve
samo ne usamqenost, prerana smrt i praznina du{e.
Led pod klizaqkama za{kripa, pu~e i propade.
Moskva, januar 2001.

TEK ONAKO
Sunce posle ki{e. Zar|ali oluci,
mokra kosina crvenih krovova, zelena trule`
uzanih nadstre{nica. Ri|e fleke od sunca
kao topli ma~i}i le`e pod stepeni{tem.
Devojka vozi srebrni bicikl,
blistaju joj mokre vlasi, mokre daske na mostu,
142 ko je ona, kuda ide, i zbog ~ega?
I peva li od radosti ili tek onako?
Wen glas isparava. Silazi s bicikla, otvara kapiju,
dovikuje ne{to, mladi} tr~i niz stepenice.
Ve} se qube, mokra jakna sklizne dole,
bicikl pada na travu. Sun~ev zrak se zavla~i
u wenu kosu. Miluje joj trepavice. Dan je vreo.
Sve mu opra{ta osim jednog: jedanput je
pro{ao pored we kao da je ne vidi.
Zrnce energije s lo{im predznakom.
oktobar 1999.

JEDNOG LEPOG DANA

Jednog lepog dana,
tako mlada kao na toj slici od pre pet godina
(sada se stari sporije),
sede}i na brezinom pawu, obe}avam da ne}u dozvoliti
se}awu (a ni tebi) da me zapawi spremna sam i na li~ni rat.
Krik ptica, jeka avgusta ve} su odavno zamrli
i re~i pozdrava hrle na usta
prili~no qutite, priznajem, ali ve} je {est sati,
i sumrak obavija na{u verandu.
Pas kru`i po ba{ti tragom ma~ke,
koja pak dugo zuri u kreju:
sivo nevina{ce s plavom {arom
na oba krila kao da ju je Dali
dotakao svojom ki~icom ~iste zemaqske boje:
plavetne `ile, sme|i i crveni tonovi jeseni.
Bes prolazi, probu|ena usred no}i ka`em
da si mi ti naprosto sve, kao ~ovek.
Odavde kroz prozor vidim sobu, tebe, u tebi jesen
i pitam se da li }e{ mi posvetiti malo pa`we
u tome {to pi{e{; i vetar nosi li{}e
kao {to }e doneti vest o tvojoj smrti.
oktobar 2000.

ANA PIVKOVSKA (Anna Piwkowska, 1963), poqska pesnikiwa,

esejista i kriti~ar, diplomirani polonista Var{avskog univer-
ziteta. Objavila je sedam kwiga poezije: Skicenblok (Szkicownik
1989), Senka na zidu (Cie na cianie, 1990), Pesme i soneti (Wiersze i
sonety, 1992), Mana (Skaza, 1996), Samo tri puta (Tylko trzy drogi, 2000),
Po (2002), i izbor poezije Plavi xemper (Niebieski sweter, 2004).
Wene pesme su objavqene u mnogim vode}im poqskim kwi`evnim
~asopisima, a prevedene su na ruski, nema~ki, engleski, italijanski, 143
 {panski i slovena~ki jezik. Tako|e pi{e i stihove za muzi~ke kom-
pozicije, napisala je re~i za Prolog opere Ma}eja Kamjewskog Oza-
rena beda (Ndza uszczliwiona), kao i tekst na muziku za film Barbare
Sas Kao narkotik (Jak narkotyk, 1999).
Ona je stru~wak za rusku akmeisti~ku poeziju, posebno za Anu
Ahmatovu, ~ijim stopama je proputovala Rusiju i Ukrajinu istra`uju-
}i weno kwi`evno delo.
Godine 2003. pojavila se wena kwiga eseja o Ani Ahmatovoj Ah-
matova, odnosno `ena (Akhmatova, czyli kobieta), a 2007. kwiga Trag
klizaqki (lad liwy) zasnovana na doga|ajima iz `ivota austrijskog
pesnika Georga Trakla.
Mada je debitovala 1989. godine i generacijski pripada bruLion
eri, Ana Pivkovska nipo{to nije deo svog literarnog okru`ewa iz
90-ih, zbog ~ega je dugo bila nepravdeno marginalizovana. U wenoj
poeziji qubav uvek zauzima centralno mesto, i to posebno `enska qu-
bav. Wene pesme su pro`ete tradicijom i simbolizmom, ali isto tako
poseduju i prefiwene jezi~ke mehanizme (neki od wih se, na`alost, iz-
gube u prevodu) i neo~ekivanu rimu, suptilne izraze i jasnu simboliku.
Dobitnica je nekoliko kwi`evnih nagrada, pored ostalih Nag-
rade Georg Trakl (1995), Nagrade fondacije Ko{}elski (2002) i Nag-
rade var{avske kwi`evne premijere (2003).
Sne`ana \ukanovi}

144
 Sintija Ozik
[AL
Preveo sa engleskog Alen Be{i}

Stela, hladna, hladna, paklena hladno}a. Kako su i{li dru

movima, Roza je nosila Magdu, privijenu na svoje bolne grudi, umo
tanu u {al. Ponekad je Stela nosila Magdu. Ali je bila qubomorna
na wu. Ta mr{uqava ~etrnaes togodi{wakiwa, odve} sitna, sa ma
ju{nim grudima, `elela je da bude umotana u {al, skrivena, usnu
la, uquqkana koracima, detence, okruglasto odoj~e u naru~ju. Mag
da bi uzela Rozinu bradavicu u usta, ali Roza nije zastajala, nikad,
pokretna kolevka. Nije imala dovoqno mleka; Magda je ponekad si
sala vazduh; a onda je vri{tala. Stela je bila mrtva gladna. Kole
na joj behu izrasline na {tapovima, laktovi pile}e kosti.
Roza nije ose}ala glad; ose}ala se lako, ne poput nekoga ko
kora~a, ve} poput nekoga u nesvesti, u transu, kog je obuzeo neka
kav napad, nekoga ko je ve} an|eo {to lebdi, budan i svevide}i,
ali u vazduhu, ne tamo dole, na drumu. Kao da se klatarila na vr
hovima prstiju. Pogledala je u Magdino lice kroz prorez u {alu:
veverica u gnezdu, sigurna, koju niko ne mo`e dosegnuti u toj ku-
}ici od nabora {ala. To lice, okruglo, xepno ogledalce od li
ca: ali ne tmurne puti kao Rozino, tamne poput kolere, bilo je
to posve druga~ije lice, nebeski plavih o~iju, mekane paperjaste
kosice, `ute kao zvezda pri{ivena na Rozin kaput. Pomislio bi
~ovek da je jedno od wihove dece.
Lebde}i tako, Roza je zami{qala da }e dati Magdu u nekom od
sela. Mogla bi na trenutak da iskora~i iz kolone i gurne Magdu u
ruke prve `ene pored puta. Ali ukoliko bi iskora~ila iz kolone,
mogli bi zapucati. Pa ~ak i da uspe na~as da istupi iz kolone i
tutne zave`qaj nekoj neznanki, da li bi ga ta `ena uzela? Mogla
bi da se iznenadi, ili upla{i; mogla bi da ispusti {al, i Magda
bi ispala, udarila glavom o cestu i umrla. Svojom okruglom gla
vicom. Tako dobro dete, prestala je i da vri{ti, i sad je sisala tek
da oseti ukus presahle bradavice. Ve{t stisak maju{nih desni.
Vr{ak zubi}a {tr~ao joj je iz dowe vilice, tako blistav, patuqa
sti nadgrobni spomenik od belog mermera svetlucao se tamo. Magda 145
 je, ne bune}i se, odustala od Rozinih bradavica, prvo leve, potom
i desne; obe su bile ispucale, bez kapi mleka. Presahli provodni
kanal, uga{en vulkan, slepo oko, ledeni otvor, stoga je Magda uze
la okrajak {ala i sisala ga. Cuclala ga je i cuclala, natapaju}i
vlakna pquva~kom. [al je bio ukusan, platneno mleko.
Be{e to ~aroban {al, mogao je da hrani odoj~e tri dana i tri
no}i. Magda nije umrla, ostala je `iva, mada je bila veoma mirna.
Iz usta joj se ose}ao neobi~an miris, na cimet i bademe. O~i su joj
bile stalno otvorene, kao da je zaboravila da trep}e ili drema,
i Roza je, a ponekad i Stela, prou~avala wihovo plavetnilo. Vu
kle su se tegobno po drumu, korak po korak, i prou~avale Magdino
lice. Arijevka, rekla je Stela, kao struna istawenim glasom; i
Roza pomisli kako Stela zuri u Magdu poput mlade qudo`derke.
I tad, kad je Stela izgovorila: Arijevka, Rozi to zazvu~a kao da
je zapravo rekla: Hajde da je pro`deremo.
Ali Magda je po`ivela dok nije i prohodala. @ivela je toli
ko dugo, mada nije ba{ dobro hodala, delimi~no zbog toga {to je
imala samo petnaest meseci, a delimi~no i zato {to joj vretena
ste no`ice nisu mogle pridr`avati debeli stomak. Bio je debeo od
vazduha, naduven i zaobqen. Roza je gotovo svu svoju hranu davala
Magdi, Stela ni{ta; Stela je bila izgladnela, i sama dete u razvo
ju, ali koje se nije dovoqno razvijalo. Stela nije imala menstrua
ciju. Roza nije imala menstruaciju. I Roza je bila izgladnela, ali
i nije; nau~ila je od Magde kako da se zasiti sisaju}i prst. Nala
zile su se na mestu bez samilosti, u Rozi se zatrla svaka samilost,
gledala je Steline kosti bez samilosti. Bila je uverena da Stela
~eka da Magda umre pa da zarije zube u wena malena bedra.
Roza je znala da }e Magda uskoro umreti; trebalo je da ve}
bude mrtva, ali bila je zakopana duboko u tom ~arobnom {alu, i
gre{kom su je smatrali drhtavom humkom Rozinih grudi; Roza je
privijala {al uza se kao da samo sebe pokriva. Niko joj ga nije
oduzeo. Magda je bila nema. Nikad nije plakala. Roza ju je krila u
baraci, ispod {ala, mada je znala da }e je neko jednog dana prija
viti; ili }e jednog dana neko, ne nu`no Stela, ukrasti Magdu da je
pojede. Kad je Magda prohodala, Roza je znala da }e uskoro umreti,
ne{to }e se dogoditi. Pla{ila se da zaspi; spavala bi prebaciv
{i bedro preko Magdinog tela; pla{ila se da }e je tako ugu{iti.
Ali Roza je sve vi{e gubila na te`ini; Roza i Stela su se polako
pretvarale u vazduh.
Magda je bila mirna, ali o~i joj behu zastra{uju}e `ive, po
put plavih tigrova. Vrebala je. Ponekad se smejala li~ilo je
na smeh, ali kako je to bilo mogu}e? Magda nikad nije ~ula da se
neko smeje. Pa ipak, Magda se smejala svom {alu kad bi mu vetar
146 poduhvatio krajeve, odvratan vetar prepun crnog truwa, od kojeg
su Steli i Rozi suzile o~i. Magdine su o~i uvek bile bistre i bez
suza. Vrebala je kao tigrica. ^uvala je svoj {al. Niko osim Roze
nije smeo da ga dodirne. Ni Steli to nije bilo dozvoqeno. [al je
bio Magdino ~edo, wen qubimac, wena sestrica. Kad je htela da se
primiri, umotala bi se wime i cuclala neki od krajeva.
A onda je Stela uzela {al i izazvala Magdinu smrt.
Stela je kasnije rekla: Bilo mi je hladno.
I kasnije joj je uvek bilo hladno, uvek. Hladno}a joj se uvu
kla u srce: Roza je shvatila da je Stelino srce hladno. Magda je
trapala na no`icama nalik na olovke, {vrqaju}i tamo-amo, u
potrazi za {alom; olov~ice se pokoleba{e na vratima barake,
gde je po~iwalo svetlo. Roza je ugleda i potr~a za wom. Ali Mag
da je ve} bila na poligonu ispred barake, na jakom svetlu. Tu se
obavqala prozivka. Svakog jutra Roza je morala da sakrije Magdu
ispod {ala uza zid barake i da iza|e i stoji napoqu sa Stelom i
stotinama drugih, ponekad satima, dok je Magda, ostavqena, }u-
tala ispod {ala, cuclaju}i wegov kraji~ak. Magda nikada nije
pu{tala glasa od sebe, pa stoga nije ni umrla. Roza je znala da
}e Magda danas umreti, a u isti mah radosna vrelina prostruji
joj dlanovima, prsti su joj goreli, bila je zapawena, grozni~a
va; obasjana sun~evim svetlom, klate}i se na no`icama nalik na
olovke, Magda je tulila. Jo{ otkako su Rozine bradavice presu
{ile, otkako je posledwi put vriskala na drumu, Magda nije ni
glasa ispustila; Magda je bila nema. Roza je bila uverena da joj
ne{to nije u redu s glasnim `icama, du{nikom, grkqanom; Mag
da je bila defektna, bez glasa; mo`da je bila gluva; mo`da ne{to
s wenom pame}u nije bilo u redu; Magda je bila nemu{ta. ^ak i
smeh koji je provalio iz we kad je vetar pro`et pepelom napra
vio klovna od Magdinog {ala be{e tek {i{tavo cerewe. ^ak i
kad bi je va{ke, u kosi i po telu, izludele toliko da bi podivqa
la kao jedan od onih velikih pacova {to su u svitawe harali ba
rakom u potrazi za strvinama, ona bi se trqala i ~e{ala i baca
kala i grizla i vaqala bez cmizdrewa. Ali sada se iz Magdinih
usta cedilo duga~ko lepqivo u`e vapaja.
Maaaa...
Be{e to prvi glasan zvuk koji je Magda ispustila iz grla ot
kako su Rozine bradavice presu{ile.
Maaaa... aaa!
Ponovo! Magda se teturala po zbornom mestu obasjanom pogi
beqnom sun~evom svetlo{}u, drqaju}i po tlu na kukavno maju
{nim, krivim cevanicama. Roza je shvatila. Shvatila je da Magda
`ali za izgubqenim {alom, shvatila je da }e Magda umreti. Bujica
zapovedi zatutwa u Rozinim bradavicama: kreni, zgrabi, donesi!
Ali nije znala gde pre da se dene, po Magdu ili po {al. Ako isko~i 147
 na poligon za prozivku da zgrabi Magdu, tuqewe ne}e prestati, jer
Magda i daqe ne}e imati {al; ali ako otr~i u baraku da prona|e
{al, i ako ga na|e, i ako krene prema Magdi dr`e}i ga i ma{u}i
wime, onda }e uspeti da je domami nazad, i Magda }e ga staviti u
usta i opet zanemeti.
Roza je kro~ila u tamu. Lako je na{la {al. Stela se bila
sklup~ala pod wim i, onako ko{~ata, spavala. Roza istrgnu {al
i izleti van mogla je da leti, bila je tek vazduh. Sun~eva toplota
`agorila je o nekom drugom `ivotu, `ivotu leptirova u leto. Sve
tlost be{e blaga, ne`na. Sa one strane metalne ograde, u daqini,
videle su se zelene livade pro{arane masla~cima i tamnim qu
bi~icama; iza wih, jo{ daqe, bezazleni qiqani, visoki, podi
zali su svoje naranxaste ~a{ke. U barakama su koristili izraze
cve}e, ki{a za izmet, za debele pletenice govana i smrdqivi
kestewasti vodopad koji se sporo cedio sa gorwih le`ajeva, vow
pome{an sa oporim, masnim dimom koji se Rozi lepio za ko`u.
Zastala je na trenutak na obodu zbornog mesta. Ponekad se ~ini
lo da struja u `i~anoj ogradi bruji; mada je i Stela rekla da im
se to samo pri~iwava, ali Roza je zaista ~ula zvukove u `icama:
hrapave tu`ne glasove. [to je stajala daqe od ograde, to je jasnije
~ula glasove koji su se rojili oko we. @alobni glasovi `amorili
su tako ubedqivo, tako strasno da je bilo nemogu}e posumwati da
su utvare. Glasovi su joj rekli da podigne {al, visoko; glasovi su
joj rekli da ma{e wime, da mlati, da ga razvije kao zastavu. Roza je
podigla, mahala, mlatila, razvila. Daleko, veoma daleko, Magda
be{e presavijena preko svog nadutog stomaka, ispru`enih ruku
nalik na {tapi}e. Bila je visoko, podignuta, preko ne~ijeg rame
na. Ali to rame koje je nosilo Magdu nije i{lo prema Rozi i {alu,
udaqavalo se, ta~kica Magde i{~ezavala je sve daqe u zadimqe
noj daqini. Ponad ramena bleskao je {lem. Svetlost je doticala
{lem i pretvarala ga u iskri~avu kupu. Pod {lemom, crno telo
nalik na domino i crne ~izme grabili su ka elektri~noj ogradi.
Elektri~ni glasovi po~e{e da uzbu|eno ~avrqaju. Maam aa, ma
aa-maaa, `amorili su uglas. Kako je samo daleko bila Magda od
Roze sada, preko celog zbornog mesta, iza desetak baraka, skroz na
drugoj strani! Maju{na poput no}ne leptirice.
Najednom, Magda zapliva kroz vazduh. Cela Magda se uznese.
Izgledala je poput leptira koji dodiruje srebrnu lozu. I u tre
nutku kad su Magdina paperjasta okrugla glava i wene olovke od
no`ica i balon od stomaka i iskrivqene ruke pqusnuli o ogra
du, metalni glasovi pomamno zare`a{e, nagone}i Rozu da potr~i i
tr~i do mesta gde se Magda skqokala pored elektri~ne ograde; ali
Roza ih, naravno, nije poslu{ala. Samo je stajala, jer da je potr~a
148 la zapucali bi, i da je poku{ala da podigne pru}e Magdinog tela
zapucali bi, i da je dopustila da joj iz grla provali vu~je cviqewe
koje se sada uspiwalo lestvama wenog kostura, zapucali bi; stoga
je uzela Magdin {al i natisnula ga u usta, gurala ga je i gurala,
sve dok nije progutala vu~je cviqewe i osetila cimet i badem iz
dubine Magdine pquva~ke; i Roza je ispijala Magdin {al sve dok
se nije osu{io.

SINTIJA OZIK (Cynthia Ozick; 1928, Wujork, SAD), ameri~ka

spisateqica jevrejskog porekla. Diplomirala je na Wujor{kom uni
verzitetu, a postdiplomske studije iz engleske kwi`evnosti zavr
{ila je na Dr`avnom univerzitetu Ohaja. Od {tampawa wene prve
pripovetke [al, 1980. godine u Wujorkeru, nijedna se antologija
savremene novele u SAD ne {tampa bez te pripovesti. Sintija Ozik je
plodna spisateqica i do sada je, objavila {est zbirki pripovedaka,
pored ostalih: Paganski rabin i druge pri~e (The Pagan Rabbi and
Other Stories, 1971), Krvoproli}e i tri novele (Bloodshed and Three
Novellas, 1976), [al (The Shawl, 1989), Diktirawe: Kvartet (Dicta
tion: A Quartet, 2008), kao i {est romana, me|u kojima su Qudo`derska
galaksija (The Cannibal Galaxy, 1983), Mesija u Stokholmu (The Mes
siah of Stockholm, 1987; na srpskom jeziku objavqen u prevodu Zorana
Minderovi}a 1999. godine, u izdawu Rada, u okviru edicije Re~ i
misao), Naslednik sveta u nastajawu (Heir to the Glimmering World,
2004) i Strana tela (Foreign Bodies, 2010). Pored toga, Sintija Ozik
je i autorka nekoliko uticajnih kwiga eseja i ogleda, kao {to su, re
cimo, Metafora i pam}ewe (Metaphor & Memory, 1989) i Prepirka
i {kripac (Quarrel & Quandary, 2000). Dobitnica je mnogih nagrada,
pored ostalih i Nagrade za kwi`evnost Ameri~ke Akademije (1973).

149
 Georg Forster
BORAVAK U LUCI O-AJTEPIJEHA NA
MALENOM POLUOSTRVU O-TAHITI
Prevela s nema~kog Aleksandra Bajazetov

U osvit narednog dana ponovo smo oti{li na kopno i ponovo

krenuli ka istoku. [to smo se vi{e pribli`avali isto~nom vr
{ku luke Ajtepijeha, to se ravnica vi{e {irila; nasadi hlebnog
i kokosovog drveta, pisanga1 i drugog rastiwa, kom su se ve} vide
li nagove{taji budu}e berbe, bivali su sve ve}i i lep{i. U tom
kraju bilo je i vi{e ku}a, a mnoge od wih izgledale su nam ured
nije i novije od onih kod sidri{ta. U jednoj takvoj, koja je imala
zidove od trske, ugledali smo velike bale tkanine i povelik broj
navlaka za {titove, koje su visile s krova na unutra{woj strani.
Sve je to, kao i sama ku}a, pripadalo kraqu Aheatui. Nastavili
smo da hodamo jo{ oko dve miqe kroz najprijatnije {ume i nasa
de hlebnog drveta i videli kako se qudi svuda vra}aju dnevnim
poslovima, a naro~ito smo ~uli tka~e kako marqivo udaraju. Me
|utim, ne treba pomisliti da ove qude nevoqa i nema{tina pri
siqavaju da neprestano rade: jer gde god da smo do{li, po pravilu
bi se oko nas odmah okupila velika gomila koja bi nas pratila
po ceo dan, i to ponekad tako istrajno da bi neki od wih zabora
vili i da ru~aju. Ipak, nisu nas pratili ba{ bez ikakve name
re. Ukupno uzev, wihovo je dr`awe svakako bilo prostosrda~no,
blagonaklono i predusretqivo, ali su koristili svaku priliku
da ukradu ovu ili onu sitnicu, i u tome su bili i te kako spret
ni. Kad bismo im uputili qubazan pogled ili im se nasme{ili,
neki od wih pomislili bi da je to dobar ~as da iskoriste na{u
blagonaklonost, pa bi nam uputili jedno mole}ivo Tayo, poe! To
zna~i Prijatequ, jedan koral~i}! Udovoqili im mi ili ne, to
nikad nije uticalo na wihovo dr`awe, ve} su ostajali jednako
dobre voqe i blagonakloni kao i dotad. Ako bi odve} ~esto iz
ra`avali tu molbu, mi bismo stali da se sprdamo i da wihovo
detiwasto moqakawe ponavqamo istim tonom, na {ta bi ~itava
gomila prasnula u glasan smeh. Me|u sobom su uglavnom govori
li veom a glasno, i neretko smo upravo mi bili predmet wihovog
150 1 Banane; Forster svuda koristi pisang, malajsku re~ za bananu.
razgovora. Svakom prido{lici koji bi uve}ao broj na{ih pra
tilaca odmah bi rekli na{a imena, svedena na ono malo vokala i
mek{ih konsonanata koji su odgovarali wihovom govoru; potom
bi svakom ispri~ali {ta smo radili ili {ta smo rekli tog ju
tra. Prva molba se uglavnom sastojala u tome da ispalimo jedan
hitac iz pu{ke, a mi bismo to u~inili pod uslovom da nam po
ka`u kakvu pticu kao metu. Ali tad bismo se na{li u neprili
ci, po{to su nam uglavnom pokazivali ptice koje su od nas bile
udaqene ~etiri-pet stotina koraka. Nisu znali da dejstvo na{ih
pu{aka dopire samo do odre|ene daqine, a kako nije bilo mudro
da ih uputimo u tu tajnu, uglavnom smo se pretvarali da ne vidi
mo pticu, sve dok joj se, pod tim izgovorom, ne bismo pribli`ili
toliko da smo je i mogli pogoditi. Od prvog pucwa uvek bi se jako
prepali; neki bi odmah pali na zemqu, neki bi otr~ali na dvade
setak koraka, sve dok im mi usrdnim re~ima ne bismo ubla`ili
strah ili dok wihovi ne{to sr~aniji zemqaci ne bi doneli po
go|enu pticu. S vremenom su se onda navikli na to, i mada bi se i
daqe trgli od svakog pucwa, izliva straha vi{e nije bilo.
Koliko god da su nas svuda do~ekivali prijateqski, ipak su
se svuda trudili da sklone sviwe od nas; a ako bismo upitali za
wih, qudi bi ili bili zbuweni ili bi rekli da ih nemaju ili bi
nas uveravali da sviwe pripadaju Aheatui. Tako smo i mi pro
cenili da je boqe da se ne trudimo oko toga, i mada smo u gotovo
svakoj kolibi nalazili dovoqno skrivenih sviwa, pravili smo
se da ih ne vidimo ili da nam do wih nije ni stalo. Tako je i po
verewe ovih qudi raslo.
Po{to smo pre{li vi{e miqa, seli smo na nekoliko veli
kih kamenova koji su ~inili neku vrstu poplo~anog uzvi{ewa
ispred jedne kolibe i zamolili stanare da nam, za gotovu isplatu
u koralima, nabave nekoliko plodova hlebnog drveta i kokosovih
oraha. Oni su to drage voqe u~inili, izneli nam {to su imali i
za tili ~as nam postavili doru~ak. Da bismo s mirom mogli u`i
vati u wemu, zamolili smo na{e brojne pratioce da sednu malo
daqe kako ne bi mogli da se dokopaju pu{aka ili drugih predme
ta koje smo morali odlo`iti kako bismo mogli da jedemo. Ti do
bri qudi potrudili su se da nam zakusku prirede {to obilatije
i lep{e; u toj su nam nameri izneli qusku kokosovog oraha punu
ribica koje oni, po{to ih ostave da odstoje u rasolu, jedu sirove.
Mi smo ih probali i utvrdili da nisu nimalo neukusne, ali kako
nismo bili navikli na takvu sirovu hranu, tu smo poslasticu,
kao i preostalo vo}e, razdelili me|u onim na{im pratiocima
koji su nam bili najprijazniji.
Kad smo, posle doru~ka, hteli da krenemo daqe prema brdi
ma, Indijanci su stali da nas ube|uju da ipak radije ostanemo u 151
 ravnici. Ali nama je odmah bilo jasno da su tu molbu izneli samo
iz lewosti, kako bi sebe po{tedeli muke verawa po brdovitom
kraju, pa smo, kako nam nije bilo mnogo stalo do pratwe, i pored
sveg wihovog navaqivawa po{li daqe, na {ta je najve}i deo na
{ih pratilaca ostao da gleda za nama, dok su se ostali razi{li
svak svojim putem. Samo je nekolicina wih, verovatno mawe ko
motna od ostalih, ostala s nama i ponudila se da nam poka`e put.
Poveli su nas uzbrdo du` jedne raseline, gde smo ugledali neko
liko novih divqih biqaka i mno{tvo malenih lastavica koje su
{mugnule preko potoka {to je hu~ao {qunkovitim koritom.
Prate}i uzbrdo wegovu vijugavu putawu, stigli smo do jedne oko
mite litice, obrasle raznim miomirisnim `buwem, s koje se
kristalno bistar stub vode obru{avao u mirno, prozirno jezer
ce, s dra`esnom obalom rasko{no ukra{enom raznobojnim cve-
}em. Bio je to jedan od najlep{ih prizora koje sam ikad video u
`ivotu. Nema pesnika koji bi mogao dovoqno lepo da ga opi{e.
Gledali smo odoz go na plodnu obra|enu i nastawenu ravnicu i
preko we na {iroko plavo more! Drve}e, koje je {irilo gusto
olistalo grawe prema jezercetu, pru`alo nam je senovitu sve`i
nu, a s vode je dopirao prijatan povetarac, koji je jo{ vi{e ubla
`avao dnevnu jaru. Tu smo legli na mekanu travu kako bismo, uz
sve~ano jednoli~an {um vodopada povremeno prekidan zovom
ptica, opisali biqke koje smo prikupili, pre nego {to uvenu.
Na{i pratioci Tahi}ani tako|e su polegali pod `buwe i posma
trali nas u ti{ini i s pa`wom. Mogli smo ceo dan da provedemo
u ovoj dra`esnoj osami, ali na{ poziv nije dopu{tao dokolicu; i
tako smo se onda, ~im smo sve zapisali, morali zadovoqiti time
da jo{ jednom osmotrimo taj romanti~ni kraj i lagano se uputili
natrag u dolinu. Tu smo nai{li na veliku gomilu Indijanaca ko
ji su pratili gospodu Hoxisa (Hodges) i Grindala (Grindall), pa
smo im se i mi pridru`ili. Gospodin Hoxis je svoju lisnicu s
crte`ima poverio jednom mom~i}u neobi~no skladne gra|e koji
mu je bio naro~ito privr`en. ^ini mi se da nije bilo znaka na
klonosti koji bi mu pri~inio ve}u radost od takvog javnog svedo
~anstva o ukazanom mu poverewu, ili se makar ~inilo da je veoma
ponosan na to {to pred svim svojim zemqacima sme da ide s nama
s lisnicom pod mi{kom. Uostalom, i drugi Indijanci su danas
bili, sve u svemu, otvoreniji i srda~niji nego ina~e, mo`da zato
{to su se svi ose}ali po~astvovanim povlasticom ukazanom wi
hovom zemqaku, a mo`da i zato {to im je bilo drago {to su se go
spoda Hoxis i Grindal tako nehajno ume{ala me|u wih, jer wih
dvojica, naime, nisu pri sebi imala nikakvo oru`je. U toj miro
qubivoj povorci stigli smo tako i do prostrane kolibe u kojoj se
152 bila okupila jedna mnogobrojna porodica. Jedan starac, iz ~ijih
su o~iju izbijali mir i spokoj, le`ao je na ~istoj prostirci, a
glava mu je mirovala na stoli~ici koja mu je slu`ila kao uzgla
vqe. U wegovom je stasu bilo ne~eg veoma dostojanstvenog. Srebr
nasta kosa slivala se u krupnim uvojcima, a na prsima mu je le
`ala gusta brada, bela kao sneg. O~i su mu bile `ive, a puni obra
zi odisali su zdravqem. Bora, koje su kod nas odlika starosti,
imao je malo, jer jad, brige i nesre}a od kojih mi tako rano osta
rimo ovom su sre}nom narodu, kako se ~ini, bili sasvim nepozna
ti. Nekoliko dece, verovatno wegovi unuci, i po obi~ajima ove
zemqe sasvim nagi, igrali su se sa starcem, a wegovi su pokreti,
pogled i lice jasno pokazivali kako jednostavan `ivot mo`e
o~uvati razum i punu snagu i u poodmakloj starosti. Nekoliko
stasitih mu{karaca i neizve{ta~enih devojaka sedeli su oko
wega, a kad smo mi u{li, ~inilo se da je celo to dru{tvo, posle
seoski skromnog obroka, bilo u prisnom razgovoru. Pozvali su
nas da sednemo kraj wih na prostirke, a mi se nismo dali dvaput
moliti. Izgleda da nikad nisu videli Evropqane izbliza, pa su
odmah s najve}om znati`eqom po~eli da zagledaju na{u ode}u i
oru`je, ali im wihova priro|ena nestalna narav nije dopu{tala
da se kod jednog predmeta zadr`e du`e od kojeg trenutka. Divili
su se na{oj boji, stiskali nam ruke i nisu mogli da shvate za{to
na wima nema punktura i za{to nemamo duga~ke nokte. Uporno su
nas pitali kako se zovemo i sa u`ivawem i vi{e puta ponavqali
na{a imena. Ali u skladu s indijanskim nare~jem, ta su imena
bila tako iskrivqena da bi ih i profesionalni etimolozi samo
s mukom mogli odgonetnuti. Forster je preina~en u Matara,
Hoxis u Oreo, Grindal u Terino, [parman u Pamani, a
Xorx u Teori. Gostoqubivost na koju smo nailazili u svakoj
kolibi ni ovde nije mawkala; iznosili su nam kokosov orah i
e-vih2 da nam utole `e|, a onaj starac je uz to naredio da nam we
gova porodica prika`e svoj talenat za muziku. Jedan od mladi}a
duvao je iz nozdrva u frulu od bambusove trske s tri rupice, a je
dan drugi je pevao uz to. Muzika, mislim i na svirawe i na peva
we, bila je tek jednoli~no smewivawe tri ili ~etiri razli~ita
tona koji su, u intervalima, bili negde na pola puta izme|u na
{ih polutonova i ~etvrttonova. Ina~e se u woj nije mogao raza
znati ni trag melodije, a jednako se malo mogao primetiti i ma
kar kakav takt, tako da se od svega ~ulo samo uspavquju}e bruja
we. Tako ta muzika, dodu{e, nije mogla vre|ati sluh nesazvu~jem,
ali to je kod we ujedno i bilo najboqe, jer umilna za slu{awe ni
je bila. ^udno je kako su predstave o harmoniji i milozvu~ju tako
razli~ite od jednog naroda do drugog, iako je qubav prema muzici
rasprostrawena kod svih naroda ovog sveta. U toj smo kolibi
2 Na jednom drugom mestu Forster tu vo}ku naziva vrstom tahi}anske jabuke. 153
 videli otelovqewe istinske narodske sre}e, a gospodin Hoxis
nije se mogao uzdr`ati a da ne sa~ini nekoliko crte`a tog tako
retkog prizora, i oni }e budu}im pokolewima preneti upe~atqi
vu predstavu o tim scenama, koje se boqe mogu osetiti nego {to se
mogu izraziti re~ima. O~i svih Indijanaca bile su uprte u Ho
xisa koji crta, ali kako su veliki bili wihovo ~u|ewe i zado
voqstvo kad su ustanovili da izme|u wegovih crte`a i crta lica
nekih prisutnih zemqaka postoji upadqiva sli~nost! Iako smo
se, otkako smo ovde, dobrano potrudili da nau~imo jezik, nismo u
tome daleko odmakli, pa smo ostali uskra}eni za zadovoqstvo
koje bi nam razgovor sa ovim sre}nim qudima zacelo priredio.
Mogli smo da se izra`avamo samo pojedina~nim re~ima i nemom
pantomimom. Ali ~ak je i to bilo dovoqno da oraspolo`imo ove
dobre qude, a na{a radoznalost i `eqa da im se dopadnemo pri
jala im je bar koliko i spremnost da nas slu`e i podu~avaju. Sta
rac zbog nas nije promenio polo`aj. I ne podi`u}i glavu s uzgla
vqa, upu}ivao nam je razna mala pitawa: na primer, kako se zove
erih, ili zapovednik, broda, kako se zove zemqa iz koje smo do
{li, koliko }emo ostati, da li smo poveli `ene sa sobom, i tome
sli~no. ^inilo se, dodu{e, da su ga wegovi zemqaci ve} obavesti
li o svemu tome, ali on je od nas hteo da ~uje potvrdu wihovih re
~i, ili je prosto samo hteo da nas zabavqa. Odgovarali smo na
wegova pitawa {to smo boqe mogli, razdelili nekoliko korala,
nov~i}a i drugih sitnica me|u ~lanovima wegove porodice, i po
tom po{li daqe. Tako smo pe{ice mogli obi}i celo ostrvo. Zahva
quju}i gostoqubivosti stanara svake kolibe u koju smo svratili,
mogli smo se pouzdati u to da }emo svuda dobiti potrebno okrepqe
we, a i put je svuda bio prohodan, jer ravnica izme|u brda i mora
ide oko celog ostrva bez prekida; zemqi{te je u tom uskom pojasu
sasvim ravno, a put na mnogim mestima obrastao finom travom.
Nismo morali strahovati ni od kakvih opasnih `ivotiwa, ~ak ni
komarci nisu zujali oko nas. [ume hlebnog drveta pru`ale su pri
jatnu senku i na podnevnom suncu, a `egu je, pored toga, ubla`avao
sve` povetarac s mora. No, kako su `iteqi ovog ostrva navikli da
se odmaraju tokom podnevnih sati, tako su i sad jedan za drugim ne
stali u grmqu, i samo je mali broj wih ostao s nama. Po{to smo
pre{li jo{ otprilike dve miqe u pravcu jugozapada, na{li smo se
na obali mora, koje ovde dobrano zadire u obalu i tvori malen za
liv. Svud oko nas bile su planta`e, a nasred jednog proplanka nai
{li smo na marai, ili grobnicu, sagra|enu od tri reda ili stepe
nika naslaganog kamewa. Svaki je nivo bio visok mo`da ~etiri i
po stope i svi su bili obrasli travom, paprati i sitnim grmqem.
Ispred maraij a, na strani koja gleda prema unutra{wosti ostrva,
154 bio je zid od ~vrsto naslaganog kamewa, visok oko tri stope, a iza
wega, u pravcu te gra|evine, bile su dve ili tri usamqene kokosove
palme i nekoliko mladica kazuarine, koje su sa svojim tu`no obe
{enim granama ~itavom prizoru davale sve~ano setan izgled. Ne
daleko od ovog maraij a, koji je bio opasan gustim `buwem, ugledali
smo jednu kolibicu (tupapau), a ispod we bilo je nekakvo mrtvo te
lo, prekriveno komadom bele tkanine koja je sa strane padala u du
gim naborima. Ovde su mlade kokosove palme i pisanzi nicali iz
zemqe, a svud unaokolo cvetala je dracena. Pored te kolibe stajala
je jedna druga, u woj zalihe hrane za bo`anstvo (Eatua), a nedaleko
od we uzdizao se jedan stub s kog je visila ptica uvijena u asure. U
toj posledwoj kolibi, koja se nalazila na uzvi{ewu, ugledali smo
jednu `enu kako sedi turobno zami{qena. Kad smo se pribli`ili,
ona je ustala i mahnula da joj ne prilazimo. Iz daqine smo joj po
nudili neku sitnicu kao dar, ali ona nije htela da je uzme, pa smo
mi od na{ih pratilaca Indijanaca saznali da ta osoba spada uz
marai, da je ono mrtvo telo telo `ene, a da je `ena koju smo ugledali
verovatno zaposlena oko pogrebnog ceremonijala.
Nismo je, dakle, uznemiravali, ve} smo krenuli natrag ~im je
gospodin Hoxis zavr{io crte` tog mesta. Bilo je u tom prizoru
ne~eg veli~anstvenog {to bi po svemu moglo dati povoda razmi
{qawima o religiji. Na povratku ka obali, ka mestu na kom smo
se obi~no iskrcavali, a sve~eri ponovo vra}ali na brod, pro{li
smo pored jedne prostrane ku}e, podignute na najprijatnijem polo
`aju pod nekoliko niskih kokosovih palmi ~ije su kro{we bile
prepune plodova. Tu smo za u`inu, u zamenu za nekoliko korala,
pazarili silnu sitnu pr`enu ribu; drugi pak iz na{eg dru{tva,
kojima nije bilo do jela, okupali su se u moru i potom se, umesto
u svojoj uobi~ajenoj ode}i, pojavili odeveni na tahi}anski na
~in u ahaue od ovda{we tkanine, {to je qude okupqene oko nas
veoma oraspolo`ilo. Odavde nas je put vodio daqe obalom, pored
jednog drugog maraija, sasvim nalik onom prethodnom, a iza wega
nai{li smo na veom a lepu ku}u u kojoj je ispru`en le`ao jedan
veoma debeo ~ovek i len~ario na najnemarniji na~in, glave oslo
wene o drveno uzglavqe. Ispred wega poslovale su dve slu{kiwe
i pripravqale mu neku poslasticu. Usitwavale su ne{to ploda
hlebnog drveta i pisange u povelikom drvenom koritu, dolivale
vodu i dodavale malo uskislog testa od ploda hlebnog drveta, koje
se zove mahei, sve dok se ~itava me{avina nije razredila u na
pitak. Alatka kojom su spravqale tu smesu bila je avanov tu~ak
od crnog ugla~anog kamena koji je mogao biti neka vrsta bazal
ta. Potom je pored wega sela jedna `ena i stala da mu trpa u usta
par~i}e velike pr`ene ribe i plodove hlebnog drveta, a on je to
oblaporno progutao. Jasno se videlo da se taj ~ovek ne stara ni o
~emu osim o sopstvenom stomaku, i bio je, uop{te, oli~ewe kraj 155
 we flegmati~ne tuposti. Jedva da nas je udostojio pogleda iz kra
ji~ka oka, a jednoslo`ne re~i koje bi, usred zalogaja, povremeno
pu{tao bile su samo nare|ewa upu}ena wegovim qudima da ne za
borave da ga hrane dok gledaju u nas. Ogromno zadovoqstvo koje
smo osetili na svim dosada{wim obilascima ostrva, a naro~ito
danas, bilo je nemalo oslabqeno pogledom na ovog otmenog ~oveka
i wegovim dr`awem. Dotad smo se uquqkivali u prijatnu nadu
da smo kona~no otkrili kraji~ak Zemqe u kom je ceo jedan na
rod dostigao izvestan stepen civilizovanosti i pri tom umeo da
o~uva kakvu-takvu skromnu ravnote`u me|u svojim qudima, te da
svi stale`i dele mawe-vi{e istu hranu, ista zadovoqstva, isti
posao i isti mir. Me|utim, kako je ta lepa iluzija nestala pri
pogledu na ovog tromog nezajaza, koji je `ivot provodio u najve-
}oj besposlici, bez ikakve koristi po qudsko dru{tvo, ba{ kako
to ~ine i oni privilegovani paraziti u kultivisanim zemqama
koji se tove ma{}u i izobiqem zemqe dok weni marqiviji gra
|ani gladuju u znoju lica svoga. Troma bujnost ovog ostrvqanina
donekle je nalikovala luksuzu koji je u Indiji i drugim isto~
nim zemqama tako rasprostrawen me|u velika{ima uop{te i ko
je ser Xon Mandevil (Mandeville) u svojim putopisima iz Azije
komentari{e s opravdanom indignacijom.3
(...)
Kad je Tuahau4 ispri~ao istoriju dr`ave, uzeli smo u ruke
kartu O-Tahitija u bakrorezu, na~iwenu za putopis kapetana Ku
ka o prethodnom putovawu, i pokazali mu je, ne objasniv{i mu {ta
je to. Ali on je bio suvi{e iskusan moreplovac da to ne bi odmah i
sam prozreo. Presre}an {to vidi sliku svoje domovine, odmah nam
je vrhom prsta pokazao sve whennuae, ili okruge, i naveo im ime
na onim redosledom kojim su ispisani na karti. Kad je do{ao do
okruga O-Whai-urua, ne{to ju`nije od na{eg sada{weg sidri{ta,
povukao nas je za ruku da pa`qivo pogledamo na kartu i ispri~ao
nam da je upravo u tu luku pre izvesnog vremena do{ao jedan brod,
koji je on sve vreme zvao Pahie no Peppe, i da je tu usidren proveo
pet dana; posada broda je od ostrvqana dobila deset sviwa, a jedan
mornar koji je pobegao s broda jo{ uvek je na ostrvu. Pretpostavili
smo da je to morao biti kakav {panski brod, po{to nije nimalo ne
verovatno da su [panci, zbog u~estalog prisustva Engleza, ponovo
po~eli da obra}aju pa`wu na ovo ostrvo, koje je upravo wihova na
cija verovatno prva i otkrila, pa su se mo`da i zabrinuli, budu}i
da u susednoj ju`noj Americi imaju tako prostrane posede. Koliko
god to ~udno zvu~alo, ~ak i samo ime Peppe potvr|ivalo je na{u
3 Forster nije mogao znati da je taj ~ovek bio ograni~en strogim tabuom, rasprostrawenim
u svim poline`anskim kulturama, koji mu je zabrawivao da dira hranu rukama (Goldstein,
str. 101; v. dole).
156 4 Stari poznanik kapetana Kuka, koji je ovog pratio tokom obilaska ostrva na prvom putovawu.
pretpostavku. Istina, ono se od Espanna, od kojeg je, kako smo pret
postavqali, izvedeno, razlikuje kao nebo od zemqe. Ali ve} nam je
bilo poznato da stanovnici Tahitija strana imena sakate jo{ gore
nego {to to ~ine Englezi i Francuzi. Kako bismo malo razjasni
li celu stvar, postavili smo Tuahauu jo{ nekoliko pitawa o tom
brodu, ali nismo uspeli da doznamo ni{ta vi{e osim da je odbegli
mornar stalno kod Aheatue i da mu je savetovao da nam ne da svi
we. Kakve god sebi~ne ili bigotne, zanesewa~ke namere taj ~ovek
imao, izgleda da je to ipak bio najdobronamerniji i najboqi savet
koji je mogao dati svom za{titniku. Najsigurniji na~in da bogat
stvo svojih podanika sa~uva u zemqi, a sviwe su svakako spadale
u bogatstvo, i najboqi na~in da spre~i da se u tom sre}nom narodu
jave novi prohtevi nesumwivo se sastojao u tome da nas {to pre pri
voli da odemo, a najboqe sredstvo za tu svrhu bilo je da nam uskrati
okrepqewe, koje nam je bilo najpotrebnije. Sasvim ozbiqno, bilo
bi po`eqno da se kontakt Evropqana sa `iteqima ostrv u ju`nim
morima prekine {to pre, pre nego {to iskvareni obi~aji civili
zovanih naroda zaraze ove nedu`ne qude, koji ovde `ive sre}no u
svom neznawu i prostodu{nosti. No, tu`na je istina da ~ovekoqu
bqe i politi~ki sistemi Evrope ne stoje u me|usobnom skladu!

Izvor: Aufenthalt im Haven O-Aitepieha auf der kleinen Halb-

Insel O-Tahiti Ankern in Matavai-Bay, u: Georg Forster, Reise
um die Welt, herausgegeben und mit einem Nachwort von Gerhard
Steiner, Insel Verlag, Frankfurt/Main 1987, str. 267281.

Aleksandra Bajazetov
GEORG FORSTER, PUTNIK
IZME\U SVETOVA
Johan Georg Adam Forster imao je sumwivu sre}u da `ivi u
vreme u kom nepoznati pravci jo{ nisu bili svi potro{eni i u
kom je i obi~an mornar mogao biti prvi Evropqanin koji je kro
~io na neko mesto. Kao crna ovca klasike,5 putnik ~ije su puto
pise cenili i {ira publika i Gete (Goethe) i Viland (Wieland),
ovaj prosve}eni etnolog avant la lettre pao je posle smrti u skoro
potpuni zaborav. Donekle kao i Alfreda Rasela Volasa (Walla
ce), nesujetnog oca teorije evolucije, i Forstera je pratilo ne sa
mo prokletstvo niskog porekla nego i hendikep koji egalitarna
politi~ka ube|ewa donose u dru{tvu koje svoj temeq i opstanak
vidi u institucion alizovawu razlika.
5 Tako pi{e na koricama kwige Ulriha Encensbergera Georg Forster, putnik oko sveta i
revolucionar (Ulrich Enzensberger, Georg Forster. Weltumsegler und Revolutionr, Verlag Kla
us Wagenbach, Berlin, 1979). 157
 Ro|en je 1754. u Nasenhubenu (Mokri dvor), nedaleko od Gdaw
ska, gde je wegov otac, vi{e ekscentri~ni u~ewak nego teolog, do
bio parohiju. Nije se {kolovao: podu~avali su ga otac i putova
wa. Forster }e kasnije povremeno, dodu{e, prokliwati prazni
ne u znawu koje mu je dalo wegovo nekonvencionalno obrazovawe,
ali }e uvek braniti va`nost neposrednog iskustva u odnosu na
teoriju i sisteme.
Ve} 1765, jedva desetogodi{wak, Forster }e s ocem krenuti
na jednogodi{we putovawe, po nalogu carice Katarine II. Stari
ji Forster dobio je, naime, zadatak da napi{e izve{taj o `ivotu
nema~kih iseqenika u kolonijama na Volgi. Izve{taj je bio ne
povoqan, putovawe finansijski fijasko, pa su otac i sin pre
{li u Englesku, zemqu iz koje su Forsterovi nekoliko generaci
ja ranije oti{li u Nema~ku.
[est godina u Londonu bi}e za mladog Forstera obele`eno
prevo|ewem pod o~evim nadzorom i s prevo|ewem neraskidivo
povezanom nema{tinom. Forster prevodi Lomonosova s ruskog
na engleski, a s francuskog Bugenvilovo (Bougainville) Putova
we oko sveta, i tu se upoznaje s rajem na zemqi koji }e nekoliko
godina potom i sam obi}i. U Engleskoj Forster sti~e i kakvo-
takvo formalno obrazovawe i ve`ba se u crtawu. Stariji For
ster pak u~lawuje se u Royal Society, Kraqevsko nau~no dru{tvo,
i tako se zati~e na pravom mestu u pravo vreme: Xejms Kuk (Co
ok) priprema se za drugo putovawe oko sveta, a ser Xozef Benks
(Banks), koji je trebalo da putuje s Kukom kao hroni~ar, zavadi-
}e se s wim jer ovaj odbija da iza|e u susret Benksovoj potrebi za
komforom. Tako mladi Forster kre}e na put, bezmalo kao komad
o~evog prtqaga, i bi}e na brodu Resolution (Odlu~nost), zajedno
sa 117 ~lanova posade, od 13. jula 1772. do 30. jula 1775.
Odlomak koji Mostovi objavquju deli} su obimnog izve{ta
ja Put oko sveta, koji }e Forster napisati najpre na engleskom
i objaviti 1777. godine, a potom prevesti i na nema~ki (mada ne
sasvim sam), i kojem }e prilo`iti brojne crte`e biqnog i `ivo
tiwskog sveta.6 Svestan zadatka da otkri}a o ~ovekovoj istori
ji i prirodoslovqu uop{te zabele`i ne obaziru}i se na proiz
voqne sisteme, ve} samo u skladu sa op{tim na~elima ~ovekoqu
bqa (str. 11f, kurziv dodat), Forster sin, polaze}i od bele`aka
Forstera oca, sastavqa svoj izve{taj sa izra`enom spisateq
skom samosve{}u: u ovom prosve}enom veku niko vi{e ne veruje
bajkama uostalom, ono {to se zbivalo tokom na{eg putovawa
toliko je raznoliko i va`no da mu nisu potrebni nikakvi izmi
6 Te crte`e }e Rajnhold Forster, Georgov otac, u ve~itoj materijalnoj oskudici kasnije pro
dati nikom drugom nego ser Xozefu Benksu. Tako Forsterovi crte`i najpre nestaju od o~iju
javnosti. Godine 1780. Geteovom pomo}u jedan svitak kupi}e vojvoda od Gote, ali to ne}e bit
158 no popraviti finansijsku situaciju.
{qeni dodaci (str. 14). Ipak, Forster osim nau~ne (Nisam hteo
da budem elegantan. Moj je ciq bio da budem jasan i razumqiv)
gaji i kwi`evnu ambiciju da umesto trome i dosadne sa~ini pit
ku pripovest (str. 18): Povremeno sam slu{ao svoje srce i re~
prepu{tao ose}awima; nisam li{en qudskih slabosti, pa moji
~itaoc
i moraju znati koje je boje staklo kroz koje sam gledao. U
svakom slu~aju, znam da ono nije bilo mra~no i mutno. Svi narodi
Zemqe pola`u jednako pravo na moju dobru voqu. (...) Moja hvala i
moja pokuda nezavisne su od nacionalnih predrasuda (str. 18).
U nedavno objavqenoj biografiji Georg Forster. Izme|u
slobode i sile prirode7 Jirgen Gold{tajn pokazuje (i nigde ne
problematizuje) direktnu vezu koju Forster, ujedno i prirodo
slovac i revolucion ar, uspostavqa izme|u istorije prirode i
istorije dru{tva i koja je osnov wegovog zahteva za politi~kom
revolucijom: inspirisan onim {to je tokom putovawa oko sveta
video i iskusio u prirodi, povratnik je kod ku}e hteo da ostva
ri nov politi~ki poredak, poredak koji mu se ~inio prirodnim
(Goldstein, str. 10). Me|utim, u Evropi }e ga najpre do~ekati sta
ra, poznata prinuda: posle Engleske i Francuske, Forster 1778.
prelazi u Nema~ku, u Kasel, gde preuzima katedru za istori
ju prirode, zajedno s Lihtenbergom (Lichtenberg)8 prire|uje Ge
tingenski nau~ni i kwi`evni almanah i 1784. prihvata poziv
na Katedru za prirodne nauke u Vilwusu, {to }e shvatiti kao
kaznu za putovawe oko sveta.9 Naredne godine `eni se Terezom
Hajne (Heyne),10 a 1788. preuzima posao bibliotekara na univer
zitetu u Majncu i sve vi{e pati od fizi~kih i emotivnih posle
dica putovawa oko sveta jer zais ta, {ta svet jo{ mo`e ponuditi
nekom ko ga je obi{ao ve} u dvadeset prvoj godini? Forster `udi
za kretawem koje verovatno vi{e ne bi ni mogao izdr`ati: Moju
ma{tu ni{ta vi{e ne mo`e da razvedri.11
Francuska revolucija zate}i }e ga upravo u Majncu. Naredne,
1790. godine Forster }e s Aleksandrom fon Humboltom (von Hum
boldt) po}i na put niz Rajnu, a u putopisu Pogledi s Dowe Rajne, iz
Brabanta, Flandrije, Holandije, Engleske i Francuske iz apri
la, maja i juna 1790. jasno }e izneti svoje uverewe u neminovnost
revolucionarne politi~ke promene, u kojoj vidi bezmalo organsku
silu.
7 Jrgen Goldstein, Georg Forster. Zwischen Freiheit und Naturgewalt, Matthes & Seitz, Berlin,
2015.
8 V. Mostovi, br. 151, str. 5475.
9 Iz dnevni~kih zabele{ki; citirano prema Goldstein, str. 108.
10 Tereza Hajne razvi}e se u spisateqicu, od 1816. ure|iva}e Umetni~ki list izdava~ke ku-
}e Kota, a 1829. priredi}e i objaviti Forsterovu prepisku: ^ini se da je sad do{ao tre
nutak u kom se se}awe na Forstera sme obnoviti (kurziv dodat; citirano prema: Carola
Hilmes, Georg Forster und Therese Huber: Eine Ehe in Briefen, http://www.goethezeitportal.de/
fileadmin/PDF/db/wiss/epoche/hilmes_forster_huber.pdf).
11 Iz dnevni~kih zabele{ki; citirano prema: Goldstein, str. 109. 159
 U ratovima koji prate revolucionarnu pometwu u Francu
skoj Majnc oktobra 1792. pada pod okupaciju francuskog genera
la Kistena (Custine). Forster se pridru`uje jakobinskom klubu
prve republike na nema~kom tlu i krajem marta 1793. odlazi u
Pariz kao ~lan delegacije koja pred Narodnom skup{tinom tre
ba da podnese zahtev za pripajawe Republike u Majncu Francu
skoj. Me|utim, Majnc je u tom trenutku ve} pod opsadom pruskih
trupa,12 kapitulira}e jula 1793, a Forster se u wega vi{e ne}e
vratiti. Wegova `ena, ve} uveliko u drugoj vezi, i deca potra`i-
}e uto~i{te u Strazburu, a Forster }e, siroma{an, depresivan
i bolestan, sa sve mawim brojem prijateqa i sve ve}im razo~a
rawem u revoluciju zbog koje ih je izgubio, pratiti kako teror u
Francuskoj uzima maha. Umire u Parizu 10. januara 1794.
Nemogu}e je i nepravi~no dati samo kratak prikaz onog {to
je stalo u 40 godina Forsterovog `ivota. Ako u svet i jeste krenuo
mlad,13 to ne zna~i da je krenuo bez ikakvog `ivotnog iskustva, a
slede}e re~i ne treba olako otpisivati kao puki mladena~ki so
cijal-romantizam: Bojim se, na`alost, da je `iteqima ju`nih
mora poznanstvo s nama i te kako na{kodilo; i mislim da su naj
boqe pro{li upravo oni narodi koji su se uvek dr`ali podaqe
od nas i koji iz zabrinutosti i nepoverewa nikad nisu dopustili
na{im pomorcima da im se odve} pribli`e.14 Ovde govori neko
ko mo`da i ne prozire novi svet u koji je tek kro~io, ali ko zato
ta~no zna {ta odre|uje svet iz kojeg je po{ao.

Getingen,15 avgusta 2015.

12 U woj u~estvuje i Gete, koji }e 18201822 o tome napisati fiktivni dnevnik Opsada Majnca.
13  Ein unbeschriebenes Blatt, ka`e Gold{tajn (Goldstein, str. 16), bukvalno: neispisan list,
~ovek bez iskustva.
14 Reise um die Welt, str. 208.
15 U Etnografskom institutu u Getingenu nalazi se Kukova i Forsterova zbirka etnograf
160 skog materijala prikupqenog u ju`nim morima, koja broji oko 500 eksponata.
 Janis Makrijanis
SE]AWA
Preveo s gr~kog Dejan Acovi}

PROLOG

Bra}o ~itaoc i!
Po{to sam podlegao ovoj slabosti da vas opteretim svojom ne
uko{}u (ako ovo {to pi{em ugleda svetlost dana; kad sam boravio
u Argosu dvadeset i {estog februar a 1829, palo mi je na um da is
pratim bitke i druge doga|aje u na{oj zemqi), ka`em vam da nemate
pravo na mi{qewe da li ste za ili protiv ukoliko ne pro~itate
ovo. Ja nisam u~en i ne mogu da pratim jasan redosled u svom pisa
wu. I (. . .)1 tada }e i ~italac biti prosvetqen. U izvr{avawu ovog
zadatka da zabele`im sve neda}e koje su se navalile na na{u zemqu
i veru zbog na{e ludosti i sebi~nosti, na{ih sve{tenika, na{ih
politi~ara, i nas u vojsci, i budu}i i sm na mukama zbog svega to
ga, po{to smo veliku {tetu u~inili na{oj zemqi i mnogo nevinog
naroda je pomrlo i jo{ umire, bele`im gre{ke svih do dana dana
{weg, jer se jo{ nismo dovoqno `rtvovali vrlini i patriotizmu
i nalazimo se u nesre}nom razdoru propasti u lice. Zapisuju}i ove
uzroke i okolnosti u kojima smo svi doveli na{u zemqu do propa
sti, ja, koji imam ulogu u ovoj zemqi i dru{tvu, pi{em s najve}im
ogor~ewem protiv odgovornih. Ne ose}am li~nu mr`wu spram wih,
moja qubav prema otaxbini ra|a to ogor~ewe te nisam mogao da pi
{em malo zasla|enije. Krio sam ovaj rukopis dok sam prolazio
kroz razne nesre}ne okolnosti. Sada kada sam ga izneo na videlo,
pro~itao sam sve, pi{u}i do meseca aprila 1850; dok sam ga ~itao,
video sam da nisam dao prijatnu sliku nijednog pojedinca. To je pr
vo. Drugo, na mnogim mestima ponavqam isto (jer nisam u~en i imam
slabo pam}ewe pa ne mogu da dr`im sve u redu). I tre}e, pregledao
sam ono {to sam zabele`io o Koletisu2, predsedniku vlade, koji je
1 O{te}en rukopis; na nekoliko mesta u tekstu.
2 Janis Koletis (17731847), va`na li~nost gr~kog ustanka i ranog perioda kraqevstva; studirao
medicinu u Italiji i bio lekar Muktar-pa{e, sina Ali-pa{e iz Jawine. Imao zna~ajnu ulogu
u pobuni od 3. septembra 1843. koja je primorala kraqa Otona da donese ustav. Smatra se da je
za~etnik tzv. Velike ideje, koja je ~inila okosnicu gr~ke spoqne politike do po~etka XX veka.
Makrijanisov negativan stav, nakon po~etne naklonosti, jeste, pored ostalog, poslednica novo
nastalih politi~kih okolnosti koje su uklawale u~esnike ustanka iz politi~kog `ivota. 161
 po~inio te{ka sagre{ewa protiv svoje zemqe i vere i saboraca,
~asnih qudi, i koji je prolio toliko nevine krvi svojih zemqaka i
koji je doneo patwe svojoj nesre}noj zemqi; ~ak i danas, kada ga ne
ma, ove se patwe nastavqaju u rukama wegovih u~enika i kompawo
na koji nama upravqaju; i wegovog bezvrednog Parlamenta i drugih
qudi te sorte koji nisu ubacili ni sitan nov~i} u blagajnu a dove
li su celu dr`avu u stawe nesre}e i pometwe. Veliki ~opor pasa
dr`ao nas je u blokadi vi{e od tri meseca3, oteo sve na{e brodove,
uni{tio na{u trgovinu i pogazio na{u zastavu, i narod na ostr
vima umire od gladi, i oni koji su nekada imali sopstvene brodove
vuku se po ulicama liju}i gorke suze. Sve ove strahote i mno`i
na drugih, delo su Koletisa i wegove dru`ine, kada je odlu~eno da
budemo pod ovim ustrojstvom i ovakvim wegovim saradnicima. Od
ovoga mi stradamo i samo Bog zna kakva nas stradawa jo{ ~ekaju.
A sve ovo je zbog wegovih sumanutih namera i sebi~nosti, zbog wih
je oboren Ustav od tre}eg septembra koji se starao o na{oj veri i
drugome {to je potrebno za spasewe na{e zemqe imali smo ga na
hartiji, i umesto da nam bude koristan on se ispostavio pogubnim.
Svi drugi o kojima pi{em od samog po~etka pravi su sveci u pore
|ewu sa ovim qudima i wihovim sada{wim dru`benicima, iako su
wihove pre|a{we gre{ke porodile ove kasnije neda}e.
O svemu tome ja ovde pi{em. Po{to sam smrtan, mogu umreti, i
moja }e deca, ili neko drugi, mo`da prepisati ove stranice i izne
ti ih na svetlo, qude o kojima pi{em sa ogor~ewem, svaki postupak
wihov i puno ime, na lep{i na~in bez grdwe; sve ovo na korist budu-
}im nara{tajima zarad poduke kako se s najve}om vrlinom `rtvuje
za zemqu i veru, tako da mogu `iveti kao qudska bi}a u ovoj zemqi i
dr`ati se ove vere. Jer bez truda podnetog za zemqu i bez ~uvawa vere
narod ne mo`e postojati. Mora se ~uvati da ga ne zavede sebi~nost.
Ako posrne, na}i }e se na ivici ponora, kao {to se nama desilo: sva
koga dana bli`i smo ponoru. Stoga, kada ovaj rukopis iza|e na sve
tlost, neka ga ceweni ~itaoci pro~itaju celog, od po~etka do kraja, i
tada }e svaki od wih imati pravo na svoj sud, bilo za, bilo protiv.

UVOD
Argos, 26. februar, 1829.
Vlada predsednika Kapodistrijasa4 imenovala me je za glavnog
zapovednika sa izvr{nom vla{}u na Peloponezu i u Sparti. Moje
3 Blokada Pireja, iza koje je stajao lord Palmerston, zbog za{tite interesa privatnog kapitala.
4 Janis Kapodistrijas (17761831), gr~ki dr`avnik, rodom sa Krfa. Bio je upraviteq Jonskih
ostrva, pod vla{}u Turaka i ruskom za{titom; povezao se sa izbeglicama sa Krfa i usvojio
wihove oslobodila~ke ideje. U diplomatsku slu`bu ruskog cara Aleksandra I stupa 1809. Odr
`avao je veze sa tajnom organizacijom Heterija i pomagao gr~ki oslobodila~ki pokret. Naci
onalna skup{tina izabrala ga je 1827. za predsednika vlade; wegova li~na diktatura izazvala
162 je niz pobuna, a sukob sa mo}nom porodicom Mavrokordatos donela mu je smrt u atentatu.
je sedi{te ovde u Argosu. Sedim i op{tim sa Vladom i zvani~ni
cima i zapovednicima oblasti i, kada treba, obilazim ove obla
sti da odr`im mir; najve}i deo vremena izvr{avam svoje du`nosti
ovde. Da ne bih i{ao po kafanama i sli~nim mestima, na {ta ni
sam navikao (slabo sam pisao, po{to nikada nisam i{ao u~itequ,
{to }u kasnije objasniti, jer nisam imao ~ime), zamolio sam jednog
prijateqa, potom i drugog, da me podu~e ovde u Argosu, gde sedim
dokon. Tako, po{to sam proveo mesec-dva u~e}i slova koja vidi
te ovde, zamislio sam da napi{em pri~u o svom `ivotu; sve {to
sam ~inio u detiwstvu i u zajednici kada sam stasao, i sve {to sam
u~inio za svoju zemqu kada sam se prikqu~io tajnoj Heteriji5 za
borbu za na{u slobodu, i sve {to sam video i saznao da se desilo
tokom Ustanka, i sve u ~emu sam li~no u~estvovao najboqe {to sam
znao vr{e}i svoju du`nost koliko sam bio sposoban. Nije trebalo
da se ja, nepismen, latim tog zadatka i opteretim cewene ~itaoce i
velike i mudre qude u zajednici, da ih izla`em tegobi i gubqewu
dragocenog vremena na ovome. Ali po{to sam, budu}i samo qudsko
bi}e, podlegao tom isku{ewu, molim za opro{taj za teret koji }u
vam nametnuti. Ako sam ~astan ~ovek, pisa}u istinu, kako se {ta
doga|alo tako }u opisivati. Svi vi ~itaoci obavezni ste da prvo
ispitate moje vladawe, kako sam se dr`ao u zajednici i Ustanku;
ako sam se vladao ~asno, poklonite poverewe i mojem pisawu; ako je
moje vladawe bilo ne~asno, ne verujte ni re~. I sazna}ete da sam se
vladao ~asno, i videti proverene dokaze i svedo~ewa od po~etka do
kraja iz raznih izvora, od Vladinih zvani~nika i mnogih drugih,
od moje sabra}e boraca kojima me je Bog smatrao dostojnim za vo|u,
od boqih od mene u Ustanku i pretpostavqenih u svim du`nosti
ma koje su mi bile poverene. Sa osamnaest qudi po{ao sam u Usta
nak; hiqadu i ~etiri stotine Bog mi je dodelio u zapovedni{tvo.
Nikada nismo na~inili mrqu na letopisu na{e zemqe; nema toga
ni u Vladi, ni u oblasnim upravama, niti me|u pojedincima, bilo
da smo se borili u Rumeliji6, na Peloponezu, ostrvima, u Sparti,
nema ni najmawe optu`be protiv nas. Na ovim }ete stranicama vi
deti dovoqne dokaze zahvalnosti qudi na svim tim mestima i oni
se mogu videti svuda u dr`avi i Vladinim arhivima. Dok sam bio
na ~elu tih qudi koje mi je Bog poverio, zaticali smo svakojaka
razarawa i pohare u na{oj zemqi, od po~etka do kraja; ali, slava
5 Naziv za dru{tvo, udru`ewe, koji postoji jo{ od Homera. Pod uticajem ideja Francuske re
volucije takva udru`ewa se osnivaju sa ciqem osloba|awa od turske vlasti; prvu heteriju
osnovao je Rigas Velestinlis, Riga od Fere, 1795; ona se raspala nakon wegovog pogubqewa u
Beogradu 1798. osnovana je 1814. u Odesi i imala je za ciq pripremawe oru`a
nog ustanka protiv turske vlasti; s wom je i Kara|or|e bio u tesnim vezama.
6 Rumelija je ime koje se od XV veka koristilo u Osmanskom carstvu da ozna~i wegov zapadni
(balkanski) deo, u odnosu na isto~ni (anadolski) deo. Naziv Rumelija ozna~ava zemqu Ri
mqana Rum ili, kako su Turci Osmanlije zvali ostatak Vizantije, koju su na Balkanu sme
nili i delom preuzeli weno nasle|e, u Evropi. 163
 je svetom bo`jem imenu, On nikada nije dozvolio da se osramotimo.
Zemqa duguje zahvalnost vaqanim, plemenitim i istaknutim pa
triotima, mojim saborcima koje sam vodio u Ustanku. Mi smo do
prineli koliko smo mogli onda kada je to zemqi trebalo. Vrlina
i patriotizam koje su ovi vaqani patrioti ispoqili pripadaju
wima, ne meni. Takva vrlina nikada nije bila moja, nije ni danas;
i u boju i u sada{woj slu`bi ti su qudi boqi od mene. I sada su u
slu`bi pod mojim zapovedni{tvom hrabri i plemeniti ~asnici
iz Misolongija, sa svojim vo|om, plemenitim i hrabrim Mitrosom
Delijorgisom, zapovednikom garnizona tokom opsade Misolongi
ja7. Tu su hrabri i istaknuti ostrvqani i Pelopone`ani, dobri
borci; tu su qudi iz Rumelije. Tu su vaqani i rodoqubivi doma-
}ini i ~asnici iz Atine, saborci sa atinskog Akropoqa8 i drugih
bitaka. Vrlina tih vaqanih patriot a, zahvaquju}i pre svega bo`
joj milosti, spre~ila nas je da u~inimo bilo {ta na {tetu zemqe.
Va{e gospodstvo, ceweni ~itaoci, ako `elite da saznate istinu,
ispitajte sve ovo da uvidite da li je istinito ili la`no. Jedno
vas molim, ceweni ~itaoci: nemojte iznositi nikakav sud, ni za ni
protiv, ako ne pro~itate celu kwigu; ukoliko to u~inite, ima}ete
pravo da donesete sud kakav vam voqa, za ili protiv. Kada je celu
pro~itate, od po~etka do kraja, mo`ete suditi onima koji su done
li neda}e na{oj zemqi i uzrokovali gra|anski rat zbog sopstve
nih interesa i sebi~nosti: oni su odgovorni za pro{le i sada{we
patwe na{e nesre}ne zemqe i na{ih ~asnih boraca. Zapisa}u go
lu istinu i to ~initi bez strasti. Ali istina je gorka i nije ugod
na onima koji su nam zlo ~inili: jer `elimo ono pogre{no i tera
mo svoje interese i jo{ `elimo da nas zovu vaqanim patriotima.
A to ne biva. Niti }u sakrivati istinu, niti dopustiti da ostane
skriveno da je na{a zemqa propatila, obe{~a{}ena i zbog svega
toga na dnu, svi smo kao divqe zveri. Istorijske kwige kaza}e nam
uzrok ovih zala, novine }e ih nabrajati svakodnevno. Moje re~i
nemaju zna~aja; obrazovani qudi, ne prosti nepismewaci, treba da
pi{u o ovim stvarima da bi ih na{i mladi mogli sagledati i da
bi budu}i nara{taji stekli vi{e vrline i patriotizma. Za svakog
~oveka wegova zemqa i vera jesu sve, i mora da se `rtvuje kako bi
on sam i wegovi sunarodnici mogli `iveti kao ~asni qudi u za
jednici. Tada se nazivaju narodima, kada su pro`eti patriotskim
ose}awem. U suprotnom su patvorina naroda i teret zemqi. Ova
zemqa pripada svima i svakome od nas, i delo je borbe i najmaweg i
najslabijeg gra|anina: jer i on ima udela u ovoj zemqi i wenoj ve
7 U zapadnoj Gr~koj, na severnoj strani Patraskog zaliva; zna~ajno upori{te ustanka, dva pu
ta se na{lo pod opsadom turske vojske.
8 Tokom napada na Atinu koji je izvr{io Ibrahim-pa{a 1826, Makrijanis je zapovedao odbra
164 nom Akropoqa i bio te{ko rawen.
ri. Ne treba ~ovek da bude lew i da ovo zanemari. Obrazovan ~ovek
treba da objavi istinu kao obrazovan ~ovek; i prost ~ovek mora
u~initi isto. Jer zemqa nema ru~ku kojom bi je neko digao na ple-
}a, ni mo}an ni nemo}an; kada je ~ovek previ{e slab za delo i ne
mo`e sam da ponese teret, on zove druge u pomo}; tada neka sebi ne
daje pravo da ka`e ja nego mi. Svi smo podmetnuli ple}a, ne samo
jedan. Na{i vladari, na{e vo|e, postali su i doma}i i stranci,
ni~ega im nije dovoqno. Bili siroma{ni, postali bogati. Ovde na
Peloponezu ]amil-beg i ostali Turci bili su veoma bogati. Kolo
kotronis9, wegovi ro|aci i prijateqi postali su bogati od zemqe,
radwi, mlinova, ku}a, vinograda i drugih dobara koja su pripada
la Turcima. Kada su Kolokotronis i wegovi kompawoni do{li sa
Zakintosa, nisu imali ni pedaq zemqe. A pogledaj {ta sada pose
duju. Isto je i u Rumeliji: porodice Guras i Marmuris, Kricotis,
Grivas, Staikos, Cavelas i mnoge druge. A {ta tra`e od naroda?
Jo{ miliona za svoje velike zasluge. I nikada se ne}e zadovoqiti,
sa zakonima i klikama za dobro otaxbine, samo na tome rade. Na{a
je zemqa vi{e propatila i vi{e izgubila vaqanih qudi od wiho
vih zakona i dobra nego u boju s Turcima. Oterali smo sopstveni
narod da `ivi u pe}inama sa divqim zverima. Opusto{ili smo
sela i postali po{ast sveta.
Sve ovo dalo mi je povoda da pod starost nau~im da pi{em
da bih mogao sve zabele`iti. I ja sam bio jedan od wih. Neka ne
ko drugi pi{e ono {to zna o meni. [to se mene ti~e, kaza}u golu
istinu. Imao sam svog udela i `ivim u ovoj zemqi s mojom decom.
Mladi} sam bio i ostario sam pre vremena u strahotama koje su
zadesile otaxbinu. Nosim pet rana na telu iz raznih bitaka i iz
wih sam iza{ao kao pola ~oveka. Najve}i deo vremena nosim bo
lesni~ku odoru zbog svega toga. Slavim Boga {to mi nije oduzeo
`ivot i zahvalan sam svojoj zemqi {to me je po~astvovala una
pre|ewima i odr`ava moj polo`aj i okolnosti u rangu generala.
@ivim kao qudsko bi}e s bo`jim blagoslovom i bez trunke gri`e
savesti nikoga ne li{iv{i ni pedqa zemqe.

GLAVA PRVA

Rodio sam se u oblasti Lidorikija10, u selu po imenu Avoriti.

Selo pet ~atmara jeste na tri sata od Lidorikija. Moji roditeqi
su bili veoma siroma{ni, a wihovo je siroma{tvo bilo posledica
9T eodoros Kolokotronis (17701843), vo|a ustanka na Peloponezu; u~esnik u mnogim bitkama,
uni{tio je najve}u tursku vojnu formaciju poslatu da ugu{i ustanak koju je vodio Dramali
Mahmud-pa{a. Hap{en zbog nepokornosti gr~koj centralnoj vlasti, osu|ivan na smrt i po
milovan, bio je ~lan Dr`avnog saveta.
10 U
 planinskoj oblasti Fokide, u severnoj Gr~koj; selo Avoros postoji i danas. 165
 otima~ine tamo{wih Turaka i Albanaca Ali-pa{e11. Moji rodite
qi su bili siroma{ni a porodica nam je bila brojna. Jo{ dok me je
nosila u stomaku, moja majka je jednom oti{la u {umu po drva. Po
{to je natovarila drva na ple}a i tra`ila put nazad u tom zaba~e
nom predelu savladali su je napori i ona me je rodila. Sasvim sama,
sirota iscrpqena `ena na{la se u opasnosti. Sama se porodila i
sredila, potom je poslagala nekoliko oblica, stavila ne{to trave,
tu me ostavila i vratila se u selo.
Malo potom, ubijena su tri ~oveka iz na{e ku}e, i moj je otac
poginuo. Ali-pa{ini Turci hteli su da nas odvedu u robqe. Jedne
no}i cela porodica je sa ro|acima po{la u Livadiju12 u nadi da }e
se tamo nastaniti. Morali su da pre|u preko mosta u Lidorikiju
zvanog Uzani jer nije bilo drugog na~ina da se pre|e reka. Turci su
tu stra`arili i zarobqavali svakog ko je poku{ao da pre|e. Osam
naest dana moj se narod potucao po {umi jedu}i `ir, i ja sam ga jeo
u maj~inom mleku.
Ne mogav{i vi{e da podnose glad, odlu~ili su da pre|u most.
Po{to sam bio nejako dete koje mo`e zaplakati i ugroziti sve, od
lu~ili su da me ostave: ostavili su me u {umi zvanoj Crvena {uma
i krenuli ka mostu. Tada se moja majka pokajala i rekla: Na{ greh
protiv deteta bi}e na{a propast, idite tamo i ~ekajte..., ja
}u doneti svoje dete. Ako budemo imali sre}e i ne zapla~e, pre-
}i }emo... Moja majka i Bog su nas spasli. Moja majka i ro|aci su mi
ispri~ali sve ovo. Kada smo svi stigli u Livadiju, ugledni qudi su
nas pomagali dok nismo stali na noge, sagradili ku}e i imawe.
Navr{io sam sedam godina. Dali su me jednom ~oveku da radim
za stotinu para na godinu, slede}e godine za pet gro{a. Radio sam
mnoge poslove a onda su `eleli da mi dodele neke poni`avaju}e ku-
}anske obaveze i da ~uvam decu. To je bila moja smrt! Odbio sam to
radim i dobio batine i od doma}ina i od ro|aka. Umakao sam i poku
pio sa sobom jo{ neke momke i oti{li smo u Tebu. Ali po{to nisam
imao sre}e, moji ro|aci su do{li za nama i vratili nas nazad u Li
vadiju kod istog doma}ina. Proveo sam dosta vremena rade}i taj po
sao. Naposletku sam, da bih ga se ratosiqao, jer mi moje ~astoqubqe
nije davalo mira ni dawu ni no}u, po~eo da tu~em decu i da ih lupam
po glavi, udariv{i ~ak i sopstvenu majku, i oti{ao potom u plani
ne. Napokon su se zamorili i pustili me, takore}i upropa{}enog.
11 Ali-pa{a iz Jawine (17441822), albanski feudalac iz Tepelene. Hajdu~ijom je stekao bo
gatstvo kao surov i sposoban vojskovo|a. Slu`bu u turskoj vojsci prihvatio je iz li~nih
interesa, pretvoriv{i potom Jawinu u sredi{te vlastitog pa{aluka; borio se protiv al
banskih feudalaca i centralne turske vlasti; odr`avao je veze sa Rusima, Englezima
wegovo gostoprimstvo u`ivao je i Bajron i Francuzima; nije uspeo u nameri da ujedini
Albance u borbi protiv centralne vlasti i postane nezavisni vladar Albanije i dela Gr~
ke; poginuo je u borbi sa snagama sultana Mahmuda II. Wegov sukob sa sultanom jedna je od
okolnosti kojom su se okoristili gr~ki ustanici.
166 12 U centralnoj Gr~koj, 130 km severno od Atine.
 Kada sam napunio ~etrnaest godina oti{ao sam u Desfinu13
kod jednog zemqaka. Wegov je brat bio kod Ali-pa{e, slu`io je
kao zaptija u Desfini. Proveo sam dan s wim. Bio je praznik Sve
tog Jovana i oti{li smo na pana|ur. Dao mi je svoju pu{ku i re
kao da mu je pridr`im. @eleo sam da opalim i ona je pukla. Tada
me je on pred svim tim qudima prebio namrtvo. Nisu batine bo
lele toliko koliko sramota od qudi. Svi su jeli i pili a ja sam
plakao. Ne nalaze}i kome bih se po`alio i opravdao, mislio sam
da je pogodno da se obratim Svetom Jovanu, po{to sam u wegovoj
ku}i pretrpeo takvo poni`ewe i nemilost. Te no}i oti{ao sam u
crkvu, zabravio vrata, prostro se po podu i gorko ridao: [ta mi
se to dogodilo? Jesam li magare da me tako tuku? Zamolio sam
ga da mi da lepo oru`je, srebra i vre}u novca, a ja }u wemu na~i
niti veliko srebrno kandilo. Posle dosta ridawa svetac i ja smo
postigli dogovor. Ubrzo posle toga, brat mog doma}ina pisao je iz
Jawine da mu treba sluga. Poslali su mene; bila je 1811. Ali-pa
{a ga je o`enio u Arti14. Ostao je neko vreme u Arti; Ali-pa{a je
poslao po wega po{to ga je voleo i dr`ao ga za li~nog sekretara.
Bio je vaqan ~ovek po imenu Tanasis Lidorikis. Hteo je da me
zadr`i u svojoj ku}i, ali sam ja odbio. Re~e mi: Osta}e{, makar
na silu! Nisam mogao da mu umaknem, po{to je bio mo}an. Pri
stao sam pod uslovom da ne budem sluga. Radi}u za va{u ku}u, ali
tako|e ho}u da upoznam stanovnike, da uzajmim novac od wih i
zapo~nem trgovinu: jer go sam i moram da kupim ne{to ode}e.
(Bio je tvrdica i nije mi davao ni{ta). To je prvo {to smo dogo
vorili, rekao sam mu. Drugo, oko kupovine za doma}instvo: neka
tvoja `ena upravqa novcem i ra~unima ona je pismena; ona }e
mi davati novac za kupovinu. Kada donesem robu, neka je izmeri
i neka plati {ta ko{ta. Isto vredi i za sve drugo {to kupim.
Ne}u da ka`e{ kako te varam, po{to me sada vidi{ golog a su
tra }e{ me zate}i sa ode}om i pomisli}e{ da sam lopov. Spo
razumeli smo se tako kako sam kazao i ostao sam kod wega i radio
za wega deset godina. Ukupno mi je platio ~etiri stotine gro{a.
Zatra`io sam pozajmicu i on mi je pozajmio novac sa kamatom
od dvadeset posto na godinu. Na~inili smo ugovor koji i danas
~uvam. Toliko je u~inio za mene.
Pred wegovom ku}om bio je trg na kom su se okupqali istak
nuti gradski qudi i trgovci u letwe ve~eri i sedeli sve do pola
no}i. Uredio sam to mesto i obezbe|ivao im sve {to su `eleli,
uga|ao im. Upoznao sam ih sve, i seos ke kmetove. Zamolio sam te
trgovce i kmetove za pozajmicu i oni su mi pozajmili pet ili {est
hiqada gro{a. U to vreme sam imao kapital od dvadeset i ~etiri
13 U Fokidi, na obroncima planine Kirfis.
14 Severozapadna Gr~ka, oblast Epira, anti~ka Ambrakija. 167
 gro{a. Sporazumeo sam se sa seqanima da im unapred platim za
wihov ovas u zimu, a da mi ga isporu~e u leto na gumnu. Kupovao
sam ovas za ~etiri gro{a po vre}i, uzimao ga na gumnu i prodavao
ga za {esnaest; bila je nesta{ica te godine. Zaradio sam novac.
U zimu slede}e godine kupovao sam kukuruz za jedanaest gro{a po
vre}i; uzimao ga na gumnu i prodavao u Arti za trideset i tri. U
Arti je vladala kuga i bila je nesta{ica hleba. Tada sam na~i
nio posrebrenu pu{ku, pi{toqe i drugo oru`je, i lepo kandilo.
Naoru`an i lepo odeven, odneo sam kandilo mom patronu, dobro
~initequ i pravom prijatequ Svetom Jovanu. Kandilo jo{ po
stoji, na wemu je urezano moje ime. Klekao sam pred wim i plakao
iz dubine du{e, se}aju}i se svih neda}a kroz koje sam pro{ao.
Kasnije sam zapo~eo posao; Grci i Turci u oblasti dr`ali su
me za svog blagajnika, bo`ijom milo{}u postao sam imu}an; kupio
sam ku}u i ne{to imetka, imao sam novca u rukama i sve`aw du
`ni~kih zapisa od drugih, koje jo{ ~uvam, ukupno nekih ~etrde
set hiqada gro{a. I moj }emer bio je pun. Imao sam {to sam hteo i
nisam zavisio ni od koga. Proveo sam deset godina u Arti i stekao
mnogo prijateqa. Imao sam jednog prijateqa koji je bio sakelarije
a potom postao ekonom15. Bio mi je blizak prijateq, po{to sam se
dru`io samo sa boqima od sebe. On me je voleo vi{e od sopstvene
dece, dan i no} nisam izbijao iz wegove ku}e, jer samo je jedan zid
delio wegovu ku}u i moju, koju sam kupio od jednog nesre}nog veli
ka{a. Moj prijateq bio je veoma pametan ekonom, nije bilo takvog
u Arti; imao je ~etiri sina. Jedan od wih studirao je u Evropi,
blizak prijateq i qubimac Kapodistrijasov. Momak je {tedeo no
vac i tra`io je od Kapodistrijasa dozvolu da ode na studije medi
cine. Zauzeti smo osloba|ewem Gr~ke, rekao mu je Kapodistrijas,
kada se to okon~a, ne}e{ morati da studira{ medicinu. Ali ako
se to ne desi, posla}u ti novaca iz Rusije da ide{ na studije. Ta
da }u ti pisati i sre{}emo se. De~ak je do{ao u Artu, obavestio
svog oca o ovome i pre{ao na Krf. Posle nekog vremena Kapodi
strijas mu je pisao i oni su se sreli. Kapodistrijas ga je uveo u taj
no dru{tvo za osloba|awe na{e zemqe.
Po{to je Ali-pa{a bio veoma mo}an pa je kupio Pargu i po~i
nio mnoga nepo~instva, optu`ili su ga za gomilu zlo~ina kako bi
ga zavadili sa sultanom. Potrudili su se veoma u tim optu`bama te
je razdor izme|u wega i sultana postajao sve ve}i. Momak je do{ao
u Artu, polo`io zakletvu kod oca i vratio se. Wegov otac je i mene
`eleo da uvede u tajnu. Krene da me zakune pa se predomisli; tako je
u~inio nekoliko puta. Tada sam se izdrao na wega: Da li ti je neko
rekao da sam nedostojan tvoje ku}e pa te je stid da mi ka`e{? Pa
bi}u nedostojan ako ikada vi{e pre|em tvoj prag! Ustao sam i oti
168 15 Obi~no |akon po ~inu; starao se o prihodima i rashodima manastira.
{ao. Pop me je zvao ali se nisam osvrtao. Nekoliko dana je pro{lo,
do{ao je kod mene, i opet; ali ja nisam odlazio k wemu.
Posle nekoliko wegovih poseta rekao sam mu sa suzama u o~i
ma: Kako mo`e{ tako da misli{ o meni, kada sam ti kao sin? On
je tako|e plakao i prekliwao me da po|em s wim, re~e da vi{e ne
dolazim, ako sam i daqe uvre|en. Izneo je ikone, zakleo me i po~eo
da me uvodi u tajnu. Po{to je nastavio sa ceremonijom, zakleo sam se
da nikome ne}u odati tajnu. Ali sam zatra`io da mi da neko vreme
osam dana da vidim da li sam dostojan te tajne i da li mogu da budem
od koristi, uzmem ili ostavim, kao da ni{ta ne znam o tome. Promi
{qao sam o svemu, o ubijawu, opasnostima, borbama izdr`a}u sve
za slobodu moje zemqe i moje vere. Oti{ao sam i rekao mu: Dostojan
sam! Poqubio sam mu ruku, polo`io zakletvu. Zamolio sam ga da mi
ne otkriva znake uvo|ewa u tajno dru{tvo: mlad sam, mo`e mi pone
stati hrabrosti, mogu se sa`aliti na sopstveni `ivot, otkriti taj
nu i ugroziti svoju zemqu. Slo`ili smo se oko toga, rekao mi je da u
tom poslu ne}u ste}i novca ... i da ne smem izig rati wegovo poverewe;
mo`da }u dobiti priznawe za svoja dela, i to treba da smatram bogat
stvom. Usli{iv{i `eqe blagoslovenog popa, moje zemqe, i moje ve
re, Bog mi do dana dana{weg nije dozvolio da se osramotim. Pro{ao
sam kroz strahote, zadobio rane i rizikovao `ivot, ali dobro sam:
Bog tako ho}e. Rekao sam prijatequ: Sve }e biti kako vaqa, iako je
Ali-pa{a veoma mo}an; od wega nam preti opasnost, jer zapovedni
ci su pod wegovom rukom. Objasnio mi je kako stvari stoje i uskoro,
1820, bo`ja je voqa, Ali-pa{a je pod opsadom sa svih strana.
Posve}en u tajnu, napustio sam zemqaka i oti{ao svojoj ku}i
da radim za svoju zemqu i veru, da radim naporno, kao i uvek, da me
ne bi zvala lopovom i razbojnikom nego detetom a ja wu majkom.
Sultan je imenovao Hur{id-pa{u za glavnog zapovednika i poslao
ga sa drugim pa{ama da napadnu Ali-pa{u. Jawina i Arta bile su
pune Turaka, Albanaca, razbojnika i ubica; oteli su silom neko
liko gr~kih `ena, ukqu~iv i slu{kiwu mog zemqaka. Tako|e su
hteli da otmu i wegovu `enu: bila je veoma lepa, i pa{a iz Arte, po
imenu Hasan-pa{a, zao ~ovek, po{ao je po wu; on je zajedno sa izve
snim Baba-pa{om, otimao od qudi imetak i ~ast.
Ovaj Baba-pa{a zarobio je mene i mog zemqaka i bacio nas
u tamnicu. Hteo je da nas pogubi, ali zahvaquju}i velikom mitu
koji je moj zemqak ponudio, spasli smo se. Po{to smo se izbavi
li, rekoh mu da treba da odemo u rodni kraj, Lidoriki; tamo }emo
biti sigurni. Nije hteo da me slu{a. Slu{ao je samo `ene i zbog
toga je grdno propatio. Zato sam ga ostavio. Kasnije, kada se na
{ao smrti u o~i u rukama Hasan-pa{e, uspeo je da sam umakne dok
je porodicu ostavio u Arti. Hasan-pa{a je hteo wegovu `enu; ona
je bila nose}a, pa je ~ekao da se porodi pre nego {to je uzme. 169
 Bilo je mnogo Turaka u Arti, Prevezi, Suliju i drugim delo
vima Epira pod Ali-pa{om, ukqu~iv i Jawinu. Sultanove veli
ke snage bile su svuda, dr`ale su Grke u velikoj stisci po{to su
im oduzeli oru`je; Turci su `eleli veliki magacin u Arti gde je
bio barut, olovo i kremen. Ovaj magacin je ~uvao vaqan ~ovek, moj
blizak prijateq s kojim sam poslovao. Zvao se Jorgakis Korakis,
ro|ak hrabrih i vaqanih patriota Zosimada. Po{to sam znao
da je ~astan ~ovek, pitao sam Ekonoma, pokojnog Goga Bakolasa i
Skarmicosa (hrabri qudi i patrioti koji su se prikqu~ili taj
nom dru{tvu) da uvedemo Korakisa; oni su odbili iz straha da bi
mogao odati tajnu. Uop{te nismo imali municije u tim oblasti
ma, a sve je pod opsadom; kre}emo u ustanak bez municije, najve-
}i broj pu{aka utegnut je konopcima. Sm sam doneo odluku i bez
pitawa zakleo vaqanog patriotu. Ispraznili smo ~itav magacin
i uzeli barut, olovo i kremen. Obojica smo u ku}ama imali skro
vita mesta gde smo to sakrili, ostavqaju}i ne{to malo u maga
cinu. Bo`anska milost, slava je wena, zaslepila je Turke i nisu
nas smotrili dok smo sve to sakrivali. Potom smo nezaboravni
Korakis (kasnije je poginuo) i ja tajno uspeli da nabavimo jo{
oru`ja, koje smo krili tamo gde i barut i na tavanima na{ih ku-
}a. Snabdevali smo oru`jem one na jonskim ostrvima i druge, da
ju}i im municiju i... zapovednicima kada je bilo potrebno.
Po{to je Hur{id-pa{a napustio Peloponez, gde je prethodno
boravio, da bi se borio protiv Ali-pa{e, poveo je svu svoju vojsku,
ostaviv{i mali broj qudi na Peloponezu. Preostali Turci po~eli
su da podozrevaju kako Grci sa Peloponeza spremaju ustanak. Isto
podozrewe izbilo je i u Rumeliji. Govorili smo im da se ni{ta ne
de{ava, nego je gr~ka raja u Rumeliji postala prili~no besna zbog
velikog broja Turaka koji su zbog Ali-pa{e preplavili ~itav kraj;
pqa~ka i kuluk opusto{ili su oblast. Tako smo ih umirivali. Cela
je Rumelija, u stvari, opusto{ena, naro~ito Jawina i Arta, i sva su
mesta tamo skoro u potpunosti razorena. Turci sa Peloponeza pisa
li su Hur{id-pa{i o svojim sumwama na Grke i tra`ili da ne{to
preduzme. U to vreme bili smo okru`eni Turcima sa svih strana i
nismo imali na~ina da saznamo {ta se doga|a. Tada su Ekonom iz
Arte, zatim Gogos i Skarmicos smislili da me po{aqu u Patras16,
kao trgovca. Odatle je trebalo da pre|em u isto~nu Gr~ku, da se na
|em sa Dijakosom17 i pitam {ta se doga|a te da mu ka`em da krene u
napad na te krajeve; potom da razgovaram sa Panurgijasom i drugim
zapovednicima i da im prenesem da i oni krenu u napad. Isto je tre
balo da u~ine i Pelopone`ani; tako }e se neki od Turaka koji su nas
opsedali povu}i pa }emo mo}i da krenemo u napad s na{e strane.
16 Va`na luka i trgova~ko sredi{te na severnom Peloponezu.
170 17 Atanasios Dijakos (17881821), \akon, jedan od vo|a ustanka i gr~ki narodni heroj.
 Meseca marta 1821. poneo sam ne{to novca i pre{ao u Pa
tras. Prido{lica iz Rumelije u~inio je podozrive Turke sum
wi~avim; bilo je opasno po mene. U ruskom konzulatu, gde je Vla
sopulos bio konzul, Grci su po~eli da mi postavqaju nerazumna
pitawa. Odseo sam u takozvanom Tatarakisovom hanu. Qudi iz Ja
wine i Arte tako|e su tu odseli. Oti{ao sam u konzulat i ispri
~ao {ta se doga|a u Rumeliji. Tako|e sam ispri~ao o obrtu sre}e
Ali-pa{e; u gradu Jawini veliki broj wegovih boraca istr~ao je
iz tvr|ave da se bori protiv sultanovih snaga i pobijen je. Cvet
wegove vojske bio je pose~en. Qudi iz Patrasa nisu mi poverova
li ni re~ nadaju}i se da }e Ali-pa{a biti pobednik i da }e ih
on osloboditi; taj tiranin podi}i }e Gr~ku i oslobodi}e na{u
zemqu! Ako on pobedi, od nas ne}e ostati ni{ta! Po{to sam im
ovo ispri~ao, a oni mi nisu poverovali, oti{ao sam do velike
tr`nice da kupim neku robu: hteo sam da uklonim svaku sumwu
dok se budem raspitivao i saznavao {ta se doga|a. Kada sam u{ao
u tr`nicu, trgovac mi re~e: Kupi {to `eli{ i plati {to ti
du{a tra`i. Po{to sam kupio {to sam hteo, odveo me je svojoj
ku}i na ve~eru i na konak. Vidi, re~e mi. Na~inio je tajni znak
Heterije; tada sam mu rekao da ima poverewa u mene i to da me sa
kelarije koji me je uveo nije nau~ io tajnim znakovima. Ispri~ao
sam mu sve {to znam o Rumeliji a on mi je rekao sve o Peloponezu.
Pitao sam ga da li se kasni i da li su izvr{ili pripreme.
Turci su postali podozrivi, re~e on, nema ni deset dana ka
ko su tra`ili zajam, pozajmio sam im stotinu i pedeset hiqa
da gro{a da bih ih umirio. Ali ne smemo otezati.
Kakve ste pripreme izvr{ili, upitah, ako je tako?
Poslali smo novca Kolokotronisu na Zakintos, re~e on,
do{ao je sa nekih trideset qudi i sada su u Maniju. Jedino smo
to u~inili.
Ali sav ovaj novac, ove gomile koje vidim ovde (bilo je pet ili
{est ~inovnika koji su pisali). Za{to ga ne po{aqete tamo
gde mo`e da bude od koristi, ne samo vama nego i celoj zemqi?
On mi re~e: Misli{ da se gr~ka stvar mo`e odlo`iti? Ve
~eras }emo zaspati sa Turcima a probudi}emo se sa Grcima!
Vi veliki qudi znate velike stvari, odgovorih ja. Ja sam
mali, znam malo. ^inite ono {to vam Bog nala`e.
Oti{ao sam u krevet. U zoru sam krenuo da kupim preos talo.
Turski zaptija ~uo je da sam tu i svuda me je tra`io. Umesto mene
uhapsio je jednog od Varnakiotisovih qudi. Po{to ga je ispitao vi
deo je da nije onaj koga tra`i. Nije ovaj, re~e zaptija, to je drugi
momak. Do{ao je ovde kao {pijun. Uhvatite ga i dovedite k meni da
ga obesim; da}u mu ono po {ta je do{ao. O ovome su Varnakiotisovi
qudi pri~ali u hanu a qudi iz Arte su mi to preneli. Oti{ao sam u 171
 ruski konzulat, objasnio svoj polo`aj i pitao mogu li da budem pod
ruskom za{titom. Konzul je odbio da me za{titi. U ovakvim vreme
nima, re~e on, i sam je u opasnosti. Nagovorio sam ga da me zadr`i do
ve~eri, nameren da odem kad se smrkne. Zakqu~ali su me u jednu sobu,
i niko nije dolazio. Morao sam da pi{am: be{e jedna rupa u podu i ja
sam pi{ao u wu. Tada je do{ao sluga i izvikao se na mene.
Ja sam samo ~ovek, nisam mogao vi{e da izdr`im, rekoh ja. Slu
ga me je upitao odakle sam. Kada sam rekao da sam iz Rumelije, on
re~e da je iz Vrahorija. Pitao sam ga da li zna Konstantina Jera
karisa (on je bio prisutan dok me je konzul ispitivao), i zamolio ga
da mu prenese da do|e da se vidimo.
Ju~e je ovde bio i Odiseas18, re~e sluga. Oti{ao je.
Idi i obavesti Jerakarisa, rekoh. Oti{ao je kod wega i re
kao mu. Jerakaris je do{ao kod mene.
Ve~eras me odvedi, rekoh mu, tamo gde je Odiseas; ~u}e{ do
sta novosti koje sam do{ao da mu saop{tim. On po`ele da ih
prvo wemu ispri~am. Zakleo sam se, rekoh, ne mogu da ka`em ni
kom drugom.
Jerakaris je oti{ao. Po~elo je da se smrkava. Stado{e da me
pritiskaju da smesta napustim konzulat. Pripasao sam pi{toqe
i jatagan za pojas, pomolio se i rekao momku da mi donese malo ra
kije, koju sam iskapio da se ohrabrim kako bih iza{ao napoqe s
jataganom, po{to sam bio prestravqen. Ispred konzulata se nala
zila stra`a Turci koji su radili za konzula, i drugi Turci. Sa
znali su da sam tu i ~ekali da iza|em kako bi me uhapsili. Bio sam
re{en da im ne padnem `iv u ruke; mogu me mu~iti, voqa mi mo`e
popustiti i mogao bih da odam neku tajnu; radije }u poginuti.
Dok sam se spremao da iza|em, jedan sa Kefalonije u|e i re~e:
Jesi li ti onaj {to je bio unutra?
Ima ovde dosta qudi, odgovorih, koga tra`i{? Ko te
{aqe?
Jerakaris, odgovori on.
Da, ja sam taj, rekoh mu.
Da se damo na posao, re~e. Turci paze na vrata, rekoh. Pre
sko~i}u ba{tenski zid. Ti idi okolo i pazi na mesto gde }u si-
}i. A posle }emo zajedno, po{to ne znam ove sokake.
Oti{ao je. Sko~io sam sa zida, bio je visok, umalo da se ubijem
sopstvenim oru`jem. Strah je ~inio da tr~im brzo. Krenuli smo ka
moru. Rekoh mu da treba da idemo kroz vinograde i on se slo`io; u
zgradi tro{arine bilo je Turaka koji bi nas mogli uhvatiti. Re
kao sam mu da }u se sakriti u jendeku dok on ne dozove ~amac, po{to
je Odiseas bio na brodu. Kada sam rekao da }u se sakriti, on re~e:
18 O
 diseas Andrucos (17881825), junak ustanka; ro|en na ostrvu Itaka, kao wegov anti~ki
172 imewak.
Kakva ste vi govna pla{qiva! ... Od svoje senke se pla{ite! Po
sramio sam se i po{ao za wim. Kada je dozivao ~amac, Turci su nas
ugledali i po{li ka nama. Bo`jom milo{}u ~amac je stigao. Obra
tio sam se qudima, usko~ili smo i oni su nas poveli na brod. Tada
su Turci nahrupili. Momci sa broda su zapucali iz svog oru`ja.
Potom su me odveli kod Odiseasa, ispri~ao sam mu sve {to se
doga|a. Tako|e sam mu kazao da }u i}i da se vidim sa Dijakosom
i ostalima. Rekao je da je ve} govorio s wima i da se spremaju da
udare. Imao je oru`je i municiju da odnese Kseromeronu u Za
vicu. Re~e kako treba da odemo zajedno tamo. Zavr{io sam ovde,
rekao sam mu, treba da uzmem svoju pu{ku, koja je ostala u hanu.
Prene}u sve {to si mi rekao. Te no}i je oti{ao.
Dva dana kasnije pukla je pu{ka u Patrasu. Turci su zauzeli
tvr|avu, a Grci obalu. Poveo sam neku desetinu momaka sa broda
i oti{li smo na obalu naoru`ani. Gomila qudi tiskala se oko
zgrade tro{arine, a more je vrvelo od dece i `ena do gu{e u vo
di. Tada sam video svog prijateqa trgovca. Jednom rukom vodio je
`enu, drugom decu, ni{ta mu od velikog bogatstva nije preostalo.
To je onaj {to je hteo da se probudi me|u Grcima. Veliki qudi ~ine
velike gre{ke, a mali qudi male. Poveo sam ih na brod i gledao da
ih ute{im. Po{to sam tu ostao jo{ jedan dan, oti{ao sam do Mi
solongija. Tamo je pristao brod iz Trsta te sam kupio ne{to belih
sve}a, ruma, uqa i duvana, da ponesem u Artu i prodam kako Turci
ne bi posumwali. Napunio sam kaik i pri{ao sa spoqa{we strane
Vasiladija u obli`wu luku zvanu Vukentro. U zoru na Cveti, dok
je jo{ bio mrak (vreme je bilo lo{e), videli smo kako gore mnoge
vatre u Patrasu na drugoj strani, ~uli topove i pu{ke. Oko podne
va je pristao Vlasopulos sa jo{ kaika nakrcanih qudima. Kada
sam upitao, rekli su mi da je Jusuf-pa{a u Patrasu, razorio je
grad i proterao stanovni{tvo.
Oti{ao sam odatle na Veliki petak. Stigao sam u Prevezu i
prodao sve}e, rum i duvan po visokoj ceni. U no} na Veliku subotu,
dok je svawivala Uskr{wa nedeqa, oti{ao sam u Artu, na{ao se s
na{im qudima i rekao im {ta se doga|a. Odvedeni su vode}i qudi
iz Patrasa kod Hur{id-pa{e. Potom su uhapsili i mene kao po
buwenika protiv sultana, po{to sam bio u Moreji19, i odveli me u
tvr|avu u Arti. Stavili su mi negve na noge i podvrgli me drugim
mukama da me nateraju na izdaju. Sedamdeset i pet dana mu~ewa.
Odveli su dvadeset i {estoricu qudi na ve{awe, a samo je mene
Bog spasao. Ostali su bili iz Vonice i drugih mesta i bili su obe{e
ni na tr`nici. Po{to su `eleli da me jo{ ispituju i saznaju gde dr
`im novac, odveli su me sa strati{ta kod pa{e, koji me je pitao gde
ja i moj zemqak dr`imo novac. Vratili su me u tvr|avu, namerava-
19 Drugi naziv za Peloponez. 173
 j u}i da me ubiju kasnije, i bacili u tamnicu. Tu je bilo stotinu osam
deset qudi. Bilo je tu komada ubu|alog hleba i praznili su se po we
mu po{to nije bilo drugog mesta. Sva ta trule` i smrad ~inili su
stra{nu du{egupku, nije bilo stra{nije na zemqi. Pritiskali smo
nos uz kqu~aonicu da udahnemo malo vazduha. Nastavili su da me tu
ku i podvrgavaju bezbrojnim mukama; skoro su me ubili. Od batina mi
je telo omlitavelo i bilo puno gnojavih podliva, na korak od smrti.
Obe}ao sam izvesnu sumu novca jednom Albancu da mi dopusti da odem
do lekara, uzmem neki lek i da mu donesem novac. Jedan Tur~in pra
tio me je do ku}e. Dok smo i{li, zastajkivao sam, previjao se i je~ao.
Tur~in, bo`je gove~e, mora da je mislio da ispu{tam du{u; nije imao
pojma koliko sam povre|en. U{ao sam u ku}u i legao kao na samrtnu
postequ. Do{ao je lekar. Smi{qao sam kako da umaknem Tur~inu.
Dao sam mu novaca govore}i: Uzmi (kri{om i brzo). Albanac mi je re
kao da odnese{ wemu, nikom drugom. Dao sam i wemu neku stotinu gro
{a, govore}i: Odnesi ga potajno u tvr|avu pa se vrati; za to vreme
lekar }e pripremiti lek; potom }emo se vratiti zajedno, ne}u da
idem sam, strah me je od Turaka. ^im je zamakao, dao sam se na posao.
Iskrao sam se napoqe i oti{ao u konak jednog od Ali-pa{inih ro
|aka, wegovo ime je bilo Smail-beg iz Konice, Bog neka se smiluje
wegovoj du{i. Sa`alio se ~im me je video. Rekao sam mu kroz kakve
patwe sam pro{ao i pitao da li mo`e da me za{titi.
Pobi}u se sa Turcima iz Konje ako je potrebno, ali te ne}u iz
dati, rekao je. Smesta mi je dao oru`je i poveo me sa svojim askerima
u Komboti. Tamo se nalazila turska ordija, na tri sata od Arte.
Nakon {to smo tu proveli nekoliko dana, siromah se te{ko raz
boleo. Po{to je bio moj dobro~initeq, pazio sam ga boqe nego sopstve
nog roditeqa. Da sam hteo, mogao sam da pobegnem; na{i su bili na
~etvrt sata odatle. Rekao sam svom dobro~initequ da ga ne}u izneve
riti i ostaviti u bolesti. Onako bolestan, vratio se sa mnom u Artu,
gde }u ga negovati dok ne povrati snagu, a tako|e sam hteo da poku{am
da spasem `enu drugog mog dobro~initeqa, mog zemqaka, ~iji sam hleb
jeo tolike godine; Turci su hteli da je u~ine Turkiwom. Zbog ova dva
moja dobro~initeqa vratio sam se nazad u pogibeq usred Arte. Po{to
smo stigli u Artu, pa{e i svi albanski seraskeri do{li su da vide
bega. Rekao sam begu za `enu mog zemqaka, koju je Hasan-pa{a hteo da
otme. Govorio je pa{ama i ostalima i zapovednicima Albanaca:
Pa{e i begovi, propali smo! Propali! Ovaj rat ne vodimo sa
Moskovitima, ni sa Englezima niti Francuzima. O gr~ku raju
smo se ogre{ili, napali smo wezin imetak i ~ast. Mrko nas gleda
i ustaje na oru`je. A sultan20, magarac, ne zna {ta se de{ava, oni
oko wega ga obmawuju. A ovo }e biti po~etak propasti na{eg car
20 Mahmud II (17851839), sin sultana Abdul Hamida i jedne Francuskiwe; suo~en sa ogromnim
problemima u carstvu sprovodio je reforme i poku{ao da oja~a centralnu vlast, ukidaju-
174 }i, pored ostalog, i jani~are.
stva. Grdno pla}amo da na|emo nekog izdajnika. Ali nema toga ko
}e odati tajnu da li se Grci bore sami ili uz velike sile. Zato
ar~imo novac, tamni~imo, ubijamo, a istinu ne znamo.
Po{to im je rekao i druge stvari, beg naposletku re~e da sul
tan {aqe najpokvarenije me|u pa{ama koji pusto{e zemqu i oti
maju `ene. Oni }e oti}i svojim ku}ama a mi }emo ostati ovde.
Potom im je govorio o `eni mog zemqaka i kako pa{a `eli da je
uzme. Tada su se svi jednoglasno slo`ili da je izbave iz zato~e
ni{tva; odveli su je u engleski konzulat i stavili pod za{titu.
Po{to sam spasao `enu svog drugog dobro~initeqa, siroti
beg bio je skrhan jakom groznicom i oti{ao sam po lekara. Turci
su me tra`ili jer sam im umakao iz tamnice a pa{a je saznao da
sam radio na spasavawu `ene. Hteli su da me zarobe i obese. Kad
sam po{ao po lekara, Turci su me zasko~ili. Ali bio sam br`i
i umakao sam. Progonili su me do begovog konaka; pojavili su se
na{i qudi; do{lo je do borbe i spasen sam.
Po{to se beg oporavio, zatra`io sam wegov blagoslov i rekao
da odlazim. Nije hteo da me pusti. Da sam hteo, rekoh mu, mogao sam
da pobegnem iz Kombotija. Ali nisam, zbog svoje ~asti. Kada je vi
deo da nemam nameru da ostanem, dao mi je blagoslov i rekao da po
ru~im zapovednicima u Peti i drugde da se s qudima vaqano ophode
da bi sve bilo kako treba. Jer Turci su po~inili mnoga zlodela te
im je pretila propast.
Neka vode ra~una o pravdi, re~e on, da bi se ovo svr{ilo kako
vaqa i mi Turci na{li mira. Na{e carstvo sada je prokleto u
o~ima Boga, po{to smo otpali od Wegove pravde.
Poqubio sam mu ruku i krenuo. Pru`io mi je ne{to novca i ja mu
rekoh: Dragi moj be`e, ne `elim tvoj novac, ima{ dosta tro{kova
za svoj narod. Dao mi je oru`je i zapovedio mi da se dr`im kako vaqa
i da idem Gogosu, koji je po{ten i dobar ~ovek i wegov prijateq. Re~e
mi da ka`em zapovednicima da ne ulaze u Artu, po{to tu ima mnogo
Turaka i mogli bi izginuti; treba da dr`e Turke pod opsadom i oni
}e sami oti}i po{to nemaju namirnica. Zamolio sam ga da se stara o
`eni mog zemqaka i oti{ao, po~etkom avgusta 1821.

Dejan Acovi}
O SE]AWIMA GENERALA MAKRIJANISA
Ovako po~iwu Se}awa generala Janisa Makrijanisa (1797
1864; pravo ime Janis Trijandafilos; apelativ Makrijanis duguje
svojoj visini). Rame uz rame sa Gogosom Bakolasom, Jorgosom Kun
duriotisom, ~uvenim Nikitarasom i mnogim drugim, pro{ao je si 175
 to i re{eto gr~kog ustanka. Nizale su se bitke i rane od Stavrosa
i Pete, preko Misolongija i Peloponeza do atinskog Akropoqa. U
pauzama borbi sa Turcima Grci su znali da se obra~unavaju me|u
sobno, zbog raznih uzroka; poro|ajne muke nove dr`ave bile su te
{ke, interesi raznoliki, a sam general prolazi kroz sve to, kako
sam ka`e, nikada se ne osramotiv{i i ~iste savesti.
U oslobo|enom delu zemqe, pod premijerskom palicom Kapo
distrijasa, Koletisa i drugih, obavqao je vojne i politi~ke du
`nosti, napreduju}i u slu`bi do ~ina generala. Postepeno me|u
saborcima, politi~arima i novim du`nosnicima dolazi do suko
ba; prvake ustanka trebalo je uglaviti u novi sistem uprave i po
kornosti, qudima koji su do tada slu{ali autoritet samo svoje po
rodice i ~asti nametan je autoritet centralne uprave. Razume se da
stari ratnik nije odobravao takav razvoj, me|utim, uvek je bio na
strani konstitucionalista, bore}i se za upravu koja je bazirana
na pozitivnom pravu, a ne na voqi pojedinca. Pun entuzijazma po
zdravio je dolazak Otona Bavarskog 1832. na presto Gr~ke; danas je
na{a otaxbina ponovo ro|ena, pi{e u Se}awima. Bavarska uprava
brzo je od Makrijanisa stvorila nezadovoqnika i on se, nakratko,
povla~i iz aktivne politike. Kritikuju}i, kao ~lan gradskog ve}a
Atine, Otonovu nespremnost da donese ustav, pozivao ga je da vlada
putem ustavnih zakona i u skladu sa `rtvama koje je otaxbina
podnela. U to je vreme bio stavqen i u ku}ni pritvor. Sve je eska
liralo pobunom od 3. septembra 1843; Makrijanis i wegovi istomi
{qenici postigli su dono{ewe prvog Ustava zemqe. Potom biva
izabran za predstavnika Atine u Narodnoj skup{tini.
Po{to je rad na Se}awima obustavio sa 1850. godinom, o preo
stalom delu wegovog `ivota doznajemo iz drugih izvora. Borio se
protiv konstantnog degradirawa u~esnika ustanka i na kraju bio
optu`en za zaveru protiv kraqa. Bio je osu|en na smrt, nakon na
me{tene optu`be, koju je podneo Kicos Cavelas, prema Vidal-Na
keu, li~ni neprijateq Makrijanisov. Kazna je potom preina~ena
u do`ivotnu robiju a zatim ponovo smawivana. Zaslugom istaknu
tih pojedinaca i izbijawem Krimskog rata oslobo|en je iz tamni
ce u kojoj mu je bilo naru{eno zdravqe, patio je i od halucinacija.
Oktobra 1862. izbila je pobuna i kraq Oton je proteran. Makrija
nisu su vra}eni ~asti i polo`aj; ponovo je bio predstavnik Atine
u Narodnoj skup{tini, koja je imala funkciju ustavotvorne. Umro
je 27. aprila 1864.
Makrijanisova Se}awa imaju sasvim po
sebno mesto u korpusu gr~ke kwi`evnosti novog doba. To je stra
sno, romanti~arsko i subjektivno svedo~anstvo o jednom nemir
nom razdobqu, takva, dodu{e, nikada nisu nedostajala u Gr~koj, i
176 ~oveku u wemu. ^vrsta ruka koja je dr`ala jatagan i pu{ku pod
uzela se pera i poku{ala da oslika prilike i qude koji su u~e
stvovali u doga|ajima od nemerqive va`nosti za dr`avu Gr~ku
kakvu danas poznajemo. Sama generalova strast, povremena neo
bjektivnost i neodmerenost u prikazu te postojani nacionalni
romantizam doprinose op{tem tonalitetu teksta koji, na sre}u,
nije pro{ao kroz kwi`evnu adaptaciju i lekturu. Istorija, op
{ta i li~na, data je u svojevrsnom sirovom stawu i napisana
na narodnom, demotskom, jeziku, modernoj vernakularnoj formi
koja se prirodno razvila iz starogr~kog21. Iako zvu~i kao op{te
mesto, Makrijanisova Se}awa pravi su majdan raznorodnih poda
taka, istorijskih, etnolo{kih i lingvisti~kih. Na kraju je, kako
to vaqda uvek biva, jo{ od Tukidida i Cezara, hroni~ar i istori
~ar sasvim potisnuo ratnika i politi~ara. Drugi Makrijanisov
tekst, koji ni izbliza nije toliko ~itan i tuma~en kao Se}awa,
Vizije i ~uda, , objavqen tek 1983, svedo~anstvo
je jedne izmu~ene du{e koja je, izgubiv{i sagovornike me|u qudi
ma, zapodenula razgovor sa Bogom, Bogorodicom i svecima.
Mukotrpan posao de{ifrovawa Makrijanisovog te{ko ~itqi
vog rukopisa obavio je Janis Vlahojanis 1907, kada se pojavilo prvo
{tampano izdawe, premda su neki delovi rukopisa bili objavqeni
u atinskim novinama Akropolis 1904. Herojska atmosfera teksta
brzo je nai{la na dobar prijem, uz pohvale Spiridona Lambrosa,
Kostisa Palamasa i drugih. Nema~ka okupacija Gr~ke reaktual izo
vala je Makrijanisa; Jorgos Teotokas pi{e ~lanak o generalu, a po
towi nobelovac Jorgos Seferis 1943. godine dr`i predavawe o Ma
krijanisu i smatra ga, uz Papadijamandisa, velikanom gr~ke proze.
Od mnogobrojnih savremenih izdawa kao izvornik za ovaj
prevod poslu`ilo je slede}e: ,
, 2001.

21 Izbegavaju}i zala`ewe u veoma slo`eni gr~ki jezi~ki problem, napomenimo samo da je

demotskom jeziku nasuprot stajala artificijelna arhai~na katarevusa, koja je bila slu
`beni standard sve do 1976. 177
 Fredrik Xejmson
MODERNOST U JEDNINI
REGRESIJE SADA[WEG DOBA
Prevela sa engleskog Ivana Maksi}

U ~itavoj postmoderni, sve donedavno, uvek se ~inilo da po

stoji odre|eno na~elno slagawe, odre|eni pre}utni konsenzus, o
onim odlikama modernosti koje vi{e nisu po`eqne. Asketizam
modernog, na primer, ili wegov falocentrizam (ne{to sam mawe
siguran da je ujedno to ikada bio i logocentrizam); autoritarnost,
pa ~ak povremeno i represivnost modernog; teleologija moderni
sti~ke estetike i wenog pobedni~kog razvoja od novog do najnovi
jeg; minimalizam koji je i sam bio modernisti~ki; kult genija ili
vizionara; neprijatni zahtevi koji su se postavqali publici ili
javnosti sve ove stvari, koje su naravno isprepletane i ~esto su
jednostavno aspekti ili razli~iti vidovi jedne drugih, sistema
ti~no su i u vi{e navrata navodili teoreti~ari.
Me|utim, usred svih ovih zdravih pojava gnu{awa i zgra
`avawa, koje se uistinu daju porediti sa zvukom lomqewa pro
zora i starog name{taja koji se izbacuje kroz wega, po~iwemo u
posledwih nekoliko godina da pratimo fenomene druga~ije vr
ste, a koji ukazuju na povratak na novo uspostavqawe svih vrsta
starih stvari, pre no na wihovo potpuno ukidawe. Tako je jedno
od velikih dostignu}a postmodernog doba teorija ili teorij
ski diskurs, s jedne strane, i Rortijeva Filozofija i ogledalo
prirode (Philosophy and the Mirror of Nature), s druge strane (za
jedno sa Burdijeovom kritikom disciplina) zasigurno diskre
ditovala filozofiju u tradicionalnom disciplinarnom smi
slu i pospe{ila mno{tvo novih vrsta mi{qewa i novih vrsta
konceptualnog pisawa. Ipak, sada postajemo svedoci povratka
tradicionalne filozofije {irom sveta, po~ev od wenih drev
nih oblasti, kao {to je to etika;1mo`e li metafizika onda biti
1 Smatra se da se u proteklih nekoliko godina otvorilo mnogo vi{e novih mesta za etiku na
ameri~kim filozofskim univerzitetima nego {to je to slu~aj sa bilo kojom drugom granom
filozofije. Me|utim, novi problemi u prirodnim naukama (klonirawe, genetika) koji ta
mesta ~esto reflektuju su, smatram, politi~ke, a ne eti~ke prirode, i u svakom slu~aju su
odve} va`na pitawa da bi se poverila filozofima (sa izuzetkom nove uzbudqive politi~ke
178 etike Alena Badjua).
daleko, pitamo se (postoje razmatrawa u sklopu filozofije pri
rode u Novo doba koja na to ukazuju), ako ne i sama teologija (~ije
je podrivawe obe}ala negativna teologija)?
Tako se i politi~ka filozofija ponovo pojavquje, povla~e-
}i za sobom sve one drevne teme ustava i prava gra|ana, civilnog
dru{tva i parlamentarnog predstavqawa, odgovornosti i gra
|anskih osobina, {to su sve bile vru}e teme kasnog osamnaestog
veka upravo u onoj meri u kojoj to nisu na{e teme danas.2 Izgle
da kao da ni{ta nismo nau~ili iz upravo pomenutih izazova re
volucionarnog veka, u kojem su se sukobili tradicionalno bur
`oasko shvatawe dr`ave sa gorkim protivre~nostima klasnog
i kolektivnog dru{tvenog bi}a. Zbog toga {to su svi ovi stari
ji koncepti sami po sebi konstituisali tako mnogo reakcija na
istorijsku situaciju koja se znatno razlikuje od dana{we pre
lazak iz feudalizma u kapitalizam a koji bi bilo uvredqivo
izjedna~iti sa nekim pretpostavqenim prelaskom iz komunizma
u demokratiju (koji je u svakom slu~aju, mogli bismo re}i, mawe
tranzicija a vi{e konceptualno skliznu}e iz ekonomske misli
ka politi~koj).
Uz sve ovo, nekada{wa politi~ka ekonomija tetura se, poput
senke, i pru`a nam ~udesan nov razvoj, zapravo ponovno otkri}e
tr`i{ta, ne{to podjednako uzbudqivo kao ponovno otkri}e to~
ka: ovde neka svako prosudi sam za sebe, ali mene niko ne}e ube
diti da postoji bilo {ta uzbudqivo u misli Miltona Fridmana,
Hajeka ili Popera na{eg doba.
Zatim, prisutno je odre|eno ve{ta~ko o`ivqavawe estetike,
discipline za koju smo bili uvereni da ju je modernizam i izumeo
i dekonstruisao u isti mah, tako {to su razli~iti modernisti~
ki vidovi uzvi{ene forme brisali esteti~ka pitawa istom br
zinom kojom su se ona po~ela pomaqati. Danas pak qudi ponovo
po~iwu da se vra}aju temi lepote, centralnom predmetu estetike
~ija se bur`oaska pobuda mo`e pratiti u wenoj udvojenoj krajwoj
ta~ki: trivijalizaciji ~iste dekorativnosti i prijem~ivosti, s
jedne strane, i sentimentalnog idealizma raznih ideologija koje
je esteti~ki opravdavaju, s druge strane.
Ono {to se (isto tako oduv ek) poistove}uje sa istorijom ideja
te{ko mo`e da se nosi sa intelektualnim regresijama ovog tipa,
koje se ~esto mogu mnogo ubedqivije pravdati politi~kim previ
rawima i institucionalnim procesima.
2 Nekada{wa politi~ka filozofija se uvek zasnivala na konceptu qudske prirode, prema
kojoj je psiholo{ka pobuda (strah za Hobsa ili Spinozu, vera za savremene tr`i{ne ide
ologe) temeq ra|awa kolektiviteta; novija politi~ka teorija (recimo Ernesto Laklau) se
zasniva na reprezentaciji i ozna~iteqima a ne na psihologiji. 179
 Poraz marksizma (ako je on stvarno pora`en) stavio je na pro
veru tok mnogo savremenijih teorija koje su iz wega proistekle,
problematiku marksizma kao takvog (~ak i kada je ona dolazila
zaobilazno, kroz Sartrov egzistencijalizam i fenomenologiju).
U me|uvremenu, profesionalizacija (i sve ve}a privatiza
cija) univerziteta mo`e objasniti ponovno sistemsko suzbijawe
energije teorije kao takve, sa wenim podjednako aberantnim re
zultatima i anarhisti~kim ciqevima. Ali upravo se zbog toga
ovakve reinstitucionalizacije i wihove regresije mogu jedva na
brojati kao konsekvence postmodernosti, ujedno sa poznatom re
torikom decentriranog i aleatorijskog, rizomskog, heterogenog i
razgranatog. Nezamislivo je da je upravo ovo @an-Fransoa Liotar
imao na umu kada je slavio izme{tawe velikih narativa istori
je putem vi{estrukih jezi~kih igara postmoderne3, koje su sigur
no podrazumevale smi{qawe novih jezi~kih igara a ne ve{ta~ko
o`ivqavawe onih koje su deo akademske bliske pro{losti.
Me|utim, pogre{no je misliti da Liotarova postmodernost
neka nesistematska stvarnost koja se me{a sa nasumi~nom
koegzistencijom nepomirqivih ni~eanskih sada{wosti vre
mena ili bilo {ta drugo, predstavqa odbacivawe pro{losti,
weno potpuno prepu{tawe zaboravu. Naprotiv, ono {to se zai
sta odbacuje, zajedno sa takozvanim velikim narativima, jesu
mawe zna~ajni, filozofski, kwi`evni narativi i drugi vidovi
istoriografije. Ovaj posledwi primer }e se, zajedno sa istorij
skim romanima u postmodernizmu,4 pojaviti u novom obliku u vi
du provizornih i jednokratnih kanona, plejade tekstualnih veza
podlo`nih rasturawu i izme{tawu u isti mah. Za Liotara, kao
i za Deleza, filozofe pro{losti trebalo je ponovo izmisliti i
ponovo napisati wihova dela u postsavremenom izrazu (kako je to
Delez i u~inio sa Ni~eom i Kantom, Hjumom i Lajbnicom), kroz
poznati slogan koji je evocirao bradatog Hegela i uredno obri
janog Marksa.5
Zapravo, kao Delez, i Liotar je po mnogo ~emu bio su{tin
ski modernista, strastveno predan provali istinskog, radikal
nog i, usudi}emo se re}i, autenti~nog Novog: to je predanost koja
kona~no odre|uje politiku obojice (razli~itih onoliko koliko
to mogu biti) kao estetiku. Zbog toga se Liotarovo veliko pre
3 Videti Liotarovo Postmoderno stawe. Xonatan Arak je Liotarove opozicije preina~io u
visoke pri~e nasuprot belim la`ima. Sigurno je zna~ajno i Bewaminovo anticipira
we: Istorijske konstrukcije mogu se uporediti sa institucijama vojske, koje primoravaju
svakodnevni `ivot da se odvija u kasarnama. U pore|ewu s tim, anegdota je kao uli~na tu~a
ili pobuna. (W. Bewamin, Projekat arkade, izdawe Cambridge, Mass.: Harvard, 1999; ili
Suhrkamp, 1983, S la, 3)
4 Videti moju kwigu Postmodernizam, ili Kulturna logika poznog kapitalizma (citirano
je originalno izdawe London: Verso, 1991, 3669.)
180 5 @il Delez, Razlika i ponavqawe (izdawe Paris, PUF, 1968, str. 4)
ventivno suzbijawe takozvanih velikih narativa (upu}enih ko
munizmu i francuskom republikanizmu) ispostavilo ni{ta vi
{e kona~nim od Zalivskog rata (koji je on tako|e podr`avao). Da
bi o~uvao veru u estetiku modernizma skrivenu unutar prividne
politi~ke postmodernosti (nalik Valteru Bewaminu i wegovoj
sme`uranoj teologiji pod automatom aktivizma6), Liotar je pre
uzeo du`nost ponovnog smi{qawa jednog od najstarijih modela
temporalnosti u kwigama, naime cikli~nu temporalnost, koja bi
sama mogla dati legitimitet upravo ne~uvenoj poziciji po kojoj
postmodernizam ne sledi, ve} pre prethodi, pravom modernizmu
kao takvom, ~iji povratak priprema.7 Ni u kom slu~aju nije mogao
imati na umu ove vrste povrataka koje sam nabrojao.
Ipak, wegova zabuna ukazuje na dva mogu}a zakqu~ka. Prvi
ima veze sa tim {to postmodernizam zavisi od su{tinski moder
nisti~kih kategorija novog, te se ne mo`e u potpunosti iskore
niti i udaqiti od novog bez obzira na svoju retoriku. Ovo zbi
qa nije mala niti bezna~ajna kontradiktornost postmoderni
zma, koji nije sposoban da se li{i vrhunske vrednosti inovacije
(uprkos nestanku stila i smrti subjekta), ako ni zbog ~ega drugog,
onda zato {to muzeji i umetni~ke galerije te{ko mogu da opstanu
bez tog uslova. Na taj na~in novi feti{ zvani Razlika po~iwe
da se preklapa sa starim feti{om zvanim Novo, ~ak i ako nemaju
dodirnih ta~aka.
Drugi zakqu~ak koji se mo`e izvu}i jeste da je lak{e odba
citi istorijske narative (i wihovog sme`uranog patuqka, te
leologiju) nego funkcion isati bez wih. Ve} sam negde zakqu~io
da je Liotarova teor
ija o smrti velikih narativa i sama jedan
veliki narativ.8 Na drugom planu, uzdizawe poetskog jezika No
ve kritike (pretpostavimo da je to su{tinski nenarativno) iz
nad ostalih, naj~e{}e narativnih formi diskursa ispostavqa
se opravdanim od strane istorijskog velikog narativa {to je
ne{to kao konzervativna filozofija istorije, jedinstvo sen
zibiliteta starog engleskog zemqoradni~kog poretka slobodnog
seqa{tva (Eliot, Livis) koji je bio slomqen od strane revoluci
onarnog Romantizma (sada ponovno identifikovanog kao Prosve
titeqstvo i oli~enog u pesnicima poput [elija). Ovaj sekundar
ni narativ nije neki puki sporedni ideolo{ki dodatak. Voleo
bih da napravim druga~iji zakqu~ak, a to je da je samo odbijawe
i odbacivawe narativa prizvalo neki vid vra}awa potisnutog
narativa i da uprkos wemu poku{ava da opravda svoju pozici
6 Valter Bewamin, Teze o istoriji, u Iluminacijama (izdawe New York: Schocken, 1968).
7 @. F. Liot ar, Odgovor na pitawe {ta je postmoderna? u Le Postmoderne expliqu aux en
fants (Paris: Seuil, 1986, str. 2933).
8 Videti moj Uvod za Liotarovo Postmoderno stawe. 181
 ju anti-narativa pomo}u jo{ jednog narativa, argumenta koji bi
trebalo da bude dobro zata{kan.9 Ali umesto poku{aja da se ovom
principu pru`i neka ontolo{ka formulacija, pre bih je pre
oblikovao u metodolo{ki oblik, kao jedan predlog za tra`ewe
skrivenih ideolo{kih narativa koji deluju u svim naizgled ne
narativnim konceptima, naro~ito onda kada su usmereni protiv
samih narativa. Ukoliko je ovaj predlog jo{ uvek previ{e uop
{ten i apstraktan, predlo`i}u u onome {to sledi konkretniji i
podrobniji opis u kontekstu dana{wice (prva maksima od ~eti
ri koliko }e ih biti).
Me|utim, sada je vreme da se vratimo tom kontekstu i da raz
motrimo neka krajwa ponavqawa ili reinovacije zastarelog u
pravoj postmodernosti, vra}awe koje je nesumwivo najve}i od
svih paradoksa jer dokazuje da je u pitawu koncept modernosti
kao takve, za koji smo naivno pretpostavili da je odavno preva
zi|en. On se u stvari vra}a {irom sveta, i doslovno je neizbe`an
u politi~kim raspravama od Latinske Amerike do Kine, da ne
pomiwemo zemqe biv{eg Drugog sveta. Me|utim, tobo`wa pobe
da Zapada uporno se slavila eksplicitno postmodernisti~kim
terminima, kao {to su to prevazila`ewe starih modernisti~
kih utopijskih i proizvodnih vrednosti, kao kraj ideologije i
istorije, nominalisti~ke dokse posebnog i Razlike, svejedno da
li se ove stvari artikuli{u u levi~arskim ili desni~arskim
diskursima (zapravo je poricawe bilo koje distinkcije izme|u
levog i desnog sr` postmodernisti~ke retorike). ^emu bi on
da slu`io povratak slogana modernost, nakon korenitog ukla
wawa svega modernog sa svih polica i iz svih izloga, wegovog
povla~ewa iz medija, poslu{ne demodernifikacije svega osim
nekolicine xangrizavih i samoproklamovanih metuzalemskih
intelektualaca? Bi}e da je ipak postmoderna stvar, po~iwemo da
sumwamo, ovo ponovno izbijawe jezika jedne starije modernosti:
jer to zasigurno nije rezultat bilo kog iskrenog filolo{kog i
istoriografskog zanimawa za na{u blisku pro{lost. Ovde se
pre radi o ponovnom kovawu modernog, wegovom novom pakovawu,
wegovoj ogomnoj produkciji za obnovqene rasprodaje intelektu
alnog tr`i{ta, od najve}ih imena u sociologiji do salonskih
rasprava u svim dru{tvenim naukama (i u nekim umetnostima).
Zapravo ima mnogo razloga zbog kojih bi se ovo de{avalo,
premda ih samo mali broj opravdava. Postmodernost je izgleda
postala relativno ozlogla{ena zamisao u standardnim disci
plinama kada neke od wenih najneugodnijih konsekvenci kao {to
9 Stoga bih `eleo da ispravim svoja zapa`awa u kwizi Marksizam i forma (Princeton: Prin
ceton University Press, 1971, str. 3323) gde iznosim da anti- ili aistoricizam maskira jedan
182 dubqi operativni i ideolo{ki istorijski narativ ili filozofiju istorije.
su nove teorije poznog kapitalizma, feminizam, pribli`ava
we takozvanom relativizmu i konstruktima dru{tvene stvar
nosti postanu vidqivije. ^ak i ako ne verujemo periodizaci
jama po sebi, koncept modernizma, koji poti~e jo{ od vremena
osniva~a sociologije a sa kojim upravo sociologija kao poqe
izu~avawa ima dodirnih ta~aka deluje dovoqno akademski i za
po{tovawe.
Postoje pak zna~ajniji motivi, zna~ajnije prednosti, a one se
uglavnom nalaze, ako mogu tako to da nazovem, u novom globalnom
tr`i{tu, pod tim mislim i na globalno tr`i{te ideja. Jedna od
neizbe`nih dimenzija koncepta modernosti jeste modernizacija
({to je re~ koja je skovana kasnije, posle Drugog svetskog rata).
Modernost je uvek bila povezana sa tehnologijom (makar u mo
derno doba), a samim tim u krajwoj liniji i sa progresom. Me
|utim, Prvi svetski rat zadao je vrlo jak udarac ideologijama
progresa, naro~ito onim koje su vezane za tehnologiju; i u svakom
slu~aju su bur`oas ki mislioc i i sami imali ozbiqnih samoo
sporavawa i sumwi u progres, po~ev od kasnog devetnaestog veka
pa do danas. Teorija modernizacije nakon Drugog svetskog rata
pru`ila je bur`oas koj ideji progresa odre|eni zagrobni `ivot,
dok su modernost i modernizacija imale potpuno druga~ije ver
zije u socijalisti~kim zemqama u staqinisti~kom obe}awu da
}e se i}i u korak sa Zapadom i wegovom industrijom. Gorqivo
negirawe staqinisti~kih vidova modernizacije, me|utim, koje
se strategijski povezivalo sa op{tom tvrdwom da su marksizam
i socijalizam bile po samoj svojoj prirodi lo{e prometejske
ideologije, ne bi trebalo da zamagli paralelno diskreditovawe
zapadwa~kih vidova modernizacije koje vr{e ekolo{ki pokre
ti, neke vrste feminizma i niz levi~arskih kritika progresa
i industrijalizacije. Te{ko je pak zamisliti kako neko mo`e
osmisliti privla~an politi~ki program ako veruje u kraj isto
rije i iskqu~uje dimenzije budu}nosti i radikalnu promenu (da
ne pomiwemo progres) iz svog politi~kog mi{qewa.
O`ivqavawe koncepta modernosti je jedan poku{aj da se re
{i taj problem: u situaciji gde se modernizacija, socijalizam,
industrijalizacija (posebno nekada{wa, prete~a kompjuteriza
cije, te{ka industrija), prometejstvo, i silovawe prirode ge
neralno diskredituju jo{ uvek se mo`e pretpostaviti da tako
zvane nerazvijene zemqe mo`da `ele da se raduju pukoj moderno
sti po sebi. Zanemaruje se ~iwenica da su sve odr`ive zemqe na
svetu danas ve} odavno moderne u svakom mogu}em smislu, po~ev
od tehnolo{kog: ono {to se potpoma`e je iluzija da Zapad ima
ne{to {to niko drugi ne poseduje ali za ~im bi sve zemqe tre
balo da `ude. To misterioz no ne{to onda mo`e da se prekrsti u 183
 modernost a o tome naduga~ko pri~aju oni koji su pozvani da to
neupitno prodaju.
@eleo bih da dam jednu savremenu ilustraciju ove nove po
lemi~ke upotrebe termina moderno i zabune u koju nas on uvo
di. U nedavnom prise}awu na svoju sudbinu u novoj [rederovoj
administraciji u Nema~koj, Oskar Lafonten se `ali na svuda
prisutno nazivawe wegovih ekonomskih savetnika u toj vladi
modernizatorima:

Re~ modernizacija i modernost degradirane su na pomodne

koncepte pod koje se mo`e podvesti bilo {ta. Ukoliko poku{amo
da razumemo {ta to qudi koje danas zovu modernizatorima pod
vode pod termin modernost, nalazimo da je to jedva ne{to drugo do
ekonomsko i socijalno prilago|avawe pretpostavqenim ograni~e
wima globalnog tr`i{ta. Koncept modernosti sveden je na ~isto
ekonomske i tehni~ke kategorije. Recimo, anglosaksonski svet nema
pravnu za{titu protiv otpu{tawa, tako da ako `elimo da budemo
moderni, trebalo bi i mi da se odreknemo svojih mera za{tite na
tom poqu. U mnogim zemqama je dru{tvena mera bezbednosti ozbiq
no smawena, pa ako `elimo da budemo moderni i mi je moramo dra
sti~no smawiti. U mnogim zemqama su takse za biznismene toliko
umawene kako preduz etnici ne bi napustili tu zemqu i oti{li ne
gde drugde, pa i mi moramo biti moderni i isto tako smawiti na{e
takse. Modernost je jednostavno postala re~ koja ozna~ava povino
vawe ovakvim ekonomskim ograni~ewima. Pitawe kako `elimo da
`ivimo zajedno i kakav to oblik dru{tva `elimo postalo je potpu
no nemoderno pitawe i ono se vi{e uop{te ne postavqa.10

U tom kontekstu uvo|ewe pojma moderno deo je su{tinske

politi~ke diskurzivne borbe (kao {to je to, u nekom drugom kon
tekstu, uspeh u uvo|ewu razlike izme|u reformista i ekstre
mista). Ako se pozicije slobodnog tr`i{ta mogu sistemati~no
identifikovati sa moderno{}u a u vi{e navrata se poimaju kao
reprezenti onog {to je moderno, onda su qudi koji zastupaju ide
ju slobodnog tr`i{ta izvojevali najva`niju pobedu koja daleko
nadma{uje stare ideol o{ke pobede. Nazvati je medijskom pobe
dom zna~ilo bi potceniti izvesno preme{tawe politi~ke borbe
u okvire jezika i terminologije danas. Su{tina je da oni koji za
stupaju suprotnu poziciju terminolo{ki nemaju gde da odu. Pro
tivnici slobodnog tr`i{ta, kao {to su socijalisti, mogu samo
biti svrstani u negativnu ili li{avaju}u kategoriju nemoder
nog, tradicionalisti~kog, ili ~ak, u krajwoj liniji, po{to se ja
184 10 Oskar Lafonten, Das Herz schlgt links (Econ, 1999). (prevod I. M.)
sno opiru progresu i modernosti, mogu biti nazvani konzervativ
cima. Jasno je iz Lafontenovih jadikovki da ne samo da je izgubio
ovu su{tinski diskurzivnu borbu ve} da zapravo nikad nije ni
bio svestan wene prevashodno fundamentalne prirode i uloga.
Toliko o politi~koj dinamici re~i moderno, koja je o`i
vela {irom sveta i koja se sistemati~no koristi na ovaj na~in.
@eleo bih i da naglasim konceptualnu i filozofsku nepoveza
nost u ovom o`ivqavawu. Ono {to se naj~e{}e misli u polemika
ma protiv socijalizma i marksizma (ako ne i protiv svih oblika
levi~arskog liberalizma) jeste da su ove pozicije zastarele jer
se jo{ uvek vezuju za osnovne paradigme modernizma. Me|utim,
modernizam se ovde shvata kao neko staromodno carstvo plani
rawa odozgo, bez obzira na to da li u dr`avni{tvu, ekonomiji
ili estetici, kao mesto centralizovane mo}i koje je potpuno su
protstavqeno vrednostima decentralizacije i aleatornog koje
karakteri{u svaki nov postmoderni sistem. Dakle, qudi poput
Lafontena nisu moderni jer su oni jo{ uvek modernisti; moder
nizam je zapravo sam po sebi nemoderan; modernost je me|utim u
novom pozitivnom smislu koji se odobrava dobar jer je postmo
deran. Za{to onda ne bismo koristili tu re~?
O~igledan odgovor odve} teor eti~an i vrlo malo popula
ran, da prefiks post automatski izaziva nelagodu, zbuwenost i
ironi~na propitivawa razlog koji, verujem, maskira neke dubqe
razloge, koji se najboqe mogu istra`ivati prou~avawem dela naj
uticajnijeg savremenog ideol
oga modernosti, Entonija Gidensa:
dela koje je `ivot zapo~elo upravo kao kritika te modernosti a za
vr{ilo se kao weno slavqewe. U Posledicama modernosti, Gidens
stavqa ta~ku na svoje flertovawe sa postmodernim, i obja{wava
za{to smatra da je celishodno tako postupiti (trebalo bi da je ja
sno da poput mnogih drugih on postmoderno doba do`ivqava kao
nihilisti~ku i relativisti~ku vrstu filozofije za koju su se ve
zali, pre svega, qudi poput Liotara). Evo wegovog komentara:

Nije dovoqno samo izmisliti nove termine, kao {to su post

moderna i sli~no. Umesto toga, trebalo bi da boqe pogledamo pri
rodu samog moderniteta, koja se, zbog ta~no odre|enih razloga, do
sada slabo razumevala u dru{tvenim naukama. Pre nego ulazak u
period postmoderne, mi se kre}emo ka jednom periodu u kojem su po
sledice moderniteta radikalizovane i univerzalnije su nego {to
su bile ranije. Izvan modernosti, rekao bih, vidimo konture no
vog i druga~ijeg poretka, koji je postmoderan; ali ovo je prili~no
razli~ito od onoga {to danas mnogi nazivaju postmodernom.11
11 Entoni Gidens, Posledice modernosti (Palo Alto: Stanford University Press, 1990), str. 3,
prevod: I. M. 185
 Wegov predlog }e onda biti prekr{ten u radikalizovanu
modernost, koja sigurno ne zvu~i mnogo druga~ije od Haberma
sove odli~ne formule nedovr{ene modernosti, modernosti kao
nedovr{enog projekta. Ali Habermasova formula ostaje kori
sno dvozna~na, i dopu{ta da pomi{qamo na mogu}nost da je mo
dernost nedovr{ena jer je sredwa klasa nikad nije mogla dovr
{iti kao {to nije mogao ni wen ekonomski sistem. Me|utim, Gi
dens `eli da poku{amo da u~inimo upravo slede}e: posve}enost
Tre}eg puta slobodnom tr`i{tu pravi sprdwu od socijalisti~
kih fraza kojima bi povremeno `eleo da se slu`i. Dodao bih da
se makar u jednom sla`em s wim dok je modernost predstavqala
niz pitawa i odgovora koji su bili karakteristi~ni za situa
ciju nepotpune ili delimi~ne modernizacije, postmodernost po
sti`e to isto te`e}i ka mnogo dovr{enijoj modernizaciji, {to
se mo`e sumirati kroz dva dostignu}a: industrijalizacija po
qoprivrede, odnosno, uni{tavawe svih tradicionalnih seqa~
kih farmi, i kolonizacija i komercijalizacija Nesvesnog, ili,
drugim re~ima, mas-kultura i kulturna industrija.
Kako onda ideologije modernosti u dana{wem smislu uspe
vaju da razlikuju svoj proizvod informacionu revoluciju i
globalizovanu modernost slobodnog tr`i{ta od odvratne stare
modernosti a da se ne ukqu~uju u postavqawe ozbiqnih politi~
kih i ekonomskih, sistemskih pitawa koje koncept postmoder
nizma ne mo`e da izbegne? Odgovor je jednostavan: to je druga mo
dernost ili smewivawe modernosti.12 Sad ve} svi znaju formulu:
to zna~i da mo`e postojati jedna modernost za svakog, druga~ija
od standardnog hegemonijskog anglosaksonskog modela. Sve {to
vam se ne dopada kod tog modela, ukqu~uju}i i podre|eni polo`aj
u koji vas stavqa, bri{e se uverewem i kulturnim konceptom
da mo`ete oblikovati svoju modernost na druga~iji na~in, pa ta
ko postoji latinoam
eri~ka modernost, indijska, afri~ka i tako
daqe. Ili mo`ete slediti Semjuela Hantingtona i sve ovo preo
blikovati kroz su{tinski religiozne varijetete kulture: gr~
ka ili ruska ortodoksna modernost, konfu~ijanska modernost
i tako daqe unedogled.13Me|utim, to zna~i prenebregnuti drugo
su{tinsko zna~ewe modernosti a to je {irom sveta rasprostra
12 Moramo, ipak, napraviti jasnu razliku izme|u obmawuju}ih vizija istinskih kulturnih
razllika (nasuprot diznifikovanim kulturnim inovacijama koje ni~u {irom sveta u
postmoderno doba), i jednog potpuno drugog koncepta koji imenuje alternativni istorij
ski put ka modernosti (ili kapitalizmu) u svim zemqama sveta. Radi se o tome (a mnogi od
nas veruju da je taj stav delio i Marks, a da je Engleska bila samo jedan od tih puteva a ne
normativni model) da su svi putevi koji vode u kapitalizam jedinstveni i posebni, sticaj
okolnosti i predodre|eni jedinstvenom nacionalnom situac ijom. Videti odeqak Tranzi
cioni modeli, 31.
13 Semjuel Hantington, Sukob civilizacija i preob
likovawe svetskog poretka (izdawe New
186 York: Simon and Schuster, 1996).
weni kapitalizam. Standardizacija koju projektuje kapitali
sti~ka globalizacija u ovoj tre}oj ili kasnoj fazi sistema baca
znatnu sumwu na sve ove pobo`ne nade u kulturnu raznovrsnost u
svetu budu}nosti koji je kolonizovan univerzalnim tr`i{nim
poretkom.
Iako verujem da jedino zadovoqavaju}e semanti~ko zna~ewe
modernosti le`i u povezanosti sa kapitalizmom (ipak }u izdvo
jiti i drugi na~in upotrebe ove re~i, {to mislim da je korisno
i podjednako dramati~no a ~emu se su{tinski ne mo`e prigovo
riti), pro{ireni esej koji sledi }e govoriti o tome na posve dru
ga~iji i nenormativni na~in. Recimo, da skratim, da }e ovo biti
formalna analiza upotrebe re~i modernost koja eksplicitno
odbacuje bio kakvu pretpostavku da postoji neka ispravna upo
treba re~i koju treba otkriti, konceptualizovati i sugerisati.
To je put koji }e nas voditi do poznatog koncepta u sferi este
tike, modernizma, gde }emo na}i analogne dvozna~nosti. Ali }e
nas modernizam zauzvrat, neo~ekivano, povesti u svoju neposred
nu istoriju i doga|awa, tako da }e se esej zavr{iti, nikako u ne
kom alarmantnom postmodernom tonu, kako bi se moglo o~ekiva
ti, ve} pre sa konceptom specifi~nog istorijskog perioda koji
bih `eleo nazvati kasnim modernizmom. Stoga je ovaj projekat
jedna ideolo{ka analiza, a ne toliko analiza koncepta, odnosno
re~i. Ono {to konstitutivno frustrira u jednoj ovakvoj analizi
jeste {to, kao kad poku{avate da vidite prozorsko staklo u ko
je gledate iako gledate kroz wega, morate u isto vreme potvrditi
postojawe predmeta negiraju}i zna~aj termina koji ozna~ava to
postojawe. Mo`da bi bilo boqe priznati da su koncepti koji se
grupi{u oko re~i moderno podjednako neizbe`ni koliko su i
neprihvatqivi.

FREDRIK XEJMSON (Fredrick Jameson, 1934), ameri~ki je kwi

`evni kriti~ar i marksisti~ki politi~ki teoreti~ar, ali i o{tar
kriti~ar savremenog kapitalizma. Wegove najpoznatije kwige su:
Postmodernizam: kulturna logika poznog kapitalizma, Politi~
ko nesvesno, i Marksizam i forma. Bio je u~enik Eriha Auerbaha.
Godine 1969. osnovao je Marksisti~ku kwi`evnu grupu. U svojim is
tra`ivawima bavi se aktuelnim dru{tvenim i kulturnim tendenci
jama, sa posebnim fokusom na uticaj strukturalizma i postmoderni
zma na savremeni svet.
Nakon objavqenih prevoda: Marksizam i forma, Nolit 1974;
U tamnici jezika: kriti~ki prikaz strukturalizma i ruskog for
malizma, Stvarnost, Zagreb 1978; Postmodernizam, ili kulturna
logika poznog kapitalizma, Tre}i program, 1985; Postmodernizam
u kasnom kapitalizmu, 1995, donosimo uvodni deo eseja Modernost u
jedinini, premijerno preveden na srpski jezik. Koncept modernosti
i modernizma jedan je od najkontroverznijih i kao takav predmet je
mnogih rasprava u savremenoj filozofiji i kulturnoj teoriji. Fre 187
 drik Xejmson u ovoj kwizi razmatra te pojmove i problematiku na
sve` i inovativan na~in. Postaje jasno da je nestajawe alternativa
kapitalizmu odigralo izvesnu ulogu u univerzalnom poku{aju da se
o`ivi modernost kao dru{tveni ideal. Paradoksi ovog koncepta
ilustruju wegovu istoriju i daju pravila za zaobila`ewe izvesnih
zloupotreba ovog termina. S druge strane, istra`ivawa ponu|ena
u ovoj kwizi poma`u nam da objasnimo na{e dana{we politi~ke i
umetni~ke prilike.
Ivana Maksi}

188
 Majkl Hofman
[PICASTI BISKVIT
UZGREDNE MISLI O JEDNOM GRE[NOM ZANATU
Prevela sa engleskog Arijana Bo`ovi}

Malo je pesnika koji imaju toliko sre}e ili dara da svoj

`ivot ispune poezijom. Mislim na one poput E{berija, Brodskog,
Teda Hjuza, Leza Marija. Reklo bi se da takvi pi{u ili su pisali
pesme takore}i svakog dana, isto kao {to prozni pisci pi{u
romane. Onaj datum, recimo, ispod Mandeq{tamove pesme. Ili
pesme Silvije Plat. U pitawu je snaga dara, mera muzinog pritis-
ka izra`ena u funtama sile po kvadratnom in~u povr{ine. Hini
je, tako|e, blizak tom dru{tvu. Mi ostali pravimo kompromise,
radimo jo{ pone{to sa strane, uglavnom za katedrom, re|e u dru-
gim nesrodnim oblastima, zapo{qavamo se u stvarnom svetu.
Posao je neprijateq poezije, wen uspe{an, povla{}eni suparnik
(posao je sve, pesma ni{ta; kome treba pesma, a kome ne treba po-
sao?), ali u isti mah mo`e biti i plodno tlo za poeziju. Bar se ja
tako nadam, dok prevodim.
*
Susreti sa izuzetnim prevodiocima. Da za ovu priliku
skujem novu frazu. Prvi je bio Ralf Manhajm (prevodilac Grasa
i Handkea, tada kao i sada, dvojice najistaknutijih nema~kih
pisaca, ali tako|e i Brehta, Selina, Danila Ki{a i jo{ mnogih
drugih Mein Kampf, koga zanima?), koji me je pozvao na pi}e u svoj
pariski stan. Rodom iz ^ikaga, ako dobro pamtim, i pripadnik
velike generacije ameri~kih prevodilaca stasale kroz rat.
Godine 1980, 1982, tu negde. [est po podne. Mornarska ura za prvu
kapqicu. Kucam na vrata, do~ekuje me Ralf sa svojom {armantnom
suprugom, o kojoj se stara otkad je pre`ivela mo`dani udar. Ose-
}am nekakvu sponu s wim: neuobi~ajeno, tanko pisawe na{ih
prezimena, on u svom ima samo jedno n, ja samo jedno f na
istom mestu, a pritom je ta~no pedeset godina stariji od mene,
ro|en 1907. Razgovaramo o nezgodnom Handkeu, koji tako|e `ivi
u Parizu, a s kojim, veli Ralf u galantnoj preradi nema~kog
idioma (koji postoji samo u odri~nom obliku) ist gut Kirschen
essen, sasvim lepo mo`e{ podeliti zdelu tre{awa, {to }e re}i 189
 da je dru`equbiv, velikodu{an i opu{ten igra~. Sumwi~av sam,
ali to su wegove re~i, i mo`da }e se na kraju pokazati da je u pravu.
(Dosta godina kasnije, u poseti sam kod prijateqa u Parizu. Veoma
je kasno, dugo posle ve~ere, kad neko pokuca na vrata, i ukazuje
se Peter Handke, koji uvek i svuda ide pe{ice, nenajavqen, sa
{e{irom punim gqiva koje je negde usput nabrao. Na licu mesta
ih spremamo i jedemo, a mene iznena|uje Handke, koji je preplanuo,
sna`an, qubazan, ima ~vrst stisak ruke, i prise}am se tre{awa,
i bra~nog para Manhajm.) Ja pijem pivo, wih dvoje viski. Ralf je
upravo stigao iz svoje kancelarije u drugoj zgradi. Utisak, dakle, da
je re~ o redovnom poslu, da ~ovek ima radno vreme, ura|eno ostavqa
iza zakqu~anih vrata i vra}a se ku}i. Ne dozvoqava da mu posao
nezaja`qivo izobli~i i preplavi `ivot. Pada mi na pamet, ako je
to uop{te pamet, moj otac koji radi kod ku}e, diktiraju}i povrh
svega mojoj majci, u prostoriji koja kod nas izigrava dnevnu sobu.
Wegovo pisawe je svuda, ispuwava etar, ispuwava na{ porodi~ni
prostor, vlada na{im `ivotima poput nacionalne ekonomije.
Zatim Josif Brodski, ne{to kasnije tokom osamdesetih, u
stanu jednog prijateqa u Tafnel Parku. Espreso i vekija romawa
u naizgled suvi{noj, besprekorno ~istoj kuhiwi. (Pisao je jed-
nom prilikom o Odenovoj pravoj biblioteci od kuhiwe u Kirh-
{tetenu, ali rekao bih da se za wega samog i u wegovom `ivotu
glavna radwa odigravala, da tako ka`emo, u pravoj kuhiwi ove
ili one biblioteke. Kako je govorio, sloboda je biblioteka;
ne i kuhiwa). Obrezane cigarete. Uve`bani prsti ~apkaju vrh
filtera, ~upkaju vlakna, odbacuju ih, vra}aju filter. Tek je onda
pu{ewe zdravo. Trenutno prevodi Kavafija, koga obo`ava. Taj kla-
sicizam, istoriju, anonimnost. Na ruski. Radi na ruskoj portabl
pisa}oj ma{ini koju je dovukao iz Wujorka. Sa gr~kog na }irilicu.
U bur`ujskom severnom Londonu. Bizaran, konradovski fenomen.
Prevodilac kao bacil.
Mo`da jo{ jedan. Redak (za mene) skup prevodilaca u centru
Wujorka, mo`da sve~ana dodela nagrada, ne se}am se. Ispunili
smo parter nekog pozori{ta, ose}amo se nesvakida{we ushi}e-
no, kao skup misionara, ili {pijuna kad dobiju slobodan dan.
Optimisti~no. Pravedni~ki. U isti mah puni sebe i me|u svojima,
unter uns. Samo mi Sinn Fin. Efekat izletni~kog autobusa.
Da stvar bude jo{ boqa/gora, do{ao je Pol Oster da nam odr`i
slovo. Onda se pronosi glas da je me|u nama i Gregori Rabasa,
tamo napred malo udesno. Sitna, pogrbqena prilika ustaje, ~ini
naklon. Sa pozornice, snop svetlosti nastoji da ga uhvati, u~ini
ga plasti~nijim. Ne verujem da bih ga prepoznao na ulici. Prvi
prevodilac koga sam uop{te bio svestan, ~itao sam wegovog
Markesa sa dvadeset godina, dok sam obijao prag wegovog londonskog
190 izdava~a. (Se}ate se kako ga je Markes hvalio, kao najboqeg la-
tinoameri~kog pisca na engleskom jeziku?) Tanki u{iqeni br~i}
i, mo`da? Bradica ispod dowe usne? Sumwam u sebe, pre }e biti da
izmi{qam, ekstrapoliram, literarizujem. Aplaudiramo kao ludi.
Takvi su heroji jednog tajnog, pa bogme i gre{nog zanata.
*
Prevodim jer nastojim da stvorim ne{to {to }e imati
vrednost i te`inu. Kad sam prvi put dr`ao u rukama svoju prvu
kwigu poezije (minimum ~etrdeset osam stranica, po propisima
Britanske biblioteke, zajedno sa uvodom i pogovorom), imao sam
utisak da }e mi odleteti. Da bih nadoknadio mawak kwi`evnosti
u vlastitom `ivotu. Moja bandoglava verzija kartezijanstva:
traduco, ergo sum. Bandoglava jer prevodilac nema bivstvo, ne sme
se ni videti ni ~uti, mora biti (zev) veran, mora biti (dvostruki
zev) staklo na izlogu. Pa znate {ta, Kerrang!!!1
*
Mnogi prevodioci, ako ne i ve}ina wih, koriste jedan nau~eni
jezik, ponekad i dva-tri, i svoj vlastiti, a upravo ovim potowim,
prema Kristoferu Logu2, moraju vladati vi{e nego dobro. (Nikad
nisam imao poverewa u one {to prevode u oba smera: nije li to
nekako nehigijenski, kao da pijete vodu iz kade?) Ovo u wihov
rad unosi dozu neostra{}enosti, beli mantil, pinceta, hauba za
ventilaciju. Ali meni su oba jezika moji vlastiti: nema~ki,
moj takozvani materwi jezik, i engleski, koji i ne pamtim
da sam nau~io sa ~etiri godine, i na kom sam po~eo da ~itam i
pi{em. Oba su pro`ivqeni jezici, primalni: prvi je povezan s
porodicom i prvim imenovawima, a danas opet, sa drugarstvom i
qubavqu; drugi sa decenijama nadam se neupadqive i uspe{ne
asimilacije u Engleskoj. Kojeg bih se mogao odre}i?
@iveo sam sre}no i bilingvalno negde do dvadeset pete godine,
kada sam, iz ekonomske nu`nosti, po~eo da prevodim. Usagla{avawe
izme|u moja dva jezika je unutarwi proces, name{tawe slomqene
kosti, kalemqewe, vidawe rane. ^ak bi se moglo re}i da je nema~ki
u meni poput otvorene rane, koja se smiruje i lagano iscequje
primenom engleskog. Prevo|ewe kao psihostati~ka nu`nost. Gle-
dajte, ni traga od lomova u mom `ivotu, od gubitka Edena, gubitka
detiwe sigurnosti, diskontinuiteta, ozlede, pokidanih veza, ni
traga od izgona. Engleski, dakle, kao zavoj, kao udlaga, melem.
*
Pri kraju mog prevoda romana moga oca Tuma~ filmova3,
sme{tenog u jednu nema~ku varo{icu tokom 1930-ih i 1940-ih, a
1 Kerrang! ime britanskog hevi-metal ~asopisa, onomatopeja za gitarski rif. (Sve fusnote
su prevodio~eve.)
2 Christopher Logue (19262011), britanski pesnik i glumac, poznat po smelom i inventivnom
prepevu Homerove Ilijade.
3 Gert Hofmann (19311993), Der Kinoerzhler, 1990. 191
 u kojem otac govori o svom dedi, mom pradedi, mo`ete pro~itati
slede}e:
Ako bi kogod na ulici sreo Deku, s tim umetni~kim {e{irom,
kojim {titi onu tvrdu tintaru od tu|ih ideja (Baka), sada vi{e
ne bi rekao: Dobar dan, her Hofmane! Rekao bi: Hajl Hitler! Ili:
Kakav pakleni dan!
Da, ovo mi je ontolo{ki i humoristi~ki va`no, kwiga je
porodi~na, junak se zove Hofman, i sa svima se tu poistove}ujem,
jer svi su oni deo mene: ta{ti matorac (qubiteq {e{ira, kao i
ja), jezi~ava Baka, de~ak {to bi svima da ugodi no i mimo toga,
iskazivawe te istorije, weno odoma}ivawe u engleskom, pru`a mi
ogromno zadovoqstvo. I gde je ovde pogre{na nota, prekr{aj, ako
je samo pitawe slu~aja da li }ete izre}i Teri-Tomasovo Kakav
pakleni dan!4 ili ono duboko gnusno Hajl Hitler! Moglo se
to i vama dogoditi, glasi neizre~ena poruka, i jo{: gledajte, ja s
ovim zbijam {ale, te najzad: odakle vam pomisao da sam razli~it.
Ja ne{to u sebi sklapam i sabiram, u sebi i u svojoj istoriji.
Otuda premda niko, naravno, ne voli negativne prikaze
moja izuzetno lo{a (~ini mi se) reakcija na gre{ke (omakne se
i meni, da) i pokude ~italaca ili kriti~ara. Ometaju me takve
stvari u isceqewu, u pletewu spojeva, oporavku od bolesti.
^upaju mi zavoj, grubo otvaraju ranu, ili srce. Ne dirajte moje
krugove, pomi{qam.
*
Prevo|ewe je proizvodwa re~i, na stotine hiqada re~i,
sada ve} na milione. Dra`e su mi kratke kwige, lew sam, pesnik,
obi~no mi je i jedna stranica dovoqna. No ipak, provla~ile su
mi se i duga~ke kwige, prolazile kroz mene. Radecki mar{ oko
140.000 re~i. Dva du`a romana Hansa Falade, svaki po dvesta
hiqada. Faladine pripovetke, novih sto hiqada. Ernst Jinger
130.000, a kad se tome doda jo{ nekoliko kwiga o ratu kako
li sam u to zapao? ~etiristo hiqada, glatko. [ezdeset kwiga,
milioni i milioni re~i, poput miliona i miliona brojeva, poput
, nestvarnog broja. ^im primetim da sam po~eo da se ponavqam
( 3141592 ), zari~em se u sebi, to }e biti kraj.
*
Sve je to pomutwa industrijskih razmera, najezda decibela
na poetski glas tih i tanak5, prevelik napor za moje bedne snage,
padam u amok poput `goqe od ~etrdeset kila koji se dohvatio
federa za razvijawe grudnog ko{a. U duhu Ni~ea/Jingera, ako me ne
ubije, to }e me oja~ati. Opet, otkuda je to poteklo? Iz odanosti ocu
4 Terry-Thomas (19111990), scensko ime engleskog komi~ara upam}enog po ulozi praznoglavog
dendija. Naslov wegovog filma What a Scorcher! (1949) postao je omiqena letwa parola bri-
tanskih tabloida.
192 5 Prva kwiga o carevima, 19:12., prev. \. Dani~i}.
romansijeru: proza. Iz moje nema~ke prirode: Tchtigkeit, neumorna
proizvodwa, vredno}a, marqivost. Iz nezadovoqstva vlastitim
sporim, rasplinutim, kroz prozor zagledanim metodima: zadaci koji
zahtevaju celog ~oveka, u neprekidnom sledu. Iz `eqe da stvorim
vi{e i te`ih kwiga: prevo|ewe. A s takvim sklonostima, {ta
zaneseni Narcis preuzima na sebe? Pa muke Herkulove, {ta drugo!
*
Ako tra`ite nekoga da brine o va{im re~enicama, ko je boqi
od pesnika ili {ta? Ako tra`ite nekoga da vam {timuje predano
{timuje dikciju, da unese melodiju u va{u prozu, prikop~a
po~etak sa zavr{etkom, uglavi zavr{etak koji }e ista}i po~etak,
da provu~e zeleni fitiq kroz sivilo zavisnih re~enica pesnik.
Ako tra`ite prozu u kojoj ima dostojanstva, iznena|ewa, reda,
`ivih detaqa. Upravo zato Tom Polin svoju kwigu varni~avih
slobodnih prevoda Put za Inver otvara vlastitom verzijom uvodnih
redaka iz Kamijeve Kuge. Proza. Dobro, do izvesne mere.
*
A sredstva, alati? E, to ve} mo`e biti sve i sva{ta. Povremeno,
kad mi se dopadne neki nema~ki izraz pogotovu ako dotle za wega
nisam ~uo, {to mi ukazuje da ni me|u izvornim govornicima nije
uobi~ajen ostavqam ga takvog kakav jeste. Kad je ve} redak u
nema~kom, za{to ne bi bio nov u engleskom? U Faladinom romanu
Svako umire sam, nalazimo slede}e: Glumac Maks Hartizen imao
je, kao {to ga je rado podse}ao wegov prijateq i advokat Tol,
prili~no putera na glavi iz prednacisti~kih dana. Postoji na
ovom mestu fusnota, ali ne moja: ja ni{ta ne bih obja{wavao.
Imati putera na glavi pa zar nije divan izraz?! Ili pak ovo, iz
jednog novijeg romana, Sedam godina autora Petera [tama, scena
u kojoj dvojica arhitekata razmewuju savete o tome kako se pravi
karijera: Berlin ti je pravi Eldorado, rekao je, ako ostavi{
iole pristojan utisak, bez muke }e{ zaraditi zlatan nos. Ni{ta
lak{e nego re}i nafatirati se ili zgrnuti gomilu/brdo
para, ali nisam to hteo: zlatan nos kakva savr{ena slika jaza
izme|u bogatih i ostalih: ta beskorisna, takore}i sifilisti~na
izraslina! prizor mi je bio neodoqiv.
Dakle, pone{to iz nema~kog ostaje kako jeste ali de{ava
se i suprotno. Ima tu stvari napabir~enih iz svih zakutaka
engleskog. Jednom mi je neko rekao da mu ne{to u mom Vasermanu6
zvu~i australijski (satima sam tragao, ali to mesto nisam
prona{ao, mada pamtim kako sam poku{ao da upotrebim eski, od
eskimo, australijski naziv torbe za hla|ewe, i kako mi to nisu
dozvolili). Jedan drugi izraz rebnuti7, ~uo sam od poznanika,
6 Jakob Wassermann (1873-1934).
7 A kick in the slats (am. sleng) doslovno: udarac u pre~ke; izraz se koristi u prenesenom
zna~ewu. 193
 dr`avnog ~inovnika rodom iz Dablina. Ovo je prevo|ewe, ako ne
ba{ kao autobiografija, onda mo`da kao autografija: izvr-
}em xepove, u [vitersovom stilu8, autobuska karta, ise~ak iz
novina, paklica pquga, stranica istrgnuta iz dnevnika. Nisu
ove re~i samo re~i; to su re~i s kojima sam se smucao po svetu; one
su odraz mog istrajnog bavqewa Louelom, Brodskim, Bi{opovom,
Malkomom Laurijem; re~i koje su pro{le sito i re{eto, habale
se i bledele, dobile meko}u, pa i istoriju, mo`da ne vidqivu za
svakog ~itaoca, ali zato opipqivu, za neke.
Koristim engleski i ameri~ki mawe-vi{e nasumi~no; nekad
sam verovao da znam razliku, zami{qao ~ak da se mogu po voqi
prebacivati s jednog na drugi, sada vi{e nisam siguran. Da li re}i
hauba ili poklopac motora? Gepek ili prtqa`nik? U kom se izrazu
tra`i biskvit, a u kom kola~? Da li ~ekamo da padne nov~i}, ili
druga cipela?9 Je li ovo sitni~avo od mene ili pre sitni~arski?10
Neizbe`no, i u sve ve}oj meri {to je skop~ano s mojim `ivotom i
lektirom, kao i s mojim poslodavcima u Londonu i Wujorku mnogo toga
mi navire izme{ano, u stilu koji bi se mogao nazvati univerzalno-
provincijskim. Pretopqen, bastardni engleski ({to je, uveren sam,
istinski duh i prirodna te`wa ovog jezika). Nalazim da je najtvr|a
koska (i najmawe simpatico) ono {to je autenti~no, ograni~eno i
lokalno (ali koji bi prevod dobro le`ao na takvim temeqima: svaki
je po sebi antiteza prevo|ewa). Sve {to je izra`ajno mora biti mogu-
}e. @estoko se borim za britanske izraze u svojim ameri~kim
prevodima (recimo, kupovina na nikad-nikad, za kredit koji
nikad ne}ete uspeti da otplatite a zacelo bi i ameri~ka privreda
boqe pro{la da je neko primio k znawu to {aqivo upozorewe o
opasnostima preteranog zadu`ivawa!), kao {to i engleske ~itaoce
rado upoznajem sa ameri~kim izrazima. Osam de~a~kih godina u
Edinburgu mislio sam da nikakvog traga nisu ostavile na meni
provaquje sa zaka{wewem u haoti~noj masi {kotizama: po{ti}11,
male{no12, vrqav13, polo`ajnik14. (Najvi{e je time dobio/izgubio
pesnik Durs Grinbajn; ukoliko sam to radio smi{qeno uop{te
nisam siguran, mo`da sam `eleo da mapiram provincijalizme,
8 Kurt Schwitters (1887-1948), nema~ki dadaista, autor kola`a od svakodnevnih i odba~enih
predmeta.
9 Britanski idiom The penny drops, ozna~ava trenutak kad nekome ne{to sine, ili klikne,
poput nov~i}a uba~enog u automat. U ameri~kom, Wait for the other shoe to drop, ~ovek mu~en
nesanicom ~uje kako sused sa gorweg sprata baca cipelu na pod, i onda napeto i{~ekuje da
padne i druga, odnosno da se stvar dovede do kraja. U oba izraza glagol to drop podrazumeva
i zvu~ni efekat pada.
10 Pernickety/persnickety britanska i ameri~ka varijanta istog prideva.
11 Postie ({k./br. sleng) po{tar.
12 Wee (orig. {k.) malo, mal~ice.
13 Agley ({k.) nakrivo, razroko.
14 First-footer u [kotskoj i severnoj Engleskoj, prvi gost o Novoj godini koji uku}anima
194 donosi sre}u.
saksonske naspram {kotskih, jednu osamnaestovekovnu prestonicu
naspram druge, wegovo drezdensko detiwstvo naspram moga u
samozvanoj Severnoj Atini.) Upli}u se podjednako i re~i koje sam
koristio u sopstvenim pesmama, bazawe i jo{ neke. A nije muka
samo u tome {to prevo|ewe kako sam ranije mislio i govorio
iscrpquje sve va{e re~i, jo{ je zlo}udnije od toga, pre nalik na
neutronsku bombu: iscrpquje sve moje re~i. Dakle, jo{ jednom, kad
uhvatim sebe kako se ponavqam, ili uo~im izvesnu predvidqi-
vost i manirizme u izrazu bez dobrog oslonca u izvorniku pri-
zvuke dendijevskog, komi~nog ili setnog registra, u~estalu pojavu
888888 recimo, to }e mi biti znak da stavim ta~ku.
*
Ali u tome i jeste problem: ~ije biste re~i koristili, ako ne
svoje? Pozivaju}i se na Bifona, Volas Stivens je rekao: Sopstveni
stil ~ovek ne mo`e da bira. Za{to ovo ne bi va`ilo za prevodioca
isto kao i za NN-a, pisca? Zar neko zami{qa da izvorniku
prilazite s re~nikom, kako biste obavili pedeset ili sto hiqada
hermeti~ki odeqenih transakcija, prevode}i, u biti, naslepo, i na
nekakav jezik koji ne samo da nije va{ nego nije ni~iji? Je li to
onda kwiga? Svaka re~ istrgnuta iz svog omota od asocijacija? Ne
vidim kako bi se li~ni vokabular, li~na gramatika i li~ni ritam
bar tamo gde postoje, kod svakog ko je dostigao taj stupaw razvitka
uop{te mogli iskqu~iti. Na ~okoladama stoji upozorewe da mogu
sadr`ati tragove kikirikija; pa za{to ne i na prevodima? U tom
slu~aju, me|utim, ne samo povremeno objavquje modernu poeziju
nego i voli pank ili rano upoznao Dikensova dela ili ~ak ~ita
Gardijan ili prati Dau Xons ili obo`avalac P. G. Vudhausa.
(Da, dragi ~itao~e, sve sam to ja.) Ali svi smo kontaminirani.
Gajim divqewe mada ne i preveliko po{tovawe prema qudima koji
prevode sa istorijskim leksikonom pri ruci, a kako prevod neke
stare kwige garantovano ne bi sadr`ao nijednu re~ koja nije
postojala pa makar to bilo i u drugom jeziku u vreme kad je delo
pisano. Ingeniozno, da; disciplinovano, aha; ima rezona, svakako;
ali ceo postupak je isuvi{e mehani~ki. Sve i ako se slu`ite
vokabularom iz osamnaestog veka, mali su izgledi da }ete sro~iti
makar jednu re~enicu koja bi zadovoqila merila te epohe. (Ima
razlike izme|u pijaniste i klavir-{timera.) S druge strane, kako
vas ~ita va{ ~italac u dvadeset prvom veku da li se unosi du{om
osamnaestovekovnog paroha? Ili mo`da koristi nuk?
*
@elim da prevod bude do`ivqaj, `elim da, kao prevodilac,
ostavim trag. Priznajem da bi oba ciqa mogla delovati neuobi-
~ajeno, pa i nedopustivo. Svestan sam da moja predstava o sebi
kao piscu sen~i, ili ~ak zamagquje, moju predstavu o sebi kao 195
 prevodiocu (ako ni{ta drugo, ne treba mi tu|a kwiga da bih se
oglasio: ja sam, ako ho}ete, trbuhozbor~ev trbuhozborac). Pre-
vo|ewe neke kwige za mene je drugi oblik ili produ`etak (mno-
`ilac!) pisawa eseja ili pesme. Jedan prijateq izdava~ bio je
tako qubazan da sa mnom podeli sawariju o svetu u kom se kwige
ne bi raspoznavale po piscu, ve} po prevodiocu (koji je, na kraju
krajeva, i smislio re~i na stranici): dakle Pevijer/Volohonska,
a ne Tolstoj; Mi~el, a ne Rilke; Lidija Dejvis, a ne Prust.15
A gde je tu vernost, re}i }ete, gde je ta~nost, samozatajnost,
slu`ewe vi{em ciqu? Za mene, slu`ewe vi{em ciqu zna~i da
pi{em najboqe i najzanimqivije {to mogu; da u punom opsegu
koristim sve mogu}e varijante engleskog, razli~ite registre,
poluzaboravqene re~i, glasovne trikove, neo~ekivana pritezawa
i labavqewa u gramatici. (Slu`im svojim izvornicima, kako
ja to vidim, ali isto tako nastojim da slu`im engleskom jeziku,
pa otud i uvezeni izrazi, raznorazni pronalasci, dendizmi i
kolizije.) Je`im se na isprazne i pacerske prozne pasa`e, kli{ee,
nepreciznosti, pa ~ak, iskreno re~eno, i na najobi~niju inertnost.
(Verovatno bi mi najte`e palo da prevodim kwigu u kojoj likovi
neizostavno nekud odlaze, i neizostavno ne{to ka`u: to bi me
gu{ilo kao {to ve} i jeste.) Dejvid Belos, u pitkoj ali vanredno
zanimqivoj kwizi Je li vam to riba u uhu?16, napomiwe da je
prevod po prirodi stvari sklon da sklizne u neki moyen jezik,
budu}i da kre{e krajnosti iz izvornika, te`i ka prihvatqivom,
utvr|enom, centralnom, ka neizuzetnom i nespornom. Ja svojim
krajnostima ne zavirujem u poreklo jesu li moje ili pripadaju
mojim autorima, ali `elim da krajnosti opstanu. Vi{e piksela.
Visoka rezolucija ~etvrtog ili petog decimalnog mesta, tako sam to
jednom nazvao. Ovo se o~ekuje od poezije: svedenost, silina, drama.
Prava re~, pravi izraz ili re~enica a time, sledstveno, i ne{to
{to niste pokupili od nekog drugog. Da, prevodilac je putnik, vozi
se u srazmernoj bezbednosti (i zaslu`enoj neudobnosti), vozilom
koje dobija na gotovo, ali meni je ipak dra`i putnik spreman da
zaja{e bob preobra}eni sprinter, neko ko u najmawu ruku ula`e
sopstvene kosti, ose}aj ravnote`e i brzinu reakcija u svoj rad.
*
I tako jedan nezahvalni ~italac nalazi za shodno da se po-
`ali: Prevodilac koristi re~i koje retko vi|amo u kwigama
i gramatika mu je povremeno nezgrapna (iskaz postaje sve urne-
besniji {to ga du`e posmatram: dirqivo uvre|en, nepogre{ivo
15 Richard Pevear and Larissa Volokhonsky; Stephen Mitchell; Lydia Davis istaknuti savre-
meni ameri~ki prevodioci.
196 16 David Bellos, Is That A Fish in Your Ear? Translation and the Meaning of Everything, 2011.
potkaziva~ki ton; veli~anstven imitatorski nezgrapan {tucaj
na pola puta, ne{to kao kopulativni gaf; apsurdna natuknica
da smo u govoru slobodni da koristimo vi{e re~i tj. da pisani
engleski podle`e nekom gotovo francuskom re`imu uzdr`anog
vokabulara; sivkasta mala re~enica iz koje namiguju dva potuqena
priloga). Jedan me kriti~ar opisuje kao obi~no pouzdanog ({to
bih u izvesnim raspolo`ewima smatrao uvredom), a zatim gun|a
zbog toga {to koristim nimalo elegantne nazovire~i poput
~antrawa17 (nesuvislog zanovetawa) i zrikca18 (od zrikav,
o~igledno) obe mi deluju ne samo savr{eno nego i savr{eno
prikladno (i otkad to postoji sveva`e}i edikt o eleganciji, ili
o upotrebi naju~estalijih izraza?) te uzgred saop{tava kako bi
radije (na nevi|eno) ~itao osamdeset godina stare verzije mojih
prethodnika, tandema sa ~arobnim imenima Sider i Iden Pol19,
dostojnim praoca i pramajke na Bostonskoj ~ajanci: mo`da bi
trebalo da ga kaznim zabranom pristupa svim mojim ostalim,
obi~no pouzdanim, prevodima? Romansijerka A. S. Bajat sa~i-
nila je mali spisak re~i koje se, po wenoj oceni, nisu smele
pojaviti u mom prevodu posledweg romana Jozefa Rota Kapucinska
grobnica (prvi put objavqenog 1938): donekud20, skockan21,
{piclov22, {lognut23, isprdak24 i (ovo mi ve} deluje okrutno)
mali}25. Radwa romana obuhvata godine pre, za vreme i posle
Prvog svetskog rata; samo prvi od termina koje navodi Bajatova
pripada vremenu pre, svi ostali dolaze posle potopa, {to mi
se ~ini zna~ajnim. ^etiri puta sam slegnuo ramenima. Mal~ice
sam nakrivio glavu kod {piclova, mog ameri~kog kola~i}a da
su me Englezi ponudili {picastim biskvitom26, mo`da bih se
wime i poslu`io ali jedino zbog ~ega sam posko~io kao oparen
bila je re~ {lognut, vulgarizam koji ina~e ne spada u moj govorni
repertoar, o pisawu da i ne govorim, ili sam bar tako mislio. Kad
sam proverio kod Rota, ispostavilo se da to izgovara lik po imenu
Fon [tetenhajm, niskorodni {ibicar fon {ibicar ina~e
opisan kao pruski prostak. Ni to mi, dakle posezawe za re~ju
koju li~no ne koristim ne deluje pogre{no.
17 Chuntering onomatopeja, o~igledno.
18 Squinny {kiqava, razroka osoba.
19 Cedar and Eden Paul prevodila~ki bra~ni par aktivan u Velikoj Britaniji izme|u dva
svetska rata.
20 A ways (am.) do nekoga mesta, donekle. U Engleskoj se ova negramati~ka fraza javqa samo
u dijalektu.
21 Gussied up (sleng) nalickan, ude{en.
22 Sharp cookie (am. sleng) o{trouman tip, premazanko; doslovno: o{tar ili {picast
kola~i}.
23 Gobsmacked (br. sleng) zaprepa{}en; doslovno: udaren po gubici.
24 Sprog (br. sleng) dete, mladunac, potomak.
25 Pinkie (orig. {k.) mali prst; re~ potekla iz de~jeg tepawa, standardna u ameri~kom en-
gleskom.
26 Englezi isto pecivo zovu biscuit, {to je u Americi termin za poga~icu. 197
 Ono {to je svima pomenutima zajedni~ko, ako mene pitate,
jeste neuroti~no nestrpqewe prema samoj ideji o postojawu
prevodioca. U wihovoj limuzini, kako je oni zami{qaju, postoji
samo jedan volan, a za wim sedi autor (zapravo su posredi duple
komande). Takvi kriti~ari i ~itaoci s vremena na vreme, i
mimo svoje voqe, pro~itaju i poneki prevod, ali sa izvesnim
zlim predose}awem, gotovo kao da ve} imaju spreman prigovor
ili protestnu notu. Paleta wihovih o~ekivawa u potpunosti je
negativna: nemogu}e je zamisliti da bi takve qude ne{to zabavilo,
dirnulo, impresioniralo, ili iznenadilo, u bilo kom prevodu. (U
prevodu?!, ~ujem ih ve} kako pitaju, gotovo kao Ledi Breknel kad
uzvikne: U putnoj torbi?!27) Ba{ naprotiv: zlo i naopako ako
prevod slu~ajno iza|e na videlo, otkrije se kao posrednik. Usle-
di}e samo negodovawe. Wihova srxba bi}e u`asan prizor. Prevod
je mogu} i podno{qiv, kako izgleda jedino pod uslovom da ostane
krotak, krpast, predvidqiv, pomalo staromodan. Du`an je, sve u
svemu, da jasno isti~e svoje nedostatke. Za mene bi, me|utim, sedewe
nad ne~im profesionalno razo~aravaju}im, nu`no osu|enim na
neuspeh, ve~ito polupraznim, bilo tra}ewe `ivota (koji, ko zna,
mo`da ve} i ovako tra}im). Da, nemogu} posao, ali ba{ na tom mestu
mi stupamo na scenu, na{e mape kre}u od ru{evina Vavilonske
kule. To {to sam prevodilac neke kwige ne zna~i, rekao bih, da se
moram odre}i finesa, u`ivawa, inicijative, ili ~ak provokacije.
Hans Magnus Encensberger koji jednu svoju zbirku posve}uje
prevodiocima, uzvi{enim amalima poezije (kakav bizaran i
bo`anstven sudar re~i u tom uzvi{eni amali!) svakako nam
`eli dobar provod. Ili pak mora uvek biti kao kod Poupa: a deset
niskih re~i pu`e kroz jedan bqutavi stih?
*
Ne{to jednostavno o metodu. Nekad sam imao obi~aj da
prvu verziju pi{em rukom, uglavnom no}u; onda bih, sutradan,
proveravao re~i u re~niku (kao za pakost, zna~ewa su mi gotovo
uvek bila poznata, ali tada sam jo{ ose}ao potrebu za potvrdom:
oni {to ne proveravaju re~i obi~no ih i ne znaju), da bih zatim
prekucao napisano; po podne bih odlazio na plivawe, a po no}i
grubo ili grubijanski skicirao slede}ih nekoliko stranica.
Kad bih stigao do kraja rukopisa, napravio bih fotokopije
listova u velikom formatu (A3), i onda po wima {arao, rade}i
iskqu~ivo ili gotovo iskqu~ivo na engleskom. Programi za
obradu teksta uveliko su uprostili i objedinili sve te faze.
Ostala mi je, me|utim, navika da kakvu-takvu prvu verziju uradim
{to br`e mogu, odlo`im nema~ki tekst, i onda prepravqam, do
27 Replika iz drame Oskara Vajlda Va`no je zvati se Ernest, nakon {to Ledi Breknel sazna
198 da je udvara~ wene k}eri naho~e, prona|eno u putnoj torbi na `elezni~koj stanici.
iznemoglosti. Deset puta, dvadeset puta i vi{e. Ako uspem nekog
da nagovorim da slu{a, volim da kwigu ~itam naglas. Iznova ~itam
svoje stare prevode, davno objavqene i davno i{~ezle iz kwi`ara.
Uvi|am da bi mi izvornik ponegde mogao izma}i, ali u celini
gledano, nemam utisak da je to ~esta pojava: svi moji instinkti
~ak i pri brzom radu ostaju ta~ni i verni. Znam da u ovom ~lanku
govorim o razlici, o igri i neodgovornosti, ali beskrajno sam
bri`qiv i predan radnik. [tavi{e, rad usredsre|en i ograni~en
na engleski ima jednu prednost: ne dopu{ta da prevod upadne u
svojevrsno lingvisti~ko povuci-potegni. Nema tu nikakvih
poro|ajnih muka, samo dosta brzo i ~isto razdvajawe, nakon ~ega
engleski shvata da je prepu{ten sam sebi, kao {to i mora da bude.
(^ini se o~iglednim, ali vaqa ponoviti: ja prevodim za ~itaoce
koji ne razumeju nema~ki, a ne za one koji imaju tu sumwivu sre-
}u da wime vladaju.) Kad god sam prevodio poeziju, a bavim se time
posledwih desetak godina, prisustvo ili pretwa paralelnog
teksta uvla~ili su me u beskona~ne pregovore sa nema~kim; nisam
siguran da je to uvek bilo u korist prevoda, ali verovatno se i
ne mo`e izbe}i. Pesma-prevod ponekad li~i na ufa~lovan le{
nekog insekta uhva}enog u paukovu mre`u, odve} revnosno zamotan,
privezan stotinama niti za stvora koji samo ~eka wegovu smrt da
bi ga smazao: ne ba{ ugodan ose}aj, nimalo preporu~qiv.
*
S vremenom sam stekao vi{e samopouzdawa, pa i vi{e sim-
patija za samog sebe. Nisam siguran da su ovo dobre osobine, ali
~ini mi se da je takav sled doga|aja neizbe`an. Tokom karijere,
lekar, broker ili pilot zacelo prelaze isti put. Donekle je stvar
u {irokom iskustvu, donekle u dugotrajnom bavqewu odre|enim
autorima ili epohama dvadesete i tridesete godine; [tam,
Rot, Falada, moj otac tek, sve me je to dovelo do stanovi{ta da
tako ja to radim, pa ~ak i takav utisak `elim da proizvedem,
i time }ete morati da se zadovoqite. Ni{ta tako ne iscrpquje
kao odbrana vlastitog stava, mada ni tu nisam od raskida kad me
izazovu. Ne predajem se lako u odbrani svog ose}aja za re~i, znam
da mi nedostaje strpqewa ne volim zakerala a povrh svega, ima
u meni ne~ega hirovitog i nepredvidqivog. To vam je {to vam je.
Ne bih `eleo da se ovo shvati kao uop{teno pravdawe crtama
karaktera, ali mislim da u mom slu~aju verovatno mo`e da pro|e.

MAJKL HOFMAN (1957, Frajburg, Zapadna Nema~ka), pesnik,

prevodilac i kriti~ar nema~kog porekla, odrastao je u Velikoj
Britaniji i pi{e na engleskom jeziku. Diplomirao je englesku
kwi`evnost i klasi~ne jezike na Univerzitetu u Kembrixu. Objavio
je {est zbirki poezije, dve zbirke eseja i vi{e od {ezdeset kwiga 199
 prevoda poezije i proze sa nema~kog na engleski, me|u kojima su dela
Gotfrida Bena, Ernsta Jingera, Franca Kafke, Jozefa Rota, Gintera
Ajha, Tomasa Bernharda, Herte Miler, Vima Vendersa. Dobitnik je
britanskih nagrada za poeziju Chlomodaley 1984. i Geoffrey Faber
Memorial 1988, kao i dvostruki laureat prevodila~kih nagrada
Schlegel-Tieck (1988, 1993) i Oxford-Wiedenfeld Prize (2004, 2007).
Ostala priznawa za prevode: PENN Translation Prize 1999, Helen
and Kurt Wolf Prize 2000, Thornton Wilder Prize 2012. Redovno pi{e
kriti~ke prikaze za ~asopise London Review of Books, Poetry i
New York Review of Books. Trenutno predaje poeziju i prevo|ewe na
Univerzitetu u Floridi.

200
 Milica Marki}
PRONA\ENO U PREVODU
FESTIVAL PREVODILA^KE
UMETNOSTI U GDAWSKU
O dragocenim saznawima do kojih dolazimo iz tu|e prakse, o
tome koliko toga mo`emo da nau~ imo iz iskustava drugih zemaqa
kada je u pitawu strategija negovawa umetnosti kwi`evnog pre
vo|ewa svedo~e nedavno zavr{eni susreti kwi`evnih prevodi
laca u Gdawsku (911.aprila) na kojima sam, kao srpski prevodi
lac Olge Tokar~uk, imala prilike da u~estvujem.
Festival pod nazivom Prona|eno u prevodu ustanovqen je
kao povod za okupqawe najboqih pisaca, kwi`evnih prevodila
ca, kriti~ara i ~italaca iz cele Poqske. Razgovori, panel disku
sije otvorene za {iroku publiku, umetni~ki performansi, preda
vawa, radionice odr`avali su se na vi{e lokacija u gdawskom
[ekspirovskom teatru, u sedi{tu Instituta za kulturu grada
Gdawska, i na Gdawskom univerzitetu. Dok je okosnica prvih su
sreta (2013) bio prostor skandinavskih jezika, ovog puta central
no mesto je imao engleski jezik, to jest anglojezi~na kwi`evnost.
Autorke programa, Magda Hejdel, Ur{ula Kropivjec i Justina
^ehovska, priznate i istaknute prevoditeqke, ali i aktivne de
latnice u sferi promocije prevoda, zahvaquju}i razli~itim svo
jim iskustvima, druga~ijim interesovawima i specijalizacijama
stvorile su koncepciju koja se na zanimqiv i vi{esmislen na
~in odnosi na pojavu kwi`evnog prevoda.
Gdawski prevodila~ki susreti otvorili su {iroku perspek
tivu kwi`evnosti kao razgovora o svetu i dinamici u wemu. Po
red kwi`evnih tema, predmet zanimawa bili su i multikultural
nost, politika, sociol ogija, antropologija. Diskusije su se vodi
le u okvirima pitawa bogate globalne kulturne pojave, o jezi~kom
prostoru kao susretawu, sticawu i zajedni~kom `ivotu me|usob
no ~esto udaqenih kultura, o tome kako te udaqene kulture treba
razum eti, kako ih u prevodu razlikovati, omogu}iti im da praved
no koegzistiraju. Program susreta je, tako|e, sna`no promovisao
platformu o prevodu kao ~inioc u izgradwe odnosa me|u qudima,
kulturama i vrstama umetnosti. 201
 Fokus na anglojezi~nu kwi`evnost bio je i povod da se spe
cijalno za ovu priliku objavi antologija britanskih pesnikiwa
pod naslovom Pesnikiwe sa ostrva, u kojoj su pesme, Lavinije
Grinlou, Monize Alvi, Xeki Kej, Gvinet Luis, Alis Osvald, Rut
Pedel, Xo [apkot i Rozmari Tonks objavqene u prevodu vrsnih
poqskih prevodilaca Je`ija Jarwevi~a i Magde Hejdel. Ova pu
blikacija bila je namewena u~esnicima festivala, i kao takva
predstavqala je integralni deo promotivnog materijala.
Svest o tome da kwi`evni prevod oboga}uje doma}u kulturu,
pro{iruje shvatawe sveta i qudi, inicira nove stilove, potvrdi
la je tokom ovih susreta da dobar prevod nije tehni~ko poznava
we jezika, nego pre svega empatija prema sredini koja je omogu}ila
kulturnom delu da nastane, i olak{ala mu da deluje u promewenim
uslovima. U tako shva}enom procesu prevo|ewa nastaje simbioti~
ka veza koja donosi zadovoqstvo svim anga`ovanim u~esnicima.
Program je dugo i pa`qivo pripreman, pa se zato i wegov sa
dr`aj pokazao kao bogato koncipiran. Pored predavawa kao {to
su Prevodi, kao krv, spasavaju `ivot (teksta) Marte Gibiwske,
Prevod: `ivot posle `ivota Dariju{a ^aje i Vjeslava Ju{~aka,
odr`ane su panel diskusije o poqskoj kwi`evnosti na angloje
zi~kom tr`i{tu i o postkolonijalnoj kwi`evnosti na poqskom
jeziku.
Oblast pozori{ne umetnosti tako|e je bila dodirnuta kroz
razgovore o prevodima [ekspira na poqski jezik, budu}i da je sa
vremena anglojezi~na dramaturgija veoma prisutna na poqskim
scenama. Bilo je re~i o pozori{nim adaptacijama kwi`evnih de
la, o specifi~nosti prevo|ewa za pozori{te, o tome za{to pozo
ri{tu trebaju stalno novi prevodi klasike, i o svemu tome razma
tralo se u krugu prevodilaca, re`isera, dramaturga i glumaca.
Zna~ajno je pomenuti i temu koja je doprinos osvrtu na va`no
pitawe materijalnog polo`aja prevodioca, inicijativi koja sve
do~i o aktivnom tragawu za optimalnim re{ewem u ekonomsko-
pravnom segmentu koji treba da obezbedi ostvarivawe prava pre
vodioca. U tom smislu predmet diskusije bio je i projekat modela
ugovora izme|u prevodioc a i izdava~a, sa osvrtom na uzore (proto
tipove) iz drugih zemaqa. Mnoge evropske zemqe, naime, poseduju
model ugovora izme|u prevodioca i izdava~a, i na takav model mo
raju se pozivati obe strane prilikom sastavqawa ugovora za pre
vod kwige. Takav ugovor predvi|a obavezne minimalne stavke za
prevodioca i uslove kori{}ewa prevoda. Udru`ewe kwi`evnih
prevodilaca Poqske izradilo je sli~an ugovor koji je predsta
vqen Poqskoj komori za kwige. Gosti iz inostranstva iznosili
su iskustva iz svojih zemaqa, doprinose}i tako stvarawu novih
202 re{ewa prilikom pregovarawa u toj neobi~no va`noj stvari.
 Sve~an ton ovim susretima dala je spektakularna dodela Na
grade Tadeu{ Boj @elewski za prevodila~ko stvarala{tvo.
Nagradu je inicirao Institut za kulturu grada Gdawska, a dode
quje je gradona~elnik Gdawska, i ona predstavqa izraz prizna
wa za zaslugu i majstorsko ume}e prevodiocu lepe kwi`evnosti.
Wen ciq je da podvu~e ono {to prevod kao umetnost zaslu`uje
svoj nezavisan polo`aj. Profesija prevodioca zavre|uje po{to
vawe, kako u sferi presti`a, tako i finansijski, zbog ~ega na
grada ima i finansijsku dimenziju (pored statuete, laureat do
bija i nov~anu nagradu u visini od 50.000 zlota). Treba pomenuti
da je pokroviteq ove nagrade, Tadeu{ Boj @elewski, genijalni
prevodilac francuske kwi`evnosti, slovio za [ekspira pre
voda. Svojevrsni vizuelno-muzi~ki hepening doprineo je sve~a
nom tonu centralnog doga|aja susreta, a dobitnica nagrade bila
je Marina Ohab, prevoditeqka francuske kwi`evnosti.
Zanimqiv integralni deo programa bio je ciklus perfor
mansa pod naslovom Telo u prevo|ewu, inspirisan stvarala
{tvom Julije Fjedor~uk, Olge Tokar~uk, Ignacija Karpovi~a.
Nastup Olge Tokar~uk i wenih prevodilaca (pored mene, tu su
bili Jana Unuk iz Slovenije, Jan Henrik Svan iz [vedske, Xeni
fer Kroft iz Argentine, Ostap [liviwski iz Ukrajine) odr`an
je prve ve~eri Festivala u [ekspirovskom teatru. Govore}i o od
nosu pisac prevodilac, prevodu kao intimnoj konfrontaciji sa
originalnim tekstom, o nivoima komunikacije koja je neophodna
za nastajawe dobrog prevoda, o tome da li se prednost daje ta~nosti
ili pak li~noj slobodi, posebnu pa`wu imao je rad na prevodu we
nog najnovijeg dela, monumentalnog istorijskog romana Kwige Ja
kovqeve, o kojoj se u Poqskoj ve} du`e vreme govori kao o ozbiq
nom kandidatu za Nobelovu nagradu. Naro~ito se pritom ima u
vidu ~iwenica da je ^eslav Milo{, kada je ve} slobodno, nakon
89 godine, dolazio u Poqsku, predvi|ao da }e narednu Nobelovu
nagradu dobiti istaknuti stvaralac poqskog katoli~kog romana.
Sama Olga Tokar~uk s negodovawem prihvata ovakve prognoze, ob
ja{wavaju}i kako vi{e voli da se uhvati uko{tac sa negativnom
recenzijom nego da komentari{e ovakva predvi|awa.
Posledweg dana festivala u [ekspirovskom teatru odr`an
je panel pod nazivom Vi{ejezi~ni poqski jezik u kom su, pored
Olge Tokar~uk, u~estvovali istaknuti savremeni poqski pisci
Ignaci Karpovi~, Julija Fjedor~uk, [~epan Tvardoh.
Zna~ajno je pomenuti da se naporedo sa gdawskim prevodila~
kim susretima odr`ava i i festival Evropski pesnik slobode,
iniciran nastojawima Gdawska da postane evropska prestonica
kulture 2016. godine. Moto kandidature je Sloboda kulture, kul
tura slobode, a ciq nagrade je promocija pesni~kih pojava koje 203
 se bave slobodom kao su{tinskom temom savremenog doba dobit
nica ove nagrade 2014.godine bila je hrvatska pesnikiwa Dorota
Jagi}, koju je na poqski prevela Malgo`ata Vje`bicka, nekada
{wa ata{e za kulturu Ambasade Republike Poqske u Beogradu.
Najzad, jo{ jedan projekat koji je zavredeo naro~itu pa`wu, a
to je kwiga intervjua sa prevodiocima-u~esnicima Festivala. Dva
mlada pisca, novinara, urednika kwi`evna delatnika u naj{i
rem smislu K{i{tof ]e{lik i G`ego` K{imjanovski, tokom
trajawa susreta vodili su duge i iscrpne razgovore sa prevodioci
ma, u `eqi da poka`u kako izgleda prevod s poqskog jezika na stra
ni jezik, kakva je recepcija poqske kwi`evnosti u inostranstvu,
kakav je uticaj prevodioca na tu recepciju, kako se oblikuju kwi
`evni kanon i kwi`evne mode. Inicijativa za objavqivawe ovakve
kwige izraz je `eqe da se poka`e kako takav vi{estrani pogled na
pitawe prevoda mo`e da poka`e druga~ije lice poqske kwi`evno
sti. Planirano je da kwiga iza|e iz {tampe 2016. godine.
Izuzetno sun~ano vreme koje je ulep{avalo prostor oko Nep
tunove fontane na Dugom trgu, Marijacke ulice pune tezgi s }ili
barskim nakitom, grifonske ornamente na `ivopisnim fasadama
zgrada, kao i {etali{te uz reku Motlavu samo su dodatno ople
menili dominantan utisak koji zasigurno do`ivi svako od nas
kome se uka`e prilika da zakora~i u prostore kulturno integri
sanog sveta: dobri obi~aji institucija kulture koji za nas ostaju
nedosti`an san. Kulturna politika koja u tako velikom obimu da
je podr{ku prevodila~kim u~incima, mo`e da odlikuje samo onu
zajednicu koja ima duboku svest o tome da bez {iroke prevodila~
ke kulture nema ni dobre nacionalne kwi`evnosti.

204
 Horst-Jirgen Gerik
DOSTOJEVSKI I NEMA^KA1
U ^AST SVETLANE GAJER
Preveo s nema~kog Filip Grbi}

Po{tovani gospodine rektore, uva`eni dekani,

draga doktorko Gajer, dame i gospodo,

Dostojevski i Nema~ka to je velika tema. A ta tema je, kao

{to smo upravo ~uli, u na{em XXI veku, dobila jedan sasvim po
seban naglasak i to zahvaquju}i Svetlani Gajer, kojoj dugujemo
novi nema~ki prevod pet velikih romana Dostojevskog. Novi pod
strek za ~itawe Dostojevskog: Zlo~in i kazna, Idiot, Zli dusi,
Mladi}, Bra}a Karamazovi.
Rene Velek, osniva~ uporedne nauke o kwi`evnosti na Uni
verzitetu Jejl, primetio je 1962. godine da ni u jednoj drugoj ze
mqi, izuz ev Rusije, Dostojevski nije bio tako intenzivno tuma
~en i istra`ivan kao u Nema~koj.2 Ova tvrdwa, dodu{e, pretpo
stavqa evropsko-ameri~ki kulturni prostor kao horizont koji
nam je poznat. Ali u me|uvremenu smo saznali da u Japanu, kao
ni u jednoj drugoj zemqi u svetu, postoji veoma mnogo razli~itih
prevoda Dostojevskog. Radi se o ~iwenici koja zaslu`uje pa`wu,
jer Japanci nisu hri{}ani, a Dostojevski kod nas va`i za hri{-
}anskog pisca3.
Ideologija wegovog stvarala{tva o~igledno ne igra odlu~u
ju}u ulogu u pogledu wegovog stvarnog delovawa na ~itaoce. To va
`i i za uticaj Dostojevskog u okviru nema~kog govornog podru~ja.
Postavqa se pitawe u kojoj meri je Dostojevski uop{te hri{}an
ski pisac. Na kraju krajeva, wega je cenio Fridrih Ni~e, koji je
1 Sve~ani govor koji je povodom dodele po~asnog doktorata Filozofskog fakulteta Univer
ziteta Albert-Ludvig u Frajburgu Svetlani Gajer odr`an 10. jula 2007. godine u Velikoj
sali doma Zur Lieben Hand.
2 Up. Ren Wellek: Introduction. A Sketch of the History of Dostoevsky Criticism. In: Dostoevsky.
A Collection of Critical Essays. Edited by Ren Wellek. Englewood Cliffs, N. J.: Prentice-Hall
1962, S. 8.:The Germans have produced by far the largest body of Dostoevsky interpretations
and scholarship outside Russia. (Nemci su proizveli daleko najve}i broj tuma~ewa i studija
posve}enih Dostojevskom izvan Rusije, prim. prev.)
3 Godine 2005. na ruskom se pojavila kwiga Tojofuse Kino{ite o uticaju Dostojevskog na moder
nu japansku kwi`evnost pod naslovom: . . ,
-, , 2005. .: , S. 133201. 205
 na jednom mestu rekao: Dostojevski je jedini psiholog od kog sam
ne{to nau~io. Ni~e Dostojevskog ubraja u najlep{e sre}ne slu
~ajeve u svom `ivotu. To stoji u Sumraku idola iz 1888. godine.4
Ni~e koji se raduje. To je veoma sumwivo. Dostojevski kao
psiholog? Iako sm Dostojevski na jednom mestu ka`e: Naziva
ju me psihologom: to je pogre{no. Ja sam samo realista u vi{em
smislu, to jest, opisujem sve dubine qudske du{e5.
Me|utim, Dostojevski na taj na~in nije razgrani~io reali
ste od psihologa, ve} je odredio psihologe realisti~ki, a reali
ste psiholo{ki. Jer tema pet velikih romana Dostojevskog jeste
inteligibilni ~ovek u Kantovom i [ilerovom smislu: ~ovek
koga u wegovoj slobodi ne odre|uju ni nasle|e, ni okru`ewe. Da
kle, ne ~ovek naturalizma, kao kod Emila Zole.
Dostojevskom je, kao piscu, po{la za rukom jedna velika
stvar: on je uspeo da nam predo~i inteligibilnog ~oveka, koga po
definiciji mo`e opaziti samo duhovno oko, i to tako uverqi
vo kao da je empirijski dat. I po tome je on realista u vi{em
smislu: kao psiholog moralne li~nosti za ~ije postupke ne va`e
olak{avaju}e okolnosti.
Samo generaciju kasnije Anton ^ehov slika jedino empirij
skog ~oveka. Krivica i ne~ista savest gube svoju pripoveda~ku
vrednost. Svuda gospodari svakodnevica6. Nasuprot tome, svet Do
stojevskog ne poznaje svakodnevicu. To zaslu`uje poseban osvrt.
Najpre o pojedinostima koje se odnose na Dostojevskog u Ne
ma~koj. Po~nimo sasvim konkretno: sa wegovim boravcima na ne
ma~kom tlu, koji su bili obele`eni besparicom, epilepsijom i
strasnim kockawem. Dostojevski je 1862. godine, u svojoj ~etrde
set prvoj godini, prvi put otputovao u inostranstvo.
Berlin, Drezden, Vizbaden, Frankfurt, Hajdelberg, Baden-
Baden, Keln, Majnc zatim [vajcarska i Italija. I jedan me|u
izlet: Pariz, London i ponovo nazad, u Pariz.
Me|utim, Dostojevski se na Zapadu nije ose}ao kao kod ku}e.
Wegov odnos prema savremenoj Nema~koj ostao je odre|en resan
timanom. Potowi boravci na nema~kom tlu u tom pogledu nisu
ni{ta promenili.
Uglavnom se uzimaju u obzir samo dosetke Dostojevskog o ne
ma~kom mentalitetu iz wegovog romana Kockar, iz 1866. godine,
jedinog romana u kome Nema~ka predstavqa pozornicu radwe:
4 Friedrich Nietzsche: Smtliche Werke. Kritische Studienausgabe in 15 Bnden. Herausgegeben
von Giorgio Colli und Mazzino Montinari. Mnchen, Berlin/New York: dtv- de Gruyter 1980, Bd.
6, S. 147.
5 . . , 30 , : , 19721990, Bd.27, S. 65.
6 O razlici u pogledu antropolo{kih premisa izme|u Dostojevskog i ^ehova, up.: Horst-Jrgen
Gerigk: Dostojewskij und Tschechow: Vom intelligiblen zum empirischen Menschen. In: Geschic
hte und Vorgeschichte der modernen Subjektivitt. Herausgegeben von Reto Luzius Fetz, Roland
Hagenbchle, Peter Schulz. 2 Bde. Berlin und New York: de Gruyter 1998 (= European Cultures.
206 Studies in Literature and Arts; Vol. 11.), Bd. 2, S. 965978.
 Baron je bio suvowav, visok. Lice, tipi~no za Nemce, is
ko{eno i izbrazdano hiqadama sitnih bora; s nao~arima; oko
~etrdeset pet godina. Noge mu po~iwu gotovo direktno iz grudi;
odlika rase. Ponosan kao paun. Pomalo nespretan. Ima ne~eg ov
novskog u izrazu lica, {to na karakteristi~an na~in zamewuje
izraz zami{qenosti.7

Tako, prema Dostojevskom, izgleda tipi~an Nemac. Od 1869.

do 1871. godine on `ivi uglavnom u Drezdenu, nakratko u Bad
Homburgu i Vizbadenu. Na kraju, od 1874. do 1879. godine, ~etiri
puta boravi na le~ewu u Bad Emsu, gde pi{e delove oba svoja po
sledwa romana.8
I ovde, u Bad Emsu, godine 1971. udahnut je `ivot Me|unarod
nom dru{tvu Dostojevskog, u ~ijem sam osnivawu i ja, kao mladi
docent, u~estvovao. Sovjetski teoreti~ari kwi`evnosti nisu mo
gli da 1971. godine u~estvuju u osnivawu Dru{tva, i to u Zapadnoj
Nema~koj, jer Dostojevski nije bio samo osvedo~eni neprijateq
komunizma, nego i socijalizma, zbog ~ega je nu`no predstavqao
trn u oku sovjetskoj strahovladi.
Ali ne `elim da skre}em sa teme. Dostojevski u Nema~koj: tre
balo bi da je nakon mog dosada{weg izlagawa sasvim jasno da Dosto
jevski ni u jednoj drugoj zemqi, osim u Rusiji, nije tako ~esto i tako
dugo boravio kao u Nema~koj. Dodu{e, ovde se nikada nije odoma}io.
Sasvim suprotno od svog omra`enog rivala, Ivana Turgeweva, koji
je 1869. godine za nema~ko izdawe svog romana O~evi i deca pripre
mio predgovor napisan na nema~kom jeziku, u kome stoji:

Suvi{e mnogo dugujem Nema~koj da je ne bih voleo i po{to

vao kao svoju drugu domovinu.9

Dostojevski nikada ne bi izjavio tako ne{to. Pa ipak, wegov

odnos prema Nema~koj time nije do kraja razja{wen. Jer: Dosto
jevski u Nema~koj to je jedno. Ali: Nema~ka u Dostojevskom to
je ne{to sasvim drugo. Ukratko, on se kao pisac naprosto odu{e
vqavao [ilerom i Hofmanom. Od [ilera je preuzeo antropolo
{ku premisu, a od Hofmana pre svega motiv dvojnika. U pet ve
likih romana Dostojevskog Ja-rascep odvija se u subjektu. Ugro
7 . . , op.cit. Bd.5: , S. 234
8 Up. sa zbirkom Karle Hil{er iz wene monografije Dostojewski in Deutschland, Frank
furt am Main und Leipzig: Insel 1999, S. 285286. O {irem kontekstu vd.
.. 18211881. 3 Bde, Sankt-Peterburg: Gumanitarnoe Agentstvo
19931995.
9 Up. Ivan S. Turgenev, . .: ,
28 . 15 . Tom 15. Moskva Leningrad: Na
uka, 1968, S. 101. 207
 `avawe li~nosti od strane tu|eg identiteta koji nastoji da je
zaposedne predstavqa stalnu temu kod Dostojevskog. Raskoqni
kovu je ovo stawe stvari ~ak upisano u ime. Rusko raskol zna~i
rascep. U svom ranom romanu Dvojnik Dostojevski se poslu`io
romanti~nom predstavom o stvarnom susretu sa sobom. Goqat
kin susre}e samog sebe od krvi i mesa, i u sopstvenom odrazu u
ogledalu vidi uspe{nog neprijateqa.
Ono {to povezuje [ilera i Hofmana u wihovom dubokom i traj
nom uticaju na Dostojevskog jeste shvatawe po kome ono istinski eg
zemplarno u ~ovekovom bi}u ne treba tra`iti u normalnom i uzor
nom, nego u za~udnom, nakaradnom, ukratko: u abnormalnom.10 Kod
[ilera je zlo~inac paradigma ~oveka, a kod Hofmana je to ludak:

U ~itavoj istoriji ~ove~anstva nijedno poglavqe nije tako

pou~no za srce i duh poput anala qudske izvitoperenosti. Svaki
veliki zlo~in stavqao je u pokret podjednako veliku snagu.11

Tako po~iwe [ilerova pri~a o Zlo~incu zbog izgubqene ~asti

povezuju}i na taj provokativan na~in spoznaju i interesovawe.

Hofman, u Serapion
ovoj bra}i ka`e (kroz usta Kipranina):

Izvesna ludost, izvesna poreme}enost je tako duboko sra

sla s ~ovekovom prirodom, da se ona i ne mo`e upoznati druk~ije
osim putem bri`qivog izu~ avawa ludaka i poreme}enih.12

Prili~no `alosno shvatawe ~ovekove prirode. I ovde, kao

kod [ilera, odbacivawe moralista ima kqu~ni zna~aj. Ne treba
zaboraviti da je Dostojevski jo{ kao mladi}, zajedno sa svojim
bratom Mihailom, preveo na ruski [ilerove Razbojnike.
U najpopularnijem od svih romana Dostojevskog, Zlo~inu i
kazni, groznica Raskoqnikova pre zlo~ina, kao i wegov fizi~
10 O vezi izme|u [ilera i E. T. A. Hofmana vd. Lothar Pikulik: Psychologie und sthetik des Mor
des bei Schiller, in: Der Mord. Darstellung und Deut ung in den Wissenschaften und Knsten.
Herausgegeben von Diet rich von Engelhardt und Manfred Oehmichen. Lbeck: Schmidt-Rmhild
2007 ( = Research in Legal Medicine; Vol. 35), S. 111129. Prema Pikuliku, [iler stoji na
pragu epohe koja se izborila za novi odnos prema stvarnosti, odnos u kom se istina ne tra`i
u normalnom, nego u abnormalnom. (S. 113) Pikulik u tom kontekstu nije pomenuo Dostojev
skog. O [ilerovom zanimawu za kriminologiju vd. tako|e komentar Hajnca Milera-Dica,
stru~waka za krivi~no pravo, povodom prvobitne verzije Zlo~inca zbog izgubqene ~asti,
koja se pojavila 1786. godine pod naslovom Zlo~inac zbog podlosti istinita pri~a. Fri
edrich Schiller: Verbrecher aus Infamie (1786). Mit Kommentaren von Heinz Mller-Dietz und
Martin Huber. Berlin: Berliner Wissenschaftsverlag 2006 (= Juristische Zeitgeschichte, Abteil ung
6: Recht in der Kunst Kunst im Recht; Bd. 24).
11 Up. Friedrich Schiller: Smtliche Werke, 5 Bde., Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft,
9. Aufl. 1993, Bd.5, S. 13.
208 12 Up. E. T. A. Hoffmann: Die Serapions-Brder. Mnchen: Winkler 1963, S. 764.
ki slom sa vi{ednevnim odsustvom nakon zlo~ina, predstavqaju
savr{enu ilustraciju onoga {to je [iler u svom radu O odnosu
`ivotiwske prirode ~ovekove sa wegovim razumom (iz 1780. go
dine), programski ustanovio:

Strahota koja obuz ima ~oveka spremnog da po~ini zlo~i

na~ko delo, ili ~oveka koji ga je upravo po~inio, nije ni{ta dru
go do u`as koji potresa grozni~avog13 (...). No}ne jaktacije onih
koje izjeda r|ava savest, pra}ene grzomornim lupawem srca, jesu
istinske groznice koje podsti~u saglasje ma{ine sa du{om.14

Raskoqnikovqeve du{evne patwe ne mogu se dovesti do pojma

boqe nego {to je to [iler uradio na ovom mestu. Raskoqnikov je
zaista grozni~av. Po mom mi{qewu, ovu re~ bi svakako treba
lo ponovo uvesti u jezi~ku upotrebu.
Me|utim, opsesivno interesovawe za psihopatologiju pre
stupnika Dostojevski nije samo kwi`evno nasledio od [ilera i
Hofmana nego je ono proizi{lo i iz biografskih okolnosti.
Malopre sam pomenuo da je Dostojevski tek u ~etrdeset prvoj
godini `ivota prvi put putovao u inostranstvo, u Zapadnu Evro
pu. Ali pre toga, u dvadeset osmoj godini, on je krenuo na jedno sa
svim druga~ije putovawe, nedobrovoqno putovawe posebne vrste:
u Sibir, u kaznenu koloniju u Tobolsku, a zatim u Omsku, gde je
proveo ~itave ~etiri godine kao politi~ki zatvorenik. I to zbog
svog u~e{}a u jednom revolucion arnom kru`oku u Peterburgu. U
toj tu|ini, koja se prostirala daleko od svih formi gra|anskog
`ivota, pre`iveo je pakao. U wegovom fikcionalizovanom izve
{taju sa robije pod nazivom Zapisi iz mrtvog doma stoji:

U tamnici nas je bilo oko dve stotine pedeset qudi broj sko
ro stalan. I: Mo`e se re}i da nije bilo zlo~ina koji ovde nije
bio zastupqen.15

Nakon ovog li~nog iskustva s nepokajanim te{kim prestupni

cima, Dostojevski ostaje zaokupqen problemom kog vi{e ne}e mo}i
da se otarasi: ~etiri od pet wegovih velikih romana imaju za sre
di{wu temu grozan ~in ubistva. Samo u wegovom pretposledwem
romanu, pod nazivom Mladi}, postoji namera da se po~ini ubistvo
glavnog `enskog lika i ta namera se, igrom slu~aja, ne ostvaruje.
Mo`emo re}i da je Dostojevski kao pisac kriminolog.
U Zlo~inu i kazni poetika Dostojevskog, recept za pet veli
kih romana, u potpunosti biva realizovana. Naslov predstavqa
13 Nem. Febrizitant (prim. prev.)
14 Up.Schiller, Smtliche Werke, op. cit. Bd. 5, S. 310.
15 Up.. . , op.cit., Bd. 4: , S. 10. 209
 jednu obuhvatnu problemsku formulu. Dostojevski ima ~etrdeset
pet godina. Od sada pa nadaqe sedam faktora uticaja obja{wa
va metod wegovog duhovnog stvarala{tva. To su slede}i faktori:
zlo~in, seksualnost, bolest, religija i politika kao tematska
podru~ja. Radi se o smi{qenoj me{avini koja se, pri bli`em is
pitivawu, ti~e ~etiri fakulteta: pravnog, medicinskog, teolo
{kog i filozofskog. Nau~na istorija uticaja Dostojevskog deli
se tako na ova ~etiri fakulteta.
Ali tu treba dodati jo{ dva faktora uticaja: humor i pri
poveda~ku tehniku. Svi romani Dostojevskog sadr`e upadqivo
komi~ne elemente. Tomas Man je ~ak rekao: Jer, pored svega, ovaj
razapeti ~ovek je bio veliko spadalo. Prema Tomasu Manu, obe
le`je Dostojevskog je veselost duha (Ni~eov izraz).16
I, kona~no, kao sedmi faktor uticaja treba pomenuti i pri
poveda~ku tehniku Dostojevskog koja je do te mere maliciozna, bu
du}i da ~itaocu stalno ne{to pokazuje, dok mu istovremeno ne{to
drugo uskra}uje. Protok informacija je kontrolisan, ograni~en
i to doprinosi wegovoj dramati~nosti. Dostojevski preplavquje
~itaoca preuveli~anim odeqcima ~iji kontekst sam mora da raz
lu~i. Odatle vodi direktna linija ka filmovima Dejvida Lin~a
uzmimo u obzir samo Lost Highway i Mulholland Drive.17
Ova makijavelisti~ka poetika, kako bih `eleo da je nazo
vem, odre|uje pet velikih romana Dostojevskog koji su bili obja
vqeni izme|u 1866. i 1880. godine. To su slede}i romani: Zlo~in
i kazna, Idiot, Zli dusi, Mladi} i Bra}a Karamazovi.
Wihovom {irewu u Nema~koj na odlu~uju}i na~in je dopri
nelo prvo nema~ko izdawe celokupnih dela Dostojevskog, koje je
objavio Piper-Ferlag. Ovo izdawe u dvadeset i dva toma pojavilo
se izme|u 1906. i 1919. godine u izdava~koj ku}i Piper u Minhe
nu. Dela je prevela E. K. Rasin, {to je bio pseudonim Elizabet
Kerik, ~ija je sestra Lusi bila udata za Artura Melera van den
Bruka, prire|iva~a tog izdawa koji je 1925. godine izvr{io sa
moubistvo. Elizabet Kerik, alijas E. K. Rasin, rodila se 1886.
godine u estonskom gradu Pjarnu, studirala je u Tartuu filozo
fiju i istoriju kwi`evnosti, a umrla je, potpuno povu~ena, 1966.
godine, u osamdesetoj godini `ivota u Minhenu. Wen prevod u
Piperovom izdawu polo`io je temeq za recepciju Dostojevskog
16 Thomas Mann: Dostojewski --- mit Maen. In. Th. Mann, Essays, Bd. 6. Meine Zeit 19451955.
Herausgegeben, von Hermann Kurzke und Stephan Stachorski. Frankfurt am Main: S. Fischer
1997, S. 1432.
17 Up. Horst-Jrgen Gerigk: Rituale der Seele. Real itat als verwirklichte Innerlichkeit in der
erzhlenden Prosa des 19. Jahrhunderts, mit einem Ausblick auf den Hollywood-Film. In: Su
bjekt und Metaphysik. Konrad Cramer zu Ehren aus Anlass sein es 65. Geburtstags. Herausgege
210 ben von Jrgen Stolzenberg. Gttingen: Vandenhoeck & Ruprecht 2002, S.99118.
u nema~kom govornom podru~ju. Tek nakon smrti Elizabet Kerik
izdava~ je obelodanio wen pseudonim.18
U svojim se}awima na Marburg dvadesetih godina Hans-Ge
org Gadamer je napisao:

Crveni Piper-tomovi romana Dostojevskog plamteli su na

svakom pisa}em stolu.19

Kao {to znamo, na pisa}em stolu Martina Hajdegera u Marbur

gu stajale su slike Dostojevskog i Paskala. U svom predavawu o Ni
~eu iz 1940. godine, Martin Hajdeger je op{irno citirao komenta
re Dostojevskog povodom wegovog Govora o Pu{kinu.20 Da, Hajdeger
je u jednom pismu iz 1920. godine svojoj `eni priznao da mu je tek
sa Dostojevskim postalo istinski jasno da ve}ina qudi `ivi u
pukim odnosima li{eni zavi~aja, livada i poqa.21
Ali bilo je tako|e i negativnih sudova. Pre svega kod Zig
munda Frojda i Ser Galahada. U svom eseju pod nazivom Dosto
jevski i oceubistvo iz 1928. godine, Frojd pi{e:

Dostojevski je propustio priliku da postane u~iteq i oslo

bodilac qudi, on se pridru`io wihovim tamni~arima; kulturna
budu}nost ~ove~anstva mu ne}e biti previ{e zahvalna.22

Berta Ek{tajn-Diner, borbeno nastrojena dama iz Austrije,

ozna~ila je idealnog ~oveka Dostojevskog naprosto kao nesposob
nog za `ivot. Ona je 1925. godine pod pseudonimom Ser Galahad
primetila:

Dok mu nerve preplavquje otrov epilepsije, Dostojevski po

mra~enog uma pi{e Jevan|eqe o Sve~oveku, sa penom na ustima i
gr~em u mozgu.23
Takve ocene, me|utim, nisu mogle nimalo da naude op{tem odu
{evqewu koje je izazvao Dostojevski. Takve ocene su predstavqa
18 Up. Christoph Garstka: Arthur Moeller van den Bruck und die erste deutsche Gesamtausgabe
der Werke Dostojewskijs im Piper-Verlag 19061919. Frankfurt am Main: Peter Lang 1998 (=
Heidelberger Publikationen zur Slavistik. B. Literaturwissenschaftliche Reihe, Bd. 9).
19 Up. Gadamer-Lesebuch. ed. Jean Grondin. Tbingen: Mohr/Siebeck 1997 (= UTB; 1972), S. 4.
20 Up. Martin Heidegger: Nietzsche. Der europische Nihilismus. In: Heidegger, Gesamtausgabe,
II. Abteilung: Vorlesungen 19231944. Bd. 48. Frankfurt am Main: Klostermann 1989, S. 12.
Up. Hajdegerov citat iz Dostojevskog sa originalom: . . , op. cit, Bd. 26, S.
129130.
21 Up. Mein liebes Seelchen! Briefe Martin Heid eggers an sein e Frau Elfride 19151970. Hera
usgegeben und kommentiert von Gertrud Heidegger. Mnchen: Deutsche Verlags-Anstalt 2005,
S. 106.
22 Up.Sigmund Freud: Studienausgabe, ed. Alexander Mitscherlich u. a. 10 Bde. Frankfurt am Ma
in: S. Fischer 2000, Bd. 10, S. 271272.
23 Up.Sir Galahad: Idiotenfhrer durch die russische Literatur. Mnchen: Albert Langen 1925, S.
36. Posve}eno ki~mi sveta ovo upozorewe je autorka stavila na po~etak svoje kwige koja
va`i za otvoreno antirusku. 211
 le kuriozitet.24 Uzgred budi re~eno, pravi ~italac Dostojevskog
te{ko da }e ~itati ono {to se pi{e o Dostojevskom. Osim uko
liko se ne radi o biografiji.25 Anonimni ~italac Dostojevskog,
kome uop{te nije stalo do bele`ewa i objavqivawa svojih lite
rarnih utisaka i koji mo`da ~ak i ne deli te utiske sa bilo kim,
osim eventualno sa svojom devojkom, predstavqa istinski funda
ment za {irewe uticaja. Estetsko iskustvo koje `eli da ostane po
strani. A to zna~i: Dostojevski se sasvim lepo snalazi bez bilo
kakvih istra`ivawa o wemu, ali ne i bez dobrih prevoda.
Istra`ivawe o Dostojevskom stvara zaseban misaoni pro
stor koji jedva da komunicira sa nepreglednim mno{tvom ~ita
laca. Uzgred budi re~eno, u posledwih deset godina se {irom
sveta pojavilo ne{to vi{e od sedam hiqada ~lanaka i kwiga o
Dostojevskom.26 To je prava arena za u~ewake, od kojih ve}ina,
na`alost, moram to priznati, uop{te nema izvorni odnos prema
svojim primarnim predmetima, romanima Dostojevskog.
Nema~ka filologija posve}ena Dostojevskom nastala je tek
nakon 1945. godine, ukoreniv{i se tokom posledwih pedeset go
dina na katedri za slavistiku.27 Kao {to je malo~as pomenuto,
tu tako|e treba ubrojati i radove pravnika, teologa, filozofa,
lekara, kao i istori~ara medicine. Posebno treba izdvojiti te
meqan rad epileptologa Ditera Janca pod nazivom Zum Konflikt
von Kreativitt und Krankheit: Dostojewskijs Epilepsie.28
Uticaj Dostojevskog na pisce nema~kog govornog podru~ja je sa
svim druga pri~a. Herman Hese, [tefan Cvajg i Tomas Man su Do
stojevskom posvetili ~itave eseje. Pa ipak, Frank Tis je bio jedini
koji je o Dostojevskom napisao celu kwigu od 339 strana pod naslo
vom Real ismus am Rande der Transzendenz (1971)29. Me|utim, niko
od wih se nije bavio finesama koje se ti~u tehnike pripovedawa.
24 Nasuprot tome, jedan sasvim {armantan napad na Dostojesvkog nudi pozori{ni komad Idi
oti Karamazovi, koji su osmislila dva Amerikanca Kristofer Djureng i Albert Inau
rato. S tim u vezi up. Horst-Jrgen Gerigk: Die Brder Karamasow im Fadenkreuz der Parodie.
In: Gerigk, Die Russen in Amerika. Dostojewskij, Tostoj, Turgenjew und Tschechow in ihrer
Bedeutung fr die Literatur der USA. Hrtgenwald: Guido Pressler 1995, S. 230239.
25 Su{tinski je va`no pomenuti da su biografije centrirane u druga~ijem svetskom vreme
nu u odnosu na umetni~ka dela autora. Iako autorov `ivot pru`a razja{wewa toga ka
ko je on dospeo do svojih tema, ipak ne postoji direktan put koji bi vodio od psihologije
stvarala{tva do tuma~ewa dela. O obele`jima razli~itih svetskih vremena, u pogledu
na Dostojevskog, vd. Horst-Jrgen Gerigk: Das Russland-Bild in den fnf groen Romanen Do
stojewskijs. In: Zeitperspektiven. Studien zu Kultur und Gesellschaft, herausgegeben von Uta
Gerhardt. Wiesbaden und Stuttgart: Franz Steiner 2003, S. 4979.
26 Up. ve~ito Current Bibliography in: Dostoevsky Studies. The Journal of the Internation al
Dostoevsky Society. New Series, Vols. 211 (19982007), Attempto-Verlag, Dischingerweg 5,
D-72070 Tbingen.
27 Up.Horst-Jrgen Gerigk: Dostojewskij, der vertrackte Russe. Die Geschichte seiner Wirkung
im deutschen Sprachraum vom Fin de sicle bis heute. Tbingen: Attempto Verlag 2000.
28 Vd. Dostoevsky Studies, New Series, 10 (2006), S. 125140.
29 Up. Frank Thie: Dostojewski. Realismus am Rande der Transzendenz, Stuttgart: Seewald
212 1971.
[teta. Zanatske tajne o~ito nisu za javnost. Ali zato, gde god da po
gledate, vidite odu{evqewe. Hugo fon Hofmanstal je u jednom pre
davawu iz 1907. godine pod nazivom Der Dichter und diese Zeit izre-
kao ni{ta mawe nego himnu u kojoj je glorifikovao ~itawe:

Ali svima onima koji su ikada pro~itali stotinak stra

nica Dostojevskog, ili su pro`iveli lik Otilije iz Izbora po
srodnosti, ili pesmu [tefana Georgea ili Getea, svima wima ne
deluje nimalo ~udno kada im o ovom do`ivqaju govorim kao o re
ligioznom, mo`da jedinom religioz nom do`ivqaju koji im traj
no ostaje u svesti. Ali taj do`ivqaj je nerazlu~iv i neopisiv.30

^itawe kao pobo`nost, poezija kao op~iwenost. Alfred

Deblin je u svom eseju pod nazivom Es ist Zeit! iz 1917. godine pri
metio:

Ono {to su Tolstoj i Dostojevski napisali i ostavili za

sobom po mom ose}aju vi{estruko nadilazi celokupnu klasiku
ostalih naroda; po `estini i dubini ose}awa, po duhovnim pro
dorima i jednostavnosti predo~avawa, u to sam ve} godinama ube
|en, sa wima nije mogao da se nosi nijedan Nemac, nijedan Fran
cuz ili Englez, kao i nijedan Skandinavac u posledwih stotinu
godina.31

Pada u o~i da pohvala kolega ne stoji u vezi ni sa jednim od

re|enim umetni~kim pravcem ili politi~kim opredeqewem.
Franc Kafka je svom prijatequ Maksu Brodu, prema wegovom
svedo~ewu, ~itao glasno, van sebe od odu{evqewa po~etak pe
te glave Mladi}a Dostojevskog: paradoksalni plan junaka da se
bezuslovno obogati.32
Prema Ernstu Jingeru, Dostojevski je umeo da ispri~a ne{to
{to izaziva nemir: to je kao da kora~amo usred no}i po tu|oj ku-
}i, ne znaju}i da li }emo prona}i izlaz odatle, jer sve doga|a
je, ukqu~uju}i i slike zaslepquju}e jasno}e, posmatramo kao
kroz procep.33 Ovi citati u dovoqnoj meri ~ine o~iglednom raz
liku u pogledu li~nosti pisaca koji su iznosili stavove o Dosto
jevskom. Sasvim je drugo pitawe ono koje poku{ava da razmotri
uticaj Dostojevskog na kwi`evne prakse pisaca sa nema~kog go
vornog podru~ja. Uglavnom imamo posla samo sa srodnom temati
kom, ali ne i sa poetologijom.
30 Up. Hugo von Hofmannsthal: Ausgewhlte Werke in zwei Bnden. Herausgegeben von Rudolf
Hirsch. Frankfurt am Main: S. Fischer 1957, Bd. 2, S. 462.
31 Up.Alfred Dblin: Schriften zur Politik und Gesellschaft. Olten und Freiburg im Breisgau: Wal
ter-Verlag 1972, S. 28.
32 Up.Max Brod: ber Franz Kafka. Frankfurt am Main: Fischer Taschenbuch 1977, S. 344.
33 Up.Ernst Jnger: Das Abenteuerliche Herz. Zweite Fassung. Figuren und Capriccios. In: Jnger,
Werke, 18 Bde., Stuttgart: Klett-Cotta 1978f. Bd. 9, S. 241242. 213
 Tako je, recimo, Herman Hese napisao svog Demijana svesno
inspirisan Mladi}em Dostojevskog. Gerhart Hauptman gradi svoj
roman Budala u Hristu Emanuel Kvint ugledaju}i se nedvosmi
sleno na Idiot a Dostojevskog.34 Zli dusi Hajmita fon Doderera
ve} samim svojim naslovom otvoreno sugeri{u pore|ewe sa isto
imenim romanom Dostojevskog. Dok Afera Mauricijus Jakoba Va
sermana sa svojim prikazom kontroverznog sudskog procesa neiz
be`no podse}a na Bra}u Karamazove.
Mno{tvo aluzija, koje tek treba da budu sistematizovane,
dopu{ta nam da priznamo ~iwenicu da Dostojevski ve} vi{e od
sto godina pripada jezgru na{e kolektivne kwi`evne svesti. To
zna~i: sredi{we situacije iz pet velikih romana Dostojevskog
predstavqaju petrifikovani uticaj u smislu Ervina Kopena.35 U
mnogostrukim posredovawima one `ive kao tvrdo jezgro kwi`ev
ne svesti na{eg vremena, one su tu i za sve one koji poznaju Do
stojevskog samo iz druge ruke. Tako nas usamqenost ubice nakon
izvr{enog zlo~ina odmah podse}a na Raskoqnikova.
Ali dela Dostojevskog tako|e `ive i na sceni, filmu i te
leviziji, kao i u likovnim umetnostima i to ne samo unutar ne
ma~kog govornog podru~ja. Tu, bez ikakve sumwe, nemamo posla sa
mo sa {irokim poqem ve} sa naj{irim poqima.
Tako dolazim do kraja svog izlagawa. Ne zaboravimo da, upr
kos posrednom prisustvu majstora iz Rusije, temeq wegovog utica
ja ostaju wegovi tekstovi. Za nas Nemce nema~ki prevodi! I kao
{to smo se malo~as pozivali na prvo nema~ko izdawe celokupnih
dela koje je objavio Piper-Ferlag po~etkom XX veka, tako mo`emo
re}i da na mesto tog izdawa danas, na po~etku XXI veka, barem kad
je re~ o pet velikih romana, zahvaquju}i Egon Aman Ferlagu, do
lazi novo nema~ko izdawe: u prevodu Svetlane Gajer.

HORST-JIRGEN GERIK ro|en je 1937. godine u Berlinu. Od

1974. godine predaje rusku kwi`evnost i op{tu nauku o kwi`evno
sti na Univerzitetu u Hajdelbergu. Izme|u 1998. i 2004. godine bio je
predsednik Me|unarodnog dru{tva Dostojevskog. Godine 2008. postaje
dopisni ~lan Akademije nauka u Getingenu. Wegove oblasti intere
sovawa se kre}u od ruske, ameri~ke i nema~ke kwi`evnosti, preko
holivudskog filma, sve do istorije estetike od Kanta do Hajdegera.
Studirao je slavistiku, filozofiju i anglistiku/amerikanistiku,
uglavnom u Hajdelbergu. Ovde je doktorirao kod Dimitrija ^i`ev
skog 1964. godine sa tezom Versuch ber Dostoevskijs Jngling, a ha

34 Up.Horst-Jrgen Gerigk: Gerhart Hauptmanns Der Narr in Christo Emanuel Quint und Do
stojewskijs Idiot. Notizen zu einem poetologischen Vergleich. In: New Zeal and Slavonic Jour
nal, 37 (2003), S. 2328.
35 Up.Erwin Koppen: Hat die Vergleichende Literaturwissenschaft eine eigene Theor ie? In: Horst
Rdiger (Hrsg.), Zur Theorie der Vergleichenden Literaturwissenschaft. Berlin und New York:
214 de Gruyter 1971, S. 5354.
bilitirao je 1971. godine sa tezom Entwurf einer Theorie des litera
rischen Gebildes na novom filolo{kom fakultetu za oblast ruska
kwi`evnost i op{ta nauka o kwi`evnosti. Prethodno je, izme|u
1966. i 1968. godine bio stipendista nema~ke nau~ne zajednice.
Filip Grbi}

215
 AKTIVNOSTI UKPS
MAJ SEPTEMBAR 2015.

Maj Dodeqena je Nagrada Branko Jeli} za 2015. godinu.

@iri ove nagrade, koju, povodom Molijerovih dana, za najboqi
prevod sa francuskog jezika dodequju Francuski kulturni cen
tar, UKPS i Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a, u sa
stavu dr Jelena Novakovi}, Aleksandra Grubor i @ivojin Kara-
Pe{i}, ove godine nagradu u kategoriji zreli doprinosi dode
lio je Oliveri Petroni} za prevod romana Do vi|ewa tamo gore
Pjera Lemetra, u izdawu ^arobne kwige iz Beograda, dok je u
kategoriji prva ogledawa nagradu poneo Sreten Stojanovi} za
prevod kwige Studije o Galileju Aleksandra Koirea, objavqe
noj u Izdava~koj kwi`arnici Zorana Stojanovi}a iz Sremskih
Karlovaca. @iri je ove godine pohvalio Vladimira D. Jankovi-
}a za prevod romana Praznik u komi Frederika Begbedea u izda
wu Booke iz Beog rada.

28. 31. maj Odr`ani su jubilarni 40. Me|unarodni beo

gradski prevodila~ki susreti. Na ovogodi{wim susretima, pod
jedinstvenom temom Kwi`evni prevodioci pred izazovima dana
{weg sveta, pod sloganom Ploviti i prevoditi se mora, u~e
stvovalo je trideset ~etvoro gostiju iz Bosne i Hercegovine, Bu
garske, Velike Britanije, Italije, Ma|arske, Makedonije, Ne
ma~ke, Poqske, Rusije, Slovenije, Srbije, Ukrajine i Francuske.
Pisac-gost bila je Vida Ogwenovi}. Prevodioci wenih dela iz
raznih zemaqa imali su priliku da se susretnu s wom i da razme
ne iskustva izme|u sebe. ^etrdeseta godi{wica Susreta obele
`ena je na okruglom stolu pod nazivom Susreti pre ~etrdeset
godina, susreti ~etrdeset godina kasnije, gde su gosti i ~lanovi
Udru`ewa imali priliku da se podsete Susreta kojima su prisu
stvovali u posledwe ~etiri decenije. O savremenim problemi
ma kwi`evnog prevodila{tva govorilo se drugog dana Susreta, u
216 okviru okruglog stola pod nazivom Kwi`evni prevodioci u po
divqaloj produkciji, a ovogodi{we okupqawe zavr{eno je raz
govorom o budu}nosti prevodila~ke profesije, kao i o jednoj od
mogu}ih perspektiva kwige uop{te o elektronskom izdava{tvu
i autorskim pravima za informativnim okruglim stolom pod
nazivom Budu}nost je stigla.
Vesna Stamenkovi}

217
 ALEKSANDAR @IVKOVI] (Nirnberg, 1988) diplomirao je i
zavr{io master studije na Filolo{kom fakultetu u Beog radu na
Katedri za nema~ki jezik i kwi`evnost. Radio je kao prevodilac-
saradnik za izdava~ku ku}u Klett. Objavqivao je prevode u nau~nim
~asopisima Sveske (Pan~evo) i Koraci (Kragujevac). Od apri
la 2014. saradnik je magazina Politikin zabavnik, gde objavquje
prevode i tekstove. Radi kao profesor nema~kog jezika u Beogradu.

ALEKSANDRA BAJAZETOV (1969), prevodi prozu i esejistiku s

nema~kog i engleskog. Dobitnica je nagrade Milo{ \uri} za pre
vod dela Alaid e Asman Rad na nacionalnom pam}ewu (2002). Va`ni
ji prevodi: Hana Arent, Izvori totalitarizma III; Helmut Dubil,
Niko nije oslobo|en istorije; Alaida Asman, Rad na nacion alnom
pam}ewu; Dejvid Kristal, Smrt jezika; F. D. [lajermaher, O raz
li~itim metodima prevo|ewa; Inka Paraj, Krotiteqka senki;
Nil Grifits, Patrqak; Tawa Petrovi}, Yuropa (na nema~ki); Ar
no [mit (u pripremi), Levijatan. Raseqenici. Jezerski pejza` s
Pokahontas.

ALEN BE[I] (1975, Biha}, Bosna i Hercegovina), diplomirao

je na Odseku za srpsku kwi`evnost i jezik Filozofskog fakulteta
u Novom Sadu.
Objavio je ~etiri kwige poezije: U filigranu rez (Kwi`ev
na omladina Srbije, Beograd, 1999), Na~in dima (NB Stefan Pr
voven~ani, Kraqevo, 2004), Golo srce (NB Stefan Prvoven~ani,
Kraqevo, 2012) i Hronika sitnica: izabrane pjesme (JU Ratkovi}
eve ve~eri poezije, Bijelo Poqe), kao i dve kwige izabranih kwi
`evnih kritika i eseja: Lavirinti ~itawa (Agora, Zrewanin,
2006) i Neponovqivi obrazac (Slu`beni glasnik, Beog rad, 2012).
Preveo je sa engleskog jezika kwige Xin Ris, Xamejke Kinkejd,
Eni Pru, Xona Faulsa, Xona Ralstona Sola, Brusa ^etvina, Dere
ka Volkota... Za prevod romana Lepotica Xojs Kerol Outs (Agora,
2010) dobio je Nagradu Dru{tva kwi`evnika Vojvodine za prevod
godine (2011), a za Golo srce nagrade Branko Miqkovi} i Risto
218 Ratkovi} (2013).
 Pesme su mu prevo|ene na nema~ki, engleski, francuski, ruski
i makedonski jezik. ^lan je Srpskog kwi`evnog dru{tva i Udru`e
wa kwi`evnih prevodilaca Srbije. Od 2007. godine radi kao ured
nik ~asopisa za kwi`evnost i teoriju Poqa, a od 2012. i kao ured
nik izdava~ke delatnosti Kulturnog centra Novog Sada.
@ivi u Novom Sadu.

ARIJANA BO@OVI] diplomirala je na beogradskom Odse

ku za anglistiku. Prevela je romane X. M. Kucija, Ijana Makjuan
a,
Forda Medoksa Forda, Penelopi Ficxerald, Xona Banvila i Xenet
Vinterson; pri~e Tomasa de Kvinsija i Lidije Dejvis; pesme V. H.
Odena, Adrijen Ri~ i V. G. Zebalda; eseje Tonija Xata, X. M. Kucija
i Dejvida Fostera Volasa. Za prevode dva romana Ijana Makjuan a,
Iskupqewe i Subota, dobila nagrade Milo{ \uri} 2003. i Mi
hailo \or|evi} 2007.

BOJANA KOVA^EVI] PETROVI] (Zrewanin, 1971), hispa

nista, asistent na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u
Novom Sadu i doktorand-saradnik Filolo{kog fakulteta u Beog ra
du. Bavi se istra`ivawima iz savremene hispanoameri~ke kwi`ev
nosti, hispanske drame, primewene traduktologije i metodike nasta
ve kwi`evnosti. Prevela je, pored ostalog, dela Karlosa Fuentesa,
Marija Vargasa Qose, Ernesta Sabata, Eduarda Mendose, Soe Valdes
i priredila dvotomnu Antologiju hispanoam
eri~ke pri~e HH(I) ve
ka Ve~ita smrt od qubavi ja~a. ^lan je UKPS od 2011. godine.

DEJAN ACOVI], klasi~ni filolog, bibliotekar, kwi`evni

prevodilac, ~lan UKPS. Prevodi sa gr~kog i latinskog, engleskog
i francuskog jezika. Poqa interesovawa: izvori za anti~ku i sred
wovekovnu istoriju, putopis, klasi~na anti~ka i sredwovekovna
kwi`evnost, engleska, francuska i savremena gr~ka kwi`evnost.

\URA MIO^INOVI] (1979), diplomirao na Filolo{kom fa

kultetu Univerziteta u Beogradu, na Grupi za rumunski jezik i kwi
`evnost 2004. Nakon toga, 2006, zavr{ava master studije iz isto
rijskog i savremenog rumunskog jezika na Filolo{kom fakultetu
Zapadnog univerziteta u Temi{varu, u Rumuniji, s temom Stilske
i jezi~ke osobine dela Jona Luke Kara|alea u svetlosti prevodi
la~kih problema. Od 2002. prevodi s rumunskog na srpski. Najpre
na fakultetu, a potom i za Kwi`evnu op{tinu Vr{ac i kwi`ev
ni ~asopis Kovine. U ediciji KOV-a Nesanica objavquje prevod
kwige E`ena Joneska Groteskni i tragi~ni `ivot Viktora Igoa
(2006), potom Izgubqeno pismo Jona Luke Kara|alea (2008), O bole
stima filozofa. Sior an Marte Petreu (2008), Jonesko u o~evoj ze
mqi Marte Petreu (2011). U Kovinama objavquje i brojne prevode
kra}ih tekstova vi{e i mawe poznatih rumunskih pisaca E`ena
Joneska, Katalina Gombo{a, Nikolaja [tajnharta, Marina Sore
skua, Jona Luke Kara|alea, Gabrijele Georgi{or. Prevodi i sa en 219
 gleskog (David Garnett,Lady into Fox, roman,~eka se objavqivawe).
@ivi i radi u Beogradu.

GORAN MARI], ro|en 1964. godine u Bugojnu, u BiH. Prevo

di poeziju i prozu sa engleskog i na engleski jezik. Od 1994. godi
ne `ivi u Kanadi, gde je objavqivao prevode u kwi`evnom ~aospisu
The Malahat Review.

IGOR MAROJEVI] ro|en je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je srp

ski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beog radu. Pro
zni je i dramski pisac, esejista i prevodilac sa {panskog i kata
lonskog jezika.
Prvi je prevodilac kultnog ~ileanskog autora Roberta Bolawa
na neki od ju`noslovenskih jezika (prevodio~ev izbor Bolawovih
pri~a Isprave za ples, Svetovi 2002, romani Udaqena zvezda, Sve
tovi 2004, ^ile no}u, Laguna 2008. i 2666, Laguna 2011). U wegove
zna~ajnije prevode sa {panskog jezika spadaju i romani Zatvoreno
poqe Maksa Auba, Laguna 2010. i Slepi suncokreti Alberta Men
desa, Svetovi 2005. i zbirka pri~a Samoub istva za primer Enrikea
Vila Matasa, Alexandria Press 2004. a u prevode sa katalonskog Sivi
dnevnik \osepa Pla, Alexandria Press 2005, kwiga pri~a Svet naj
boqi od svih Kima Monzoa, Laguna 2008. i roman Ulica kamelija
Merse Rudurede, Laguna 2009.
Objavio je novelu Obmana Boga (1997), romane Dvadeset i ~eti
ri zida (1998), @ega (2004, Nagrada Stevan Pe{i} i Nagrada Fon
da Borislav Peki}), [nit (2007), Parter (2009) i Maj~ina ru
ka (2011), zbirke pri~a Traga~i (2001) i Mediterani (2006) i kwigu
eseja Kroz glavu (2012, Nagrada Desimir To{i}). Izvo|ene su we
gove drame Nomadi (2004), koju je napisao na {panskom, i Bar sam
svoj ~ovek (2009), Tvr|ava Evropa (2008) autorski prevod komada
Nomadi na srpski i Radovan 2013. (2013), predstava po motivima
wegove istoimene drame. Po wegovom prvom romanu Dvadeset ~eti
ri zida (2003) igrana je istoimena predstava. Wegova dela, odlomci
iz romana, pri~e i eseji prevedeni su na 15 jezika.
^lan je Srpskog i Katalonskog PEN centra. @ivi u Zemunu.

IVANA MAKSI] ro|ena je 1984. u Kragujevcu. Osnovne i ma

ster studije iz engleske kwi`evnosti i jezika zavr{ila na Filo
zofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavila je poemu O telo tvori
me (Matica srpska, 2011). Sa engleskog jezika prevodila je poetske
i prozne tekstove nekoliko desetina autora (Bob Kaufman, Edri
jen Ri~, En Sekston, Trejsi Grinel, Robert Krili, Hilda Morli, Ej
mi King, Edmund Berigen, Levi Lehto, Noel Kokot, Dejvid Mi~el,
Harold Pinter, Xastin Marks, Xudi Gran i mnogi drugi), eseje kao
i stru~ne tekstove : Les Marej, Robert Dankan, Deniz Levertov; sa
ra|ivala je sa velikim brojem kwi`evnih ~asopisa (Poqa, Agon,
Koraci, Severni bunker, Gradina, Ulaznica, Kwi`evni magazin).
220 Priredila je nekoliko temata o ameri~koj savremenoj poeziji (te
mat o pesni~koj {koli Blekmauntin i wenim predstavnicima; te
mat o Edvardu Estlinu Kamingzu) i u~estvovala kao prevodilac u
prire|ivawu antologija i zbornika pesni{tva u zemqi i region u
(Wujor{ka poezija 21. veka, Peti talas, Ni{, 2011; Urezi, Naklada
Druga pri~a, Zagreb, 2010). Weni prevodi poezije i proze na engle
ski jezik predstavqeni su na nekoliko internacionalnih festiva
la i u publikacijama: u Sloveniji, Rumuniji, Italiji.

JELENA MANDI] ro|ena je 1986. Diplomirala je na Odseku za

anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (kwi`evno usme
rewe). Zavr{ila je master studije iz engleskog jezika i kwi`ev
nosti na Filolo{kom fakultetu u Beog radu. Trenutno je na tre}oj
godini doktorskih studija jezika i kwi`evnosti na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu. Pi{e poeziju i kratku prozu.

JELENA VITEZOVI] (1984), diplomirala je italijanski je

zik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde je od
branila i master rad na temu Pet pesnikiwa petrarkizma. Pre
vodi sa italijanskog, engleskog, latinskog i francuskog, kao i na
italijanski i engleski. Prevodila je eseje Umberta Eka i Xona Sa
derlenda, pri~e Morisa Leblana, Xona Irvinga i Vilkija Kolinsa,
kao i Istoriju Engleske Xejn Ostin. Aktivno se bavi prevo|ewem
nau~nih radova, kako iz kwi`evne teorije, tako i iz drugih huma
nisti~kih oblasti.

MARIJA POPIN ]ORI], ro|ena 1964, prevodi prvenstveno

sa norve{kog jezika. ^lan Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Sr
bije, kao i Udru`ewa nau~nih i stru~nih prevodilaca Srbije. Od
1996. godine je sudski prevodilac za norve{ki jezik. Najva`niji
prevodi: Henrik Angel, Sinovi crnih gora, BMG, 2001, Nina Karin
Monsen, ^ovek koji voli. Osoba i etika, Izdava~ka kwi`arnica
Zorana Stojanovi}a, 2006, Ivo de Figueiredo, Henrik Ibzen. ^ovek,
2008, kao i Ivo de Figueiredo, Henrik Ibzen. Maska, 2011, obe u iz
dawu Izdava~ke kwi`arnice Zorana Stojanovi}a, i Gabi Glajhman,
Eliksir besmrtnosti, Sezam Book, 2014.

MILA GAVRILOVI] (1980), diplomirala je na Filolo{kom

fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za poqski jezik i
kwi`evnost.
Od 2001. godine objavquje prevode dela mladih poqskih pro
zaista i pesnika Adama Videmana, Tadeu{a Pjura, Dareka Foksa,
Eve Zonenberg, K{i{tofa Siv~ika, Ma}eja Meleckog i dr. u ~aso
pisima u Srbiji i regionu. Prevela je zbirku pri~a Nata{e Gerke
Sve pa{tete sveta (Plato, 2002) i zbirku pri~a-reporta`a Margo
Rejmer Bukure{t. Pra{ina i krv (Levo krilo, 2015).
Sa poqskog i engleskog prevodi kwige i ~asopise za decu, ali i
druge radove iz oblasti humanistike.
@ivi u Beogradu. 221
 MILICA MARAVI], ro|ena je 1993. Studira arhitekturu na
Beog radskom univerzitetu. Pri~a Xona ^ivera ^edna Klarisa, koju
Mostovi donose u ovom broju, wen je prvi prevod.

MILICA MARKI] (1966, Beograd), prevodi kwi`evnost sa

poqskog jezika. Diplomirala je na Katedri za polonistiku Filo
lo{kog fakulteta u Beogradu 1991. godine. Radila u izdava~kim ku-
}ama Nolit i Clio.
Prevodi poqsku prozu, poeziju i esejistiku.
Najzna~ajniji prevodi: Dnevna ku}a no}na ku}a Olge Tokar~uk;
U pustiwi i pra{umi Henrika Sjenkjevi~a; Qubav i odgovornost
Karola Vojtile; Na putu za Babadag And`eja Stasjuka; Beguni Olge
Tokar~uk; Pornografija Vitolda Gombrovi~a.

MIROSLAV B. MITROVI] (1948, Beog rad), diplomirani ara

bista. U srpskim listovima i periodici, kao i u listovima biv{ih
jugoslovenskih republika objavio je veliki broj prevoda dela iz
klasi~ne i savremene arapske kwi`evnosti.
Sa arapskog je preveo kwigu Pri~e iz na{eg kvarta Nagiba
Mahfuza (Samizdat B 92, 2008), autor je separata Izbor iz savre
mene sirijske kwi`evnosti za decu (1989), ^arolije izdanaka pu
stiwe (arapska kratka pri~a, 2013), Zapisi sa obala Nila (egi
patska kratka pri~a, 2014). Zastupqen sa prevodima u antologijama
^arobni vrt (antologija svetske umetni~ke bajke, 1999) i Tawir
pun re~i (majstori savremene svetske pri~e, 2012).

MIROSLAVA SMIQANI] SPASI], prevodilac iz Beograda.

Uz neke prozne naslove, prvenstveno zainteresovana za humanisti
ku (Istorija jevrejskog naroda, @ena i mo} kroz istoriju, Poslovna
etika, Kako preurediti savremeni svet, Zatvarawe ameri~kog uma,
Porok savr{enosti, Srpski sanovnik). Dugogodi{wi organizator
me|unarodne delatnosti UKPS i urednik Prevodila~kog salona.

NIKOLA @IVANOVI] (1979) prevodi poeziju sa engleskog.

Zavr{io je op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti. Objavio je
kwigepesama Astapovo(2009) iCarmina Galli(2014).

SNE@ANA \UKANOVI] ro|ena je 1964. godine u Beogradu.

Diplomirala je na Katedri za polonistiku Filolo{kog fakulte
ta u Beogradu. Od 1994. godine radi kao stalni sudski prevodilac
za poqski jezik, a od 2003. profesionalno se bavi lekturom. Kao
kwi`evni prevodilac debitovala je 2012. godine u ~asopisu Mo
stovi. U me|uvremenu prevela je s poqskog Xepni atlas `ena Sil
vije Hutwik (B&S/Plato 2013), za koji je autorka dobila Nagradu
Politikin paso{ za 2008. godinu i Pansion Pjotra Paziwskog
(Akademska kwiga 2013), za koji je autor dobio nagradu Politikin
paso{ za 2009. godinu i Nagradu Evropske unije za kwi`evnost za
222 2012. godinu.
 FILIP GRBI] ro|en je 1984. godine u Beogradu. Diplomirao
filozofiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Radi kao bibliotekar u Ugostiteqsko-turisti~koj {koli u Beogra
du. Prevodi sa ruskog, engleskog i nema~kog jezika.

223
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

82

MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost

/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970)- . - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm

Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583