Bitan nedostatak razmotrenih teorija je njihova globalnost Koja se oslanja na proizvoljno prihvaéene premise. Prevreme no — pre opsimog konkretnog iniavanja literature i umel- nosti — svi umetnidki proces) progiaiavaju se za makoyne i podleku objagnjavanju na osnovs principa semiotike, Takav 23 Hdjuéak njje uslovljen poznatom sveukupnoséu sinjenica, nego, uu nage vrame, rasprostranjenim sznakovaim fetiiemome, 8 ko jim je, delimigno, povezana toinja da se u semiotic vidi savre- mena gnoseologija. Pokuiaji pretvaranja semiotike u opitu teo- rij spoznaje, sa dlijalektisko materijalistigkog stanovista, neis- pravni su. Nema sumnje da se ta stremljenja, na izvestan na in, javijaju i na anakovnim koncepieajama literature umetnost x + + Tako je resenje mnogih vaénih problema semiotike umetnosti os uvek w buducnosti, Jel) se podvuci da iewavanje znakovnih Pojava, njthove korelacije sa radliitim oblicima stikovnog odra- Zavanja stvarnosti, suitinsko je ne samo za duboko shvatanje specifike umetnosti, raznolikosti i protivreénosti njenog istorj- skog razvoja, nego I za razjainjivanje th Sirokih vera, mnogo- broinih stkoba koji postoje izmedu umetnigke kulture i drugih form Ijudske stvaraladke delatnosti. Bas zato pozitivna razrada Problema semiotike umetnosti u svetin marksisti&ko-lenjinistitke metodologie zahteva zatno vou palnju istrafivaéa nego ito je to bilo do sada, 1) Ch Fira, Caltestad Papers, Combis, 140. vol 2p 2 tice Ch. Morsis, Signs, Languogo and Bebaviur, Now York 19 m1 Phe Journal of Unie Senco: © Ch, Mor, Rebate apd Tory of sion, seen ABLES PEE th 6 tag, © Disko amcor i Jota, ne droga, pan, pre. Mors See LR Merle’ SLADE tb ie sta Kc Rat On Seis Att, she Jor of Ar and et A gh. Moris, Sigctinton and SigniGcace, Combrlgs, Masichasets, 16 10 Jn Mulatorty, Stic ety, Probate 1 Iida (euriy mo}. — a 12. A, Soop, aon emma, Cone mana”, M. 168 exp, S40 1M. Jan Mutaroray, Stade x elt, tr, 3 17.10. A; Aorvan, Crpyepa sysoweramior rox, ,Mexqcerm, M1 18, Mem, se, 25 21 oem, at, 28, 2S, Camis Ap Bony Ma, A, Zorodton to a Phony > Eu Rw inca Sisal a ta * Lopa = ciak (im. prev) Sa ruskog preveli: Gordana Stojkovie Badnjarevis “Aleksandar Badnfarewé antonen arto (antonin artaud) O SAMOUBISTVU so jon abd tg tren x hore nig cette atin de ee ures racers ec SME et ls ae eet a la Ss Se gee SeCoeNbcchae alge teeta ert al STaD IMIR, SPB Toh bath ona ee 7 jon, tone Bl nto da se rio, oe da th se paces le nis he de he ca et 5 ae eae Sei Bt Mine natin See SP ect a ace, ee aa pt te eee Rar Shite Wl’ Sabu oe ilovben Rout te IOP Rass the (ern peak ou it Sa Sek Rt ae Boe ea Se neg ee a ae ea Saf ir ate tad cree a ole, Menge ah Sone ee aan, Wh ae ae ath Tok Se ea ae hte Bi Ate SR Bie mare ee ey Rebs ates a MANS PRRe, Piao a ee eee Een hele a Bee taka bate Ba SERORG MAPS a Wome daca en Se fo da em pee i tr Ze j cil ae a alt Barat Sen ee Bhi gt cal hin a oe are Sl Se a Bata Tig ieatagay oes e Se eet ee a aca pada got, oreo dn cat a a RS IEE a ce Smeg AE SPS mate mins Ra WO ang “G tom éasu_moguée je da se rastogi moje bide, ali ako ae ee se la fe ccc SEIS eet SEE Rais ha fr OE ao punta ie oy yee rasan a ata wee aaa SLSR LSM A ncaa OE oa a 2 He ama, opt pene, Bog, ko mele, a a se BT aE Le, a St wank Falck meine a rie cbr ‘ivi’ pra ponent, ogo near mops ary ns pen oan eta, Oe emt He'd ‘Smee Bin mans oy ha a Sari SSe Wall Bn oy ay Tre mcr cave ose) ol, ep sam da ox pi ar, sp, be SS ee ss Sida povereoet sudo ore ison th boop) erke more dle bo Je me eo ra, rove sue more ora nding ie ea 2 eee eg ae He petiade Ricitiay Ughte Ma ota Ee En nits elo? ah Wl se dn "yh de ao nissan gusty a Seat Sp oS ct td saeeine earch oe eee ears Se Se es aes cme ee Sete Hee ie Bieta Wiech Baas SE ra § francuskog preveo Jovica Aéin, iz: A. Artaud, LOmbiic : des Limbes, Gallimard, Pariz, 1971. n