BalkanDownload.

org

1
 Umbero Eco
OSTRVO DANA PREANJEG

2
 UMBERTO ECO

OSTRVO DANA
PREANJEG

3
 Naslov originala
Umberto Eco
Lisola del giorno prima
1994 R.C.S. Libri & Grandi Opere S.p.A. Milan

4
 Is the Pacifique Sea my Home?
John Donne, Hymne to God my God

to to ini, bezumnie?
Komu zbori tvoje jade?
alu okrutnom, ah, bednie,
umi nemoj, vetru ih dade?
Mrtvo drvo, hladna stina,
glusi vetri ne govore,
samo vali iz puina
apat alu na odgovore.

Giovan Battista Marino, "Eco", La Lira, XIX

5
6
 1
Daphne

I premda se unienjem svojim ponosim, a budui na tu privilegi-

ju osuen, bezmalo da se naslaujem mrskim mi spasenjem: ja sam,
verujem, koliko daleko seanje ljudsko see, jedino bie od nae vrste
to brodolom na posve pustom brodu doivelo je.

Upravo tako, s nepokolebljivom razbokorenou, Roberto de la

Grive, na svu priliku negde izmeu jula i avgusta, leta Gospodnjeg
1643.
Koliko li je dana lutao na talasima, privezan za dasku, danju licem
nadole kako ga sunce ne bi oslepelo, vrata neprirodno iskrenutog kako
se ne bi nagutao vode, spren od morske soli, zasigurno u bunilu?
Pisma o tome nita ne kazuju, te bi se dalo pomisliti i na itavu ve-
nost, ali bie da nije trajalo due od dva dana, jer inae ne bi preiveo
plameni Febov korba (kako slikovito jadikuje) on, tako nejak
kakvim se opisuje, nona ptica po prirodi.
Ne bee u stanju da vodi rauna o vremenu, ali verujem da se mo-
re smirilo odmah po olujini koja ga je zbacila sa palube Amarillija, i
taj nazovi splav kojeg mu je mornar izabrao po meri vodio ga je, pre-
pustivi se pasatima koji su ga gurali po krotkoj puini, u ono doba
godine kad juno od ekvatora vlada nadasve umerena zima, tek neko-
liko milja, sve dok ga struje ne nanee u zaliv.
Bila je no, zasnio je i nije primetio da se pribliava brodu sve
dok daska, uz trzaj, ne udari o pramac Daphne.
I tek to pod svetlom utapa opazi da pluta podno kosnika,
nadomak prednjeg katela s kojeg su, nedaleko od sidrenog lanca, visi-
le lestve od konopca (lestve jakovljice, kako bi rekao otac Caspar!),
sva mu se snaga na tren povrati. Bie sled mone sile oajanja: zbrajao
7
se ima li jo daha da se vikom oglasi (ali mu je sasueno grlo gorelo)
ili da se oslobodi uadi to su ga zasecala modrim brazdama, te da
pokua da se uzvere. Verujem da se u takvim trenucima samrtnik pre-
mee u Herakla koji u kolevci zmije davi. Roberto turo belei ovaj
dogaaj, no ipak treba prihvatiti pomisao da se, ako ve bee kod
prednjeg katela, tih lestvica nekako i domogao. Moda se verao malo-
pomalo, iscrpljen svakim zamahom, potom preturio preko balustrade,
otpuzao izmeu uadi, zatekao otvorena vrata katela... I bie da ga je
sm instinkt naveo da u mraku napipa ono bure do ijeg se ruba bio
pridigao i tu pronaao olju sapetu tankim lancem. I pio je koliko je
god mogao, sruivi se potom namiren, moda u pravom smislu te
rei, jer u vodi zasigurno bee tuta i tma onih brodolomnih insekata,
da ga je u isto vreme i nahraniti i napojiti mogla.
Reklo bi se da je prespavao dvadeset etiri sata, raun je prikladan
ukoliko se probudio za noi, mada kao preporoen. Dakle, no bee
iznova, a ne jo uvek.
On je mislio da je no jo uvek, jer bi ga u protivnom, nakon i-
tavog jednog dana, neko dosad bez sumnje ve morao pronai. Prodi-
rui sa palube, meseevi zraci su obasjavali to mesto za koje se dalo
poverovati da je brodska kuhinjica, sa bakraem obeenim povrh
ognjita.
Prostorija je imala dvoja vrata, jedna spram kosnika, druga ka pa-
lubi. I na tim drugim se pomoli, prepoznajui kao usred bela dana u-
redno sloene pripone, ekrk, jarbole sa skupljenim jedriljem, mali
broj topova na bokovima, i obrise zadnjeg katela. Zatropotao je, ali se
iva dua ne oglasi. Priao je ogradi i pravo pred sobom, na oko milju
udaljenosti, ugledao obrise Ostrva, s palmama na obali koje su podr-
htavale od milovanja lahora.
Kopno se otelovilo u vidu uvalice opervaene peskom to se bela-
sao u bledunjavoj tmini, ali, kako se to slui svakojemu brodolomniku,
Roberto ne bee kadar razluiti je li to ostrvo, ili kontinent.
Oteturao se do suprotnog boka i razabrao ali ovoga puta dale-
ko, gotovo na samoj ivici obzorja vrhove nekih drugih obrisa, koji
su se takoe zavravali sa dva rta. I nieg drugog do mora, te bi se
naizgled dalo poverovati da je brod pristao u kakvo sidrite do kojeg je
prispeo plovei irokim kanalom to razdvaja dva kopna. Roberto za-
kljui da, ukoliko to nisu dva ostrva, zasigurno jeste jedno koje gleda
put kakvog golemog kopna. Ne verujem da je uzimao u razmatranje i
druge pretpostavke, budui da nikada nije ni slutio tako prostrane zali-
ve koji ostavljaju utisak, na onoga ko se u njima zadesi, da se spram
dva kopna blizanca nalazi. Te tako, blagodarei neznanju o bezmernim
kontinentima, pogodi u samo sredite mete.

8
 Divno zbitije za jednog brodolomnika: s nogama na vrstom i
kopnom na dohvat ruke. Ali Roberto nije znao da pliva, ubrzo e
otkriti da na lai nema niti jedne alupe, a struja je, u meuvremenu,
odnela dasku na kojoj je bio stigao. Usled ega se olakanju to je ute-
kao smrti, pridrui prestravljenost od te trostruke usamljenosti: od mo-
ra, od nedalekog Ostrva i od broda. Ehej, na palubu, sigurno je poku-
ao da doziva, na svim jezicima koje zna, otkrivajui svoju onemoa-
lost i iznurenost. Muk. Kao da na brodu svi behu pomrli. I nikada se
nije on, bezmerno sklon poreenjima tako precizno izrazio. Ili
bezmalo nikada ali upravo bih o ovom bezmalo hteo da kazujem, a
ne znam otkuda da ponem.
Uostalom, ve sam poeo. Jedan ovek izmoden tumara okea-
nom i milostive ga vode bacaju na neki naizgled pust brod. Pust kao
da ga je posada maloas napustila, jer Roberto se na jedvite jade vraa
u kuhinju gde pronalazi svetiljku i ognjilo, kao da ih je kuvar tu odlo-
io pre no to je otiao na poinak. Ali ukraj ognjita, gle, dva leaja
jedan povrh drugog, prazni. Roberto pali svetiljku, obazire se oko se-
be, i pronalazi veliku koliinu hrane: suenu ribu, i dvopek, tek gdeto
plaviast od vlage, dovoljno je da ga samo malo istrue noem. Riba
preslana, ali vode koliko ti drago.
Bie da se hitro povratio iz mrtvih, ili je bio u punoj snazi kad o
tome pie, tek raspreda, nairoko i nadugako visokoparnim izra-
zom o slastima svoga pira, nikada Olimp ne videe takovijeh gozbi,
blagorodne ambrozije za me iz najdubljeg mora, udovite kome smrt
sada je ivot... Ali, ovo su stvari o kojima Roberto pie Gospi srca
svoga:

Sunace seni moje, svetlosti noi mojih,

zato me nebesa ne zgromie u buri onoj koju tako okrutno podi-
gla behu? Nato od mora ugrabit ovo poudno telo moje, da potom u
krtoj, sve vie zlosrenoj samoti toj, jezoviti brodolom dua moja
doivi?
Moe biti da Vi, ako me samilosna nebesa spasom ne daruju, pro-
itati nikada neete ovo pismo koje vam sad piem, i poput iskre
kakve ueen svetlou ovih mora, ja ugasnuu pred oima vaim,
kano Selena to, previe avaj naslaujui se svetlou Sunca svoga,
postepence kako put svoj putuje s one strane krajnjega luka nae pla-
nete, liena spasonosnih zraka zvezde svoje svevinje, isprva utanji se
do oblija srpastog koje ivot joj preseca, a potom, sve blea i blea
uljanica, sasma se raspline u bezmernom onom modrom okrilju gde
dovitljiva priroda tajanstva svojih uobliava kolajne viteke i zagonet-
ne embleme. Prikraen za pogled va, slep sam jer me ne vidite, nem
jer mi ne zborite, zaboravljen jer me zaboravu preputate.
9
 Samo sam iva, maglovita prikaza, gorua sen i plamen pomrae-
ni, koju bi um moj, svejednako uoblien u ovoj oprenoj borbi suprot-
nosti, eleo vaem predoiti. Spaavajui ivot u ovoj kuli drvenjai, u
ovoj ustalasanoj tamnici, suanj mora koje od mora me brani, nebe-
skom milou kanjen, skriven u utrobi sarkofaga ovog svim zvezda-
ma izloenog, u ovoj katakombi zranoj, u ovoj tamnici nesavladivoj
to sa svijeh strana izlaz mi nudi, ja nadu gubim da videt u vas ikad.
Gospo, piem vam kao da vas darujem, ah, nedostojnog li tova-
nja, uvelom ruom oajanja mojega. I premda se unienjem svojim
ponosim, a budui na tu privilegiju osuen, bezmalo da se naslaujem
mrskim mi spasenjem: ja sam, verujem, koliko daleko seanje ljudsko
see, jedino bie od nae vrste to brodolom na posve pustom brodu
doivelo je.

Da li je mogue? Sudei po datumu ovog prvog pisma, Roberto se

prihvatio pisanja odmah po svom dolasku, im pronalazi hartiju i pero
u kapetanovoj kabini, pre no to e istraiti ostatak broda. No ipak,
mora da mu je bilo potrebno neko vreme kako bi povratio snagu, jer
sliio je, naposletku, kakvoj ranjenoj zveri. Ili je to moda sitno lju-
bavno lukavstvo, pre svega pokuava da pojmi gde se obreo, zatim
pie, i pretvara se da je to najpre uinio. Otkud da pretpostavlja, stra-
huje, mada zna, da ova pisma nikada nee stii i pie ih jedino zbog
svoga jada (jadikovne utehe, rekao bi on, ipak, ne dozvolimo da nas
ruka ponese)? Trudno je ve samo po sebi iznova graditi postupke i
oseanja nekoga ko nesumnjivo izgara od istinske ljubavi, no nikad se
ne zna iskazuje li on to to osea ili to mu pravila ljubavnog razgovo-
ra nalau opet, s druge strane, ta u stvari znamo o razlikama izme-
u doivljene strasti i iskazane strasti, i koja od te dve prednjai? U
tom sluaju, pisao je za sebe, to nije bila knjievnost, pisanju se odista
prepustio poput pravog golobradog deaka koji vija kakvu neostvarlji-
vu sanju, suzama zalivajui stranice, ne zbog odsustva voljene, samo
devianskog lika i kad bee prisutna, nego zbog raneenosti spram
sebe, zaljubljenog u ljubav...
Svakakve bi pree tu bilo za tkanje romana ali, iznova se pitam,
otkuda da ponem?
Ja kaem da je ovo pismo napisao kasnije, i da je najpre pronju-
kao uokolo a ta je video, kazivae u pismima koja slede. Ali, evo,
ponovo smo na istom, kako prevesti dnevnik onoga ko domiljatim
metaforama eli da iznese na videlo ono to ne vidi dobro, dok tumara
nou, bolesnih oiju?
Roberto e rei da od oiju pati jo od vremena kad mu je onaj
metak okrznuo elo u opsadi Casalea. Moe biti, no negde drugde na-
vodi da su u mnogome oslabljene kugom. Roberto je nesumnjivo bio
10
gracilnog stasa, a koliko nasluujem i hipohondar mada toga sve-
stan; jedan deo njegovog straha od svetlosti neosporno potie od crne
ui, a drugi od svojevrsne nadraenosti, pogorane zacelo preparatima
gospodina dIgbyja.
Izgleda da se pouzdano moe rei da je itavo putovanje na Ama-
rilliju proveo ispod pokrivke, s obzirom da je strah od svetlosti bio,
ako ne njegova prava priroda, onda barem rola koju je morao igrati
kako bi drao na oku zbivanja u trupu broda. I tako nekoliko meseci,
mahom u mraku ili pod svetlom ika a potom na ostacima olupine,
zaslepljen suncem, ekvatorskim ili tropskim, ma koje bilo. Stoga, kada
stie na Daphne, bolan ili ne, on mrzi svetlost, prvu no provodi u
kuhinji, oporavlja se i naredne noi pokuava da istrauje, a potom se
stvari niu gotovo same od sebe. Dan ga uasava, ne samo da je mrzak
njegovim oima ve i opekotinama koje su mu nesumnjivo prekrivale
lea, i krije se u jazbini. Opojna Luna o kojoj pie u tim noima sokoli
ga, nebo je danju kao i drugde to je, nou otkriva nova sazvea (ko-
lajne viteke i zagonetne embleme, upravo tako), kao u kakvom teatru:
uverava sebe da e to biti njegov ivot na due vreme, moda i do
smrti, iznova, na papiru, stvara svoju Gospu, kako je ne bi izgubio, a
zna da nije izgubio mnogo vie od onoga to ve nije imao.
I tako se povlai u svoja nona bdenja kao u majinu utrobu i,
potkrepljen neoborivim argumentima, odluuje da se kloni sunca.
Moda je bio itao o onim Vaskrsnicima iz Ugarske, Livonske ili Vla-
ke, koji bez spokoja tumaraju od sutona do u osvit, a onda se s prvom
pesmom petla vraaju u svoje grobove: ta ga je rola mogla opiniti

Bie da se Roberto ve naredne veeri upustio u procenu svog po-

seda. Dotad je ve dovoljno dozivao i vikao kako bi se uverio da na
brodu nema nikoga. Ipak, a toga se i plaio, mogao je nabasati na lee-
ve, poneki znak koji bi opravdao tu prazninu. Kretao se oprezno, a iz
pisama je teko zakljuiti kojim pravcem: dosta neprecizno imenuje
vrstu broda, njegove delove i predmete na njemu. Nekoliki su mu poz-
nati i za njih je uo od mornara, drugi pak sasvim nepoznati, te ih opi-
suje onako kako ih vidi. No, bie da je i nazive onih poznatih bio
pohvatao od nekog na francuskom, od nekog na holandskom, a od
nekog, pak, na engleskom, to je dokaz da je posada na Amarilliju
nesumnjivo bila sainjena od mornara sa sve etiri strane sveta. Te
gdekad kae staffe emu ga je sigurno nauio doktor Byrd za
sekstant; jedva da se razume kako to da se jedared nalazi na zadnjem
katelu ili na fari, dok je drugom prilikom na gagliardu straga, to je
francutina koja znai istu stvar; koristi se izrazom sabordi, i to mu
drage volje doputam jer me sea na one knjige o brodovlju koje se
itaju u detinjstvu; govori o parrocchettu, to je za nas jedro prama-

11
nog jarbola, ali budui da je za Francuze perruche malo gornje jedro
na krmenom jarbolu, nije izvesno na ta misli kada kae da se nalazi
ispod paroketa. A da ne govorimo da kadto, pak, krmeni jarbol naziva
i artimon, po francuskom, ali ta onda hoe da kae kad napie mizza-
na to je za Francuze pramani jarbol (ali, avaj, ne i za Engleze koji
kau mizzenmast i misle na krmeni jarbol, kako uostalom i prilii)? A
kad kae otecite misli, po svemu sudei, na ono to bismo mi nazvali
izlivnik. Stoga sam doneo odluku: trudiu se da proniknem u njegove
misli, a potom u koristiti nazive koji su nama po izrazu najblii. Uko-
liko pogreim, ne mari: pripoved se promeniti nee.

Elem, poto smo to rekli, zakljuujemo da se Roberto te noi,

druge po redu, netom poto je pronaao zalihe hrane u kuhinji, odvaio
da na meseini ipak nekako pree most. Priseajui se pramca i buc-
mastih bokova koje je prve noi tek maglovito nazreo, sudei po
uskom mostu, po obliku krmenog katela te uskog i zaobljenog pram-
ca, i pravei poreenje sa Amarillijem, Roberto zakljui da je i
Daphne holandski fluyt, ili fluta, ili flute, ili fluste, ili flyboat, ili flie-
bote, kako su u ono doba raznovrsno nazivali ove trgovake lae sred-
nje tonae, naoruane obino s desetak topova, tek da bi im savest bila
mirna u sluaju gusarskoga napada, kojima je, budui takvih razmera,
za plovidbu bilo dovoljno samo tuce mornara, to je ostavljalo prostora
za ukrcavanje mnogo vie putnika, ukoliko bi se ovi odrekli udobnosti
(ve nedostatnih), trpajui leajeve u potpalublje sve dok se na kraju o
njih ne bi saplitali i eto ti oas stranog pomora usled najrazliitijih
kunih isparenja ako kablia kojim sluajem nije bilo dovoljno. Fluta,
dakle, no vea od Amarillija, s mostom svedenim gotovo samo na re-
etku, kao da je kapetan imao samo jednu jedinu elju: da ukrcava
vodu pri svakom naletu iole ivahnijeg talasa.
No, sve u svemu, injenica da je Daphne fluta bila je samo pred-
nost, Roberto se mogao kretati s izvesnom sigurnou da donekle poz-
naje raspored na brodu. Na primer, u sreditu palube morala bi da visi
alupa, dovoljno velika da primi itavu posadu: a to to je nije bilo
samo potvruje pretpostavku da je posada negde drugde. Ipak, Roberta
ne preplavi oseanje spokoja: posada nikada ne ostavlja brod bez stra-
e, na milost i nemilost mora, makar bio i ukotvljen, ubranih jedara, u
nekom tihom zalivu.
Te veeri se odmah zaputio na faru, i otvorio je vrata katela,
usteui se, kao da je od nekoga trebalo da trai doputenje... Pokraj
ruda kormila, kompas mu pokaza da se kanal izmeu dva kopna prua
od juga ka severu. Potom se obreo u jednoj prostoriji koju bismo da-
nas nazvali oficirskom blagovaonicom, sali u obliku slova L, a jedna
druga vrata uvedoe ga u kapetanovu kabinu, sa irokim oknom povrh

12
kormila i bonim izlazima na galeriju. Komandna kabina na Amarilliju
bila je odvojena od one u kojoj je spavao kapetan, dok je ovde, izgle-
da, uinjeno sve to je mogue kako bi se utedeo prostor i napravilo
mesta za togod drugo. I zaista, dok su se s leve strane blagovaonice
nalazila dva sobika za dva oficira, sa desne je bila upriliena jo jed-
na prostorija, gotovo prostranija od one kapetanove, sa skromnim lea-
jem u dnu, ali opremljena kao kakva soba za rad.
Sto bee pretrpan mapama i Robertu se uini da ih ima daleko vi-
e no to je jednom brodu potrebno za navigaciju. Mesto je izgledalo
kao radna soba kakvog uenjaka: zajedno s mapama stajali su razliito
rasporeeni durbini, jedan divan bakarni astrolab koji je blistao riim
sjajem kao da je i sam kakav izvor svetlosti, jedna armilarna sfera
privrena za plou stola, mnotvo listova ispunjenih proraunima, i
jedan pergament sa krunim crteima u crnoj i crvenoj boji, i on ih
prepozna jer je na Amarilliju video primerke takvih istih (mada prosti-
je izrade) koji su predstavljali Regiomontanusova pomraenja Meseca.
Vratio se u komandnu kabinu: izlazei na galeriju moglo se videti
Ostrvo, otrim se okom mogla uhvatiti, pisao je Roberto, njegova tii-
na. Najzad, Ostrvo je lealo tamo, kao i pre.

Na brod je zasigurno stigao bezmalo nag: verujem da se najpre,

onako naruen morskom solju, odmah oprao u kuhinji, ne zapitavi se
je li to moda jedina voda na brodu, a potom u nekom sanduku prona-
ao sveano kapetansko ruho, ono to se obino uva za poslednje
iskrcavanje. Moda se, povrh svega, ak i epurio u svojoj uniformi
komandanta, a kada je obukao izme, nesumnjivo ga je iznova proelo
oseanje da se nalazi u svom elementu. I tek tada jedan uglaen ovek,
prikladno odeven a nikako usukani brodolomnik moe zvanino
da preuzme kormilo naputenog broda, a da pri tom vie ne smatra
skrnavljenjem, ve pravom, ono to Roberto uini: pretrai sto i otkri,
pored guijeg pera i mastionice, otvoren i na izgled prekinut brodski
dnevnik. Prva stranica odmah mu kaza ime broda, dok je ostatak pre
nalikovao nekakvoj nerazumljivoj sekvenci sainjenoj od rei poput
anker, passer, sterre-ky-ker, roer, a saznanje da je kapetan Flamanac
nije mu odve koristilo. Ipak, poslednji red nosio je datum od pre ne-
koliko nedelja i, nakon dve-tri nerazumljive rei, isticala se, podvue-
na, reenica na latinskom: pestis, quae dicitur bubonica.
Evo traga, naznake objanjenja. Na lai je izbila epidemija. Ro-
berta ovo saznanje ne uzruja: on je svoju kugu odbolovao jo pre tri-
naest godina, a svima je poznato da ko jednom kugu preboli biva na-
roitom milou nagraen, kao da se ta zmija ne usuuje da se po dru-
gi put uunja u nedra onoga ko ju je ve jednom ukrotio.

13
 S druge strane, ta naznaka nije kazivala mnogo, i ostavljala je
prostora nekim drugim nemirima. Neka i bude da su svi pomrli. Ali
onda bi na mostu morali da lee, posvuda ratrkani, leevi onih
poslednjih, pod pretpostavkom da su bili dovoljno milosrdni i da su u
more sahranili one prve. Nedostajala je alupa: oni poslednji, ili svi,
napustili su brod. ta je to to od jednog broda okuenih moe da na-
ini mesto nesavladive opasnosti? Moda pacovi? Robertu se uini da
je iz kapetanovog ostrogotskog rukopisa uspeo da razazna re rottenest
(takorine, pacovi selci?) i namah se okrenu podiui uljanicu, ve
spreman da ugleda kako neto klizi du zidova i da uje skvianje koje
mu je na Amarilliju ledilo krv u ilama. S jezom se priseti one veeri
kada mu je, dok se lagano preputao snu, nekakvo dlakavo bie okrz-
nulo obraz, i kada je njegov urlik uasa izvukao doktora Byrda iz
postelje. Kasnije su mu se svi rugali: ak i bez kuge, na brodu uvek
ima onoliko pacova koliko i ptica u umi, stoga s pacovima treba sklo-
piti prijateljstvo ako ste voljni morima broditi.
No, od pacova, barem u katelu, ni traga ni glasa. Moda su se
okupili u santini, dok im crvenkaste oice sjaktavo mirkaju u mraku,
u iekivanju sveeg mesa. Roberto ree samom sebi da, ako ih ima,
onda se u to mora uveriti odmah. Ukoliko bi bili uobiajeni pacovi i u
uobiajenom broju, s njima bi se jo mogao saiveti. A ta bi drugo
mogli da budu? Zapita se, ali ne htede sebi da odgovori.
Roberto pronae fitiljau, jedan ma i veliki bode. Proao je kroz
vojnu: puka je bila od onih to ih Englezi nazivaju caliver, kojom se
moglo nianiti bez viljuke; proveri da li je sve ispravno, vie da bi sebe
ohrabrio nego u nameri da samom razbije opor pacova, a za pojas ak
zadenu bode, koji mu protiv pacova nije ni od kakve koristi.
Odluio je da pretrai brodsko korito od pramca do krme. Vrativi
se u kuhinjicu, poe uskim stepenicama koje su silazile tik uz sponu
kosnika i nae se u pajolu (ili smonici, verujem) gde su bile nagomi-
lane namirnice za jednu poduu plovidbu. A poto nije bilo mogue da
se sauvaju za sve vreme putovanja, posada je bez sumnje nedavno
obnovila zalihe u nekom pitomom i gostoljubivom pristanu.
Bilo je tu koara sa svee dimljenom ribom, i brda kokosovih o-
raha, i bavi gomolja neznanog oblika, ali jestivog izgleda, to se po
svoj prilici moglo veoma dugo uvati. Potom voa, onog koje je Ro-
berto video utovarenog na Amarilliju odmah po pristajanju u prvim
tropskim zemljama, takoe otpornog na zub vremena, bodljikave i
ljuspaste kore, al reskog mirisa koji je obeavao dobro uvane mesna-
te plodove, skrivene medne sokove. A bie da su iz nekih plodova s
tog ostrvlja dobijeni ovi dakovi sivoga brana, koje je vonjalo na tuf i
od kojeg su se sigurno pekli i hlebovi to su po ukusu podseali na one
bezukusne kvrge koje su Indijanci Novoga Sveta nazivali krompirom.

14
 U dnu spazi i desetak bavica sa slavinom. Naeo je prvu, bila je
to voda, jo neukvarena, tavie, ne tako davno skupljena i obraena
sumporom kako bi to due trajala. Nije je bilo u izobilju, no, imajui
u vidu da e mu i voe gasiti e, jasno je da e na brodu moi da
ostane dugo. Ipak, ova su ga otkria, namesto da mu budu znak da na
lai nee skapati od gladi, samo jo vema uznemiravala kao to,
uostalom, biva s melaholinim duama koje u svakom nagovetaju
sree vide obeanje zlokobnih posledica.
Nasukati se na pusti brod ve je samo po sebi neprirodan sluaj, ali
da su ga barem i ljudi i Bog napustili kao kakvu neupotrebljivu olupinu,
bez plodova prirode i umetnosti koji ga ine poeljnim konaitem, kao
takav bi ostao zabeleen u poretku stvari i u hronikama moreplovaca;
no, zatei ga u ovom stanju, opremljenog kao za nekog dragog i oeki-
vanog gosta, kao kakvu laskavu ponudu, sve to poe da mu zaudara pre
na sumpor nego na svetu vodicu. Roberto se priseti mnogih bajki koje
mu je pripovedala baka, a i onih drugih, u najlepem proznom stilu, to
su se itale po pariskim salonima, u kojima princeze zalutale u umi
ulaze u zamak i zatiu raskono nametene odaje sa posteljama i balda-
hinima i ormanima prepunim gizdavih haljina ili, ak, bogato postavlje-
ne trpeze... A poslednja odaja, zna se, uva sumporastim parama obavi-
jeno otkrovenje avoljeg uma koji je zamku i postavio.
Dotakao je kokosov orah u dnu piramide, naruio ravnoteu gomi-
le i ti ekinjasti oblici nagrnue poput lavine, kao pacovi koji su ekali
tiho uureni na zemlji (ili kao slepi mievi koji naglavake vise sa
greda tavanice), a sad spremni da se uzveru uz njega i onjue mu lice
slano od znoja.
Morao se razuveriti da nema nikakve arolije: Roberto je tokom
putovanja nauio ta mu je initi sa tim egzotinim plodovima. Kori-
stei bode namesto sekirice, jednim udarcem rastvori kokos, ispi
osveavajuu tenost, zatim razmrska ljusku, zubima sastruga manu
koja se krila pod korom. Sve je bilo toliko okrepljujue ukusno, da se
ono oseanje uhvaenosti u klopku, uvea jo vie. Moda je, ree sm
sebi, ve postao rtva opsene, sladio se kokosovim orahom, a u stvari
je grickao glodare, u sebe je ve primio sr, i ubrzo e njegove ruke
postati tanune, kandaste i savinute, njegovo telo prekrie otre eki-
nje, lea e mu se izviti u luk, i bie primljen u neobinu apoteozu
ekinjastih stanovnika te barke iz Aheronta.
Elem, pa da zavrimo s prvom noi, jedno drugo strano oglaa-
vanje mora da je iznenadilo naeg istraivaa. Kao da je razbijanje
kokosa razbudilo uspavana stvorenja i on zau kako se s one strane
pregrade koja razdvaja smonicu od ostalog prostora ispod mosta, raz-
lee nekakvo skvianje, pijukanje, grgoljanje, grebuckanje apa. Dakle,
klopka postoji, bia mraka se upravo okupljaju u nekom budaku.

15
 Roberto se upita ne bi li moda bilo uputno da se, s fitiljaom na
gotovs, odmah suoi s tim Armagedonom. Srce mu je podrhtavalo,
optui sebe za kukaviluk, ohrabri se, govorei da e pre ili kasnije,
ove ili neke druge noi, sigurno morati da se sretne s Njima. Okleva-
jui tako, pope se na most i, na svu sreu, ugleda kako se zora u vo-
tanom bledilu ve sliva na hladni metal topova, sve do maloas milo-
van sjajem meseine. Raa se dan, ree sebi s olakanjem, a njegova je
dunost bila da umakne danjem svetlu.
I poput Vaskrsnika iz Ugarske, trkom prelete palubu kako bi se
vratio u krmeni katel, ulete sada u ve svoju kabinu, zakloni se,
zatvori izlaze na galeriju, namesti oruje da mu bude pri ruci, i pohita
da zasni kako ne bi video Sunce, krvnika to britvom svojih zraka pre-
seca vene noi.

Uznemiren, usni svoj brodolom, i usni ga kao ovek od razuma,

koji smatra da i u snovima, i to pre svega u snovima, treba delati tako
da reenice iskite misao, da joj reljefi udahnu ivot, tajanstvene niti da
je naine zgusnutom, razmatranja dubokom, emfaze uzvienom, aluzije
prikrivenom, a tananom promene.
Pretpostavljam da je u to doba, i na tim morima, bilo vie brodova
koji su nestajali u brodolomima no onih to se vraali u luke; ipak, za
onoga kome je prvi put, to je iskustvo zasigurno bilo izvor povratnih
komara koji su nesumnjivo, sled navike dobrog zapaanja, izgledali
ivopisni poput Stranoga Suda.
Jo od prethodne veeri vazduh kao da je oboleo od katara, i ini-
lo se da nebesko oko, bremenito suzama, vie ne uspeva da podnese
pogled valovitog prostranstva. Priroda je svojim kistom ve izbledela
liniju horizonta i sada je iscrtavala daljine nerazluivih predela.
Roberto, ija je utroba ve proricala blisku nevolju, baca se na le-
aj, ve uljuljkan dojiljom kiklopa, zaspiva nemirnim snovima o emu
sanja u snu o kojem govori, i prima u naruje kosmopeju uda. Budi
se na bahanaliju grmljavine i na urlike mornara, zatim mu bujica vode
otima krevet, doktor Byrd se pojavljuje trei i dovikuje mu da se do-
vue do mosta i da se vrsto dri za sve ono to je iole stabilnije od
njega.
Na mostu pometnja, jauci i tela, kao da su podignuta rukom Boi-
jom i baena u more. Roberto se na trenutak vrsto hvata za kontra
krmeno jedro (kako sam razumeo), sve dok se ovo nije raspalo, razde-
rano munjama, krst se sve vie ugleda na krivu putanju zvezda i Ro-
berto biva kao prakom izbaen podno glavnog jarbola. Tamo mu je-
dan mornar dobra srca, koji se bio privezao za jarbol, u nemogunosti
da mu napravi mesta, baca nekakvo ue i dovikuje da se privee za
vrata koja su, izvaljena iz arki sa katela, stigla ak dotle, i bi srea
16
po Roberta to su vrata, nosei njega parazita, skliznula potom ka
ogradi jer se jarbol, u meuvremenu, prelama na pola i jedna lantina se
obruava da bi na dvoje raspolutila glavu njegovog spasitelja.
Kroz jedan procep na boku broda Roberto vidi, ili sanja da je vi-
deo, kiklade senki bremenitih munjama kako promiu lutajui po va-
lovitim poljima, to mi se ini kao preterano ugaanje maniru drago-
cenog navoda. No, bilo kako bilo, Amarilli se naginje na onu stranu
gde se nalazi brodolomnik spreman na brodolom, i Roberto sa svojom
daskom leti u ambis nad kojim, padajui, gleda Okean kako se oslobo-
en propinje poput kakvih vrleti, u bunilu svog pogleda vidi kako
izranjaju pale Piramide, sree vodenu kometu koja izmie tragom tog
vrtloga vlanih nebesa. I dok svaki propeti talas seva svetlucavom ne-
postojanou, ovde se izvija kakva para, tamo, pak, vrtlog vri i zdenac
se otvara. Snopovi raspomamljenih meteora kao kontrapunkt su bun-
tovnikom vazduhu rasparanom grmljavinom, nebo je poprite smenji-
vanja beskrajno dalekih svetlosti i nalija mraka, i Roberto kae da je
video penuave Alpe meu skliskim brazdama ija je mehurava pena
pretvorena u glasnike, i Cereru procvalu u safirnim odblescima i, na
trenutke, obruavanje zagluujuih opala, kao da je ker telurska Pro-
serpina preuzela uzde, prognavi svoju itorodnu majku.
I me zverima to riu, obigravajui oko njega, dok soli srebroli-
ke kljuaju uzburkanim dahtanjem, Roberto netom prestaje da se divi
predstavi iji neprimetan sudionik postaje, gubi svest i vie ne zna za
sebe. Tek e kasnije o tome razmiljati, sanjajui da se, blagodarei
milostivoj odluci, il voena instinktom predmeta to pliva, daska pri-
lagoava toj ivahnoj igi, i kao to se bee spustila, sasvim se prirod-
no i propinje, primirujui se u laganoj sarabandi poto se u stihiji
prirode rue i pravila svake uglaene sekvence plesova i sve irim
parafrazama odnosi je sve dalje od pupka te vrteke, u kojem meutim
nestaje, igra varalica u rukama sinova Eolovih, alosna Amarilli,
kosnika uperenog spram nebesa. I sa njom svaka iva dua u njenoj
utrobi, Jevrejin nameran da u Jerusalimu Nebeskom pronae Jerusalim
zemaljski do kojeg nikada nee stii, malteki vitez zauvek razdvojen
od ostrva Escondide, doktor Byrd sa svojim privrenicima i napo-
kon, rukom dobrostive prirode otrgnut arima lekarskog zanata onaj
jadni pas beskrajno izranjavljen, o kome uostalom jo nisam imao pri-
like da prozborim jer e Roberto o njemu tek kasnije pisati.
Sve u svemu, verujem da su san i oluja nainile Robertovu sanju
dovoljno uznemirujuom da je ogranie na vrlo kratko trajanje, emu
je zasigurno sledilo ratoborno bdenje. I zaista, prihvatajui pomisao da
je napolju dan, uteen injenicom da tek traak svetlosti prodire kroz
mutna stakla katela, i uzdajui se da u prostor ispod mosta moe sii i
nekim unutranjim stepenicama, on prikupi svu hrabrost, prihvati se

17
oruja i, s drskom strepnjom, poe da otkrije poreklo onih nonih zvu-
kova.

Bolje rei, ne polazi odmah. Molim za oprotaj, ali Roberto je taj

koji u pripovedanju Gospi sebi samom protivrei znak da ne pripo-
veda potanko o onome to mu se zbilo, ve se trudi da pismo saini
poput pripovesti, ili jo bolje, poput zabeleki o onome to bi moglo
da postane pismo i pripovest, i pie, ne razmiljajui ta e potom iza-
brati, uobliava, da tako kaem, figure na svojoj ahovskoj tabli, ne
odluujui odmah za koje e se od njih maiti i kako e ih rasporediti.
U jednom pismu kae da je izaao u nameri da pustolovi ispod
palube. Ali u nekom drugom navodi da je, netom probuen jutarnjom
svetlou, bio zateen glasanjem nekakvog dalekog hora. Ti zvuci su
bez sumnje dolazili sa Ostrva. Roberto isprva pomisli na opor domo-
rodaca koji se tiskaju u dugakim kanuima kako bi pristali uz brod, i
stegnu fitiljau, a onda mu se uini da glasanje nije tako ratoborno.
Bila je zora, sunce jo nije udaralo o prozore: odvue se do galeri-
je, onjui miris mora, tek odkrinu prozorski kapak i napregnu se, ki-
ljei, da sagleda obalu.
Na Amarilliju, gde danju nije izlazio na most, Roberto je sluao
kako putnici pripovedaju o uarenim zorama, kao da je Sunce nestrp-
ljivo da raspe svoje zrake po svetu, dok je sada, ne suzei, video
pastelne boje: nebo to se penua od tamnih oblaka tek gdegod bise-
rom iskrzanih, dok se jedna senka, tek bleda naznaka ruiastog, upra-
vo uzdizala iza Ostrva koje je izgledalo kao narisano u zagasito
modrom tonu na gruboj hartiji.
No, ta gotovo nordijska paleta, bee mu dovoljna da shvati da je
onaj profil, to mu se za noi uini jedinstvenim, u stvari oblikovan
konturama jednog umovitog brda koje se zavravalo iznenadnom str-
minom iznad obalnog pojasa prekrivenog drveem visokih stabala, sve
do palmi koje su poput krune resile belu plau.
Polagano, pesak je postajao sve bletaviji, a du obale su se, sa
obe strane, nazirali kao neki veliki paukovi, balzamovani u trenu dok
su se svojim skeletnim udovima praakali u vodi. Robertu su izdaleka
izgledali kao lutajue korenje, ali u tom asu, sada ve isuvie trepe-
rav odblesak peska, natera ga da se povue.
Otkri da, ako pogled do tamo ne dopire, sluh ga, pak, ne moe
izneveriti i sluhu se prepusti, gotovo sasvim zatvarajui kapak i nau-
ljenih uiju oslukujui zvuke koji su dopirali s kopna.
Iako naviknut na svitanja u svom brdovitom zaviaju, bi mu jasno
da po prvi put u ivotu zaista slua poj ptica, a da ih u svakom sluaju
nikada u tolikom broju i tako razliite nije uo.

18
 Na hiljade su pozdravljale raanje sunca: uini mu se da izmeu
krianja papagaja, prepoznaje slavuja, kosa, evu, nebrojeno mnotvo
lasti, pa ak i prodorno oglaavanje cvrka i zrikavca, pitajui se da li
zaista uje ba te ivotinje, a ne moda nekakvu njihovu brau iz dale-
kih krajeva... Ostrvo je bilo daleko, pa ipak, imao je utisak da ti zvuci
sobom donose miomir narandinih cvetova i bosiljka, kao da vazduh u
itavom zalivu bee natopljen mirisima s druge strane, gospodin
dIgby mu je ispriao kako je, za vreme jednog od svojih putovanja,
blizinu kopna prepoznao po miomirisnim atomima koji u jednom trenu
preletee iznad njega, noeni vetrovima...
Ali, dok je, tako njuei, nauljenih uiju oslukivao to nevidljivo
mnotvo, kao da s krunita nekog zamka ili s pukarnice na utvrdi
posmatra vojsku koja se, uz glasno dovikivanje, razmeta u luku izme-
u podnoja brda, ravnice to se prua ispred i reke koja titi zidine,
obuze ga oseanje da je ve video ono to je sluajui zamiljao i
spram te neizmernosti to ga je opsedala, on se oseti opsaenim, i
bezmalo se u njemu probudi poriv da nacilja fitiljau. Nalazio se u
Casaleu, i pred njim se protezala panska vojska, s onim bunim tre-
skanjem kara, zveckanjem oruja, tenorskim glasovima Kastiljanaca,
dovikivanjem Napolitanaca, oporim groktanjem landsknehata i, u po-
zadini, s retkim zvucima trube koji su do njih dopirali zatomljeni, i
oslabljenim pucnjima arkebuza, plop, tuf, taa-bum, poput prangija na
kakvom svearskom veselju.
Bezmalo da se itav njegov ivot odvio izmeu dve opsade, nalik
jedna drugoj, uz jedinu razliku to je sada, na spoju tog kruga dvaju
raskonih bljeskova (reka je bila previe iroka, a i sama kruna
tako da svaki izlazak onemogui ), Roberto iznova proiveo dane u
Casaleu.

19
 2
O onome to se zbilo u Monferratu

Roberto veoma malo govori o esnaest godina svog ivota koje su

prethodile tom letu 1630. godine. Navodi dogaaje iz prolosti samo
kada mu se uini da su povezani sa njegovom sadanjou na Daphne,
te je hroniar njegove samovolne hronike prinuen da vreba izmeu
redova prie. Ako bi se poveo za njegovim navikama, izgledao bi kao
pisac koji u eli da odgodi as otkrivanja ubice prua itaocu
tek krte nagovesti. I tako, kradem znakove, kao kakva uhoda.
Porodica Pozzo di San Patrizio pripadala je staleu sitnoga plem-
stva i posedovala je prostrano imanje della Griva, na granicama alek-
sandrijske oblasti (u to doba deo Milanskog vojvodstva, te otud pan-
ska teritorija), ali zbog politike geografije ili raspoloenja, smatrali su
se vazalima markiza od Monferrata. Otac koji je sa enom govorio
francuski, sa selacima nareje, a sa strancima italijanski Robertu se
obraao na razne naine, zavisno od toga da li ga je poduavao
kakvom maevalakom zahvatu, ili ga je vodio u pola na jahanje,
proklinjui ptice koje su mu unitavale letinu. Ostatak vremena deak
je provodio bez prijatela, matarei o dalekim zemlama dok je s do-
sadom obilazio vinograde, o lovu sa sokolovima ako bi lovio iope, o
borbama sa zmajem ako bi se igrao s psima, o skrivenom blagu dok bi
istraivao odaje njihovog zamka ili dvorca, ta god da bee. Ovo
pustolovlenje u mati raspalivali su viteki romani i poeme koje je
pronalazio upranjavlene u junoj kuli.
Dakle, neobrazovan nije bio, imao je ak i uitela, mada ne za
stalno. Jedan karmelianin, za koga se govorilo da je proputovao itav
Orijent, gde se aputala je majka, krstei se kau, muhamedan-
cem nainio, svraao je na posed jednom godinje, sa slugom i etiri
male mazge pretrpane knjigama i drugim belenicama, i tu su mu pru-
20
ali gostoprimstvo tri meseca. emu je poduavao svog uenika, ne
znam, ali kada je stigao u Pariz, Roberto se dolino pokazao i, bilo
kako bilo, hitro je upijao ono to je uo.
O ovom karmelianinu zna se samo jedna stvar, i nije sluajno to
je Roberto pominje. Jednoga dana, stari Pozzo se bio posekao istei
ma i, da li zato to je seivo bilo zaralo, ili to je povredio onaj oset-
livi deo ruke ili prstiju, tek posekotina mu je zadavala velike muke.
Tada je karmelianin uzeo seivo, posuo ga nekim prahom koji je
drao u jednoj katulici i gospar Pozzo se namah zakleo da osea o-
lakanje. I zbila, sledeeg dana rana je ve poela da zaceluje.
Karmelianin je uivao u sveoptem iznenaenju i ree da mu je
tajnu te tvari otkrio jedan Arapin i da je to daleko moniji medikament
od onoga koji spagirini hriani nazivaju unguentum armarium. Kada
su ga upitali kako to da se prah ne posipa po rani ve po seivu koje je
ranu nainilo, odgovorio je da tako dela priroda, a jedna od njenih
najveih sila jeste univerzalna simpatija koja deluje iz daline. I ako ste
milenja da se u sve ovo teko moe poverovati, jo je dodao, do-
volno je pomisliti na magnet, odnosno kamen koji ka sebi privlai
metalne opilke, ili na gorostasne planine od gvoa koje pokrivaju
sever nae planete i privlae iglu kompasa. I tako je ovaj unguentum
armarium, vrsto prianjajui uza ma, privlaio one sile gvoa koje je
ma ostavio u rani i koje su spreavale zaceljenje.
Svako bie koje u svojoj, mladosti bude svedok neeg slinog, ne-
sumnjivo e time ostati igosano do kraja ivota, i ubrzo emo videti
na koji je nain Robertova sudba bila odreena njegovom simpatijom
spram privlanih moi prahova i unguentuma.
S druge strane, ovo nije najvaniji dogaaj koji obeleava Rober-
tovo detinjstvo. Ima jo jedan, a pravo govorei to i nije dogaaj ve
neto poput refrena, o kojem je deak sauvao, rekao bih, sumnjivo
seanje. Elem, ini se da ga je otac, koji je nesumnjivo bio privren
tom sinu, iako se prema njemu ophodio s onom utljivom otrinom
svojstvenom ludima toga kraja, katkada i to ba u toku prvih pet
godina njegova ivota podizao uvis i ponosno uzvikivao: Ti si moj
prvenac! Nita udno, zaista, do sasvim malog greha preterivanja,
s obzirom da Roberto bee sin jedinac. Ali Roberto je, odrastajui,
poeo da se prisea (ili je sebe ubedio da se prisea) kako je prilikom
tih izliva oinske radosti, majino lice izraavalo neto izmeu nemira
i radosti, kao da je bila zadovolna to otac izgovara te rei, ali slua-
jui ih stalno iznova, kao da su one u njoj budile neki ve davno uspa-
vani nemir. Robertova mata dugo je obigravala oko prizvuka tog
usklika, te je najzad zakluio da ga otac nije izgovarao kao oitu tvrd-
nju ve kao neobjavlenu investituru, naglaavajui ono ti kao da je
eleo da kae: ti si moj sin prvenac, a ne neko drugi.

21
 Ne neko drugi ili ne onaj drugi? U Robertovim pismima uvek se
pojavluje i poneto o tom Drugom koji ga neprestano opseda, i izgle-
da da ta ideja bee zaeta upravo tada, kada je sebe ubedio (a o emu
je mogao sanjariti deak izgublen meu kulama prepunim slepih mi-
eva, vinogradima, guterima i konjima, smeten u optenju s selaii-
ma koji mu nisu bili ravnopravni vrnjaci, deak koji je sluao sve one
bakine bajke, a ako ne njih onda bajke svog karmelianina?) da se tu
negde vrzma neki drugi, nepriznati brat koji zasigurno bee zloude
naravi, im ga je otac tako kaznio. Roberto je isprva bio suvie mali, a
onda suvie srameliv da bi se pitao da li mu je taj brat u stvari brat s
oeve ili sa majine strane (u oba sluaja na jednog od roditela bi
nesumnjivo pala senka onog drevnog i neoprostivog greha): bio je
brat, na neki nain (moda natprirodan) sigurno je bio kriv za odbaci-
vanje koje ga je snalo, i stoga je sigurno mrzeo njega, Roberta, oe-
vog milenika.
Senka ovoga brata dumanina (koga e i pored svega eleti da u-
pozna kako bi ga zavoleo i bio zavolen) naruavala je njegove dea-
ke snove; kasnije, u mladosti, prelistavao je u biblioteci stare knjige ne
bi li naao skriven neki portret, ta li, neki upnikov spis, ispovest koja
e sve razotkriti. Vrzmao se po potkrovlima otvarajui stare krinje
krcate odeom njegovih predaka, divio se zaralim kolajnama ili ma-
varskom bodeu, i zastajkivao kako bi koleblivim prstima opipao ko-
ulice od mekog platna koje su nesumnjivo obavijale telace kakvog
eda, ali ko e znati pre koliko godina ili vekova.
Malo-pomalo, tom zalutalom bratu nadenuo je i ime, Ferrante, te
je stao da mu pripisuje male nestaluke za koje je bivao nepravino
optuen, kao to su kraa kakve poslastice ili neprilino oslobaanje
psa s lanca. Ferrante je, u prednosti zbog svog izoptenja, delao iza
njegovih lea, a on se zaklanjao iza Ferrantea. tavie, navika da
okrivluje nepostojeeg brata za ono to on, Roberto, nikako nije bio
uinio, postepeno je prerasla u lou naviku da ga tereti i za ono to je
Roberto zaista bio uinio i zbog ega se kajao.
Roberto nije nipoto drugima govorio neistinu: prihvatajui kaznu
za sopstvena nedela u tiini, oiju punih suza, njemu je polazilo za
rukom da sebe ubedi u svoju nevinost, pa ak i da se osea rtvom
nekog tiranskog ina.
Jedared, na primer, u nameri da isproba teslu koju je kova upra-
vo bio doneo, a delimino iz osvete zbog ni sm ne znam kakve
nepravde koja mu bee naneta, Roberto je posekao stabaoce neke vo-
ke koju je otac nedavno bio posadio, uzdajui se neizmerno u nastupa-
jua godinja doba. Kada je shvatio teinu svoje ludosti, Roberto je
odmah zamislio strane posledice, prodaju Turcima, u najbolem slua-
ju, koji e ga baciti da do kraja ivota vesla na njihovim galijama, i

22
kovao je planove kako da pobegne i da okona svoj ivot kao razboj-
nik u brdima. Pokuavajui da smisli opravdanje, ubedio je sebe, po
kratkom postupku, da je drvo bez sumnje posekao Ferrante.
Meutim, otkrivi zloin, otac okupi sve deake sa poseda i ree
da bi za krivca, ako misli da izbegne njegovom slepom besu, bilo naj-
bole da prizna. Roberta preplavi oseanje samilosne velikodunosti:
ako okrivi Ferrantea, jadniak e sigurno ponovo biti odbaen, nesre-
nik je, na kraju krajeva, inio loe stvari kako bi njima zatrpao prazni-
nu zaboravlenog siroeta, uvreen predstavom svojih roditela koji su
nekog drugog zatrpavali nenostima... Iskoraknuo je i, drhtei od stra-
ha i ponosa, rekao da ne eli da neko drugi bude okrivlen umesto nje-
ga. Negova tvrdnja, mada to i nije bila, prihvaena je kao priznanje.
Suui brkove i pogledavajui prema majci, otac je rekao, uz povre-
meno znaajno nakalavanje, da je zloin svakako veoma ozbilan, a
kazna neizbena, no ne moe a da ne uvai to mladi gospodar della
Griva potuje tradiciju porodice, takvo vladanje prilii jednom plemi-
u, makar mu bilo samo osam leta. Zatim je presudio da negde oko
sredine avgusta Roberto nee ii u posetu roacima iz San Salvatorea,
to je bez sumnje bila i te kako nemilosrdna kazna (u San Salvatoreu
ivi Quirino, vincilir koji je znao da popne Roberta na jednu smokvu
vrtoglave visine), no zasigurno daleko manje od Sultanovih galija.
Nama se ova pria ini krajnje jednostavna: otac je ponosan to
ima potomka koji ne lae, gleda majku jedva prikrivajui svoje zado-
volstvo, kazna je blaga, tek da sauva obraz. Roberto je, meutim, jo
dugo raspredao oko ovog zbitija i na kraju doao do zakluka da su
otac i majka svakako naslutili da je krivac, zapravo, Ferrante, zahvalno
uvaili bratski podvig sina milenika i odahnuli to nee morati da raz-
golite porodinu tajnu.
Moe biti da sam ja taj koji raspreda na osnovu tek turih nagove-
sti, no stvar je u tome to e ovo prisustvo odsutnog brata imati svoju
teinu u naoj pripovesti. Tragove ove deije igre sreemo i u pona-
anju odraslog Roberta ili barem onog Roberta kakvog sreemo na
Daphne, u tako grdnoj nevoli koja bi, istini za volu, svakog onespo-
kojila.
Bilo kako bilo, udalujem se; moramo jo utvrditi kako je Roberto
stigao na opsadu Casalea. A ovde treba pustiti mati na volu i zamisli-
ti kako je to moglo da tee.

U Grivu vesti nisu uvek stizale na vreme, no znalo se ve dve go-

dine da smena naslednika u Mantovanskom vojvodstvu uzrokuje silne
nevolje Monferratu, i opsadu su ve mnogi slutili. Ukratko ovo je
pripovest koju je neko drugi ve ispriao, mada daleko nepotpuniju od
moje decembra 1627. godine umire vojvoda Vincenzo II od Manto-
23
ve, i oko samrtnike postele ovoga raskalanika koji ne bee kadar
zaeti sinove, sabralo se kolo veselo od etiri pretendenta, njihovih
poverenika i zatitnika. Pobedu odnosi markiz od Saint-Charmonta
kome polazi za rukom da, izmeu dva hropca, ubedi Vincenza kako
nasledstvo duno pripada jednom roaku po francuskoj lozi, Karlu od
Gonzage, Neverskom vojvodi. Izmeu dva hropca, stari Vincenzo na-
lae ili samo puta da se Never navrat-nanos oeni njegovom neakom
Mariom Gonzaga, i isputa duu, ostavlajui mu vojvodstvo.
Pria tee dalje, Never je Francuz, a vojvodstvo koje dobija u
nasledstvo ukluivalo je i markizat od Monferrata sa glavnim gradom
Casaleom, najznaajnijom utvrdom severne Italije. Sa svojim poloa-
jem izmeu Milanskog vojvodstva pod upravom panaca i Savojskih
poseda, Monferrato je omoguavao kontrolu gornjeg toka reke Po,
prelaza izmeu Alpa i juga, puta izmeu Milana i Genove, a pri tom se
poput jastuka uglavio izmeu Francuske i panije od kojih ni jed-
na nije mogla imati poverenja u onaj drugi jastuak, Savojsko vojvod-
stvo, gde je Carlo Emanuele I igrao igru za koju bi bilo previe blago
rei da je dvostruka. Ako bi Monferrato dopao Neveru, to bi bilo kao
da ga je dobio sm Richelieu; te je stoga bilo oevidno da je panija
vie volela da dopadne nekom drugom, recimo vojvodi od Guastalla.
A da ne govorimo o tome da je kakvo takvo pravo na naslee imao i
vojvoda od Savoje. Kako je, meutim, testament postojao, i za nasled-
nika imenovan Never, ostalim pretendentima nije preostalo nita drugo
no da se nadaju da Car Svetog Rimskog Carstva, nemake narodnosti,
iji je zapravo vojvoda od Mantove bio formalno vlastelin, nee ratifi-
kovati nasleivanje.
Meutim, panci su bili nestrplivi i, u oekivanju da Car donese
odluku, Casale je jednom ve bio pod opsadom Gonzala od Crdobe a
sada se, po drugi put, naao pod opsadom mone vojske panaca i
carskih vojnika, kojom je zapovedao Spinola. Francuski se garnizon
spremao da prui otpor, u oekivanju da im u pomo pritekne francu-
ska vojska, jo uvek zaokuplena poslovima na severu, te ni Bog Sveti
nije znao da li e uspeti da stigne na vreme.

Stvari su, manje ili vie, tako stajale kada je negde sredinom aprila
stari Pozzo pred zamkom okupio najmlae od svojih poslunika i naj-
sposobnije od svojih selaka, razdelio sve oruje koje je imao na posedu,
pozvao Roberta, i svima se obratio ovim reima, koje je zasigurno sro-
io tokom prethodne noi: Poujte ludi. Ova naa zemla della Griva
vazda je plaala danak Markizu od Monferrata, koji jo malo pa je kao
Vojvoda od Mantove, to postade gospodin Never, i onaj ko mi kae
kako taj Never nije ni iz Mantove ni iz Monferrata dobie nogom u tur,
jer vi ste obine neznalice i vake koje se u sve ovo ama ba i ne ra-

24
zumeju, te vam je stoga bole da gubice drite zatvorene i prepustite sve
vaem gospodaru jer on barem zna ta je ast. Al budui da vi za ast
marite koliko i za lanjski sneg, treba da znate da, ako carska vojska ue
u Casale, oni nisu nimalo neni, odoe vai vinogradi u propast, a vae
ene, bole da i ne spominjem. Zato idemo da branimo Casale. Ja nikoga
ne teram. Ako li, pak, ima onih prepredenjaka tresigaa koji ne misle
ovako neka se odmah jave da ih obesim o onaj hrast. Niko od prisut-
nih, u to nema sumnje, jo uvek nije mogao videti Callotove gravire s
grozdovima njima sline eladi koja visi s razliitih hrastova; ipak, u
vazduhu je moralo biti neega, jer svi uvis podigoe ko mukete, ko
sulice, ko mouge s privezanim kosirom na vrhu, i povikae uglas iveo
Casale dole carska vojska. Slono kao jedan.
Sine moj, ree gospar Pozzo Robertu, dok su jezdili brdima sa
svojom malom vojskom koja je za njima ila peke, taj Never ne vre-
di koliko ni piliva boba, a kad mu je predao vojvodstvo, Vincenzu
osim stojka nije radio ni mozak, koji mu dodue ni pre toga nije radio.
Al predao ga je njemu, ne onoj uli od Guastalle, a porodica Pozzo je
jo od onih dobrih starih vremena vazal zakonskih gospodara Mon-
ferrata. Prema tome, idemo u Casale, i, ako je tako pisano, neka nas i
pobiju jer, Boga ti polubim, ne moe to tako, uz nekoga si dok je sve
lepo, a onda mu okrene lea kad se nae do gue u govnima. No, ako
nas ne ubiju, jo bole, stoga otvori etvore oi.
Puteestvije ovih dobrovolaca od granice aleksandrijskih poseda
pa do Casalea, bilo je bez svake sumnje najdue u istoriji. Stari Pozzo
je premilao, i to na sebi svojstven nain: Ja poznajem pance, go-
vorio je, to su ludi koji sebi vole da ugode. Dakle, upravie prema
Casaleu ravnicom na jugu, onuda lake prolaze kare, topovi i ostale
rabote. Te ako mi, pre no to proemo Mirabello, zavijemo put zalaska
sunca i drimo se brdskoga puta, utroiemo dan ili dva vie, no tako
emo izbei mrske susrete i stii pre njih.
Na nesreu, Spinola je imao daleko zamreniju predstavu o tome
kako se priprema opsada i, dok je na jugoistoku od Casalea ve bio
otpoeo zauzimanje Valenze i Occimiana, ima nekoliko nedela kako
je zapadno od grada poslao vojvodu od Lerma, Ottavia Sforzu i grofa
od Gemburga, sa oko sedam hilada peaka, da pokuaju odmah da
zauzmu utvrde Rosignano, Pontestura i San Giorgio kako bi presekli
svaki mogui pokuaj pomoi francuske vojske, dok je guverner Alek-
sandrije, don Geronimo Augustin, sa jo pet hilada ludi, obuhvatnim
manevrom prelazio reku Po sa severa ka jugu. I svi su se oni raspore-
dili du puta za koji je gospar Pozzo vrsto verovao da je uveliko pust.
A onda kada je na plemeniti gospodar saznao za sve to od selaka
koje su uz put sretali, nije mogao poi drugim putem jer sada je ve
bilo vie carske vojske na istoku nego na zapadu.

25
 Pozzo jednostavno ree: Mi se ne vraamo. Ja poznajem ove kra-
jeve bole no oni, i provui emo se poput kuna belica. To je, narav-
no, znailo da ih u izobilu ekaju to pregibi to zavoji. U tolikom
izobilu da su ak susreli francuze iz Pontesture, koji su se u meu-
vremenu predali i kojima je, pod uslovom da se ne vraaju u Casale,
doputeno da se spuste do Finalea odakle e morem moi da stignu do
Francuske. Ovi sa della Grive naleteli su na njih u blizini Otteglie,
umalo da jedni na druge otvore vatru, mislei, svaki za sebe, da imaju
posla s neprijatelem, i Pozzo saznade od njihovog zapovednika da je,
kao jedan od uslova predaje, dogovoreno da ito iz Pontesture bude
prodato pancima, a ovi e novac poslati Kazaleanima.
panci su prava gospoda, sinko moj, ree Pozzo, prava je milina
boriti se protiv njih. Na svu sreu, nismo vie u dobu sukoba Karla Ve-
likog i Mavara kada su svi ratovi voeni po naelu ubij da ne bi bio
ubijen. Ovo su ratovi izmeu hriana, sto mu avola! Nego, oni su sada
zauzeti oko Rosignana, mi emo im proi iza lea, provui emo se
izmeu Rosignana i Pontesture, i za tri dana eto nas u Casaleu.
Izrekavi ove rei krajem aprila, gospar Pozzo sa svojima stie
nadomak Casalea 24. maja. Bee to predivno puteestvije, barem u
Robertovom seanju, vazda su se sklanjali s puteva i kozijih staza i
presecali preko pola; ne mari, govorio je gospar Pozzo, kad je rat io-
nako sve ode do avola, te ako letinu ne unitimo mi, unitie je oni.
Preivljavali su tako to su gozbovali po vinogradima, vonjacima i
kokoinjcima: ne mari, govorio je gospar Pozzo, ova zemla pripada
Monferratu i mora da nahrani svoje branioce. Jednom seljaku iz Mom-
bella, koji se pobunio, udelio je trideset batina, uz objanjenje da uko-
liko nema discipline ratove dobija druga strana.
Roberto je poeo da gleda na rat kao na kakav predivan doivlaj;
do njega su dopirala umirujua kazivanja putnika namernika, kao ono o
francuskom vitezu, ranjenom i zaroblenom u San Giorgiu, koji je jadi-
kovao to mu je neki vojnik ukrao jedan portret, veoma drag njegovom
srcu; kada je to uo, vojvoda od Lerma naredio je da mu se portret vrati,
zacelio mu je rane, a onda ga na konju vratio u Casale. S druge strane,
pak, mada je u spiralnim zavojima skretao s puta to je dovolno da se
izgubi svaki oseaj orijentacije, starom Pozzu je nekako polo za rukom
da njegova druina od rata i ratovanja jo uvek ne vidi nita.
I dogodi se, dakle, da jednog lepog dana, s velikim olakanjem,
mada izgarajui od nestrplenja poput onih koji se vesele dugo ieki-
vanom slavlu, s uvika jednog brega, ugledaju kako podno njihovih
nogu i pred njihovim oima lei grad, zagraen na severu, s njihove
leve strane, irokom trakom Poa, koji je upravo tu, ispred zamka, bio
ispresecan dvema dugim adicama prekosred reke, i prua se, suavaju-
i se, ka jugu gde zavrava zvezdastim zidinama citadele. Iznutra iva-

26
han, s tornjevima i zvonicima, Casale se izvana inio zaista neosvoji-
vim, onako nakostreen kao to bee, s nazublenim bedemima, i nali-
kovao je kakvom stranom zmaju, poput onih koje viamo u knjigama.
Bee to uistinu predivan prizor. Svuda oko grada, vojnici u razno-
bojnom ruhu dovlaili su opsadne sprave izmeu grupica atri nagiz-
danih barjacima i konjanika s bujnim perjanicama. Povremeno bi se,
iznenada, meu zelenim umama ili utim polima, izvio po koji ispre-
kidani blesak koji je vreao oi, to su se vitezovi u srebrnim oklopima
poigravali suncem, i nije se znalo s koje strane dolaze, a moda su ba
hotimice kaskali u krug kako bi se prikazali.
Predivan svima, ovaj se prizor ne omili gospar Pozzu, koji ree:
Ljudi, ovoga smo puta zaista nagrabusili. Potom odbrusi Robertu
koji je zapitkivao otkud to, unuvi ga akom po glavi: Ne budali,
ovi su carski vojnici, da ne misli moda da su Kazaleani tako brojni
i da se etkaju izvan zidina grada. Kazaleani i Francuzi su unutra i
slau denjkove od slame i tresu im se gae jer ih nema ni dve hiljade,
dok ovih dole, ispod nas, ima najmanje sto hilada, baci pogled i na
ona brda preko puta. Preterao je, Spinolina vojska brojala je tek o-
samnaest hilada peaka i est hilada konjanika, no i to je bilo do-
volno, pa i suvie.
ta nam je sada initi, oe moj? upita Roberto. ta nam je i-
niti, ree otac, paziti dobro gde su luterani, i tuda ne ii: in primis,
ni sm avo ih ne razume kad govore, in secundis, prvo te ubiju, a
onda te pitaju ko si. Paljivo gledajte koji bi mogli biti panci: i sami
ste ve uli da su oni ludi sa kojima se da dogovoriti. I to panci vi-
sokog roda. U ovakvim sluajevima najvanije je vospitanje.
Spazie prolaz du jednog logora s obelejima njihovih veliko
hrianskih velianstava, gde je blistalo vie oklopa no igde drugde, i
sioe, Bogu se preporuujui. U toj zbrci lako se moglo dogoditi da
dobar deo svog puta prevale izmeu neprijateljskih redova, jer su u to
vreme uniformu nosili samo pojedini odabrani odredi kao to su
musketari, a to se ostalih tie, nikada nije bilo jasno ko je sa ije stra-
ne. Ostalo im je da pregaze jo samo jedan mali komad niije zemlje,
kad se, iznenada, namerie na predstrau, a jedan oficir ih zaustavi i
uljudno zapita ko su i kuda idu, dok je iza njegovih lea stajala sprem-
na manipula vojnika.
Gospodine, ree gospar Pozzo, uinite nam milost i pustite nas
da proemo, stvar lei u tome da moramo doi do naih poloaja kako
bismo vas, potom, odatle gaali. Oficir skide eir, pokloni se i poz-
dravi, pri tom umalo da svu prainu na dva metra pred sobom ne poi-
sti, i ree: Seor, no es menor gloria vencer al enemigo con la corte-
sia en la paz que con las armas en la guerra. A onda, na pravilnom
italijanskom: Proite, gospodine, ako samo jedna etvrtina naih ludi

27
bude imala samo polovinu vae hrabrosti, pobediemo. Neka mi nebo
uslii elju i prui zadovolstvo da vas ponovo sretnem na bojnom po-
lju, i ast da vas ubijem.
Gavrani ti oi izeli te vragovi u gui zaigrali, promrmlja gospar
Pozzo kroz zube, to je na jeziku njegovog kraja i dan danas esta
izreka kojom se poeli, manje-vie, da sabesednik prvo ostane bez
vida, a odmah zatim da padne rtvom guobolje. No, prizivajui u po-
mo sve svoje lingvistike izvore i svoju retoriku vetinu, ree: Yo
tambin! Pozdravi eirom, podbode konja, mada ne ba onako kako
je dramatinost trenutka iziskivala, jer je morao svojima dati na vre-
menu kako bi ga stigli peke, i upravi se zidinama.
Reci ta hoe, al su zaista uglaeni, kazae okrenut sinu, i
srea njegova to je okrenuo glavu: izbee hicima iz arkebuza ispalje-
nim sa bedema. Ne tirez pas, conichons, on est des amis, Nevers,
Nevers! povika diui ruke, a onda e Robertu: Vidi, ovi su bez
trunke potovanja. I nisu tek puste rei, ali bolji su panci.

Uoe u grad. Neko je, nesumnjivo, o ovom dolasku odmah izve-

stio zapovednika garnizona, gospodina di Toirasa, jo odavna druga po
oruju staroga Pozza. Snani zagrlaji, i prvi obilazak bedema.
Dragi moj prijatelu, govorio je Toiras, u registrima Pariza sto-
ji da ja raspolaem sa etiri peadijska puka, svaki od po deset eta,
to ini deset hilada peaka. Meutim, gospodin la Grange ima samo
pet stotina ludi, Monchat dve stotine pedeset, a sve zajedno mogu
raunati na hiladu sedam stotina ludi u peadiji. Dale, imam est eta
lake konjice, sve ukupno etiri stotine ludi, mada valano opremlenih.
Kardinal zna da imam manje ljudstva no to je potrebno, ali tvrdi da ih
je tri hiljade osam stotina. Ja mu piem, nudei mu dokaze protiv
takve tvrdnje, no Negova Eminencija gradi se da ne razume. Morao
sam da regrutujem jedan puk Italijana, manje ili vie, Korzikanaca i
Monferraana, meutim, ako doputate, oni su ravi vojnici, i zamisli-
te da sam ak bio prinuen da oficirima naredim da saine posebnu
etu od svojih poslunika. Vai ludi pridruie se italijanskom puku,
pod zapovednitvom kapetana Bassianija, inae vrsnog vojnika. S nji-
ma emo poslati i mladog de la Grive kako bi u svom prvom okraju
sluao ipak nareenja na maternjem jeziku. to se vas tie, dragi moj
prijatelu, vi ete u drutvo jedne aice hrabrih plemia koji su se
okupili po svojoj volji, kao i vi, i koji su pod mojim zapovednitvom.
Vi poznajete ovaj kraj, te me moete dobro svetovati.
Jean de Saint-Bonnet, gospodin di Toiras, bee visok, crnoma-
njast, plavih oiju, u punoj snazi svojih etrdeset pet leta, naprasit, ali
velikoduan i spreman na pomirenja, okositog ponaanja, ali sve u
svemu prijazan, ak i s vojnicima. Istakao se kao branilac ostrva R u
28
ratu protiv Engleza, ali ini se da kod Richeliea i na dvoru nije bio
previe omiljen. Meu njegovim prijatelima ukalo se o jednom raz-
govoru sa kancelarem Mafillacom, koji mu je prezrivo kazao kako bi
se u Francuskoj moglo nai dve hilade plemia kadrih da podjednako
valano obave posao oko ostrva R, nata je ovaj odgovorio kako bi se
moglo nai etiri hilade kadrih da rukuju peatom bole od Marillaca.
Negovi oficiri su mu pripisivali jo jednu otroumnu dosetku (koju
drugi, meutim, stavlaju u usta nekom kotskom kapetanu): na jed-
nom ratnom veanju u Rochelleu, otac Giuseppe, inae glasovita siva
eminencija, umilen da se razume u strategiju, stavio je prst na kartu
rekavi prelazimo ovde, a Toiras se hladnokrvno usprotivio: Prea-
sni oe, va prst, naalost, nije most.
Tako stoje stvari, chr ami, nastavlao je Toiras, hodajui nasi-
pom i pokazujui krajolik. Pozornica je velianstvena, a glumci naj-
boli to postoje u oba carstva i mnogobrojnim sinjorijama: za protiv-
nika imamo i jedan firentinski puk, pod zapovednitvom jednog Medi-
cija. Mi se moemo pouzdati u Casale, mislim na grad: zamak, odakle
nadgledamo deo prema reci, dobra je utvrda, zatiena poveim jar-
kom, a na zidinama smo pripremili zemlani nasip koji e omoguiti
braniocima da se bore kako prilii. Citadela ima ezdeset topova i
utvrenja bez greke. Neka mesta su slaba, no ja sam ih ojaao polu-
mesecima i baterijama. Sve ovo pogodno je za pruanje otpora pri
eonom napadu, ali Spinola nije poetnik: pogledajte ono komeanje
tamo dole, upravo rade na potkopima i kada budu stigli dovde, ispod
zidina, bie kao da smo im otvorili kapije. Da bi se zaustavili radovi
potrebno je izai na otvoreno polje, a mi smo slabiji. I im neprijatelj
bude privukao blie svoje topove, poee da bombarduje grad, a onda
u igru ve ulazi raspoloenje itela Casalea, u koje se ne uzdam previ-
e. S druge strane, razumem ih: vie im je stalo do spasavanja sop-
stvenog grada nego do nekog gospodina Nevera, a pri tom jo uvek
nisu uvereni da vredi dati ivot za francuske lilane. Moraemo da se
potrudimo da shvate da bi pod Savojcima ili pancima izgubili svoja
prava i da Casale vie ne bi bio prestonica, ve bi postao obina tvra-
va poput Suse, da je vojvoda od Savoje gotov da ga proda i za aku
kuda. Sve ostalo se smila po potrebi, inae to ne bi bila prava itali-
janska komedija. Jue sam sa etiri stotine ludi izaao u pravcu Fras-
sineta gde se koncentrisala carska vojska, i ovi su se povukli. Meu-
tim, dok sam ja bio zabavlen tamo dole, Napolitanci su se smestili na
onom brdu, upravo sa suprotne strane. Naredio sam da ga artilerija
gaa nekoliko sati i verujem da sam napravio pravi pokol, pa ipak,
nisu se povukli. Kome je pripao taj dan? Zaklinjem se Naim Gospo-
dom da ne znam, a ne zna ni Spinola. Meutim, znam ta emo initi
sutra. Vidite li one kuerke u ravnici? Kad bismo mogli da ih kontroli-
emo, drali bismo na nianu veinu neprijatelskih postava. Jedna mi
29
je uhoda kazala da su naputene i to je dobar razlog da sumnjamo da
se neko tamo krije dragi moj mladiu, gospodine Roberto, odagnaj-
te taj prezir sa svog lica i zapamtite, teorema broj jedan, da dobar za-
povednik dobija bitku ako dobro iskoristi uhode i, teorema broj dva,
da jednoj uhodi, budui da je izdajnik, veoma malo treba da izda ono-
ga ko ga plaa samo da bi izdao svoje. U svakom sluaju, sutra e
peadija krenuti da zauzme one kue. Umesto da mi trupe trule unutar
zidina, bole da ih izloim vatri, to je odlina veba. Ne trupkajte,
gospodine Roberto, va dan jo nije doao: no prekosutra e Bassiani-
jev puk morati da pree Po. Vidite li one zidove dole? Oni su deo tvr-
avice koju smo poeli da gradimo pre no to su se ovi pojavili. Moji
se oficiri ne slau, ali ja smatram da bi bilo dobro da je zauzmemo pre
nego to padne aka carskim vojnicima. Moramo ih, u stvari, drati na
nianu u ravnici, kako bismo ih ometali i usporili gradnju potkopa. Sve
u svemu, bie slave za svakoga. Za sada, poimo na veeru. Opsada je
tek na poetku i zaliha nam jo uvek ne nedostaje. Mieve emo jesti
kasnije.

30
 3
Veliki Saraj udestva

Sauvati glavu u opsadi Casalea, gde na kraju ipak nije morao da

jede mieve, da bi se potom obreo na Daphne gde e mievi po svoj
prilici pojesti njega... Razmilajui sa zebnjom o tom udovinom
kontrastu, Roberto napokon odlui da istrai mesta odakle su prethod-
ne veeri do njega doprli oni nepoznati zvukovi.
Reio je da se spusti s pramanog katela znajui da bi, ako je sve
bilo kao na Amarilliju, morao da naie na oko tuce topova rasporee-
nih sa obe strane i na slamarice i visee mree za mornare. Iz kabine s
kormilom uao je u prostoriju nie nje, preseenu rudom kormila koje
se njihalo uz laki kriput, odakle je mogao odmah da izae kroz vrata
koja su vodila u potpaluble. Ali, bezmalo elan da se zblii s tim
mranim dubinama pre nego to se suoi sa svojim neznanim neprija-
telem, kroz jedan otvor s poklopnim vratima spustio se jo nie, u
prostoriju gde se obino dre dodatne koliine zaliha. Umesto toga
zatekao je leajeve za dvanaest osoba, rasporeene tako da zauzimaju
to manje prostora. Znai, najvei deo posade spavao je ovde dole, kao
da je ostatak prostora bio namenjen emu drugom. Leajevi su bili
besprekorno uredni. Dakle, ukoliko je zaraza i postojala, im bi neko
umro, preiveli bi ih brilivo nametali ne bi li pokazali ostalima kako
se nita nije dogodilo... Ali, na kraju krajeva, ko je rekao da su mor-
nari mrtvi, i to svi? I evo, pomisao na ovakvu mogunost jo jednom
mu nije donela utehu: kuga, koja kosi itavu posadu, prirodna je poja-
va, a prema izvesnim teolozima katkad i provienje; ali dogaaj koji je
istu tu posadu nagnao da bei, ostavlajui brod u ovako neprirodnom
redu, mogao je biti uzrok daleko vee brige.
Moda je odgovor leao u potpalublu, trebalo je prikupiti hrabrost.
Roberto se vratio gore i otvorio vrata koja su vodila u ono strano mesto.
31
 Veoma domilato, potpaluble je bilo pretvoreno u pravi crkveni
brod, u koji je kroz reetke dopirala svetlost sada ve poodmaklog
dana i padala ukoso, ukrtajui se sa svetlou koja se prikradala kroz
topnice, upijajui u sebe ilibarski odsjaj topova.
Roberto isprva nije video nita drugo do sunane sable u kojima
se jasno rojilo bezbroj siunih estica i im ih je spazio, nije mogao a
da se ne seti (i koliko se samo, ne bi li zaudio svoju Gospu, rasplinja-
va u tom poigravanju sa svojim uenim spomenima, umesto da se jed-
nostavno izrazi) onih rei Kanonika iz Dignea, kojima ga je podsticao
da posmatra slapove svetlosti koji su se rasprivali u senovitoj tmini
jedne katedrale, nosei u sebi itavo mnotvo ivotonosnih monada,
semena, nerastvorivih priroda, kaplica mukog tamjana koje su trcale
same od sebe, eskadrona praiskonskih atoma u vatrama sukoba, bitaka,
okraja, izmeu bezbrojnih susreta i razdvajanja oigledan dokaz o
sastavu ovog naeg univerzuma, sainjenog ni od ega drugog doli od
prvobitnih estica to kluaju u praznini.
Netom posle toga, gotovo kao potvrda da svemir nije nita drugo
do ishod tog plesa atoma, uini mu se da se obreo u nekom vrtu i posta-
de mu jasno da su, u asu kada je siao dole, na njega pokulale bujice
mirisa, daleko snanijih od onih koji su pre toga dolazili s obale.
Pravi vrt, sama gradina pod senicom: to je ono to je nestala
elad s Daphne stvorila u ovom prostoru, ne bi li u domovinu donela
cvee i bilke s dalekih ostrva koja su istraivali, omoguavajui da im
sunce, vetrovi i kie pomognu da preive. A kako je, potom, laa uspe-
la da mesecima sauva taj divli plen, kako ga prva oluja nije otrovala
posolicom, Roberto nije znao da kae, no sama injenica da je sva ta
priroda jo uvek u ivotu, nesumnjivo je potvrivala da je kao i
ive i ovaj tovar bio ne tako davno ukrcan.
Cvee, grmovi, tanuna stabla behu dopremleni zajedno sa kore-
njem i grumenjem zemle i smeteni u koare i sanduke, sklepane na
brzinu. Ali veina posuda ve je bila trula, zemla se rasula, stvarajui
meu bilkama sloj vlane crnice u kojoj su ve putale koren poloni-
ce nekoliko bilaka, i sve je sliilo kakvom Edenu koji se raa iz samih
dasaka Daphne.
Svetlost sunca ne bee toliko jaka da bi vreala Robertove oi, a
opet sasvim dovolna da rasplamsa boje lia i rastvori prve cvetove.
Robertov pogled pade na dva lista koji mu se isprva uinie kao rep
kakvog raia odakle su poput dragula pupili beli cvetovi, a zatim
pree na jo jedan neno zeleni list na kome se, iz busena iimaka
boje slonovae, raalo neto nalik cvetu. Talas odurnog smrada privu-
e mu pogled ka jednom utom uvetu u koje kao da je neko stavio
tanuni klip kukuruza, dok su se sa strane sputali gusti venii porce-
lanskih kolki, blistavo belih s ruiastim vrkom, a iz jednog drugog

32
grozda visulili su izvrnuti zvonii ili trubice, irei mekani miomir
mahovine. Spazi jedan cvet boje limuna, iju e nepostojanost otkriti
tokom narednih dana, jer e se kajsijom zaodevati poslepodne, a zaga-
sito-crvenom u smiraj dana, i one druge, afranjaste u sreditu, koji su
se prelivali u blistavoj lilan-belini. Otkri neke hrapave plodove koje
se ne bi ni usudio da dodirne, da onaj jedan, koji bee pao na zemlu i
raspukao se od zrelosti, nije otkrio svoje zrnovito srce. Odvai se da
proba i druge i o njima je sudio vie jezikom kojim se govori no onim
kojim se kua, budui da za jedan od njih kae da je kao vrea meda,
mana zasunjena u hladovitom ploditu svoga debla, dragul od sma-
ragda ispunjen siunim rubinima. Sve u svemu, itajui izmeu redo-
va, usudio bih se rei da je otkrio neto veoma slino plodu smokve.
Nijedan od tih cvetova ili plodova ne bee mu poznat, svaki je
izgledao kao da je roen u mati nekog slikara koji je poeleo da prekri
sve zakone prirode ne bi li izmislio uverlive neverovatnosti, razdorne
naslade i slasne izmilotine: kao ona krunica prekrivena beliastim dla-
icama, to se raspukla u ubicu od lubiastog perja, ili ne, ona izblede-
la jaglika koja je izbacila svoj besramni visulak, ili ona krinka to
pokriva neko lice zasneeno kozijim bradicama. Ko li je mogao da smi-
sli ovaj grm ije je lie s jedne strane mrko zeleno s goropadnim
crvenkasto utim uresima, a s druge, pak, plameno, opervaeno neto
bleim, kao graak zelenim listiima, mesnatim i izvijenim u obliku
lepezaste kolke, te u njima jo uvek poivaju kaplice poslednje kie?
Opijen ovim mestom Roberto se nije upitao odakle su dole te
kaplice kie zasunjene u krilu listova, budui da barem poslednja tri
dana sigurno nije kiilo. aropojni mirisi omamie ga da svakojaku
aroliju prihvati kao prirodnu.
Izgledalo mu je prirodno to neki gnjecav i klonuli plod vonja na
prevreli sir, i to se iz utrobe onoga to slii zagasito ljubiastom naru,
s rupom u dnu, kada ga protrese, oglasi poneko skakutavo seme, kao
da to nije cvet, ve kakva deija igraka, i nije u udu zastao ni pred
jednim cvetom u obliku ilka, vrstog i zaoblenog dna. Roberto nika-
da nije video alosnu palmu, kao da je vrba, a stajala je ispred njega,
sa apastim viestrukim korenjem na kojem se ugnezdilo deblo, uzdi-
ui se iz jednog usamlenog buna, dok se brsje ove alosnice u alo-
sti roene prelamalo iznureno svojim bujnim cvetanjem; Roberto jo
nikada nije video ni onaj bun to olistava irokim i sonim listovima,
ukruenim sredinjom ilom koja kao da je od eleza, gotovim da po-
slue kao tanjiri i podnosi, dok je tu pored raslo jo listova to su nali-
kovali podatnim kaikama.
Ne znajui da li se obreo u kakvoj mehanikoj umi ili u ze-
malskom raju skrivenom u utrobi zemle, Roberto se vrteo po tom
Edenu koji ga je uznosio do mirisnih bunila.

33
 Kasnije, kada o svemu ovome bude pripovedao svojoj Gospi, go-
vorie o jednostavnim pomamama, hirovima vrtova, o lisnatim Prote-
jima, kedrovima (kedrovima?) pomahnitalim od blagorodnih besova...
Ili e je oiveti kao kakvu plutajuu spilu bogatu varlivim samoho-
dima gde su, opasani strano izuvijanim konopcima, iskrsavali gorlivi
krstovnici, bezbone mladice varvarske ume... Pisae o opijumu za
ula, o rondi trulih elemenata koja ga je, nasrui u neistim
ekstraktima, dovela na rub pomraenja uma.
To to mu se priinilo da je uo glasanje pernatih dua iz ove u-
me cvea i bilaka, najpre je pripisao pesmi koja je do njega dopirala
sa ostrva: ali ga namah podioe marci kada mu tik ispred nosa prole-
te slepi mi, a odmah zatim morade da se skloni pred sokolom koji se
ustremio na svoj plen, obarajui ga jednim udarcem kluna.
Poto je uao u potpaluble, praen sve vreme dalekom pesmom
ptica sa Ostrva i uveren da njihovo glasanje i dalje dopire do njega
kroz otvore na kilu, Roberto je te zvuke sada uo iz neposredne blizi-
ne. Nisu mogli dolaziti sa obale: dakle, neke su druge ptice, i ne tako
daleke, pevale s one strane bilaka, prema pramcu, u pravcu ostave
odakle je prethodne noi uo neke umove.
Nastavlajui dalje, uini mu se da se gradina zavrava podno ne-
kog visokog debla koje je probijalo gornji most, zatim mu postade
jasno da je stigao, manje ili vie, do sredine broda gde glavni jarbol
prolazi sve do samoga dna broda. Ali, sad su se ve priroda i umetnost
do te mere isprepletali da moemo mirne due opravdati zateenost
naeg heroja. I jo neto, upravo u tom trenutku njegove nozdrve poe-
le su da slute nekakvu meavinu mirisa, plesnivu zemlu i ivotinjski
smrad, kao da se iz bate postepeno prelazilo u tor.
I zaavi iza debla glavnog jarbola, prema pramcu, ugleda veliko
ptiije carstvo.
Nije znao kako drugaije da nazove taj skup krletki od trske, s
uglavlenim debelim granama umesto preki, nastanjenih pernatim
letaima, koji su se upinjali da prepoznaju zoru od ije su svetlosti tek
milostinju uivali, i da arenim glasanjima odgovore na poziv svojih
istovetnika koji su, slobodni, pevali na Ostrvu. Sputene na pod ili
obeene o reetku mosta, krletke su poput stalaktita i stalagmita ispu-
njavale taj drugi deo broda, tvorei jo jednu peinu udesa u kojoj su
ptice svojim razmahanim krilima njihale krletke i ove su se ukrtale sa
sunevim zracima od kojih je, pak, vazduh treperio od boja, poput
vejavice iskriavih duga.
Ukoliko dotada nikada nije uo kako zaista pevaju ptice, Roberto
takoe nije mogao kazati ni da ih je ikada video, barem ne u ovako
raznolikom ruhu, toliko raznolikom da se namah zapita je li ono pri-
rodno ili ih je, pak, ruka nekog umetnika oslikala i nakitila za kakvu
34
pantomimu, ili za prikaz tobonje vojske na paradi, gde je svaki peak
i svaki konjanik zavijen u sopstveni barjak.
Ovaj preneraeni i zbunjeni Adam nije znao kako da nazove sve
te ivotinjke, osim imenima ptica sa svoje hemisfere; eno aple, govo-
rio je za sebe, drala, prepelice... Ali, to je bilo kao da guskom naziva
labuda.
Gle, ovde, prelati raskonih kardinalskih repova i klunova poput
kotlia, irili su svoja krila boje trave, nadimajui purpurasto grlo i
otkrivajui azurne grudi, i psalmodijali poput ludi, a tamo, raznolike
eskadrile nadmetale su se na velikom vitekom turniru, juriajui na
ulegnute svodove to su okruivali njihovu arenu, izmeu golubijih
munja i crvenih i utih fijuka, poput bojnih zastavica koje neki barjak-
tar baca i onda hvata u letu. Mrgodni konjanici dugih nemirnih nogu
sred odve skuenog prostora, srdito su njitali kra-kra-kra, pokatkad
se klimajui na samo jednoj nozi i gledajui nepoverlivo oko sebe,
dok su im na pruenim glavicama drhturile paperjaste ubice. Sam, u
krletki sainjenoj po njegovoj meri, jedan gordi kapetan, nebeskopla-
vog plata, u koporanu rumenom poput oka, oglaavao se gugutanjem
kakvog goluba. U jednoj malenoj krletki pored njega, tri siuna pea-
ka odmarala su se na podu, budui bez krila, skakutavi klupii blat-
njave vune, miijeg lica ureenog brkovima u korenu dugakog povi-
jenog kluna s nozdrvicama kojima su majune nakaze njukale, up-
kajui crvie na koje su usput nailazili... U jednoj krletki to se uvijala
poput creva, mala roda mrkvastih nogu, akvamarinskih grudi, crnih
krila i jorgovanskog kluna, kretala se kolebljivo dok je za njom gaca-
lo, u savrenom redu, nekoliko mladih i, doavi na kraj te svoje staze,
zagrakta srdito, isprva reena da srui ono za ta je verovala da je splet
vitica, no potom se smiruje i menja pravac svoga puta, sa porodom
koji vie nije znao treba li da ide ispred ili iza nje.
Roberto je bio rastrzan izmeu ushienja zbog ovog otkria,
saalenja prema tim zatoenicima, ele da otvori krletke i da gleda
kako ti poklisari jedne vazdune vojske zauzimaju njegovu katedralu,
ne bi li ih izbavio iz opsade kojom ih je Daphne, i sama pod opsadom
njihovih istovetnika tamo napolu, ovako zatoila. Pomisli da su glad-
ni, i primeti da u krletkama imaju samo mrvice od hrane i da su posu-
de i anii za vodu, prazni. No, ukraj krletki otkri akove zrnevla i
komadia suene ribe, to su ih pripremili oni koji su nameravali da
itav ulov dopreme do Evrope, jer brodovi nikada ne plove ovim mo-
rima nasuprotnog juga, a da dvorovima i akademijama ne donesu sve-
doenja o njihovim svetovima.
Idui dale, naie na jedan daskama ograen prostor sa dvanaestak
eprkavih ivotinja, koje uvrsti u pernatu ivinu, iako ih s takvim per-
jem kod svoje kue ne bee video. I one su izgledale kao da su gladne,

35
no kokoke su snele (i slavile to zbitije kao uostalom i sve njihove
drge irom sveta) est jaja.
Roberto odmah uze jedno, probui ga vrhom bodea, i ispi kao to
je inio kada je bio dete. Potom ona preostala stavi u nedra, a da bi se
oduio majkama, i plodonosnim oevima koji su namrgoeno pilili u
njega, tresui resama, podeli vodu i hranu; i tako od kaveza do kaveza,
pitajui se kakvo je to provienje uinilo da stigne na Daphne ba kada
su ivotinje na rubu opstanka. I zaista, prole su ve dve noi otkako
je on stigao na brod i neko je sasvim sigurno opsluio ptice moda
samo dan pre njegovog dolaska. Oseao se kao gost, da, koji sa zaka-
njenjem stie na gozbu, ali ba u asu kada je i poslednji gost otiao, a
trpeza jo uvek nije bila pospremlena.
Uostalom, ree za sebe, nepobitno je da je ovde do pre izvesnog
vremena neko bivstvovao i da ga sada vie nema. A da li je to bilo
samo dan ili deset dana pre moga dolaska, ni u emu ne menja moju
sudbu, moda je samo ini jo veom rugalicom: da sam se nasukao
samo dan ranije mogao sam da se pridruim mornarima sa Daphne,
kudgod da su otili. A moda i nije tako, mogao sam da umrem sa
njima, ako su pomrli. Uzdahnu (barem nije imao posla s pacovima) i
zaklui da je na raspolaganju imao i koko. Zamisli se ponovo nad
svojom namerom da oslobodi dvonoce plemenitije pasmine i priznade
sebi da bi i oni, ako njegovo izgnanstvo bude potrajalo, mogli da
postanu jestivi. Bili su lepi, u duginim bojama, i oni hidalgosi ispred
Casalea, pomisli, pa ipak smo na njih pucali, a da je opsada potrajala,
ak bismo ih i jeli. Onaj ko je vojevao u tridesetogodinjem ratu (to
kaem ja, no onaj ko je tada iveo nije ga tako zvao, i moda nije ni
shvatao da je to u stvari jedan neprekidni dugaki rat u kojem je, po-
katkad, neko potpisivao mir) nauio je da bude srca kamenoga.

36
 4
Osvedoena Tvrava

Zato Roberto vaskrsava uspomene na Casale da bi opisao svoje

prve dane na brodu? Naravno, slinosti ima, oba puta naao se pod
opsadom, ali od oveka njegovog ivotnog iskustva, ponadali bismo se
emu bolem. Uostalom, kod slinosti bi morale da ga oaravaju razli-
ke, bogate razraenim antitezama: u Casale bee uao po svom izboru,
da ne bi uli neki drugi, a na Daphne je bio baen i samo je eznuo da
odatle ode. No pre bih rekao da se, ivei u svom kralevstvu senki,
vraao jednom iskustvu nabijenom grevitim okrajima proivlenim
pod okrilem sunevih zraka, tako da mu blistavo rumeni dani opsade,
koje mu je seanje darivalo, behu nadoknada za ovo senovito tumara-
nje. A moda to nije sve. U prvom delu svog ivota Roberto je imao
samo dva perioda tokom kojih je shvatao poneto od ovoga sveta i
naina kako da u njemu boravi, mislim na onih nekoliko meseci opsa-
de i one poslednje godine u Parizu: sada je prolazio kroz tree doba
svog oblikovanja, moda poslednje, po ijem e se zavretku zrelost
poklopiti sa rastakanjem, te se trudio da odgonetne njegovu tajnu po-
ruku, posmatrajui prolost kao figuru sadanjosti.
U poetku, pria o Casaleu svodila se samo na niz ispada. Rober-
to je pripovedao Gospi, pravei kaleidoskop, kao da kae da je, nemo-
an kakav bee da savlada hridinu njenu od devianskoga snega, koju
pohodie ali ne rastopie plameni jezici dva njegova sunca, ipak mo-
an bio da se odupre onima to pod opsadu stavie njegovu citadelu
Monferratsku.
Narednog jutra po dolasku onih sa della Grive, Toiras je poslao
nekoliko oficira, s karabinkama o ramenu, da osmotre ta to Napoli-
tanci podiu na brdu koje su osvojili prethodnog dana. Oficiri su prili
suvie blizu, usledilo je pukaranje i jedan mladi zamenik kapetana iz
37
puka Pompadour b ubijen. Negovi drugovi su ga doneli unutar zidina
grada i Roberto je prvi put u svom ivotu video le ubijenog oveka.
Toiras je odluio da izvri zauzimanje kua koje je pominjao prethod-
nog dana.
Sa utvrde se moglo jasno pratiti napredovanje deset musketara ko-
ji su se u jednom trenutku podelili u nameri da opkole prvu kuu. Sa
zidina stadoe da gruvaju topovi, ulad prolete tik iznad njihovih glava
i raznese krov kue: poput kakvog roja insekata, iz kue izlete nekoli-
cina panaca i dade se u beg. Musketari ih pustie da pobegnu, zauze-
e kuu, napravie barikade i otvorie vatru prema brdu kako bi ome-
tali protivnike.
Ovu su operaciju bezuslovno morali ponoviti i sa preostalim ku-
ama: sada se i sa utvrde moglo videti da su Napolitanci otpoeli sa
kopanjem anaca, razmetajui po rubu pletere od granja i anane
koeve. Ali ovi nisu ili uokolo brda ve su napredovali prema ravnici.
Roberto shvati da se upravo na taj nain zapoinje gradnja potkopa.
Kad jednom stignu do zidina, napunie ih, pri samom kraju, buradima
baruta. Treba nastojati da se radovi na potkopima neprestano ometaju
kako ne bi dospeli do one take kada mogu da nastave pod zemlom, u
protivnom neprijatel bi tada kopao u zaklonu. U tome bee itava
igra, spreiti gradnju potkopa, izlazei izvan tvrave i na otvoreno, i
kopati kontra-potkope sve dok im vojska ne pristigne u pomo i sve
dok traju zalihe hrane i municije. Kada postanete rtva opsade, nema
vam druge: jedino da ometate protivnike i ekate.
Narednog jutra, kako je i obeano, na red doe tvravica. Robertu
zapade da sa svojom fitilaom bude postavlen usred jedne nediscipli-
novane skupine ludi koja u Lu, u Cuccaru ili u Odalengu nije imala
odve vole da radi, i mualivih Korzikanaca, potrpanih u amce kako
bi preli preko Poa, nakon to su se dve ete Francuza ve bile do-
mogle druge obale. Toiras je sa svojim pratiocima osmatrao sa desne
obale, i stari Pozzo mahnu sinu u znak pozdrava, dajui mu najpre
znak rukom kao da mu govori samo napred, a potom prinosei kai-
prst ka jagodici, s porukom otvori etvore oi.
Tri ete se utaborie ukraj tvravice. Graevina ne bee jo zavr-
ena, a jedan njen deo ve je bio pretvoren u ruevinu. Druina prove-
de dan zatrpavajui proboje u zidinama, no tvravica je bila dobro
zatiena jarkom gde su, s druge strane, postavili strae. Spustila se
no, a nebo je bilo tako svetlo da su straari dremuckali, ni sami oficiri
nisu predviali mogui napad. Kad se najedared zau zvidanje kur-
uma i odnekud iskrsnu panska konjica.
Roberto, koga je kapetan Bassiani postavio iza nekakvih bala od
slame to su ispunjavale jedan srueni deo kamene ograde, ne imade
vremena da shvati ta se dogaa: iza svakog konjanika sedeo je po

38
jedan musketar i, tek to su se pribliili jarku, konji stadoe da jure
ukrug du njega dok su musketari pucali obarajui ono malo straara,
da bi onda, jedan za drugim, poskakali sa konjskih sapi, kotrljajui se
po zemlji, sve do jarka. I dok su se konjanici rasporedili u polukrug
ispred glavne kapije, estokom vatrom primoravajui branioce da se
povuku u zaklon, musketari su, netaknuti, osvajali one slabije branjene
kapije i proboje u zidinama.
Italijanska eta, koja bee na strai, pobacala je oruje i onda se u
strahu razbeala kud koji, zbog ega e je jo dugo posle toga svi pre-
zirati i ruiti, meutim, ni francuske ete nisu umele da smisle nita
bole. Od poetka napada pa do juria na zidine prolo je tek nekoliko
minuta, i ljudstvo, zateeno napadaima koji ve behu unutar zidina,
ne imade vremena da se lati oruja.
Koristei ovo iznenaenje, neprijatelj se prepustio pokolju garni-
zona, i dok su jedni bili uposleni da kose branioce koji su jo uvek bili
na nogama, drugi su se, toliko ih je bilo, ve bacali na pljakanje lee-
va. Nakon to je pucao na musketare, dok je ponovo, s mukom, nabi-
jao puku, ramena utrnulog od trzaja cevi, Roberto biva zateen novim
juriem konjanika i kopita jednog od konja koji mu je preleteo iznad
glave povrh proboja, zakopavaju ga pod ruevinama barikade. Bee to
prava srea: zatien poruenim balama slame, izbegao je onom prvom
i smrtonosnom naletu i sada je, provirujui ispod svog plasta, s ua-
som gledao kako neprijatelji dokrajuju ranjene, odsecaju prste kako bi
odneli prsten, itavu ruku zbog jedne grivne.
Nameran da ispravi teku sramotu svojih ludi koji su beali, ka-
petan Bassiani se i dale junaki borio, no ipak biva opkoljen, te pri-
moran da se preda. S druge strane reke primetie da je situacija opasna
i pukovnik la Grange, koji je netom pre toga obilazio tvravicu i sada
se vraao u Casale, pokua da pritri u pomo braniocima, ali ga nje-
govi oficiri u tome spreie, savetujui mu da umesto toga zatrai po-
jaanje iz grada. S desne obale krenu jo amaca dok je Toiras, najed-
nom razbuen, stizao u galopu. Nije im trebalo mnogo da shvate da su
Francuzi razbijeni i jo su jedino mogli da paljbom pokrivaju one koji
su umakli pokolju i tako im pomognu da se dokopaju reke.
U tom meteu padao je u oi stari Pozzo koji je topotao tamo i na-
zad izmeu glavnog taba i mesta gde su pristajali amci, traei Rober-
ta meu preivelima. Kada se uverio da nema vie nijednog amca koji
dolazi iz tog pravca, ispusti jedno Oh, sveca mu! A onda, kao ovek
koji poznaje sve hirove reke, i nazivajui tikvanima sve one koji do tada
veslae svom snagom, izabra mesto ispred jednog od ostrvaca i, podba-
dajui svoga konja, natera ga da ue u vode. Gazei preko pliine, do-
kopa se druge obale, pri emu konj nije ni morao da pliva, i poput
kakvog luaka pojuri prema tvravici, sa isukanim maem.

39
 Jedna grupa neprijatelskih musketara poe mu u susret, dok je
nebo ve bledelo, ne shvatajui ko je taj usamljeni vitez: usamljeni
vitez pregazi preko njih, pokosivi sigurnim udarcima maa najmanje
petoricu, nalete na dva konjanika, prope konja na zadnje noge, sagnu
se na stranu kako bi izbegao udarac, a onda se iznenada uspravi, kru-
no zamahujui seivom kroz vazduh: prvi protivnik se srui na sedlo, s
crevima koja su mu curila niz izme, dok se konj nadade u trk, drugi
ostade razrogaenih oiju, traei prstima uvo koje mu je, drei se na
obrazu, visilo ispod brade.
Pozzo stie podno utvrde i napadai, zauzeti pljakanjem posled-
njih begunaca ubijenih s lea, ne mogae shvatiti odakle se stvorio.
Ue iza ograde, dozivajui sina na sav glas, smaknu jo etiri due dok
se razmahivao poput vrteke, ubadajui maem na sve etiri strane
sveta; izranjajui ispod slame, Roberto ga ugleda izdaleka, i pre no
oca, prepozna Pagnuflija, oevog konja sa kojim se godinama igrao.
Namesti dva prsta u usta i ispusti zviduk koji je ivotinja dobro poz-
navala i, gle, zaista, ve se propinjao naulenih uiju, vukui oca pre-
ma proboju. Pozzo ugleda Roberta i viknu: Zar se tu stoji? Penji se,
bezumnie! I dok se Roberto smetao iza sedla, hvatajui se ocu oko
pasa, ree: Prokletstvo, tebe vala nikada nema tamo gde bi trebalo da
bude. Zatim se, podbadajui Pagnuflija, dade u galop prema reci.
U tom trenu neki od pljakaa shvatie da je onaj ovek na onom
mestu u stvari na pogrenom mestu, i stadoe da upiru prstima u njega,
urlajui. Jedan oficir sa ulublenim oklopom, u pratnji tri vojnika, po-
kua da mu presee put. Pozzo ga spazi, htede da ga zaobie, a onda
povue uzde i uskliknu: A onda kau sudbina! Roberto pogleda pre-
da se i shvati da je to onaj panac koji ih je pre dva dana pustio da
prou. I ovaj je prepoznao svoj plen i pribliavao se zacaklenih oiju,
isukanog maa.
Stari Pozzo hitro prebaci ma u levu ruku, izvue pitolj iz pojasa i
isprui ruku, i go tako munjevito da zatee panca koji mu se, ponesen
estinom, ve naao na nianu. Ali ne opali odmah. Dade sebi vremena
da kae: Oprostite na pitolju, ali ako vi nosite oklop, ja u s punim
pravom... Pritisnu okida i pokosi ga jednim metkom u usta. Vojnici,
pak, videvi da im pade voa, zadie u beg, a Pozzo odloi pitolj, i re-
e: Bole da poemo pre nego to izgube strpljenje... iha, Pagnufli!
U velikom oblaku praine projurie preko zaravni, a u mahnitim
pluskovima pregazie reku, dok je neko izdaleka jo uvek praznio
oruje za njihovim leima.
Stigoe na desnu obalu doekani pleskanjem. Toiras ree: Trs
bien fait, mon cher ami, a onda Robertu: La Grive, danas su svi po-
begli i samo ste vi ostali. Dobra loza vrsno vino daje. Nije vam mesto
u onom drutvu straljivaca. Prelazite pod moju komandu.

40
 Roberto zahvali i, siavi s konja, prui ocu ruku da i njemu
zahvali. Pozzo je odsutno stisnu, govorei: ao mi je zbog onog
panskog gospodina, bee valjan ovek. ta e, rat ti je pogana rabota.
S druge strane, upamti dobro, sine moj: valjan, svakako, al ako se
ustremi na tebe ne bi li te smakao, on je taj koji grei. Nije li tako?
Vratie se u grad i Roberto je uo kako otac i dale mrmlja sebi u
bradu: Ja ga, bogme, nisam sveom traio...

41
 5
Lavirint Sveta

Izgleda da Roberto oivljava uspomenu na ovaj dogaaj, uhvaen

u trenutku sinovle tuge, matarei o onim srenim vremenima kada je
jedan brini lik mogao da ga izbavi iz haosa opsade, ali ne moe da se
otrgne seanju na ono to se dogodilo posle. I nisam siguran da je to
tek sluajno seanje. Ve sam rekao da mi se ini da Roberto suoava
ta daleka zbitija sa svojim iskustvom na Daphne kao da pokuava da
pronae nekakvu vezu, razloge, znamenje sudbine. Sada bih, pak, re-
kao da mu povratak danima u Casaleu slui, na brodu, da pronae one
faze kada je, kao sasvim mlad, polako pronicao u saznanje da se svet
kree udovitim stazama neimarskim.
to znai da bi, s jedne strane, ovo bivstvovanje izmeu neba i mo-
ra mogao doiveti kao najprirodniji nastavak ona njegova tri petolea
lutanja i tumaranja po jednoj zemlji sazdanoj od ravastih preica; a s
druge se, verujem, upinjao da upravo kroz oivljavanje itave prie o
svojim mukama pronae utehu zbog svog sadanjeg stanja, kao da ga je
brodolom vratio u onaj zemaljski raj koji bee upoznao na della Grive i
od kojeg se potom udaljio, stupivi unutar zidina opsednutog grada.

Roberto sada vie nije morao da se trebi od vaiju u taboru za

vojnike, ve u Toirasovoj blagovaonici, zajedno sa plemiima koji su
stigli iz Pariza, i sluao je hvalisanja, seanja na prethodne vojne, be-
sede isprazne i blistave. U ovim je kazivanjima jo prve veeri
pronaao valjane razloge da poveruje kako opsada Casalea nije ba
onakav poduhvat za kakav se, po svom miljenju, spremao.
Doao je da oivi svoje viteke snove podgrevane poemama koje
je itao na la Grivi: dobro poreklo i, napokon, ma za pojasem, za nje-
ga su bili znak da postaje paladin koji daje svoj ivot na jednu jedinu
42
re svoga kralja, ili za spas kakve dame. Odmah po dolasku, sveti re-
dovi kojima se pridruio prikazae mu se kao gomile bezvoljnih sela-
ka, spremnih da daju petama vetra ve pri prvom okraju.
Sada mu je dozvoljen pristup jednom skupu junaka koji ga primi-
e kao sebi ravnog. Meutim, on je znao da je njegovo junatvo posle-
dica nesporazuma, a nije pobegao jer se bio uplaio daleko vie od
samih begunaca. A to je najgore, dok su se prisutni, nakon to se
gospodin de Toiras udaljio, zabavljali do zore i slobodno pleli svoje
prie, poinjao je da shvata da sama opsada nije nita drugo do
poglavlje jedne istorije bez smisla.
Dakle, Don Vincenzo od Mantove je umro, ostavivi vojvodstvo
Neveru, no dovolno bi bilo da je neko drugi bio poslednji koga je vide-
o, i itava ova pria poprimila bi sasvim drugaiji tok. Na primer, Carlo
Emanuele je, takoe, preko jedne neake (enili su se svi meusobno)
polagao izvesna prava na Monferrato i odavno je eleo da uzapti taj
markizat koji je bio poput kakvog trna u bedru njegovog vojvodstva, u
koje se zario sve do nekoliko desetina mila nadomak Torina. I tako,
im je Never proglaen naslednikom, Gonzalo od Crdobe je, koristei
se ambicijama savojskog vojvode kako bi osujetio ambicije Francuza,
predloio da se ujedini sa pancima ne bi li zajednikim snagama zau-
zeli Monferrato, a onda ga podelili na pola. Car, koji je ve imao i pre-
vie nevolja sa ostatkom Evrope, nije dao svoj pristanak za napad, ali se
nije ni izjasnio protiv Nevera. Gonzalo i Carlo Emanuele prekinuli su to
oklevanje i jedan od njih dvojice otpoeo je sa zauzimanjem Albe, Trina
i Moncalva. Dobar, svakako, ali ne i glup, car je stavio Mantovu pod
sekvestar, dajui je na upravu jednom carskom povereniku.
Ova mera ekanja trebalo je da vai za sve pretendente, ali Richeli-
eu je protumaio da je to upereno protiv Francuske. Ili mu je odgovara-
lo da tako protumai, no nije preduzimao nita jer je jo uvek drao pod
opsadom protestante iz La Rochellea. panija je blagonaklono gledala
na ovaj pokol nad aicom jeretika, ali je dopustila da Gonzalo to isko-
risti i sa osam hilada ludi stavi pod opsadu Casale, u kome za odbranu
ne bee vie od dvesta vojnika. To je bila prva opsada Casalea.
Meutim, budui da car po svoj prilici nije imao nameru da popu-
sti, Carlo Emanuele je nanjuio ta ga eka pa je, urujui i dale sa
pancima, ve uspostavio tajne kontakte sa Richelieom. U meuvre-
menu, La Rochelle je pao, Richelieu je dobio pohvale sa dvora iz
Madrida zbog te divne pobede koju je odnela vera, zablagodario, po-
novo sakupio svoje trupe i februara 29 godine, s Lujem XIII na elu,
preveo ih preko Monginevra i utaborio ispred Suse. Carlo Emanuele je
uvideo da sedei na dve stolice moe da izgubi ne samo Monferrato
ve i Susu, i pokuavajui da proda ono to su mu upravo uzimali
ponudio Susu u zamenu za jedan francuski grad.

43
 Jedan Robertov sohlebnk priseao se aljivim tonom itave ove
zgode. Richelieu je, posve zajedljivo, izvoleo upitati vojvodu da li bi
radije Orleans ili Poitiers, dok se u meuvremenu jedan francuski ofi-
cir pojavio u garnizonu Suse i molio konak za krala Francuske. Savoj-
ski zapovednik, ovek aljivoga duha, odgovorio je da e njegova pre-
uzvienost vojvoda verovatno biti presrean da ponudi gostoprimstvo
njegovoj visosti; no budui da je njegova visost stigla u tako velikom
drutvu, moli za doputenje da prethodno obavesti njegovu preuzvie-
nost. Poskakujui na snegu, maral Bassompierre se, nita manje ele-
gantno, duboko nakloni pred svojim kraljem i, obavetavajui ga da su
violine na sceni i makare pred vratima, zamoli za dozvolu da otpone
fetu. Richelieu je sluio misu u taboru, francuska peadija izvrila je
napad i Susa je bila osvojena.
Poto su stvari tako stajale, Carlo Emanuele je reio da mu je Lo-
uis XIII najmiliji gost, otiao je da mu poeli dobrodolicu i od njega
samo zatraio da ne gubi vreme u Casaleu, jer se on za to ve pobri-
nuo, i da mu, namesto toga, pomogne da zauzme Genovu. Bi ljubazno
zamoljen da ne trabunja i u ruku mu gurnue jedno lepo guije pero
da potpie mirovni dogovor u kojem preputa Francuzima da u Pie-
montu ine to im je volja: kao napojnicu ostavili su mu Trino i nalo-
ili vojvodi od Mantove da mu plaa godinji danak za Monferrato: I
tako je Never, kazivao je ovaj sohlebnk, da bi imao svoje, morao
da plaa najam onome ko ga nikada nije posedovao!
Vala je i platio, smejao se drugi, tikvan!
Never je uvek plaao za svoje ludosti, rekao je jedan opat, koji
je Robertu predstavlen kao Toirasov ispovednik. Never je ludi sluga
Boiji koji umila da je San Bernardo. Uvek je mislio samo na to ka-
ko da ponovo ujedini hrianske kneeve poradi novog krstakog rata.
U dananje doba hriani ubijaju jedni druge, zamislite da se jo brinu
i o nevernicima. Gospodo iz Casalea, ukoliko od ovog ljupkog grada
ostane ma i jedan kamen, oekujte da vas va novi gospodar sve pozo-
ve u pohod na Jerusalim! Opat se smekao, oigledno zabavlen, gla-
dei svoje plave, brilivo negovane brkove, i Roberto pomisli: eto,
jutros zamalo da ivot ostavim zbog jednog ludaka, koga su proglasili
ludakom zato to sanja, kao to sam i ja sanjao, o onim vremenima
lepe Melisende i Gubavog Krala.
Ni naredni dogaaji nisu pomogli Robertu da se raspetlja iz zamr-
enih niti ove prie. Nakon izdaje Carla Emanuela, Gonzalo od Crdo-
be shvata da je izgubio bitku, priznaje dogovor iz Suse i prebacuje
svojih osam hilada ludi u Milansko vojvodstvo. Jedan francuski gar-
nizon smeta se u Casale, a drugi u Susu, ostatak vojske Luja XIII
ponovo prelazi Alpe, nameran da se obrauna s poslednjim hugenoti-
ma u Linguadocu i u dolini Rodana.

44
 Ipak, niko od tih plemia nije nameravao da potuje dogovor, a
sohlebnci su o tome kazivali kao o najprirodnijoj stvari na svetu, ta-
vie, neki su ak i odobravali, dodajui la Raison dEstat, ah, la Rai-
son dEstat. Zarad tih dravnih razloga, Olivaresu poinje da biva
jasno da se silno obrukao Roberto je razumeo da on bee neto po-
put panskog Richeliea, ali ne tako drag Fortuni te muki uklanja
Gonzala, na njegovo mesto postavlja Ambrogia Spinolu i poinje da
iri glasine kako je uvreda naneta paniji u stvari nanela tetu Crkvi.
Prazne prie, primetio je opat, Urban VIII je podrao nasledstvo
Nevera. A Roberto ostade da se pita zato se sad pominje papa kad se
ova zbivanja nikako ne mogu podvesti pod pitanja vere.
Za to vreme car se prisea sm Bog zna kako ga je i koliko
pritiskao Olivares da je Mantova jo uvek pod upravom njegovog
poverenika, i da Never ne moe ni da plaa ni da ne plaa za neto to
mu jo uvek ne pripada; gubi strplenje i ale dvadeset hilada ludi na
opsadu grada. Papa meutim, gledajui protestantske najamnike kako
krstare i plakaju po Italiji, odmah vidi jo jednu poharu Rima i ra-
sporeuje trupe du granice mantovanske oblasti. Spinola, mnogo
ambiciozniji i odluniji od Gonzala, reava da ponovo opkoli Casale,
ali ovoga puta svojski i bez ale. Sve u svemu, zaklui Roberto, da bi
se izbegli ratovi, nikada ne bi trebalo sklapati mirovne ugovore.
Decembra 29 godine Francuzi su ponovo preli Alpe, Carlo E-
manuele je, prema dogovorima, morao da ih propusti, ali je ponovio
svoje predloge oko Monferrata, tek da bi potvrdio odanost, i zatraio
est hilada francuskih vojnika za opsadu Genove, to zaista bee nje-
gova opsesija. Richelieu, koji ga je smatrao pravom zmijom, ne ree ni
da ni ne. Jedan kapetan, koji se u Casaleu nosio kao da je na dvoru,
priseao se tog prohujalog februarskog dana: Veliko slavle, dragi
moji prijateli, nedostajali su samo muzikanti iz Kralevske Palate, no
sviralo se u fanfare! U crnoj odori sa zlatnim vezom, s perom na ei-
ru, dok je oklop blistao u punom sjaju, Negova visost je, praena voj-
skom, jahala pored Torina. Roberto je oekivao da uje priu o
kakvom slavnom podvigu pri opsadi, ali nita, i to bee samo obino
prikazivanje; kral nije poao u napad, iznenada je skrenuo prema Pi-
nerolu i zaposeo ga, ili bole reeno, ponovo ga vratio u posed, s obzi-
rom da je pre nekoliko stotina godina to bio francuski grad. Roberto je
imao maglovitu predstavu o tome gde se nalazi Pinerolo, i nije razu-
meo zato se mora osvojiti taj grad da bi se oslobodio Casale. Da mi
nismo moda pod opsadom u Pinerolu? pitao se.
Zabrinut ovakvim razvojem dogaaja, papa ale svog poverenika
Richelieu da ga posavetuje da grad vrati Savojcima. Druina za stolom
stade da se nadglasava u prii o tom izaslaniku, izvesnom Giuliu
Mazzariniju: te je Sicilijanac, te rimski plebejac, nikako oteavao je

45
nagaanja opat ve roeni sin nekakvog oara sumnjivog porekla,
kapetan, ne zna se kako, koji je bio u slubi pape ali je inio sve kako
bi pridobio poverenje Richeliea, koji je njime ve bio opinjen. I tre-
balo ga je drati na oku, s obzirom da se u ovom trenutku nalazi u
Ratisboni, ili se sprema da tamo poe, a to je avola jazbina, i upravo
se tamo odluuje o sudbini Casalea, a ne ovde, nekakvim potkopima ili
protivpotkopima.
Za to vreme, budui da je Carlo Emanuele pokuavao da presee
put francuskim trupama, Richelieu je zauzeo i Annecy i Chambery, a
Savojci i Francuzi uli su u okraj kod Avigliane. U ovoj sporoj igri,
carska vojska ugrozila je Francusku, ulazei u Lorenu, Wallenstein se
spremao da pritekne u pomo Savojcima i, juna meseca, grupa carskih
vojnika, prebaenih dereglijama, zauzela je na prepad jedan nasip u
Mantovi, celokupna vojska nahrupila je u grad, plakala ga sedamdeset
sati, ispraznivi kneevu palatu od vrha do dna, dok su luterani iz carske
vojske, tek da bi umirili papu, ogulili sve crkve u gradu. Da, upravo oni
landsknehti koje je Roberto video, oni koji su pristigli u pomo Spinoli.
Francuska je vojska jo uvek bila uposlena na severu i niko nije
znao da kae da li e stii na vreme, pre nego to Casale padne. Ostaje
im jedino da se mole Bogu, rekao je opat: Gospodo moja, veliko je
politiko umee znati da se mora pribegavati ludskim sredstvima kao
da ne postoje ona boanska, i boanskim kao da ne postoje ludska.
Uzdajmo se dakle u ona boanska, uzviknuo je jedan plemi, ali
nimalo skruenim glasom, zamahujui peharom tako da proli vino po
opatovoj rizi. Gospodine, vi ste me uprlali vinom, uzviknu opat,
prebledevi to je u to doba bio nain da se pokae negodovanje.
A vi zamislite, odgovori onaj drugi, da vam se to desilo za vreme
posveivanja. Obrni-okreni, vino je vino.
Gospodine di Saint-Savin, uzviknuo je opat, ustajui i stavlajui
ruku na ma, nije vam prvi put da obeaujete svoje ime, hulei ime
Naega Gospoda! Bole bi vam bilo, neka mi Bog oprosti, da ste ostali u
Parizu da obeaujete dame, kao to je i obiaj u vas pironiara!
Kojeta, odgovorio je Saint-Savin, oigledno pijan, mi pironi-
ari provodili smo noi odlazei damama pod prozore kako bismo im
pesme pevali, a vitezovi odvanog srca, radi da naprave kakvu psinu,
pravili su nam drutvo. Ali, kad se dama ne bi pokazala na prozoru,
znali smo dobro da je uzrok u tome to ne eli da napusti postelju koju
joj greje porodini duhovnik.
Ostali oficiri skoie i jedva zadrae opata koji je krenuo da isu-
e ma. Gospodin di Saint-Savin je omamlen vinom, govorili su mu,
na kraju krajeva, mora se neto i dopustiti junaku koji se proteklih
dana hrabro borio, hajte, iz potovanja prema onima koji su ne tako
davno poginuli.
46
 Neka bude, zakluio je opat, naputajui salu, gospodine di
Saint-Savin, od vas zahtevam da na kraju ove noi izgovorite jedan De
Profundis za one kojih vie nema, i smatrau da sam time dobio zado-
volenje.
Opat je izaao, a Saint-Savin se nagnuo Robertu preko ramena,
sedeo je tik pored njega, i rekao: Ni psi ni barske ptice ne prave toli-
ku galamu kao mi kad iz petnih ila zaurlavamo De Profundis. emu
tolika zvona i tolike mise da bi se oiveli mrtvi? Ispio je pehar nadu-
ak, podignutim prstom upozorio je Roberta, kao da ga poduava
ispravnom ivotu i uzvienim tajnama nae svete religije: Gospodine,
budite ponosni: danas ste okrznuli skute smrti te se i ubudue vladajte
s istim takovim bestuanstvom, znajui da dua umire s telom. Stoga,
u smrt poite tek kad se budete nauivali ivota. Mi smo ivotinje me-
u ivotinjama, i jedni i drugi sinovi materije, osim to je u nas daleko
manje oruja. No, poto za razliku od ivotinja znamo da moramo
mreti, pripremimo se za to uivajui ivot to nam je dat sluajem i
sluajno. Mudrost nas ui da nae dane troimo na pie i utive razgo-
vore, kako i dolikuje plemiima, s prezirom gledaju na straljive
due. Druino moja, ivot je dunik na! Trulimo ovde u Casaleu, a
roeni smo suvie kasno da bismo uivali u onim vremenima dobrog
kralja Anrija, kada si u Luvru mogao sresti pse lutalice, majmune,
bezumnike i dvorske lude, kepece i cul-de-jatte, muzikante i pesnike, a
Krala je to zabavlalo. Danas, meutim, pohotni jezuiti grme sprou
onih koji itaju Rabelaisa i latinske pesnike, i hteli bi da svi zaredom
budemo kreposni, kako bismo potamanili hugenote. Presvetli Boe, rat
je lep, ali ja elim da se borim radi vlastitog zadovolstva, a ne zato to
moj protivnik jede meso petkom. Pagani behu daleko mudriji od nas. I
oni su imali tri boga, no njihova majka Cibela barem nije tvrdila da ih
je sve izrodila, a pri tom ostala devica.
Ali, gospodine, pobuni se Roberto, dok su se ostali smejali.
Ali, gospodine, odgovori Saint-Savin, jedna od osnovnih vrlina
uglaenog oveka jeste prezir prema religiji, koja od nas trai da stra-
hujemo od najprirodnije stvari na svetu, a to je smrt, i da mrzimo jedi-
nu lepu stvar koju nam je sudbina dala, a to je ivot, i da teimo za
nebesima gde od venog blaenstva ive samo planete, koje ne uivaju
ni u hvalama ni u kaznama, ve u svom venom kretanju, u naruju
praznine. Budite jaki poput mudraca antike Grke i gledajte smrti u
oi postojano i bez straha. Isus se previe namuio ekajui na nju. Od
ega je imao da strahuje, s druge strane, kad bi ionako vaskrsnuo?
Dosta je bilo, gospodine di Saint-Savin, bezmalo mu zapovedi
jedan oficir, hvatajui ga za ruku. Nemojte sablanjavati naeg mla-
dog prijatela koji jo ne zna da u Parizu danas bezbonost predstavlja
izuzetan vid bon tona, te bi vas mogao uzeti za ozbiljno. A i vi,

47
gospodine de la Grive, poite na poinak. Znajte da je na dobri Bog
tako tedar u milosti da e oprostiti ak i gospodinu di Saint-Savinu.
Kao to je rekao onaj teolog, moan je kral koji sve zbrie, monija je
ena koja sve dobije, ali je od svega monije vino to utapa razum.
Polovini navodi, gospodine, promrmljao je Saint-Savin dok su
ga dvojica njegovih drugova vukli napolje, gotovo ga nosei, ta ree-
nica pripisuje se Jeziku, koji je dodao: jo je, meutim, monija istina i
ja koji je govorim. I moj jezik, mada ga ve s mukom pokreem, nee
utati. Mudar ovek ne samo da mora napadati la otricom svoga
maa ve i otricom svoga jezika. Prijateli, kako moete nazivati te-
drim u milosti jedno boanstvo koje eli nau venu nesreu samo da
bi utaio svoj trenutni bes? Mi moramo pratati naem blinjem, a on
ne? I trebalo bi da volimo jedno tako surovo bie? Opat me je nazvao
pironiarem, ali mi se, pironiari, ako ba hoe, brinemo kako da ute-
imo rtve licemerja. Jedared smo ja i moja tri prijatela razdelili ne-
kim damama brojanice sa skarednim kolajnama. Kad biste samo znali
kako su pobone od tada postale!
Izaao je ispraen smehom itave brigade, a oficir je dodao: Ako
nee Bog, neka mu barem mi oprostimo na jeziku, budui tako britke
otrice. A onda e Robertu: Neka vam bude prijatel, i ne protivrei-
te mu vie no to je nuno. Zarad pitanja teologije, on je u Parizu po-
kosio vie Francuza, no to je za sve ove dane moja eta pokosila pa-
naca. Ne bih voleo da se nae pored mene dok traje misa, ali bih se
smatrao srenim da se pored mene nae na bojnom polju.

Pouen tako prvim sumnjama, Roberto je one druge nesumnjivo

upoznao narednog dana. Vratio se u ono krilo zamka, gde je prve dve
noi spavao sa svojima iz Monferrata, kako bi uzeo svoju vreu, ali
jedva da se snalazio u svim tim kortama i hodnicima. I upravo je po-
ao jednim od njih, razmiljajui kako je pogreio put, kad u dnu spazi
ogledalo, olovno sivo od prlavtine, u kojem ugleda sebe. Ali, pribli-
avajui se, shvati da taj odraz, dodue, ima njegovo lice, ali nadasve
upadlivo ruho poput onog panskog, dok mu je kosa skuplena mrei-
com. I ne samo to, u jednom trenutku, taj njegov odraz nije vie bio
pravo ispred njega, ve je nestajao postrance.
Dakle, to ne bee ogledalo. U stvari, postade mu jasno da je to vi-
soki prozor, pranjavih stakala, koji je gledao na nekakav spolni bedem
odakle se, stepenitem, silazilo do korte. Prema tome, nije video samoga
sebe ve nekoga drugog, veoma slinog njemu, iji je trag sada izgubio.
Prirodno, pomisli odmah na Ferrantea. Ferrante ga je pratio ili je u Ca-
sale stigao pre njega, moda je bio u nekoj drugoj eti istoga puka, ili u
jednom od francuskih pukova i, dok je on u tvravici stavlao ivot na
kocku, ko zna kakve je sve koristi ovaj izvlaio iz rata.

48
 U tom uzrastu Roberto je ve poeo da se blagonaklono smeka
na svoje deake matarije o Ferranteu, i razmilajui o tom odrazu u
prozoru, ubrzo zaklui da je po svoj prilici video nekoga ko mu je
donekle sliio.
eleo je da zaboravi taj dogaaj. Godinama je prebirao po glavi
priu o nevidlivom bratu, te veeri je poverovao da ga je i video ali,
ba tako (ree u sebi, pokuavajui razumom da protivrei srcu), ako
je nekoga i video, taj ne bee sablast, a poto je Ferrante sablast, onaj
koga je video nije mogao biti Ferrante.
Neki uitel logike imao bi tota da prigovori ovom paralogizmu,
ali Robertu je, za tu priliku, sasvim dobro posluio.

49
 6
Velika Umetnost Svetlosti i Senke

Nakon to je svoje pismo posvetio prvim uspomenama na opsadu,

Roberto je u kapetanovoj kabini pronaao nekoliko boca vina iz pani-
je. Ne moemo mu zameriti to je, poto je raspalio vatru i zgotovio
tiganj jaja sa komadiima suene ribe, otvorio jednu bocu i sebe poa-
stio kralevskom veerom za trpezom postavlenom bezmalo kako i
prilii. Ako mu je jo dugo valalo biti brodolomnik, onda se morao
pridravati dobrih obiaja i navika. Seao se kako je u Casaleu, kada
su rane i boletine ve primoravale i same oficire da se ponaaju poput
brodolomnika, gospodin Toiras zahtevao da se, barem za trpezom,
svako priseti onog to je nauio u Parizu: Doi u istoj odei, ne piti
posle svakog zalogaja, obrisati najpre brkove i bradu, ne oblizivati
prste, ne pluvati u tanjir, ne useknjivati se u salvetu. Gospodo, mi
nismo carska vojska!
Narednog jutra probudio se na pojanje petla, no jo je dugo nakon
toga lenario u postelji. Kada je, sa galerije, ponovo pritvorio prozor,
shvatio je da se probudio kasnije no prethodnog dana i da je prasko-
zorje ve ililo, ustupajui svoje mesto zori: iza breuljaka su ve pu-
pili ruinjaci meu izdroblenim oblacima.
Poto e prvi zraci za tili as obasjati al i uiniti ga nepodnolji-
vim oku, Roberto pomisli da pogleda tamo gde sunce jo uvek nije
zavladalo, i otetura se du galerije na drugu stranu Daphne, onu to
gleda na zapadno kopno. I namah mu se ukaza poput iskrzanog tirkiz-
nog obrisa koji je, u samo nekoliko minuta, ve poeo da se deli na
dve horizontalne pruge: gusta etka zelenila i bledih palmi kresila se
sada podno zagasite trake planina, nad kojima su se uporno nadnosili
jogunasti noni oblaci. No i oni su se, sasvim lagano, jo bazaltno crni
u sreditu, razlistavali po obodu u bledunjavu smesu bele i ruiaste.
50
 Kao da se sunce, namesto da po njima udari spreda, snano upi-
nje da ba iz njihove utrobe izae, a oni se, pak, mada ve svetlom
nagrizenih rubova, nadimaju bremeniti sumaglicom, protivni da se
razliju nebom kako bi ga nainili vernim ogledalom mora, sad ude-
sno svetlog, mestimice bletavog u iskriavim mrlama, kao da pro-
miu jata riba sa svetiljkama to im iz utrobe sjakte. Ubrzo, meutim,
oblaci se podae arima svetlosti i oslobodie svoga bremena, prepu-
tajui se vrhovima, te su s jedne strane prianjali uz obronke, zgunja-
vajui se i taloei poput vrhnja, paperjasti onde gde kaplju ka nizini,
gusto zbijeni u vrhu, gradei snenu kupolu, dok su se s druge, poto
se naini ta snena kupola na vrhu, usamljena ledena lava, rasprska-
vali u vazduhu u obliku gljiva, poput sladokusnih erupcija u kakvoj
zemlji Dembeliji.
Moda je ono to je video moglo biti dovolno da opravda njegov
brodolom: ne toliko zbog uivanja to mu je taj kaleidoskop prirode
priinjavao, koliko zbog svetlosti to ju je ova svetlost bacala na rei
koje je uo od Kanonika iz Digna.

I zaista, esto se otad pitao da moda ne sanja. Ono to mu se

upravo deavalo, obino se ne deava ludima ili ga je, u najbolem
sluaju, moglo podsetiti na one romane iz detinjstva: poput snovienja
behu i brod i stvorenja to ih je na njemu susreo. Od iste tvari od koje
su satkane sanje, satkane su i seni to ga ve tri dana obavijaju i ak
je, hladnog razuma, shvatio da su i one boje kojima se divio u bati i
ptiijem carstvu bletale u stvari samo u njegovim zauenim oima,
dok su se u zbili prikazivale samo kroz patinu starog leuta koja je
pokrivala svaki predmet na brodu, u svetlosti koja je ve milovala gre-
de i duge od sazrelog drveta obloenog naslagama ula, boja i katra-
na... Zato onda ne bi mogao biti san i ovaj veliki teatar nebeskih laa
koje, kako je on verovao, upravo vidi na obzorju?
Ne, ree Roberto sebi, bol koji ova svetlost nanosi mojim oima
kazuje mi da ne sanjam, ve da vidim. Moje zenice pate sled pobesne-
le oluje atoma koji sa obale, kao s kakvog monog ratnoga broda, tuku
po meni, te vienje nije nita drugo do ovaj susret oka s gustim pra-
hom materije koji ga pogaa. Naravno, rekao mu je Kanonik, ne alu
ti predmeti izdaleka, kako veli Epikur, savrene simulakrume koje
otkrivaju i njihovu spolanju formu i okultnu prirodu. Do tebe stiu
samo znamenja, naznake, kako bi iz njih izvukao onu pretpostavku
koju zovemo vienjem. No sama injenica da je on neto ranije razli-
nim tropima imenovao ono to je verovao da vidi, stvarajui u obliku
rei ono to mu je to jo neuoblieno neto tek naznaavalo, potvriva-
la je da zapravo vidi. I od mnogih izvesnosti zbog ijeg se odsustva
tuimo, jedna je ipak prisutna, a to je injenica da nam se sve stvari

51
prikazuju tako kako se prikazuju, i nemogue je da nije suta istina da
nam se one prikazuju upravo tako.
Te je, stoga, videi i budui siguran da vidi, Roberto imao jednu
jedinu izvesnost na koju su ula i razum mogli da raunaju, a to je
izvesnost da on neto vidi: i to neto bee jedina forma bia o kojoj je
mogao govoriti, bia koje nije nita drugo do veliki teatar vidlivog,
skutren u kolci Prostora to nam govori tota o tom bizarnom
veku.
On je bio iv, u budnome stanju, a tamo dole, ostrvo ili kontinent
ta god da je, bilo je neto. ta je to neto, nije znao da kae: kao
to boje zavise i od predmeta kojem su privrene, svetlosti koja na njih
pada, i od oka koje ih posmatra, tako mu se ono daleko kopno inilo
stvarnim u tom svom nehajnom i prolaznom spregu svetlosti, vetrova,
oblaka, njegovih oiju, zanesenih i ojaenih. Moda e sutradan, ili za
nekoliko asova, to kopno biti sasvim drugaije.
Ono to je video ne bee samo poruka koju mu je nebo slalo, ve
plod bliskog prijatelevanja neba, kopna i poloaja (i asa, i dobi, i ugla)
odakle je gledao. Svakako, da se brod usidrio du kakve druge traverze
u rombu vetrova, prizor bi dakako bio sasvim drugaiji, ovo sunce, ova
zora, ovo more i ovo kopno bili bi neko drugo sunce, neka druga zora,
neko more i neko kopno, istovetni, ali izoblieni. Za onim beskonanim
svetovima o kojima je govorio Saint-Savin ne mora da traga samo u
bespuima izvan sazvea, ve u samom sreditu ovog prostora u obliku
mehura iji je sada on, golo oko, izvor beskrajnih paralaksi.
Dopustiemo da, izmeu tolikih popreica, Roberto u svojim na-
gaanjama, bilo o metafizici, bilo o fizici tela, nije kroio ni korak
dale iza tog znamenja; a i stoga to emo videti da se on u to uputa
kasnije, i vie no to je nuno; ali ve sada ga zatiemo gde razmila
da, ukoliko moe da postoji jedan jedini svet u kojem se pojavluju
razliita ostrva (mnoga u tom trenutku za mnoge roberte koji gledaju
sa mnogih brodova rasporeenih na razliitim stepenima meridijana),
onda u tom jednom jedinom svetu mogu da se pojave i izmeaju mno-
gi roberti i mnogi ferranti. Moda se onoga dana u zamku, ne prime-
tivi pomakao nekoliko lakata u odnosu na najviu planinu Ostrva
Ferro, i video svet u kojem ivi neki drugi Roberto, kome nije sueno
da osvaja tvravicu izvan zidina grada, ili koga je spasao neki drugi
otac, koji nije usmrtio onog plemenitog panca.
Roberto se naravno priklanjao ovim razmatranjima kako ne bi
priznao da je to daleko telo, to se sklapalo i rasklapalo u zamamna
preobraenja, za njega postalo anagram jednog drugog tela koje je
eleo da poseduje; i budui da mu se ta zemla enjivo osmehivala,
poele da do nje stigne i sa njom se spoji, on, blaeni patulak na gru-
dima te lupke div-ptice.

52
 Ne verujem, meutim; da ga je na povlaenje u kabinu nagnao
stid, ve strah od prejake svetlosti i, moda, jedan drugi zov. U
stvari, uo je kokoke kako prijavlaju novoprispela jaja, i pade mu na
pamet da bi za veeru mogao da spremi i jedno pile na ranju. Ipak,
odvoji neto vremena da kapetanovim makazama dotera brkove, bradu
i kosu, jo uvek u jadnom stanju od brodoloma. Reio je da svoj bro-
dolom provodi kao kakav praznik na ladanju, koji mu je nudio nepre-
glednu svitu praskozorja, svitanja i (sladio se) zalazaka sunca.
Sie, dakle, posle neto manje od sata otkada su se kokoi oglasi-
le, i odmah uoi da, ako su uopte i snele jaja (a zasigurno nisu lagale
dok su pevale), on ta jaja ne vidi nigde. I ne samo to, sve ptice imale
su pred sobom svee zrnevle, uredno razdeleno, kao da jo nisu stigle
da po njemu eprkaju i klucaju.
Spopade ga sumnja i on se vrati u gradinu kako bi tamo otkrio da
listovi, kao i prethodnog dana, pa i vie nego prethodnog dana, svetlu-
caju od kristalnih kaplica rose, da su zvonii puni bistre vode, zemla
oko korena vlana, kalua jo kalavija: znak, dakle, da je tokom noi
neko doao da zalije bilke.
Zanimlivo je rei, ali njegovo prvo oseanje bee lubomora: ne-
ko je bio gospodar ovog njegovog broda i uskraivao mu one brige i
one plodove na koje je imao puno pravo. Izgubio je svet da bi osvojio
naputen brod, a potom shvatio da na njemu ivi i neko drugi, sve mu
je to zvualo toliko nepodnolivo koliko i bojazan da bi njegova
Gospa, nedostini kraj njegove udnje, mogla postati plenom neije
tue udnje.
A onda ga preplavi daleko razumniji nemir. Kao to svet njego-
vog detinjstva bee naselen onim Drugim koji ga je prestizao i pratio,
isto tako oigledno je da i Daphne ima svoje potpalubne budake i
skrivene kutke koje on jo nije otkrio, i gde ivi tajanstveni gost, koji
koraa onim istim stazama im se on udali, ili samo trenutak pre no
to e se on pojaviti.
Potra da se i sm sakrije, u svoju kabinu, poput afrikog noja,
koji veruje da skrivajui glavu brie itav svet.
Na putu do krmenog katela proao je pored vrata odakle su ste-
penice vodile u utrobu broda: ta li se tek dole krilo kad je pod
mostom pronaao pravo malo ostrvo? Da li je dole bilo carstvo Ule-
za? Molim da se uoi kako se prema brodu ve sada ponaa kao prema
predmetu lubavi tako da, im ga otkriva i uvia da ga hoe, svi oni
koji su ga nekada mogli posedovati, postaju uzurpatori. I ba tada, u
pismu svojoj Gospi, Roberto priznaje da je u trenu kada ju je ugledao
prvi put, a video ju je sledei upravo neiji tui pogled koji je na njoj
poivao, osetio gaenje poput onog to vas prome kada spazite guse-
nicu na rui.
53
 Da se ovek prosto nasmeje pred ovim napadom lubomore zbog
neke brodske trupine to aropojno miri na ribu, dim i izmet, no Ro-
berto je ve poeo da se gubi u jednom varlivom lavirintu gde ga je
svako raskre uvek vodilo ka jednom jedinom liku. emerio je i zbog
Ostrva koje nema, i zbog broda koji ima oboje nedostini, jedno
zbog svoje daline, drugo zbog svoje zagonetke no oboje su tu bili
namesto volene koja mu je izmicala, obasipajui ga obeanjima koja
je on samom sebi davao. Jer drugaije ne bih mogao da objasnim ovo
pismo u kome se Roberto razliva u planim uresima samo da bi, na
kraju krajeva, rekao da ga je Neko liio jutarnjeg obroka.

Gospo,
kako se milosti mogu nadati od one koja me razdire? Ipak, kome
ako ne vama jad moj mogu poveriti, utehu traei ako ne u milosti
vaoj da me sasluate, ono barem u reima mojim nesasluanim? Ako
je lubav melem to bol svaki vida bolom jo veim, zar je ne mogu
tad poimati poput jada kakvog to razuzdano ubija jad svaki drugi, dok
melemom ne postane svima njima, osim sebi samoj? Jer, ako lepotu
ikada videh, i nju poeleh, ne bee druga do sanja o vaoj, zato bih se
onda tuio da o drugoj lepoti ja isto tako sanjam? Jo bi gore bilo da
ona je moja, i da se njome zadovolim, ne patei vie zbog lepote vae:
jer teko da bi mi ikakav melem tad koristio, a patnja bi rasla kajanjem
raspomamlena zbog neverstva toga. Bole je uzdati se u lik va,
poglavito sada kad jo jednog neprijatela naslutih ijeg lika ne poz-
nam, a moda ne elim da ga ikada poznam. Da ne primeujem tu avet
mrsku, pomae mi vaa prikaza lublena. Neka od mene lubav barem
naini tek krhotinu bestunu, mandragoru, izvor kakav od kamena to
suzama svojim svekoliku tugu odnosi...

Ali, u svem tom razdiranju, Roberto ne postaje izvor od kamena, i

namah iznova oivlava tugu koja, pak, priziva onu drugu koja ga je
kako emo videti ophrvala u Casaleu, sa daleko zlokobnijim posle-
dicama.

54
 7
Pavane Lachryme

Pripovest je koliko prozrana toliko i maglovita. Dok su se smenji-

vale sitnije arke koje su imale istu onu ulogu to u igri ahovskih figu-
ra moe imati pogled, a ne potez, koji tumai naznaku poteza od strane
suparnika kako bi ga nagnao da odustane od pobednike opklade
Toiras je zakluio da bi vredelo pokuati neki ozbilniji prepad. Bilo je
jasno da igra poiva na uhodama i protivuhodama: Casaleom se proneo
glas da se pribliava spasilaka vojska na elu sa samim kralem, sa
gospodinom od Montmorencyja koji stie iz Astija i maralima de
Crqui i de la Force da Ivrea. Prazne prie, kao to je Roberto uspeo da
razazna iz Toirasovog besa kad je ovaj primio glasnika sa severa: u ovoj
razmeni poruka Toiras je dao na znanje Richelieu da su iscrplene zalihe
hrane, a kardinal je odgovorio da je gospodin Agencourt svojevremeno
obavio pregled spremita i doneo odluku da Casale bez mnogo muke
moe da izdri opsadu itavo leto. Vojska e krenuti u avgustu, i na
svom putu e iskoristiti tek sakuplenu letinu.
Roberta je iznenadilo to je Toiras naloio Korzikancima da de-
zertiraju i obaveste Spinolu da se dolazak vojske oekuje tek u sep-
tembru. No uo ga je kako objanjava svom tabu: Ako Spinola veru-
je da ima vremena, nee se uriti da to pre sagradi svoje potkope, a
mi emo imati vremena da iskopamo protiv-potkope. Ako, meutim,
bude mislio da se dolazak spasilaca blii, ta mu preostaje? Sigurno
nee krenuti protiv francuske vojske, jer zna da nije dovolno jak; niti
e je ekati skrtenih ruku, poto bi se u tom sluaju i sm naao pod
opsadom; a nee se ni vratiti u Milano i pripremiti odbranu Milanskog
vojvodstva, jer mu ast ne dozvolava da se povue. Ne bi mu, znai,
preostalo nita drugo nego da bre bole zauzme Casale. Ali, budui da
se to ne moe izvesti eonim napadom, morae da potroi itavo bo-

55
gatstvo kako bi platio izdajnike. I od tog trenutka, svaki bi prijatel za
nas postao neprijatel. Poalimo, stoga, uhode kod Spinole ne bismo li
ga ubedili da pojaanje kasni, dopustimo da izgradi potkope tamo gde
nas nee odvie ugroziti, unitimo one koje zaista predstavlaju pretnju
i naterajmo ga da posustane u ovoj igri. Gospodine Pozzo, vi poznajete
ovaj kraj: gde nam vala popustiti i dati mu da predahne, a gde ga po
svaku cenu moramo zaustaviti?
Ne gledajui mape (koje mu se uinie preterano nakiene da bi
bile verodostojne) i pokazujui rukom kroz prozor, stari Pozzo objasni
kako je u nekim delovima zemlite oigledno odronivo, podlokano
renim vodama, i tamo Spinola moe da kopa do mile volje, njegovi
kopai e se listom podaviti, gutajui pueve. Meutim, na nekim dru-
gim mestima pravo je zadovolstvo kopati potkope, i upravo tamo tre-
ba tui artilerijom i pripremati prepade.
Dobro, ree Toiras, sutra emo ih, dakle, naterati da pohitaju u
odbranu svojih poloaja izvan utvrde San Carlo, a onda emo ih na
prepad iznenaditi izvan utvrde San Giorgio. Igra je bila dobro pri-
premlena, s preciznim uputstvima koja su izdata svim etama. I budu-
i da se Roberto osvedoio u krasnopisu, Toiras ga je uposlio od est
uvee do dva ujutru, govorei mu poruke u pero, zatim ga je zamolio
da obuen spava na jednoj krinji s naslonom ispred njegovih odaja,
kako bi primao i proveravao odgovore, ili ga probudio ukoliko bi iskr-
slo neto vano. to se od dva po ponoi pa do u praskozorje dogodilo
vie no jedanput.
Narednog jutra trupe su iekivale na pokrivenim stazama s unu-
tranje strane nasipa, koji je titio jarak tvrave prema polani, i unutar
zidina. Toiras, koji je sve to pratio sa citadele, dade znak i prvi kontin-
gent, prilino brojan, uputi se u lanom pravcu: najpre prethodnica
koplanika i musketara, sa zaleem od pedeset konjanika s musketini-
ma, koji su ih pratili na malom rastojanju, a potom, nadasve razmetli-
vo, jedan odred peadije od pet stotina ludi i dve ete konjice. Bila je
to zaista lepa parada i, kao to emo po svretku videti, panci su je
kao takvu i prihvatili.
Roberto opazi trideset pet ludi kako se, pod zapovednitvom ka-
petana Columbata, u rasutom poretku ustremluju na jedan anac, i
panskog kapetana gde se podie iza barikada i lubazno ih pozdravla.
I, u skladu s odgojem, Columbat i njegovi su se zaustavili i uzvratili
istom lubaznou. Nakon ega su panci nagovestili da se povlae, a
Francuzi su stupali u mestu; Toiras sa zidina naredi palbu iz topova
prema ancu, Columbat shvati poruku, zapovedi napad, konjica uini
to isto, napadajui anac s obe strane, panci se nerado vratie na po-
loaje, te na kraju behu pregaeni. Francuzi pomahnitae, a pojedinci
su pucajui uzvikivali imena prijatela ubijenih prilikom prethodnih

56
prepada: ovo je za Bessiresa, ovo je za Bricchettov majur!. Uzbu-
enje je bilo takvo da Columbat, kad za to doe vreme, nije bio kadar
da ponovo zbije redove svog odreda, te su ludi i dale besneli nad
leevima poginulih, podiui prema gradu svoje trofeje, naunice, opa-
sae, i maui koplima s nanizanim eirima.
Protivnapad ne usledi odmah i Toiras naini greku nazivajui to
grekom, dok je u stvari bio proraun. Drei da su carski vojnici na-
merni da poalu jo trupa kako bi potisnuli ovaj napad, pozivao ih je,
gruvajui i dale iz topova, no ovi su se usmerili samo na gaanje gra-
da i jedno ule teko oteti crkvu SantAntonio, nedaleko od glavnog
taba.
Toiras bee zadovolan i izdade nareenje drugoj grupi da krene
prema utvrdi San Giorgio. Samo nekoliko eta, ali pod komandom
gospodina de la Grangea, ivahnog poput kakvog deaia, uprkos
svojih pedeset pet leta. A la Grange je, sa isukanim maem, naredio
palbu u pravcu jedne naputene crkvice, du koje su se odvijali ve
dobrano poodmakli radovi na jednom potkopu, kad iznebuha, iz jed-
nog jarka proviri glavnina neprijatelske vojske koja je ve satima e-
kala na ovaj susret.
Izdaja, povika Toiras, jurei prema kapiji, i naredi la Grangeu
da se povue.
Ubrzo nakon toga, barjaktar puka Pompadour dovukao mu je jed-
nog deaka iz Casalea, vezanih ruku, koga su otkrili u maloj kuli
pokraj zamka kako komadom bele tkanine daje znakove opsadnicima.
Toiras ga je polegnuo na zemlu, zavukao palac njegove desne ruke
ispod podignutog oroza svoga pitola, usmerio cev prema njegovoj
levoj ruci, stavio prst na obara i upitao ga: Et alors?
Deak je munjevitom brzinom shvatio ta ga eka i stao da pria:
prethodne veeri, oko ponoi, ispred crkve San Domenico, izvesni
kapetan Gambero obeao mu je est pitola, dajui mu tri unapred,
ako bude uinio ono to je potom uinio, onoga trenutka kada se fran-
cuske trupe pokrenu iz utvrenja San Giorgio. tavie, izgleda da je
deak oekivao da dobije i preostale pitole, ne shvatajui nita od
uzviene vetine vojevanja, kao da je Toiras trebalo da bude zado-
volan njegovom uslugom. Kad u tom asu spazi Roberta i stade da
urla da je on taj zloglasni Gambero.
Roberto bee preneraen, otac Pozzo se obrui na bednog klevet-
nika i sigurno bi ga zadavio da ga nekoliko plemia iz pratnje u tome
nije spreilo. Toiras namah podseti prisutne da je Roberto to itavu
no presedeo pored njega i da ga, ma koliko lepo izgledao, niko ne bi
mogao zameniti za kapetana. Za to vreme, ostali su saznali da zaista
postoji neki kapetan Gambero, u Bassianijevom puku, i odmah su ga
doveli pred Toirasa, terajui ga plotimice sablama i udarajui ga
57
pesnicama. Gambero je tvrdio da je nevin, i zaista, zarobleni deak ga
nije prepoznao, no Toiras je iz predostronosti ipak naloio da ga
zatvore. I, kao poslednja kap u ai, jedan od prisutnih vojnika je izja-
vio da se sa utvrde San Giorgio, za vreme povlaenja de la Grangeovih
trupa, neko dao u beg prema panskim linijama gde je oduevleno
doekan. Drugo nisu znali, osim da je mlad, obuen kao panac, kose
skuplene u mreicu. Roberto namah pomisli na Ferrantea. Ipak, najvi-
e ga je zaprepastilo sa koliko su podozrivost francuski zapovednici
gledali na Italijane u Toirasovoj pratnji.
Zar da nekakva beznaajna utva zaustavi itavu vojsku? zau
svoga oca, dok je pokazivao na Francuze koji su se povlaili. Oprosti-
te, dragi moj prijatelu, rei e zatim Toirasu, ali ovde kanda poinje
da vlada milenje da smo svi mi iz ovih krajeva poput one nitarije od
Gambera, ili moda greim? I, dok mu je Toiras iskazivao svoje bes-
krajno potovanje i prijatelstvo, dodue krajnje smeteno, ree: Pustite
sad to. Izgleda da su svi napunili gae, a meni je ove prie ve preko
glave. Dovde su mi doli ti usrani panci i ako mi doputate pokosio
bih dvojicu-trojicu, tek da se vidi da, kad zatreba, i mi konja za trku
imamo, a kad nam se smrai, da ne vidimo kuda gazimo, mordioux!
Izaao je kroz kapiju i, uzdignutog maa, poput furije, odgalopi-
rao pravo ka neprijatelskim redovima. Nije ih oigledno nameravao
naterati u beg, ali mu se prilika inila savrenom da uini po svom i da
svima napokon pokae s kime imaju posla.
Kao dokaz odvanosti in bijae sjajan, no kao ratni poduhvat nije
mogao biti gori. Jedan kurum ga pogodi u elo i on klonu na sapi
svoga Pagnuflija. Druga se plotun podie s one strane nasipa i Roberto
oseti snaan udarac u elo, kao da ga je neko kamenom pogodio; zate-
tura kao da mu izmie tlo pod nogama, neko ga pridra da ne padne,
no kako bee samo okrznut hitro mu se izmigolji iz ruku. Dozivajui
oevo ime na sav glas, uspravi se i spazi Pagnuflija kako, neodluan,
nosei beivotno telo svoga gospodara, galopira posred niije zemle.
Stavio je jo jednom prste u usta i zviznuo. Pagnufli je uo i kre-
nuo prema zidinama, ali polako, uzvienim kasom, kako ne bi izbacio
iz sedla svoga gospodara koji mu vie nije onako zapovedniki stezao
sapi. Uao je kroz kapiju, njitei svoju pavanu za preminulog gospo-
dara ije je telo predao Robertu koji mu je sklopio jo irom otvorene
oi i obrisao lice prekriveno ve zgruanom krvlu, dok je njemu jo
uvek topla krv curila niz obraze.
Ko zna nije li mu taj kurum okrznuo neki nerv: sledeeg dana,
tek to je izaao iz katedrale Sant Evazio gde je Toiras eleo da se
obavi sveani pogreb gospodina Pozza di San Patrizio della Griva,
jedva da je mogao podneti dnevnu svetlost. Moda su mu oi bile
crvene od suza, no injenica je da od tada poinju da ga bole. Danas bi

58
oni koji prouavaju psihu kazali da je i on sam, budui da mu je otac
zakoraio u carstvo senki, poeleo da se u carstvo senki povue. Ro-
berto je malo znao o psihi, no bie da ga je ova razgovorna figura pri-
vukla, barem u svetlu, ili u senci, onoga to se kasnije dogaa.
Milenja sam da je Pozzo poginuo u inat, to mi se ini uzvie-
nim, ali Roberto to nikako nije mogao da prihvati. Svi su hvalili oevo
herojstvo, on bi morao da podnosi korotu visoko podignute glave, a
jecao je. Priseajui se oevih rei kako jedan plemi mora da naui da
suvog oka podnosi udarce zlosrene sudbine, izvinjavao se zbog svoje
slabosti (pred roditelem koji vie nije mogao da ga pita koji je razlog
tome), ponavlajui za sebe kako je to prvi put da ostaje siroe. Vero-
vao je da se mora naviknuti na tu pomisao, i jo nije shvatao da je
bespredmetno navikavati se na oevu smrt jer se ona nee ponoviti:
ranu, stoga, treba ostaviti otvorenom.
Ipak, da bi pronaao nekakav smisao u onome to se dogodilo,
morao se jo jednom vratiti na Ferrantea. Pratei ga u stopu, Ferrante
je neprijatelu prodao tajne sa kojima je on bio upoznat, a potom je
bezono prebegao u protivnike redove kako bi uivao zasluenu na-
gradu: shvativi to, otac je na onaj svoj nain eleo da spere lagu s
porodine asti i da osvetli Roberta sjajem svoje hrabrosti kako bi ga
oistio od senke sumnje koja ga je tek neznatno okrznula, nevinog. Da
ne bi obespredmetio njegovu smrt, Roberto je bio duan da se vlada
shodno onome kako su svi u Casaleu oekivali od sina jednog heroja.
Drugaije nije mogao: sada je ve postao zakoniti gospodar ima-
nja della Griva, naslednik imena i porodinih dobara, i Toiras ga vie
nije mogao upolavati onim sitnim poslovima niti ga je mogao
pozivati zbog, onih krupnih. I tako, poto je ostao sam, upinjui se da
podnese svoju novu ulogu uvaenog siroeta on shvati da je jo u-
samleniji, uskraen i za utehu koju bi u kakvoj akciji mogao pronai:
u ii opsade, rastereen svake obaveze, pitao se kako da utroi svoje
opsaenike dane.

59
 8
Nesvakidanje Uenje o lepom Duhu jednog Vremena

Zaustavljajui na trenutak bujicu seanja, Roberto primeti da se

razmiljanju o oevoj pogibiji nije vratio zbog milostive nakane da
dri otvorenom tu Filoktetovu ranu, ve sasvim sluajno, dok je pono-
vo razmilao o Ferranteovoj utvari, potaknut utvarom Uleza na
Daphne. Ta dvojica su mu ve do te mere izgledali kao blizanci, da on
najzad rei da ukloni slabijeg kako bi savladao onog jaeg.
Napokon, ree sebi, da li sam ja onih dana za vreme opsade jo
uvek slutio Ferranteovo prisustvo? Ne. Pa dobro, ta se onda u stvari
dogodilo? To da me je Saint-Savin ubedio u njegovo nepostojanje.
I zaista, Roberto se sprijatelio sa gospodinom Saint-Savinom.
Ponovo ga je video na pogrebu i dobio potvrdu naklonosti. Kad nije
bio u kadnama vina, Saint-Savin je zaista bio plemi besprekornih
manira. Nizak rastom, razdraliv, plahovit, lica izbrazdanog oilcima
zadobijenim, moda, u razuzdanim pariskim poduhvatima o kojima je
raspredao, nije jo mogao imati ni tredeset leta.
Izvinio se zbog svoje neumerenosti one veeri, ne zbog onoga to
je rekao, koliko zbog neotesanog naina na koji je sve to rekao. Zamo-
lio je da mu pripoveda o gospodinu Pozzu i Roberto mu je bio zahva-
lan to se barem pretvarao da ga sve to veoma zanima. Ree mu kako
ga je otac nauio onome to je znao o maevanju, Saint-Savin postavi
razna pitanja, zanese ga pria o jednom udarcu, trgnu ma iz korica, tu
nasred trga, i zatrai da mu Roberto pokae taj zahvat. Ili je ve znao
za njega ili je bio veoma brz, tek spretno odbi udarac, ali ipak priznade
da se radi o izuzetnoj domilatosti.
U znak zahvalnosti pokaza Robertu jedan svoj zahvat. Postavi ga u
gard, razmenie nekoliko finti, saeka prvi napad, najednom uini kao
da e se prostreti na zemlu i, dok se Roberto otkrivao, zaprepaen, on
60
se kao kakvim udom ve podie i otkinu mu kopu sa ogrtaa kao
dokaz da ga je mogao i raniti, samo da je snanije udario.
Kako vam se dopada, prijatelu moj? upita dok je Roberto
pozdravlao, priznajui da je pobeen. To je Coup de la Mouette, ili,
kako vi kaete, Galebov Udarac. Ako jednoga dana budete plovili mo-
rem videete kako se ove ptice obruavaju naglo, kao da padaju, ali
im dospeju do povrine vode one se hitro podiu s plenom u klunu.
Ovo je udarac koji zahteva mnogo vebanja, i ne uspeva ba uvek.
Nije uspeo, sa mnom, onom razmetlivcu koji ga je smislio. I tako mi
je podario i ivot i svoju tajnu. Verujem da je vie alio to je izgubio
ovo drugo, nego to je alio za onim prvim.
Nastavili bi tako jo dugo da se nije okupila aica graana. Da
prekinemo, ree Roberto, ne bih voleo da neko zameri da sam zabo-
ravio na korotu.
Daleko bole alite oca sada, ree Sain-Savin dok se priseate
onoga to vas je nauio, nego malopre, dok ste u crkvi sluali onako
rav latinski. Gospodine di Saint-Savin, ree mu Roberto, zar se
ne plaite da ete zavriti na lomai?
Saint-Savin se na trenutak smrai. Kad mi je bilo, manje-vie, le-
ta koliko i vama, divio sam se nekome ko je za mene bio kao stariji
brat. Poput jednog antikog filosofa, zvao sam ga Lucrezio, a on je
zaista bio filosof, uz to jo i svetenik. Zavrio je na lomai u Tuluzu,
ali prethodno su mu iupali jezik i zadavili ga. Vidite, dakle, ako smo
mi filosofi brzi na jeziku to nije samo, kako ree onaj gospodin pret-
hodne veeri, zbog bon tona. Ve da se njime okoristimo pre no to
nam ga iupaju. Odnosno, alu na stranu, da bismo razbili predrasude
i otkrili prirodni uzrok stvari.
Dakle vi odista ne verujete u Boga?
Ne nalazim za to razloge u prirodi. Niti sam u tome usamlen.
Strabone nam kae da Galezi nisu znali ni za kakvo vie bie. Kad je
trebalo da misionari u zemlama Zapadne Indije govore uroenicima o
Bogu, pripoveda nam Acosta (inae i sm jezuita), morali su da koriste
pansku re Dios. Neete verovati, ali u njihovom jeziku nije postojala
nijedna prikladna re. Ako ideja o Bogu nije poznata u prirodnom sta-
nju, mora da je re o ludskoj izmilotini... Molim vas, nemojte me
gledati kao da nemam ni trunke zdrave pameti i kao da nisam verni
sluga svome kralu. Istinski filosof uopte ne tei razaranju poretka
stvari. On ga prihvata. Ite jedino da ga puste da neguje misli koje
pruaju utehu krepkoj dui. Kad su ostali u pitanju, srea to postoje i
pape i biskupi da puinu odvrate od pobune i od zloina. Ureenje
drave zahteva izvesnu jednakost u ponaanju, religija je neophodna
narodu i mudrac mora rtvovati jedan deo svoje nezavisnosti kako bi
se drutvo odralo vrstim. to se mene tie, verujem da sam estit
61
ovek: veran prijatelima, ne laem, osim kada izjavlujem lubav, vo-
lim znanje i piem, barem tako kau, lepe stihove. Zbog toga me dame
smatraju uglaenim. eleo bih da piem romane, to je veoma u modi,
no razni su mi na pameti, al se ne kanim da napiem nijedan...
O kakvim romanima razmilate?
Katkad posmatram Mesec i zamilam da su one mrle peine,
gradovi, ostrva, a one blistave povrine mora to prihvataju sunevu
svetlost poput stakla kakvog ogledala. eleo bih da ispredem priu o
njihovom kralu, o njihovim ratovima i njihovim revolucijama, ili o
nesrenim lubavnicima, tamo gore, koji noima uzdiu, gledajui nau
Zemlu. Rado bih pripovedao o vojni i prijatelstvu izmeu raznih de-
lova tela, o rukama to se tuku s nogama, venama to vode lubav sa
arterijama, ili kostima sa kotanom sri. Svi romani koje bih hteo da
stvorim prate me u stopu. Kada sam u svojoj sobi ini mi se da su svi
tu, oko mene, kao avolii, i da me jedan vue za uvo, drugi za nos,
i da mi svi govore: Gospodine, napiite me, vidite kako sam lep.
Onda uvidim da se moe ispriati isto tako bajna pria, izmilajui
pravi dvoboj, na primer, borite se i ubedite protivnika da se odrekne
Boga, potom mu proburazite grudi tako da umre proklet. Stanite,
gospodine de la Grive, jo jedared ma u ruke, tako, parada, eto.
Stavlate pete u istu liniju: ne vala, gubi se stabilnost noge. Glava se
nikako ne dri pravo, jer povrina izmeu ramena i glave otvara previ-
e prostora protivnikim udarcima...
Ali ja glavu pokrivam maem u ispruenoj ruci.
Pogreno, u tom poloaju gubi se snaga. Jo neto, ja sam krenuo
sa nemakim gardom dok ste se vi postavili u italijanski. Ne vala.
Kada se borite protiv garda, morate ga podraavati to je mogue vie.
Ali, niste mi nita ispriali o sebi, i o svojim dogodovtinama pre no
to ste se obreli u ovoj dolini praha.
Ne postoji nita na svetu to kao odraslo elade koje znalaki
brilira u izopaenim paradoksima moe vie oarati deaka, koji bi
odmah da se na njega ugleda. Roberto otvori svoje srce Saint-Savinu i,
ne bi li se uinio zanimlivijim budui da mu njegovih prvih se-
damnaest leta nisu nudili bog zna ta ispria mu o svojoj opsednu-
tosti nepoznatim bratom.
Proitali ste previe romana, ree mu Saint-Savin, i nastojite
da oivite neki od njih, jer zadatak je romana da poduava kroz zaba-
vu, a poduava vas da prepoznajete zamke u ovome naem svetu.
I emu bi trebalo da me podui ono to vi nazivate romanom o
Ferranteu?
Roman, objasni mu Saint-Savin, mora uvek da ima u osnovi
neku ekvivoku, za lica, radnju ili mesto ili vreme ili okolnost, a iz tih
osnovnih ekvivoka treba da se raaju sporedne ekvivoke, zapleti, peri-
62
petije, i na kraju neoekivana i prijatna prepoznavanja. Kaem ekvivo-
ka i mislim, recimo, na lanu smrt nekog lika, ili kada jedna osoba
biva ubijena umesto neke druge, ili ekvivoke kvantiteta, kao kada ena
veruje da je njen lubavnik mrtav i venava se drugim, ili kvaliteta,
kada je sud razuma taj koji grei, ili kada se sahranjuje neko ko je sa-
mo naizgled mrtav, a u stvari je samo u vlasti kakvog jakog uspavlu-
jueg napitaka; ili ekvivoke odnosa, kao kada se za nekog pogreno
veruje da je ubio nekog drugog; ili instrumenta, kao kada nekoga, na-
vodno, probodete odgovarajuim orujem tako da se vrh ne zabije u
grlo ve zavri u rukavu, ubadajui suner natoplen krvlu... Da ne
govorim o lanim poslanicama, pretvornim glasovima, o pismima ni-
kada poslatim na vreme ili poslatim bilo na pogreno mesto, bilo
pogrenoj osobi. I od svih ovih smicalica, najslavnija je, mada ne
odve prisutna, ona to dovodi do zamene jedne osobe nekom drugom,
a ta se zamena odvija preko Dvojnika... Dvojnik je odraz koji lik vue
za sobom ili koji ga u svakoj prilici preduhitri. Lepa podvala, zbog
koje se italac pronalazi u liku, sa kojim deli mraan strah od kakvog
Brata Dumanina. No, vidite kako je i ovek maina i kako je dovolno
pokrenuti samo jedan toki spola, pa da se pokrenu oni tokii iznu-
tra: Brat i neprijatelstvo nisu nita drugo do odraz straha od samog
sebe, prisutan kod svakog, i mranih kutaka sopstvene due u kojima
ue nikada priznate ele, ili kako se danas kae u Parizu, misli gluve
i neiskazane. Otkako je dokazano da postoje nedokuive misli, koje
zadivluju duu, a da dua to ne opaa, tajanstvene misli ije postojanje
dokazuje injenica da e svako od nas, ma kako malo ispitivao sebe,
svakako primetiti da u srcu nosi lubav i mrnju, radost ili tugu, a nee
biti u stanju da jasno izdvoji one misli koje su ih izrodile.
Dakle, Ferrante... ohrabri se Roberto, i Saint-Savin zavri ume-
sto njega: Dakle, Ferrante postoji umesto vaih strahova i vaih sra-
mota. Ne hotei da priznaju da su sami tvorci svoje sudbine, ludi ve-
oma esto vide sudbinu kao roman, kojeg pokree nekakav udlivi i
prevrtlivi tvorac.
Ali, ta bi za mene trebalo da znai ova parabola koju bih sebi
nehotice stvorio?
Ko to zna? Moda svog oca niste voleli onoliko koliko ste misli-
li, strahovali ste od one tvrdokornosti kojom je izraavao svoju elju
da budete kreposni, i pripisali mu krivicu da biste ga kasnije kaznili,
ne sopstvenim ve neijim tuim krivicama.
Gospodine, razgovarate sa sinom koji jo uvek oplakuje svog
volenog oca! Verujem da je vei greh propovedati prezir prema oe-
vima nego prezir prema Naem Gospodu!
No, smirite se, dragi moj la Grive! Filosof mora imati hrabrosti
da kritikuje sva lana propovedanja koja su nam usadili u duu, a me-

63
u njima je i apsurdno potovanje starosti, kao da mladost nije ono
najuzvienije od svih dobara i vrlina. Iskreno reeno, kada je mlad
ovek kadar da poima, sudi i dela, zar nee daleko vetije voditi poro-
dicu nego neki slaboumni ezdesetogodinjak kome je sneni pokriva
na glavi ve zamrznuo matu? Ono to kao razboritost tujemo kod
naih starina, samo je panian strah od aktivnog delanja. Zar biste e-
leli da se podredite onima kojima je lenjost oslabila miie, otvrdnula
arterije, razvodnila duh i isisala sr iz njihovih kostiju? Ako oboavate
enu, zar to nije zbog njene lepote? Da li pred njom kleite i onda kad
starost od tog tela naini tek utvaru, koja ve treba da vas podsea na
blizinu smrti? A ako se tako ponaate sa vaim lubavnicama, zato
isto to ne biste uinili i sa vaim asnim starinama? Rei ete mi da je
ta asna starina va otac i da vam Nebesa obeavaju dug ivot ako ga
tujete. Ko to kae? asne starine jevrejske, kojima bee jasno da u
pustinji mogu da preive samo ako se okoriste plodom utroba svojih.
Ako verujete da e vam Nebesa podariti makar samo jedan dan ivota
vie zato to ste bili posluna ovica svoga oca, grdno se varate. Zar
mislite da vas jedan pozdrav pun potovanja, pri emu perje s vaeg
eira ponizno puzi pred nogama vaega oca, moe izleiti od zloud-
nog ira, ili vam zaceliti brazgotinu od neijeg maa, ili vas osloboditi
kamena iz beike? Da je tako, lekari ne bi prepisivali one svoje
smrdlive napitke, ve bi vam za italijansku bolest savetovali etiri
duboka naklona vaemu ocu pre veere, i jedan polubac vaoj gospoi
majci pre spavanja. Rei ete mi da bez tog oca vas ne bi bilo, niti
njega bez njegovog, i tako sve do Melchisedecha. Ali, on je u stvari
va dunik, a ne vi njegov: vi plaate mnogim godinama plaa za je-
dan tren njegovog golicavog uitka.
Vi ne verujete u ovo to govorite?
U pravu ste. Gotovo nikada. Ali filosof je kao pesnik. Ovaj po-
tonji sastavla savrena pisma za svoju savrenu nimfu, samo da bi,
blagodarei reima, istraio tajnovite kutke strasti. Filosof iskuava
hladnou svoga pogleda kako bi video do koje se dubine moe urezati
u kamenu tvravu licemerja. Ne elim da se raseni tovanje koje gajite
prema vaem ocu, jer kaete mi da vas je valanim stvarima nauio.
Ipak, nemojte kopniti nad vaim seanjem. Vidim plaete...
Ah, ovo nije zbog tuge. Mora da je zbog rane na glavi koja mi je
oslabila oi...
Pijte kafu.
Kafu?
Kunem se da e uskoro biti u modi. To je lek za sve. Nabaviu
vam. Greje promrzlo telo, isteruje vetrove, jaa jetru, neprikosnoveni
je lek protiv vodene bolesti i uge, blagodatno deluje na srce, umiruje
bolove u stomaku. Nena para se upravo preporuuje protiv pritiska u
64
oima, zujanja u uima, kijavice, prehlade ili slinavosti, kako god da je
zovete. A potom, zajedno s vaim ocem sahranite i neugodnog brata
koga ste sami stvorili. I, pre svega, naite neki predmet lubavi.
Ljubavi?
To je bole od kafe. Patei za ivim biem, ublaiete boli za o-
nim mrtvim.
Nikada nisam lubio enu, priznade Roberto, crvenei.
Nisam rekao enu. Moe da bude i mukarac.
Gospodine di Saint-Savin! uzviknu Roberto.
Vidi se da dolazite sa sela.
Beskrajno zbunjen, Roberto se oprosti, govorei kako ga oi ve
isuvie bole; i tako okona ovaj susret.

Da bi dao nekog smisla svemu onome to je uo, ree samome

sebi da se Saint-Savin sa njim naalio: kao u kakvom dvoboju, eleo je
da mu pokae za koliko se udaraca zna u Parizu. A Roberto se poneo
kao pravi provincijalac. I ne samo to, uzimajui te prie za ozbilno,
on je u stvari zgreio, to mu se ne bi dogodilo da ih je prihvatio kao
igru. Napravio je listu zloina koje je poinio, sluajui te mnogobroj-
ne iskaze protiv vere, tradicije, drave, dunog tovanja porodice. I
razmilajui koliko mu nedostaje, spopade ga druga jedna muka: setio
se da je otac njegov izdahnuo s bogohulnom psovkom na usnama.

65
 9
Aristotelov durbin

Sutradan se vratio na molitvu u katedralu SantEvasio. Hteo je da

se rashladi: tog popodneva prvog juna sunce je prilo obasjavajui
poluprazne ulice kao to je on u tom trenutku, na Daphne, oseao
toplotu koja se irila nad zalivom, a koju nisu mogli da zadre ni bo-
kovi broda, kao da se i samo drvo usijalo. Ali, osetio je i potrebu da
ispovedi kako svoj tako i oev greh. U brodu crkve zaustavio je jednog
svetenika i ovaj mu je najpre kazao da ne pripada toj parohiji, ali je
odmah zatim, videvi deakov pogled, ipak pristao i smestio se u jednu
ispovedaonicu, primajui tu duu pokajnu.
Otac Emanuele nije mogao imati mnogo godina, moda etrdese-
tak, i bio je, prema Robertovim reima: jedar i ruiast u licu uzvie-
nom i lubaznom, to Roberta ohrabri da mu poveri sve svoje muke.
Ree mu, pre svega, za oevu psovku. Da li je to bio dovolan razlog
da njegov otac sada ne poiva u naruju Oca, ve da cvili negde dubo-
ko u Paklu? Ispovednik postavi nekoliko pitanja i navede Roberta da
prizna da je, bez obzira na to u kom je trenutku stari Pozzo izdahnuo,
postojala valana mogunost da se to dogodi upravo kada je ovaj uza-
ludno prizivao ime Gospodnje: psovanje je runa navika koja se
poprimi od selaka, a gospodiii sa poseda oko Monferrata smatrali su
znakom nepotovanja ako se u prisustvu sebi ravnih govori kao to
govore njihovi selaci.
Vidi sinko, zakluio je ispovednik, tvoj otac je izdahnuo u
trenutku kada je ispunjavao jedno od onih uzvienih & plemenitih De-
la zbog kojih se, kau, ulazi u Raj Heroja. Elem, mada ne verujem da
takav Raj postoji, i drim da u Carstvu Nebeskom zajedno ive u sve-
toj harmoniji Prosjaci & Vladari, Heroji & Kukavice, na dobri Bog
sigurno nije uskratio Carstvo svoje ocu tvojemu samo zato to mu se
66
Jezik okliznuo u trenutku kada je morao da misli na veliki Poduhvat, i
usudio bih se rei da u takvim trenucima ak i takav Usklik moe biti
nain da se Bog prizove za Svedoka & Sudiju sopstvenoga asnog
Dela. No, ako se ti i dale mui, moli za Duu svoga Roditela &
povremeno za njega narui Misu, ne toliko da navede Gospoda da
promeni svoju Promisao, koja nije Vetrokaz da se okree onako kako
licemeri duvaju, koliko da Dui svojoj olaka.
Roberto mu tad ispria o buntovnim razgovorima koje je sluao
od nekog svog prijatela, nato otac neuteno rairi ruke: Ja ti, sinko
moj, malo ta znam o Parizu, ali ono to sam sluao da o njemu govo-
re pouilo me je koliko Zavedenih, Slavolubivih, Otpadnika, Uhoda,
Spletkara postoji u toj novoj Sodomi. A meu njima su Lani Svedoci,
Kradlivci Ciborijuma, uniziteli Raspea, & oni to daju novac Prosja-
cima kako bi ih naterali da se Boga odreknu, & jo ludi koji su za
Porugu i Pse krstili... I to zovu ii u korak s Vremenom. U Crkvama
se vie ne izgovaraju Molitve ve se eta, smeje, iza stubova se Dame
vrebaju, i neprestano se uje amor, ak i za vreme Uznoenja. Umi-
laju da su filosofi & saleu te beskrajnim zlomislenim Zato, zato je
Bog Svetu dao Zakone, zato se zabranjuje Preluba, zato se Sin Boi-
ji otelotvorio u liku oveijem, & svaki tvoj Odgovor koriste ne bi li
ga preinaili u Potvrdu Ateizma. Eto ti Velikih Duhova ovoga Vreme-
na: Epikurejci, Pironiari, Diogenisti, & Libertini! Stoga ti ne obraaj
Panju na sva ta Zavoenja, jer od Zla dolaze.
Roberto obino nije ba toliko zloupotreblavao velika slova koli-
ko su to sa zadovolstvom inili pisci njegovog doba: meutim, rei i
reenice koje pripisuje ocu Emanuelu belei velikim slovom, kao da
otac ne samo to pie, ve i govori tako da se osea posebna uzvie-
nost stvari koje ima da kae znak da bee ovek izuzetne i neo-
dolive reitosti. Negove su rei, u stvari, do te mere razvedrile Ro-
berta da on, izaavi iz ispovedaonice, poele da jo neko vreme pro-
vede u njegovom drutvu. Saznade da je savojski jezuit i, bez sumnje,
ovek velikog ugleda, poto je u Casaleu boravio upravo kao posma-
tra po nalogu vojvode Savojskog; to se, inae, u to doba esto doga-
alo za vreme opsada.
Otac Emanuele je ovu svoju dunost rado obavlao: turobnost
opsade omoguavala mu je da temelno obavla neke svoje studije koje
nisu mogle da podnesu sve ono to mu je odvraalo panju u gradu
kakav je Torino. I na pitanje ime je to zaokuplen, odgovori da i on,
kao mnogi astronomusi, pokuava da naini durbin.
Sigurno si uo da se pria o onom firentinskom Astronomusu
koji je, u nameri da objasni Univerzum, upotrebio Durbin, hiperbolu
oiju, i Durbinom je video ono to su oi mogle samo da zamisle. Ja
veoma potujem ovu upotrebu Mehanikih Instrumenata ne bi li se to

67
bole objasnila, kako se danas obino kae, Protena Stvar. Ali, da bi
se razumela Mislea Stvar, odnosno na nain spoznaje Sveta, ne preo-
staje nam nita drugo nego da koristimo jedan drugi Durbin, onaj isti
koji je ve koristio Aristotel, a koji nije ni cev ni soivo, ve Splet
Rei, Pronicliva Ideja, jer je samo dar Vete Reitosti onaj koji nam
doputa da razumemo ovaj Univerzum.
I dok je tako zborio, otac Emanuele izvede Roberta iz crkve i, e-
tajui, popee se na bedeme, do mesta koje tog popodneva bee mirno,
dok je sa suprotne strane grada dopiralo prigueno gruvanje topova.
Pred sobom su, u dalini, videli carske tabore, no pola jednim dobrim
delom behu prazna, bez ludi i topovskih kara, a livade i brda blistali
su na prolenom suncu.
ta vidi, sinko? upita ga otac Emanuele. A Roberto e, jo
nevet u reitosti: Livade.
Naravno, svako je kadar da tamo dole vidi Livade. No imaj na
umu da u zavisnosti od poloaja Sunca, boje Neba, doba dana & godi-
ne, one mogu da ti se prikau u razliitim oblicima izazivajui u tebi
razliita Oseanja. Selaku, umornom od rada, one izgledaju kao Liva-
de & nita vie. Isto se zbiva i sa samotnim ribarom, koji se plai ne-
kih od onih nonih Vatrenih Slika to se katkad na nebu pojave, i strah
seju; ali im su se Meteoristi, koji su, osim toga, i Pesnici, usudili da
ih nazovu Kosatim, Bradatim & Repatim Kometama, Jarevima, Bal-
vanima, titovima, Luama & Strelama, ovaj figurativni govor poja-
njava ti kakvim domilatim Simbolima zbori Priroda, koja se tim Sli-
kama slui kao Hijeroglifima, to s jedne strane upuuju na Znakove
Zodijaka & sa druge na Dogaaje minule ili budue. A Livade? Vidi
koliko moe rei o Livadama, & kako, govorei o njima, sve vie
vidi & razume: uzdie Fen, otvara se Zemla, plau Slavuji, kooperi
se Drvee lisnatih vitica, & ti otkriva udesni duh Livada u raznoliko-
sti njihovih rodova Trava podojenih Potoiima to poigravaju se u
blaenosti detinjoj. Vesele Livade kliu razdraganim ushitom, na po-
mol Sunca raskriluju lice & u njima vidi osmeha slavoluk & ozaruju
se na povratak Zvezde, opijeni blagim polupcima Junoga Vetra, &
osmeh plee na istoj Zemli koja se otvara bezglasnoj Radosti, & blaga
toplina jutarnja tolikim ih ispunjava Milem da se u suzama Rose izli-
vaju. Krunisane Cveem, Livade se preputaju svojemu Geniju & tvo-
re domilate Hiperbole Duga. Ali zna njihova Mladost da hitro juri ka
smrti, njihov se osmeh iznenadnom senkom pokriva, bledi nebo &
Zefir, oklevajui, ve uzdie po malaksaloj Zemli, te kada pristignu
prvi besovi zimskoga neba, umiru Livade & Injem se zaogru. Eto,
sinko: da si samo kazao da su livade ugodne, drugo ne bi uinio do
predstavio mi zelenilo koje mi je ve poznato ali ako kae da se
Livade osmehuju, prikazae mi zemlu kao ivog oveka, & isto-

68
vremeno u nauiti da primeujem na licima ludskim sve nijanse to
ih uzbrah na livadama... A ovo je dunost Figure najuzvienije meu
svima, Metafore. Ukoliko se Umle, te dakle Znanje, sastoje u tome da
se u jedno poveu daleki Pojmovi i pronae Slinost u stvarima razli-
itim, Metafora je, najbritkija i najudovitija meu Figurama, jedina
kadra da stvori udesnost, odakle se raa Uivanje, kao pri smenjiva-
nju prizora u teatru. I ukoliko je Uivanje koje nam pruaju Figure u
tome to nauimo nove stvari bez muke i mnoge stvari u malom obi-
mu, Metafora nam, evo, prenosei na um s jednog Roda na drugi, u
jednoj jedinoj Rei otkriva vie od jednog Predmeta.
Ali vala znati izmilati metafore, to nije za paora kao to sam
ja, koji je u svom ivotu na livadama samo ptiice gaao...
Ti si ovek Plemi, i uskoro e doi vreme da postane ono to
u Parizu zovu Uglaen ovek, vian dvobojima verbalnim koliko i
onima maem. A biti vet u tvorenju Metafore, te stoga videti Svet
beskrajno razliit od onoga kakvim se prikazuje neukima, Vetina je
koja se stie. Jer ako ba eli znati, u ovome svetu u kojem danas svi
s uma silaze zbog mnogih i udesnih Maina a neke od njih, avaj,
videti moe i u ovoj Opsadi i ja sm gradim Aristotelove Maine,
koje doputaju svakome da vidi Reima...
Narednih dana Roberto je upoznao gospodina della Salettu, koji je
obavlao dunost oficira za vezu izmeu Toirasa i gradskih stareina.
Toiras se, uo je to, alio na Kazaleane, u iju vernost nije odvie
verovao: Zar ne shvataju, govorio je razdraen, da je i u vreme
mira Casale u takvom poloaju da ne moe propustiti ni najobinijeg
peaka ili koaru s hranom, a da prethodno ne zatrai dozvolu od pan-
skih ministara? Da e jedino pod francuskom zatitom uivati duno
potovanje? Ali sada je od gospodina della Salette doznao da se Ca-
sale nije ba proveo dobro ni pod vojvodama od Mantove. Politika
Gonzaga uvek je bila usmerena na to da se to vie smanji otpor u
Casaleu i ve ezdeset godina grad je ispatao zbog stalnih i nemilo-
srdnih ukidanja mnogih povlastica.
Shvatate li gospodine de la Grive? govorio je Saletta. Prvo
smo se tuili na prevelike namete, a sada snosimo trokove za izdra-
vanje itavog garnizona. Ne volimo pance u svojoj kui, no da li zai-
sta volimo Francuze? Ginemo li za sebe ili za njih?
Pa za koga je onda poginuo moj otac? upitao je Roberto.
Gospodin della Saletta nije umeo da mu odgovori.

Zgaen od politikih razgovora, Roberto je posle nekoliko dana

ponovo posetio oca Emanuela u samostanu u kojem je boravio, i gde
ga uputie ne u eliju ve u odaje koje mu behu namenjene pod svo-
dovima jednog tihog klaustra. Zatee ga u razgovoru sa dvojicom ple-
69
mia, od kojih jedan u raskonom ruhu: na sebi je imao purpur oper-
vaen zlatom, ogrta ukraen pozlaenim trakama i postavlen krat-
kodlakim krznom, prsluk obrublen crvenom izukrtanom vrpcom i
trakom od sitnih kamenia. Otac Emanuele ga predstavi kao barjakta-
ra don Gaspara de Salasara, no s druge strane, ve po oholom tonu i
nainu kako je elao brkove i kosu, Roberto prepozna plemia nepri-
jatelske vojske. Drugi je bio gospodin della Saletta. Na trenutak po-
sumnja da je uleteo u kakvo gnezdo uhoda, zatim shvati, kao to je i
meni jasno u ovoj prilici, da je etiqueta opsade doputala da predstav-
niku opsadnika bude doputen pristup u opsednut grad, zbog veza i
pregovora, kao to je i gospodin della Saletta imao slobodan pristup
Spinolinom taboru.
Otac Emanuele ree da je upravo nameravao da posetiocima pri-
kae svoju Aristotelovu Mainu: pa povede goste u jednu odaju u kojoj
se nalazio najudnovatiji komad pokustva ikada vien nisam uve-
ren da u prema opisu koji Roberto ini za svoju Gospu moi verno da
prenesem njegov oblik, jer to nesumnjivo bee stvar koja nikada dotad,
ali ni kasnije, nije bila viena.
Dakle, donji deo se sastojao od komode ili kuhinjskog sanduka na
ijem se proelu, nalik ahovskoj tabli, otvarala osamdeset jedna fioka
devet horizontalnih i devet vertikalnih redova, a svaki red sa obe
strane bio je obeleen jednim urezanim slovom (BCDEFGHIK). Na
samom sanduku, s leve strane, stajao je stalak na kome je poivala
jedna velika knjiga, u rukopisu i s inicijalima u boji. Desno od stalka
bila su postavlena tri valka, ija se duina skraivala, dok se irina
poveavala (onaj najkrai, budui najiri, u sebi je nosio ona dva du-
a), tako da je ruica sa jedne strane valka mogla po inerciji da ih
okree jedan u drugom, razliitim brzinama, u zavisnosti od teine. S
leve strane svakog valka, na rubu je bilo urezano onih istih devet slo-
va koja su obeleavala fioke. Dovolno je bilo pokrenuti ruku i valci
bi stali da se okreu, svaki svojom brzinom, a kada bi se zaustavili,
dobili bismo sluajne slovne trojke kao na primer CBD, KFE ili BGH.
Otac Emanuele stade da tumai koncept koji je upravlao njego-
vom Mainom.
Kao to nas je Filosof nauio, Umnost nije nita drugo do sposo-
bnost da se predmeti sagledaju u okviru deset Kategorija, a to su Sup-
stancija, Kvantitet, Kvalitet, Relacija, Akcija, Trplenje, Poloaj, Vre-
me, Mesto & Posedovanje. Supstancije su sm sadraj svakog otro-
umla & po njima e se kategorizovati domilate Slinosti. Koje su to
Supstancije, zabeleeno je u ovoj knjizi pod slovom A, i sumnjam da
e biti dovolan itav moj ivot kako bih sainio potpuni Spisak. Bilo
kako bilo, ja sam ve sakupio nekoliko Hilada, uzimajui ih iz knjiga
Pesnika i znalaca, i iz onog udesnog Regesta to jeste Uenikova

70
Tvornica Sveta. Tako emo pod Supstanciju da smestimo, osim Sve-
vinjeg Boga, Boanske Linosti, Ideje, Glasovite Bogove, najvie,
srednje & najnie, Bogove Neba, Vazduha, Mora, Zemle & Pakla,
obogotvorene Heroje, Anele, Demone, Vile, Nebo i lutajue Zvezde,
nebeske Znake i Sazvea, Zodijak, Krugove i Sfere, Elemente, Pare,
Isparenja, a potom da ih sve ne nabrajamo Podzemne Vatre i
Iskre, Meteore, Mora, Reke, Izvore & Jezera i kole... I malo-
pomalo, preko Umetnih Supstancija, s tvorevinama svih Umetnosti,
Knjige, Pisalke, Mastila, Globuse, Kompase, Uglomere, Palate, Hra-
move i atrle, titove, Maeve, Doboe, Slike, Kiice, Statue, Nada-
ke & Srpove, i napokon Metafizike Supstancije kao to su Rod,
Vrsta, Svojstvo i Sluaj & slini Pojmovi.
Objanjavao je zatim fioke svoje krinje i, otvarajui ih, pokazi-
vao kako svaka sadri etvrtaste listove od veoma debelog pergamen-
ta, onoga to se koristio za povezivanje knjiga, poreane po azbunom
redu: Kao to ete videti, svaki vertikalni red odnosi se, od B do K,
na jednu od preostalih devet Kategorija, i za svaku od njih svaka od
devet fioka sadri porodice sa lanovima. Verbi gratia, za Kvantitet
imamo porodicu Kvantiteta Obima, iji su lanovi Mali, Veliki, Duga-
ak ili Kratak; ili porodica Numerikog Kvantiteta, iji su lanovi
Nula, Jedan Dva &td, ili Mnogi i Malobrojni. Ili e, pak, pod Kvalite-
tom nai porodicu kvaliteta koji pripadaju Vidu, kao Vidlivo, Ne-
vidlivo, Lepo, Izoblieno, Svetlo, Tamno; ili Mirisu, kao Blagi Mio-
miris i Smrad; ili Kvalitetima Strasti, kao Radost i Tuga. I tako stoji za
svaku kategoriju. A budui da se svaki list odnosi na jednog lana,
beleim sve Stvari koje od njega zavise. Da li je jasno? Svi klimnue
potvrdno, zadivleni, i otac nastavi: Otvorimo sada nasumice veliku
Knjigu Supstancija, i izaberimo bilo koju... Evo, Kepec. ta bismo
mogli rei, pre no to o njemu budemo otroumno govorili, o jednom
Kepecu?
Que es pequeo, malecki, petit, zapoe don Gaspar de Salazar,
y que es feo, y infeliz, y ridiculo...
Dakako, sloi se otac Emanuele, no ve ne znam ta da izabe-
rem, & da sam morao da govorim ne o kakvom Kepecu ve o, recimo,
Koralima, da li sam ba sasvim siguran da ne bih odmah izdvojio
podjednako istaknute crte? A onda, Malenost je povezana sa Kvantite-
tom, Runoa sa Kvalitetom, & odakle bi trebalo da ponem? Ne,
bole da se prepustimo Fortuni, iji su Ministri moji Cilindri. Sada ih
pokreem & dobijam, kako se sada sluajno zbilo, trojku BBB. B na
prvom Mestu je Kvantitet, B na drugom Mestu upuuje me da u redu
Kvantiteta potraim fioku Obima, & ovde, na samom poetku sekven-
cije Stvari B, pronalazim Mali. I na tom listu posveenom Malom,
nalazim da je mali Aneo, koji staje u jednu taku, & Pol, to je nepo-

71
kretna taka Sfere, & meu elementarnim stvarima Iskra, Kapla vode
& Skrupul od Kamena, & Atom od kojeg je, prema Demokritu, sazda-
na svaka stvar; od Ljudskih Stvari, evo, Embrion, Zenica, Glenjaa;
od ivotinja Mrav & Buva, od Bilaka Hvoja, Seme Gorice & Mrvica
Hleba; za Matematike Nauke Minimum Quod Sic, Slovo I, knjiga
formata esnaestine, ili Apotekarska Drahma; za Arhitekturu krinja i
Klin, ili od Bajki Miiji general Psicapax protiv aba & Mirmidonci
roeni od Mrava... No, zaustavimo se ovde, jer ve bih mogao naeg
Kepeca nazvati krinjom Prirode, Deijom Cuclom, Mrvicom oveka.
I, obratite panju, ako bismo ponovo okrenuli Cilindre i dobili, meu-
tim, evo ovako, CBF, slovo C bi me vratilo na Kvalitet, B bi me pota-
klo da traim svoje lanove u fioci za ono to se odnosi na Vid, &
slovo F bi me spojilo sa lanom biti Nevidliv. I meu Nevidlivim
Stvarima pronaao bih, udesne li podudarnosti, Atom, & Taku, koji
bi mi ve dopustili da svog Kepeca opiem kao Atoma oveka, ili
Taku Mesa.
Otac Emanuele je okretao svoje cilindre i prevrtao listove po fio-
kama hitro kao kakav opsenar, te se inilo da metafore niu iz njego-
vih zaaranih prstiju, kao da nema tog mehanikog dahtanja koje ih
stvara. Ali jo nije bio zadovolan.
Gospodo, nastavi, Domilata Metafora mora da bude mnogo
sloenija! Svaka Stvar koju sam ja dosad naao, ima da se proui jedna
po jedna u okviru deset Kategorija, & kao to objanjava moja Knjiga,
ukoliko imamo Stvar koja zavisi od Kvaliteta, morali bismo pogledati
da li je vidliva, & koliko je dugaka, kakvu Izoblienost ili Lepotu
ima, & kakvu Boju; koliko Zvuka, koliko Mirisa, koliko Ukusa; da li
je ulna ili opipliva, da li je retka ili gusta, topla ili hladna, & kakve
je Figure, kakve Strasti, Ljubavi, Umetnosti, Znanja, Zdravla, Bolesti;
& da li se o njoj moe kroz Nauku govoriti. A ova pitanja nazivam
esticama. Ja sada znam da nas je na prvi pokuaj poveo do Kvanti-
teta, koji meu svojim lanovima ima i Malenost. Sada ponovo okre-
em Cilindre, i dobijam trojku BKD. Ako pogledam u svoju Knjigu,
slovo B, koje se, kao to smo ve rekli, odnosi na Kvantitet, kae mi
da je prva estica kojom se izraava Mala Stvar utvrivanje ime Se
Meri. Ako potraim u knjizi na ta se odnosi Mera, ona me ponovo
ale u fioku Kvantiteta, pod porodicom Kvantiteta Uopte. Pronalazim
list za Meru & ovde biram stvar K, to je Mera Geometrijskog Prsta. I
eto, ve bih bio kadar da sroim prilino otroumnu Definiciju, kao na
primer, ako bih eleo da izmerim tu Deiju Cuclu, taj Atom oveka,
jedan Geometrijski Prst bio bi Neumerena Mera, to mi, pak, mnogo
govori, ako ovoj Metafori pridodam i jednu Hiperbolu, o Nesrei &
Smenosti Kepeca.

72
 Kakvo udo, ree gospodin della Saletta, ali iz poslednje trojke
koju ste dobili, niste jo upotrebili poslednje slovo, slovo D...
Nita manje nisam ni oekivao od duha poput vaeg, Gospodi-
ne, ree zadovolno otac Emanuele, no vi dodirnuste udesnu Taku
moje tvorevine! To slovo je viak (& mogao bih ga baciti ako bi mi
dosadilo, ili ako bih smatrao da sam ve postigao svoj cil), slovo koje
mi doputa da iznova otponem svoje traganje! Ovo slovo D omogu-
ava mi da ponovo zaponem ciklus estica, traei sada u kategoriji
Posedovanja (exempli gratia, kakvo im posedovanje odgovara, ili moe
li neemu posluiti kao znamenje), & da od njega ponovo poem iz
poetka, kao to ranije uinih sa Kvantitetom, okreui Cilindre, kori-
stei prva dva slova & uvajui tree za jo jedan pokuaj, & tako u
beskraj, za milione Moguih Promena, a ako moda neke budu izgledale
otroumnije od drugih, na mojem e Razumu biti da izdvoji one koje e
najuspenije stvoriti Zadivlenost. No, Gospodo, ne elim da vas laem,
nisam sluajno izabrao Kepeca: upravo ove noi zduno sam prionuo ne
bi li povadio sve to je mogue ba iz ove Supstancije.
Mahnu jednim listom hartije i stade da iitava niz definicija u ko-
jima se polako guio njegov jadni kepec, oveuljak krai od svog
imena, embrion, komadi homunkula, tako majuan da siune estice
to sa svetlou prodiru kroz prozor izgledaju dobrano vee, telo koje
bi sa jo milionima takvih istih moglo da obeleava asove kroz usko
grlo kakve klepsidre, telo na kojem je noga tik pored glave, segment
mesa koji poinje tamo gde se zavrava, linija koja se saima u jednu
taku, vrak igle, elade kome se obraamo s oprezom iz straha da ga
dah ne oduva, tvar tako malena da je boja ne bi mogla obojiti, blesak
gorice, telace koje nema nita vie i nita manje od onoga to je od
vajkada imalo, materija bez forme, forma bez materije, telo bez tela,
isto bie razuma, izum domilaja do te mere zatien u svojoj siu-
nosti da ga nijedan udarac ne bi mogao pronai i raniti, kadar da po-
begne kroz svaku pukotinu i da se itave godine hrani jednim jedinim
zrnom jema, bie toliko saeto da nikada ne zna da li sedi, lei ili
stoji uspravno, sposobno da se utopi u puevoj kuici, seme, granula,
bobica, taka na i, matematika jedinica, aritmetika nula...
I ko zna koliko bi jo itao, imajui materijala, da ga prisutni nisu
prekinuli pleskom.

73
 10
Preobliene Geografija i Hidrografija

Roberto je sada uviao da je otac Emanuele, u sutini, delao kao

kakav sledbenik Demokritov ili Epikurov: gomilao je atome pojmova i
sastavlao ih na razne naine kako bi iz njih stvorio razne predmete. I
kao to je Kanonik tvrdio da svet sazdan od atoma ne protivrei ideji o
jednom boanstvu koje ih sve ureuje po svome, tako je i otac Emanu-
ele od itavog tog oblaka pojmova prihvatao jedino one zaista otro-
umne sklopove. Moda bi jednako uinio i da se latio upriliavanja
prizora za teatar: zar komediografi ne uzimaju neverovatna i otroum-
na zbivanja iz fragmenata verovatnih ali blutavih stvari, kako bi nam
ugodili neoekivanim obrtima radnje?
A ako je zaista bilo tako, nije li se moda dogodilo da taj sticaj
okolnosti koji je stvorio i njegov brodolom i stanje u kojem se nalazi
Daphne svaki najmanji dogaaj, budui verovatan, memlivi zadah i
kripanje trupa, miris bilaka, glasovi ptica da sve to zajedno ues-
tvuje u oslikavanju utiska o jednom prisustvu koje nije nita drugo do
posledica neke priine koju je jedino um spoznao, poput osmeha liva-
da i suza rose? Dakle, privienje nekog skrivenog uleza bee sklop
atoma, kao i privienje izgublenog brata, oba sainjena od fragmenata
njegovog vlastitog lika i od njegovih ela ili misli.
I dok je sluao kako po staklima rominja blagotvorna kiica osve-
avajui podnevnu vrelinu, govorio je sebi: prirodno je, ja sam se, a ne
onaj drugi, na ovaj brod popeo kao ulez, ja svojim koracima narua-
vam ovu tiinu, i evo kako sam, gotovo u strahu da sam oskrnavio
neije tue svetilite, stvorio jednog drugog sebe koji tumara ispod
istih mostova. Kakve dokaze imam da on postoji? Nekoliko kaplica
vode na listovima? I kao to ovoga asa pada kia, zar nije mogla pasti
i prole noi, pa makar samo nekoliko kapi? Zrnevle? Nisu li same
74
ptice, svojim eprkanjem, mogle da premetnu ono koje su ve imale
pred sobom, navodei me na pomisao kako ih je neko opskrbio sve-
im? Nestanak jaja? Ali, upravo sam jue video kako soko u letu
prodire mia! Ja se nalazim u brodskom trupu koji jo nisam istraio i
to u upravo i uiniti, kako bih se razuverio, budui da me uasava
pomisao da sam naputen i sm negde izmeu neba i mora. Gospodine
Roberto de la Grive, ponavlao je, sm si i sm bi mogao ostati do
poslednjeg dana svog ivota, i taj kraj bi takoe mogao biti blizu: hra-
ne je na brodu dovolno, ali za sedmice, ne za mesece. Stoga bi ti bilo
pametnije da se odvue do mosta i postavi nekoliko posuda kako bi
sakupio to vie moe kinice, i da naui da peca sa palube, trpei
sunce. A jednog dana, sigurno e nai naina da stigne do Ostrva, i
da na njemu ivi kao jedini stanovnik. To je ono o emu ti vala
razmilati, a ne o kojekakvim priama o ulezima i ferrantima.
Sakupio je praznu burad i razmestio je povrh krmenog katela,
trpei svetlost koja je prodirala kroz oblake. I, dok je to radio, primeti
da je jo uvek prilino iznuren. Zatim se vratio dole, namirio ivotinje
(moda zato da neko drugi ne bi doao u iskuenje da to uini umesto
njega), i ponovo odustao da se spusti nie u utrobu broda. Popeo se u
kabinu, i dugo je leao, dok je kia i dale padala, ne kanei da umine.
Na mahove je oseao nalete vetra, i njemu po prvi put postade jasno da
se nalazi na jednoj ploveoj kui koja se zibala poput kolevke, dok je
udaranje vrataca oivlavalo udovinu prostranost tih lugovitih skta.
Svide mu se ova poslednja metafora i zapita se kako bi otac Ema-
nuele proitao brod kao izvor Zagonetnih Krilatica. Onda pomisli na
Ostrvo i odredi ga kao nedostinu blizinu. Po drugi put istoga dana,
lep koneto mu ukaza na razliitu slinost izmeu Ostrva i Gospe, i on
ostade budan do duboko u no, piui joj o onome to je meni uspelo
da iz toga izvuem u ovom poglavlu.

Daphne se lulala itave noi i njeno se zibanje, zajedno sa valovi-

tim kretanjem zaliva, umiri tek rano izjutra. Roberto je s prozora prime-
tio prve znake jedne hladne, ali prozrane zore. Poto se setio one Hi-
perbole za Oi koju je pominjao prethodnog dana, pomisli kako bi mo-
gao da osmotri obalu durbinom koji je video u susednoj sobi: sm obrub
soiva, kao i ograniena pozornica, ublaie odbleske sunca.
Nasloni, dakle, instrument na ram jednog od prozora galerije i
odvano uperi pogled prema krajnjim meama zaliva. Ostrvo je izgle-
dalo svetlo, nakostreeni vrak kakvog uperka od vune. Kao to je
nauio na Amarilliju, ostrva u okeanu zadravaju vlagu pasata i zgu-
njavaju je u magliaste pahule, te moreplovci esto znaju da su nado-
mak nekog kopna i pre no to ugledaju njegove obale, po oblacima
vazdunog elementa koje ono zadrava kao kod pristajanja.

75
 O pasatima mu je pripovedao doktor Byrd koji ih je nazivao
Trade-Winds, no Francuzi su govorili alises: na tim morima pustolo-
ve moni vetrovi koji vladaju olujama i mirnim vodama, ali sa ovima
alu zbijaju pasati, udljivi vetrovi, tako da karte njihovo lutanje prika-
zuju u obliku pomamnog plesa krivula i struja, zavijajuih ora i drae-
snih vijuganja. Oni se kriom uvlae u putanju monih vetrova i reme-
te je, presecaju je popreko, i na njoj se prepliu. To su guteri to tre-
peravo hitaju nepredvidlivim stazama, uzajamno se sudaraju i proma-
uju, kao da u Moru Suprotnosti vae samo zakoni umetnosti a ne i
prirode. Nihova je figura od umetne stvari i, pre no oblik harmoninih
poredaka stvari koje dolaze s neba ili sa zemle, poput snega ili krista-
la, oni uzimaju oblik onih spirala koje su graditeli stavlali na kupole i
kapitele.
Da je to more opsene, Roberto je ve izvesno vreme sumnjao, to
mu je, pak, objanjavalo zato su kosmografi uvek zamilali da dole
postoje protivprirodna bia, koja hodaju s nogama na gore.
Oni koji su prirodu nadahnuli da izmisli udesne zemle ovih mo-
ra, nisu sigurno mogli biti umetnici, koji su na dvorovima Evrope po-
dizali peine optoene lapis lazulijem, s fontanama koje pokreu skri-
vene pumpe: niti je priroda Nepoznatog Pola mogla da bude ta koja je
nadahnula ove umetnike. Stvar je u tome, govorio je Roberto sebi, to
i Umetnost i Priroda vole da pletu zamke, a drugaije ne ine ni sami
atomi kada se zdruuju na ovaj ili onaj nain, Postoji li umenijeg u-
da od kornjae, dela ruku nekog zlatara od pre vie hilada godina, tog
strplivo gleosanog Ahilovog tita koji u zatoenitvu dri zmiju sa
apama?
Kod nas, govorio je, sve ono to pripada bilnom svetu ima krh-
kost lista sa svojom nervaturom i cveta koji traje koliko i jutro, dok je
ovde bilka poput koe, mesnata i ulasta tvar, lutura pripravna da
odgovori na zrake pomahnitalog sunca. U ovim zemlama, gde stanov-
nici zasigurno ne poznaju umee obrade metala i ilovae, svaki list
mogao bi postati neko orue, seivo, pehar, lopatica, dok je lie na
cvetovima od pokosti. Sve ono to je bilno, ovde je snano, a tanano
sve ono to je ivotinjsko, sudei po pticama koje sam video, filigra-
nima od raznobojnog stakla, dok u nas ivotinjsko oliava snaga konja
ili tupa silina bika...
A plodovi? Kod nas rumenilo jabuke, zdravlem obojene, svedoi
o njenom prijatelskom ukusu, dok olovna modrina peurke odaje sr
od otrova. Ovde, meutim, a to sam video jue, kao i za plovidbe na
Amarilliju, imamo veselu igru suprotnosti: samrtna belina nekog ploda
jemi razigrane slasti, dok najjedriji plodovi mogu da lue smrtonosne
sokove.

76
 Ispitivao je obalu durbinom i, izmeu kopna i mora, uoio ono
puzavo korenje to kao da je poskakivalo spram otvorenog neba, i
grmove dugulastih plodova koji su, prikazujui se kao nezrele bobice,
nesumnjivo otkrivali svoju melasastu zrelost. I na palmama je prepoz-
nao kokosove, ute poput letnjih dinja, no dobro je znao da e svoju
zrelost slaviti tek kad se zaogrnu bojom umrle zemle.
Dakle, da bi iveo na ovozemalskom Onom Svetu to bi morao
da upamti ako je mislio da se nagodi sa prirodom morao bi da
postupa nasuprot vlastitom instinktu, budui da su taj instinkt verovat-
no izumeli oni prvi gorostasi koji su nastojali da se prilagode prirodi s
one druge strane globusa i, verujui da je ba ta priroda kojoj su se oni
prilagoavali ona najprirodnija, smatrali su je, prirodno, stvorenom da
se prilagodi njima. Zbog toga su verovali da je sunce tako siuno kao
to izgleda, a tako ogromni strukovi trave koje su oni posmatrali oka
prilublenog uza zemlu.
iveti u Antipodima, dakle, znai iznova graditi instinkt, umeti od
zaudnosti napraviti prirodu i od prirode zaudnost, otkriti koliko je
nepostojan ovaj svet, koji na jednoj polovini sledi jedne zakone, dok
na drugoj neke sasvim suprotne.
Ponovo je sluao buenje ptica, tamo dole, i za razliku od onog
prvog dana shvatio kakvu umetnost predstavlaju ta pojanja, kad se
uporede sa cvrkutanjem iz njegovog zaviaja: bila su to krklanja,
zvidukanja, grgolenja, praskanja, klokotanja jezika, cvilenja, prigu-
eni udari muskete, itave hromatske lestvice kuckanja, a katkad bi se
ulo i neto nalik kreketu aba pritajenih u kronjama drvea, u svom
homerskom doaptavanju.
Durbin mu je omoguavao da razazna vretena, pa perjaste loptice,
treptaje crne ili nerazgovetne boje, koji su se bacali s najvieg drveta,
stremei ka zemli mahnitou Ikara koji eli da pouri sopstvenu pro-
past. U jednom trenu ak mu se uini da je jedno drvo, moda ono sa
kineskim naranama, ispalilo u vazduh jedan od svojih plodova, plame-
no klupko od afrana, koji ubrzo nestade iz vidokruga durbina. Uveren
da je to zasigurno bio tek kakav odblesak, ostavi te misli za sobom, ili
tako barem poverova. Videemo kasnije da je, kad su skrivene misli u
pitanju, Saint-Savin bio u pravu.
Pomisli da su te ptice neprirodne prirode znamen pariskih krugo-
va koje je napustio pre mnogo meseci: u ovom univerzumu bez ludi, u
kojem su ptice ako ne jedina iva bia, onda zasigurno jedina bia koja
govore, oseao se kao u onom salonu, gde je prilikom svog prvog u-
laska uhvatio samo ubor nerazgovetnog brblanja na nepoznatom je-
ziku, iju je slast tek stidlivo nasluivao mada je, rekao bih, znanje
o toj slasti na kraju bez sumnje veoma dobro upio, inae ne bi umeo
da besedi ovako kako to sada ini. Ali, setivi se da je tamo sreo

77
Gospu te stoga, ako postoji mesto od svih najuzvienije, onda je to
ono tamo, a ne ovo ovde zaklui da se nisu tamo podraavale ptice
sa Ostrva, ve su se ovde, na Ostrvu, ivotinje trudile da ujednae taj
nadasve ludski Jezik Ptica.

Razmilajui o Gospi i o njenoj dalini, koju je prethodnog dana

uporedio sa nedostinom dalinom onog kopna na zapadu, stade pono-
vo da posmatra Ostrvo, ije mu je obrise durbin otkrivao kao blede i
uokvirene naznake, kao to se deava da slike koje su se videle u tim
ispupenim ogledalima, odraavajui samo jednu stranu neke odajice,
navedu na pomisao o kakvom sfernom kosmosu, beskrajnom i zauu-
juem.
Kako bi mu izgledalo Ostrvo kad bi jednoga dana na njega kroio?
Moda je to, sudei po prizoru koji je video iz svoje loe i po svedoe-
nju uzoraka koje je naao na brodu, onaj Raj gde u potocima teku mleko
i med, meu svearskim obilem plodova i umilatim ivotinjama? ta
su drugo mogli traiti na tim ostrvima suprotnog juga oni hrabri putnici
koji su brodili, prkosei olujama jednog na izgled tihog okeana? Zar to
nije ono to je Kardinal eleo kada ga je poslao u misiju da otkrije tajnu
Amarillija, prilika da donese francuske lilane u neku Nepoznatu
Zemlu koja bi napokon obnovila darove jedne doline koju nisu dotakli
ni Vavilonski greh, ni sveopti potop, niti prvi greh Adamov? estita su
morala biti ludska bia, tamne koe no blistavog srca, nehajna za gore
od zlata i za balzame iji nesmotreni uvari behu.
No ako je zaista tako bilo, nije li onda ela da se oskrnavi nevi-
nost Ostrva samo obnavlanje greke prvog grenika? Moda je upravo
stoga Provienje elelo da on bude neporoni svedok jedne lepote koju
ne bi smeo nikada da narui? Nije li to bio izraz najispunjenije lubavi,
one koju je iskazivao svojoj Gospi, voleti izdaleka, odriui se ponosa
kojim se kiti gospodarenje? Da li je lubav ono to tei osvajanju? Ako
bi Ostrvo za njega bilo jednako predmetu njegove lubavi, onda bi
prema Ostrvu morao pokazati isto potovanje kojim je obdario pred-
met svoje lubavi. Ona ista mahnita lubomora, koja ga je proimala
kad god bi zadrhtao pri pomisli da bi neije tue oko moglo ugroziti to
svetilite odbijanja, nije smela da bude protumaena kao pozivanje na
svoje vlastito pravo, ve kao uskraivanje bilo ijeg prava, to je bio
zadatak koji mu je, kao uvaru tog Graala, njegova lubav nalagala.
Stoga je morao da se na istu ednost obavee i prema Ostrvu, jer to
ga je vie eleo, onako prepunog obeanja, to je manje morao eleti da
ga dotakne. Daleko od Gospe, daleko od Ostrva, o njima bi trebalo
samo da zbori, elei ih neoskrnavlene kako bi neoskrnavleni mogli i
ostati, milovani nevidlivom rukom elemenata. Ako je lepota negde i
postojala, njena svrha bila je da ostane bez svrhe.

78
 Da li je Ostrvo koje je gledao zaista bilo takvo? ta ga je podsti-
calo da na taj nain tumai ovaj hijeroglif? Bilo je poznato da su jo
od prvih putovanja na ova ostrva, iji je poloaj na kartama posve ne-
jasno ucrtan, na njima ostavlani pobunjenici i ona su se pretvarala u
tamnice s reetkama od vazduha, u kojima su ti isti osuenici bili sami
sebi tamniari, namerni da se uzajamno kanjavaju. Ne stii do tamo,
ne otkriti njegovu tajnu, nije bila dunost, ve pravo da se umakne
uasima bez kraja.
Ili ne, jedina stvarnost Ostrva bila je ta to se u njegovoj sredini
podizalo, primamlivo u svojim tananim bojama, Drvo Zaborava i to
bi Roberto, jedui njegove plodove, mogao da pronae spokoj.
Zaboraviti. Provede tako itav dan, na izgled nemaran, grozniav
u naporu da postane tabula rasa. I, kao to se zbiva onima koji se upi-
nju da zaborave, to se vie upinjao, njegovo je pamenje sve vie o-
ivlavalo.
Pokuao je da se pridrava svih saveta za koje je ikada uo. Za-
milao je da se nalazi u odaji prepunoj predmeta koji su ga na neto
podseali, veo njegove dame, listovi hartije na kojima je oivlavao
njeno prisustvo, jadajui se zbog njenog odsustva, nametaj i gobleni
iz palate u kojoj, ju je upoznao, i zamilao je sebe kako sve te stvari
izbacuje kroz prozor sve dok odaja (a sa njom i njegova glava) na kra-
ju ne ostane ogolena i prazna. udovini je napor ulagao kako bi do
pervaza dovukao posue, ormane, klupe i itave oklope, meutim,
nasuprot onome to su mu bili kazali, to je vie vreme odmicalo i on
se u tom naprezanju satirao, lik Gospe se umnoavao, i ona ga je sada
iz razliitih uglova pratila u tim njegovim pokuajima, s pakosnim
osmehom na usnama.
I tako, nakon to je itav dan proveo teglei pokustvo, nije zabo-
ravio nita. Naprotiv. Danima je ve razmilao o svojoj prolosti,
pilei u jedinu pozornicu koju je imao pred sobom, u Daphne, i
Daphne se polagano pretvarala u Teatar Seanja, kakve su pravili u
njegovo vreme, gde ga je svaki prizor podseao na neki davnanji ili
skoranji dogaaj iz njegove pripovedi: kosnik, na dolazak posle bro-
doloma, kada je shvatio da vie nee videti lublenu; skuplena jedra,
u koja je pilio i dugo snatrio o Njoj, Ona je izgublena, Ona je
izgublena; galerija, sa koje je istraivao Ostrvo u dalini, udalenost
Nenu... No, toliko je razmilao o njoj da e, dogod bude tu ostao, i
svaki najskriveniji ugao ovog morskog doma oivlavati u njemu, tre-
nutak po trenutak, sve ono to je eleo da zaboravi.
U istinitost toga uverio se kada je izaao na most, nadajui se da
e mu vetar raspriti misli. To je bila njegova uma, u koju je odlazio
kao to u ume odlaze nesreni lubavnici; evo njegove tobonje priro-
de, bilke uglaane vrednim rukama drvodela iz Antwerpena, reke

79
sirovog platna to ume na vetru, duplje zaepljenih smolom, zvezde iz
astrolaba. I kao to svi zaljubljeni, neprestano se vraajui dragom
mestu, vide lublenu u svakom cvetu, u svakom unju lia i na sva-
kom znanom putelku, evo, i on e sada umreti od lubavi, milujui
hladne usne jednog topa...
Nisu li pesnici slavili svoju damu, hvalei njene usne od rubina, oi
od uglevla, grudi od mramora, srce od dijamanta? E pa dobro, i on e
primoran, u tom majdanu ve okamenjenih jelki imati samo mine-
ralne strasti, u gumini vorovima ukovrdanoj videe grivu Nene kose,
u blistavilu metalnih kopi njene zaboravlene oi, u lebovima pod
prozorima nisku njenih zuba oroenu mirisnom salivom, u ekrku klize-
em njen vrat ureen konoplanim ogrlicama, i nai e spokoj, obmanju-
jui sebe da je lubio delo kakvog graditela samohoda.
Potom se pokaja zbog svoje okrutnosti kojom je hinio njenu
okrutnost, ree sebi da okamenjavanjem njenog lika okamenjuje svoju
elu koju je meutim eleo da sauva ivu i nezadovolenu i,
budui da se spustilo vee, usmeri pogled ka nepreglednoj nebeskoj
kolki posutoj zagonetnim sazveima. Samo ako posmatra boanska
tela na nebu, moi e da zane boanske misli koje pristaju onome ko
je, boanskim ukazom, bio proklet da lubi najboanskije od svih lud-
skih stvorenja.
Kralica uma, koja u odori beloj u belo zaogre dubrave i sre-
brom posipa polane, nije se jo pomolila povrh Ostrva, zavijenog u
crne platove. Ostatak neba bee uaren i raspoznatliv, a na jugoza-
padnom kraju, gotovo na rubu mora iza velikog kopna, spazi grume-
nak zvezda koji ga je doktor Byrd nauio da prepozna: Juni Krst.
Roberto se priseao vizije onog zaboravlenog pesnika, ije je stihove,
meutim, po nalogu svoga karmelianskog uitela, morao da naui
napamet, vizije koja je zaarala njegovo detinjstvo, o nekakvom hodo-
asniku po kralevstvima onoga sveta koji je, izranjajui upravo u tom
nepoznatom predelu, ugledao te etiri zvezde, koje niko nikada nije
video osim prvih (i poslednjih) itela Zemalskoga Raja.

80
 11
Umee Smotrenosti

Da li ih je ugledao zato to se u svom brodolomu zaista nasukao

na samoj mei Rajskog vrta ili zato to je izronio iz utrobe broda kao
iz kakvog paklenog levka? Moda i zbog jednog i zbog drugog. Vraa-
jui ga prizoru jedne drugaije prirode, taj brodolom ga je izvukao iz
Pakla Sveta u koji bee zakoraio, izgubivi iluzije iz detinjstva onih
dana u Casaleu.

Jo je uvek bio tamo kada mu je, nakon to je upoznao istoriju

kao poprite mnogih hirova i nerazumlivih zapleta porad Dravnog
Razloga, Saint-Savin potanko objasnio da je velika maina sveta nepo-
uzdana, preputena na milost i nemilost zlim udima Sluaja. Za samo
nekoliko dana iileo je njegov deaki san o vitekim kolajnama, a
pored oca Emanuela nauio je da se mora gorlivo podsticati na Vite-
ke Kolajne i da se ivot moe utroiti ne samo na borbu protiv
kakvog diva, ve i na iznalaenje to vie naina da se imenuje kepec.
Kada je izaao iz samostana, pridruio se gospodinu della Saletti
koji je, pak, pratio gospodina di Salazara izvan zidina grada. A na putu
do vrata koja je Salazar zvao Puerta de Estopa, morali su da prou
kroz utvrdu.
Dvojica plemia hvalila su napravu oca Emanuela, a Roberto je
naivno upitao koliko je sva ta nauka znaajna za odreivanje sudbine
jedne opsade.
Gospodin di Salazar se nasmeja. Moj mladi prijatelu, rekao je,
svi smo mi ovde, i u slubi razliitih vladara, da bi se ovaj rat reio
pravedno i asno. Ipak, ovo nisu ona vremena kada se putanja zvezda
mogla maem menjati. Svreno je s onim zemanom kada su plemii

81
stvarali kraleve; sada kralevi stvaraju plemie. Nekada je dvorski
ivot predstavlao iekivanje onog asa kada e se plemi u ratu
takvim i pokazati. Danas, svi plemii koje vidite tamo dole, i pokaza
na panske atre, i tamo gore, pa pokaza na taborite Francuza,
preivlavaju ovaj rat kako bi mogli da se vrate u svoju prirodnu sre-
dinu, to jest na dvor, a na dvoru se, prijatelu moj, vie ne utrkuju da
se u vrlini izjednae sa kralem, ve da osvoje njegovu milost. Danas
ete u Madridu sresti plemie koji nikada maa nisu potegli, i ne u-
daluju se mnogo iz grada: ostavili bi ga, dok se prainom zasipaju na
polima slave, u rukama imunih graana i plemstva po ruhu, do kojeg
ve i sm vladar nadasve dri. Ratniku jo jedino preostaje da napusti
pravu vrlinu kako bi sledio smotrenost.
Smotrenost? upitao je Roberto.
Salazar ga zamoli da pogleda u ravnicu. Dve strane bile su za-
bavlene lenjim okrajima i videli su se uskomeani oblaci praine oko
ulaza u potkope, tamo gde su padala topovska ulad. U pravcu severo-
zapada, carski vojnici gurali su opsadnu kulu: bee to robusna kara, za-
oblenih bokova, koja se na proelu zavravala zidom od hrastovih gre-
da s okovanim gvozdenim prekama. Na tom proelu otvarale su se
pukarnice kroz koje su virili katapulti, topovi i arkebuze, a s obe strane
nasluivali su se dobro zaklonjeni landsknehti. Gusto naikana cevima
spreda i seivima s boka, kripucajui lancima, naprava je povremeno
izbacivala vatrene oblake iz jednog od svojih drela. Neprijatel sigurno
nije imao nameru da je odmah upotrebi, jer je spadala u red onih napra-
va koje se pod zidine dovlae tek kada potkopi ve obave svoje, no jed-
nako je sigurno da su je prikazivali kako bi zastraili opsaene.
Vidite, govorio je Salasar, rat e reiti maine, srpasta kara i
potkopi. Neki od naih hrabrih prijatela, sa obe strane, koji su ponudili
grudi protivniku, ako nisu poginuli grekom, u ivotu ih nije odrala ni
udnja za pobedom, ve ela da steknu ugled kojim bi se razmetali po
povratku na dvor. Najvetiji od njih bie dovolno otroumni da izaberu
podvige od kojih sve prati, preraunavajui pri tom, veoma palivo,
srazmeru izmeu onoga to rizikuju i onoga to mogu dobiti...
Moj otac..., zausti Roberto, siroe jednog heroja koji nije pre-
raunavao nita. Salazar ga prekide: Naravno, va otac bio je ovek
minulih vremena. Nemojte misliti da ne alim za njima, no vredi li jo
uvek uiniti kakvo odvano delo, kada se daleko vie govori o jednom
lepom povlaenju nego o kakvom hrabrom prepadu? Niste li upravo
videli onu ratnu napravu spremnu da razrei sudbinu ove opsade, i to
bre i bole no to su to nekada inili maevi? I koliko ve ima godina
to su maevi ustupili mesto arkebuzama? Mi jo uvek nosimo oklope,
no i najobiniji pustolov moe za samo jedan dan da naui kako da
probui oklop velikog Baiarda.

82
 I ta onda preostaje jednom plemiu?
Mudrost, gospodine de la Grive. Uspeh vie nema boju Sunca,
ve raste napajan Meseevim zracima, a niko nikada nije rekao da se
ta druga svetlost ne mili tvorcu svih stvari. I sm Isus je nou tumarao
maslinovom gorom.
A onda je doneo odluku, povodei se za najvitekijom od svih
vrlina, i bez smotrenosti...
Ali mi nismo prvoroeni Sin Venosti, mi smo sinovi ovoga ve-
ka. Kada ovoj opsadi doe kraj, ako vam neka od naprava ne oduzme
ivot, ta ete tada initi gospodine de la Grive? Da se neete moda
vratiti vaim polima, gde vam niko nee pruiti priliku da se pokaete
dostojnim svoga oca? Za samo nekoliko dana, koliko se druite sa
pariskim plemiima, vi ve pokazujete da su vas osvojili njihovi obia-
ji. Poeleete da okuate sreu u velikom gradu, i znajte dobro da ete
ba tamo morati da potroite svoj oreol ponosa kojim vas predugo
amlenje meu ovim zidinama bude zakitilo. I tragaete za sreom, i
moraete biti nadasve veti da je pronaete. Ako ste ovde nauili kako
da izbegnete kurumu muskete, tamo ete morati da nauite kako da
izbegnete zavist, lubomoru, grabelivost, istim se orujem borei sa
svojim protivnicima, to e rei sa svima. Stoga, dobro me sluajte.
Ima ve pola sata kako me prekidate, govorei ono to mislite, i dok se
drite kao da pitate, vi u stvari hoete da mi pokaete da se varam. Ne
inite to nikada vie, posebno ne sa monicima. Poverenje u svoju
proniclivost, kao i oseanje da ste obavezni da osvedoite samo istinu,
mogli bi vas ponukati da, katkada, kakvim dobrim savetom obdarite
nekoga ko je moniji od vas. Ne inite to nikada. Svaka pobeda raa
mrnju kod pobeenog, a ako se izbori nad sopstvenim gospodarem,
onda je ili glupa ili tetna. Vladari ele da ih podanici podravaju, ali
ne i da ih prevaziu. Meutim, budite mudri i sa sebi ravnima. Ne po-
niavajte ih svojim vrlinama. Ne govorite nikada o sebi: ili biste se
hvalili, to je tatina, ili biste se osramotili, to je glupost. Umesto to-
ga, dozvolite da drugi otkriju neki sitan greh na vaoj dui, tako da
zavist ima ta da gloe, bez prevelike tete po vas. Moraete biti veli-
ki, a ponekad izgledati nitavni. Noj ne stremi da se vine u vazduh, pri
emu bi se izloio zastraujuem padu: puta da se lepota njegovog
perja postepeno razotkriva. A, nadasve, ako imate kakvih strasti, nee-
te ih izneti na videlo, ma kako vam se plemenite one inile. Ne treba
svima dozvoliti pristup sopstvenom srcu. Smileno i oprezno utanje,
ivot je mudrosti.
Gospodine, ali vi mi upravo govorite da je osnovna dunost jed-
nog plemia da naui da se pretvara!
Umea se, uz osmeh, gospodin della Saletta: Vidite, dragi Rober-
to, gospodin Salazar ne eli da kae da mudar ovek treba da se pre-

83
tvara. Savetuje vam, ako sam dobro shvatio, da morate nauiti da pri-
krivate. Pretvara se ono to nije, prikriva se ono to jeste. Ako se
razmeete neim to niste uinili, vi ste pretvorica. No ako izbegnete, i
to neprimetno, da do kraja otkrijete ono to ste uinili, onda vi prikri-
vate. Vrlina je nad vrlinama prikriti vrlinu. Gospodin di Salazar vas
upravo poduava kako da na smotren nain budete kreposni, ili kako
da budete kreposni u skladu sa naelima smotrenosti. im je prvi o-
vek otvorio oi i shvatio da je nag, uinio je sve da se sakrije i od
pogleda samog Tvorca: tako je marljivost sakrivanja nastala bezmalo
kad i sm svet. Prikrivanje je irenje koprene satkane od asnih senki,
iz ega se ne stvara la ve se istini prua poinak. Rua se ini lepom
zato to na prvi pogled prikriva da je tako prolazna, i mada je veoma
uobiajeno da se za smrtnu lepotu kae kako ne izgleda poput stvari
zemaljske, ona nije nita drugo do le prikriven naklonou godina.
Kroz ovaj ivot ne treba uvek ii otvorena srca, i one istine koje su
nam najvanije treba uvek napola da izgovorimo. Prikrivanje nije
obmana. To je umee da uinite da se stvari ne vide onakvima kakve
jesu. I to je nadasve teko umee: da bismo u njemu briljirali, potrebno
je da drugi ne prepoznaju nau briljantnu odlinost. Ako bi se neko
proslavio zbog svoje sposobnosti da se preruava, kao glumci, svi bi
znali da nije ono to se pretvara da jeste. Ali o uspenim prikrivalima,
onim prolim i sadanjim, ne zna se nita.
I pazite, dodade gospodin di Salazar, to to ste pozvani da pri-
krivate ne znai da od sebe ni glasa ne smete da date, poput kakvog
glupana. Naprotiv. Vala vam nauiti da otroumnim reima inite ono
to ne moete initi otvorenim reima: da se kreete u svetu koji
povlauje privid, da uz svu okretnost i hitrost reitosti, postanete tka
svilenih rei. Ako strele probadaju telo, rei mogu probosti duu.
Potrudite se da u vama postane prirodna ona vetina koja je u napravi
oca Emanuela mehanika.
Ali gospodine, ree Roberto, ini mi se da je naprava oca E-
manuela kao kakva slika Uma, kojoj nije namera da pogodi ili zavede,
ve da pronae i otkrije povezanost meu stvarima, te otud da postane
novim oruem istine.
To je za filosofe. Ali za budale, koristite Um da zaudite i dobi-
ete potvrdu. Ljudi vole da osete zaudnost. Ako se o vaoj sudbini i
vaoj srei bude odluivalo u dvorskim salonima, a ne na bojnom
polu, valan poen osvojen u razgovoru bie vredniji od valanog napa-
da u bici. Smotren ovek se, jednom otmenom reenicom, lako isko-
bela iz svakog zamrenog klupka, i ume da koristi jezik lako poput
perca. Veina stvari moe da se namiri reima.
ekaju vas na kapiji, Salazare, ree Saletta. I tako se za Roberta
zavri ovo neoekivano predavanje o ivotu i mudrosti. Nije ga odve

84
okrepilo duhom, ali bee zahvalan svojim uitelima. Rastumaili su
mu mnoge zagonetke toga veka, o kojima mu niko na della Grive ni-
kada nije rekao ni rei.

85
 12
Strasti Due

I dok su se ruile sve njegove iluzije, Roberto postade rtva lu-

bavnog zanosa.
Ve smo se primakli kraju juna i vladale su nesnosne vruine; jo
pre desetak dana pukli su prvi glasovi o jednom sluaju kuge u pan-
skom logoru. Grad je polako ostajao bez municije, vojnicima su ve
neko vreme delili samo etrnaest unci crnog hleba, a za pintu vina
Kazaleani su traili tri forinte, to bi bilo dvanaest reala. Salazar i
Saletta su naizmenino odlazili, prvi u grad, drugi u logor, kako bi
ugovorili otkup oficira zaroblenih s obe strane za vreme okraja, a
osloboeni oficiri morali su da se obaveu da vie nee uzeti oruje u
ruke. Ponovo se prialo o onom kapetanu koji se ve istakao u diplo-
matskim krugovima, Mazzariniju, kome je Papa poverio da vodi pre-
govore.
Pokoja nada, pokoji iznenadni prepad i naizmenina igra unita-
vanja potkopa, eto kako se odvijala ova nehajna opsada.
U iekivanju pregovaraa ili dolaska spasilake vojske, ratniki
duhovi su se primirili. Neki Kazaleani odluie da izau izvan zidina
grada ne bi li ponjeli ona penina pola koja su se spasla od kara i
konja, ne marei za umorne kurume fitilaa, koje su panci ispaliva-
li iz daline. Ipak, nisu svi bili nenaoruani: Roberto spazi jednu
selanku, visoku i riu, koja je povremeno odlagala svoj srp, sputala
se u klasje, podizala fitilau, prihvatala je poput iskusnog vojnika,
prislanjajui kundak uz rumeni obraz, i pucala u pravcu obesnih nian-
dija. pancima dozlogrdie pucnji ove ratoborne Cerere, uzvratie
vatrom i jedan kurum okrznu joj miicu. Povlaila se, krvarei, ali
nije prestajala da puni i puca, uzvikujui neto prema neprijatelu. Ka-
da se nala gotovo pod samim zidinama, nekoliko panaca joj dovik-
86
nu: Puta de los franceses!* Nata im ona uzvrati: S, a sun la
ptanna dei francs, ma ad vui no!**
Ta devianska figura, ta esencija raskone lepote i ratobornog be-
sa, spojena sa tom sumnjom u razvratnost zbog koje je ona uvreda
uini jo dragocenijom, zapalili su oseanja naeg mladia.
Toga je dana pretrao sve ulice u Casaleu ne bi li iznova video taj
prizor; ispitivao je selane, saznao da se devojka, po jednima, zove
Anna Maria Novarese, Francesca po drugima, a u nekoj gostionici
rekoe mu da ima dvadeset godina, da je iz okoline grada i da se lu-
baka s jednim francuskim vojnikom. Dobra ti je Francesca, i te kako
je dobra, govorili su smekajui se znalaki, i Robertu se njegova
lublena uini utoliko poelnijom ukoliko je jo jedared laskavo oba-
sue onim razuzdanim namigivanjima.

Nekoliko veeri nakon toga, prolazei kraj jedne kue, spazi je u

mranoj sobi prizemla. Sedela je pored prozora, preputajui se pove-
tarcu koji jedva da je blaio monferratsku sparinu, pod svetlou lampe,
nevidlive izvana, sputene ukraj pervaza. U prvom mahu nije je pre-
poznao jer su njene bujne vitice bile skuplene na potilku, i tek su se
dva pramena sputala preko uiju. Jedino se lice videlo, blago nagnuto,
samo ednosti ovalan izvor, s ponekom kaplicom znoja, poput bisera, i
ono mu se uini jedinom pravom svetilkom u tom polumraku.
Bila je zabavlena runim radom na jednom niskom stoiu, na
kojem je poivao njen usredotoen pogled, tako da ne opazi mladia
koji je uzmaknuo kako bi mogao da je posmatra postrance, pritajen
uza zid. Dok mu je srce mahnito tuklo u grudima, Roberto je gledao
njenu usnu, zasenenu beliastim malicama. U jednom trenu ona po-
die ruku, jo blistaviju od lica, kako bi ustima prinela nit tamnog
konca: stavila ga je izmeu crvenih usana, otkrivajui pri tom bele
zube, i prekinula ga jednim trzajem, kretnjom umilate zveri, zado-
volno se osmehujui zbog svoje pitome okrutnosti.
Roberto bi bio itave noi mogao stajati ovako ukoen i ekati;
jedva da je uopte disao od silna straha da ne bude otkriven i strasna
ara od kojeg mu se krv u ilama ledila. No, devojka ubrzo ugasi sve-
tilku i prizor ieznu.
Narednih dana vraao se u tu ulicu, ali nije je ponovo video, osim
jedan jedini put, mada ne bee siguran jer je ona, ako je to bila ona,
sedela pognute glave, golog ruiastog vrata, dok su joj slapovi kose
prekrivali lice. Jedna starija ena stajala je iza njenih lea i brodila
kroz te lavle talase velikim ovarskim elem, odlaui ga povreme-

*
Francuska kurva!
**
Jata, jesam vala kurva Francuzima, al vama bome nikad!
87
no kako bi prstima uhvatila ivotinjicu u begu, koju bi, potom, njeni
nokti zgnjeili jednim odsenim stiskom.
I mada bitanje nije bilo nikakva novost za njega, Roberto po prvi
put otkri svu njegovu lepotu i prepusti se matarenju kako uranja ruke
u te valove svile, i kako jagodicama pritiska taj potilak, i kako lubi te
udoline, i sm unitava ta krda Mirmidonaca koja su ih zagaivala.
Morao je da se otrgne toj aroliji, jer gomila ludi najednom pre-
plavi ulicu svojom grajom, i to je bio poslednji put to mu je taj prozor
podario lubavna snatrenja.
Narednih popodneva i narednih veeri viao je onu stariju enu i
neku drugu devojku, ali ne nju. Po tome zaklui da to nije njena kua,
ve kua njene roake, u koju je samo navraala da poneto obavi. A
gde je ona, za dugih dana on nikad ne doznade.

Budui da je lubavna enja napitak koji najopojniji postaje kada

se pretoi u ui bliskog prijatela, dok je tako uzaludno tumarao Casa-
leom, i u svojoj potrazi sve vie kopnio, Roberto nije bio kadar da
pred Saint-Savinom prikrije svoje stanje. Tajnu mu je otkrio iz tatine,
jer svaki se lubavnik kiti lepotom svoje lublene a u ovu lepotu
sasvim je sigurno siguran.
Pa dobro, lubite, odgovorio mu je nehajno Saint-Savin. Nita
novo. ini se da ludska bia u tome uivaju, za razliku od ivotinja.
Zar ivotinje ne lube?
Ne, proste maine ne lube. Kako se ponaaju tokovi jedne kare
na nizbrdici? Kotrlaju se nadole. Maina je teret, a teret tei, i u tenji
zavisi od slepe potrebe koja ga gura nizbrdo. Tako je i sa ivotinjom:
tei ka snoaju i nema mira sve dok ga ne dobije.
Ali zar mi jue niste kazali da su i ludi maine?
Da, ali ludska maina daleko je sloenija od one mineralne, ili,
pak, one ivotinjske, i nalazi zadovolstvo u oscilatornom kretanju.
I onda?
I onda, vi lubite, te stoga elite i ne elite. Zbog lubavi postaje-
te neprijatel samome sebi. Strahujete da e vas postizanje cila razoa-
rati. Uivate in limine, kako kau teolozi, slatko vam je odlaganje.
Nije tano, ja... ja je elim odmah!
Da je tako, bili biste jo uvek i samo obian selai. No, vi imate
duha. Da hoete, ve biste je uzeli i bili biste grubijan. Ne, vi hoete
da se vaa ela razgori, a da se ujedno razgori i njena. Kad bi se njena
ela razgorela do te mere da je primora da vam se namah poda, vero-
vatno je vie ne biste eleli. Ljubav cveta u iekivanju. Iekivanje
koraa prostranim polima Vremena, hodei spram Prilike.

88
 I ta da radim u tom meuvremenu?
Udvarajte joj se,
Ali... ona jo ne zna nita, i moram vam priznati da mi nije lako
da joj priem...
Napiite joj pismo i saoptite joj svoju lubav
Ali ja nikada nisam pisao lubavna pisma! ta-vie, sramota me
je da priznam da nikada nisam napisao nikakvo pismo.
Kada priroda zakae, obratimo se umetnosti. Ja u vam ga u pero
kazivati. Plemii esto uivaju da sastavlaju pisma za damu koju ni-
kada nisu videli, ni ja nisam nita gori. Budui da ne lubim, o lubavi
umem da zborim bole od vas, jer vas lubav ini nemim.
Ali ja verujem da svako lubi na drugaiji nain... To bi bila
obmana.
Ako biste joj svoju lubav otkrili pod platom iskrenosti, pokaza-
li biste se neotesanim.
Ali ja bih joj rekao istinu...
Istina je devoje lepo koliko i stidno, stoga je uvek treba zaogr-
nuti platom.
Ali ja bih eleo da joj govorim o svojoj lubavi, ne o onoj koju
biste vi opisali!
Dobro, ali ako hoete da vam poveruje, pretvarajte se. Nema
savrenstva bez blistave mree obmane.
Ali ona bi shvatila da pismo ne govori o njoj.
Ne strahujte. Poverovae da je ono to vam budem u pero kazi-
vao po njenom liku zaeto. Hajdete, sedite i piite. Dopustite mi samo
da pronaem nadahnue.
Saint-Savin se, kae Roberto, kretao po odaji kao da oponaa let
pele koja se vraa u konicu. Bezmalo da je plesao, dok mu je pogled
lutao kao da oekuje da u vazduhu proita onu poruku koja jo nije
postojala. Zatim otpoe.
Gospo...
Gospo?
A ta biste vi hteli da kaete? Moda: hej, ti, namiguo kazale-
anska?
Puta de los franceses, ne uzdra se Roberto, uasnut time to se
Saint-Savin, iako u ali, toliko pribliio ako ne istini, onda barem kleveti.
ta rekoste?
Nita. U redu. Gospo. I onda?
Gospo, u arobnoj arhitekturi Vaselene, zapisano bee jo od
prvog dana Stvaranja da ja u vas sresti i lubiti. Ali, avaj, ve od
89
prvog reda ovoga pisma oseam da moja se dua neumitno razliva, da
e napustiti moje usne i moje pero pre no to budem zavrio.
...zavrio. Ali ne znam da li je dovolno jasno za...
Istina je utoliko milija ukoliko je gue preprekama protkana, i
najvie se ceni otkrovenje koje nas je nadasve skupo kotalo. tavie,
idemo jo uzvienijim tonom. Recimo dakle... Gospo...
Ponovo?
Da. Gospo, za jednu damu divotnu poput Alkidije, bez sumnje
vam bee potrebno, kao i ovoj Heroini, utoite daleko i neosvojivo.
Verujem da ste vi nekom arolijom preneseni drugde i da vaa zemla
postala je novo Plovee Ostrvo, koje vetar mojih uzdaha udalava od
mene, dok ja, avaj, pokuavam da se pribliim, zemla u antipodima,
koju od pristajanja brane bregovi ledeni. Vidim da ste zbunjeni, la
Grive: jo uvek smatrate da je osrednje?
Ne, nego... rekao bih upravo suprotno.
Ne strahujte, ree Saint-Savin, pogreno tumaei, nee nedo-
stajati kontrapunkti suprotnosti. Nastavlamo. Moda preuzviena dra-
est vaa pravo vam daje da dalekom i nedodirljivom ostanete, kao to
Boanstvu i prilii. Ali, zar ne znate da Bogovi s naklonou primaju
barem mirisne dimove tamjana koje mi ovde dole za njih razgoreva-
mo? Ne odbijajte stoga udivljenog klanjanja moga: budui da posedu-
jete najuzvieniju lepotu i najvelianstveniji sjaj, bezbonim biste me i
grenim uinili kad biste mi zabranili da u biu vaemu oboavam dva
najvea boanska atributa... Zvui li bolje ovako?
Roberto u tom asu pomisli da je sada jedino sporno pitanje da li
Novareseova ume da ita. Kad premosti tu prepreku, tagod da bude
proitala zasigurno e je opiti, budui da je i njega samog opijalo, dok
je ovo pisao.
Moj Gospode, ree, trebalo bi da poludi...
Poludee. Nastavite. Daleko od toga da svoje srce izgubih kad
vama poklonih svoju slobodu, naprotiv, od toga dana ono je sve vee,
raste i umnoava se, kao da mi samo jedno nije dovolno da vas lubim,
ve se ramnoava u svim mojim venama, gde ga oseam kako kuca.
Oh, Boe...
Smirite se. Vi sada samo govorite o lubavi, ne lubite. Oprostite,
Gospo, estinu jednog oajnika, ili bole, ne tuite nad njim: ko je jo
uo da su vladari duni da raun polau zbog smrti svojih robova. A-
vaj, da, moju bi sudbu trebalo da smatram zavisti dostojnom, jer vi ste
se saalili da uzrokom moje propasti budete: da makar hoete svoje
mrnje da me udostojite, to bi mi pokazalo da prema meni niste rav-
noduni. I tako e smrt kojom verujete da ete me kazniti, biti uzor-
kom moje radosti. Da, smrt: ako lubav znai shvatiti da su dve due
90
stvorene kako bi bile sjedinjene, kada jedna primeti da ova druga ne
osea, jedino umreti moe. O emu vam budui telo moje na izma-
ku ivota dua moja, opratajui se, donosi glas.
...opratajui se donosi?
Glas.
ekajte da udahnem. U glavi mi gori...
Savladajte se. Ne meajte lubav s umeem.
Ali ja je lubim! Ljubim je, shvatate li?
Ja ne. Zbog toga ste se meni i prepustili. Piite, ne mislei pri
tom na nju. Mislite na, da vidimo, na Gospodina di Toirasa...
Ali, molim vas!
Ne pravite takvo lice. Najzad, on je nadasve pristao mukarac.
Nego piite. Gospo...
Ponovo?
Ponovo. Gospo, sudba mi je, osim toga, namenila da umrem
slep. Niste li vi od mojih oiju dve pecare nainili kako biste ivot moj
destilovali? I otkud to da, to se vie oi moje vlae, to vie pee?
Moda otac moj nije nainio telo moje od iste gline koja ivot udahnu
prvom oveku, ve od krea, jer me voda koju prolivam lagano nagri-
za. I otkud to da tako nagrizen, ipak ivim, pronalazei nove suze koje
bi me jo vie nagrizale?
Da nije preterano?
U velianstvenim prilikama, i misao mora biti velianstvena.
Roberto je ve prestao da se protivi. inilo mu se da je on Nova-
reseova i da osea ono to e ona nesumnjivo oseati dok bude itala
ove redove. Saint-Savin je kazivao.
Naputajui moje srce, ostavili ste u njemu jednu bezonicu, va-
a slika i prilika, koja se dii to gospodarica je i moga ivota i moje
smrti. A vi ste me napustili poput onih vladara koji odlaze sa muilita
u strahu da ih ne obaspu molbama za pomilovanje. Ako su moja dua i
moja ljubav tek dva uzdaha i nita vie, dok budem umirao, preklinja-
u Agoniju da me uzdah ljubavi napusti poslednji, i uiniu kao
poslednji moj dar udo koje bie ponos va, jer barem ete na tren
biti uzdahom zazvana od oveka ve izdahnulog.
Izdahnulog. To je kraj?
Ne, ekajte da razmislim, ovde je pogreban kraj koji e imati po-
inte...
Kakav puen?
Da, to je in intelekta koji treba da izraava neznane odnose
izmeu dve stvari, izvan svakog naeg verovanja, tako da se u ovoj
prijatnoj igri duha sreno zagubi svaki obzir prema sutini stvari.
91
 Ne razumem...
Razumeete. Evo: izokrenimo za sada smisao vapaja, na kraju
krajeva jo niste mrtvi, pruimo joj priliku da samrtniku priskoi u
pomo. Piite. Moda biste, gospo, ipak mogli da me spasete. Ja poda-
rih vam srce svoje. Ali kako mogu iveti bez tog pokretaa ivota? Od
vas ne item da mi ga vratite, jer samo u vaoj tamnici uiva najuzvi-
eniju slobodu, ali, preklinjem vas, darujte mi u zamenu svoje, jer za
njegovu postelu nikada neniji tabernakul neete pronai. Vama za
ivot nisu potrebna dva srca, a moje tako snano za vas bije, da je
kadro obeati vam najveniji od svih arova.
A potom, izvodei jedan poluokret i klanjajui se poput glumca
koji oekuje plesak: Zar nije divno?
Divno? Ali, mislim... kako da kaem... mislim da je smeno.
Hajdete, zamislite samo tu gospu kako hita ulicama Casalea, primajui
i isporuujui srca, poput kakvog paa?
Zar elite da ona lubi oveka koji govori kao kakav prosti gra-
anin? Potpiite i zapeatite.
Ne razmilam ja o dami, premilam ta ako ga nekome pokae,
umro bih od sramote.
To nee uiniti. uvae pismo u nedrima i svake noi palie
sveu pored postele da bi ga iznova itala i obasipala polupcima.
Potpiite i zapeatite.
Ali zamislimo da, eto, tek da kaemo, da ona ne zna da ita. Ne-
koga e morati da zamoli da joj ga proita...
Ali gospodine de la Grive! Da neete moda da mi saoptite da
ste se vi zagledali u kakvu selanicu? Da ste nemilice rasipali moju
nadahnutost kako biste zbunili neku prostakuu? E, nema nam druge,
no da ukrstimo maeve.
Bio je to samo primer. ala. Uili su me da mudar ovek mora
palivo promisliti i sve uzeti u obzir, sluajnosti, okolnosti, i to ne
samo one verovatne ve i one najneverovatnije...
Vidite da polako uite da se izraavate kako dolikuje. No, ravo
ste promislili i izabrali ste najsmeniju od svih verovatnoa. Bilo kako
bilo, nije mi namera da vas silim. Precrtajte slobodno poslednju ree-
nicu i napiite kako vam budem rekao...
Ali ako precrtam, onda u morati da prepiem pismo.
Jo ste i lentina. No, mudar ovek mora da iskoristi nevolu.
Briite... Gotovo? Eto. Saint-Savin je umoio prst u bokal, a onda
pustio da jedna kap sklizne na izbrisanu reenicu, stvarajui tako vla-
nu mrlicu zamaglenih rubova, postepeno sve zagastitijih od crne boje
mastila koje je voda primorala da uzmie na listu. A sada piite.
Oprostite, gospo, to nisam due imao da u ivotu ostavim misao koja
92
me je, ukravi mi jednu suzu, uasnula svojom uarenou. Na isti
takav nain vatra Etninog ara moe da stvori slatki potoi od slanih
voda. Ali, o gospo, moje je srce poput kolke iz mora, to pijui sla-
dak znoj Zorin, biser stvara i raste zajedno sa njim. Na pomisao samu
da vaa ravnodunost kani oduzeti mome srcu biser koji je tako lubo-
morno hranilo, srce mi na oi izvire... Da, la Grive, ovako je nesum-
njivo bole, smanjili smo neumerenosti. Bole je kada se pismo zavrava
ublaenim zanosom lubavnika, jer se time uveava ganutost lublene.
Potpiite, zapeatite i nekako joj ga dostavite. A onda ekajte.
ta da ekam?
Na Kompasu Smotrenosti sever se sastoji u razvijanju jedara na
vetru Pogodnog Trenutka. U ovakvim stvarima ekanje nikada ne mo-
e da kodi. Prisustvo umanjuje slavu, dok je dalina uveava. Ako se
drite na dalini, o vama e se misliti kao o lavu, a budui prisutan
mogli biste postati tek mii koga je rodila gora. Obdareni ste, izvan
svake sumnje, blistavim osobinama, ali one gube svoju blistavost uko-
liko se odve dodiruju, dok mata see mnogo dale od oka.

Roberto mu je zahvalio i otrao kui, skrivajui |pismo u nedrima,

kao da ga je ukrao. Plaio se da mu neko ne ukrade plod njegove krae.
Nai u je, govorio je sebi, nakloniu se i predati joj pismo. Zatim
se prevrtao u posteli, razmilajui kako e ga njene usne itati. Ve
se prepustio matarenju da je Anna Maria Francesca Novarese zaista
obdarena svim onim vrlinama koje joj je Saint-Savin pripisao. Izjavlu-
jui svoju lubav, makar i tuim reima, jo se vema osetio ljubavni-
kom. inei neto protiv svoje vole, bee zaveden volom Domilaja.
On je sada lubio Francescu Novarese onom istom prefinjenom esti-
nom o kojoj je zborilo pismo.

Traei onu od koje bee spreman da ostane daleko, dok su to-

povska ulad povremeno pljutala po Gradu, ne marei za opasnost,
nakon nekoliko dana ugleda je na uglu jedne ulice, natovarenu kla-
sjem, kao kakvo mitoloko bie. Potrao joj je u susret dok je u njemu
sve brujalo, ne znajui pri tom ta e uiniti ili rei.
Poto je drhtei priao, stao je pred nju i rekao: Gospoice...
Jel ja? odgovorila je devojka, smejui se, a potom: De, ta o-
e?
Hteo bih, Roberto nije umeo da smisli nita |bole, da mi kae-
te, ako biste znali, kojim se putem stie do Zamka? Na to e devojka,
zamahujui unazad glavom i gustom grivom kose: Pa odovud, jel? I
zamae iza oka.

93
 I dok je Roberto premilao da li da je prati, na taj oak zvidei
pade jedno ule, ruei zidi neke bate i podiui gust oblak praine.
Roberto se zakala, prieka da se slegne praina i shvati da je, koraa-
jui odve bojalivo prostranim polanama Vremena, izgubio Priliku.
U nameri da sebe zbog toga kazni, skrueno pocepa pismo i poe
kui, dok su se razderani komadii njegovog srca uvijali po zemli.
Negova prva neodreena lubav uverila ga je za veke vekova da
je lubleni predmet uvek daleko, i verujem da je to obeleilo njegovu
sudbinu lubavnika. Narednih dana vraao se na sve one okove (gde
je dobio neku obavest, gde je nazreo kakav trag, gde je uo da o njoj
govore i gde ju je video) ne bi li iznova sastavio onaj krajolik iz svog
seanja. Tako je uobliio jedan Casale sopstvene strasti, pretvarajui
uliice, fontane, trgove u Reku Naklonosti, u Jezero Ravnodunosti i u
More Neprijatelstva; od ranjenog grada nainio je Zemlu vlastite neu-
taene Ljubavi, ostrvo (jo onda, nagovetaj) svoje usamlenosti.

94
 13
Geografska Karta razvoja Ljubavnih Oseanja

U noi dvadeset devetog juna opkoljene branioce je probudilo

odjednom zagluujua buka popraena tutnjavom kotrljajuih kamenih
gromada uruenog podzia: eksplodirala je napokon prva mina koju je
neprijatelj uspio aktivirati pod samim zidinama i odnela u vazduh je-
dan zatitni polumesec, zatrpavajui dvadeset pet vojnika. Sutradan,
oko est popodne, na zapadnoj strani ulo se neto nalik oluji, a na
istoku se pojavio rog izobilja, beli od beline neba, s vrhom koji se
izduivao i skraivao. Bila je to kometa koja je zbunila ratnike i nate-
rala itele da se zatvore u svoje domove. U toku narednih nedela zi-
dine su na jo nekoliko mesta otile u vazduh dok su branioci sa nasi-
pa pucali u prazno, jer neprijatelja koji je ve dobrano napredovao pod
zemljom ni mine iz protiv-minskih rovova nisu vie uspevale ni otkriti
ni isterati.
Roberto je preivlavao ovaj brodolom kao putnik koga se sve to
ne dotie. itave je sate provodio u razgovoru sa ocem Emanuelom o
tome kako se najbole mogu opisati vatre jedne opsade, ali je sve ee
poseivao Saint-Savina kako bi sa njim razradio jednako otroumne
metafore koje slikaju vatru njegove lubavi ne usuujui se da priz-
na da je pretrpeo neuspeh. Saint-Savin mu je darivao pozornicu na
kojoj je njegova lubavna pria mogla i dale sreno da se razvija; ut-
ke je trpeo sramotu jer je sa prijatelem nastavio da sastavlja pisma,
pretvarajui se potom da ih uruuje, dok ih je on, meutim, svake ve-
eri iznova itao, kao da je taj dnevnik beskrajnih uzdaha, u stvari, ona
pisala njemu.
Sanjario je kako mu Novareseova, beei pred landsknehtima, pa-
da u naruje, posustala, a on rasteruje neprijatele i odvodi je, onako
iscrplenu, u neki vrt gde se naslauje njenom divlom zahvalnou.
95
Takvim se mislima preputao u svojoj posteli, prizivao se svesti posle
dugih lutanja, i sastavlao sonete za lublenu.
Jedan je pokazao i Saint-Savinu koji je kazao: Smatram ovo bes-
krajno runim, ako mi doputate, no teite se: veina onih koji se u Parizu
nazivaju pesnicima, piu jo gore. Nemojte pevati o svojoj lubavi, strast
vam oduzima onu boansku hladnou kojom se kitila slava Katulova.
Otkri kako ga obuzima seta i to ree Saint-Savinu: Razveselite
se, kaza mu prijatel, seta nije talog ve rua nae krvi, i stvara hero-
je zato to ih, budui na samoj mei ludila, podstie na najodvanija
dela. Meutim, Roberto se nije oseao potaknutim ni na ta, te ga je
jo gora seta obuzimala, mislei da nije dovolno setan.
Gluv za viku i udare topova, sluao je ohrabrujue glasine (vlada
kriza u panskom logoru, kau da francuska vojska napreduje), veselio
se jer je sredinom jula jedan protiv-potkop uspeo napokon da raznese
veliki broj panaca; ali, u meuvremenu su evakuisali mnoge isturene
polumesece, te su sredinom jula prvi redovi neprijatelske vojske ve
mogli neposredno da gaaju grad. Saznao je da neki Kazaleani poku-
avaju da pecaju u Pou i, ne marei to moda juri ulicama koje su
izloene neprijatelskoj vatri, pohrlio na lice mesta, sav u strahu da e
carski vojnici upucati gospoicu Novarese.
Prolazio je laktajui se kroz gomilu pobunjenih vojnika iji ugo-
vor nije predviao kopanje rovova; meutim, Kazaleani su odluno
odbijali da to ine umesto njih, i Toiras je morao da obea jo koji
novi pride.
Radovao se kao i svi kada je saznao da se Spinola razboleo od
kuge, uivao je gledajui jednu grupu napolitanskih dezertera koja se
sklonila u grad, naputajui u strahu protivniki logor zahvaen mori-
jom, sluao je oca Emanuela kako govori da bi to mogao biti izvor
zaraze...
Sredinom septembra u gradu izbi kuga, Roberto nije mario, osim
to je strepeo nije li i Novareseova zaraena, i jednoga jutra probudi
se, gorei u groznici. Poe mu za rukom da poale nekoga da obavesti
oca Emanuela, i bi tajno smeten u njegov samostan, ime su ga po-
tedeli jednog od onih provizornih lazareta gde su bolesnici umirali na
brzinu i bez glasa, kako ne bi uznemirili ostale, koji su umirali od
vatrenih naprava s bojnog pola.
Roberto nije mislio na smrt: meao je groznicu i lubavnu vatru,
sanjarei da dodiruje telo Novareseove, dok je guvao nabore slamari-
ce ili milovao oznojene i bolne delove svoga tela.

U kandama jednog suvie slikovitog seanja, te veeri na

Daphne, dok je no odmicala, nebo se lagano kretalo, a Juni Krst

96
nestao na obzorju, Roberto vie nije znao da li gori zbog oivlene
lubavi prema Dijani ratnici iz Casalea, ili prema Gospi, jednako dale-
koj od njegova pogleda.
Poele da sazna kuda je mogla da pobegne i potra u kabinu sa
nautikim instrumentima gde mu se uinilo da je video mapu ovih
mora. Pronae je, bee ogromna, u boji, i nezavrena, jer u to doba
mnoge su mape, zbog svoje nepotpunosti, slovile kao nedovrene: mo-
replovac je ucrtavao obale novog kopna koje je video, ali je nepotpu-
nom ostavlao unutranjost, ne znajui nikada kako i koliko i dokle se
to kopno prostire; stoga su esto mape Tihog okeana izgledale kao
arabeske alova, naznake obima, pretpostavke veliine, dok se na nji-
ma u celosti pojavlivalo tek nekoliko oplovlenih ostrvaca i pravac
vetrova dobro znan iz iskustva. U nameri da olakaju pronalaenje
ostrva, neki moreplovci jednostavno su nadasve precizno iscrtavali
vrhove njihovih obrisa i oblake koji su ih natkrilavali, kako bi na taj
nain pomogli drugima da ih prepoznaju, kao to izdaleka prepoznaje-
te neku osobu po obodu eira ili po nainu hoda i dranja.
Na mapi su se videli obrisi dve naspramne obale, razdvojene ka-
nalom u pravcu od juga ka severu; jedna od njih bezmalo da se zatva-
rala razliitim krivulama koje su ocrtavale neko ostrvo, koje je moglo
da bude i njegovo Ostrvo; ali s druge strane jedne prostrane morske
polane videlo se jo nekoliko grupa ostrva, gotovo istog oblika, koja
su takoe mogla da budu mesto na kojem se on nalazi.
Napravili bismo greku ako bismo pomislili da je Roberto bio
obuzet radoznalou kakvog geografa; otac Emanuele ga je odve
dobro poduio da pomou soiva Aristotelovog durbina izvre sve
ono to vidi. Saint-Savin ga je, pak, odve dobro nauio da raspa-
luje elu pomou jezika koji devojku pretvara u labuda, a labuda u
enu, sunce u bakra, a bakra u sunce! U gluvo doba noi zatiemo
Roberta gde snatri nad mapom, ve pretvorenom u poudno ensko
telo.
Ako lubavnici gree kada na peanom alu ispisuju ime svoje
lublene, jer ga netom briu talasi, kako li se mudrim lubavnikom
oseao on koji je lubleno telo poverio lukovima zaliva i zatona, vitice
tokovima struja po meandrima arhipelaga, letnju vlanost lica odsjaju
vode, tajnovitost oiju azurju kakvog pustarnog prostranstva tako
da je mapa iznova iscrtavala delove volenog tela, u razliitim poloa-
jima uvala i rtova. elom obuzet, brodio je usnama po mapi, sisao je
taj okean slasti, golicao je vrh kakvog rta, nije se usuivao da proe
kroz tesnac, obraza prilublenog uz list pergamenta disao je dahom
vetrova, poeleo da usrkne te ile ive vode i izvore, da se prepusti
edan isuivanju ua, da se prometne u sunce kako bi lubio alove, u
plimu i oseku da bi ublaio tajanstvo uvira...

97
 No nije uivao u posedovanju, ve u lienosti: dok je eznuo da
dodirne taj magloviti trofej uenog kista, moda su neki Drugi, na pra-
vom Ostrvu tamo gde se ona pruala u lupkim oblijima koje mapa
jo nije umela da zatoi zagrizali u plodove, kupali se u njenim
vodama... Drugi, oni zaueni i krvoedni divovi, pristajali su u tom
trenu svojom prostakom rukom u njen zaliv, nakazni Vulkani pose-
dovali su tu krhku Afroditu, krunili njene usne istom benavou kojom
ribar s Izgublenog Ostrva, s one strane poslednjeg obzorja Kanarskog
mora, ne znajui, baca nazad u more najrei od svih bisera...
Ona, u tuem naruju lubavnica... Misao ova bee najuzvieniji
zanos u kome se Roberto razdirao, cvilei nad svojom nabreklom ne-
moi. U toj pomami, tapkajui po stolu kako bi uhvatio barem krajiak
skuta neke haline, pogled mu skliznu sa prikaza tog tihog tela, blago
ustalasanog, na jednu drugu mapu, na kojoj je nepoznati tvorac moda
pokuao da doara ognjene staze vulkana zapadnih zemala: bee to
portilan itavog naeg globusa, same perjanice od dima na vrhovima
isturenih nabora zemline kore, a iznutra zguvani splet spalenih vena;
i on se na tren oseti kao ivua prilika tog globusa, zahropta blujui
lavu iz svake pore, rigajui limfu svog neostvarenog zadovolstva, gu-
bei na kraju svest izmoden isuenom hidropsijom (tako pie)
nad tim oboavanim telom junim.

98
 14
Traktat o Vetini Borbe

I u Casaleu je sanjao otvorena prostranstva, i iroku udolinu u ko-

joj je prvi put video Novareseovu. Ali sada vie nije bio bolestan, te je
stoga nadasve pribrano razmilao da je nikada nee pronai, jer on e
ubrzo umreti, ili je ve umrla ona.
Ipak, nije umirao, tavie, polako je prizdravlao, ali nije toga bio
svestan i meao je prenemaganja oporavka sa oticanjem ivota. Saint-
Savin mu je esto dolazio u posetu, priao mu o dnevnim dogaajima
u prisustvu oca Emanuela (koji ga je gledao kao da e mu ovaj duu
ukrasti), a kada se ovaj vraao svojim dunostima (jer pregovori u
samostanu behu sve ei) besedio je poput filosofa o ivotu i o smrti.
Dobri moj prijatelu, Spinola umire. Pozvani ste na slavle koje
emo prirediti povodom njegovog odlaska.
Sledee nedele i ja u biti mrtav...
Kojeta, umeo bih valda da prepoznam lice umirueg. Ipak, ne
bi valalo da vam skreem misli sa smrti. tavie, iskoristite svoju bo-
lest za ovu korisnu vebu.
Gospodine di Saint-Savin, zborite kao kakav svetenik.
Nipoto. Ja vam ne govorim da se pripremate za drugi ivog, ve
da dobro iskoristite ovaj jedini ivot koji vam je dat kako biste se suo-
ili, kad zakuca na vrata, sa jedinom smru koju ete ikada doiveti.
Neophodno je da prethodno to ee razmilate o vetini umiranja,
kako biste kasnije mogli valano da umrete jedan jedini put.
eleo je da se digne iz postele, a otac Emanuele mu nije doz-
volavao, jer je smatrao da jo uvek nije spreman za povratak u ratni
vihor. Roberto mu nekako stavi do znanja da je nestrpliv da nekoga
ponovo vidi. Otac Emanuele oceni da je ludost to se njegovo ispijeno
99
i usukano telo iscrpluje razmilanjem o neijem tuem telu i poku-
a da mu predstavi enski rod prezira vrednim: Taj Svet enski pre-
pun tatine, ree mu, koji na pleima nose izvesne nove Atlaskinje,
okree se oko Sramote i Povratnici su mu u znaku Raka i Jarca. Ogle-
dalo, koje njihov je Primo Mobile, nikada nije tako mrklo kao kad
odraava Zvezde tih pohotnih Oiju, koje su, blagodarei irenju Ispa-
renja obezumlenih Ljubavnika, postale Meteori koji najavluju propast
estitosti.
Roberto nije bio oduevlen tom astronomskom alegorijom, niti je
u portretu tih ispraznih volebnica prepoznao svoju lublenu. Ostao je
u posteli, no jo je vie irio Isparenja svoje zalublenosti.
U meuvremenu je ostale novosti dobijao od gospodina della Sa-
lette. Kazaleani su se pitali da li treba da dopuste da Francuzi uu u
citadelu: ve su shvatili da bi morali da ujedine snage ako bi hteli da
spree neprijatela da ue u grad. Gospodin della Saletta je, meutim,
davao na znanje da oni sada, vie no ikad, dok grad izgleda kao da e
svakog asa pasti, pokazujui volu da sarauju, preispituju u svojim
srcima dogovor o savezu. Potrebno je, govorio je, da budemo isti
poput golubice sa gospodinom di Toirasom, ali lukavi poput zmije u
sluaju da njihov kral bude kasnije eleo da proda Casale. Treba da se
borimo, te ako se Casale spase neka to bude i naom zaslugom; ali bez
preterivanja, jer ako padne neka za to budu krivi samo Francuzi. I do-
dao je, za nauk Robertu: Smotren ovek ne sme raunati samo na
jedna kola.
Ali Francuzi tvrde da ste vi trgovci: niko ne primeuje kada se
borite, a svi vide da zelenaite!
Ko hoe dugo da ivi, bole je da malo vredi. Naprsla vaza nika-
da se sasvim ne razbije i na kraju svima dosadi svojom potrebom da
traje.

Jednoga jutra, prvih dana septembra, srui se na Casale plusak

osloboenja. Oni zdravi i oni koji se oporavlaju od bolesti izmilee
napole da osete kiu, u nadi da e ona sprati i poslednji trag zaraze.
Bee to pre ohrabrenje nego leenje, te morija nastavi da pustoi i
posle oluje. Jedine utene vesti behu da je kuga jednako prileno o-
bavlala svoj posao i u neprijatelskom taboru.
Poto je sada ve mogao da stoji na nogama, Roberto se odvai da
izae iz samostana i negde u gradu, na pragu neke kue obeleene
zelenim krstom, koji je govorio da je mesto zaraeno, ugleda Anna
Mariu ili Francescu Novarese. Bila je sama kost i koa, poput kakve
figure iz Plesa Smrti. Ni traga od snega i raspuklih narova, itava se
pretvorila u utilo, mada je to napaeno lice u sebi ipak sauvalo tra-
gove davnanje lupkosti. Roberto se priseti jedne Saint-Savinove re-
100
enice: Da li pred njom kleite i onda kada starost od tog tela naini
tek utvaru koja ve treba da vas podsea na blizinu smrti? Devojka je
plakala na ramenu jednog kapucina, kao da je izgubila neko drago
bie, moda svog Francuza. Kapucin, lica sivleg od brade, pridravao
ju je, upirui svojim koatim prstom u nebo, kao da kae jednoga
dana, tamo gore...
Ljubav postaje duhovna samo onda kada telo udi, a udnja biva
prezrena. Ako je telo krhko i nesposobno da udi, ono duhovno e
iileti. Roberto otkri da je toliko slab da nije kadar da lubi. Exit An-
na Maria (Francesca) Novarese.
Vrati se u samostan i ponovo lee u postelju, vrsto reen da zai-
sta umre: prevelika bee patnja zbog prestanka patnje. Otac Emanuele
ga je nagovarao da izae na sve vazduh. Ali, vesti koje su dolazile
spola nisu ga bodrile na ivot. Sada je, osim kuge, vladala i oskudica,
tavie, neto jo gore, pomamni lov na hranu koju su Kazaleani sa-
krili, ne elei da je predaju saveznicima. Roberto ree da ako ne mo-
e da umre od kuge, onda eli da umre od gladi.
Napokon je otac Emanuele uspeo da stavi taku na sve to i izbaci
ga napole. Dok je zaokretao iza ugla, nalete na jednu grupu panskih
oficira. Htede da pobegne, no ovi ga ceremonijalno pozdravie. Posta-
de mu jasno da se, posle pada nekoliko utvrda, neprijatel ve ulogorio
u razliitim delovima nasela, te se mirne due moglo rei da ne opse-
daju Casale one polane uokolo grada, ve da Casale opseda sopstveni
zamak.
U dnu ulice sretne Saint-Savina: Dragi moj la Grive, ree ovaj,
razboleli ste se meu Francuzima, a ozdravili meu pancima. Ovaj
deo grada ve je u rukama neprijatela.
A mi moemo da prolazimo?
Zar ne znate da je potpisano primirje? Napokon, panci su ti koji
hoe zamak, a ne mi. U francuskom delu nestaica je vina, a Kazale-
ani ga izvlae iz svojih podruma kao da je ono sama krv Naega
Gospoda. Pravim Francuzima ne biste mogli da zabranite da poseuju
izvesne krme u ovom kraju, iji krmari ve uvoze odlino vino iz
okoline grada. A panci nas doekuju kao prava gospoda. Jedino to
moramo potovati pravila ponaanja: ako poelimo kavgu, moemo je
zapodenuti samo u svojoj kui, sa sunarodnicima, jer se s ove strane
moramo ponaati uludno, kako i dolikuje neprijatelima. Stoga prizna-
jem da je, barem nama, panski deo grada daleko manje zabavan od
francuskog. Ali, pridruite nam se. Veeras se spremamo da pevamo
serenadu jednoj gospi koja je od nas skrivala svoje lupke drai sve do
jue, kad sam je bio ugledao kako se na trenutak pomalja na prozoru.
I tako se te veeri Roberto ponovo nae u drutvu pet poznatih li-
ca iz Toirasove pratnje. Sa njima je bio i opat koji je za tu priliku po-
101
sebno paljivo sredio zaliske, ukrasio se ipkom, a preko ramena pre-
bacio vrpcu od satena. Oprosti nam, Gospode, izgovarao je s nehaj-
nom pretvornou, no vala nam razgaliti duh ako mislimo da i dale
ispunjavamo svoju dunost...
Kua se nalazila na jednom trgu, u onom delu grada koji je bezmalo
bio u rukama panaca, no panci su u ovo doba nesumnjivo ve sedeli
po birtijama. U pravougaoniku neba opervaenog niskim krovovima i
kronjama drvea koje je krasilo obod trga, spokojno je svetlio Mesec,
jasan i bistar s tek ponekom boginjavom brazgotinom, ogledajui se u
vodi fontane koja je uborila u sreditu tog tihog, uspavanog kvadrata.
O Dijano najlupkija, rekao je Saint-Savin, kako li su sada tihi
i mirni tvoji gradovi i sela tvoja koja ne poznaju rata, jer Seleniti ive
od svoje j prirodne sree, ne znajui za greh...
Ne hulite, gospodine di Saint-Savin, rekao mu je opat, jer ak i
da Mesec jeste naselen, kako u svom novom romanu trabunja gospo-
din di Moulinet, a emu nas Sveto pismo ne ui, bogme bi grdno
nesreni bili ti njegovi stanovnici koji nisu spoznali Utelovlenje.
I beskrajno bi surov bio Gospod Bog, zato to ih je liio tolikog
otkrovenja, uzvrati Saint-Savin.
Ne pokuavajte da dokuite Boije tajne. Bog nije podario pro-
povedi Sina svojega ni uroenicima obe Amerike, no u svojoj dobroti
ale im misionare da im donesu svetlost.
A zato onda gospodin papa ne poale misionare i na Mesec?
Da moda ne mislite da Seleniti nisu Boija deca?
Ne trabunjajte gluposti!
Pretvaram se da nisam uo da ste me nazvali glupakom, gospo-
dine opate, ali znajte da se ispod te gluposti skriva nekakava tajna koju
naravno gospodin papa ne eli da otkrije. Kad bi misionari otkrili sta-
novnike na Mesecu, i videli kako posmatraju druge svetove koji lee
nadomak njihovog, a ne naeg oka, opazili bi da se pitaju da li i na tim
svetovima ive nama slina bia. I bili bi prinueni da se zapitaju jesu
li i zvezde nekretnice u stvari neka druga Sunca okruena svojim Me-
secima i drugim planetama, i da li stanovnici tih planeta takoe vide
neke druge zvezde, nama nepoznate, koje bi opet bile neka druga Sun-
ca sa drugim planetama, i tako u beskonanost...
Bog nas je stvorio nesposobnim da zamislimo beskonanost, te
stoga zadovoljan budi rode ludski s onim gde jesi.
Serenada, serenada, aputali su ostali. Eno ga prozor. Prozor
bee preliven ruiastom svetlou koja je dopirala iz snovienjima
sklone lonice. Meutim, dvojica protivnika ve su se raspalila.
I jo dodajte, nije poputao Saint-Savin, rugajui se, ako bi
svet bio konaan i okruen Niim, i Bog bi bio konaan: budui da je
102
njegov zadatak, kako vi kaete, da bude na nebu i na zemli i na sva-
kom mestu, ne bi mogao da bude tamo gde nema niega. Nita je jed-
no ne-mesto. Ili, pak, da bi proirio svet, morao bi najpre sebe da pro-
iri, raajui se po prvi put tamo gde ga ranije nije bilo, to protivurei
njegovoj pretenziji na venost.
Prekinite, gospodine! Vi pobijate venost Venosti, a to vam ne-
u dopustiti. Doao je trenutak da vas ubijem, kako nas va takozvani
moni duh ne bi vie podrivao! I trgnu ma.
Ako je vama po voli, ree Saint-Savin, salutirajui i zauzima-
jui poetni stav. Ali ja vas neu ubiti: ne elim da svoga krala lia-
vam vojnika. Samo u vas nagrditi, kako biste morali da ivite, nosei
krinku, kao italijanski komedijanti, dostojanstvo koje vam prilii.
Napraviu vam oilak od oka pa sve do usne, i zadau vam onaj divan
udarac utrojitela prasia tek poto vam, izmeu uboda, budem odrao
lekciju o prirodnoj filosofiji.
Opat nasrnu, pokuavajui da mu istom zada jedan fendant, dovi-
kujui mu da je otrovni insekt, obina buva, vaka koju treba zgnjeiti
bez mrvice milosti. Saint-Savin je parirao, napadao, a potom ga sate-
rao do jednog drveta, filosofirajui pri svakom pokretu.
Avaj, napadi zdesna i obaranje na zemlu prostaki su udarci o-
noga ko je zasleplen besom! Nedostaje vam Duh Maevalatva. Osim
toga, nedostaje vam i milosre, budui da prezirete buve i vake. Vi
ste suvie sitna ivotinja da biste svet mogli da zamislite kao jednu
veliku ivotinju, kakvu nam je ve pokazao boanstveni Platon. Poku-
ajte da zamislite da su zvezde svetovi sa nekim drugim malim ivoti-
njama, i da te male ivotinje takoe slue kao svetovi nekim drugim
stanovnicima i tada neete smatrati da je protivreno misliti da smo
i mi, i konji, i slonovi, u stvari, svetovi za buve i vake koje u njima
ive. One nas ne primeuju, zbog nae veliine, isto tako ni mi ne pri-
meujemo vee svetove, zbog nae siunosti. Moda ba u ovom tre-
nutku postoji itav narod vaki koji vae telo smatra svojim svetom, i
kad jedna od njih pree rastojanje od ela do potilka, njeni prijateli
kau da |se ona usudila da ode do krajnjih granica nepoznate zemle.
Ovaj mali narod smatra da su vae vlasi guste ume njihove domovine,
a kada vas budem zaparao, vae e rane videti kao jezera i mora. Kada
se elate, to gibanje smatraju plimom i osekom okeana, i jadni li su
oni kad im je svet tako promenliv, zbog vae sklonosti da se svaki as
elate kao kakva ena, a kad vam sada budem presekao ovu kianki-
cu, va urlik besa smatrae uraganom, hopa! I strgnu mu jedan ukras,
a umalo mu ne pocepa i vezeni kaputi.
Opat se penio od besa, uzmicao je ka sredini trga, osvrui se da
proveri ima li dovolno prostora za finte koje je nameravao da izvede,
da bi se potom povukao unazad i fontanom pokrio lea.

103
 Izgledalo je kao da Saint-Savin izvodi nekakav ples oko njega, ne
napadajui: Podignite glavu, gospodine opate, pogledajte Mesec, i
razmislite dobro, ako je va Bog umeo da stvori besmrtnu duu, mo-
gao je bez muke da stvori i beskonani svet. Ali ako je svet beskona-
an, takav e biti kako u prostoru tako i u vremenu, te e stoga biti
vean, a kada postoji vean svet, kojem nije potrebno stvaranje, onda
e biti bespredmetno zainjati ideju o Bogu. Ah, kakve li bajne ale,
gospodine opate, ako je Bog beskonaan, ne moete ograniiti njegovu
mo: on ne bi nikada mogao da ab opere cessare, svet e stoga biti
beskonaan; ali, ako je svet beskonaan, vie nee biti Boga, kao to
uskoro nee biti ni vaih kianki na ogrtau! Prelazei s rei na delo,
isee jo nekoliko visulaka kojima se opat veoma ponosio, zatim skra-
ti stav, drei vrh neto vie; i dok se opat upinjao da smanji rastoja-
nje, zadade jedan odluan udarac po otrici protivnikovog seiva. Opat
umalo ne ispusti ma, hvatajui se levom rukom za bolni zglob.
Zaurla: Vreme je da vam napokon prereem grlo, bezbonie,
hulitelu, Izmetu Boiji, u ime svih prokletih svetaca iz Raja, u ime
krvi s Raspea!
Damin prozor se otkrinu, neko se pomoli i viknu. Prisutni su ve
bili zaboravili zato su poli u ovaj poduhvat, i kruili su oko dvojice
dvobojnika koji su se, urlajui, vrteli u krug oko fontane, dok je Saint-
Savin zbunjivao protivnika nizom krunih duplih parada i ubodima
maem.
Ne prizivajte u pomo tajne Utelovlenja, gospodine opate, ru-
gao se, Vaa sveta rimska crkva nauila vas je da je ova naa lopta od
blata sredite univerzuma, koji se oko nje okree poput kakvog svira-
a, svirajui joj muziku sfera. Pazite, suvie se oslanjate na fontanu,
upravo ste pokvasili skute, kao kakav starac koji pati od kamenca...
Ali ako se u velikoj praznini okreu razliiti svetovi, kako ree jedan
slavni filosof koga su vai mantijai spalili u Rimu, mnogi od njih
nastanjeni biima poput nas, i da su svi oni delo Boijih ruku, ta bi-
smo mi onda sa Spasenjem?
Kako li e tebe Bog kazniti, prokletnie! uzviknu opat, odbija-
jui s mukom jedan protivnikov degaman.
Moda se Hrist otelotvorio samo jedanput? Dakle, istoni greh
odigrao se samo jednom na ovom globusu? Kakva nepravda! Ili za one
druge, liene Utelovlenja, ili za nas, jer bi u tom sluaju u svim dru-
gim svetovima ludi bili savreni poput naih praroditelja pre no to
greh poinie, i uivali bi prirodnu sreu bez bremena Krsta. Ili su,
pak, beskonani Adami beskonano mnogo puta poinili prvi greh, u
iskuenju pred beskonanim Evama sa beskonanim jabukama, i Hrist
je morao da se otelotvori, da propoveda i da strada na Golgoti besko-
nano mnogo puta, a moda to jo uvek ini, jer ako su svetovi besko-

104
nani, beskonaan e biti i njegov zadatak. Beskonaan njegov zada-
tak, beskonani oblici njegove muke: ako s one strane Galaksije posto-
ji zemla u kojoj ludi imaju po est ruku, kao kod nas u Nepoznatoj
Zemli, Boiji sin nee biti prikovan za krst ve za kakvo drvo u obli-
ku zvezde to mi se ini dostojnim jednog tvorca komedija.
E sada je dosta, stau ja na kraj vaoj komediji! povika opat
izvan sebe od jeda, i baci se na Saint-Savina, uzvraajui na njegove
poslednje udarce.
Saint-Savin ih odbi s nekoliko vetih parada, a potom se sve zbi
munjevitom brzinom. Dok je opat, nakon parade u primu, jo uvek
drao podignut ma, on napravi kruni pokret kao da e pokuati uda-
riti sa donje strane i naini se kao da pada glavom unapred. Opat se
povue u stranu, nadajui se da e ga ubosti u padu. Ali se Saint-
Savin, koji nipoto nije izgubio vlast nad nogama, ve bio uspravio,
poput munje, pomaui se levicom oslonjenom o zemlu, dok desnica
polete uvis: bee to Galebov Udarac. Vrh maa je zaparao opatovo lice
od korena nosa do usne, presecajui mu levi brk.
Opat je psovao kako se nijedan epikurejac ne bi usudio, dok je
Saint-Savin zauzimao poloaj za pozdrav, a ostali pleskali njegovom
bravuroznom udarcu.
Ali upravo u tom trenutku, s druge strane trga pojavi se panska
nona straa, moda privuena bukom. Francuzi se nagonski dohvatie
maeve, panci videe estoricu neprijatela s orujem i namah stadoe
da viu pomislivi da se radi o izdaji. Jedan vojnik naniani musketom
i opali. Saint-Savin pade pogoen u grudi. Oficir primeti da ona etvo-
rica, umesto da prihvate borbu, potrae prema pogoenom, bacajui
oruje, pogleda opata ije je lice bilo obliveno krvlu, shvati da je pre-
kinuo dvoboj, izdade nareenje svojima i straa nestade.
Roberto se nagnu nad svojim jadnim prijatelem. Jeste li videli,
jedva promuca Saint-Savin, jeste li videli, la Grive, moj udarac?
Razmilajte o njemu i vebajte. Ne elim da ova tajna umre zajedno
sa mnom...
Saint-Savin, prijatelu moj, plakao je Roberto, ne smete umreti
tako glupavom smru!
Glupavom? Pobedio sam jednog glupana i umirem na bojnom
polu, od neprijatelskog kuruma. U svom ivotu uvek sam birao pra-
vu meru... Ako uvek zborite ozbilno, izazivate dosadu. Ako se uvek
podsmevate, prezir. Ako uvek filosofirate, tugu. Ako se uvek rugate,
nelagodnost. Bio sam svaki od ovih likova, u zavisnosti od vremena i
prilike, a pokatkad ak i dvorska luda. No veeras, ako budete valano
ispriali priu, nee nipoto biti komedija, ve jedna lepa tragedija. I
ne alostite se to ja umirem, Roberto, i prvi put ga nazva imenom,

105
une heure aprs la mort, notre ame vanoie, sera ce queelle estoit
une heure avant la vie... Divni stihovi, zar ne?
Izdahnu. Odluivi se za plemenitu la, na koju pristade i sm o-
pat, svima su ispriali da je Saint-Savin poginuo u okraju sa
landsknehtima koji su se pribliavali zamku. Toiras i svi drugi oficiri
oplakivali su ga kao junaka. Opat, pak, ispria kako je u okraju bio
ranjen i pristade da po povratku u Pariz primi nadarbinu.

Za veoma kratko vreme Roberto je izgubio oca, lublenu,

zdravle, prijatela, a moda i rat.
Nije uspeo da pronae utehu kod oca Emanuela, koji je bio odvie
obuzet svojim tajnim sastancima. Ponovo se stavi u slubu gospodina
de Toirasa, poslednjeg bliskog lica i, izvravajui njegove naredbe, bi
svedok poslednjih zbivanja.
Na dan 13. septembra u zamak stigoe izaslanici krala Francuske,
vojvode Savojskog, i kapetan Mazzarini. Sa pancima je pregovarala i
spasilaka vojska. to nikako nije i poslednja bizarnost ove opsade, jer
Francuzi su zatraili primirje kako bi mogli da stignu na vreme da
spasu grad; panci su na to pristali, budui da je i njihov tabor, poha-
ran kugom, bio u kripcu, imali su sve vie dezertera, a Spinola je sada
ve zubima zadravao ivot u svom telu. Toiras je doiveo da mu pri-
dolice nametnu uslove dogovora, koji mu doputaju da i dalje brani
Casale, pri emu je Casale ve bio osvojen: Francuzi e se najkasnije
do 15. oktobra povui u Cittadellu, ostavlajui pancima grad i za-
mak. Ako do tog datuma francuska vojska ne bude stigla, Francuzi e
napustiti i taj deo grada, konano poraeni. U suprotnom, panci e
predati grad i zamak.
Za to vreme, osvajai e one pod opsadom opskrblivati hranom.
Ovo je bez sumnje veoma daleko od onoga kako mi zamilamo tok
jedne opsade iz toga doba, ali je bez sumnje veoma blizu onome to je
u to doba bilo prihvaeno kao pravilo. To nije bilo ratovanje ve igra
kockicama, pri emu se partija prekida kad protivnik izvoli da mokri.
Ili, kao opklada na pobednikog konja. A taj konj je bila ona vojska
ija je brojnost sve vie rasla na razmahanim krilima nade, ali koju jo
niko nije video. U Casaleu se, na Cittadelli, ivelo kao na Daphne:
matajui o jednom dalekom Ostrvu, sa ulezima u kui.
Ako se panska prethodnica i ponaala lepo, sada je u grad uao
najvei deo vojske i Kazaleani su se suoili sa avolim vojnicima
koji su otimali sve to stignu, silovali ene, batinali mukarce i prepu-
tali se slastima ivota u gradu, nakon tolikih meseci provedenih u u-
mama i po polima. I, pravino raspodelena meu osvajaima, osvoje-
nima i utvrenima u Cittadelli, kuga.

106
 Dana 25. septembra pronese se glas da je Spinola izdahnuo. Kli-
canje u Cittadelli, zbunjenost meu osvajaima, siroiima poput Ro-
berta. Dani su proticali, bezbojniji od onih koje je proveo na Daphne,
sve dok 22. oktobra ne najavie spasilaku vojsku, ve pristiglu u Asti.
panci se dadoe na utvrivanje i opskrbljivanje zamka i rasporeiva-
nje topova du obala Poa, ne potujui (psovao je Toiras) dogovor,
prema kojem bi odmah po dolasku vojske morali da napuste Casale.
panci su, kroz usta gospodina Salazara, podseali da je dogovor za
krajnji datum predvideo 15. oktobar i, ako emo poteno, Francuzi su
bili duni da predaju Cittadellu jo pre nedelu dana.
Na dan 24. oktobra, sa nasipa Cittadelle uoie se velika kretanja
u neprijatelskim redovima, Toiras se razmesti tako da svojim topovi-
ma prui podrku Francuzima koji su pristizali; narednih dana panci
su uurbano tovarili opremu u amce na reci u nameri da je poalu u
Aleksandriju, to se u Cittadelli protumai kao dobar znak. Ali, nepri-
jatel je na reci poeo da pravi mostove od amaca kako bi se pripre-
mio za povlaenje. Toiras zaklui da to nije nimalo otmeno, te stade
da ih gaa iz topova. panci u inat pohapsie sve Francuze koji su se
zatekli u gradu, a otkud to da ih je jo uvek bilo, priznajem da ne
znam, no to su Robertove rei, a pravo da vam velim, pripravan sam
da od ove opsade oekujem svata.
Francuzi su bili nadomak grada, i govorilo se da Mazzarini, po
ovlaenju pape, ini sve to je u njegovoj moi kako bi spreio okr-
aj. Trao je od jedne vojske do druge, vraao se na veanje u samo-
stan oca Emanuela, nanovo osedlavao konja kako bi i jednima i dru-
gima nosio protivpredloge. Roberto ga je uvek viao samo izdaleka,
prekrivenog prainom, kako se na sve strane rasipa pozdravima uz
skidanje eira. Za to vreme, obe su strane mirovale, jer prva koja bi
se pokrenula, bila bi matirana. Roberto ak stade da se pita nije li spa-
silaka vojska samo izmiljotina tog mladog kapetana, koji je istovet-
nim snom obdario i napadae i branitelje.
U stvari, jo od juna meseca u Ratisboni je trajao skup carskih iz-
bornika, i Francuska je poslala svoje ambasadore, meu kojima i oca
Giuseppea. I dok su se delili gradovi i regije, dogovor o Casaleu bio je
postignut jo 13. oktobra. Mazzarini je, po reima oca Emanuela, veoma
brzo za to saznao i sada je samo ostalo da u to nekako uveri kako one
koji su se pribliavali tako i one koji su ih ekali. Do panaca su dopira-
le mnoge vesti, ali sve su bile razliite; i Francuzi su nauli poneto, ali
su se plaili da se Richelieu s tim ne slae i zaista se nije slagao, ali
jo od tih dana budui kardinal Mazarino nastojao je da se sve odvija na
pravi nain i iza lea onoga koji e kasnije postati njegov zatitnik.
Eto tako su stajale stvari kada su se 26. oktobra dve vojske nale
jedna spram druge. Na istoku, prema brdima u pravcu Frassineta, ra-

107
sporedila se francuska vojska; a ispred, s rekom sa leve strane, u rav-
nici izmeu zidina i brda, panska vojska, na koju je Toiras udarao
topovima s lea.
Kolona neprijatelskih kara izlazila je iz grada, Toiras prikupi onaj
bedni ostatak konjice i posla je izvan zidina, da ih zaustave. Roberto je
preklinjao da uzme uee u pripremama, ipak, nisu mu dopustili. Sada je
imao oseaj kao da se nalazi na gornjoj palubi kakvog broda, sa kog nije
mogao da se iskrca, odakle posmatra jedan ogroman komad morskog
prostranstva i brdovite vrhove jednog Ostrva koje mu bee uskraeno.
Najednom se zau pukaranje, moda su se dve prethodnice suko-
bile: Toiras se odluio za prepad, ne bi li na dve razliite strane zao-
kupio podanike Negovog Katolikog Velianstva. Trupe su se spre-
male da izau izvan zidina, kad Roberto ugleda, sa utvrde, jednog
crnog konjanika kako, ne marei za kurume, juria usred dve vojske,
na samu liniju vatre, maui jednim listom hartije i urlajui, tako su
kasnije kazivali prisutni: Mir, mir!
Bio je to kapetan Mazzarini. U toku svojih poslednjih hodoaa
izmeu jedne i druge strane, ubedio je pance da prihvate dogovore iz
Ratisbone. Rat je bio zavren. Casale je ostao u posedu Nevera, Fran-
cuzi i panci su se obavezali da ga napuste. Dok su se ete rasputale,
Roberto skoi na vernog Pagnuflija i odjuri na mesto nesuenog okra-
ja. Zatee plemie u pozlaenim oklopima kako velikoduno razmenju-
ju pozdrave, hvale, plesne korake, dok su se za to vreme pripremali
improvizovani stoii za peaenje dogovora.
Narednog dana poeli su da odlaze, prvo panci a onda Francuzi,
i sve to je proticalo uz povremeni mete, sluajne susrete, razmenu
darova, ponude prijatelstava, dok su u gradu na suncu trunuli leevi
okuenih, jecale udove, a neki graani zakluili da su se obogatili
kako u novcu tako i za francusku bolest, mada ni sa kim nisu legali do
sa svojim roenim enama.

Roberto pokua da pronae svoje selake. Ali vojsci s della Grive

ni traga ni glasa. Neki su zasigurno umrli od kuge, dok su se ostali
ratrkali. Roberto pomisli da su se vratili kui, i da je njegova majka
od njih ve saznala za muevlevu pogibiju. Zapita se nije li moda
trebalo da u jednom takvom trenutku bude pored nje, ali ni sm vie
nije znao ta je njegova dunost.

Teko je rei jesu li njegovu veru najvie uzdrmali oni beskrajno

mali i oni beskrajno veliki svetovi, u praznini bez Boga i bez pravila,
ija mu je vrata otkrinuo Saint-Savin, Salettine i Salazarove poduke iz
smotrenosti, ili umenost Vitekih Kolajni koje mu je otac Emanuele
predao kao jedinu nauku.
108
 Po tome kako na Daphne oivlava seanje na njih, drim da je
Roberto u Casaleu, dok je ostajao i bez oca i bez samoga sebe u jed-
nom ratu sa suvie i sa nijednim znaenjem, nauio da posmatra vasce-
li svet kao nepouzdani splet zagonetki, iza koga vie nije stajao Tvo-
rac; ili, ako je i postojao, kao da se izgubio u pokuaju da stvori samog
sebe od suvie mnogo mogunosti.
Ako je tamo naslutio postojanje jednog sveta bez sredita, sai-
njenog jedino od svojih obima, ovde se zaista oseao kao da se nalazi
na najudalenijem i najzabitijem obodu; jer ako je sredite i postojalo,
ono se nalazilo ispred njega, dok je on bio samo njegov nepokretni
satelit.

109
 15
asovnici (nekoliki s klatnom)

Verujem da upravo zbog toga na gotovo stotinu stranica raspre-

dam o tolikim zbivanjima koja su prethodila brodolomu na Daphne, ali
ne kazujem da se ita dogaa na Daphne. Ako su dani na naputenom
brodu prazni, ne mogu ja biti kriv za to, jer jo nije reeno da li je ova
pria vredna truda, a ne moe ni Roberto. U krajnjem sluaju, njemu
emo moi da zamerimo to je proveo jedan vasceli dan (ovako ili
onako, prolo je tek tridesetak sati otkad je primetio da su mu ukrali
jaja) pokuavajui da se otrese misli o jedinoj mogunosti koja bi nje-
gove dane mogla da uini prijatnijim. Kao to e ubrzo jasno videti,
beskorisno je bilo smatrati Daphne previe nevinom. Po tom je drvetu
tumarao, ili vrebao u zasedi, neko ili neto to nije bilo samo on. Ni na
tom brodu nije se mogla zapoeti prava pravcata opsada. Neprijatel je
bio u kui.
Na to je morao da posumnja one iste noi kada se zbio njegov
kartografski zagrlaj. Poto se osvestio, osetio je e, vr je bio prazan
i poao je u potragu za bavom s vodom. One koje je postavio da pri-
kupi kinicu bile su preteke, no u ostavi ih je bilo manjih. Odjuri ta-
mo, dohvati prvu koja mu se nae pri ruci razmilajui kasnije,
priznade da je i previe bila pri ruci i, kada se ponovo nae u kabi-
ni, poloi je na sto i stade da pije sa slavine.
Nije bila voda i on, kaljui, shvati da je u burencetu nekakav
alkohol. Nije umeo da kae kakav, ali kao valjani domain mogao je
rei da vino nije. Primetio je da pie nije neprijatnog ukusa, pa navali
na njega s iznenadnom razdraganou. Ne pade mu na um da e, ako
su svi burii u ostavi bili ovakvi, morati da se zabrine za svoje zalihe
pijae vode. Niti se upita kako to da je druge veeri svoga boravka na
brodu pio iz prvog burenceta i da je ono bilo puno slatke vode. Tek
110
kasnije se uveri da je Neko, nakon toga, postavio taj podmukli dar
tako da se on prvo njega mai. Neko ko je eleo da on bude u pijanom
stanju kako bi ga drao u vlasti. No ako je ovo bio plan, Roberto se
uklopi s previe ushienja. Ne verujem da je popio bog zna koliko, ali
za katekumena poput njega, samo nekoliko aa bilo je i suvie.
Iz itave prie koja sledi zakluuje se da je sva zbivanja koja su
usledila Roberto proivlavao u izmenjenom stanju, i da e tako biti i
svih narednih dana.
Kao to dolikuje pijanima, on utonu u san, ali muen jo strani-
jom eu. U tom zdrozdanom snu vraala mu se u seanje jedna od
poslednjih slika Casalea. Pre no to je krenuo na put, otiao je da se
pozdravi s ocem Emanuelom i zatekao ga gde rastavla i pohranjuje u
krinje svoju poetsku mainu, jer se vraao u Torino. Meutim, nakon
to je ostavio oca Emanuela, naleteo je na kare na koje su panci i
carski vojnici slagali delove svojih opsadnih maina.
I upravo su ti nazubleni tokovi ispunjavali njegov san: sluao je
kripu zasunaka, grebanje arki, behu to zvuci koje ovoga puta nije
mogao da proizvede vetar, budui da je more bilo mirno poput ula.
Ozlovolen, poput onih koji po buenju sanjaju da sanjaju, naterao je
sebe da otvori oi, jo uvek je uo taj zvuk koji je dopirao ili iz potpa-
lubla ili iz utrobe broda.
Pridigavi se, oseao je strahovit bol u glavi. U eli da ga otkloni,
nita mu bole ne nade na pamet no da se iznova primi burenceta, a
kada se od njega odvoji, oseao se jo gore nego ranije. Dohvati oru-
je, promaujui nekoliko puta dok je zadevao no za pas, pa sie tetu-
rajui se.
Ispod njega, to je ve znao, bilo je rudo kormila. Spusti se jo ni-
e, do kraja stepenica: ako nameri ka pramcu, ui e pravo u gradinu.
U pravcu krme postojala su jedna zatvorena vrata, koja jo uvek nije
provalio. Odatle je sada dopiralo, veoma glasno, umnoeno i neujed-
naeno kuckanje, kao kakvo utrkivanje raznih ritmova meu kojima je
mogao da prepozna as tik-tak as tok-tak ili tak-tik, no sve zajedno
zvualo je poput jednog tikatakete-tok-taka-tikete-tik. Kao da se iza tih
vrata roji itava legija osa i strlenova, i kao da svi pomahnitalo lete
razliitim putanjama, udarajui o zidove i sudarajui se uzajamno. Ta-
ko da ga obuze strah da otvori, plaei se da na njega ne nasrnu pobe-
sneli atomi iz te konice.
Nakon podueg kolebanja, rei se. Prihvati kundak svoje fitilae,
razvali katanac i ue.
Spremite se napajalo svetlou kroz onu drugu topnicu, i u njemu
su nali utoite asovnici.
asovnici. Vodeni, peani, sunanici nemarno oslonjeni uza zi-
dove, ali pre svega mehaniki asovnici postavleni na svakojakim
111
policama i komodama, asovnici koje pokree tromo sputanje tegova
i protivtegova, ili tokii koji zagrizaju druge tokie, a ovi opet neke
tree, sve do onog poslednjeg koji zariva svoje zubie u dve lopatice
nejednake veliine na jednoj uspravnoj pritki, poterujui je da pravi
dva polukruga u suprotnim pravcima, tako da ona u tom svom nedo-
stojnom vrckanju pomera poput etalice jednu poloenu preku vezanu
na gornjem kraju; asovnici sa oprugom gde nalebleni paraboloid
razmotava lanac, kojeg pak jedno burence povlai svojim okretanjem u
krug, osvajajui ga kariku po kariku.
Neki od ovih asovnika skrivali su svoje mehanizme pod platom
zaralih ukrasa i rastoenih duboreza, prikazujui samo tromo kretanje
svojih kazalki; no najvei broj otkrivao je svoju krgutavu gvouriju,
podseajui na one plesove Smrti u kojima su jedina iva stvar iskee-
ni skeleti to vitlaju srpom Vremena.
Sve ove naprave bile su u pokretu, najvee klepsidre koje su jo
uvek mumale pesak, one najmanje, iji je donji deo bio ve gotovo pun,
a sve ostalo bilo je samo kriputanje zubima, astmatino vaketanje.
Onome ko ulazi po prvi put moralo je izgledati kao da se to pros-
transtvo od asovnika iri u beskraj: udno sobika visilo je platno koje
je predstavlalo itav niz odaja ispunjenih raznim asovnicima. Ali ak
i da se ovek otrgne toj aroliji i da uzme u obzir samo, da tako ka-
em, asovnike od krvi i mesa, imao bi nad im da se zamisli.
Moe izgledati neverovatno vama, koji s otklonom itate o o-
vom zbivanju ali ako jedan brodolomnik, u magliastim isparenjima
rakije i na nekom naputenom brodu, pronae sto asovnika koji goto-
vo jednoglasno raspredaju priu o njegovom beskonanom vremenu,
on najpre pomisli na priu umesto na njenog tvorca. Upravo je tako
inio i Roberto, ispitujui te igrake za oticanje vremena, razonode za
njegovu staraku mladost osuenika na beskrajno dugo umiranje.
Grom iz vedra neba stie kasnije, kako belei Roberto, kada je,
izranjajui iz tog komara, osetio potrebu da svemu tome pronae
uzrok: ako su asovnici radili, neko je svakako morao da ih pokrene:
ak i da je sve bilo zamileno tako da oni rade na due vreme; da su
bili pokrenuti pre njegovog dolaska, on bi ih uo kada je prolazio po-
red tih vrata.
Da je to bio samo jedan mehanizam, mogao bi da pomisli da je
bio podeen da radi i da je dovolno samo da ga neko dodirom pokre-
ne; taj dodir je izazvalo lulanje broda, ili je moda kroz topnice ulete-
la kakva morska ptica i spustila se na neku polugu, na neku ruicu,
stavlajui tako u pokret itav niz mehanikih kretnji. Zar katkad sna-
ni vetar ne zanjie zvona, zar se nije deavalo da unazad odskoe kapci
koji nisu bili gurnuti napred, sasvim do kraja?

112
 Ali jedna ptica ne moe jednim jedinim dodirom da pokrene dese-
tine asovnika. Ne. To da li je Ferrante postojao ili nije bila je pria za
sebe, ali Ulez je na ovom brodu bio prisutan.
Taj je uao u spremite i pokrenuo njegove mehanizme. Zbog
ega je to uinio bilo je prvo pitanje, ali manje hitno. Drugo je bilo
gde se potom sklonio.
Morao je, dakle, da sie u utrobu broda: Roberto je samom sebi
govorio da sada to vie ne moe da izbegne, ali stalnim ponavlanjem
svoje vrste odluke odlagao je njeno izvrenje. Shvati da nije pri punoj
svesti, pope se na most da glavu ispluska kinicom, te neto bistrije
glave stade da razmila o Ulezu.
To nije mogao da bude neki divlak s Ostrva, ali ni preiveli mor-
nar, koji bi sve uinio (napao ga usred bela dana, pokuao da ga ubije
nou, traio milost) osim to bi hranio pilie i pokretao samohode. Na
Daphne se, dakle, skrivao neki mirolubiv i uen ovek, moda prebi-
valac kabine sa mapama. Stoga je on ako postoji, a budui da je tu
bio pre njega Zakoniti Ulez. Ali ova lepa antiteza nije ublaila nje-
govu lutitu uznemirenost.
Ako je Ulez bio Zakonit, zato se skrivao? Iz straha od nezakoni-
tog Roberta? A ako se skrivao, zato je otkrivao svoje prisustvo prire-
ujui mu onaj asovniki koncert? Moda je bio ovek izopaenog
uma koji je, strahujui od njega i nemajui snage da se sa njim suoi,
eleo da ga uniti tako to e ga odvesti u ludilo? Ali zbog ega je to
radio kad bi, budui i sm brodolomnik na ovom vetakom ostrvu, iz
saveza sa sapatnikom u nevoli mogao da izvue jedino korist? Moda
je Daphne, ree Roberto sebi, skrivala jo neke tajne koje Onaj nikome
nije eleo da otkrije.
Zlato, bie, i dijamante, i bezmerno bogatstvo Nepoznate Zemle,
ili Solomonovih Ostrva o kojima mu je govorio Colbert...
I upravo dok je razmilao o Solomonovim ostrvima, Roberta
prostreli svojevrsno otkrovenje. Pa naravno, asovnici! ta rade toliki
asovnici na brodu koji plovi morima gde se jutro i vee odreuju
prema sunevom putu i gde nita drugo nije ni potrebno znati? Ulez je
stigao do ove daleke paralele jer je i on, kao i doktor Byrd, traio el
Punto Fijo!
Nesumnjivo je bilo tako. Zbog neverovatnog sticaja okolnosti Ro-
berto se sada, krenuvi iz Holandije da bi kao Kardinalova uhoda pra-
tio tajne poduhvate nekog Engleza, bezmalo slepog putnika na jednom
holandskom brodu, u potrazi za punto fijo nalazio na brodu (holand-
skom) koji je pripadao nekom Drugom, iz ko zna koje zemle, namer-
nom da otkrije tu istu tajnu.

113
 16
Rasprava o Simpatetikom prahu

Kako se upleo u ovu zamrsicu?

Roberto ostavla jedva primetan trag o tome koliko je godina pro-
teklo izmeu njegovog povratka na della Grivu i stupanja u parisko
drutvo. Iz krtih navetaja nasluuje se da je ostao uz majku sve dok
nije napunio dvadeset leta, razmatrajui preko vole sa upravitelima
imanja pitanja setve i etve. im njegova majka otide za svojim mu-
em u grob, Roberto otkri da mu je itav taj svet tu. Bie da je upra-
vo tada poverio imanje nekom roaku, obezbeujui sebi valani pri-
hod, i krenuo u obilazak sveta.
Odravao je prepisku sa nekim ludima koje je upoznao u Casale-
u, to ga je podstaklo da proiri svoja poznanstva. Ne znam kako je
dospeo u Aix-en-Provence, no tamo je nesumnjivo bio, budui da se sa
zahvalnou sea te dve godine provedene u kui jednog tamonjeg
plemia, upuenog u sve nauke, sa velikom bibliotekom krcatom ne
samo knjigama ve i umetnikim predmetima, antikim kipovima i
prepariranim ivotinjama. I mora da je kod svog domaina iz Aixa
upoznao onog uitela koga uvek navodi sa privrenim potovanjem
pod imenom Kanonik de Digne, a katkada i kao doux prtre. I upravo
je sa njegovim preporukama u depu, jednoga dana, ne zna se tano
kada, napokon kroio u Pariz.
Ovde je netom stupio u vezu sa Kanonikovim prijatelima te mu
bi doputen pristup jednom od najuvaenijih mesta u gradu. Pominje
esto kabinet brae Dupuy i sea ga se kao mesta gde se njegov duh, u
dodiru s uenim ludima, svakog popodneva sve vie raskrilavao. Ali
vidim da pominje i neke druge salone koje je tih godina poseivao,
prepune zbirki medala, bodea iz Turske, kamenia ahata, matema-
tikih retkosti, kolki iz Indije...
114
 Na kakvom se raskru obreo u veselom aprilu (ili moda maju)
svoga doba, kazuju nam esti navodi uenja koja nama izgledaju kao
da su u neskladu. Dane je provodio uei od Kanonika kako se moe
razumeti jedan svet sainjen od atoma, po Epikurovom uenju, a opet
uz volu i podrku Boijeg provienja; ali, ponukan tom istom lu-
bavlu prema Epikuru, veeri je provodio s prijatelima koji su se sma-
trali epikurejcima i znali da preokrenu razgovore o venosti sveta u
pohode lepim damama sumnjivih vrlina.
esto pominje druinu bezbrinih prijatela kojima u njihovoj dva-
desetoj nije bilo nepoznato ono ime bi se drugi podiili da znaju u pe-
desetoj, Linieres, Chapelle, Dassoucy, mudraca i pesnika, koji je etao s
leutom preko ramena, Poquelin, koji je prevodio Lukrecija, a sanjao da
postane pisac alivih komedija, Hercule Savinien koji se junaki borio
u opsadi Arrasa, sastavlao lubavne objave za matovite lubavnike i
pokazivao nenu naklonost prema mladoj gospodi plemiima, hvalei se
da je tome blagodarei zaradio italijansku bolest; no, u isto vreme rugao
se jednom sadrugu u banenju qui se plasoit a lamour des masles, i
govorio bi, podrugljivo, da mu treba oprostiti na sramelivosti, zbog
koje uvek zavri krijui se iza lea svojih prijatela.
Osetivi da je primlen u drutvo ludi krepkog duha, polako se
prometao ako ne u mudraca a ono u potcenjivaa neznanja koje
je prepoznavao kako u plemiima s dvora, tako i u nekim novim boga-
taima koji su se epurili svojim praznim krinjama uvijenim u Le-
vantski safijan, s imenima najbolih majstora zlatotiskom utisnutim na
poleini.
Sve u svemu, Roberto je kroio u krug onih honntes gens koji
su, premda nisu bili potomci plemstva po krvi ve po noblesse de ro-
be, inili so toga sveta, sm njegov duhovni cvet. Ali bio je mlad, u-
deo za novim iskustvima i, uprkos svojih obrazovnih poseta i razuzda-
nih hajki, nije ostao neosetliv na drai plemstva.
Dugo se, etajui sveeri ulicom Saint-Thomas-du-Louvre, izvana
divio palati Rambouillet, njenom prelepom proelu ukraenom venci-
ma, frizovima, arhitravima i stubovima, u veseloj igri crvene opeke,
belog kamena i tamnog krilca.
Posmatrao je osvetlene prozore, gledao kako ulaze gosti, matao
o nadaleko poznatoj lepoti unutranjeg vrta, zamilao odaje tog malog
dvora kojeg je uznosio itav Pariz, a koji je stvorila jedna ena istan-
anog ukusa, drei da onom drugom dvoru nedostaje prefinjenost,
budui da je potinjen hirovitosti jednog krala koji nije sposoban da
ceni istananost duha.
Na kraju je Roberto pretpostavio da e kao cisalpinac verovatno
uivati kakvo-takvo poverenje u kui jedne gospoe, po majci
Rimlanke, od roda drevnijeg i od samog Rima, koji see do jedne
115
porodice iz Alba Longe. Ne bee sluajno to je, ima tome petnaestak
godina, poasni gost ove kue, Vitez Marino, ukazao Francuzima na
staze nove poezije, kojem sudbina bee namenila da zaseni i bledim
uini umetnost pradavnih predaka.
Uspeo je da izdejstvuje da bude primlen u taj hram otmenosti i
pameti, plemenite gospode i precieuses (kako se tada govorilo), ue-
njaka koji ne cepidlae, udvaraa koji nisu razuzdani, veselaka koji
nisu prosti, istunaca koji nisu smeni. Roberto se u tom okruenju
oseao pristalo: inilo mu se da mu je doputeno da udie vazduh veli-
kog grada i dvora, a da se pri tom ne mora nuno povinovati svim
onim poukama o smotrenosti koje mu u Casaleu bee predoio gospo-
din de Salazar. Od njega niko nije zahtevao da se prilagoava elama
nekog monika, ve da istakne svoju osobenost. Niti ga je iko terao da
se pretvara, ve da se ogleda drei se, dodue, izvesnih pravila
dobrog ukusa sa bolima od sebe. Od njega se nije trailo da se
dodvorava, ve da bude odvaan, da prikae svoje vrednosti u lepom i
utivom razgovoru i da s lakoom ume da izgovori duboke misli...
Nije se oseao poput sluge, ve poput suparnika u dvoboju, od koga se
trai samo i jedino duhovna drskost.
Polako je uio kako da umakne izvetaenosti, da u svemu koristi
sposobnost da prikrije umenost i trud, tako da sve ono to ini i izgo-
vara deluje poput prirodnog dara, trudei se da vrhunski ovlada onim
to su u Italiji nazivali nehajnom neusilenou, a u Hispaniji despejo.
Sviknut na iroka otvorena prostranstva oko imanja della Griva,
proeta mirisom lavande, Roberto se sada, kroivi u vilu gospoe
Arthnice kretao kroz kabinete u kojima je neprestano provejavao mi-
omiris bezbrojnih korbeja s cveem, kao da vlada veno prolee. Onih
nekoliko plemikih domova koje je video, inile su odaje liene pros-
tranosti blagodarei sredinjem stepenitu; kod Arthnice, stepenite je
bilo smeteno u jedan ugao u dnu dvora, dok je ostatak prostora pred-
stavlao itav niz dvorana i kabineta, s visokim vratima i prozorima,
jedan drugom suelice: odaje nisu bile dosadno crvene, ili nalik
tavlenoj koi, ve razliitih boja, a Markizina Plava Odaja imala je
na zidovima tkaninu u toj boji, ukraenu zlatom i srebrom.
Arthnice je primala prijatele leei u svojoj odaji, meu paravani-
ma i debelim draperijama kako bi goste zatitila od hladnoe: ona nije
mogla da podnese ni svetlost sunca ni ar mangala sa eravom. Plamen i
dnevna svetlost zagrevali su joj krv u ilama i gasili ula. Jedared su je-
dan takav mangal zaboravili ispod njene postele, te je dobila crveni vetar.
Imala je neto zajedniko s onim cvetovima koji, da bi sauvali svoju
sveinu, ne trae ni stalnu svetlost ni stalnu sen, i trae od batovana da
im obezbede posebno godinje doba. Obavijena senkom, Arthnice je
primala u posteli, nogu uukanih u vrei od medvee koe, a glavu je

116
umotavala tolikim nonim kapicama da je s puno duha govorila kako
ogluvi oko Miholdana, a onda joj se sluh vrati tek za Uskrs.
Pa ipak, mada ne bee u cvetu mladosti, ova gostolubiva Dama
bila je pravo olienje lupkosti, stamena i divnog stasa, prekrasnih crta
lica. Nije se mogao opisati sjaj njenih oiju, koji nije budio nedoline
misli, ve je nadahnjivao lubav proetu zebnjom, donosei proienje
srcima koja je zapalila.
U tim dvoranama Dama je nenametlivo vodila razgovore o prija-
telstvu ili o lubavi, da bi se istom lakoom doticala i pitanja udore-
a, politike, filosofije. Roberto je otkrivao vrline suprotnog pola u nji-
hovim najprozranijim izrazima, oboavajui izdaleka te nedostupne
princeze, lepu Mademoiselle Paulet zvanu la lionne zbog njene sme-
le grive, kao i dame koje su umele da pridodaju lepoti i onaj duh koji
su starostavne Akademije priznavale samo mukarcima.
Nakon nekoliko godina takve kole, bee spreman za susret sa
Gospom.
Prvi put je spazi jedne veeri kada mu se prikaza u crnim hali-
nama, pod koprenama, kao kakva srameliva Luna koja se krije iza
satenskih oblaka. Le bruit, ova jedina forma koja u pariskom drutvu
zauzima mesto istine, snabde ga oprenim priama o njoj, da je patila
usled okrutnog udovitva, ali ne zbog Mua ve zbog lubavnika, i da
se razmetala tim gubitkom kako bi potkrepila svoju neprikosnovenost
nad izgublenim dobrom. Neko mu je doapnuo da ona skiva lice zato
to je prelepa Egipanka, poreklom iz Maurije.
Kakva god bila istina, bee dovolno tek lelujanje njene haline,
utavi odjek njenih koraka, tajnovitost njenog skrivenog lica, i Rober-
tovo joj srce pripade. Napajao se svetlou te blistave tmine, zamilao
je kao praskozornu pticu noi, podrhtavao od udestva od kojeg se
svetlost prometala u senku, a mrak u bletavilo, mastilo u mleko, ebo-
nos u slonovau. Oniks je mirkao u njenoj kosi, lagana tkanina koja
je skrivajui otkrivala obrise njenog lica i tela, imala je onu istu sre-
broliku treperavost svojstvenu zvezdama.
Ali iznenada, te iste veeri prvog susreta, koprena je na trenutak
skliznula s ela i on je ispod tog meseevog srpa mogao da nasluti
blistavi bezdan njenih oiju. Dva zalublena srca koja se gledaju go-
vore daleko vie no to bi u jednom danu rekli svi jezici ove vaselene
nadao se Roberto, uveren da ga je ona pogledala, i da ga je, pogle-
davi ga, i videla. I, kada je stigao kui, pisao joj je.

Gospo,
plamen kojim me sagoreste tako tananu nit dima tvori na izdahu
da neete moi da poreknete da bejaste njime zaslepleni, uz jo one

117
ogaravlene ispare pride. Sama je mo vaeg pogleda iz mojih ruku
izbila zveketavo oruje ponosa i navela me da od vas izmolim da
zatraite ivot moj. Koliko li sam ja sm potpomogao vau pobedu, ja
koji se upustih u bitku poput onoga to prielkuje da pobeen bude,
izlaui vaem napadu najslabiji deo svoga tela, goloruko srce to ve
plakae krvavim suzama, dokaz da vi bejaste ve liili vode moj dom
kako biste ga potom uinili plenom poara kojem trd bee tek trenut-
na vaa panja!

Smatrao je da je pismo tako besprekorno nadahnuto poukama Ari-

stotelove maine oca Emanuela, tako prikladno da Gospi otkrije priro-
du jedine osobe kadre za toliku nenost, da i ne pomisli da je potrebno
da ga potpie. Nije jo znao da precioze skuplaju lubavna pisma kao
vrpce i ukrase, i da svoju znatielu usmeravaju pre na njihove konete
nego na njihove tvorce.
Narednih nedela i meseci ne dobi nikakav odgovor. Gospa je u
meuvremenu skinula crne hale, potom koprenu i prikazala mu se
najzad u mlenom blistavilu svoje koe, to Moreju nikada nije videla,
s plavim viticama, i slavodobitnim zenicama koje vie nisu bile neu-
hvatlive, samim oknima Zore.
Ali sada kada je slobodno mogao presretati njene poglede, znao je
da ih preseca dok hrle ka drugima; opijao se muzikom rei koje mu ne
behu suene. Nije mogao iveti do obasjan njenom svetlou, ali bio je
osuen da ostane u senovitom stocu nekog drugog tela koje je upijalo
njene zrake.
Jedne veeri uhvatio je i ime, uvi nekoga kako je zove Lilia; to
je sigurno bilo njeno preciozno ime precioze, a znao je dobro da su se
ta imena nadevala u igri: samu markizu zvali su Arthnice to je ana-
gram njenog pravog imena Cathrine no prialo se da su uiteli
ove ars combinatoria, Racan i Malherbe, smislili jo i racinthe i Ca-
rinthe. No ipak zaklui da samo Lilia, i nijedno drugo ime, moe
krasiti njegovu Gospu doista ljiljanu nalik u svojoj mirilavoj belini.
Od tog trenutka Gospa za njega postade Lilia, i Lilii je posveivao
lubavne stihove koje je netom unitavao, strahujui da nisu dostojan
dar: Ah, prislatka ma Ljubice, | im cvijet uzbrah, ti nestade! | Ne
dava mi da tv lice jote gledam za m jade? | Ja te slidim ti mi
bjei, | ja ti zborim a ti mui... Ali nije joj se obraao do pogle-
dom, prepunim svadlive lubavi, jer to se vie lubi to se vie naginje
omrazi, oseajui kako ga proima jeza ledenog plama, uzbuen bole-
snim zdravlem, vedrog duha poput olovnog pera, pregaen onim dra-
gim posledicama lubavi bez lubavi; i nastavlao je da pie pisma koja
je bez potpisa slao Gospi, i stihove za Liliu, koje je lubomorno uvao
za sebe i itao ih svakog dana.
118
 Piui (a ne alui): Skladno ti te narav mila, oh Ljubice ma
lublena, | svijem prilinu satvorila munji od neba zacrlena. | U hipu
se munja zgodi, stravi, udri i raznese; | m u hipu ti pogodi srce i so-
bom sad odnese, umnoavao je njeno prisustvo. Pratei je dok se nou
vraala kui sa svojom slukinjom (najmrklijem po umama, najmrkli-
jim po putima | za bjeguim tvim stopama trag slijedit u ja danima. |
I mada, ah, znaju da zaman ta je sledba, dua e pjevaju dospjeti do
neba... ), otkrio je gde stanuje. Smetao se pored te kue ba u vreme
dnevne promenade, a kada je izlazila, pratio ju je u stopu. Nakon ne-
koliko meseci znao je da kae naizust kojeg je dana i asa ona prome-
nila nain na koji je elala kosu (pevajui o tim dragim lancima due,
koji se uvijae blistavo belim elom poput pohotnih zmijulica), i se-
ao se onog volebnog aprila kada je po prvi put ponela ukovu pele-
rinu, koja je njenom hodu davala gipkost kakve sunane ptice, dok je
koraala s prvim prolenim vetrom.
Ponekad se, nakon to bi je pratio poput uhode, trkom vraao
istim putem, tumarajui izmeu kua, i usporavao je tek poto bi zao-
krenuo iza ugla na kojem e se, naizgled sasvim sluajno, nai tik
ispred nje; tada ju je mimoilazio s jednim drhtavim pozdravom. Ona
mu se smeila nenametlivo, zateena tim usudom, i darivala ga hitrim
naklonom, kako su nalagala ustalena pravila ponaanja. On je ostajao
nasred ulice poput kakvog stuba od soli, dok su ga koije u prolazu
zalivale vodom, izmoden tom lubavnom bitkom.
Tokom mnogih meseci Roberto je izvojevao ni manje ni vie do
pet takvih pobeda; i oko svake je izgarao kao da je prva i poslednja, i
ubeivao sebe da, tako uestale, zasigurno nisu mogle biti igra sluaja,
i da je moda ona, a ne on, usmeravala sudbinu.
Romeo te nedostine svete zemle, zalubleni lakoumnik, eleo
je da bude vetar koji joj mrsi kosu, jutarnja voda koja joj mije telo,
halina koja je grli s mrakom, knjiga koju ona grli s danom, rukavica
to blai joj ruku, ogledalo to moglo je da joj se divi u svakom tre-
nutku... Jedared doznade da je na dar dobila vevericu, i snatrio je o
lubopitlivoj ivotinjici koja je, pod njenim milovanjem, zavlaila
svoju nedunu njukicu u devianska nedra, dok joj je repom milova-
la obraz.
Patio je zbog strastvenosti na koju ga je strast nagonila, prevodio
je bestidnost i kajanje u nespokojne stihove, potom je sebi govorio da
uglaen ovek moe biti zalublen kao ludak, ali ne i kao budala. Tek
kada se duhom bude dokazao u Plavoj Odaji, odluie se i njegova
lubavnika sudba. Neiskusan u tim milokrvnim ritualima, shvatio je
da se jedna precioza samo reima osvaja. Stoga je pomno sluao raz-
govore po salonima, u kojima su se plemenita gospoda nadmetala kao
na kakvom vitekom turniru, ali se jo uvek nije oseao spremnim.

119
 I upravo mu prijatelevanje sa uenjacima iz kabineta Dupuy otkri
kako naela nove nauke, jo nepoznata u drutvu, mogu postati ogleda-
lom oseanja. I upravo ga je susret sa Gospodinom dIgbyjem nada-
hnuo za razgovor koji e ga odvesti u propast.

Gospodin dIgby, kako su ga barem zvali u Parizu, bio je Englez

koga je najpre upoznao kod porodice Dupuy, a potom ponovo sreo
jedne veeri u nekom salonu.
Nisu prola ni tri petolea od kada je vojvoda Bouquinquant po-
kazao da jedan Englez moe imati le roman en teste i biti sposoban za
plemenite ludosti: rekli su mu da u Francuskoj ivi jedna lepa i uzvi-
ena kralica i tom je snu posvetio svoj ivot, sve dok od njega nije
skonao, ivei dugo vremena na brodu na kojem je podigao oltar za
svoju lublenu. Kada se doznalo da je dIgby, upravo po nalogu Bo-
uquinquanta, pre nekih dvanaestak godina vodio gusarski rat sa pani-
jom, udesan svet precioza zaklui da je neodoliv.
to se tie okruenja Dupuyevih, Englezi nisu bili omileni: poi-
stoveivali su ih sa likovima kao to je Robertus a Fluctibus, Medici-
nae Doctor, Eques Auratus i titonoa iz Oxforda, protiv koga su bili
sroeni mnogi pamfleti, kudei njegovu preteranu veru u okultne rad-
nje prirode. No, u isto drutvo primlen je bio i jedan ivahni svetenik
kakav bee gospodin Gaffarel koji, kad je o verovanju u neuvene ret-
kosti re, nije uzmicao ni pred jednim Britancem, a pokazalo se da je
dIgby, s druge strane, nadasve vet da veoma ueno i znalaki razgo-
vara o neophodnosti Praznine u jednoj grupi prirodnih filosofa koji
su prezirali svakoga ko prezire Prazninu.
Mogue je da je njegov ugled opao kod nekolicine plemenitih
dama, kojima je bio preporuio nekakav balsam za lepotu iz svoje ra-
dionice i koji je kod jedne dame izazvao plikove, a aputalo se da mu
je ba pre nekoliko godina, kao rtva nekog njegovog zmijskog uvar-
ka, umrla lublena ena Venetia. Bila su, to, naravno, tek ogovaranja
zavidlivaca, pogoenih izvesnim razgovorima o nekim njegovim dru-
gim lekarijama za bubreni kamenac, na bazi likvora od kravle balege
i zeeva koje su preklali psi. Razgovori koji svakako nisu mogli da
naiu na veliko odobravanje u drutvima gde su se, u razgovorima s
damama, palivo birale rei u kojima nema ak ni slogova koji bi
nosili makar i najmaglovitiji prizvuk skarednosti.
Jedne veeri, u jednom salonu, dIgby je izgovorio nekoliko sti-
hova nekog pesnika iz njegove domovine:

Pa i ako nam due jesu dve,

one su dva blizanca to estarom

120
 svijaju u krug, zasve!
Dua tvoja ona stopa vrsta
to nepominom se ini,
al kree se i to ne hini
kad kree se druga.
I mada stane ba u samo sredite,
Kada drugi nadaleko otii ite
Svija se i sledi ga pomno;
I vraa se prava kad drugi se vraa
u svoje stanite.
Tako e ti meni biti, meni to moram
poput onog drugog naokolo da lutam;
Tvoja vrstina uva krug moj,
i vraa me grudi rodnoj.

Roberto je sluao, netremice zagledan u Liliu, koja mu je bila

okrenuta leima, i odluio da e za svagda biti Nen drugi krak estara,
i da mora da naui engleski kako bi proitao i ostala dela tog pesnika
koji je tako lepo tumaio njegovu ustreptalost. U to vreme niko u Pari-
zu ne bi poeleo da ui jedan tako varvarski jezik, no pratei dIgbyja
do njegove lokande, Roberto je shvatio da je ovaj imao potekoa sa
izraavanjem na pravilnom italijanskom jeziku, premda je proputovao
Poluostrvo, i poniavalo ga je to nije bio kadar da dovolno vlada
idiomom koji je toliko neophodan svakom obrazovanom oveku.
Odluili su da se poseuju, te da jedan drugog obdare vetinom izraa-
vanja na jezicima svojih dedova.
Tako se rodilo vrsto prijatelstvo izmeu Roberta i tog oveka,
koji se pokazao kao nepresuni izvor znanja o medicini i prirodnjatvu.
Imao je uasno detinjstvo. Negov otac bio je umean u Barutnu
Zaveru, i pogublen. Da li je to samo neobina podudarnost, ili moda
opravdana posledica nedokuivih puteva due, tek dIgby e itav svoj
ivot posvetiti razmilanju o jednom drugom prahu. Naputovao se
svetom, najpre osam godina po paniji, zatim tri po Italiji gde je, jo
jedna podudarnost, upoznao Robertovog karmelianskog uitela.
DIgby je bio i vet maevalac, o emu svedoi njegova gusarska
prolost, i posle samo nekoliko dana s radou e oprobati svoju veti-
nu s Robertom. Sa njima je toga dana bio i jedan musketar koji se u-
pustio u nadmetanje s nekim stegonoom iz ete kadeta; nadmetali su
se, naravno, iz zabave i maevaoci behu veoma palivi, no u jednom
trenutku musketar pokua primu s previe ara, primoravajui protiv-
nika da udari otrimice, te bi ranjen u ruku, i to veoma ozbiljno.
121
 DIgby mu je odmah vezao jednu od svojih podvezica, kako bi
zatvorio vene, ali nakon samo nekoliko dana rana je pretila da se razg-
njije od vuca, te ranar ree da se ruka mora odsei.
I upravo u tom trenutku dIgby je ponudio svoje usluge, istiui,
meutim, da e neko moda pomisliti da je kakav smutlivac i prekli-
njui sve da mu poklone poverenje. Musketar, koji vie nije znao kom
svecu da se zavetuje, odgovori jednom panskom poslovicom: Hagase
el milagro, y hagalo Mahoma.
DIgby mu tada zatrai komad tkanine sa tragovima krvi od rane,
i musketar mu prui platno koje je do jue titilo ranu. DIgby je nalo-
io da mu se donese posuda s vodom i u nju sipao vitriol prah, hitro ga
rastvarajui. Potom je u sud stavio komad tkanine. Musketar, koji se u
meuvremenu zamislio, najednom poskoi, hvatajui se za ranjenu
ruku; i ree da mu je eravica iznenada prestala, ak je oseao neka-
kvu blagorodnu sveinu na samoj rani.
Dobro, rekao je dIgby, sada treba samo da odravate ranu
istom, ispirajui je svakoga dana vodom i solu, kako bi mogla da pri-
mi pravo dejstvo. A ja u ovu posudu ostavlati danju na prozoru, a no-
u ukraj ognjita, tako da je stalno odravam na umerenoj temperaturi.
Poto je Roberto ovo iznenadno pobolanje pripisao neem dru-
gom, dIgby je, osmehujui se s razumevanjem, izvadio komad tkanine
i osuio ga iznad ognjita, a musketar netom stade nanovo da jadikuje,
te su morali da vrate tkaninu u rastvor.
Musketarova rana zarasla je za nedelu dana.
Verujem da je, u vremenu koje je poznavalo tek povrno raskui-
vanje, i sama injenica da se rana ispira svakog dana ve bila dovolan
razlog za ozdravlenje, ali ne moemo zameriti Robertu to je naredne
dane proveo ispitujui prijatela o tom vidanju, koje ga je, izmeu
ostalog, podsealo na karmelianinov poduhvat, kojem je prisustvovao
u detinjstvu. Jedino to je karmelianin stavio prah na oruje koje je
ranu nainilo.
U stvari, odgovorio je DIgbi, rasprava o unguentum armarium
traje odavno, a prvi je o tome govorio veliki Paracelzus. Mnogi koriste
masnu smesu i tvrde da ona bole deluje na oruju. Ali kao to i sami
vidite, oruje koje je ranu nanelo ili tkanina koja je ranu titila, ista su
stvar, jer ovaj preparat treba naneti tamo gde postoje tragovi krvi ra-
njenika. Mnogi su, videvi da se vda oruje kako bi se izleile posle-
dice ranjavanja, pomislili da je to kakva magijska radnja, dok se moj
Simpatetiki Prah zasniva na radnjama prirode!
Zato Simpatetiki Prah?
I ovde bi ime moglo da izazove zabludu. Mnogi su govorili o
saglasju ili simpatiji koja bi meusobno povezivala stvari. Agripa veli

122
da je za buenje moi neke zvezde potrebno potraiti stvari koje joj
nalikuju, te su stoga pod njenim uticajem. On to uzajamno privlaenje
stvari naziva simpatijom. Kao to se smolom, sumporom i ulem pri-
prema drvo da prihvati plamen, isto tako, ako upotrebimo stvari sagla-
sne datoj radnji i datoj zvezdi, razliva se posebna blagodet na materiju
ispravno rasporeenu uz pomo due sveta. Da bi se uticalo na sunce,
trebalo bi dakle delovati na zlato, solarno po prirodi, i na one bilke
koje se ka suncu okreu, ili koje svijaju ili zatvaraju svoje listove u
smiraj sunca kako bi ih ponovo otvorile s njegovim buenjem, kao to
su lotos, bour, rosopas. No sve su to izmilotine, jedna takva analo-
gija nije dovolna da objasni sve radnje prirode.
DIgby je upoznao Roberta sa svojom tajnom. Orbita, odnosno
vazduna sfera, puna je svetlosti, a svetlost je materijalna i telesna
supstanca; pojam koji je Roberto vrlo rado prihvatio jer je u kabine-
tu Dupuy uo da ni svetlost nije nita drugo do najfiniji prah sazdan
od atoma.
Oigledno je da se svetlost, govorio je dIgby, izvirui nepre-
stano iz sunca i hitajui na sve strane velikom brzinom u vidu pravih
linija, pri emu na svom putu nailazi i na poneku prepreku zbog opira-
nja vrstih i mranih tela, odbija ad angulos aequales, i kree nekom
drugom putanjom, dok na nekoj drugoj strani ne skrene zbog susreta
sa nekim drugim vrstim telom, i tako stalno, sve dok se ne ugasi. Kao
u igri s kuglom na kanapu, gde kugla, gurnuta prema zidu, odskae od
njega prema onom naspramnom, i esto ispuni pun krug, vraajui se
u taku iz koje je krenula. Ali, ta se deava kada svetlost padne na
jedno telo? Zraci se odbijaju od njega odvajajui atome, majune
estice, kao to bi kugla mogla sobom poneti deli sveeg maltera sa
zida. A budui da su ti atomi sainjeni od etiri Elementa, svetlost
svojom toplotom objedinjuje leplive delove i odnosi ih daleko. Dokaz
za ovo nai ete ako pokuate da na vatri osuite komad tkanine, vide-
ete da zraci koje tkanina odbija nose u sebi neto poput vodene
maglice. Ovi lutajui atomi su kao vitezovi na krilatim konjima koji
jezde prostorom sve dok Sunce na zalasku ne povue njihove Pegaze i
ostavi ih bez saputnika na kome jau. I tada se oni u masi sunovrauju
na zemlu, odakle i potiu. Ali ovi fenomeni ne sluuju se samo sa
suncem, ve, na primer, i sa vetrom, koji nije nita drugo do ogromna
reka slinih atoma, privuenih vrstim telima zemle...
I dimom, dodade Roberto.
Naravno. U Londonu dobijaju vatru od ugla iz zemle koja dola-
zi iz kotske i koja sadri veliku koliinu nadasve opore isparlive
soli; ova se so, noena dimom, raspruje po vazduhu, unitavajui zi-
dove, postele i pokustvo svetle boje. Kada jednu sobu ostavite zatvo-
renu nekoliko meseci, nakon toga ete je zatei prepunu crnog praha

123
koji prekriva svaku stvar, poput onog belog koji se via u mlinovima i
pekarama. A s prolea nema cveta koji ne osvane prlav od masnoe.
Ali kako je mogue da se tolike majune estice raspruju po vaz-
duhu, a da telo koje ih odaje ne trpi posledice i nimalo se ne smanjuje?
Smanjivanje moda postoji, i to ete primetiti kada ostavite vodu
da isparava, ali kod vrstih tela ne primeujemo, kao to ne primeu-
jemo ni kod mousa ili drugih miomirisnih supstanci. Svako telo, ma
kako siuno bilo, uvek se moe podeliti na nove delove, a da pri tom
nikada ne stigne do kraja svog delenja. Pomislite na tananost onih
majunih estica koje se oslobaaju iz ivog tela, zahvalujui kojima
nai engleski psi, voeni njuhom, uspeno pronalaze trag ivotinje. Da
li vam se lisica, na kraju svoje trke, moda ini manjom? Elem, upravo
usled moi tih majunih estica dolazi do pojava privlaenja koje neki
slave pod imenom Delovanje na Dalinu, to uopte nije na dalinu, te
stoga nije magija, ve se odvija putem stalne razmene atoma. Na isti
nain odvija se i privlaenje usisavanjem, kao to je sluaj s vodom ili
vinom preko kakvog sifona, zatim privlaenje magneta gvou, ili
privlaenje ceenjem, kao kada stavite pamunu traku u posudu punu
vode, ostavlajui veliki deo trake da visi izvan posude, i vidite kako
se voda penje preko ruba posude i kaple na zemlu. I, poslednje pri-
vlaenje je ono koje se odvija preko vatre, koja privlai okolni vazduh
sa svim majunim esticama koje vitlaju u njemu: vatra, delujui u
skladu sa sopstvenom prirodom, nosi sa sobom vazduh koji je okruu-
je kao to voda kakve reke vue mul iz svoga korita. I poto je vaz-
duh vlaan, a vatra suva, eto kako odmah prionu jedno uz drugo.
Dakle, da bi se popunilo mesto vazduha koji je pojela vatra, potrebno
je da pristigne novi vazduh iz okoline, inae bi se stvorila praznina.
Znai poriete prazninu?
Nipoto. Velim da, im je sretne, priroda nastoji da je ispuni a-
tomima, u borbi da ovlada i najmanjim deliem prostora. Da nije tako,
moj Simpatetiki Prah ne bi mogao da deluje, doim vam je iskustvo
pokazalo suprotno. Vatra svojim delovanjem izaziva stalni priliv vaz-
duha i boanstveni je Hipokrat itavu oblast oistio od kuge tako to je
naloio da se posvuda zapale veliki kresovi. Govorim i dale o dobu
kuge kada se ubijaju make i golubovi i druge toplokrvne ivotinje
koje neprestano isputaju duhove, kako bi vazduh zauzeo mesto duho-
va osloboenih za vreme tog isparavanja, uinivi tako da se okueni
atomi prilepe na perje i dlaku tih ivotinja, kao to hleb izvaen iz
penice privlai penu iz bavi i menja vino, ako se ostavi na poklopcu
bave. Kao to se uostalom zbiva kada izloite vazduhu jednu libru
soli kalcinisanog i valano uarenog tartara, koja e dati deset libri
dobrog tartarovog ula. Lekar pape Urbana VIII ispriao mi je priu o
jednoj asnoj sestri iz Rima ije se telo, usled mnogih postova i moli-

124
tvi, do te mere zagrejalo da su joj se sve kosti sasuile. Ta unutranja
toplota je, u stvari, privlaila vazduh koji se otelotvorivao u kostima
kao to ini u soli tartara, i izlazio u taki gde je smeten odvod za
tenosti, dakle kroz beiku, tako da je jadna svetica davala vie od dve
stotine libri mokrae za dvadeset etiri asa, udo koje su svi shvatili
kao dokaz njene svetosti.
Ali ako se na kraju sve uzajamno privlai, zbog ega onda elemen-
ti i tela ostaju razdvojeni, a nijedna se sila ne sudara s nekom drugom?
Otroumno pitanje. Ali budui da se tela iste teine lake sjedi-
njuju, i ule se lake sjedinjuje s ulem no s vodom, iz toga moramo da
zakluimo da ono to vrsto dri na okupu atome jedne iste prirode
jeste njihova retkost ili gustina, kao to vam to mogu rei i filosofi
koje poseujete.
I rekli su mi, dokazujui mi sve to sa razliitim vrstama soli: ka-
ko god da ih samele ili koagulie, uvek se vraaju u svoj prirodni
oblik, a obina so uvek se javla u kockama sa etvrtastim stranama,
so alitre u estostranim stubiima, a so amonijaka u estouglovima sa
po est vrhova, poput snenih pahulica.
A so urina oblikuje se u pentagonima, odakle gospodin Davidson
objanjava oblik svakog od osamdeset kamenova pronaenih u beici
gospodina Pelletiera. Ali ako se tela istog oblika meaju s vie naklo-
nosti, to je samo razlog vie da e se privlaiti snanije od ostalih.
Prema tome, ako izgorite ruku pruie vam olakanje bol koji ete
osetiti dok je budete neko vreme drali pred vatrom.
Kada je jedared nekog selaka ujela zmija, moj uitel je na ranu
stavio zmijinu glavu...
Naravno. Otrov koji se probijao prema srcu, sada se vraao ka
svom glavnom izvoru gde ga je bilo u veoj koliini. Ako u doba kuge
stavite u posudu prah od abe krastae, ili samo jednu krastau i jed-
nog ivog pauka, ili ak malo arsenika, ta otrovna supstanca e privui
zarazu iz vazduha. A suvi luk previre u ambaru kada onaj u povrtnjaku
tek poinje da klija.
To objanjava i elu za decom: majka svim srcem eli neto i...
E tu bih ve bio oprezniji. Katkad sline pojave imaju razliite
uzroke i uen ovek ne sme da veruje u svakojaka praznoverja. Ali
vratimo se mome prahu. ta se zbilo kada sam tkaninu umazanu krvlu
naeg prijatela podvrgao delovanju Praha na nekoliko dana? Najpre,
Sunce i Mesec su sa velike daljine privukli duhove krvi koji su se na-
lazili na tkanini, zahvalujui toploti odaje, a duhovi vitriola koji su
bili u krvi neizbeno su proli isti put. S druge strane, rana je i dale
izbacivala nepojmlivu koliinu toplih i vatrenih duhova, privlaei na
taj nain okolni vazduh. Ovaj vazduh je privlaio drugi vazduh, a ovaj
drugi vazduh opet neki drugi i duhovi iz krvi i vitriola su se na kraju,
125
rasuti na velikoj udalenosti, spajali s tim vazduhom koji je sa sobom
nosio druge atome iste krvi. E sada, istovremeno dok su se atomi krvi,
oni iz tkanine i oni iz rane, susretali, oslobaajui se vazduha kao
beskorisnog saputnika, i hrlili privueni svojoj matici, rani, duhovi iz
vitriola su, sjedinjeni s njima, prodirali u meso.
Ali zar niste mogli da stavite vitriol na samu ranu?
Mogao sam, budui da je ranjenik bio preda mnom. A ta ako je
on daleko? I ne zaboravite, da sam stavio vitriol na samu ranu, njego-
va nagrizajua mo bi je jo vie nadraila, meutim, ako se prenosi
kroz vazduh on daruje samo onaj svoj blagorodni i melemni veo, kadar
da zaustavi krv, i koristi se ak i u kolirijima za oi, i Roberto dobro
nauli ui, koristei se potom u budunosti tim savetima, to nesum-
njivo objanjava pogoranje njegove bolesti.
S druge strane, dodao je dIgby, ne treba, naravno, koristiti o-
bian vitriol, kako se nekada uobiavalo, uzrokujui vie tete no kori-
sti. Ja nabavlam vitriol sa Kipra i najpre ga izlaem kalcinaciji na
suncu: kalcinacija ga oslobaa suvine vlage, i to je kao da od njega
pravim kakvu jaku i krepku supu; a onda, kalcinacija priprema duhove
ove supstancije za prenoenje kroz vazduh. Na kraju dodajem tragan-
tove gume, koja pomae da rana bre zaceli.

Zadrao sam se na pripovedanju o tome koliko je Roberto nauio

od dIgbyja jer e ovo otkrie u mnogome obeleiti njegovu sudbinu.
Potrebno je ipak rei, na sramotu naeg prijatela, a on priznaje to
u svojim pismima, da nije bio obuzet tolikim otkrovenjem zbog pri-
rodnih nauka, ve samo i jedino zbog lubavi. Drugim reima, onaj
opis vaselene pretrpane duhovima koji se spajaju u zavisnosti od svo-
jih naklonosti, uini mu se kao kakva alegorija zalublenosti, te stade
da pohodi itaonice, traei sve ono to je moglo da se nae ungu-
entum armarium, ega je u to doba ve bilo mnogo, a bie jo vie u
narednim godinama. Po savetu monsinjora Gaffarela (apatom, da ne
uju ostali posetioci Dupuyevih, koji u te stvari nisu mnogo verovali)
itao je Kircherovu Ars Magnesia, Tractatus de magnetica vulnerum
curatione od Gocleniusa, Fracastora, Discursus de unguento armario
od Fludda i Hopolochrisma spongus od Fostera. Sticao je uenost kako
bi je preveo u poeziju i jednoga dana mogao da zablista svojom rei-
tou, on, glasnik vaselenske simpatije, tamo gde je iz dana u dan
bivao ponien tuom reitou.
Roberto je mesecima toliko je nesumnjivo trajalo njegovo u-
porno istraivanje, dok pri tome na svom osvajakom putu nije uzna-
predovao ni korak primenjivao svojevrstan princip dvostruke, tavi-
e, mnogostruke istine, koji su mnogi u Parizu smatrali u isto vreme i
odvanim i smotrenim. Danju je raspravljao o moguoj venosti mate-
126
rije, a pod okrilem noi troio oi nad raspravicama koje su mu obe-
avale makar i u okvirima prirodne filosofije okultna uda.

U velikim poduhvatima nije toliko vano nastojati da se stvore pri-

like, koliko da se iskoriste one koje se ukau. Jedne veeri kod Arthni-
ce, nakon jedne ive rasprave o Astre, Markiza je potaknula prisutne
da razmisle ta imaju zajedniko lubav i prijatelstvo. Tada je Roberto
uzeo re, primeujui da se princip lubavi, bilo meu prijatelima bilo
meu lubavnicima, ne razlikuje od principa delovanja Simpatetikog
Praha. Na prvi znak zanimanja, ponovio je dIgbyjeve prie, ne pomi-
njui jedino priu o svetici koja mokri, a potom je stao da razvija temu,
zaboravlajui na prijatelstvo i govorei samo o lubavi.
Ljubav se pokorava istim zakonima kao i vetar, a vetrovi u sebi
uvek nose tragove mesta odakle dolaze, te ako dolaze iz povrtnjaka i
vrtova, miriu na jasmin, ili nanu, ili ruzmarin, i tako u moreplovcima
bude elu da dotaknu kopno koje im ale sva ta mirisna obeanja. Na
sasvim isti nain lubavni duhovi omamluju nozdrve zalublenog
srca (i oprostimo Robertu na ovom nesrenom tropu). Srce je vole-
no leut to usklauje ice nekog drugog leuta, poput zvuka zvona delu-
je na povrine vodenih tokova, posebno nou, kada se u odsustvu dru-
gih umova u vodi raa ista kretnja poput one to roena je u vazduhu.
Deava se srcu koje lubi ono isto to se deava tartaru, koji pokatkad
mirie na ruinu vodicu, kada je ostavlen da se rastvori u mraku
kakvog podruma u vreme ruinog cvata, dok vazduh, ispunjen atomi-
ma rue, menjajui se u vodi zbog privlanosti solima tartara, mirie
na tartar. Uzaman surovost lublene. Bava vina, kada su vinogradi u
cvatu, uzavire i na povrinu izbacuje svoj beli cvet, koji traje sve dok
ne opadnu cvetovi loze. No srce to lubi, jogunastije od vina, kada se
cveem okiti na procvat srca lublenog, neguje svoj izdanak i kad
izvor presahne.
Uini mu se da je uhvatio jedan razneen Liliin pogled, i nastavi:
Ljubiti je kao Meseeva Kupka. Zraci to od Meseca dopiru zraci su
Sunca, koji se odbijaju sve do nas. Sabirajui suneve zrake ogleda-
lom, pojaava se njihova toplotna mo. Sabirajui meseeve zrake u
zdeli od srebra, videemo kako njeno udubleno dno odaje zrake to
krepe i osveavaju blagodarei rosi koju u sebi nose. Besmislenim se
ini umivanje iz prazne zdele: pa ipak, ruke su vlane i to je nepogre-
ivi lek protiv bradavica.
Gospodine de la Grive, primetio je neko, ali lubav nije nika-
kav lek za bradavice!
Ah, nije, svakako, pribrao se Roberto, i sada se ve nije mogao
zaustaviti, ali, naveo sam upravo primere koji se tiu najprostijih
stvari kako bih vas podsetio da i lubav zavisi samo od jednog praha
127
siunih korpuskula. to je samo nain da se kae kako lubav poiva
na onim istim zakonima koji vladaju kako telima sublunarnim tako i
onim nebeskim, osim to je ona svih tih zakona najuzvienije olienje.
Ljubav se raa iz pogleda, i razbuktava se na prvi pogled: a ta je dru-
go vid do primanje svetlosti to se odbija o telo koje gledamo? Kad ga
je videlo, moje telo je prodrlo kroz najboli deo volenog tela, onaj
najvazduastiji, koji preko oiju dopire pravo do srca. Dakle, lubiti na
prvi pogled znai opijati se duhovima srca svoje lublene. Kad je veli-
ki Neimar prirode stvarao nae telo, on je u njega ugradio unutranje
duhove, kao kakve uvare, kako bi svoja otkria preneli svom vrhov-
niku, hou rei mati, koja predstavla gospodaricu ove telesne porodi-
ce. I ako nju oara kakav predmet, zbiva se ono to nastupa kada u-
jemo viole kako sviraju, u seanju nosimo njihovu melodiju, i ujemo
je ak i u snu. Naa mata od toga gradi sliku, koja ushienjem daruje
lubavnika, mada ga ipak ne razdire jer je zapravo samo slika. Otud
dolazi da kad ovek neoekivano ugleda lublenu osobu, on menja
boju, crveni i bledi, zavisi od toga da li se oni izaslanici, to unutranji
duhovi jesu, kreu hitro ili polagano ka predmetu, vraajui se potom
mati. No ovi duhovi ne idu samo u mozak, ve pravo u srce velikim
kanalom to od njega do mozga vodi vitalne duhove koji tamo postaju
animalni; i tim kanalom mata odaile srcu jedan deo atoma koji je
primila od nekog spolanjeg predmeta, i upravo ti atomi izazivaju ono
previranje vitalnih duhova koji ponekad raskriluju srce, a ponekad ga
odvode u sinkopu.
Vi nam velite, gospodine, da se lubav razvija poput kakvog fi-
zikog kretanja, nimalo drugaije od cvetanja vina; ali ne velite nam
kako to da je lubav, za razliku od drugih fenomena materije, izborna
vrlina, ona koja bira. Zbog ega nas dakle lubav ini robovima ovog,
a ne onog stvorenja?
Upravo sam stoga i sveo vrline lubavi na princip Simpatetikog
Praha, odnosno da jednaki atomi, istovetnog oblika, privlae jednake
atome! Kad bih ovim prahom ovlaio oruje koje je ranilo Pilada, ne
bih izvidao Orestovu ranu. Ljubav dakle sjedinjuje samo ona dva bia
koja na neki nain ve imaju istu prirodu, plemeniti duh s jednako
plemenitim duhom, a prost duh s jednako prostim duhom jer deava
se da i prost puk lubi, kao na primer pastirice, i tome nas ui udesna
pripovest gospodina dUrfea. Ljubav otkriva saglasje izmeu dva bia
koje bee odreeno jo od samog poetka vremena, isto kao to je
Sudbina odavno odluila da se Piram i Tizba sjedine u samo jednom
dudu.
A nesrena lubav?
Ja ne verujem da odista postoji nesrena lubav. Postoje samo
lubavi koje jo nisu dospele do pravog sazrevanja, gde lublena, s

128
kakvim razlogom, nije prihvatila poruku koja do nje dopire iz oiju
onoga ko je lubi. A lubavnik, meutim, u tolikoj meri zna koja mu je
slinost prirode otkrivena da, blagodarei snazi svoje vere, ume da
eka, katkad i itav ivot. On zna da se otkrovenje, i ponovno spajanje,
moe oboma sluiti i nakon smrti, kada e se oni, nakon to ispare
atomi iz oba tela koja se razlau u zemli, ponovo sjediniti na nekom
nebu. I poput ranjenika, ne znajui ak da neko Prahom posipa oruje
koje ga je ranilo, on moda uiva u novom iscelenju, i ko zna koliko
srca to lube uivaju sada u iznenadnoj krepkosti duha, ne znajui da
je njihova srea delo lublenog srca, pretvorenog u srce to lubi, koje
je otvorilo vrata spajanju atoma blizanaca.
Moram da kaem da se itava ova sloena alegorija drala do
izvesne mere, a moda bi Aristotelova Maina oca Emanula uspela da
raskrinka njenu klimavost. Ali te veeri svi poverovae uvereni u taj
rodbinski odnos izmeu Praha, koji lei od boli, i lubavi, koja osim
to vida, mnogo ee nanosi bol.
I upravo je zbog toga pria o ovome razgovoru o Simpatetikom
Prahu i o Ljubavnoj Simpatiji, itav mesec, a moda i vie, obilazila
sve pariske salone, s posledicama o kojima emo tek govoriti.
I upravo se zbog toga, na kraju besede, Lilia jo jednom osmehnu
Robertu. Bio je to osmeh potovanja, da ne kaemo divlenja, ali nema
prirodnije stvari do poverovati da ste voleni. Roberto taj osmeh pro-
tumai kao prihvatanje svih pisama koje bee poslao. Isuvie sviknut
na bol zbog odsustva, napusti sedelku, zadovolan tom pobedom. Na-
ini greku, a u nastavku emo videti i zato. Od tada se sigurno odva-
io da se obraa Lilii, no njeno ponaanje pri svakom odgovoru bilo je
protivreno. Ponekad bi proaptala: ,Ba kao to smo govorili pre ne-
koliko dana. Ponekad bi meutim promrmlala: Pa ipak, rekli ste
neto sasvim drugaije. Ponekad je, pak, obeavala, nestajui: Sva-
kako, razgovaraemo o tome, budite ustrajni.
Roberto nije razumeo da li mu je ona, nepanjom, svaki put pripi-
sivala neije tue rei i dela, ili ga je s koketovanjem izazivala.
Ono to je tek moralo da mu se dogodi, nagnae ga da ta retka
zbitija utka u jednu daleko strahotniju pripovest.

129
 17
Prielkivana Nauka o Geografskim Duinama

Bee vee napokon jedan datum za koji se moemo uhvatiti

2. decembar 1642. Izlazili su iz jednog teatra gde je Roberto okruen
publikom bez rei izgovarao svoju lubavnu rolu. Lilia mu je na izlazu
kradomice stisnula ruku, proaptavi: Gospodine de la Grive, dakle,
postali ste stidlivi. Niste bili takvi one veeri. Pa onda, sutra ponovo,
na istoj pozornici.
Izaao je, van sebe od pomutnje, pozvan na takav sastanak na jed-
nom mestu koje nije mogao poznavati, potaknut da ponovi ono na ta
se nikada nije usudio. A ipak, ona ga nije mogla zameniti s nekim
drugim, jer nazvala ga je njegovim imenom.
Oh, pie da je govorio sebi, danas potoci teku ka izvoru, rasko-
ni konji belci uspinju se uz tornjeve Nae Gospe u Parizu, plamen se
uareni osmehuje u ledu, jer ipak se dogodilo da Ona me pozove. Ili
moda ne, danas krv kaple iz kamena, smuk se s medvedicom pari,
sunce je postalo crno, jer mi je moja lublena ponudila pehar iz ko-
jeg, avaj, nikada piti neu, budui da ne znam gde taj pir dveri svoje
raskriluje...
Na samo jedan korak od sree hitao je oajan domu, jedinom
mestu gde je zasigurno znao da ona nije.
Liliine rei mogu se protumaiti na nain koji ni priblino nije ta-
ko tajanstven: jednostavno ga je podsetila na onu njegovu davnanju
besedu o Simpatetikom Prahu, potaknula ga da kae jo neto, u o-
nom istom salonu kod Arthnice, gde je jednom ve govorio. Ona ga
je od tada viala utlivog i ispunjenog oboavanjem, a to se nije sla-
galo s pravilima, inae pravilima veoma podlone, igre osvajanja. U-
pozoravala ga je, rekli bismo danas, na njegovu drutvenu obavezu.
Hajdete, govorila mu je, one veeri niste bili stidlivi, zaigrajte jo
130
jednom na istoj pozornici, ja vas ekam na onom prevoju. Drugaiji
izazov i ne bismo mogli oekivati od jedne precioze.
Meutim, Roberto je razumeo: Stidlivi ste, a ipak, pre nekoliko
veeri ne bejaste, ak ste mi... (pretpostavlam da je lubomora spre-
avala, ali u isto vreme i hrabrila Roberta da zamisli nastavak ove re-
enice). Dakle, sutra ponovo, na istoj pozornici, na istom tajnom
mestu.
Prirodno je to je usmeravajui svoju matu ka najtrnovitijoj
stazi on netom pomislio na zamenu osobe, na nekoga ko se pred-
stavio kao on, i pod platom njegovog lika dobio od Lilie ono za ta bi
on ivot dao. Dakle, ponovo se javlja Ferrante i sve niti njegove pro-
losti sada su se ponovo povezivale. Ferrante, taj zloudi alter ego,
uvukao se u ovo zbivanje, igrajui se njegovim odsustvima, njegovim
zakanjenjima, njegovim preranim odlascima, i u pravom trenutku
dobio nagradu za Robertovu besedu o Simpatetikom Prahu.
I dok se tako muio, zau lupanje na vratima. Nada, san budnih
ludi! Pohitao je da otvori uveren da e na svom pragu videti nju: bio
je to meutim jedan oficir iz Kardinalove garde, u pratnji dvojice ludi.
Gospodin de la Grive, pretpostavljam, rekao je. A onda, pred-
stavivi se kao kapetan de Bar: Ponizno alim zbog ovoga to u
upravo uiniti. No vi ste, gospodine, uhapeni i molim da mi predate
svoj ma. Ukoliko budete poli za mnom i uludno se vladali, kao dva
prijatela popeemo se u koiju koja nas eka, i neete imati nikakvog
razloga za sramotu. Dao je naslutiti da mu razlozi ovog hapenja nisu
poznati, nadajui se da je po sredi neki nesporazum. Roberto bez rei
poe za njim, izraavajui istovetnu elu i, na kraju puta, poto su ga
uz duboko izvinjavanje predali u ruke sanjivog tamniara, nae se u
jednoj od elija Bastilje.
Tu je proveo dve studene noi, a posetilo ga je tek nekoliko paco-
va (dalekovida priprema za putovanje na Amarilliju) i jedan andar
koji je na svako pitanje odgovarao kako je tuda prolo tuta i tma uva-
enih gostiju, te je on prestao da se pita kako su tu dospevali; i ako
ovde ve sedam godina tavori jedan veliki gospodin kao Bassompierre,
nije prilika da se Roberto uputa u jadikovanje nakon samo nekoliko
sati.
Poto su mu ostavili ta dva dana da iskusi ono najgore, tree veeri
vratio se de Bar, uredio mu da se opere i saoptio da mora da se pojavi
pred Kardinalom. Tako je barem shvatio da je zatoenik Drave.
U palatu su stigli kasno uvee i ve se po kretanju ispred kapije
nasluivalo da je to sasvim posebno vee. Stepenite je bilo zakreno
ludima razliitih poloaja i porekla, koji su bezglavo trali na sve
strane; u jedno predvorje ulazili su zadihano plemii i crkveni veliko-
dostojnici, utivo se ishraknjivali na zidove ukraene freskama, grili
131
lice u bolu i alosti i ulazili u jednu drugu salu, odakle su izlazili po-
slunici, dozivajui na sav glas nestalu sluinad i dajui svima znak
da budu tihi.
U tu salu uvedoe i Roberta i on ugleda samo lea ludi koji su se
tiskali na vratima jedne druge odaje, na vrhovima prstiju, bezglasni, kao
da posmatraju neki tuan prizor. De Bar pogleda oko sebe kao da trai
nekoga, napokon dade znak Robertu da stane u jedan ugao i udali se.
Videvi Roberta zaraslog u bradu, u odei koja je nesumnjivo
svedoila o tamnici, jedan od straara koji je pokuavao da iz dvorane
istera mnoge od prisutnih, iskazujui razliit stepen potovanja u skla-
du s poloajem, grubo ga upita ta trai tamo dole. Roberto je odgovo-
rio da ga Kardinal oekuje, na ta je straar odgovorio da je sada, na
veliku alost svih, Kardinal taj koga oekuje Neko daleko vaniji.
U svakom sluaju, ostavio ga je tamo gde je bio i Roberto se, ma-
lo-pomalo, poto se de Bar (sada ve jedino prijatelsko lice koje mu je
ostalo) nije vraao, primae s lea gomili i, to ekajui a to gurajui
se, izbi na prag poslednje odaje.
Tamo je, u posteli, naslonjenog na sneno brdo jastuka, ugledao i
prepoznao senku onoga od koga je itava Francuska strahovala i koga
je malo njih volelo. Veliki Kardinal bio je okruen lekarima u tamnim
odorama, koje je po svoj prilici vie zanimala njihova rasprava do sm
bolesnik, jedan klerik mu je brisao usta na kojima su slabani napadi
kala tvorili crvenkastu penu, ispod pokrivaa se naziralo teko disa-
nje jednog ve istroenog tela, jedna ruka je virila iz none koule,
vrsto steui raspee. Sveteniku se namah ote jecaj. Richelieu s
tekom mukom okrenu glavu, pokua da se osmehne i promrmla:
Dakle, verovali ste da sam besmrtan?
I dok se Roberto pitao ko li ga je mogao pozvati pred postelu
jednog samrtnika, iza njegovih lea nastade silan mete. Neki su do-
aptavali ime paroha crkve Saint-Eustache i dok su se svi povlaili,
pravei palir, ue jedan svetenik sa pratnjom, nosei poslednje po-
mazanje.
Roberto oseti dodir na ramenu, bio je to de Bar: Poimo, rekao
mu je, Kardinal vas oekuje. Nita ne shvatajui, Roberto ga je pra-
tio du hodnika. De Bar ga je uveo u jednu dvoranu, dajui mu znak
da prieka, a potom se povukao.

Dvorana je bila prostrana, sa velikim Globusom u sredini i a-

sovnikom na komodi u uglu, naspram tekog crvenog zastora. S leve
strane zastora, ispod velike slike itave Richelieuove figure u prirodnoj
veliini, Roberto napokon ugleda jednu osobu s lea, u purpurnom
ruhu, kako stoji za jednim stalkom, zadublena u pisanje. Kardinal se
okrenu iskosa, dajui mu znak da prie, ali im se Roberto pribliio,
132
nadneo se nad svoje beleke, pravei levom rukom zaklon po obodu
hartije, premda Roberto, sa uvaavajue razdaline koje se jo uvek
drao, ne bi mogao razabrati ni jedno jedino slovo.
Osoba se potom okrenu, u raskonom grimizu, i ostade nekoliko
trenutaka uspravlena, bezmalo oponaajui stav velikog portreta iza
svojih lea, desne ruke oslonjene o stalak za itanje, leve u visini gru-
di, dlana izvetaeno okrenutog na gore. Zatim sede na jednu stolicu s
visokim naslonom, pored asovnika, koketno zagladi brkove i ipku, i
upita: Gospodin de la Grive?
Gospodin de la Grive je sve do tada bio uveren da u nekom
komarnom snu sanja onog istog Kardinala koji je upravo izdisao na
desetak metara odatle, ali sada ga je gledao podmlaenog, ne tako
otrih crta, kao da je na onom bledom aristokratskom licu sa slike ne-
ko zasenio pt i nanovo naslikao usne, izraajnijim i izvijenijim lini-
jama; a onda mu taj glas sa stranim naglaskom probudi daleku uspo-
menu na onog kapetana koji je dvanaest godina pre toga galopirao
usred dveju zaraenih vojski u Casaleu.
Roberto je stajao ispred kardinala Mazarina i shvatao da ovaj ovek
polako, dok traje agonija njegovog zatitnika, preuzima njegove duno-
sti; i sm oficir rekao je Kardinal, kao da onog drugog vie nema.
Zausti da odgovori na prvo pitanje, ali morao je veoma brzo uvi-
deti da kardinal ostavla utisak da ispituje, a da u stvari samo potvruje
ve poznato, smatrajui da bi, u svakom sluaju, njegov sabesednik
mogao jedino da se sloi.
Roberto de la Grive, potvrdi zaista kardinal, plemeniti Pozzo
di San Patrizio. Poznajemo va zamak, kao to dobro poznajemo i
Monferrato. Tako plodan da bi mogao biti i sama Francuska. U opsadi
Casalea, va otac se borio asno, i bee nam odan daleko vie od mno-
gih vaih zemlaka. Izgovorio je nam kao da je i u to vreme ve bio
izabranik Krala Francuske. I vi ste se tom prilikom poneli hrabro,
rekoe nam. Zar ne mislite da stoga daleko vie, i oinski, mi moramo
aliti to kao gost ove kralevine, dunosti gosta niste potovali? Zar
niste znali da u ovom kralevstvu zakoni na isti nain vae i za njego-
ve podanike i za goste? Naravno, naravno, neemo zaboraviti da je
plemi uvek plemi, ma kakav zloin da je poinio: uivaete one iste
povlastice kao i Cinq-Mars, ije se uspomene izgleda ne gnuate ona-
ko kako bi trebalo. I vi ete umreti od sekire, a ne od ueta.
Roberto nije mogao a da ne zna za dogaaj o kojem je brujala i-
tava Francuska. Markiz de Cinq-Mars pokuao je da ubedi krala da
otpusti Richelieua, a Richelieu je ubedio krala da Cinq-Mars kuje
zaveru protiv kralevstva. Osuenik je u Lyonu nastojao da se pred
krvnikom ponaa s bezonim dostojanstvom, no ovaj mu je tako nedo-
stojno iskasapio vrat da je gnevna rula na kraju iskasapila njega.
133
 im je Roberto, prestravlen, pokuao da neto kae, kardinal ga
pretee odmahnuvi rukom: Manite se, San Patrizio, ree, i Roberto
zaklui da on koristi ovo ime kako bi ga podsetio da je stranac; a s
druge strane, obraao mu se na francuskom, dok bi mogao da govori i
italijanski. Poklekli ste pred porocima ovoga grada i ove zemle. Kao
to voli da kae Negova Eminencija Kardinal, uobiajena lakoumnost
Francuza nagoni ih da ude za promenom usled amotinje koju osea-
ju spram postojeih stvari. Neki od tih lakoumnih plemenitaa, za koje
se Kral pobrinuo da ih olaka za glavu, zaveli su vas svojim prevrat-
nikim namerama. Va sluaj je takav da nije potrebno uznemiravati
bilo koji sud. Drave, ije je ouvanje nesumnjivo veoma skupo, pro-
pale bi za tren kad bi se u pitanjima zloina kojima je cil njihovo ru-
enje, traili onako jasni dokazi kakvi se trae u obinim sluajevima.
Pre dve veeri vieni ste u drutvu Cinq-Marsovih prijatela koji su jo
jedared pokazali svoje veleizdajnike namere. Onaj ko vas je s njima
video, osoba je od poverenja, budui da im se pridruio po naem na-
logu. I to je dovolno. Manite se, preduhitri ga s dosadom, nismo
vas ovde doveli da bismo sluali izjave o nevinosti, te se stoga smirite
i sluajte.
Roberto se ne smiri, ve izvue nekoliko zakluaka: u onom
istom asu kada mu je Lilia dotakla ruku, on je vien na nekom dru-
gom mestu kako plete zaveru protiv Drave. Mazarino je u to bio sigu-
ran do te mere da je ideja postala injenicom. Posvuda se aputalo da
Richelieuov bes jo nije uminuo i mnogi su strahovali da ne budu iza-
brani za novi primer. Roberto je, ma kako bio izabran, u svakom slu-
aju bio izgublen.
Roberto je moda mogao da razmila o injenici da se veoma
esto, a ne samo pre dve veeri, zadravao u nekom razgovoru na izla-
zu iz salona Rambouillet; da nije bilo nemogue da se meu tim sabe-
sednicima nalazio i neki Cinq-Marsov bliski prijatel; a onda, kad bi
Mazarino, iz nekog linog razloga, hteo da ga smakne, bilo bi mu do-
volno da na zlonameran nain protumai bilo koju reenicu od svega
to mu neka uhoda doapne... Ali naravno, Robertova razmilanja
bila su sasvim drugaija i potvrivala su njegova strahovanja: neko je
uestvovao u nekom buntovnikom sastanku, razmeui se i njegovim
likom i njegovim imenom.
Razlog vie da ne pokuava da se brani. Jedino mu je ostalo nejasno
zbog ega bi se ukoliko je ve bio osuen kardinal snebivao da ga
obavesti o njegovoj sudbini. On, ne, nije bio primalac nikakve poruke,
ve grifon, zagonetka koju bi ovaj drugi, jo uvek nesiguran povodom
kralevog odreenja, morao da razrei. U tiini saeka objanjenje.
Vidite, San Patrizio, kad se ne bismo odlikovali svetenikim
dostojanstvom kojim su nas pontifeks, i ela Krala, na veliku ast

134
obdarili pre godinu dana, rekli bismo da je vaom nesmotrenou
upravlala ruka Provienja. Odavna vas nadgledamo, pitajui se kako
bismo mogli da vas zamolimo za uslugu koju niste bili ni po emu
obavezni da uinite. Va pogrean korak od pre tri veeri primili smo
kao jedinstveni dar Nebesa. Sada biste mogli da nam budete dunik, i
na se poloaj menja, da ne govorimo o vaem.
Dunik?
ivota radi. Naravno, nije u naoj moi da vam oprostimo, ali mi
moemo da se zauzmemo. Recimo da biste strogim zakonima mogli
umai begom. Kad proe godina, ili ak vie, seanje svedoka bie
zasigurno pomueno i on e, bez straha za svoju ast, moi da se za-
kune da ovek od pre tri veeri niste vi; i moglo bi se ustanoviti da ste
u tom asu, negde drugde, igrali triktrak sa kapetanom de Barom. Tada
e vam se ne odluujemo, imajte na umu, pretpostavlamo, a moglo
bi se dogoditi i suprotno, no uzdajmo se u ispravnost nae pretpostav-
ke suditi po pravdi i dati bezuslovna sloboda. Sedite, molim vas,
ree. Treba da vam predloim jednu misiju.
Roberto sede: Misiju?
I to delikatnu. U toku koje ete, ne krijemo vam to, imati prilike
i da moda izgubite ivot. Ali ovo je nagodba: biete spaseni nemi-
novnog krvnika i bie vam date razne mogunosti da se vratite ivi i
zdravi, ako budete mudri. Godinu dana nepovolnog vetra, recimo, u
zamenu za itav jedan ivot.
Vaa Eminencijo, ree Roberto, koji je video kako se barem
onaj prizor krvnika rasprava, ako sam dobro shvatio, beskorisno je
da se zaklinjem, au svojom ili Krstom, da...
Ne bismo imali ni trunku hrianske samilosti kada bismo u pot-
punosti iskluili mogunost da ste vi nevini, a mi rtva kakvog nespo-
razuma. Ali taj bi nesporazum bio u takvom neskladu s naim plano-
vima, da ne bismo imali razloga da ga raskrinkamo. Osim toga, da
neete moda da kaete da vam predlaemo neasnu trampu, tono
kau il nevin pod sekiru il pokajani krivac koji pretvorno stupa u
nau slubu...
Daleko mi bila takva namera, liena svakog potovanja, Emi-
nencijo.
Onda dobro. Nudimo vam poneki mogui rizik, ali sigurnu slavu.
I rei emo vam kako to da smo bacili oko na vas, iako pre toga nismo
znali za vae prisustvo u Parizu. Grad, vidite, govori mnogo o onome
to se zbiva po salonima, i pre izvesnog vremena itav Pariz je prepri-
avao ono vee u toku kojeg ste zablistali u oima mnogih dama. i-
tav Pariz, nemojte crveneti. Mislimo na ono vee kada ste poletno
izlagali o moima takozvanog Simpatetikog Praha, i to na nain (tako
se govori na tim mestima, zar ne?) da toj temi ironija podari pamet,
135
paronomazije otmenost, sentencije uzvienost, hiperbole bogatstvo,
poreenja bistrinu...
Oh, Eminencijo, prenosio sam ono to sam saznao...
Cenim skromnost, no ini se da ste otkrili svoje pozamano zna-
nje o izvesnim tajnama prirode. Meni je, dakle, sada potreban ovek
takvog znanja, koji nije Francuz i koji moe, ne kompromitujui kru-
nu, da se ukrca na jedan brod, koji kree iz Amsterdama u nameri da
otkrije jednu novu tajnu, na izvestan nain povezanu sa upotrebom tog
praha. Jo jednom preduhitri Robertovu primedbu: Ne strahujte,
potrebno nam je da dobro znate ta traimo, kako biste mogli da pro-
tumaite i najnesigurnije znake. elimo da budete valano upueni u
stvar, jer vidimo da ste ve prilino raspoloeni da nam udovolite.
Imaete nadarenog uitela i ne dopustite da vas prevari njegova mla-
dost. Prui ruku i povue jedno ue. Ne zau se nikakav zvuk, no
ipak, taj pokret je negde drugde morao da pokrene zvono ili neto to-
me slino ili tako barem Roberto zaklui, u jednom dobu u kome
su velika gospoda jo uvek vikala na sav glas ne bi li dozvala sluge.
I zaista, ne proe mnogo kad, s dubokim potovanjem, ue jedan
mladi koji je izgledao kao da ima tek neto vie od dvadeset godina.
Dobrodoli Colbert, ovo je osoba o kojoj smo vam danas govori-
li, ree mu Mazarino, a potom e Robertu: Colbert, koji se na izuze-
tan nain posveuje u tajne upravlanja Dravom, ve neko vreme
razmatra problem do kojeg je veoma stalo Kardinalu Richelieuu, a
prema tome i meni. Moda vam je poznato, San Patrizio, da je pre no
to je Kardinal preuzeo kormilo ovog velikog broda, iji je kapetan
Louis XIII, francuska mornarica bila nitavna u poreenju sa mornari-
com naih neprijatela, kako u ratu tako i u miru. Sada se moemo
ponositi naim brodogradilitima, naom flotom na Istoku kao i onom
na Zapadu, i setiete se s kakvim je uspehom, pre neto vie od est
meseci, markiz de Brz postrojio nasuprot Barselone etrdeset etiri
bojna broda, etrnaest galija i ne seam se vie koliko drugih brodova.
Uvrstili smo osvojene teritorije u Novoj Francuskoj, obezbedili vlast
na Martiniqueu i Guadeloupeu, i jo mnogim od onih Peruanskih Ostr-
va, kako Kardinal voli da kae. Poeli smo da osnivamo trgovake
kompanije, mada jo uvek nemamo znaajnog uspeha ali, naalost, u
Ujedinjenim Provincijama, u Engleskoj, Portugaliji i paniji ne postoji
plemika porodica iz koje se barem neko nije obogatio na moru; to
se, avaj, ne moe rei za Francusku. Dokaz za tako to jeste da moda
znamo dovolno o Novom Svetu, ali malo o Najnovijem. Pokaite,
Colbert, naem prijatelu kako jo uvek zjapi prazna, bez kopna, ona
druga strana globusa.
Mladi pokrenu globus i Mazarino se setno osmehnu: Avaj, ova
vodena prostranstva nisu prazna zbog toga to je priroda prema njima

136
bila maehinski krta; prazna su zato to mi i suvie malo znamo o
njenoj velikodunoj darelivosti. Pa ipak, nakon otkria zapadnog
puta za Moluke, u igru ulazi upravo ovo neispitano prostranstvo, koje
se iri od zapadnih obala amerikog kontinenta pa sve do poslednjih
istonih ogranaka Azije. Govorim o okeanu po imenu Tihi, kako su ga
izvoleli nazvati Portugalci, u kojem se zasigurno prostire i Nepoznata
Juna Zemla, ijih tek nekoliko ostrva i maglovitih obala poznajemo,
to je dodue sasvim dovolno da shvatimo da je izvor nesluenog bo-
gatstva. A tim vodama trenutno i odavna brode mnogi pustolovi koji
ne govore naim jezikom. Na prijatel Colbert, sa arom koji ne bih
nazvao mladalakom muicom, snuje i prielkuje prisustvo Francuske
u ovim morima. Tim vie to pretpostavlamo da je prvi ovek koji je
kroio na jednu Junu Zemlu bio Francuz, gospodin de Gonneville, i
to esnaest godina pre Magellanovog poduhvata. Pa ipak, taj hrabri
plemi, ili svetenik, ta god da je bio, prevideo je da na mapama za-
belei mesto gde je pristao. Moemo li da zamislimo da jedan valani
Francuz bude tako nesmotren? Sigurno da ne moemo, jednostavno, u
to davnanje doba on nije znao kako da konano rei jedan problem.
Ali taj problem, a iznenadie vas kad budete uli koji, predstavla
misteriju i za nas same.
Napravi malu stanku, i Roberto shvati da je stanka, budui da su i
kardinal i Colbert znali, ako ne reenje, onda barem ime te misterije,
napravlena samo u njegovu ast. Pomisli da je dobro da igra ulogu
opinjenog sluaoca, pa upita: A kakva je ta misterija, moliu?
Mazarino sauesniki pogleda Colberta i ree: To je misterija
geografskih duina. Colbert vano potvrdi.
Za reenje ovog problema koji se odnosi na Punto Fijo, nastavi
kardinal, Filip II od panije nudio je jo pre sedamdeset godina itavo
bogatstvo, a kasnije je Filip III obeavao est hilada dukata stalne go-
dinje rente i dve hiljade doivotnog prihoda, a Generalni Stalei Holan-
dije trideset hilada florina. Ni mi nismo krtarili u novanoj pomoi
vrsnim astronomusima... Kad smo ve kod toga, Colbert, onaj doktor
Morin, ima osam godina kako ga drimo u neizvesnosti...
Eminencijo, vi sami velite da ste uvereni kako je ta meseeva pa-
ralaksa samo himera...
Da, no da bi podrao svoju krajnje sumnjivu pretpostavku, on je
uspeno radio i kritikovao one druge. Dopustimo da uestvuje u ovom
novom projektu, mogao bi da rasvetli neke stvari gospodinu di San
Patriziu. Neka mu se ponudi penzija, nita kao novac ne pospeuje
valanu naklonost. Ukoliko njegova ideja u sebi nosi makar i mrvicu
istine, imaemo priliku da se u to bole uverimo, a ujedno emo izbei
da zbog oseanja odbaenosti u domovini popusti molbama Holana-
na. ini mi se da su upravo Holanani, videvi oklevanje panaca,

137
poeli da pregovaraju s onim Galileijem, i ne bi valalo da mi ostane-
mo po strani...
Eminencijo, ree Colbert, snebivajui se, ponizno molim da ne
zaboravite da je Galilei preminuo s poetka ove godine...
Zaista? Molimo se Bogu da bude srean vie no to to bee za
ivota.
U svakom sluaju, i njegovo reenje izgleda sasvim konano, pa
ipak nije...
Veto ste nas pretekli, Colbert. Ali pretpostavimo da ni Morino-
vo reenje ne vredi ni prebijene pare. Pa dobro, ipak ga podrimo,
postupimo tako da se ponovo raspale sporovi oko njegovih ideja, zago-
licajmo radoznalost Holanana: izaberimo nain koji e ih zavesti, i
protivnike smo, na izvesno vreme, naveli na pogrean trag. U svakom
sluaju, bie to valano uloen novac. Ali o tome je ve dovolno ree-
no. Nastavite, molim vas, jer dok San Patrizio ui, nauiu i ja.
Vaa Eminencija me je nauila svemu ovome to znam, ree
Colbert, crvenei, no vaa me beskrajna dobrota hrabri da otponem.
To rekavi, mora da se ve oseao na svom terenu: podie glavu, koju
je sve vreme drao pognutu, i spretno se primae globusu. Gospodo,
na okeanu gde je, ak i ako nabasa na neku zemlu, ko zna koju, i
ako ide prema nekom poznatom kopnu, primoran da danima brodi
posred ovog vodenog prostranstva moreplovac nema drugih taaka
za orijentaciju osim nebeskih tela. Pomou instrumenata koji su jo
pradavne astronomuse uinili slavnima, moe se jednoj zvezdi odrediti
visina u odnosu na horizont, zatim se iz nje izvede njena udaljenost od
Zenita i, poznajui njen otklon, budui da zenitna udaljenost kad joj
pribrojimo ili oduzmemo otklon daje geografsku irinu, zna se odmah
na kojoj se paraleli nalazimo, odnosno koliko smo severno ili juno od
neke poznate take. ini mi se da je ovo jasno.
I dete bi shvatilo, ree Mazarino.
Iz toga bi se moglo zakluiti, nastavi Colbert, da se na slian
nain moe odrediti i koliko je od iste take udalen u pravcu istoka ili
u pravcu zapada, to jest na kojoj je geografskoj duini, odnosno meri-
dijanu. Kao to kae Sacrobosco, meridijan je krunica koja prolazi
kroz oba pola naega sveta, i kroz Zenit nad naom glavom. I zove se
meridijan zato to, gdegod da se ovek nalazi i u bilo koje doba godi-
ne, kada sunce stigne na njegov meridijan, onde je za tog oveka pod-
ne. Ali, avaj, zbog misterije prirode, svaki do sada pronaeni nain za
odreivanje geografske duine, pokazao se kao promaaj. Koliko je to
vano, mogao bi se zapitati kakav neupuenik? Mnogo.
Polako se oslobaao, zavrte globus, pokazujui obrise Evrope:
Petnaest stepeni meridijana, otprilike, razdvajaju Pariz od Praga, ne-
to vie od dvadeset Pariz od Kanarskih ostrva. ta biste rekli za zapo-
138
vednika kopnene vojske koji veruje da se bori na Weissen Bergu i u-
mesto da tamo tamani protestante, izvri pokolj nad doktorima sa Sor-
bone, na brdu Sainte-Genevive?
Mazarino se osmehnu pruajui ruke ispred sebe, kao da se nada
da se takve stvari dogaaju samo na pravom meridijanu.
Ali nevola je u tome, nastavi Colbert, to se greke takvih
razmera prave upravo onim sredstvima koja jo uvek koristimo za
odreivanje geografske duine. I tako se dogaa ono to se dogodilo
pre gotovo jednog veka onom pancu, Mendani, koji je otkrio Solo-
monova Ostrva, zemle to nebo ih je blagoslovilo zbog plodova na
povrini i zlata u utrobi. Taj Mendana je odredio poloaj kopna koje je
otkrio, vratio se u domovinu da svima objavi novost, za manje od dva-
deset godina opremlena su mu etiri broda kako bi se vratio i konano
uspostavio prevlast njihovih hrianskih velianstava, kako se kae
dole, i ta se dogodilo? Mendana vie nikada nije uspeo da pronae tu
zemlu. Holanani nisu sedeli skrtenih ruku, poetkom ovoga veka
osnovali su svoju Istonoindijsku Kompaniju, u Aziji su izgradili grad
Bataviu odakle su brojne ekspedicije kretale na istok, i iskrcali se u
Novoj Holandiji, dok su ostale zemle, verovatno istono od Solomo-
novih Ostrva, u meuvremenu otkrili engleski gusari, kojima je Dvor
St. Jamesa, ne trepnuvi, dodelio plemike povele. Ali Solomonovim
Ostrvima izgubio se svaki trag, niko ih vie nee pronai, i ne treba da
nas udi to su neki ve skloni da ih smatraju legendom. Ali, bila to
legenda ili ne, Mendana je ipak pristao uz njihove obale, jedino to im
je pravilno odredio geografsku irinu, ali nepravilno geografsku dui-
nu. Pa ak i da je, uz Boiju pomo, odredio geografsku duinu kako
treba, ostali moreplovci koji su za njom tragali (i on sm na svom na-
rednom putovanju) nisu pouzdano znali na kojoj se duini i oni sami
nalaze. Pa ak i kad bismo znali gde je Pariz, a ne bismo mogli da
utvrdimo da li smo u Hispaniji ili meu Persijancima, vidite i sami,
gospodine, da bismo se kretali poput slepaca koji vode ostale slepce.
Zaista, usudi se Roberto, pored svega onoga to sam uo o
napretku znanja u ovom naem veku, teko mi je da poverujem da jo
uvek znamo tako malo.
Neu vam, gospodine, nabrajati sve predloene metode, od one
zasnovane na pomraenjima Meseca do one koja se rukovodi odstupa-
njima magnetne igle, i na kojoj je ne tako davno mukotrpno radio na
Le Tellier, da ne pominjem metodu loga, u koju se na Champlain
bezmalo zaklinjao... Meutim sve su se pokazale nedostatnima, i
takve e ostati sve dok Francuska ne bude imala opservatoriju, u kojoj
bi proverila tolike hipoteze. Naravno, jedan bi pouzdan nain postojao:
drati na brodu asovnik koji pokazuje vreme na pariskom meridijanu,
na moru utvrditi koliko je sati na mestu gde se nalazi brod, i od razlike

139
oduzeti ostatak duine. Ovo je globus na kome ivimo, i moete videti
kako ga je mudrost naih predaka podelila na tri stotine ezdeset ste-
peni geografske duine, polazei u svom proraunu od meridijana koji
prolazi kroz Ostrvo Ferro u Kanarima. Na svojoj nebeskoj putanji
Sunce (a to da li se ono kree ili, kako kau danas, Zemla, od male je
vanosti za ovu stvar) za jedan as prelazi petnaest stepeni geografske
duine, i kada je u Parizu, kao u ovom trenutku, pono, na sto osam-
deset stepeni od pariskog meridijana je podne. Dakle, samo ako pouz-
dano znate da u Parizu asovnici pokazuju, recimo, podne, potom
utvrdite da je na mestu na kome se nalazite est ujutru, izraunate a-
sovnu razliku, prevedete svaki as u petnaest stepeni, znaete da se
nalazite na devedeset stepeni od Pariza, dakle, manje ili vie, ovde, i
zavrte globus pokazujui jednu taku na amerikom kontinentu. Me-
utim, ako nije teko utvrditi vreme na mestu na kojem se meri, veo-
ma je teko drati u kabini asovnik koji e pouzdano pokazivati pravo
vreme nakon toliko meseci plovidbe na brodu uzdrmanom vetrovima,
ije kretnje izazivaju greke ak i kod najvetije sainjenih modernih
instrumenata, a da ne govorim o asovnicima na pesak i vodu, u iju
se tanost ne moemo pouzdati ukoliko ne stoje na kakvoj nepominoj
ravni.
Kardinal ga prekinu: Nismo milenja da gospodin di San Patri-
zio treba u ovom trenutku da zna vie od toga, Colbert. Potrudiete se
da sva ostala objanjenja dobije za vreme putovanja u Amsterdam.
Nakon ega neemo vie mi da uimo njega, ve e on, nadajmo se,
uiti nas. Jo neto, dragi San Patrizio, Kardinal, ije je oko videlo i
vidi jo uvek nadamo se zadugo dale od naeg, odavno je uspo-
stavio itavu mreu poverlivih dounika, iji je zadatak da putuju po
drugim zemlama, da poseuju luke i ispituju kapetane koji se sprema-
ju na plovidbu ili dolaze sa nekog putovanja, kako bi saznali koliko
druge drave ine i znaju to mi ne znamo, jer i to mi se ini oi-
glednim Drava koja bi otkrila tajnu geografskih duina, i spreila
da to izae na videlo, dobila bi znatnu prednost nad svima ostalima. A
sad, i ovde Mazarino napravi jo jednu stanku, ponovo gladei brko-
ve, zatim sklapajui ruke kao da nastoji da se sabere i u isto vreme
izmoli podrku nebesa, sad smo doznali da je jedan engleski lekar,
doktor Byrd, pronaao novi i udesan nain za odreivanje meridijana,
zasnovan na upotrebi Simpatetikog Praha. Kako, dragi San Patrizio,
nemojte nas pitati, jer ja jedva da znam ita i o imenu te avolske ra-
bote. Pouzdano znamo da je posredi taj prah, ali ne znamo nita o me-
todi koju Byrd namerava da sledi, a na dounik svakako nije upuen u
prirodnu magiju. Meutim, izvesno je da je Byrdu engleski admiralitet
odobrio da opremi jedan brod koji e se suoiti sa morima Tihog oke-
ana. Stvar je od takve vanosti da Englezi ak nisu hteli da rizikuju da
brod plovi pod njihovom zastavom. On pripada jednom Holananinu
140
koji se gradi da je navodno nekakav udak i tvrdi da je nameran da
ponovi putovanje svoja dva sunarodnika koji su pre otprilike dvadeset
pet godina otkrili novi prolaz izmeu Atlantskog i Tihog okeana, po-
red onog Magellanovog. No budui da bi iznos trokova ove pustolo-
vine mogao da probudi sumnju da postoje zainteresovani darodavci,
Holananin javno utovaruje robu i trai putnike, poput nekoga ko se
brine kako e pokriti trokove. Gotovo sasvim sluajno tamo e biti i
doktor Byrd i njegova tri pomonika, koji se predstavlaju kao skuplja-
i egzotine flore. Oni e zapravo u potpunosti upravlati itavim po-
duhvatom. A jedan od putnika biete i vi, San Patrizio, a o svemu e
se pobrinuti naa veza iz Amsterdama. Biete savojski plemi koji je
miljenja, budui progonjen u svim zemlama, da je mudro izgubiti se
negde u dalekim morima na to due vreme. Kao to vidite, neete
morati mnogo da laete. Biete veoma krhkog zdravla a to to vi
zaista patite od oiju, kako nam kau, samo je injenica vie koja ide u
prilog naem planu. Biete putnik koji e bezmalo sve svoje vreme
provoditi u zatvorenom, ponekad s melemom na licu, a ostatak vreme-
na nee videti dale od svog nosa. Meutim, bludeete u zabluenoj
bludnji, draete u stvari oi irom otvorene i ui dobro naulene.
Znamo da razumete engleski jezik, a praviete se da ga ne znate, tako
da neprijateli mogu nesmetano da razgovaraju u vaem prisustvu. Ako
neko na brodu razume italijanski ili francuski, postavlajte pitanja, i
pamtite sve to vam kau. Ne ustruavajte se razgovora sa prostim
svetom, jer bi on za neto novca prodao i vlastitu duu. Ali iznos mora
biti mali, da izgleda kao dar, a ne kao nagrada, u suprotnom e neto
posumnjati. Nikada neete postavlati pitanja na izravan nain, i nakon
to pitate danas, isto ete pitanje, ali drugaijim reima, postaviti sutra,
tako da navedete sagovornika da, ako je prethodno lagao, sada skoi
samom sebi u usta: nitavni ludi zaboravlaju izmilotine koje su
izgovorili, i sledeeg dana izmilaju sasvim suprotne. Uostalom, pre-
poznaete lalivce: dok se smeju, na obrazima im se prave dve rupice,
a nokti su im veoma kratki; jednako se uvajte onih niskog rasta, koji
la izgovaraju iz tatine. U svakom sluaju, neka vai razgovori s
takvima budu kratki, i ne pokazujte da ste njima zadovolni: osoba sa
kojom ete morati zaista da razgovarate jeste doktor Byrd, i bie
sasvim prirodno to pokuavate da zapodenete razgovor s jedinom
osobom koja vam je po obrazovanju ravna. Uen je, govorie francu-
ski, moda italijanski, sasvim sigurno latinski. Vi ste bolesni, i traie-
te savet i utehu. Neete se ponaati poput onih koji vau dudinje ili
crvenu zemlu pretvarajui se da pluju krv, ve ete zamoliti da vam
opipa bilo nakon veere, jer izgleda da uvek u to vreme ovek ima
groznicu, i rei ete da nou ne moete oka sklopiti; to e biti valano
opravdanje ako vas negde iznenade i to nadasve budnog, to e morati
da se dogodi ukoliko budu pravili oglede sa zvezdama. Taj Byrd treba
141
da je zanesenjak, kao uostalom i svi uenjaci: upregnite svoje modane
vijuge ne biste li izmatali togod i priajte mu o tome, kao da mu
poveravate kakvu tajnu, tako da ga podstaknete da vam on pria o onoj
matariji koja u sebi skriva njegovu tajnu. Pokaite mu da vas zanima,
ali pravite se da bezmalo nita ne razumete, kako bi vam on sve po-
tanko ispriao i po drugi put. Ponovite ono to je kazao kao da ste
shvatili, i pravite greke, kako biste mu dali priliku da vas, tatine radi,
ispravla, objanjavajui do u najsitnije detale ono o emu bi morao
da uti. Nikada ne potvrujte, uvek aludirajte: aluzije se prave kako bi
se ispipalo raspoloenje i ispitalo srce. Morate u njemu probuditi pove-
renje: ako se esto smeje, smejte se sa njim, ako je mrzovolan, pona-
ajte se mrzovolno, no uvek se divite njegovom znanju. Ako je napra-
sit i uvredi vas, podnesite uvredu, jer ionako ete znati da ste poeli da
ga kanjavate jo pre no to vas je uvredio. Dani su na moru dugi, a
noi beskrajne i za jednog Engleza nema boleg leka za dosadu do
brojnih vreva onog piva kojim Holanani uvek opskrbe utrobe svojih
brodova. Pretvaraete se da ste poklonik tog pia i hrabriete vaeg
novog prijatela da pije vie od vas. Jednoga dana mogao bi da po-
sumnja i da naloi da se pretrese vaa kabina: stoga nijednu primedbu
neete zapisivati, ali ete zato moi da vodite dnevnik u kom ete ka-
zivati o vaem zlom usudu, ili o Devici ili o Svecima, ili o ljubljenoj
koju oajniki udite da ponovo vidite, i u tom dnevniku nai e se i
zabeleke o vrlinama naeg doktora, koga hvalom veliate kao jedinog
prijatela na celom brodu. Ne navodite nita od onoga to se odnosi na
na cil, ve samo izriite primedbe, nije vano koje: ma kako glupave
bile, jer ako ih je izrekao, znai da ih takvima nije smatrao, i bie vam
veoma zahvalan to ste ih pohranili u seanje. Napokon, nismo ovde
da bismo vas uili kako se ponaa dobar tajni dounik: to nisu stvari u
koje se razume ovek od crkve. Prepustite se zagrlaju svog nadahnu-
a, budite lukavo mudri i mudro lukavi, uinite da otroumnost vaeg
pogleda bude obrnuto srazmerna njegovoj slavi, a srazmerna vaoj
pripravnosti.
Mazarino ustade da bi dao na znanje gostu da je razgovor zavren
i da bi se na trenutak uzneo nad njim, pre no to se i on podigne. Poi
ete za Colbertom. On e vam dati preostala uputstva i predati ludima
koji e vas odvesti do Amsterdama na ukrcavanje. Idite i sreno.
Spremali su se da izau kad ih kardinal pozva: Ah, zaboravih,
San Patrizio. Shvatili ste da emo odavde pa do trenutka ukrcavanja
pratiti svaki va korak, no zapitaete se kako to da ne strahujemo da
neete kasnije, u prvoj luci, pokuati da izletite iz kaveza. Ne strahu-
jemo zato to vam se ne isplati. Ne biste mogli da se vratite ovamo,
gde biste uvek bili razbojnik, niti da se sklonite u neku od zemala
tamo dole, u stalnom strahu da vas nai pouzdanici ne pronau. U oba
sluaja morali biste da se odreknete i imena i poloaja. Ne pada nam
142
na pamet da uopte posumnjamo da bi ovek vaih vrlina mogao da se
proda Englezima. A i ta biste im prodali? To da ste vi uhoda tajna je
koju biste, ne bi li je prodali, morali ve da otkrijete, a otkrivena vie
ne bi vredela nita, osim jednog udarca bodeom. U suprotnom, ako se
vratite, makar i sa najskromnijim naznakama, imaete pravo na nau
zahvalnosti. Loe bismo uinili da otpustimo oveka koji se bude po-
kazao nadasve vetim u obavlanju tako teke misije. Ostalo e zavisiti
od vas. Kada se jednom pridobije milost monika, ona se mora lubo-
morno uvati, kako se ne bi izgubila, i hraniti uslugama, kako bi se
stalno krepila: tada ete odluiti da li e vaa odanost Francuskoj biti
dovolno velika da vam savetuje da svoju budunost posvetite njenom
Kralu. Kau da se i jo nekom desilo da se rodio drugde, a sreu i
uspeh naao u Parizu.
Kardinal je upravo predlagao sebe kao primer nagraene odanosti.
Ali za Roberta u tom trenutku sigurno nije bila u pitanju nadoknada.
Kardinal mu je oslikao obrise jedne pustolovine, novih obzorja, i uda-
hnuo mu je novu mudrost ivljenja ije mu je nepoznavanje, moda,
sve do sada uskraivalo tue uvaavanje. Moda je bilo pametno da
prihvati poziv sudbine koja ga je odvodila daleko od njegovih patnji.
to se tie onog drugog poziva, od pre tri veeri, sve mu se razbistrilo
kada je kardinal poeo da govori. Ako je neko Drugi uzeo uee u
zaveri, a svi su verovali da je to bio on, taj Drugi je nesumnjivo kovao
zaveru kako da nadahne Nu da izgovori reenicu zbog koje se muio
od ushienja i zavoleo lubomoru. Previe Drugih, izmeu njega i
stvarnosti. Ako je tako, utoliko e biti bole da se osami negde u dale-
kim morima, gde e svoju lublenu moi da poseduje na jedini nain
koji mu je bio doputen. Napokon, savrenstvo lubavi nije u tome da
bude volen, ve da bude Onaj koji voli.
On kleknu na koleno i ree: Eminencijo, u Vaoj sam slubi.
Ili bih barem ja tako hteo, budui da mi se ne ini prikladnim da
dobije pismo propusnicu koje kae: Cest par mon ordre et pour le
bien de ltat que le porteur du prsent a fait ce quil a fait.

143
 18
Neuvene Retkosti

Ako je Daphne, kao i Amarilli, bila poslata u potragu za punto fi-

jo, onda je Ulez bio opasan. Roberto je ve znao da su Drave Evrope
meusobno vodile preutnu bitku oko toga ko e se domognuti te taj-
ne. Morao je veoma dobro da se pripremi i lukavo da igra. Ulez je
oigledno na poetku delao nou, potom je preao na otvoreno, u tre-
nutku kada je Roberto odluio da bdi, makar i u kabini, u toku dana.
Znai li to da je morao da mu pomrsi planove, da ostavi utisak kako
spava danju, a bdi nou? emu, to e samo promeniti obiaj. Ne, mo-
rao je pre svega da mu uskrati svaku mogunost predvianja, da ga lii
sigurnosti u njegove postupke, da ga ubedi da spava kad bdije, a da
spava kad ovaj misli da bdije...
Morao bi da pokua da zamisli ta je onaj mislio da on misli, ili
ta je mislio da on misli da je on mislio... Sve do tog trenutka Ulez je
bio njegova senka, sada e Roberto morati da postane senka Uleza, da
naui da prati tragove onoga koji ide za njegovim. Ali to uzajamno
vrebanje nee moi da traje beskonano, dok se jedan unjao jednim
stepenitem, drugi je silazio onim naspramnim, jedan u tovarnom pro-
storu dok je ovaj drugi budno ekao na mostu, ovaj koji je trkom sila-
zio u potpaluble dok se onaj peo moda sa spolanje strane, du bo-
kova broda?
Svako razborit bi smesta odluio da nastavi sa pretraivanjem
ostatka broda, ali ne zaboravimo da Roberto vie nije bio razborit.
Ponovo se prepustio rakiji i uveravao je sebe da to ini kako bi priku-
pio snagu. oveka koga je lubav uvek nadahnjivala na ekanje, taj
nepentes nije mogao nadahnuti na odluku. Napredovao je, dakle, spo-
ro, mislei da je britka munja. Verovao je da skae velikim skokovi-
ma, a unjao se etvoronoke. Tim pre to jo uvek nije eznuo da
144
izae napole u toku dana, a oseao se snanim za noi. Ali nou je pio
i ponaao se poput lentine. A to je upravo ono to je njegov neprija-
tel i eleo, govorio je sebi ujutru. A da bi skupio hrabrost, prihvatao
se slavine.
U svakom sluaju, u smiraj petog dana odluio je da se spusti u
onaj deo brodskog trupa koji jo nije bio posetio, ispod spremita sa
zalihama hrane. Primetio je da je prostor na Daphne iskorien do
poslednjeg pedla, a izmeu drugog mosta i tovarnog prostora bile su
postavlene daane pregrade i lani spratovi, kako bi se dobili mali
prostori povezani klimavim stepenicama; sluajno je tako nabasao na
udubljenje za uad, sapliui se o koturove konopaca svih vrsta, jo
uvek natoplenih morskom vodom. Spustio se jo nie i naao u pro-
storu koji zovu secunda carina, meu krinjama i smotulcima svih
vrsta.
Tu je pronaao jo hrane i jo bavi sa slatkom vodom. Tome se
morao obradovati, ali to uini samo zato to e svoj lov moi da pro-
dui u beskonanost, odugovlaei ga s velikim zadovolstvom. to je
zadovolstvo iz straha.
Iza bavi sa vodom pronaao je jo etiri sa rakijom. Popeo se do
spremita i ponovo proverio bave u njemu. Sve su bile pune vode,
znak da je ona s rakijom koju je dan pre toga u njemu zatekao bila
preneta odozdo gore, kako bi ga namamila.
I umesto da se brine o zasedi, ponovo je siao u trup broda, izneo
gore jo jednu bavu rakije, i prionuo na pie.
Potom se vratio u tovarni prostor, zamislimo u kakvom stanju, i
zastao, oseajui vonj raskvaene trulei iz santine. Nie se nije moglo
sii.
Morao je, dakle, da poe natrag, prema krmi, ali svetilka se pola-
ko gasila i on se sapleo o neto, shvatajui da se kree izmeu balasta,
upravo tamo gde je doktor Byrd na Amarilliju dao da se postavi leaj
za psa.
Ali upravo je tu, na samom dnu broda, meu lokvicama vode i
preostale hrane naslagane u balama, ugledao otisak jednog stopala.
Sada je do te mere bio uveren da je na brodu Ulez, da pomisli je-
dino na to da je napokon dobio potvrdu da nije pijan, to je uostalom
potvrda koju pijanice trae na svakom koraku. Sve u svemu, dokaz je
bio jasan kao dan, ako se tako moglo nazvati to tumaranje u mraku s
odblescima svetilke. Sasvim uveren da Ulez postoji, ne pade mu na
pamet da je, nakon tolikog etkanja gore-dole, taj otisak mogao ostavi-
ti i on sam. Vrati se gore, reen da se bori.
Bio je suton. Prvi suton koji je video nakon pet dana noi, prasko-
zorja i zora. Malobrojni crni, bezmalo uporedni oblaci jezdili su povrh

145
najudalenijeg ostrva da bi se zgusnuli oko njegovog vrha, odakle su
poput usplamtelih strela iezavali put juga. Tminom osenena obala
isticala se spram mora sada ve u boji razvodnjenog mastila, dok je
ostatak neba bio tek nena kamilica, bleda i ispijena, kao da Sunce,
tamo pozadi, ne svetkuje svoju rtvu, ve lagano tone u san i preklinje
nebo i more da ga tihom uspavankom isprate na poinak.
U Robertu se meutim probudi ratoborni duh. Odlui da zbuni
neprijatela. Uputi se u spremite sa asovnicima i iznese ih na most,
koliko god je mogao, rasporeujui ih poput unjeva za kuglanje, je-
dan naspram glavnog jarbola, jedan na krmeni katel, jedan naspram
ekrka, jo nekoliko oko pramanog jarbola, i po jedan na svaka vrata
i ulaz u trup broda, tako da se onaj ko nameri da tuda proe u mraku,
neizbeno saplete.
Potom je pokrenuo one mehanike (zaboravlajui da ih tako
otkriva neprijatelu kog je hteo da iznenadi), i izokrenuo klepsidre.
Posmatrao je palubu prekrivenu Vremenskim napravama, ponosan na
njihov zvuk, uveren da e on pomesti Neprijatela i usporiti njegovo
kretanje.
Nakon to je pripremio te bezazlene zamke, prvi postade i njiho-
vom rtvom. Dok se na mirno morsko ogledalo sputala no, hodao je
meu tim metalnim komarcima, od jednog do drugog, da oslukuje
zujanje njihove mrtve sutine, da posmatra kako se kaplice venosti
rastau kap po kap, da strepi od te silesije molaca bez prodrlivih
usta (tako pie, zaista), tih nazublenih tokia koji mu razdiru dan na
dronjke trenutaka i troe ivot uz muziku smrti.
Seao se jedne reenice oca Emanuela: Kakvog li divotnog Pri-
zora, kad bi se kroz kakav Kristal u Grudima, kao u Urama, mogli
videti svetlucavi otkucaji Srca! Pod svetlou zvezda pratio je lagano
krunjenje zrnaca peska u apatu jedne klepsidre, filozofirajui usput o
svim onim svenjevima trenutaka, o tim uzastopnim anatomijama
vremena, o pukotinama i procepima iz kojih u tananim nitima kaplu
asovi.
No, iz ritma vremena to je prolazilo, izvlaio je slutnju sopstvene
smrti, kojoj se svakim otkucajem neumitno bliio, primicao je kratko-
vido oko ne bi li odgonetnuo taj logogrif beanja, drhtavim tropom
pretvarao je napravu na vodu u vodeni pokrov, i na kraju kudio one
astrologe arlatane koji su kadri da mu predskau samo ve minule
sate.
I ko zna ta bi sve jo napisao da nije osetio potrebu da napusti
svoja udestva poetska, kao to je prethodno ostavio svoja udestva
hronometarska i to ne svojom volom ve zato to je, budui da mu
je venama teklo vie rakije no krvi, dopustio da mu to tika-taka pola-
gano postane kalucava uspavanka.
146
 Izjutra estog dana, probuen posustalim dahtajima poslednjih
preivelih naprava, ugleda kako usred ispremetanih asovnika eprka-
ju dva mala drala (da li su bili dralovi?) koji su, uznemireno kluca-
jui na sve strane, prevrnuli i slomili jednu od najlepih klepsidri.
Ulez je, nimalo uplaen (i zaista, zato bi morao da bude, on, koji
je savreno dobro znao ko je bio na brodu?), ala besmislena za besmi-
slenu alu, oslobodio dve ivotinje iz potpalubla. Ne bi li napravio
darmar na mom brodu, jadikovao je Roberto, ne bi li pokazao kako je
moniji od mene...
Ali zato dralovi, pitao se, sviknut da svako zbitije vidi kao zna-
men i svaki znamen kao kolajnu. ta li je hteo da kae? Nastojao je da
se priseti simbolikog znaenja dralova, koliko se seao Picinellija i
Valeriana, ali odgovor nije nalazio. Mi sada dobro znamo da se u tom
Velikom Saraju udestvija nije krila nikakva namera niti zamisao,
Ulez je ve polako silazio s uma koliko i on sm; ali Roberto to nije
mogao da zna i trudio se da proita ono to nije bilo nita drugo do
gnevna vrlotina.
Uhvatiu te, uhvatiu te prokletnie, vikao je. I, jo uvek sanjiv,
zgrabio je ma i ponovo odjurio u tovarni prostor, strmoglavlujui se
niz stepenice da bi na kraju zavrio u jo neispitanom prostoru, meu
svenjevima prua i hrpama ne tako davno iseenih trupaca. Ali dok je
padao, udario je o trupce i, kotrlajui se s njima, naao se licem spram
drvene reetke i ponovo osetio kako udie oduran vonj iz santine. A
nedaleko od sebe video je gibanje korpija.
Verovatno da su zajedno s deblima u brod uneti i insekti, i ne
znam da li su bile ba korpije, ali Roberto ih kao takve vide i, narav-
no, niko ih drugi nije ubacio do Ulez, ne bi li ga one svojim otrovom
usmrtile. Nameran da to pre umakne toj opasnosti, nadade se u uzru-
jano batrganje prema uskim stepenicama; no trao je po tim deblima, a
nije se micao s mesta, tavie, gubio je ravnoteu te je morao vrsto da
se uhvati za stepenice. Napokon je uspeo da se popne i otkrio je da
ima posekotinu na jednoj ruci.
Sigurno se bio posekao na sopstveni ma. I evo, umesto da misli
na ranu, Roberto se vraa u drvarnicu, meu balvanima zadihano trai
svoje oruje umrlano krvlu, odnosi ga u katel, i sipa rakiju na sei-
vo. Potom, ne oseajui nikakvo olakanje, odrie se svih principa
svoje nauke i sipa rakiju na ruku. S previe prisnosti priziva nekoliko
svetaca, izlee napole gde upravo poinje obilan plusak pred kojim
dralovi nestaju u magnovenju. Provala oblaka ga trezni: brine za a-
sovnike, tri tamo-amo ne bi li ih sklonio od kie, povreuje i nogu
koja mu propada izmeu reetaka, vraa se u zaklon, skakuui na
jednoj nozi, poput drala, skida se i, kao jedini odgovor na sve ove
147
besmislene dogaaje, poinje da pie dok se napolu kia najpre zgu-
njava, potom jenjava, vraa se sunce na nekoliko asova, a onda napo-
kon pada no.
Za nas je dobro to pie, jer tako emo biti u stanju da doznamo ta
mu se dogodilo i ta je otkrio za vreme svoga puteestvija na Amarilliju.

148
 19
Novo Putovanje oko Sveta

Amarilli je krenula iz Holandije i kratko se zaustavila u Londonu.

Ovde je kradomice utovarila neto u toku noi, dok su mornari stajali
u kordonu izmeu mosta i tovarnog prostora, te Robertu nije polo za
rukom da dozna ta je po sredi. Potom se otisnula put jugozapada.
Roberto zabavlen opisuje druinu koju je zatekao na brodu.
Izgleda da se kapetan posebno potrudio da za svoje putnike odabere
sanjare i udake, koje je iskoristio kao opravdanje za polazak, ne ma-
rei previe ako potom za vreme putovanja ostane bez njih. Bili su
podeleni u tri skupine: oni koji su znali da e brod ploviti put zapada
(poput onog para iz Galicije koji je eleo da se pridrui sinu u Brazilu
i jednog starog Jevrejina koji se zavetovao da e hodoastiti do Jerusa-
lima najduim moguim putem), oni koji jo uvek nisu imali najjasniju
predstavu o prostiranju zemline kugle (poput nekolikih lakoumnika
koji su reili da pronau blago na Molucima, gde bi lake stigli da su
krenuli put istoka), i napokon ostali, koji behu lupko obmanuti, poput
jedne grupe jeretika iz pijemontskih brda, koji su nameravali da se
pridrue engleskim puritancima na severnim obalama Novog Sveta, a
nisu znali da e brod, meutim, ploviti pravo na jug, pristajui prvi put
tek u Recifeu. Kada su ovi poslednji primetili prevaru, brod je upravo
pristizao u onu koloniju tada u rukama Holanana te su pristali
da u svakom sluaju budu ostavleni u toj protestantskoj luci, iz straha
da bi meu Portugalcima mogli upasti u jo gore nevole. U Recifeu
je, potom, na brod ukrcan neki Malteki vitez, pustolovnog izgleda,
iji naum bee da pronae jedno ostrvo, o kojem mu je pripovedao
neki Venecijanac i koje je bilo krteno kao Escondida, ali nije znao
gde se ono tano nalazi, a niko drugi na Amarilliju nije nikada uo za
njega. Znak da je kapetan svoje putnike, to bi rekli, sveom traio.

149
 Nije se vodilo mnogo rauna ni o dobrobiti te malene druine ko-
ja se gurala u potpalublu: sve dok su plovili preko Atlantika, hrane je
bilo dovolno, a zalihe su donekle obnovlene na amerikoj obali. Ali,
nakon puteestvija kroz beskrajne pahulaste oblake i azurje nebesko, s
one strane Fretum Magellanicum, bezmalo su svi, osim uvaenih gosti-
ju, puna dva meseca pili vodu od koje su dobijali vrtoglavicu i jeli
dvopek koji se oseao na mokrau pacova. A nekoliko lanova posade,
kao i mnogi putnici, umrli su od skorbuta.
U potrazi za namirnicama, brod je krenuo du zapadne obale i-
lea, i pristao na neko pusto ostrvo koje su brodske mape nazivale Mas
Afuera. Tu su se zadrali tri dana. Klima je bila zdrava, a rastinje tako
bujno da je vitez sa Malte kazao kako bi milostiv udes bio da ga jed-
nog dana brodolom nanese na ove obale, i da tu sreno ivi, ne po-
milajui vie nikada na povratak u domovinu i pokuao je sebe da
ubedi da je to Escondida. Escondida ili ne, da sam tamo ostao pod-
seao se Roberto na Daphne sada ne bih bio ovde, strahujui od
Uleza samo zato to sam u tovarnom prostoru broda uoio otisak nje-
govog stopala.
Potom su se podigli suprotni vetrovi, rekao je kapetan, i brod je,
protivno svakom zdravom rasuivanju, krenuo put severa. Roberto nije
primetio nikakve suprotne vetrove, tavie, kada je doneta odluka o
tom zaokretu, brod je jezdio punim jedrima, a da bi ga okrenuli morali
su da pribegnu nakretanju.
Verovatno je bilo potrebno da doktor Byrd i njegovi pratioci osta-
nu na liniji istog meridijana kako bi mogli da vre svoje opite. Stoji da
su stigli do ostrvla Galapagos, gde su se zabavlali izvrui na lea
ogromne kornjae, i kuvajui ih u vlastitom oklopu. Malteanin je du-
go prebirao po svojim mapama i zakluio da to nije Escondida.
Poto su ponovo uhvatili pravac prema zapadu i spustili se ispod
dvadeset petog stepena june geografske irine, snabdeli su se vodom
na nekom ostrvu o kome mape nisu kazivale nita. Nije otkrivalo dru-
gih drai do samotnosti, ali vitez koji nije podnosio brodsku hranu i
koji je gajio snanu odvratnost prema kapetanu ree Robertu kako
bi bilo divno imati pored sebe aicu odvanih, hrabrih i neustraivih
ludi, preuzeti komandu nad brodom, ukrcati u jednu alupu kapetana i
sve one koji bi hteli da pou s njim, zapaliti Amarilli i skrasiti se na
ovom kopnu, jo jednom daleko od svakog poznatog sveta, kako bi
stvorili novo drutvo. Roberto ga je upitao da li je to Escondida, a ovaj
mu je tuno odmahnuo glavom.
Poto su se uz pomo blagonaklonih pasata, popeli put severoza-
pada, naioe na grupu ostrva nastanjenih divlacima ilibarske puti, s
kojima su razmenili darove i uestvovali u njihovim svetkovinama,
nadasve veselim, s devojkama koje su plesale, njiui se poput onih

150
trava koje su se izvijale na alu, nadomak vode. Vitez, koji se dakako
nije zavetovao na ednost, nesumnjivo je naao naina, pod izgovorom
da eli da naslika neke od tih lepotica (ne moemo rei da nije imao
dara), da se telom spoji s nekom od njih. Posada poele da uini isto,
te kapetan pouri na polazak. Vitez je bio neodluan da li da ostane:
inilo mu se da je to najlepi nain da zaokrui svoj ivot, da jedno-
stavno provodi dane slikajui. Ali onda je zakluio da to nije
Escondida.
Nakon toga ponovo zaokrenue na severozapad i naioe na jedno
ostrvo sa veoma pitomim domorocima. Tu ostadoe dva dana i dve
noi, a vitez od Malte dade se na pripovedanje raznih pria: pripove-
dao ih je na nekom nareju koje ni sm Roberto nije razumeo, a ostali
jo manje, no pripomagao se crteima na pesku i razmahivao rukama
poput pravog glumca, raspalujui ushienje domorodaca, koji su ga
slavili uzvikujui mu Tusitala, Tusitala! Vitez poveri Robertu kako
bi divno bilo okonati svoje dane meu tim ludima, pripovedajui im
sve mitove ove vaselene. A je li ovo Escondida? upitao je Ro-
berto. Vitez je odmahnuo glavom.
On je skonao u brodolomu, razmilao je Roberto na Daphne, a
ja sam moda pronaao njegovu Escondidu, ali o tome nikada neu
moi da mu priam, ni njemu niti bilo kome drugome. Moe biti da je
zato pisao svojoj Gospi. Da bi se preivelo, potrebno je pripovedati.
Vitezova poslednja kula u oblacima zbi se jedne veeri, na samo
nekoliko dana, i nedaleko, od mesta brodoloma. Plovili su pored nekog
arhipelaga, kome se, po odluci kapetana, nisu pribliavali, budui da je
doktor Byrd izgleda bio nestrpliv da ponovo krenu spram Ekvatora.
Robertu je za vreme ovog putovanja postalo jasno da kapetan oigledno
nije bio jedan od onih moreplovaca koji do najsitnijih detala belee sva
nova kopna, dopunjavajui svoje mape, iscrtavajui oblike oblaka, linije
alova, sakuplajui domorodake predmete... Amarilli je brodila poput
lutajue peine kakvog alhemiara posveenog jedino svojoj Crnoj Me-
ni, ravnoduna spram velikog sveta koji se prostirao pred njom.
Bio je suton, ipkasto poigravanje oblaka s nebom, naspram senke
jednog ostrva, kao da je s jedne strane naslikalo jato smaragdnih ribica
koje brode na vrhu. A s druge, estile su se plamene kugle. Povrh toga,
sivi oblaci. Odmah nakon toga, uareno sunce nestalo je za ostrvom, no
raspomamleni ruinjak i dale je bujao kroz oblake iz kojih su visile
okrvavlene rojte. Jo samo nekoliko sekundi, i plameni jezici poara iza
ostrva proirili su se, bezmalo nadvisujui sm brod. A onda, krv
posvuda, kao da je grenike rastrglo itavo jato morskih pasa.
Moda bi bilo ispravno umreti sada, rekao je vitez sa Malte.
Zar vas ne obuzima ela da se obesite za otvor topovske cevi i da se
pustite u more? Bilo bi brzo, i u tom trenu saznali bismo sve...?

151
 Da, ali im bismo saznali, prestali bismo da znamo, rekao je
Roberto.
I laa nastavi svoje puteestvije, jezdei morima od sepije.

Dani su tekli, jednolini. Kao to je Mazarino i predvideo, Rober-

to nije mogao da se drui ni sa kim drugim do s plemiima. Mornari
su bili takvi probisveti, da je bila prava jeza sresti nekog od njih na
mostu usred noi. Putnici su bili izgladneli, bolesni i u molitve pretvo-
reni. Byrdova tri pomonika ne bi se usudili da sednu za njegov sto, i
promicali su u tiini, izvravajui nareenja. Kapetan kao da nije ni
postojao: sveeri bi ve bio pijan, a tada je govorio samo flamanski.
Byrd je bio mrav i suvonjav Englez, velike glave obrasle crve-
nom kosom koja je mirne due mogla posluiti kao brodski fenjer.
Roberto, koji je nastojao da se opere kad god je mogao, koristei kiu
da propere odeu, nikada ga, za sve ove mesece plovidbe, nije video
da je promenio koulju. Sreom, ak i za mladia sviknutog na pariske
salone, smrad jednog broda je takav da se smrad blinjih vie i ne
primeuje.
Byrd je ispijao velike koliine piva, i Roberto je nauio da ga pra-
ti, pretvarajui se da guta i ostavljajui tenost u ai na manje-vie
istom nivou. Ali izgleda da je Byrd imao obiaj da puni samo prazne
ae. I budui da je njegova uvek bila prazna, on je stalno iznova pu-
nio, podiui je za brindis. Vitez nije pio, sluao je i postavljao poneko
pitanje.
Byrd je skromno govorio francuski, kao svaki Englez koji je u to
doba hteo da se otisne izvan svog ostrva, i bio je nadasve opinjen
Robertovim priama o gajenju vinove loze u Monferratu. Roberto je
uljudno sluao kako se pravi pivo u Londonu. Potom su zborili o mo-
ru. Robertu je ovo bila prva plovidba, a Byrd je delovao kao da o tome
ne eli mnogo da pria. Vitez je postavljao samo ona pitanja koja su se
odnosila na mesto gde bi mogao da pronae Escondidu, ali poto nije
ukazivao ni na kakav trag, nije dobijao ni odgovore.
Doktor Byrd je navodno krenuo na ovo putovanje da prouava
cvee, i Roberto ga je iskuao na tom polju. Byrd nesumnjivo ne bee
neznalica kad su u pitanju trave, i to mu dade povoda da se zabavi
beskrajno opirnim objanjenjima koja je Roberto na izgled sluao s
posebnim zanimanjem. Byrd i njegovi ljudi su na svakom kopnu zaista
prikupljali biljke, mada ne tako briljivo kao prirodnjaci koji su upravo
radi toga krenuli na put, i mnoge su veeri proveli, pregledajui zajed-
no ono to su pronali.
Byrd je prvih dana nastojao da sazna neto vie o Robertovoj pro-
losti, i o vitezu, kao da su mu bili sumnjivi. Roberto se drao prie
ispletene u Parizu: Savojac, borio se u Casaleu na strani Carske voj-
152
ske, u nevolje je zapao najpre u Torinu, a potom u Parizu, zbog niza
dvoboja, bee zlehude sree da rani jednog Kardinalovog tienika, te
stoga izabra puteve Tihog okeana kako bi se to vie vode prepreilo
izmeu njega i njegovih progonitelja. Vitez je priao razne prie, neke
su se odvijale u Veneciji, druge u Irskoj, neke, opet, u junoj Americi,
ali nije bilo sasvim jasno koje su bile njegove, a koje tue.
Na kraju je Roberto otkrio da Byrd voli da pria o enama. Izmi-
ljao je divlje ljubavi s divljim kurtizanama, a doktoru su se caklile oi
i stalno je obeavao sebi da e jednoga dana posetiti Pariz. Potom se
pribrao i primetio da su svi papisti pokvareni. Roberto je napomenuo
da meu Savojcima ima mnogo onih koji su bezmalo hugenoti. Vitez
se prekrstio i vratio razgovor na ene.

Sve do iskrcavanja na ostrvo Ms Afuera, izgledalo je da se dok-

torov ivot odvija prema ustaljenom ritmu, te ako je vrio osmatranja
na brodu, onda je to inio dok su ostali bili na kopnu. Na otvorenom
moru danju se zadravao na mostu, ostajao je budan sa svojim soihle-
bnicima sve do u sitne sate, a spavao je nesumnjivo nou. Njegova
kabina nalazila se pored Robertove, bila su to dva uzana kutka razdvo-
jena jednom pregradom, i Roberto je, budan, oslukivao.
Meutim, im su zali u Tihi okean, navike doktora Byrda se
promenie. Nakon pristajanja na ostrvo Ms Afuera, Roberto je video
da ovaj svakog jutra odlazi izmeu sedam i osam, dok su ranije imali
obiaj da se u to vreme nalaze na doruku. Za vreme dok je brod jez-
dio put severa, sve do ostrva kornjai, Byrd je, meutim, odlazio oko
est ujutru. im je brod ponovo okrenuo pramac put zapada, pomerio
je buenje na oko pet, i Roberto je mogao da uje kako jedan od nje-
govih pomonika dolazi da ga budi. Zatim se postupno budio u etiri,
u tri, u dva.
Roberto je bio u stanju da ga proverava zato to je sa sobom bio
poneo mali peani asovnik. U vreme zalaska sunca, gradei se da je
besposlen, svraao je kod kormilara gde je, pored kompasa to je plu-
tao u kitovom ulju, leala jedna tablica na koju je kormilar, polazei
od poslednjih merenja, beleio poloaj i mogue vreme. Roberto bi to
dobro upamtio, potom bi otiao da prevrne svoj mali asovnik, a vratio
bi se da to ponovi u trenutku kada mu se inilo da je jedan sat na iste-
ku. Tako je, u stvari, ak i kasnei nakon veere, mogao uvek s izve-
snom sigurnou da izrauna koliko je sati. Na taj nain se uverio da
Byrd svakog dana odlazi sve ranije, i da e jednog lepog dana, ako
bude nastavio takvim ritmom, otii tano u pono.
Nakon svega to je Roberto nauio i od Mazarina i od Colberta i od
njegovih ljudi, nije mu trebalo mnogo vremena da zakljui da se Byrdo-
vi odlasci poklapaju sa prelascima meridijana. Dakle, kao da je neko iz
153
Evrope, svakog dana u podne po vremenu na Kanarima, ili u neki utvr-
eni as na nekom drugom mestu, slao neki znak, koji je Byrd negde na
brodu primao. Znajui koliko je sati na Amarilliju, Byrd je tako bio u
stanju da sazna i geografsku duinu na kojoj se nalazi!
Dovoljno e biti da prati Byrda kad se ovaj udalji. Ali to nije bilo
lako. Dogod je nestajao izjutra, bilo je nemogue da ga prati neprime-
en. Kada je Byrd poeo da izbiva u sumranim asovima, Roberto ga
je sasvim jasno uo kada odlazi, ali nije mogao odmah da poe za
njim. Saekao bi, dakle, neko vreme, a onda je samo trebalo da mu
ue u trag. Ali svi pokuaji pokazali su se kao jalovi. A da ne priam o
svim onim veerima kada je Roberto, pokuavajui da u mraku napipa
put, zavravao meu viseim mreama u kojima je spavala posada, ili
se saplitao o hodoasnike; no najee je naletao na nekoga ko bi u to
doba odavno trebalo da spava: neko je, dakle, stalno bdio.
Kad god bi sreo neku od tih uhoda, Roberto je spominjao svoju
uobiajenu nesanicu i odlazio na most, uspevajui da ne probudi po-
dozrivost. Ve neko vreme bio ga je glas da je udak koji nou sanja
otvorenih oiju, a zatvorenih oiju provodi dan. No kad bi se potom
obreo na mostu, gde je nailazio na deurnog mornara s kojim bi
razmenio poneku re, ako bi im nekim sluajem polo za rukom da se
sporazumeju, no je ve bila izgubljena.
Ovo objanjava kako to da meseci prolaze, da je Roberto blizu da
otkrije misteriju Amarillija, ali da jo uvek nije pronaao pravi nain
da pronjuka tamo gde bi eleo.

Osim toga, od samog poetka je pokuavao da nekako navede

Byrda da mu se ponekad poveri. Smislio je metod koji Mazarino nije
bio kadar da mu predoi. U nameri da utai svoju radoznalost, u toku
dana je postavljao pitanja vitezu, na koja ovaj nije umeo da odgovori.
Tada mu je napominjao da je to to on pita od izuzetnog znaaja, ako
je ovaj zaista hteo da pronae Escondidu. I tako je uvee ta ista pitanja
vitez postavljao doktoru.
Jedne noi posmatrali su zvezde sa gornje palube i doktor je pri-
metio da je po svoj prilici pono. Vitez je, ponavljajui ono emu ga je
Roberto poduio nekoliko sati pre toga, rekao: Ko zna koliko je sati u
ovom trenutku na Malti...
Jednostavno, istrao se doktor. Potom se ispravio: Hou da ka-
em, veoma sloeno, prijatelju moj. Vitez se zaudio to se to ne mo-
e saznati iz prorauna meridijana: Zar suncu nije potreban jedan sat
da pree petnaest stepeni meridijana? Dakle, dovoljno je rei da se
nalazimo na toliko i toliko stepeni meridijana od Mediterana, podeliti
sa petnaest, znati kao to znamo koliko je sati ovde, i saznati koliko je
sati tamo.
154
 Zvuite kao jedan od onih astronoma koji su itav ivot proveli
nad mapama, a da nikada nisu zaplovili. U suprotnom biste znali da je
nemogue znati na kom se meridijanu nalazimo.
Byrd je manje-vie ponovio ono to je Roberto ve znao, ali vitez
nije. Meutim, pokazalo se da je Byrd veoma razgovorljiv na tu temu:
Nai preci su mislili da imaju nepogreiv metod, rukovodei se
pomraenjima Meseca. Vi znate ta znai pomraenje: to je trenutak
kada se Sunce, Zemlja i Mesec nau u istoj liniji i Zemlja baca svoju
senku na Mesec. Budui da je mogue predvideti dan i tano vreme
buduih pomraenja, a dovoljno je da imate Regiomontanusove tabli-
ce, pretpostavite da znate da bi odgovarajue pomraenje trebalo da
nastupi u Jerusalimu u pono, a da ga vi posmatrate u deset. Tada ete
znati da vas od Jerusalima deli rastojanje od dva sata, te da se stoga
taka sa koje vi osmatrate nalazi na trideset stepeni meridijana zapad-
no od Jerusalima.
Savreno, ree Roberto, neka su hvaljeni nai preci!
Da, ali ta raunica vai samo do izvesne mere. Za vreme svog
drugog putovanja veliki Kolumbo pravio je proraun prema jednom
pomraenju dok je bio ukotvljen nedaleko od Hispaniole, i napravio je
greku od 23 stepena zapadno, to e rei jedan i po sat razlike! A na
svom etvrtom putovanju, oslanjajui se ponovo na pomraenje,
pogreio je za dva i po sata!
Da li je pogreio on ili je pogreio Regiomontanus? upita vitez.
Ko zna! Na jednom brodu, inae uvek u pokretu, ak i kada je
ukotvljen, nikada nije lako obaviti savreno precizne proraune. A
moda vam je poznato da je Kolumbo po svaku cenu eleo da dokae
da je stigao do Azije, te ga je dakle njegova elja nagnala da pogrei
ne bi li dokazao da je stigao mnogo dalje no to zaista jeste... A rasto-
janja Meseca? Mnogo se o njima prialo poslednjih sto godina. Ideja
je u sebi nesumnjivo nosila (kako bih to rekao?) nekakav Wit. Za vre-
me svog mesenog putovanja Mesec obavi itavu jednu revoluciju od
zapada ka istoku nasuprot hodu zvezda, stoga je on poput kazaljke
kakvog nebeskog asovnika koja krui Zodijakim brojanikom.
Zvezde se kreu nebom od istoka ka zapadu i prelaze oko 15 stepeni
za jedan sat, dok za isto vreme Mesec pree 14 i po stepeni. Tako da u
odnosu na zvezde Mesec zaostaje za pola stepena na as. U starom
veku smatrali su da je rastojanje izmeu Meseca i jedne fixed sterre,
kako se to kae, zvezde nekretnice u jednom posebnom trenutku, jed-
nako za svakog posmatraa na bilo kojoj taki na zemlji. Dakle, do-
voljno je bilo saznati, blagodarei uobiajenim tablicama ili ephemeri-
des, a osmatrajui nebeski svod pomou astronomers staffe, the
Crosse...
Sekstanta?
155
 Tano, pomou ovog cross izraunavate rastojanje od Meseca do
te zvezde u jednom odreenom asu naeg polaznog meridijana, i zna-
te da, u asu svog posmatranja na moru, u tom i tom gradu je toliko i
toliko sati. Kada se dozna razlika u vremenu, naena je i geografska
duina. Ali, ali... i Byrd je napravio stanku kako bi jo vie privukao
svoje sabesednike, ali tu su Parallaxes. To je veoma sloena stvar
koju se ne usuujem da vam objanjavam, posledica razlike prelama-
nja svetlosti nebeskih tela na razliitim visinama na horizontu. Hou
da kaem, sa parallaxes, rastojanje izraunato ovde ne bi bilo istovetno
rastojanju koje bi izraunali nai astronomi tamo u Evropi.
Roberto se setio da je od Mazarina i Colberta uo priu o paralak-
sama, i o onom gospodinu Morinu koji je verovao da je pronaao na-
in kako da ih izrauna. Nameran da isproba Byrdovo znanje pitao ga
je zar astronomi ne mogu da izraunaju paralakse. Byrd je rekao da
mogu, ali je to veoma teko, a rizik da se pogrei izuzetno veliki. Uz
to, dodao je, ja sam laik, i o svemu tome ne znam mnogo.
Dakle ne preostaje nita drugo nego da se pronae neki pouzda-
niji metod, natuknuo je tad Roberto.
Znate li ta je rekao va Vespucci? Rekao je: geografska irina je
nadasve teka stvar koju malo ljudi razume, osim onih koji umeju da
se uzdre od sna kako bi posmatrali konjunkciju Meseca i drugih pla-
neta. I jo je rekao: zbog utvrivanja geografske irine esto sam
rtvovao san i skratio ivot za deset godina... Protraeno vreme, ka-
em ja. But now behold the skie is over cast with cloudes; wherfore let
us haste to our lodging, and ende our talke.

Nekoliko veeri nakon toga zamolio je doktora da mu pokae Po-

larnu Zvezdu. Ovaj se nasmejao: s ove hemisfere ne moe se videti, i
potrebno je potraiti neku drugu zvezdu nekretnicu. Jo jedan poraz
za one koji trae geografske duine, izjavio je. Tako da ne mogu da
koriste ni varijacije magnetne igle.
Potom je, na nagovor svojih prijatelja, udelio jo koju mrvicu
svog znanja.
Igla kompasa uvek bi morala da pokazuje sever, dakle u pravcu
Polarne Zvezde. Pa ipak, na svim drugim mestima, osim na meridijanu
Ostrva Ferro, udaljava se od pravog pola Tramontane, odstupajui as
na istok, as na zapad, u zavisnosti od klime i geografske irine. Ako,
na primer, poete sa Kanara put Gibraltara, svaki mornar zna da igla
odstupa za est stepeni romba prema Maestralu, a sa Malte put Berber-
skog Tripolija imamo odstupanje od dve treine romba nalevo a
dobro znate da je romb jedna kvarta vetra u rui vetrova na pomor-
skom kompasu. Elem, ova odstupanja, kau, slede tano utvrena pra-
vila u zavisnosti od razliitih geografskih duina. Dakle, sa jednom
156
valjanom tablicom odstupanja, mogli biste da znate gde se nalazite.
Ali...
Jo jedno ali?
Naalost da. Ne postoje valjane tablice deklinacija magnetne
igle, oni koji su pokuali da ih naprave, nisu uspeli, a postoje i dobri
razlozi da se pretpostavi da igla ne odstupa na istovetan nain prema
geografskoj duini. Osim toga, ova odstupanja su veoma spora, a na
moru ih je teko pratiti, ak i kada se brod ne ljulja napred nazad i
tako menja ravnoteu igle. Ko ima poverenja u iglu, taj je lud.
Jedne druge veeri za vreme obeda, mozgajui o nekoj reenici
koju je Roberto nehotino izgovorio, vitez je kazao da je Escondida
moda jedno od Solomonovih Ostrva, i pitao je da li su u njihovoj
blizini.
Byrd je slegnuo ramenima: Solomonova Ostrva! a nexiste
pas!
Zar kapetan Draco nije bio na njima? upitao je vitez.
Besmislice! Drako je otkrio New Albion, na sasvim drugoj strani.
panci su u Casaleu pripovedali o tome kao o nadaleko poznatoj
injenici, i govorili su da su ih oni otkrili, ree Roberto.
To je rekao onaj Mendana pre sedamdeset i vie godina. Ali, re-
kao je da se nalaze izmeu sedmog i jedanaestog stepena geografske
irine. Kao da kaete izmeu Pariza i Londona. Ali na kojoj geograf-
skoj duini? Queiros je tvrdio da su na hiljadu petsto morskih milja od
Lime. Smeno. Bilo bi dovoljno pljunuti sa obala Perua i pogoditi ih.
Nedavno je jedan panac rekao da se nalaze na sedam hiljada petsto
milja od istog tog Perua. Suvie, moda. No, budite dobri pa pogledaj-
te ove mape, neke su nedavno obnovili, preslikavajui one od ranije,
naravno, a druge nam nude kao poslednja otkria. Pogledajte, neki
smetaju ostrva na dvesta deseti meridijan, drugi na dvesta dvadeseti,
neki opet na dvesta trideseti. Ako bi makar jedan od njih bio u pravu,
ostali bi greili za pedeset stepeni, to je otprilike koliko i razdaljina
izmeu Londona i postojbine Kraljice od Sabe!
Doista je vredno divljenja, doktore, koliko stvari znate, rekao je
vitez, preduhitrivi Roberta koji je zaustio da mu to isto kae, kao da
itavog svog ivota nita drugo niste radili do tragali za geografskom
duinom.
Lice doktora Byrda, posuto bledunjavim pegicama, najednom je
buknulo u rumenilu. Do vrha je napunio bokal pivom i iskapio ga na-
duak. Oh, radoznalost prirodnjaka. U stvari, ne bih znao odakle da
ponem, kad bih morao da vam kaem gde smo.
Ali, reio je Roberto da zakorai na tanak led, pored rude
kormila video sam nekakvu tablicu gde...
157
 Ah, da, odmah se pribrao doktor, naravno, brod ne plovi na-
sumice. They pricke the Carde. Belee dan, pravac igle i njenu dekli-
naciju, odakle duva vetar, as po brodskom asovniku, preene milje,
visinu sunca i zvezda, a potom geografsku irinu, i odatle izvlae geo-
grafsku duinu na kojoj pretpostavljaju da se nalaze. Sigurno ste neka-
da videli kako mornar sa pramca baca u vodu ue s tablicom pri-
vrenom na jednom kraju. To je log ili, kako ga neki zovu, uni.
Pustite da se ue odmotava, na uetu su vezani vorovi na rastojanju
koje izraava utvrene mere, uz pomo asovnika moe se doznati za
koliko se vremena pree odreena razdaljina. Na taj nain, kad bi se
sve odvijalo uobiajenim tokom, uvek bismo znali koliko smo milja
udaljeni od poslednjeg poznatog nam meridijana, i ponovo bi se,
odgovarajuim proraunima, dolo do podataka o onome preko kojeg
u tom trenutku prelazimo.
Vidite da ima naina, rekao je slavodobitno Roberto, koji je u-
napred znao ta e mu doktor odgovoriti. Da se log koristi kad nema
niega boljeg, s obzirom da bi nam mogao zaista rei koliki put je
prevaljen samo ako bi brod iao pravolinijski. Ali budui da brodovi
idu onako kako to ele vetrovi, kada vetrovi nisu povoljni, brod mora
da se kree jedno vreme pravo a jedno vreme ulevo.
Sir Humphrey Gilbert, ree doktor, manje ili vie u Mendani-
no vreme, negde oko Nove Zemlje, hotei da nastavi plovidbu du
etrdeset sedmog uporednika, encoutered winde alwayes so scant,
vetrove kako da kaem toliko lenje i krte, da se due vreme i
naizmenino kretao izmeu etrdeset prvog i pedeset prvog, klizei na
deset stepeni geografske irine, draga moja gospodo, to bi bilo isto
kao da neka dinovska zmija ide od Napulja do Portugalije, dodirujui
najpre Le Havre glavom a Rim repom, da bi joj se potom rep naao u
Parizu a glava u Madridu! Stoga treba izraunati devijacije, aritmeti-
ki, i biti nadasve oprezni; ono to jedan mornar nikada ne ini, a ne
moe astronom stajati pored njega po celi bogovetni dan. Naravno,
mogu se praviti prorauni na osnovu pretpostavki, naroito ako se plo-
vi ve dobro poznatim putem, i uporediti rezultati do kojih su doli
drugi. Zbog toga mape mora od evropskih do amerikih obala daju
dovoljno pouzdane meridijanske razdaljine. A onda, i prouavanje
zvezda na kopnu moe ponekad dati dobre rezultate, te tako znamo na
kojoj se geografskoj duini nalazi Lima. Ali, i u ovom sluaju, prijate-
lji moji, kazao je veselo doktor, ta biva? Pri tom je gledao u onu
dvojicu poput kakvog lisca. Biva da ovaj gospodin, udarao je prstom
po jednoj mapi, smeta Rim na trideseti stepen juno od Kanarskog
meridijana, dok ovaj drugi, i mahao je prstom kao da oinski preko-
reva onoga ko je sainio mapu, ovaj drugi gospodin smeta Rim na
etrdeseti stepen! A ovaj rukopis sadri izvetaje jednog iskusnog
Flamanca koji izvetava kralja panije da se nikada nisu sloila mi-
158
ljena o razdaljini izmeu Rima i Toleda, por los errores tan enormes,
come se conoce por esta linea, que muestra la diferencia de las distan-
cias i tako dalje, i tako dalje. I evo te linije: ako prvi meridijan sme-
stimo u Toledo (panci su uvek verovali da ive u sreditu sveta), Rim
e za Mercatora biti dvadeset stepeni dalje na istok, ali Tycho Brache
uveren je da su to dvadeset i dva stepena, gotovo dvadeset pet za Regi-
omontanusa, dvadeset sedam za Claviusa, dvadeset osam za estitog
Ptolomeja, a za Origanusa trideset. Tolike pogreke samo u pokuaju da
se izmeri razdaljina izmeu Rima i Toleda. Zamislite onda ta se dogaa
na putovanjima kao to je ovo, za vreme kojeg smo mi moda bili prvi
koji smo kroili na neka od ovih ostrva, dok su izvetaji drugih putnika
krajnje neodreeni. Pri tom ne zaboravite da ako jedan Holananin oba-
vi merenja na pravi nain, ne saoptava to Englezima, niti ovi panci-
ma. Na ovim morima vaan je njuh kapetana, koji svojim jadnim logom
zakljui, na primer, da se nalazi na dvesta dvadesetom meridijanu, a on
je moda za trideset stepeni dalje na ovu ili onu stranu.
Ali, onda, nasluti vitez, onaj ko bi pronaao nain kako da
utvrdi meridijane, postao bi gospodar svih okeana!
Byrd ponovo pocrvene, upilji se u njega kao da pokuava da
otkrije da li je to namerno rekao, potom se iskezi kao da hoe da ga
ujede: Pokuajte vi.
Avaj, ja odustajem, ree Roberto podiui ruke u znak predaje.
I razgovor se, za to vee, okona u smehu i ali.
Jo dugo nakon toga Roberto ne nae za potrebno da razgovor
ponovo navede na geografske duine. Rei da promeni pristup, a da bi
u tome uspeo, donese jednu hrabru odluku. Bodeom napravi ranu na
dlanu jedne ruke. Potom ga umota ostacima jedne koulje koja se ve
bila pohabala od vode i vetra. Uvee pokaza ranu doktoru: Zaista sam
siao s uma, stavio sam bode u vreu, i to bez kanije, te sam se tako,
preturajui po njoj posekao. Ba me pee.
Doktor Byrd osmotri ranu iskusnim okom, a Roberto je molio
Boga da donese zdelicu na sto i da u njoj rastvori vitriol. Umesto toga,
Byrd samo ree da nije nita ozbiljno i dade mu savet da je ujutru
dobro ispere. Ali, srenom igrom sudbine, u pomo pritee vitez: Eh,
da nam je unguentum armarium!
ta vam je sad pa to? upitao je Roberto. A vitez, kao da je pro-
itao sve one knjige za koje je Roberto ve odavna znao, stade na sva
usta da hvali tu supstanciju. Byrd je utao. Nakon tog vitezovog bravu-
roznog bacanja, Roberto rei da i sm hitne kockice: Kojeta, sve su
to prie za malu decu! Poput one o jednoj bremenitoj eni koja je vi-
dela svog ljubavnika odrubljene glave pa je rodila dete kome je glava
bila odvojena od tela. Poput onih seljanki koje se, hotei da kazne psa
to se opoganio usred kuhinje, maaju za ugarak s ognjita te ga guraju
159
u izmet, mislei da ivotinja osea kako mu gori zadnjica! Vitee, ne-
ma oveka zdravog razuma koji veruje u ove historiettes!
Pogodio je u pravo sredite mete, i Byrd vie ne izdra u svom
utanju: Ah, ne, gospodine moj, pria o psu i njegovom izmetu do te
je mere istinita da je neko isto to uinio sa jednim gospodinom koji
mu se iz inata poganio ispred kue, i budite uvereni da se ovaj ubudu-
e klonio tog mesta! Postupak, naravno, treba ponoviti vie puta, a
potreban vam je i neki prijatelj ili neprijatelj koji e vam se dovoljno
esto poganiti pred kuom! Roberto se cerekao kao da doktor zbija
alu, a onda ga je, tako raspaljenog, naveo da sve to potkrepi valjanim
razlozima. Koji su, naposletku, bili manje ili vie isti kao dIgbyjevi.
Ali doktor je sada ve bio zagrejan: Eh da, gospodine moj, vi to u-
mete tako da filosofirate, a nipodatavate znanje vidara. Rei u vam
jo i ovo, kad smo ve kod govana, onaj ko ima neprijatan zadah treba
da dri otvorena usta nad jamom s izmetom, i bie na kraju izleen:
smrad iz jame daleko je jai od smrada iz njegovog drela, a sve to je
jae privlai i sobom odnosi ono to je slabije!
Otkrivate mi neverovatne stvari, doktore Byrd, prosto sam zadiv-
ljen vaim znanjem!
Mogao bih vam rei i vie od toga. Kada u Engleskoj pas ujede
oveka, ivotinja biva ubijena, iako nije besna. Jer, mogla bi to da
postane, a kvas pseeg besnila, preostao u telu ujedenog, privukao bi
duhove hidrofobije. Da li ste ikada videli kako seljanke sipaju mleko
na eravu? Na to odmah bace aku soli. Velika mudrost prostog ivlja!
Padajui na ugljevlje, mleko se pretvara u paru i, pod uticajem svetlo-
sti i vazduha, ta se para, zajedno s atomima vatre, protee se sve do
mesta gde se nalazi krava koja je dala mleko. E sad, kravlje vime je
veoma osetljiv organ sav u lezdama, i ta vatra ga zagreva, stvrdnjava,
pravi ireve, a poto je vime u blizini beike, i nju nadrauje, uzroku-
jui anastomozu vena koje se tu stiu, tako da krava pia krv.
Roberto ree: Vitez nam je govorio o tom unguentum armarium
kao o neemu to je korisno za medicinu, ali vi nam sada kaete da bi
se njime moglo naneti i zlo.
Svakako, i upravo se zbog toga izvesne tajne ne obelodanjuju
svetu, da ih ne bi zloupotrebio. Eh, gospodine moj, rasprava o ungu-
entumu, ili o prahu, ili o onome to mi Englezi zovemo Weapon Salve,
poiva na razliitim miljenjima. Vitez nam je govorio o oruju koje,
ukoliko biva vidano u pravi as, olakava bol u rani. Ali uzmite to isto
oruje i poloite ga pored vatre, ranjenik e, makar bio miljama dale-
ko, zaurlati od bola. A ako seivo, jo umrljano krvlju, uronite u mrzlu
vodu, ranjenik e poeti da drhti.
Na prvi pogled ovaj razgovor nije rekao Robertu nita vie od o-
noga to je ve znao, ukljuujui i to da doktor Byrd ima i te kakvog
160
iskustva sa Simpatetikim Prahom. Pa ipak, doktorovo pripovedanje
previe se vrtelo oko onih najgorih posledica praha, a to nije moglo
biti sluajno. Ali na koji je nain sve to povezano sa lukom meridijana,
bila je sasvim druga pria.

Sve dok se jednog jutra, koristei priliku to je jedan mornar pao

s krsta i razbio glavu, to je na gornjoj palubi vladala pometnja, i to je
doktor pozvan da pregleda nesrenika, Roberto ne uunja u tovarni
prostor broda.
Bezmalo napipavajui oko sebe, uspeo je pronae pravi put. Moda
mu se osmehnula srea, moda je toga jutra ivotinja cvilela vie no o-
bino: Roberto se, manje ili vie, na onom istom mestu gde je na Daphne
pronaao bavice s vodom, zatee pred jednim uasnim prizorom.
Dobro zaklonjen od radoznalih pogleda, u jednom budaku
napravljenom po njegovoj meri, na guvi od dronjaka, leao je pas.
Moda je bio rasan, ali su ga patnja i napor pretvorili u samu kost
i kou. Pa ipak, njegovi krvnici su oigledno imali nameru da ga odre
u ivotu: snabdeli su ga obilato vodom i hranom, i to ne pseom, ve
onom, po svoj prilici, otrgnutom od usta putnika.
Leao je postrance, klonule glave i izbaenog jezika. Na boku mu
je zjapila velika, uasna rana. U isti mah svea i trulena, pokazivala
je dve iroke ruiaste usnice, i isticala u sreditu, i itavom duinom
procepa, gnojavo tkivo koje kao da je luilo kremastu skutu. Roberto
shvati da rana izgleda tako jer je ruka nekog hirurga, umesto da zaije
usnice, uinila sve kako bi ostale razjapljene i otvorene, privrujui
ih za kou.
Nesreno kopile pustog umea, ova rana, znai, ne samo to je bi-
la napravljena, ve je nemilosrdno negovana kako ne bi zarasla, i kako
bi se pas i dalje muio ko zna otkad. I ne samo to, i po rubovima i
unutar same rane Roberto opazi ostatke nekakve kristalne supstancije,
kao da je neki lekar (lekar, tako okrutno briljiv!) svakoga dana zasipa
nadraujuom solju.
Nemoan, Roberto pomilova jadnika, koji je sada tiho cvileo. Pi-
tao se kako bi mogao da mu pomogne, ali pritisnuvi ga malo jae,
samo mu je pojaao patnju. Osim toga, njegovo saaljenje upravo se
povlailo pred razbuenim oseanjem pobede. Nije bilo nikakve sum-
nje, to je bila tajna doktora Byrda, tajanstveni tovar ukrcan u Londonu.
Sudei po onome to je Roberto video, ono to je ovek njegovog
znanja mogao iz svega toga da izvede, rana na psu bila je napravljena
u Engleskoj i Byrd se brinuo da ona takvom i ostane sve vreme. Neko
je, u Londonu, svakog dana u jedan te isti i ugovoreni as, inio neto
s orujem koje je ranu napravilo, ili s tkaninom natopljenom krvlju

161
ivotinje, izazivajui tako reakciju moda olakanje, a moda jo
jai bol, poto je i sm doktor Byrd kazao da Weapon Salve moe i da
povredi.
Na taj nain, na Amarilliju se, u jednom datom trenutku, moglo
znati koliko je sati u Evropi. Znajui koliko je sati na brodu, bilo je
mogue izraunati meridijan!
Sada je preostalo samo da saeka i injenini dokaz. Tih dana
Byrd je uvek odlazio oko jedanaest: polako su se, znai, pribliavali
antimeridijanu. Otprilike u to vreme, on bi dobro skriven morao da ga
eka negde u blizini psa.
Osmehnu mu se srea, ako se o srei uopte moe govoriti u osvit
bure nesrenice koja e ovaj brod, i sve one na njemu, odvesti u zagr-
ljaj poslednje od svih nesrea. Tog popodneva more je ve bilo veoma
uzburkano, i to je Robertu posluilo kao dobar izgovor da se potui na
muninu i kovitlac u stomaku i da se zavue u krevet, izostajui s ve-
ere. im je pao prvi mrak, kada jo niko nije ni razmiljao da postavi
strau, kriom je siao u potpalublje, nosei samo kresivo i nakatranje-
no ue kojim je osvetljavao put. Stigao je do psa i, iznad njegovog
brloga, primetio prostor natovaren balama slame za obnavljanje oku-
enih postelja brodskih putnika. Provukao se izmeu njih i napravio
sebi udubljenje odakle vie nije mogao da vidi psa, ali je zato kraji-
kom mogao da posmatra onoga ko stoji ispred, i sasvim sigurno da
uje svaki razgovor.
ekanje je potrajalo satima, mada je zbog cviljenja uboge ivoti-
nje izgledalo kao itava venost, ali je na kraju ipak zauo neke zvuke
i nazreo kiljavu svetlost.
Odmah potom prisustvovao je ogledu koji se vrio na samo neko-
liko koraka od njega, u prisustvu doktora i njegova tri pomonika.
Belei li, Cavendish?
Spreman, doktore.
Dakle, da saekamo. Veeras ba previe cvili.
Osea more.
De, de, Hakluyt, govorio je doktor ne bi li umirio psa, pomilo-
vavi ga licemerno nekoliko puta. Pogreili smo to nismo utvrdili
jednu ustaljenu sekvencu postupka. Trebalo bi uvek da se poinje sa
ublaavanjem bola.
Ne mora da bude, doktore, nekih veeri u ono pravo vreme spa-
va, i moramo ga probuditi nadraivanjem.
Pazite, ini mi se da se mrda... Mir Hakluyt... Da, mrda se!
Pas je sada isputao nekakve nakazne cvilike. Izloili su oruje vatri,
Withrington, zapisuj vreme!
Ovde je oko pola dvanaest.
162
 Proveri asovnike. Trebalo bi da proe oko deset minuta.
Pas nastavi da zavija cvilikom jo beskrajno dugo. Onda ispusti
neki posve drugaiji zvuk, to zgasnu u jednom arff arff koje je
postepeno jenjavalo, sve dok na kraju ne ustupi mesto tiini.

Dobro, ree doktor Byrd, koliko je sati, Withrington?

Trebalo bi da se slae. Jo etvrt sata do ponoi.
Neemo jo da slavimo. Saekaemo proveru.
Nastupi jo jedno beskrajno dugo ekanje, potom pas, koji se oi-
gledno uspavao im je bol uminuo, ponovo zaurla kao da mu je neko
stao na rep.
Vreme, Withrington?
Protekao je jedan sat, jo samo nekoliko zrnca peska.
asovnik ve pokazuje pono, ree trei glas.
Mislim da nam je ovo dovoljno. A sada, gospodo, ree doktor
Byrd, nadam se da e nadraaji odmah prestati, jadan Hakluyt, ne
moe vie. Vodu i so, Hawlse, i krpicu. De, de, Hakluyt, sada e ti biti
bolje... Spavaj, spavaj, evo, tvoj gospodar je pored tebe, gotovo je...
Hawlse, sredstvo za uspavljivanje u vodu...
Razumem, doktore.
Evo, Hakluyt, pij... Mir, mir, hajde, popij malo vode... Jo je-
dan trenutak bolnog cviljenja, a onda ponovo tiina.
Odlino, gospodo, ree doktor Byrd, kad se ovaj prokleti brod
ne bi ovako nesnosno ljuljao, mogli bismo rei da smo imali veoma
uspeno vee. Hawlse, sutra ujutru, so na ranu kao i obino. Da vidi-
mo, gospodo. U odsudnom trenutku, ovde smo bili nadomak ponoi, a
iz Londona su nam dali znak da je podne. Mi se nalazimo na antimeri-
dijanu Londona, te dakle na sto devedeset osmom od Kanara. Ako su
Solomonova Ostrva, kako kae predanje, na antimeridijanu Ostrva
Ferro i ako smo mi na pravoj geografskoj irini, plovei put zapada, s
povoljnim vetrom u jedrima, trebalo bi da stignemo do San Christova-
la, ili kako ve budemo krstili to prokleto ostrvo. Pronai emo ono
to panci trae decenijama, a istovremeno emo u aci imati i reenje
tajne Punto Fijo. Pivo, Cavendish, moramo nazdraviti Njegovom Veli-
anstvu, neka ga Bog zauvek uva.
Neka Bog uva kralja, rekoe u glas ostala trojica a sva
etvorica su oigledno bili srani ljudi, jo uvek verni monarhu koji je
tih dana, ako ve nije ostao bez glave, bio na dobrom putu da ostane
bez kraljevstva.
Roberto je grozniavo razmiljao. Kada je tog jutra otkrio psa,
primetio je da se ovaj, dok ga je mazio, smirio, ali da je, im ga je u

163
jedan mah malo jae pritisnuo, ovaj netom zaskviao od bola. Na bro-
du sa kojim su se poigravali i more i vetar, nije bilo potrebno mnogo
da se u jednom bolesnom telu izazovu razliita oseaji. Moda su oni
zlotvori verovali da primaju poruku izdaleka, a pas je u stvari patio i
oseao olakanje u zavisnosti od toga da li ga talasi uznemiravaju ili
ga neno zibaju. Ili jo bolje, ako zaista postoje, kako je govorio Saint-
Savin, nemi koneti, Byrd je pokretom ruku navodio psa da reaguje
prema njegovim sramnim eljama. Nije li on sm rekao da je Kolumbo
pogreio, elei da pokae kako je stigao dalje no to zaista jeste? Zar
je sudbina sveta na kraju zavisila od naina na koji ovi bezumnici tu-
mae jezik jednog psa? Zar je zavijanje utrobe ovog jadnika moglo da
ubedi one bednike da se pribliavaju ili udaljavaju od mesta za kojim
su udeli nita manje bedni panci, Francuzi, Holanani i Portugalci? I
zar je on upleten u ovu pustolovinu da bi jednog dana otkrio Mazarinu
ili onom njegovom mlaahnom Colbertu kako da nasele francuske
brodove rasporenim psima.
Ostali su se ve odavno udaljili. Roberto je izaao iz skrovita i,
pod svetlou svog nakatranjenog ueta, zastao pored uspavanog psa.
Neno ga je pomilovao po glavi. U toj jadnoj ivotinji video je svu
patnju ovoga sveta, mahnitu pripovest jednog idiota. Njegovo postepe-
no sticano obrazovanje, od onih dana u Casaleu pa sve do ovog trenut-
ka, otkrilo mu je mnoge istine. Ah, da je kao brodolomnik ostao na
onom pustom ostrvu, kao to je vitez poeleo, da je, kao to je vitez
poeleo, zapalio Amarilli, da je svoj put prekinuo na treem ostrvu,
meu domorotkinjama boje sijenske zemlje, ili da je na etvrtom
postao bard onoj eljadi. Da je samo pronaao Escondidu da se onde
sakrije od svih plaenih ubica jednog nemilosrdnog sveta!
Tada nije znao da e mu sudba uskoro podariti i peto ostrvo,
moda Poslednje.

Izgledalo je kao da je Amarilli pomahnitala, te se on, pridravaju-

i se gde god je stigao, vratio u svoju kabinu, zaboravljajui nepravde
i patnje sveta da bi se prepustio patnjama od morske bolesti. Uspeno
je okonao svoju misiju: budui jedini preiveli, on je sa sobom nosio
tajnu doktora Byrda. Ali, vie nije mogao da je otkrije nikome. Najzad,
moda to i nije bila nikakva tajna.
Zar ne bi morao da prizna da je, napustivi jedan bezumni svet,
pronaao istinsko spasenje? Brodolom mu je poklonio darje uzvieno,
izgnanstvo, i Gospu koju sada vie niko nije mogao da mu oduzme...
Ali, Ostrvo mu nije pripadalo, i dalje je bilo daleko. Daphne mu
nije pripadala i neko drugi polagao je pravo na nju. Da bi tu moda
nastavio istraivanja, nita manje surova od ogleda doktora Byrda.

164
 20
Otroumnost i Vetina Domilaja

Roberto je i dalje bio sklon da gubi vreme, da dopusti Uljezu da

se igra, ne bi li otkrio njegovu igru. Vraao je asovnike na most, sva-
kog dana ih stavljao u pokret, odatle je trao da nahrani ivotinje kako
bi preduhitrio onog drugog, potom je svaku prostoriju i svaku stvar na
mostu razmetao tako da, ako se ovaj kretao, po njima odmah primeti
njegov prolazak. Danju je boravio u zatvorenom, ali odkrinutih vrata,
da mu ne promakne ni najmanji zvuk spolja ili odozdo, nou je bio na
strai, pio rakiju, ponovo silazio na dno Daphne.
Jedared otkri jo dva spremita, iza jame s guminama, prema
pramcu: jedno bee prazno, drugo pak odvie puno, krcato policama
uzdignutih rubova kako predmeti ne bi popadali za nemirna mora.
Ugleda zmijske koe osuene na suncu, kotice plodova nepoznatog
imena, kamenje raznih boja, oblutke uglaane zagrljajima mora, ko-
madie korala, insekte iglama pribodene za drvenu tablu, jednu muvu
i jednog pauka zatoene u komadu ilibara, sasuenog kameleona,
staklenke pune tenosti u kojoj lebde zmijuljice i male jegulje, gole-
me riblje kosti, za koje pomisli da su od kita, sablju koja je morala
krasiti gubicu kakve ribe, i jedan dugaki rog, koji je po Robertu
pripadao jednorogu, no ja tvrdim da je bio od narvala. Sve u svemu,
odaja koja je razotkrivala neiju sklonost ka uenjakim zbirkama,
kakve su se u to doba morale sretati na brodovima istraivaa i pri-
rodnjaka.
U sredini je stajala otvorena krinja, sa slamom razastrtom po
dnu, prazna. ta je u njoj moglo da se krije, Roberto otkri vrativi se u
svoju kabinu gde ga je, im otvori vrata, doekala neka uspravljena
ivotinja koja mu se, pri tom susretu, uini uasnijom nego da je pred
njim iskrsnuo sm Uljez, glavom i bradom.
165
 Pacov, takor selac, ma kakvi, jedan bauk, visine koliko oveku
do iznad pasa, dugakog repa koji je vijugao po podu, ukoenih oiju,
uspravljen na dve ape, dok je druge dve, poput majunih ruku, pruao
ka njemu. Kratke dlake, na trbuhu je imao nekakvu torbu, otvor, pri-
rodnu vreu iz koje je mirkalo jedno malo udovite iste vrste. Zna-
mo koliko je Roberto, one prve dve veeri, mudrovao o takorima, i
oekivao je da njihova veliina i zverski izgled budu primereni veliini
i zverskom izgledu takora koji obino nastanjuju brodove. Ali ovo je
prevazilo i njegova najstranija oekivanja. I nije verovao da je ljud-
sko oko ikada ranije videlo ovakve takore i to s razlogom, jer vi-
deemo neto kasnije da je to bio, kako sam uspeo da shvatim, torbar.
im je minuo prvi trenutak uasa, postalo je jasno, po ukoenosti
napadaa, da je to preparirana ivotinja, i to ravo preparirana, ili ra-
vo ouvana u utrobi broda: koa je odavala uasan smrad trulih orga-
na, a na leima su ve provirivali pramici slame.
Uljez je, netom pre no to je on stupio u odaju udestva, izvadio
najupeatljiviji komad, i dok se on divio onom muzeju, smestio ga u
kabinu, nadajui se, moda, da e njegova rtva, pomuenog uma,
pohrliti prema ogradi lae i nestati u moru. Hoe da umrem, da polu-
dim, mrmljao je, ali naterau ga da podere svog takora pare po par-
e, staviu njega, balsamovanog, na one police, gde se krije proklet-
nie, gde si, moda me sada posmatra kako bi video gubim li razum,
ali kunem se da e ti razum izgubiti zbog mene, zlotvore nijedan.
Udarcima muskete izgurao je ivotinju na most i, savlaujui ga-
enje, uzeo je u ruke i hitnuo u more.
Reen da pronae Uljezovo skrovite, vratio se u drvarnicu, vode-
i rauna da se ponovo ne otkotrlja preko trupaca sad ve na sve strane
razasutih po podu. Iza drvarnice je otkrio mesto, koje su na Amarilliju
zvali skladite (ili soute, ili sota) za dvopek: ispod jednog platna, pro-
naao je, najpre, uvijene i dobro zatiene, jedan ogroman durbin,
moniji od onog koji je imao u kabini, moda neku Hiperbolu Oiju
namenjenu istraivanju neba. Ali, teleskop je bio unutar velikog pljo-
snatog suda od lakog metala, a pokraj njega nalazili su se instrumenti
neizvesne prirode briljivo uvijeni u komade tkanine, metalne poluge,
jedno okruglo platno s prstenovima po rubu, nekakav lem, i na kraju
tri trbuasta kraga za koje po mirisu zakljui da su puna gustog, ue-
glog ulja. emu je sve to zajedno moglo da slui, Roberto se ne zapi-
ta: u tom trenutku eleo je da otkrije jedno ivo bie.
Stoga je proverio da li ispod skladita postoji jo neki prostor. Na-
ravno da je postojao, osim to bee veoma nizak, te se kroz njega moglo
kretati samo pobauljke. Pretraio ga je, drei lampu nisko kako bi
motrio na korpione, i u strahu da ne zapali tavanicu povrh glave. Na-
kon kratkotrajnog puzanja, stigao je do kraja, udarivi glavom o tvrdi

166
ari: krajnju Tulu Daphne, iza koje se ulo bukanje vode o brodsko
korito. Dakle, iza ovog slepog hodnika nije moglo biti niega drugog.
Potom se zaustavio, kao da Daphne za njega vie nije mogla da
ima nikakve druge tajne.

Ako zvui udno to za vie od nedelju dana lenstvovanja Roberto

nije uzmogao da pregleda itav brod, dovoljno je pomisliti na ono to
se dogaa jednom deaku kada se uunja u potkrovlja i podrume
kakvog prostranog zdanja svojih predaka, neravne osnove. Na svakom
koraku smee se krinje sa starim knjigama, iznoena odea, prazne
boce, i hrpe granja, oteeni komadi pokustva, pranjavi i rasklimata-
ni ormani. Deak koraa, zastajkuje ne bi li pronaao kakvo blago,
primeuje prolaz, duboki mraan hodnik i tamo uobraava neko uzne-
mirujue prisustvo, odlae pretragu za neki drugi put, i svaki put
napreduje malim koracima, s jedne strane strepei da se previe otisne
u mrak, s druge gotovo, unapred kuajui budua otkria, pritisnut
snanim oseanjima zbog onih nedavnih, i tom potkrovlju ili podrumu
nikad nema kraja, te ga moe darivati novim tajnovitim okovima
kroz celo detinjstvo, pa i kasnije.
A ako bi deaka svaki put prenuli novi umovi, ili bi mu svakog
dana neko pripovedao zastraujue skaske kako bi ga drao to dalje
od tih meandara i ako bi taj deak, povrh svega, bio jo i pijan
onda je jasno kako se to prostor iri pri svakoj novoj pustolovini. Ro-
berto je na isti nain doivljavao ovu svoju, jo uvek neprijateljsku
teritoriju.

Bilo je rano jutro, i Roberto je ponovo sanjao. Sanjao je Holandi-

ju. Kardinalovi ljudi su ga vodili u Amsterdam da ga ukrcaju na Ama-
rilli. Na svom putu zaustavili su se u nekom gradu i on je uao u kate-
dralu. Pogodila ga je devianska jednostavnost njenih brodova, tako
drugaijih od brodova italijanskih i francuskih crkava. Liene svakog
ukrasa, samo poneki steg na golim stubovima, stakla prozrana, bez
slika, dok je sunce u vazduhu tkalo mlenu koprenu, tek pri dnu naru-
enu nekolikim crnim senkama vernika. U toj tiini uo se jedan jedini
zvuk, tuna melodija, koja kao da je bludela vazduhom od slonovae
izranjajui iz kapitela ili iz zavrnih svodnih kamenova. Potom je pri-
metio da u jednoj kapeli, u zasvoenom hodniku pevnice, neki crnori-
zac, sm u svom uglu, svira na malenoj flauti s kljunom, oiju uprtih u
prazno.
Kasnije, kada je muzika prestala, on mu prie, pitajui se da li
treba da mu udeli obol; ne gledajui ga u lice, ovaj mu zablagodari na
njegovim hvalama, i Roberto shvati da je on slep. Bio je glavni zvonar
(der Musicyn en Directeur van de Klok-werken, le carillonneur, der
167
Glockenspieler, pokua da mu objasni), ali mu je padao udeo i da ta-
nanim zvukom flaute privue vernike koji se u predveerja zadravaju
u sakristiji i na groblju oko crkve. Znao je mnoge melodije, i na svaku
od njih umeo je da odsvira dve, tri, ponekad i pet varijacija, jednu slo-
eniju od druge, i to bez ikakvih nota: slep je od roenja i mogao je da
se kree ovim predivnim blistavim prostorom (upravo tako ree, bli-
stavim) svoje crkve, gledajui, ree, sunce koom. Objasni mu da je
njegov instrument iv, da se menja na promenu godinjih doba, na
jutarnju i veernju temperaturu, ali crkvom se uvek razlivala nekakva
milosna toplina koja je drvo darivala nepromenljivim savrenstvom
i Roberto je zamisli nad idejom koju je o milosnoj toplini mogao da
ima jedan ovek sa severa, dok se mrznuo na tom srebrozraju.
Muziar mu jo dva puta odsvira prvu melodiju i ree da se zove
Doen Daphne doverschoone Maeght. Ne prihvati nikakav dar, do-
dirnu mu lice i ree, ili barem Roberto tako shvati, da je Daphne
neto lepo i neno to e ga pratiti itavog ivota.
Sada je Roberto, na Daphne, otvorio oi i bez ikakve sumnje uo
gde odozdo, kroz pukotine u drvetu, dopiru note Daphne, kao da
izviru iz nekog instrumenta metalnog glasa koji je, ne usuujui se na
varijacije, stalno iznova u pravilnim razmacima ponavljao prvu frazu
melodije, poput kakvog jogunastog pripeva.
Ree odmah sebi da je nadasve domiljat emblem biti na jednoj
fluyt po imenu Daphne i sluati muziku za flautu zvanu Daphne.
Nema svrhe zavaravati se da je po sredi bio samo san. Bee to Uljezo-
va nova poruka.
Jo jedared se naoruao, prikupio ponovo snagu iz bavice, i po-
ao za zvukom. inilo se kao da dopire iz spremita sa asovnicima.
No budui da je sve naprave bio rasporedio po mostu, mesto je ostalo
prazno. Obie ga jo jednom. I dalje prazno, ali muzika je dopirala iz
zida u dnu prostorije.
Zateen asovnicima prvi put, izmoren njihovim iznoenjem na
most drugi put, nijednom nije pomislio da li kabina see do samog
brodskog korita. Da je tako, onaj zid u dnu bio bi zaobljen. Da li je
bio? Veliko platno sa asovnicima koji se niu u nedogled, stvaralo je
optiku varku tako da na prvi pogled nije bilo jasno da li je dno odaje
ravno ili udubljeno.
Roberto potegnu za platnom kako bi ga pokidao, i shvati da je to
pokretni zastor, poput onog na pozornici. A iza zastora ekala su jo
jedna vrata, i ona zabravljena katancem. Odvanou Bahovih posve-
enika, kao da jednim udarcem katapulta moe da savlada takve
dumane, uperi fitiljau, uzviknu glasno (sam Bog zna zato) Nevers
et Saint-Denis!, snano udari nogom u vrata, i neustraivo se baci u
zagrljaj nepoznatog.
168
 Predmet koji je zauzimao novootkriveni prostor bile su orgulje, sa
dvadesetak svirala na vrhu, iz ijih su otvora izlazile note znane mu
melodije. Orgulje behu privrene za zid i sastojale su se od jednog
drvenog sklopa koji je poivao na nosau od metalnih stubia. Na sre-
dini gornje ravni stajale su svirale, ali s njihova oba kraja pokretale su
se male mehanike figure. Grupa sa leve strane predstavljala je neka-
kav kruni kamen na kojem se nalazi nakovanj, iznutra verovatno u-
palj, poput zvona: oko kamena su stajale etiri figure koje su ritmino
pokretale ruke, udarajui po nakovnju malim metalnim ekiima. Bu-
dui razliite teine, ekii su stvarali srebroglasne zvuke koji se nisu
opirali melodiji spevanoj u sviralama, ve su je pratili itavim nizom
akorda. Roberto se priseti onih razgovora u Parizu sa jednim ocem iz
reda Minimi koji mu je govorio o svojim prouavanjima harmonije
sfera i prepozna, pre po njihovom muzikom umeu nego po izgledu,
Vulkana i tri Kiklopa na koje se prema legendi pozivao Pitagora kada
je tvrdio da se muziki intervali razlikuju po broju, vrednosti i razmeri.
Desno od svirala jedan amor je udarao (palicom po drvenoj knjizi
koju je drao u ruci) ternare na kojima se, upravo, i zasnivala melodija
Daphne.
Na neto nioj ravni, netom podno svirala, nalazila se klavijatura
orgulja, ije su se dirke podizale i sputale, u skladu s notama koje su
se izvijale iz svirala, kao da je po njima prebirala neka nevidljiva ruka.
Ispod klavijature, tamo gde svira obino nogom pokree meh, bee
smeten valjak prepun nakostreenih zubaca, bodljika, rasporeenih u
gustom, nepredvidljivo pravilnom ili pravilno neoekivanom poretku,
poput nota koje se razmetaju u uzlazne i silazne nizove, nenadane
prelome, u iroke bele povrine i zgusnute osmine na linijama jednog
notnog lista.
Ispod valjka je bila umetnuta jedna vodoravna ipka sa malim po-
lugama koje su, dok se valjak okretao, jedna za drugom dodirivale
njegove zupce i, pomeranjem napola skrivenih preki, stavljale u
pokret dirke a ove svirale.
Ali najudoviniji bio je sm princip po kojem se valjak okretao,
a svirale punile vazduhom. S jedne strane orgulja bee privren sta-
kleni mehur, po obliku nalik auri svilene bube, s dva reeta, jednim
povrh drugog, koji su ga delili na tri razliite komore. Voda je u donju
komoru mehura doticala kroz cev koja je dolazila iz topnice to gleda
na ovu prostoriju, unosei tenost koja se, oigledno, (putem kakve
skrivene pumpe) usisavala direktno iz mora, ali tako da u auru dospe-
va pomeana s vazduhom.
Voda je u donji deo aure ulazila pod pritiskom, kao da vri, viro-
vito je udarala o staklene zidove i, naravno, oslobaala vazduh koji su
169
dva reeta netom usisavala. U cevi koja je povezivala gornji deo aure
sa podnojem svirala, vazduh se, umetnim kretnjama duhova, pretva-
rao u pevanje. Voda je, meutim, skupljajui se u donjem delu, isticala
kroz jednu cevicu i pokretala lopatice malog mlinskog toka, da bi
potom tekla u metalni sud ispod njega, a odatle kroz jednu drugu cev,
preko topnice, u more.
Toak je, pak, pokretao jednu ipku koja je svoje kretanje prenosi-
la na cilindar, zahvatajui njegov nazubljeni rub.
Za pijanog Roberta sve ovo bee prirodno, te se ak oseti izneve-
renim kad valjak poe da usporava, a svirale da ume svoju melodiju
kao da im ona lagano zamire u grlu, dok su kiklopi i maleni amor obu-
stavljali svoje vredno udaranje. I premda se u to doba mnogo govorilo
o neprekidnom kretanju, oigledno da je skrivena pumpa, koja je
upravljala usisavanjem i priticanjem vode, mogla da radi neko vreme
posle onog poetnog podsticaja, ali potom je stizala do kraja svojih
snaga.
Roberto nije znao emu vie da se udi, da li ovom mudrom
tehnikumu jer ve bee uo da se o slinima govori, koji su kadri
da oivotvore plesove mrtve deice ili krilatih deaka, ili injenici da
ga je Uljez jer to nije mogao biti niko drugi, stavio u pokret ba tog
istog jutra i u taj as.
I kakvu je poruku hteo da mu saopti? Moda da je on ve na sa-
mom poetku bio poraen. Zar je Daphne jo uvek mogla da skriva
takva i tolika iznenaenja, da bi on itav ivot mogao da provede,
nastojei da je razotkrije, bez trunke nade?

Jedan mu je filosof rekao da Bog poznaje svet bolje od nas jer ga

je on stvorio. A da bismo, makar i donekle, naslutili boansko pozna-
nje, bilo bi potrebno da svet zamislimo kao jednu golemu palatu, i da
pokuamo da je izgradimo. Tako je morao da uini. Da bi upoznao
Daphne, morao je da je sagradi.
Seo je, dakle, za sto i nacrtao presek broda, oslanjajui se na raspo-
red na Amarilliju, kao i na ono to je dosad video na Daphne. Dakle,
rekao je sebi, imamo kabine u krmenom katelu i, ispod, kormilarevu
sobicu; ispod nje (ali sada u ravni mosta), straaru i prostor gde prolazi
rudo kormila. Rudo izlazi na krmu, i iza toga ne moe biti nita vie.
Sve je to u ravni sa kuhinjom na pramanom katelu. Dalje, kosnik se
oslanja na jo jedno uzvienje na palubi, a tamo je ako sam dobro
rastumaio Robertove zapletene opise trebalo da bude ono mesto na
kojem se svojevremeno vrila nuda, zadnjice isturene preko ograde.
Silazei ispod kuhinjice, stizalo se u smonicu. Pregledao ju je tik do
kosnika, sve do kljuna broda, ni tamo nije mogli biti nieg drugog.
Ispod je ve pronaao gumine i zbirku fosila. Dalje se nije moglo.
170
 Vratio se dakle nazad i proao kroz itav prostor ispod mosta, sa
krletkama i gradinom. Uljez se nije mogao sakriti ovde, osim ako se
po elji nije pretvarao u kakvu ivotinju ili biljku. Ispod ruda kormila
bile su orgulje i asovnici. I tamo je na kraju dotakao korito broda.
Silazei jo nie, pronaao je najprostraniji deo brodske utrobe, sa
novim zalihama, balastom, drvima; ve je bio udarao o bokove broda
kako bi proverio da moda ne postoji kakvo lano dno koje bi zazve-
alo prazno. Ako je brod bio uobiajene grae, u santini nije moglo
biti nikakvih drugih skrovita. Osim ako Uljez nije leao priljubljen uz
kobilicu, ispod vode, poput pijavice, puzavo se iskradajui samo nou
ali od svih objanjenja, a mnoga su mu prola kroz glavu inilo
mu se da je ovo najdalje od naunog.
U krmi, manje ili vie ispod orgulja, nalazio se budak sa posu-
dom, teleskopom i ostalim instrumentima. Dok ga je pretraivao, po-
misli, nije proverio da li se zavrava tik uz kormilo; ali prema crteu
na kojem je upravo radio, inilo mu se da mu papir ne daje mesta da
zamisli jo jedan prostor ukoliko je valjano nacrtao liniju krme.
Ispod je preostao jo jedino slepi hodnik, a da iza njega nema nieg
drugog, bee vie no siguran.
Dakle, podelivi brod na odeljke, ispunio ga je itavog i nije preo-
stalo prostora ni za jedno novo spremite. Zakljuak: Uljez nije imao
stalno mesto boravka. Kretao se rukovodei se njegovim kretanjem,
bio je poput druge strane Meseca, za koju mi znamo da mora da posto-
ji, ali je nikada ne vidimo.
Ko je mogao da vidi drugu stranu Meseca? Stanovnik zvezda
nekretnica: mogao bi da eka, ne pomerajui se, i tako bi iznenadio skri-
venu stranu. Sve dok se on bude kretao zajedno sa Uljezom ili preputao
Uljezu da bira svoja kretanja, pratei njega, nikada ga nee videti.
Morao je da postane zvezda nekretnica i da primora Uljeza da se
pokrene. I budui da je Uljez oigledno bio na mostu kada je on bio
pod palubom, i obrnuto, morao je da ga ubedi da se nalazi pod palu-
bom kako bi ga iznenadio na mostu.
U nameri da obmane Uljeza, ostavio je da gori svetiljka u kapeta-
novoj kabini, tako da Onaj pomisli da je zadubljen u pisanje. Potom se
sakrio na vrhu krmenog katela, upravo iza zvona, kako bi mogao,
okreui glavu, da proveri prostor ispod kosnika, dok je pred sobom
drao na oku most i drugi katel, sve do fenjera na krmi. Pored sebe
stavio je fitiljau a, bojim se rei, i bavicu sa rakijom.
No je proveo skaui na svaki um, kao da je jo uvek uhodio
doktora Byrda, tipajui se za ui kako ne bi utonuo u san, sve do zore.
Uzalud.
Tada se vratio u kabinu, gde se svetiljka u meuvremenu ugasila.
I zatekao svoje mape u neredu. Uljez je proveo no tu dole, moda
171
itajui njegova pisma Gospi, dok je on trpeo studeni vazduh noi i
oroenu sveinu jutra!
Protivnik je provalio u njegova seanja... Seti se Salazarovih u-
pozorenja: pokazujui svoje strasti, otvorio je prolom u svojoj dui.
Izjurio je na most i stao nasumice da ispaljuje kurume, otkidajui
komadie jarbola, onda je ponovo pucao, sve dok nije shvatio da ne
pogaa nikoga. Imajui na umu koliko je vremena potrebno da se na-
puni musketa, neprijatelj je izmeu dva kuruma mirne due mogao da
se etka, ne hajui za taj darmar koji je ostavio neki utisak jedino
na ivotinje, jer evo, odozdo se ulo njihovo kokotanje.
Smejao se, znai. A gde se smejao? Roberto se vratio svom crteu
i priznao da ba nita ne zna o gradnji brodova. Crte je pokazivao
samo gornji i donji deo, po duini, ali ne i po irini. Posmatran po du-
ini (mi bismo rekli, u preseku), u brodu nije bilo mesta za neka druga
mogua skrovita, meutim, gledano po irini, ona su sasvim lepo
mogla da se uglave izmeu ve otkrivenih prostora.
Roberto je tek sada pomislio na to, ali na ovom brodu nedostajale
su jo mnoge stvari. Na primer, nije pronaao nikakvo drugo oruje.
Neka bude, poneli su ga sa sobom mornari ako su svojevoljno na-
pustili brod. Ali tovarni prostor na Amarilliju bio je krcat deblima za
gradnju, za popravku jarbola, kormila ili bokova, ako se otete usled
nevremena, dok je ovde pronaao samo drvca, tek ovla prosuena, za
potpalu kuhinjskog ognjita, ali ni traga od hrasta, ili aria, ili dobro
isuene jelovine. A zajedno s tesarskim drvetom nedostajalo je i tesar-
sko orue, testere, sekire raznih oblika, ekii, i ekseri...
Da li je bilo jo spremita? Ponovo se lati crtea, nastojei da
predstavi brod iz ptiije perspektive, kao da ga gleda iz korpe na glav-
nom jarbolu, a ne s boka. I zakljui da se u toj konici koju pokuava
da zamisli moe ukljetiti jo jedna rupa, ispod kabine s orguljama, iz
koje se potom bez lestvica moglo sii u slepi hodnik. Nedovoljna da se
u nju smesti sve ono to je nedostajalo, ali u svakom sluaju, jedan
budak vie. Ako je na niskoj tavanici slepog hodnika postojao prolaz,
nekakav otvor kroz koji bi se podigao u taj novi i nepoznati prostor,
odatle se moglo popeti do asovnika, a odatle, pak, prokrstariti celim
brodskim koritom.
Roberto je sada bio uveren da je Neprijatelj mogao da bude jedi-
no tamo. Potra dole, zavue se u hodnik, osvetljavajui ovoga puta
tavanicu. I ugleda mala vrata. Savlada se da ih odmah ne otvori. Ako
je Uljez gore, ekae ga da promoli glavu, i savladae ga. Morao je
da ga iznenadi s one strane odakle ne oekuje napad, kao to su radili
u Casaleu.
Ako je tamo postojao bilo kakav prostor, nalegao je na onaj s te-
leskopom, i odatle bi morao da proe.
172
 Pope se gore, proe kroz skladite, preskoi instrumente, i nae se
pred zidom koji tek tad je shvatio nije bio od onog tvrdog drveta
od kojeg se prave brodska korita.
Zid je bio veoma tanak: i kao to je ve jednom bio uinio da bi
uao u prostor odakle je dopirala muzika, snano je udario nogom o
vrata, i drvo je popustilo.
Naao se sred kiljave svetlosti miinjaka, s jednim malim oknom
na zaobljenim zidovima u dnu. A tamo, na leaju, kolena gotovo upr-
tih o bradu, s tekim pitoljem u ispruenoj ruci, bee Drugi.
Starac, rairenih zenica, sasuenog lica uokvirenog prosedom bra-
dicom, na glavi nekoliko sedih nakostreenih vlasi, gotovo bezubih
usta s desnima boje borovnice, skriven pod nekakvom krpom koja je
nekada moda bila crna, sad ve arena od izbledelih mrlja.
Upirui pitolj za koji se bezmalo grevito hvatao obema akama,
dok su mu se ruke tresle, vikao je slabanim glasom. Najpre na ne-
makom, ili holandskom, a potom, nesumnjivo je ponavljao svoju po-
ruku, na oskudnom italijanskom znak da je naslutio poreklo svog
sagovornika, preturajui po njegovim papirima.
Ti krene, ja ubijem!
Roberto bee do te mere zateen ovom prikazom da ne stie
spremno da uzvrati. Sva srea, jer ului mu se prilika da primeti da
oroz pitolja nije podignut, i da Neprijatelj, shodno tome, nije ba bio
vian ratnim vetinama.
I, tada je ljubazno priao, uhvatio pitolj za cev, i pokuao da ga
izvue iz tih ruku vrsto stegnutih oko kundaka, dok je stvorenje
isputalo srdite, nerazgovetne krike.
S tekom mukom Roberto mu je najzad uzeo oruje, ovaj se nemo
sruio na leaj, a Roberto je kleknuo pored njega, pridravajui mu
glavu.
Gospodine, rekao je, ja ne elim da vas povredim. Ja sam pri-
jatelj. Razumete? Amicus!
Ovaj je otvarao i zatvarao usta, ali nije govorio; samo su se videle
beonjae, zakrvavljene, i Roberto se uplai da e umreti. Podie ga
onako slabanog u naruje i odnese u svoju kabinu. Ponudi mu vode,
natera ga da popije gutljaj rakije, a ovaj mu ree Gratias ago, domi-
ne, podie ruku kao da ga blagosilja, i samo tada, osmotriv paljivije
njegovu halju, Roberto shvati da pred sobom ima redovnika.

173
 21
Telluris Theoria Sacra

Neemo ponavljati od rei do rei razgovor koji je zatim potrajao

itava dva dana. Delom i zato to od ovog trenutka Robertovi zapisi
postaju lakonski. Nakon to su njegove ispovesti Gospi, po svoj prilici,
uhvaene u zamku tuega oka (nikada nije smogao hrabrosti da zatrai
priznanje od svog novosteenog drubenika), danima se ne prihvata
pisanja i veoma turo pie o onome to doznaje i to se zbiva.
Dakle, pred Robertom se nalazio otac Caspar Wanderdrossel, e
Societate Iesu, olim in Herbipolitano Franconiae Gymnasio, postea in
Collegio Romano Mathematum Professor, i ne samo to, ve i astrono-
mus, i majstor mnogih drugih disciplina, pri Generalnoj Kuriji Dru-
tva. Pre mnogo meseci Daphne je, pod zapovednitvom jednog ho-
landskog kapetana koji je ve i pre pokuavao da plovi ovim morima
pod zastavom Veerenigde OostIndische Compagnie, iza sebe ostavila
obale Sredozemlja, plovei oko Afrike, u nameri da stigne do Solomo-
novih Ostrva. Upravo ono to je doktor Byrd eleo da uini s Amarilli-
jem, samo to se Amarilli uputila u potragu za Solomonovim Ostrvima
polazei sa istoka prema zapadu, dok se Daphne kretala u suprotnom
smeru, no to je od malog znaaja: do Antipoda se stie sa obe strane.
Trebalo je da na Ostrvu (i otac Caspar pokaza povrh ala, iza drvea)
podignu Malteku Zvezdarnicu. O kakvoj je Zvezdarnici re, ne bee
jasno, a Caspar je o njoj apatom govorio kao o kakvoj velikoj tajni,
toliko poznatoj da je o njoj ve itav svet brujao.
Daphne je utroila prilino mnogo vremena dok nije stigla ovamo.
Poznato je kako se tada brodilo ovim morima. Ostaviv za sobom Mo-
luko ostrvlje, a u nameri da plovi na jugoistok u pravcu Luke Sancti
Thomae na Novoj Gvineji, budui da je morala pristati na svim
mestima gde je Drutvo Isusovo imalo svoje misije, laa je, ponesena
174
uskovitlanom burom, zalutala u sasvim nepoznata mora i stigla do
nekog ostrva naseljenog ogromnim takorima, visine kakvog dearca, s
dugakim repom i torbom na trbuhu, u kojima je Roberto prepoznao
slamom ispunjen primerak (tavie, otac Caspar ga je korio to je ba-
cio jedan Wunder zlata vredan).
Behu to, pripovedao je otac Caspar, dobroudne ivotinje koje su
se okupile oko doljaka i pruale ruice, traei hranu, vukui ih
naprosto za haljine, ali, na kraju krajeva, ipak, prevejane lopue, koje
su jednom mornaru ukrale dvopek iz depova.
Neka mi bude doputeno da dodam neto u prilog pripovesti oca
Caspara: takvo ostrvo zaista postoji, i ne moe se zameniti ni sa jed-
nim drugim. Ovi lani kenguri zovu se Quokkas, i ive samo tamo, na
Rottnest Islandu, koje su Holanani nedavno otkrili, nazivajui ga
rottenest, gnezdo takora. No budui da se ovo ostrvo nalazi nasuprot
Pertha, ovo znai da je Daphne stigla do zapadne obale Australije. Ako
pomislimo da se, dakle, nalazila na tridesetom junom uporedniku, i
zapadno od Molukog ostrvlja, dok je u stvari trebalo da ide na istok,
sputajui se tek neznatno ispod Ekvatora, morali bismo rei da je
Daphne skrenula sa svoga puta i zalutala.
Ali, da je samo to. Ljudi sa Daphne nesumnjivo su morali da vide
jednu drugu obalu, ne mnogo udaljenu od ostrva, ali bie da su pomi-
slili kako je to samo jo jedno ostrvce s novom gomilom glodara. Tra-
ili su neto sasvim drugo, a ko zna ta su ocu Casparu pokazivali
brodski instrumenti. Pred njima je sigurno bila ona Terra Incognita et
Australis o kojoj je oveanstvo vekovima sanjalo. Jednu stvar je teko
shvatiti, a to je da su budui da e Daphne na kraju stii (to emo
videti) na geografsku irinu od sedamnaest stepeni juno oplovili
najmanje dve etvrtine Australije, a da je pri tom uopte nisu videli: ili
su se ponovo popeli na sever, a onda proli izmeu Australije i Nove
Gvineje, gde su na svakom koraku mogli da se nasukaju ili na jednu ili
na drugu obalu; ili su plovili na jug, prolazei izmeu Australije i No-
vog Zelanda, gledajui pred sobom sve vreme samo otvoreno more.
Bilo bi za verovati da sam ja taj koji pria nekakve prie, da nije,
manje-vie u vreme kada se zbiva naa pria, i sm Abel Tasman, po-
lazei iz Batavije, stigao do nekog kopna koje je nazvao Van Dieme-
novom Zemljom, a koje danas znamo kao Tasmaniju; ali, budui da je
i on tragao za Solomonovim Ostrvima, produio je, drei s leve stra-
ne junu obalu tog kopna, ne slutei da iza njega lei stotinu puta vei
kontinent, zavrio na jugoistoku Novog Zelanda, oplovio ga u pravcu
severoistoka i, oprostiv se od njega, pristao na ostrvima Tonga; potom
je, pretpostavljam, stigao otprilike gde i Daphne, no i ovde je proao
izmeu koralnih sprudova, drei pravac prema Novoj Gvineji. to je
bilo kao da ide zaobilazno, u velikom luku, poput kamena izbaenog iz

175
katapulta, ali izgleda da je jo dugi niz godina moreplovcima bilo su-
eno da se nau na dva koraka od Australije, a da je ne vide.
Priu oca Caspara, dakle, prihvatimo zdravo za gotovo. esto se
dodvoravajui hirovima pasata, Daphne je zavrila u mahnitim elju-
stima jo jedne bure, odakle se iupala u jadnom stanju, te su morali
da se zaustave na nekom ostrvu, Bog zna gde, bez drvea, samo pesak
u prstenu rasut oko jezerceta u sredini. Tamo su popravili brod, i, eto,
to je bilo objanjenje zato na brodu nisu naene zalihe drva za grad-
nju. Odatle su nastavili svoju plovidbu i napokon stigli do ovog mesta,
gde su se ukotvili. Kapetan je poslao na kopno amac sa izvidnicom,
doao do zakljuka da je nenastanjeno, no za svaki sluaj napunio i
valjano uperio svojih nekoliko topova, potom su zapoeta tri poduhva-
ta, sva tri od sutinskog znaaja.
Prvi, sakupljanje vode i hrane, jer su zalihe ve bile na izmaku;
drugi, prikupljanje ivotinja i biljaka koje e poneti u domovinu da
obraduju prirodnjake iz Drutva; trei, sea drvea kako bi se napravi-
la nova zaliha velikih debala, dasaka i svakakvog materijala za sluaj
buduih nesrea; i, najzad, postavljanje Malteke Zvezdarnice na ne-
kom uzdignutom delu Ostrva, i to ih je, bogami, dobrano namuilo. Iz
tovarnog prostora na brodu morali su da izvuku i prenesu na obalu sve
tesarsko orue i razne delove Zvezdarnice, i svi ti poslovi oduzeli su
im mnogo vremena, posebno zato to nisu mogli da se iskrcaju u sa-
mom zatonu: izmeu broda i obale prostirao se, ispod same povrine
vode i sa tek nekoliko suvie uskih prolaza, jedan bedem, potporna
zidina, nasip, Erdwall sazdan itav od korala sve u svemu, ono to
bismo mi danas nazvali koralnim sprudom. Nakon mnogih neuspenih
pokuaja, otkrili su da svaki put moraju da oplove onaj rt na jugu za-
tona, iza kojeg se nalazio jedan usek gde se moglo pristati. I eto zato
onaj amac od mornara naputen mi hora ne vidimo, mada jo uvek
tamo s one strane jeste, heu me miserum! Kao to se da zakljuiti iz
Robertovih zapisa, ovaj Teutonac je iveo u Rimu, govorei latinski sa
svojom sabraom iz stotinu zemalja, ali se italijanskim jezikom bezma-
lo nije ni sluio.
Podigavi Zvezdarnicu, otac Caspar je otpoeo svoja merenja, ko-
ja su uspeno napredovala gotovo dva meseca. A ta je za to vreme
radila posada? Preputala se lenstvovanju, i disciplina na brodu je po-
pustila. Kapetan je bio ukrcao brojne bavice s rakijom, nameravajui
da ih, nadasve umereno, upotrebi samo kao okrepljenje za vreme oluj-
nih mahnitanja, ili da ih iskoristi u razmeni s uroenicima; meutim,
protivei se svakom nareenju, posada je poela da ih iznosi na most,
svi navalie na rakiju, pa i sm kapetan. Otac Caspar je radio, oni na
brodu su iveli poput zveri, i sa Zvezdarnice su se ule njihove ska-
redne pesme.

176
 Jednoga dana, dok je sm radio u Zvezdarnici, otac Caspar je, po-
teran nesnosnom vruinom, skinuo mantiju (ogreio se, govorio je
posramljeno dobri jezuita, o stidljivost, to bi Bog sada mogao da mu
oprosti, budui da ga je odmah i kaznio!) i nekakav insekt ga ujede za
prsa. U poetku je oseao samo probadanje, ali im se uvee vratio na
brod, spopala ga je snana ognjica. Nikome nije rekao za svoju nezgo-
du, u toku noi je osetio bubnjanje u uima i neku olovnu teinu u
glavi, kapetan mu je smaknuo mantiju i ta je video? Jednu gnojnicu,
kakvu mogu da naprave ose, ma ta to zborim, ak i neto vei komar-
ci. Ali, u njegovim oima ova je otkelina odmah postala karbunkul,
zli, prit kjumni ukratko bubon, neosporan simptom pestis,
quae dicitur bubonica, kako bee netom zabeleeno u dnevnik.
Brodom se rairi panika. Uzalud im je otac Caspar priao o insek-
tu: okueni uvek lae kako ne bi bio odstranjen iz zajednice, to se zna.
Uzalud ih je uveravao da on kugu dobro poznaje, a to nije bila kuga iz
mnogih razloga. Umalo da ga posada baci u more, kako bi spreila
irenje zaraze.
Otac Caspar je pokuavao da im objasni kako je, za vreme velike
kuge koja je pre nekih dvanaest godina harala Milanom i Severnom
Italijom, bio poslat, zajedno sa svojom braom, da u lazaretima prui
pomo, i da pojavu proui izbliza. Otuda je mnogo znao o tom zaraz-
nom luesu. Postoje bolesti koje napadaju samo pojedince, na razliitim
mestima i u razliito vreme, kao to je Sudor Anglicus, potom neke
druge svojstvene samo jednoj oblasti, kao to je Dysenteria Melitensis
ili Elephantiasis Aegyptia, i najzad one koje poput kuge pogaaju na
due vreme sve stanovnike u razliitim oblastima. E, sad, kugu najav-
ljuju sunane mrlje, pomraenja, komete, pojava podzemnih ivotinja
koje izlaze iz svojih skrovita, biljke koje venu usled kunog vazduha:
a nijedan od ovih znakova nikada se nije pokazao ni na brodu ni na
kopnu, ni na nebu ni na moru.
Osim toga, kugu nesumnjivo izaziva neisti vazduh koji se podie
iz movara, iz mnotva leeva koji se raspadaju za ratova, ili ak iza
najezdi skakavaca, koji se jatomice utapaju u moru, a potom gomilaju
na obalama. Do zaraze dolazi upravo posredstvom tih isparenja koja
uzlaze u usta i kroz plua, pa preko glavne vene stiu do srca. Ali, u
toku plovidbe, osim zbog smradne zagaenosti vode i hrane, koja ina-
e izaziva skorbut, a ne kugu, ti se moreplovci nisu patili ni zbog
kakvih kodljivih isparenja, tavie, udisali su ist vazduh i nadasve
zdrave vetrove.
Kapetan je govorio da tragovi isparenja ostaju prilepljeni na odei
i na mnogim drugim predmetima, i da na brodu moda postoji neto
to je u sebi dugo vremena uvalo zarazu, a potom je i prenelo. I setio
se pripovesti o knjigama.

177
 Otac Caspar je sa sobom poneo nekoliko lepih i korisnih knjiga o
navigaciji, odnosno Larte del navegar od Medine, Typhis Batavus od
Snelliusa i De rebus oceanicis et orbe novo decades tres Pietra
dAnghiere, i jednoga dana ispriao je kapetanu kako ih je dobio bud-
zato, gde drugde nego u Milanu: nakon kuge, na niskim zidiima du
Kanala iznesena je bila na prodaju itava biblioteka jednog prerano
preminulog gospodina. I to je bila njegova mala lina zbirka od koje se
ni na moru nije odvajao.
Kapetanu je bilo oigledno da su knjige, budui vlasnitvo jednog
okuenog, prenosnici zaraze. Kuga se prenosi, kao to svi znaju, preko
otrovnih masti, i on je bio itao o ljudima koji su umrli, vlaei prst
pljuvakom dok su prelistavali knjige ije stranice, eto, behu premaza-
ne otrovom.
Otac Caspar se upinjao: ne, on je u Milanu prouavao krv okue-
nih uz pomo sasvim novog pronalaska, naprave koja se zove povea-
lo ili mikroskop, i video je kako u toj krvi plutaju nekakvi vermiculi, a
upravo su to elementi one contagium animatum koji nastaju kao vis
naturalis iz svih vrsta trulei, i koji se potom prenose, propagatores
exigui, preko znojnih pora, ili usta, a katkad i preko uiju. Ali ti su
klijavci iva stvar, i potrebna im je krv da se hrane, ne mogu preiveti
dvanaest i vie godina meu mrtvim vlaknima pergamenta.
Kapetan nije hteo da slua nikakva objanjenja, te je mala, krasna
biblioteka oca Caspara zavrila u moru, u eljustima njegovih struja.
Ali, to ne bee dovoljno: i mada je otac Caspar uporno govorio da ku-
gu mogu preneti psi i muve ali, koliko on zna, nikako takori, itava je
posada krenula u lov na mieve, pucajui na sve strane po cenu da
naprave rupe na brodskom koritu. I na kraju, poto se ognjica oca
Caspara nije smirivala ni posle prvog dana, a njegov bubon nije poka-
zivao nameru da splasne, kapetan je doneo odluku: svi e se povui na
Ostrvo i tamo saekati da otac umre ili ozdravi, a brod se raskui od
svakog zloudog uticaja i sticaja.
Reeno uinjeno, sve ive due na brodu ukrcale su se u alupu, na-
tovarenu orujem i alatkama. I budui da se predvialo da e od smrti oca
Caspara do trenutka kada brod bude sasvim raskuen morati da proe
najmanje dva ili tri meseca, odluili su da na kopnu podignu kolibe, i sve
ono to je Daphne moglo nainiti radionicom, odvueno je put kopna.
Ne raunajui najvei deo bavica s rakijom.
Meutim, nisu jednu dobru stvar inili, objanjavao je otac
Caspar s gorinom, alei zbog kazne koju su im nebesa namenila to
su ga ostavili poput kakve izgubljene due.
U stvari, im su se iskrcali, odmah su poli do ume da ulove ne-
ku ivotinju, s veeri su na alu zapalili velike vatre i pirovali tri dana
i tri noi.
178
 Verovatno su vatre privukle panju divljaka. Iako Ostrvo nije bilo
nastanjeno, u tom arhipelagu iveli su ljudi crni poput Afrikanaca, koji
su morali biti veti moreplovci. Jednoga jutra otac Caspar je video
kako pristie desetak piragvi, koje su dolazile ko zna odakle, s one
druge strane velikog ostrva na zapadu, i kretale se prema zatonu. Behu
to amci od izdubljenih debala poput onih koje prave Indijanci iz No-
vog Sveta, ali dvostruki: jedan je nosio posadu, a drugi klizio po vodi
poput saonica.
Otac Caspar se najpre prepao da idu prema Daphne, ali izgleda da
su ovi hteli da je zaobiu te su se upravili prema useku gde su se bili
iskrcali mornari. Pokuao je da vie kako bi upozorio ljude na Ostrvu,
ali ovi su mrtvi pijani spavali. Ukratko, mornari ih najednom ugledae
pred sobom kako hitro iskrsavaju iza drvea.
Poskakae na noge, uroenici odmah ispoljie svoje ratnike na-
mere, ali niko vie nije znao nita, a ponajmanje gde su odloili oruje.
Samo je kapetan pojurio napred i jednog od napadaa pokosio kuru-
mom iz pitolja. Zauvi pucanj, i videvi druga kako pada mrtav, ma-
da ga nikakvo drugo telo nije dotaklo, uroenici stadoe da pokazuju
znake pokoravanja, i jedan od njih pristupi kapetanu, pruajui mu
grivnu koju je nosio oko vrata. Kapetan se naklonio, potom se oi-
gledno osvrtao ne bi li naao kakav predmet za uzdarje, a onda se
okrenuo da zatrai neto od svojih ljudi.
Tako je uroenicima pokazao lea.
Otac Wanderdrossel je mislio da je uroenike netom, jo pre sa-
mog pucnja, zadivio kapetanov stas, jer je ovaj bio batavski grmalj
plave brade i plavih oiju, to je osobina koju su ti uroenici verovatno
pripisivali bogovima. No im su mu videli lea (budui da je oigled-
no da ti divlji narodi ne smatraju da bogovi imaju i lea), voa uroe-
nika ga je odmah napao, razbivi mu glavu maljem koji je drao u
ruci, te ovaj je pade licem u pesak, ostajui da lei nepomian. Crni
ljudi nasrnue na mornare i, dok su ovi stajali, ne znajui kako da se
odbrane, pokosie ih sve do jednog.
Tada je otpoela jezovita gozba od tri dana. Onako bolestan, otac
Caspar je sve to posmatrao durbinom, nemoan da bilo ta uini. Od
posade je napravljeno meso za klanje: Caspar ih je najpre gledao kako
ih razodevaju (uz radosno klicanje divljaka koji su meu sobom delili
predmete i odeu), potom kasape, potom peku, i najzad grickaju bez
ikakve urbe, zalivajui zalogaje nekakvim piem to se puilo, uz
pesme koje bi svakome zvuale miroljubivo, da nisu usledile nakon
tog zlosrenog kermesa.
Potom su uroenici, punih stomaka, stali da upiru prste ka brodu.
Verovatno ga nisu povezivali sa prisustvom mornara: onako velian-
stvenih jarbola i jedrilja, neuporedivo drugaiji od njihovih unova,
179
oni nisu ni pomislili da je to delo ljudskih ruku. Prema reima oca
Caspara (koji je sebe smatrao vrsnim poznavaocem naravi svih idolo-
poklonika ovoga sveta, o kojima su mu pripovedali jezuiti namernici
po povratku u Rim) verovali su da je neka ivotinja, a injenica da je
ostala po strani dok su se oni preputali svojim antropofagnim rituali-
ma, samo im je to potvrdila. S druge strane, jo je Magellan kazivao,
tvrdio je otac Caspar, kako neki uroenici veruju da su lae, pristigle
krilei nebom, prirodne majke alupa, koje su one dojile, putajui ih
da vise s bokova, a potom od sise odbijale, bacajui ih u vodu.
Ali, verovatno je neko u tom trenutku natuknuo da se, ako je i-
votinja pitoma a njeno meso sono poput mesa mornara, isplati da je i
uhvate. I krenue prema Daphne. Tada je miroljubivi jezuita, kako bi
ih oterao (njegov mu je Red nalagao da ivi ad majorem Dei gloriam,
a ne da umre poradi zadovoljstva nekolikih pagana cujus Deus venter
est) potpalio fitilj jednog topa, ve napunjenog i usmerenog prema
Ostrvu, i otpremio ule. Koje je, uz zaglunu tutnjavu, i dok se
Daphne s boka krunila dimom, kao da ivotinja breke od besa, dolete-
lo usred amaca, izvrui dva.
Nagovest je bila reita. Divljaci su se vratili na Ostrvo, nestajui u
umi, odakle su ubrzo izronili s vencima cvea i lia koje su bacali u
vodu, izvodei nekakve pokrete u znak tovanja, da bi odmah zatim
usmerili pramac ka jugozapadu i nestali iza zapadnog ostrva. Platili su
velikoj razjarenoj ivotinji ono to su smatrali dovoljnim dankom, i
sigurno se vie nikada nee pojaviti na ovim obalama: zakljuili su da
tim krajem pustoi bie uvredljive i osvetoljubive naravi.
Evo pripovesti oca Caspara Wanderdrossela. Vie od nedelju da-
na, pre Robertovog dolaska, oseao se loe ali, zahvaljujui preparati-
ma svoje izrade (Spiritus, Olea, Flores, und andere dergleichen Vege-
tabilische/ Animalische/ und Mineralische Medicamenten), ubrzo je
poeo da osea blagodeti oporavka, sve dok jedne noi nije uo korake
na mostu.
Od tog trenutka, iz straha, ponovo se razboleo, napustio je svoju
lonicu i sklonio se u onaj budak, ponevi sa sobom svoje medika-
mente, i jedan pitolj, pri emu nije ni primetio da je prazan. I odatle
je izlazio samo u potrazi za hranom i vodom. Na poetku je krao jaja
ne bi li se upravo okrepio i prekalio, potom se zadovoljavao kraom
plodova. Bio se uverio da je Uljez (u pripovesti oca Caspara uljez je,
prirodno, bio Roberto) uen ovek, koji gori od nestrpljenja da upozna
brod i njegov sadraj, te je poverovao da nije brodolomnik, ve uhoda
neke jeretike zemlje koja hoe da se domogne velike tajne Malteke
Zvezdarnice. Eto zbog ega je dobri otac poeo da se ponaa onako
detinjasto, ne bi li naterao Roberta da napusti tu lau zaposednutu de-
monima.

180
 Zatim doe red na Roberta da ispria svoju priu i, ne znajui ko-
liko je Caspar proitao iz njegovih zabeleki, posebno se zadrao na
misiji i na Amarillijevom putovanju. Pria je tekla dok su, potkraj toga
dana, kuvali jednog petlia i otvorili poslednju od kapetanovih boca.
Otac Caspar je morao da povrati snagu i da se oporavi, i slavili su ono
to se ve svakom od njih inilo kao povratak u ljudsku zajednicu.
Smenosno!, primetio je otac Caspar nakon to je sasluao ne-
verovatnu pripovest o doktoru Byrdu. Takvo zverstvo ja sam nikada
uo. Zato su inili oni na njemu takvo zlo? Sam mislio da sve ve imao
sam uti o zagonetki geografske duine, ali nikada da se moe traiti
koristei unguentum armarium! Kad bi bilo mogue, to bi smislio neki
jezuita. To ima nikakve veze sa geografskim duinama, ja u tebi obja-
sniti kako dobar radim moj posao i ti videti kako je drugaije...
Ali, sve u svemu, upita Roberto, da li ste vi traili Solomono-
va Ostrva ili ste eleli da razreite misteriju geografskih duina?
Ali obe stvari, zar ne? Ti nae Solomonova Ostrva i ti si saznao
gde stoji sto osamdeseti meridijan, ti nae sto osamdeseti meridijan i
ti zna gde su Solomonova Ostrva!
Ali zato ta ostrva moraju biti na tom meridijanu?
Oh mein Gott, Gospod neka mi oprosti to Njegovo Presvetlo
Ime uprazno sam zazvao. In primis, nakon to Solomon Hram izgradio
jeste, jeste nainio jednu grosse flotte, kao to kae Knjiga o Carevi-
ma, i ta flotte dolazi na Ostrvo Ofir odakle mu donosi (kako kae
ti?)... quadringenti und viginti...
etiristo dvadeset.
etiristo dvadeset zlatnih talanata, jedno mnogo veliko bogat-
stvo: Biblija kae veoma malo kako bi rekla veoma mnogo, kako kau
pars pro toto. I nijedna land pokraj Izraela nije imala toliko grosse
bogatstvo, quod significat da je ta flota na krajnju granicu sveta stigla.
Ovde.
Ali zato ovde?
Zato to je ovde meridijan sto i osamdeseti koji je eksaktno onaj
koji Zemlju na dvoje razdvaja, a s druge strane nalazi se prvi meridi-
jan: ti broji jedan, dva, tri, i tako za trista ezdeset stepeni meridijana,
i ako si na sto osamdeset, ovde je pono, a na onom prvom meridijanu
je podne. Verstanden? Ti pogodi sada zato su Solomonova Ostva tako
nazvana? Solomon dixit raseci dete na dvoje, Solomon dixit raseci
Zemlju na dvoje.
Razumeo sam, ako se nalazimo na sto osamdesetom meridijanu,
mi smo na Solomonovim Ostrvima. Ali ko vam kae da se nalazimo
na sto osamdesetom meridijanu?
181
 Ali Malteka Zvezdarnica, zar ne? Ako nijedna moja prethodna
potvrda ne bi bila dovoljna, da sto osamdeseti meridijan prolazi upravo
ovuda, pokazala mi je Zvezdarnica. Odvukao je Roberta na most,
pokazujui mu zaliv: Vidi li onaj rt na severu, tamo gde veliko drve-
e stoji sa velikim apama koje hodaju po vodi? A vidi li sada onaj
drugi rt na jugu? Ti povuci jednu liniju izmeu dva rta, vidi da linija
prolazi izmeu ovde i obale, neto vie apud obale nego apud broda...
Video si liniju, ja kaem jednu geistige liniju koju ti vidi oima ima-
ginationis? Gut, to je linija meridijana!

Sutradan, otac Caspar, koji ni u jednom trenutku nije izgubio ra-

un o vremenu, izjavi da je nedelja. Odslui misu u svojoj kabini,
posveujui jednu malecnu hostiju od onih nekoliko koje su mu preo-
stale. Potom se vrati svom predavanju, najpre u kabini s globusom i
mapama, a onda na mostu. A na Robertove pritube, jer ovaj nije mo-
gao da podnese dnevnu svetlost, izvukao je iz jednog od svojih ormana
naoare, ali zasenenih stakala, koje su mu dobro posluile dok je
istraivao grotlo nekog vulkana. Roberto je sada poeo da vidi svet u
tananijim bojama, na kraju krajeva nadasve blagodatnim, i lagano se
mirio sa bletavim otricama dana.

Poradi razumevanja onoga to sledi, moram da stavim jednu na-

pomenu, a ukoliko to ne uinim ni ja sm se neu snai. Otac Caspar
je bio uveren da se Daphne nalazi izmeu esnaestog i sedamnaestog
stepena june geografske irine i na sto osamdesetom stepenu duine.
Kada je u pitanju irina, moemo je s punim poverenjem prihvatiti. Ali
hajde, ipak, da zamislimo da je pogodio i duinu. Iz Robertovih turih
beleki da se naslutiti da otac Caspar rauna okruglo trista ezdeset
stepeni poevi od Ostrva Ferro, na osamnaest stepeni zapadno od
Greenwicha, kako je tradicija zahtevala jo od Ptolomejevog vremena.
Dakle, ako je on tvrdio da se nalazi na svom sto osamdesetom meridi-
janu to znai da se u stvari nalazio na sto ezdeset drugom istono (od
Greenwicha). E, sada, Solomonovo Ostrvo nalazi se lepo rasporeeno
oko sto ezdesetog istonog meridijana, ali izmeu petog i dvanaestog
stepena june geografske irine. Dakle, Daphne bi se nala previe
nisko, zapadno od Novih Hebrida, u podruju gde se prostiru samo
koralni grebeni, oni koji e kasnije postati Recifs dEntrecasteaux.
Da li je otac Caspar mogao da rauna od nekog drugog meridija-
na? Naravno. Kao to e potkraj tog veka rei Coronelli u svojoj Knji-
zi Globusa, prvi meridijan smetali su Eratosten na Heraklovim Stubo-
vima, Martin iz Tyra na Srenim Ostrvima, Ptolomej je u svojoj Geo-
grafiji delio isto miljenje, ali ga je u svojim Knjigama Astronomije
provukao kroz Aleksandriju u Egiptu. Meu savremenicima, Ismaele

182
Abulfeda ga oznaava u Cadizu, Alfonso u Toledu, Pigafetta i Herrera
ine to isto. Kopernik ga smeta na Fruemburgo; Reinoldo u Monte
Reale, ili Konisberg; Kepler u Uraniborg; Longomontanus u Kopenha-
gen; Lansbergius u Goes; Riccioli u Bolognu. Jansenovi i Blaenovi
atlasi na Monte Pico. Da bih nastavio poredak svoje Geografije, Prvi
Meridijan sam na ovom Globusu smestio na najzapadniji deo Ostrva
Ferro, kao i da bih, naravno, ispotovao Uredbu Louisa XIII koji ga je
1634, sa Konzilijumom Geo., postavio na ovo isto mesto.
Meutim, da je otac Caspar odluio da se oglui o uredbu Louisa
XIII i da je smestio svoj prvi meridijan, na primer, u Bolognu, onda bi
Daphne bila ukotvljena otprilike negde izmeu Samoe i Tahitija. Ali,
tamo uroenici nisu tako tamne pti poput onih za koje on tvrdi da ih
je video.
Zato da se tradicija Ostrva Ferro prihvati zdravo za gotovo? Tre-
ba poi od postavke da otac Caspar govori o Prvom Meridijanu kao o
jednoj nepokretnoj liniji, utvrenoj boanskom uredbom jo od prvih
dana stvaranja. Gde bi Bog smatrao prirodnim da ona prolazi? Kroz
ono mesto neizvesnog poloaja, bez sumnje negde na orijentu, kao to
je bio vrt Edenski? Kroz Poslednju Tulu? Kroz Jerusalim? Jo se niko
do sada nije usudio da donese neku teoloku odluku, i to s razlogom:
Bog ne razmilja kao ljudi. Adam se, samo da se zna, pojavio na zem-
lji kad su ve postojali sunce, mesec, dan i no, te dakle i meridijani.
Dakle, reenje nije moralo biti u okviru Istorije, nego Svete
Astronomije. Trebalo je uskladiti kazivanje Biblije sa naim znanjem o
nebeskim zakonima. Elem, prema Knjizi Postanja, Bog pre svega stva-
ra nebo i zemlju. Tada je jo uvek bila tama nad Bezdanom, i spiritus
Dei fovebat aquas, ali te vode nisu mogle biti ove iste koje mi znamo,
jer Bog rastavlja tek dana drugog, razdvajajui vode to stoje nad svo-
dom (iz kojeg nam jo uvek dolaze kie) od onih pod svodom, odno-
sno od reka i mora.
to znai da je prvi rezultat stvaranja bila Prima Materia, bezo-
blina i bez dimenzija, osobina, svojstava, tenji, liena pokreta i pre-
daha, ist praiskonski haos, hyle koji jo ne bee ni svetlost ni tama.
Bila je to ravo provarena masa u kojoj su se jo uvek proimala etiri
elementa, i ne samo, ve hladno i toplo, suvo i vlano, kljuajua
magma to se rasprskava u plamenim kapljama, poput lonca s grahom,
poput prolivnog trbuha, zapuene cevi, barutine po kojoj se iscrtavaju
i nestaju krugovi vode u hitrom izranjanju i uranjanju slepih larvi. Do
te mere da su jeretici na osnovu toga zakljuivali da je ta materija,
tako tupa, otporna na svaki dah stvaranja, vena barem koliko i Bog.
Premda je, ipak, fiat boanski bio potreban kako bi iz nje i u njoj i
nad njom zavladalo naizmenino zbitije svetlosti i tame, dana i noi.
Ta svetlost (i onaj dan) o kojoj se govori u drugom stadijumu stvaranja

183
jo uvek nije bila ova svetlost koju mi znamo, svetlost zvezda i dva
velika videla, koji bie stvoreni tek dana etvrtog. Bila je to svetlost
stvaranja, boanska energija u istom obliku, kao kad se saee bure
barutnog praha, jer najpre budu samo crna zrnca, sabijena u zagasitu
masu, a onda u jednom jedinom prasku bude razleganje plamova, e-
sencija bletavila koje se iri sve do sopstvenog krajnjeg ruba, iza ko-
jeg se zbog nasuprotnosti stvara tama (mada kod nas eksplozija nastu-
pa za dana). I kao da iz jednog sapetog uzdaha, iz jednog grumena
uglja, koji kao da se zaario nekim unutranjim dahom, iz one goldene
Quelle des Universums bi roena itava lestvica svetleih preuzvieno-
sti, postepeno niz stepene opadajuih spram najnepopravljivije od svih
nesavrenosti; kao da je dah stvaranja poao od beskonane i koncen-
trisane svetlee sile boanstva, tako zaarene da je izgledala poput
mrane noi, sve nie i nie, preko Prestola i Dominacija, sve do naj-
nieg dna kojim pue gujavica i bezoseajan opstaje kamen, na samoj
granici Niega. I ovo je bilo Offenbarung gottlicher Mayestat!
I ako se dana treeg ve raaju travke i drvee i polja, to je zato
to Biblija jote ne govori o krajoliku to nam veseli pogled, ve o
mranoj sili biljnoj, spajanju semeni, aputanju napaenog i izuvijanog
korenja to vapi za suncem, koje se meutim dana treeg jo nije po-
kazalo.
ivot dolazi dana etvrtog, u kojem bivaju stvoreni i Mesec i
Sunce i zvezde, da obasjavaju zemlju i da dele dan od noi, onako
kako ih mi poimamo kada raunamo hod vremena. I toga dana ureen
biva poredak nebesa, od Primum Mobile i od Zvezdi Nekretnica sve
do Meseca, sa Zemljom u sreditu, kamenom tvrdim tek rasvetljenim
zrakama videla, a uokolo venac od dragog kamenja.
Ustanovljavajui na dan i nau no, Sunce i Mesec behu prvi i
neprevazieni uzori svih nastupajuih asovnika koji, majmuni svoda
nebeskog, pokazuju ljudsko vreme na ivotinjskom krugu, vreme koje
nema nikakve slinosti s kosmikim vremenom: ono ima svoj pravac,
teskoban dahtaj sainjen od jue danas i sutra, a ne spokojan dah Ve-
nosti.
Zaustavimo se sada na ovom danu etvrtom, govorio je otac
Caspar. Bog stvara Sunce, a kada je Sunce stvoreno i ne pre toga,
prirodno je ono poinje da se kree. Elem, u trenutku kada Sunce
zapoinje svoje putovanje bez kraja, u tom Blitz, u tom munjevitom
bljesku pre no to naini prvi korak, ono se nalazi na jednoj odreenoj
liniji koja po vertikali deli zemlju na dvoje.
A Prvi Meridijan je onaj na kojem je iznenada podne! primetio
je Roberto, uveren da je sve shvatio.
Nein! obuzdavao ga je njegov uitelj. Zar ti veruje da Bog bi-
ti tako glup kao ti? Kako dan prvi Stfaranja u podne moe otpoeti?!
184
Moda ponjati ti, u naelu desz Heyls, Stfaranje jednim neuspelim
danom, jednim Leibesfrucht, foetusom dana od samo dvanaest ura?
Ne, sigurno. Putanja Sunca na Prvom Meridijanu morala je da ot-
pone pod svetlou zvezda, kad bee no i jo mrvica vie, a prethod-
no bee Ne-Vreme. Na tom meridijanu otpoeo je za noi prvi
dan stvaranja.
Roberto je prigovorio da bi, u sluaju da je na tom meridijanu bila
no, nakazni dan bio s druge strane, tamo gde se iznenada pokazalo
sunce, a da prethodno nije bio ni dan niti ta drugo, ve samo haos
tminav i bezvremeni. A otac Caspar je rekao da nam Sveta Knjiga ne
kazuje da se Sunce pojavilo kao kakvom arolijom, i da je sklon da
misli (to je svaka boanska i prirodna logika nametala) kako je Bog
stvorio Sunce, prevodei ga preko neba, u prvim asovima, kao kakvu
zgasnutu zvezdu koja e se postepeno zaagriti na svom putu od prvog
meridijana do njegovih antipoda. Moda se ono rasplamsavalo malo-
pomalo, kao mlada drva taknuta prvom iskrom kresiva, koja najpre tek
zadime, a potom, na dodir daha to ih podstie, poinju da pucketaju,
predajui se najzad plamenu, visokom i ivahnom. Zar nije bilo divno
zamiljati Oca Vaseljene kako duva u tu jo zelenu loptu kako bi je
dogurao da slavom krunie njegovu pobedu, dvanaest asova nakon
roenja Vremena, i upravo na Meridijanu Antipodu na kojem su se oni
u tom trenutku nalazili?
Ostalo je da se utvrdi koji je Prvi Meridijan. I, otac Caspar je
priznao da je onaj na Ostrvu Ferro jo uvek najbolji takmac, budui da
tamo Roberto je to ve uo od doktora Byrda igla kompasa ne
pokazuje odstupanja, i ta linija prolazi kroz tu taku, nadasve blisku
Polu, gde su najvii vrhovi planina gvoa. to je nesumnjivo znak
postojanosti.

Elem, da vidimo, kad bismo prihvatili da je otac Caspar krenuo s

tog meridijana, i da je pronaao pravu duinu, dovoljno bi bilo da se
prizna da je, nepogreivo pratei ovu putanju kao moreplovac, doiveo
brodolom kao geograf: Daphne se nije nalazila na naim Solomonovim
ostrvima, ve negde zapadno od Novih Hebrida, i amin. Meutim,
nisam voljan da pripovedam priu koja, kao to emo videti, mora da
se odvija na sto osamdesetom meridijanu inae gubi svaku dra
a da u stvari pristanem da se odvija na ko zna koliko stepeni dalje na
ovu ili onu stranu.
Iznosim stoga jednu hipotezu i pozivam svakog itaoca da je opo-
zove. Otac Caspar je bio napravio takvu greku da se, ne znajui, zate-
kao na naem sto osamdesetom meridijanu, na onom, velim, koji rau-
namo od Greenwicha poslednje polazno mesto na svetu koje bi njemu
moglo da padne na pamet, jer je to bila zemlja jeretika protivnih papi.
185
 U tom sluaju, Daphne bi se nala na ostrvima Fiji (gde su uroe-
nici zaista veoma tamnoputi), upravo na mestu gde danas prolazi na
sto osamdeseti meridijan, to e rei na ostrvu Taveuni.
Raunica bi se delimino uklapala. Obrisi Taveunija naznauju
vulkanski lanac, poput velikog ostrva koje je Roberto video na zapadu.
Jo samo da otac Caspar nije rekao Robertu kako sudbonosni meridi-
jan prolazi tik ispred zaliva njegovog Ostrva. Elem, ako nam se meri-
dijan nalazi sa istone strane, vidimo Taveuni na istoku, a ne na zapa-
du; a ako se na zapadu vidi neko ostrvo koje odgovara Robertovim
opisima, onda sigurno na istoku imamo nekoliko manjih ostrva (ja bih
izabrao ostrvlje Quamea), ali tada bi meridijan prolazio iza lea onoga
ko posmatra Ostrvo iz nae pripovesti.
Istina je da uz pomo podataka koje nam Roberto daje, nije mo-
gue utvrditi gde je Daphne na kraju zavrila. Osim toga, sva ta ostrv-
ca izgledaju kao to Japanci izgledaju Evropljanima i obrnuto: sva ona
nalikuju jedna drugima. Samo sam hteo da pokuam. Voleo bih da
jednog dana obnovim Robertovo puteestvije, kreui se njegovim
stopama. Ali, moja geografija je jedno, a njegova pripovest neto
sasvim drugo.
Naa je jedina uteha u tome to su, s take gledita naeg neizve-
snog romana, sve ove mudrolije posve beznaajne. Ono to otac
Caspar govori Robertu jeste da se oni nalaze na sto osamdesetom me-
ridijanu, koji je antipod antipoda, a tamo, na sto osamdesetom meridi-
janu, ne lee ova naa Solomonova ostrva, ve njegovo Solomonovo
Ostrvo. Kakav je onda znaaj da li ono postoji ili ne postoji? Ovo e u
krajnjem sluaju biti pripovest o dvema osobama koje veruju da posto-
je, ne o dvema osobama koje postoje, a dok se ispredaju pripovesti
dogma je od onih najliberalnijih nevericu treba zauzdati.
I zato: Daphne se nalazila naspram sto osamdesetog meridijana,
upravo na Solomonovim Ostrvima, a nae je Ostrvo meu Solomo-
novim Ostrvima najsolomonskije, kao to je solomonska moja pre-
suda, kako bih jednom za svagda zavrio.

I ta sad? upitao je Roberto, sasluavi objanjenje do kraja.

Zar zaista mislite da ete na ovom ostrvu pronai svakojaka bogatstva
o kojima je govorio onaj Mendana?
Sve su to Lugen der spanischen Monarchy! Mi se nalazimo pred
najveim udom svekolike ljudske i svete historije, koje ti zamisliti jo
ne moe! U Parizu si gledao dame i sledio ratio studiorum epikureja-
ca, umesto da razmilja o velikim udima ove nae Vaseljene, fiat
semper laudatus Presvetlo Ime njenog Tvorca!

186
 Dakle, razlozi zbog kojih je otac Caspar krenuo na ovo putovanje
imali su malo toga zajednikog s pljakakim nakanama kojekakvih
moreplovaca iz drugih zemalja. Sve je poticalo od injenice da je otac
Caspar upravo pisao jedno velianstveno delo, zamiljeno da bude
trajnije od bronze, o Optem Potopu.
Kao ovek crkve, nameravao je da pokae da Biblija nije lagala,
ali kao uenjak, hteo je da svete tekstove uskladi sa rezultatima istra-
ivanja svoga vremena. I zbog toga je prikupljao fosile, obilazio zem-
lje na orijentu ne bi li neto pronaao na vrhu planine Ararat, i brilji-
vo proraunavao mogue dimenzije Arke, koje bi morale biti takve da
omogue pristup tolikim ivotinjama (i ne zaboravite, sedam parova
od svake), a da istovremeno postoji ona neophodna srazmera izmeu
dela iznad vode i onog pod vodom, kako pod svim tim teretom ne bi
potonula ili postala plenom monih talasa koji su za vreme Potopa
morali biti ibom Boijom nemilice poterivani.
Napravio je i nacrt, da bi Robertu pokazao presek Arke, poput
kakvog divovskog etvrtastog zdanja, sa est spratova, pernate ivoti-
nje pri samom vrhu, da bi imale sunevu svetlost, sisari u prostorima
ograenim koljem, kako bi mogli da prime ne samo maie ve i slo-
nove, a gmizavci u neemu to je sliilo santini, gde su u vodurini
mogli da nau utoite i vodozemci. Nigde mesta za Divove, i zbog
toga je vrsta izumrla. Noje, najzad, nije imao potekoa s ribama, jedi-
nim stvorenjima koja od Potopa nisu morala da strahuju.
Ipak, prouavajui Potop, otac Caspar se naao pred na izgled ne-
reivim physicus-hydrodynamicus problemom. Bog, veli Biblija, puta
dad na zemlju za etrdeset dana i etrdeset noi, i navali voda i usta
jako po zemlji, i pokri sva najvia brda to su pod celim nebom i pet-
naest lakata doe voda iznad brda, poto ih pokri, i stajae voda povrh
zemlje sto i pedeset dana. Odlino.
Ali, kiu jesi li ti probao da skupiti? Pada vasceli dan, a ti si
skupio tek malo dno bureta! A kad bi padala vascelu nedelju, ti jedva
bure napuniti! A zamisli samo jednu ungeheuere kiu, da prosto ne
moe ni stajati pod njom, da se itavo nebo svali na tvoju jadnu gla-
vu, kiu silniju od olujine koja te je brodolomno nasukala... Za etrde-
set dana ist das unmoglich, nije mogue da ti napuniti itavu zemlju
sve do najviih planina!
Hoete da kaete da Biblija lae?
Nein! Sigurno da neu! Ali ja moram da pokaem gde Bog svu
tu vodu uzeti, jer nije mogue da ju je spustio s nebesa! To nije do-
voljno!
Pa onda?
Pa onda, dumm bin ich nicht, glup ja sam ne! Otac Caspar jednu
stvar misliti, koja ni od jednog ljudskog bia do danas nikada miljena
187
nije. In primis, paljivo je proitao Bibliju, koja kae da je Bog, da,
otvorio ustave nebeske, ali je i razvalio sve Quellen, Fontes Abyssy
Magnae, sve izvore velikoga bezdana, Postanje jedan sedam jedanaest.
Nakon to bio Potop safrio jeste, on izvore bezdana zatvoriti, Postanje
jedan osam dva! Kakva jesu stvar ti izvori bezdana?
Kakva jesu stvar?
To su vode koje u najveim dubinama mora biti! Bog nije bio sa-
mo kiu uzimao ve i vodu iz najveih dubina mora i izlio je na zemlju!
A odavde ih uzeti jeste zato to, ako su najvia brda oko prvog meridi-
jana, izmeu Jerusalima i Ostrva Ferro, sigurno moraju najdublji morski
bezdani da biti ovde, na antimeridijanu, iz razloga symmetrije.
Da, ali voda svih mora na zemljinoj kugli nije dovoljna da pokri-
je sve planine, inae bi one uvek bile pokrivene. A da je Bog na zem-
lju izlivao vodu iz mora, pokrivao bi zemlju, ali bi praznio more, i
more bi se pretvorilo u golemu praznu rupu, i Noje bi pao u nju zajed-
no sa Arkom...
Ti govori jednu mnogo pravu stvar. I ne samo to: da je Bog u-
zimao svu vodu iz Nepoznate Zemlje i nju izliva na Poznatu zemlju,
bez ove vode na ovoj hemisferi, zemlja bi promenila svoj Zentrum
Cravitatis i sva bi se isprevrnula, a moda bi i odletela u nebo kao
kakva lopta koju ti nogom utne.
Pa onda?
Pa onda pokuaj ti da misli ta bi ti raditi da ti bio Bog.
Roberta je ve zanela igra: Da ja bio Bog, ree, budui da
mislim da mu vie nije polazilo za rukom da menja glagole onako ka-
ko Bog Italijana zapoveda, ja stvorio novu vodu.
Ti, ali ne Bog. Bog moe vodu ex nitum da stvori, ali gde nju
staviti posle Potopa?
Onda je Bog jo na samom poetku vremena napravio veliko
skladite vode ispod bezdana, skriveno u sreditu zemlje, i tom prili-
kom je odande izvukao, na samo etrdeset dana, kao da izvire iz vul-
kana. Biblija sigurno misli na to kada kae da je On razvalio izvore
bezdana.
Ti misli? Ali, iz vulkana izlazi vatra. itav centrum zemlje, srce
Mundus Subterraneus, felika je masa erave! Ako u centrumu erava
ima, ne moe voda u njemu imati! Kad bi bili imali vodu, vulkani biti
fontane, zakljuio je.
Roberto se nije predavao: Dobro, da ja bio Bog, ja uzimao vodu
sa nekog drugog sveta, budui da su beskonani, i izlivao je na zemlju.
Ti u Parizu sluao jesi one bezbonike koji o svetovima besko-
nanim govore. Ali Bog samo jedan svet stvoriti, i to biti dovoljno za
njegovu slavu. Ne, ti misli bolje, ako ti ne ima beskonane svetove, i
188
ne ima vremena da ih stvori ba za Potop i da ih onda ponovo baci
u Nita, ta ima ti?
E onda zaista ne znam.
Zato to ti malu misao ima.
Bie da imam malu misao.
Da, mnogo malu. Sada ti misli. Kad Bog mogao uzeti bi vodu
koja jue bee na vasceloj zemlji i staviti je danas, i sutra svu vodu
uzeti koja danas bee, to ve je dvostruko, i staviti je prekosutra, i tako
ad infinitum, moda doe dan kad On ovu vascelu nau loptu uspeti da
napuni, dok ne pokriti sve planine?
Nisam najbolji u raunu, ali rekao bih da je tako.
Ja! Za etrdeset dana On napuni zemlju sa etrdeset puta one vo-
de koja se nalazi u morima, i ako ti uzme etrdeset puta dubinu mora,
ti sigurno pokrije planine: bezdani su mnogo dublji ili onoliko duboki
koliko planine biti visoke.
Ali gde je Bog uzimao jueranju vodu, ako je jue ve prolo?
Pa ovde! Sluaj sada. Misli da ti biti na Prvom Meridijanu. Moe?
Ja da.
Sada misli da tamo biti podne, i to recimo podne svetog etvrtka.
Koja je ura u Jerusalimu?
Posle svega onoga to sam nauio o sunevom hodu i meridija-
nima, bie da je u Jerusalimu sunce ve odavno prolo meridijan, te e
biti kasno poslepodne. Shvatam gde hoete da me dovedete. Dobro: na
Prvom Meridijanu je podne, a na Meridijanu Sto i Osamedeset je po-
no, poto je sunce ve prolo dvanaest sati.
Gut. Dakle ovde je pono, dakle kraj svetog etvrtka. ta se ovde
dogaa odmah nakon toga?
Poinju prvi sati svetog petka.
A ne na Prvom Meridijanu?
Ne, tamo e jo uvek biti poslepodne onog etvrtka.
Wunderbar. Dakle ovde je ve petak, a tamo je jo etvrtak, zar
ne? Ali kada na tom Prvom Meridijanu petak postane, ovde je ve
subota, i Gospod je vaskrsao, zar ne?
Da, dobro, ali ne razumem...
Sada ti razumeti. Kada je ovde pono i jedan minut, jedan mali,
malecki deo minuta, ti kae da je ovde ve petak?
Tako je.
Ali, misli da u tom istom trenutku ti ne biti ovde na brodu, ve
na onom ostrvu koje vidi, istono od linije meridijana. Da moda ti
ne rei da tamo ve petak jeste?

189
 Ne, tamo je jo etvrtak. Pono manje jedan minut, manje jedan
trenutak, ali u etvrtku.
Gut! U jednom istom trenutku ovde je petak, a tamo etvrtak!
Naravno, i..., Roberto zauta, pogoen onim to mu je prolo
kroz glavu. I ne samo to! Vi mi u stvari govorite da bi bila pono kad
bih se ja u tom istom trenutku naao na liniji meridijana, bilo bi tano
pono, ali kad bih pogledao na zapad, video bih pono petka, a kad bih
pogledao na istok video bih pono etvrtka. Za ime Boga!
Ti ne govoriti Zaboga, bitte.
Oprostite oe, ali ovo je pravo udo!
E pa onda pred udom ti ne koristiti ime Boije uludo. Radije
kai Sunce ti poljubim. Ali najvee udo jeste da nema nikakvog uda!
Sve je bilo predvieno ab initio! Ako Suncu biti potrebno dvadeset
etiri asa da napravi krug oko Zemlje, zapadno od sto osamdesetog
meridijana zapoinje jedan novi dan, a na istoku jo uvek imamo dan
preanji. Pono petka ovde na brodu jeste pono etvrtka na Ostrvu.
Ti ne znati ta se Magelanovim mornarima jeste dogodilo kada oni
jesu okonali svoje putovanje oko sveta, po reima Petra Muenika?
To da su se vratili i mislili da jeste dan preanji, dok je u stvari bio
dan naredni, i oni su verovali da Bog je kaznio njih, oduzimajui im
jedan dan, jer se nisu bili posta na dan svetoga petka pridravali. Me-
utim, bilo je mnogo prirodno: su bili oni prema zapadu putovali. Ako
iz Amerika prema Azija putuje, gubi jedan dan, ako u smeru suprot-
nom putuje, dobija jedan dan: eto zato je Daphne putem ila preko
Azija, a vi glupani putem preko Amerika. Ti sada si jedan dan stariji
od mene! Zar ti nije smeno?
Ali kad bih se vratio na Ostrvo, bio bih jedan dan mlai! ree
Roberto.
Ovo je bio moj mali jocus. Ali meni nije vano da li ti biti mlai
ili stariji. Meni je vano da na ovom mestu na zemlji jedna linija
postoji gde s ove strane naredni dan jeste, a s one strane dan preanji.
I ne samo u pono, ve i u sedam, u deset, u bilo koji as! Bog dakle
zahvatati iz ovog bezdana vodu iz jue (koju ti vidi tamo) i izlivati je
na svet danas, pa narednog dana ponovo i tako stalno! Sine miraculo,
naturaliter! Bog jeste Prirodu uredio kao jedan veliki Horologium! Kao
kada bih ja imao jedan horologium koji pokazuje ne dvanaest nego
dvadeset etiri ure. U tom horologiumu pokree se koplje ili strela
prema dvadeset i etiri, i s desne strane od dvadeset i etiri je bilo ju-
e, a sa leve danas!
Ali kako je Zemlja od jue uspela da ostane na nebu, ako vie ni-
je imala vode na ovoj hemisferi? Zar nije izgubila svoj Zentrum Gravi-
tatis?

190
 Ti misli sa ljudskim konzeption vremena. Za nas ljude postoji
jue ne vie, a sutra ne jo. Tempus Dei, quod dicitur Aevum, mnogo
drugaije.
Roberto je razmiljao da ako je Bog uzimao vodu od jue i sipao
je danas, moda je na zemlji od jue bilo nekakvih potresa zbog tog
prokletog centra gravitacije, ali to ljude nije moralo da brine: potresa u
njihovom jue nije bilo, do njega je dolo u Boijem jue, a On je oi-
gledno umeo da se slui razliitim vremenima i razliitim pripovesti-
ma, poput kakvog Pripovedaa koji pie svakojake romane, sa jednim
te istim likovima kojima se, meutim, od pripovesti do pripovesti,
posve drugaija zbitija deavaju. Kao kad bi postojala Pesma o Rolan-
du u kojoj Rolando umire ispod jednog bora, i neka druga u kojoj na-
kon smrti Karla Velikog postaje kralj Francuske, koristei Ganelonovu
kou kao prostirku. Misao koja e ga, kao to e se videti, jo dugo
pratiti, pokazujui mu da svetovi mogu biti ne samo beskonani u pro-
storu, ve i uporedni u vremenu. Ali o tome nije eleo da govori ocu
Casparu, koji je ve i samu pomisao na vie svetova prisutnih zajedno
u jednom prostoru smatrao jeretikom i ko zna ta bi rekao na ovo
njegovo tumaenje. Te stoga samo upita kako je Bog premestio svu tu
vodu iz jue u danas.
Erupcijom podvodnih vulkana, naturlich! Ne misli? Iz njih du-
vaju uareni vetrovi, a ta se dogaa kada se posuda s mlekom zagre-
je? Mleko se nadima, penje se uvis, izlazi iz posude, razliva se po pe-
i! Ali u to doba bilo nije mleko, sed kipua voda! Veliki katas-
trophe!
I kako je Bog sklonio svu tu vodu nakon etrdeset dana?
Ako vie nije padala kia bilo je sunce, te je voda, dakle, ispara-
vala malo-pomalo. Biblija veli da sto pedeset dana bilo je potrebno.
Ako ti tvoje haljine za jedan dan opere i osui, osui i zemlju za sto
pedeset. Osim toga, mnoga je voda u velika podzemna jezera otekla, te
jo i danas izmeu povrine i vatre u centrumu jeste.
Gotovo ste me ubedili, ree Roberto, koji nije toliko mario da
sazna kako se pokrenula sva ona voda, koliko mu je bilo vano da se
nalazi na dva koraka od jue. Ali, doavi ovde, ta ste to dokazali, a
to niste mogli da dokaete samo razumom?
Razum ostavi staroj theologiji. Danas trai scientia dokaz koji
daje experientia. A dokaz koji daje experientia jeste da ja biti ovde.
Onda, pre nego to sam ja stizao ovde, ja uradio sam mnoga merenja, i
znam koliko duboko more biti dole.

Otac Caspar je zaboravio na svoje geoastronomsko objanjenje i

stao nairoko i nadugako da opisuje potop. Sada je govorio svojim
uenim latinskim jezikom, razmahujui rukama kao da priziva svako-
191
jake nebeske i paklene pojave, hodajui krupnim koracima po gornjoj
palubi. I govorio je upravo dok se nebo nad zatonom zastiralo oblaci-
ma i najavljivalo oluju, od onih kakve se javljaju, iz vedra neba, samo
po morima oko Povratnika. E, sad, poto se razvalie svi izvori velikog
bezdana i otvorie ustave nebeske, kakav li se samo horrendum et
formidandum spectaculum ukaza Noju i njegovoj porodici!
Ljudi su se najpre sklanjali na krovove, no njihove su kue nestaja-
le pod naletima stranih valova koji su dolazili s Antipoda terani silinom
boanskog vetra koji ih je podigao i pokrenuo; verali su se na drvee,
no ono je bivalo upano i noeno poput slamki; videli su jo uvek vrho-
ve drevnih hrastova i za njih se hvatali, no vetrovi su ih cimali takvom
estinom da se nisu mogli dugo opirati. Morem, koje je pokrivalo doline
i brda, ve su plutali naduveni leevi, na kojima su poslednje ptice, pres-
travljene, pokuavale da se ugnezde kao u kakvom grozomornom gnez-
du, ali ostajui na kraju bez tog jedinog pribeita, i same su padale,
izmorene olujom, otealog perja, ve gotovo onemoalih krila. Oh,
horrenda justitiae divinae spectacula, klicao je otac Caspar, i to ne bee
nita uveravao je spram onoga to e nam biti dato da vidimo
onoga dana kada se Hrist vrati da sudi i ivima i mrtvima...
Na to veliko huanje prirode, odgovarale su ivotinje iz Arke, na
zavijanje vetrova odazivali su se vukovi, na riku gromova grmeli su
poput kontrapukta lavovi, na pretee sevanje munja rikali su slonovi,
lajali su psi na glasanje njihovih umiruih srodnika, cvilele su ovce na
jauke deije, graktale vrane na graktaje kie po krovu Arke, mukali
volovi na mukanje talasa, i sva stvorenja na zemlji i u vazduhu ues-
tvovala su svojim alopojnim kukanjem ili cvileim zavijanjem u du-
bokoj alosti planete.
Ali zbi se upravo tada, tvrdio je otac Caspar, da Noje i njegova
porodica otkriju jezik kojim je Adam govorio u Edenu, a koji su nje-
govi sinovi nakon proterivanja zaboravili, i koji e i sami Nojevi po-
tomci bezmalo svi u pamenju zagubiti na dan velike pometnje vavi-
lonske, osim naslednika Gamera koji ga ponee u severne ume, gde
ga je narod nemaki verno sauvao. Samo nemaki jezik vikao je
sada otac Caspar, posednut, na svom maternjem jeziku redet mit
der Zunge, donnert mit dem Himmel, blitzet mit den schnellen
Wolken, odnosno, kako je potom nadahnuto nastavio, meajui opore
zvuke raznih idioma, samo nemaki jezik govori jezik prirode, blitzu-
je s Oblacima, brummuje sa Jelenom, gruntzuje sa Schwajnom, zischa
s Anguiculusom, miaue sa Katzom, schnatterae sa Anserom, kakka-
kodae s Kokokom, klappere s Rotom, krakke s Gafranom, schwirri
s Lastaficom! I na kraju on utihnu, promukao od sveg tog vavilonisa-
nja, a Roberto uveren da pravi Adamov jezik, iznova pronaen nakon
Potopa, uspeva samo u zemljama Svetog Rimskog Carstva.

192
 Obliven znojem, redovnik okona svoje prizivanje. Kao da se upla-
ilo posledica svakog potopa, nebo je opozvalo oluju, poput kijanja koje
tek to nije prasnulo, a onda biva zatomljeno jednim grokotom.

193
 22
Golubica ar-ptica

Tokom narednih dana postalo je sasvim jasno da je Malteka

Zvezdarnica nedostina, zato to ni otac Caspar nije znao da pliva.
amac je i dalje bio tamo dole, u onom useku, te, dakle, kao da nije ni
postojao.
Sada, kad mu je na raspolaganju bio mlad, snaan momak, otac
Caspar bi znao kako da sklepa splav sa jednim velikim veslom ali,
objasnio je, sav materijal i alatke ostali su na Ostrvu. Bez ijedne jedine
bradve nisu se mogli ruiti jarboli ili krstovi, bez ekia se nisu mogla
istaviti vrata, a ni zakucati jedna za druga.
S druge strane, otac Caspar nije izgledao previe zabrinut ovim
produenim brodolomom, tavie, radovao se samo to moe ponovo
da koristi svoju kabinu, most i neke od instrumenata kako bi nastavio
prouavanja i osmatranja.
Robertu jo uvek nije bilo jasno ko je otac Caspar
Wanderdrossel. Mudrac? Svakako, ili barem erudita, i radoznalac kako
po pitanju prirodnih tako i po pitanju boanskih nauka. Zanesenjak?
Neosporno. U izvesnom trenutku izletelo mu je kako taj brod nije
opremljen o troku Drutva, ve iz njegovog depa, odnosno o troku
nekog njegovog brata, trgovca i novopeenog bogataa, ludog koliko i
on sam; drugom prilikom se zaneo u nekakvoj alopojci na neke od
svoje brae po mantiji koji su mu oropili tolike plodonosne Ideje
im su prestali da ih odbacuju kao nerazumljive krabarije. to je, pak,
navodilo na pomisao da su oni preasni oci, dole u Rimu, radosno
pozdravili odlazak ovog zanovetala i da su ga, imajui u vidu da se na
put spremao o svom troku, kao i da su postojali dobri izgledi da e
mu se na tim neprohodnom morskim stazama zauvek zamesti trag, jo
i bodrili kako bi mu to pre videli lea.
194
 Priroda njegovog naukovanja, sticanog u Provansi i u Parizu, bila
je takva da se Roberto dvoumio oko tvrenja zasnovanih na fizici i
prirodnoj filosofiji, koja je sluao od starca. Ali, ve smo videli, Ro-
berto je poput sunera upijao znanje kojem je bio izloen, ne trudei
se suvie da ne veruje u protivrene istine. Ne zato to mu je moda
nedostajalo sklonosti prema sistemu, ve po sopstvenom izboru.
U Parizu, svet mu se prikazao poput kakve pozornice na kojoj se
predstavljaju varljive priine, gde svaki gledalac eli svake veeri da
prati i divi se nekakvom drugaijem zbitiju, kao da iste stvari, ak ni
one udotvorne, ne prosvetljuju vie nikoga, i samo su jo one neobi-
no neizvesne ili neizvesno neobine kadre da ih uzbude. Antiki svet
je zahtevao da za jedno pitanje postoji samo jedan odgovor, dok mu je
veliko parisko pozorite nudilo predstavu jednog pitanja na koje se
odgovaralo na najrazliitije naine. Roberto je reio da samo jednu
polovinu vlastitog duha ustupi onim stvarima u koje veruje (ili je
mislio da veruje), kako bi imao na raspolaganju onu drugu, u sluaju
da je istina sasvim suprotna.
Ako je njegov duh bio u ovakvom raspoloenju, onda moemo da
razumemo zato nije bio toliko potaknut da porie ni ona najvie ili
najmanje verodostojna otkrovenja oca Caspara. Od svih pripovesti
koje je ikada uo, ova koju mu je ispriao otac Caspar bila je nesum-
njivo najneobinija. Zato da je onda smatra lanom?
Izazivam svakoga da se nae sm na pustom brodu, negde u ne-
kom izgubljenom prostoru izmeu neba i mora, a da ne bude spreman
da se prepusti sanjama da mu je, u toj velikoj nesrei, igra sudbine
barem dodelila da se zatekne u sreditu vremena.
Mogao je, dakle, i da se zabavlja, protivreei svim tim pripove-
stima, ali esto se ponaao poput Sokratovih uenika, koji su bezmalo
prizivali svoj poraz.
S druge strane, kako odbaciti znanje jednog gotovo oinskog lika
koji ga je najednom preneo iz poloaja preplaenog brodolomnika u
poloaj putnika na jednom brodu koji je neko dobro poznavao i njime
upravljao? Da li zbog nadmoi njegovog ruha, ili zbog njegovog polo-
aja prvobitnog gospodara ovog morskog zamka, tek otac Caspar je u
njegovim oima bio Mo, a Roberto je dovoljno nauio o idejama tog
veka da bi znao da se sili mora povlaivati, barem na izgled.
Kad bi Roberto poeo da sumnja u svog domaina, ovaj bi ga
smesta, vodei ga u ponovno pretraivanje broda i pokazujui mu
instrumente koji su promakli njegovoj panji, uvlaio u carstvo znanja
gde mu je darivao tolike i takve stvari da je time zadobijao njegovo
poverenje.
Otkrio mu je, tako, mree i udice za ribe. Daphne je leala ukot-
vljena u vodama bogatim ribom i nisu bili u situaciji da troe zalihe
195
hrane na brodu ako su ve mogli da jedu sveu ribu. Roberto je, kre-
ui se sada po danu sa svojim zasenenim naoarima, odmah nauio
da sputa mreu i baca udicu, te je bez mnogo muke hvatao ivotinje
tako neverovatno verovatne veliine da vie no jednom umalo nije
zavrio s one strane ograde zbog siline kojom su grizle.
Reao ih je po mostu, a otac Caspar je izgleda poznavao prirodu,
pa ak i ime, svakoj od njih. A to da li ih je nazivao zaista prirodnim
imenima ili ih je po svojoj volji krtavao, Roberto nije umeo da kae.
Dok su ribe sa njegove hemisfere bile sive, u najboljem sluaju
treperavo srebrnaste, ove su se epurile plave sa maraska perajima,
imale su afran brkove, ili kardinal gubice. Ulovio je jednu dinovsku
jegulju s dve mnogooke glave, po jedna sa svake strane trupa, ali otac
Caspar mu je skrenuo panju da je druga glava u stvari rep koji je pri-
roda tako uresila, te kad ga ivotinja pokree, zastrauje svoje protiv-
nike i straga. Bila se upecala i neka riba arenog trbuha, sa mastiljavim
prugama na leima, oiju opervaenih nizom duginih boja, kozijom
njukom, ali otac Caspar odmah naredi da je baci u more, jer je znao
(pripovedanja njegove bratije, iskustvo steeno na putovanju, mornar-
ske legende?) da je otrovnija od mrtvake ludare.
Za jednu drugu, utog oka, nabreklih usana i zuba poput eksera,
otac Caspar je odmah rekao da je to Belzebubov stvor. Neka je ostavi
da se gui na mostu sve dok smrt ne usledi, a potom, bu natrag, tamo
odakle je stigla. Da li je iz njega govorilo steeno znanje ili je sudio po
izgledu? Uostalom, sve ribe koje je Caspar ocenio kao jestive, takvima
su se i pokazale tavie, za jednu vrstu je ak znao da kae da je
bolja kuvana nego peena.
Posveujui Roberta u tajne tog solomonskog mora, jezuita je
podrobnije opisao i samo Ostrvo, oko kojeg je Daphne, dolazei,
napravila pun krug. Put istoka je imalo nekoliko malih alova, no pre-
vie izloenih vetrovima. Odmah nakon junog rta, gde su kasnije pri-
stali amcem, leala je jedna tiha uvala, samo to je voda bila odvie
plitka za usidrenje Daphne. Mesto na kome su se sada nalazili, bilo je
najpogodnije: prilazei blie Ostrvu, nasukali bi se na pliak, a jo se
vie udaljavajui od njega, nali bi se usred veoma jake struje koja se
provlaila kroz prolaz izmeu dva ostva u pravcu jugozapad-
severoistok; i bi nadasve lako da to i pokae Robertu. Otac Caspar ga
zamoli da hitne mrtvu telesinu Belzebubove ribe, najjae to moe, u
more sa zapadne strane, i leina udovita, nakon kratkotrajnog pluta-
nja, bee silovito odvuena tim nevidljivim tokom.
I Caspar i mornari istraili su Ostrvo, ako ne itavo, onda barem
veliki deo: dovoljno da donesu odluku da je vrak koji su izabrali za
postavljanje Zvezdarnice, najpogodniji za osmatranje itavog kopna,
velikog koliko i grad Rim.

196
 Unutranjost Ostrva krasili su vodeni slapovi i predivna bujna ve-
getacija: ne samo kokosi i banane, ve i neko drvee zvezdastih staba-
la, vrhova zailjenih poput bodea.
Roberto je neke od ivotinja video u potpalublju: Ostrvo je bilo
pravi ptiiji raj, a primetili su ak i letee lisice. U grmlju su opazili
svinje, ali nisu uspeli da ih uhvate. Bilo je zmija, no nijedna se nije
pokazala otrovnom ili grabljivom, dok se guterima nije znalo broja.
Ali, najbogatija fauna ivela je du koralnog bedema. Kornjae,
rakovi i ostrige svakakvih oblika, teko da se mogu porediti sa onima
iz naih mora, velike poput koara, poput lonaca, poput ogromnih pla-
danja, jedva da se mogu i otvoriti, no jedared otvorene pokazivale su
naslage svog belog mesa, mekanog i debelog, tako da su nudile neslu-
ene slasti. Na nesreu, nisu se mogle izneti na brod: im bi se nale
izvan vode, kvarile su se na vrelini sunca.
Nisu videli nijednu od dinovskih divljih zveri kojih ima u izobi-
lju u drugim predelima Azije, ni slonove, ni tigrove, ni krokodile. Niti
ita, s druge strane, to bi podsetilo na govee, na bika, na konja ili na
psa. inilo se da sva iva oblija ivota na tom kopnu nije oblikovao
nikakav tvorac niti vajar, ve majstor zlatar: ptice su bile raznobojni
kristali, umske ivotinje majune, ribe pljosnate i bezmalo prozirne.
Ni otac Caspar ni kapetan ni mornari nisu videli da u tim vodama
ive Morski Psi, koji bi se uoili jo izdaleka po onom svom peraju,
britkom poput sekire. A kau da se u tim morima sreu na svakom
koraku. To da ispred i uokolo Ostrva nema ajkula, bila je, po mom
miljenju, samo opsena tog udnovatog istraivaa, ili je moda njegov
zakljuak bio taan, odnosno, da su se ove ivotinje, budui da neto
dalje prema zapadu protie velika struja, radije kretale niz njen tok,
gde e zacelo nai bogatiju trpezu. Bilo kako bilo, dobro je za priu
koja e ovome uslediti da ni Caspar ni Roberto ne zaziru od prisustva
ajkula, jer inae kasnije ne bi imali hrabrosti da se spuste u vodu, a ja
ne bih znao o emu da pripovedam.
Roberto je pomno sluao ove opise, sve vie ga je zanosilo daleko
Ostrvo, nastojao je da zamisli njegov oblik, boju, kretanje stvorenja o
kojima mu je otac Caspar govorio. A korali, kakvi li su bili ti korali
koje on poznaje samo kao erdane koji pod koprenom poetskog odre-
ivanja imaju boju usana prelepe ene?
Na pomen korala otac Caspar je ostao bez rei i samo je podigao
oi ka nebu, s izrazom beskrajnog blaenstva. Ti korali o kojima je
Roberto govorio, bili su mrtvi, kao to je mrtva bila vrlina tih kurtiza-
na kojima su razvratnici namenili to zloupotrebljeno poreenje. I na
hridima je bilo mrtvih korala i upravo su oni ranjavali svakog ko se
drzne da dotakne to kamenje. Ali nikako se nisu mogli takmiiti sa
ivim koralima koji su bili recimo cvetovi morskih dubina, vla-
197
sulje, zumbuli, kaline, ljutii, bokori ljubiica ali ne, ovo nije kazi-
valo nita bili su raskoni praznik iarki, uvojaka, zrnaca, pupolja-
ka, iaka, grmova, bokvica, ilica ne, ni to, neto su sasvim drugo
bili, pokretni, areni poput vrta Armidinog, i podraavali su sve biljke
sa polja, iz bate i iz ume, od mladih kedrova do gljive kraljevske i
do glavatog zelja...
On ih je video negde drugde, zahvaljujui instrumentu koji je
napravio neki njegov brat po mantiji (i poto je otiao da pretrai neku
krinju u svojoj kabini, instrument izae na videlo): bee to nekakva
maska od koe sa velikim oalama od stakla, sa obrubljenim i ojaa-
nim gornjim otvorom i parom vezica da bi se mogla privrstiti na poti-
ljku, tako da se priljubi uz lice, od ela do brade. Plovei u amcu s
ravnim dnom, da se ne nasue na podvodni nasip, glava mora da se
nagne sve do same povrine vode, i vidi se dno a da neko meutim
uroni golu glavu, osim to bi ga pekle oi, ne bi video nita.
Caspar je mislio da e napravu koju je zvao Perspicillum, Nao-
arnik, odnosno Stakleno Lice (maska koja ne skriva ve, naprotiv,
otkriva) moi da nosi i onaj ko bude umeo da pliva izmeu stena.
Ne znai da voda pre ili kasnije ne bi prodrla u unutranjost, ali sus-
pregnutog daha, neko krae vreme moglo je da se nastavi sa posmatra-
njem. Nakon ega bi trebalo izroniti, isprazniti tu posudu i poeti iz
poetka.
Kad ti plivati bi nauio, mogao bi ove dole stvari videti, govo-
rio je Caspar Robertu. A Roberto e, oponaajui ga: Kad ja bih pli-
vati, moje grudi postati obina uturica! I svejednako se tuio da ne
moe da ide dole.
A onda, a onda, dodavao je otac Caspar, na Ostrvu je bila i Pla-
mena Golubica.
Plamena Golubica? ta je to? upita Roberto, a nestrpljenje s ko-
jim je to upitao uinie nam se preteranim. Kao da mu Ostrvo odavno
obeava nekakav zatamnjeni emblem, koji je tek sada postao blistavo
sjajan.
Otac Caspar je objanjavao da je teko opisati krasotu ove ptice, i
trebalo ju je videti da bi se o njoj moglo govoriti. On je spazio kroz
durbin onog istog dana kada je stigao. Izdaleka je izgledala poput kakve
kugle od zaarenog zlata, ili od ara pozlaenog, koja se s vrhova najvi-
ih stabala ustremljuje put neba. im su se iskrcali na kopno, hteo je da
sazna neto vie o njoj, i nauio je mornare da je prepoznaju.
ekali su vie nego dugo, sve dok nisu otkrili u kojem drveu bo-
ravi. Isputala je sasvim poseban zvuk, neto nalik na tok tok, kao
kada cokemo jezikom o nepce. Caspar je dokuio da se, podraavaju-
i taj zov ustima ili prstima, ptica odaziva, a nekoliko puta mu se i
pokazala, dok je preletala s drveta na drvo.
198
 Caspar se vie puta vraao u svoju busiju, ali sa durbinom, i ba-
rem je jedanput jasno video pticu, gotovo nepominu: glavica je bila
zagasito maslinasta ne, moda pargasta, poput kandi a kljun
boje lucerke pruao se, poput kakve maske, pervaei oko, zrno kuku-
ruza, s crnom iskriavom zenicom. Imala je neveliki podvratak zlaane
boje kao vrhovi krila, ali je telo, od grudi pa sve do pera u repu, gde je
mekuno paperje izgledalo kao devojake vitice, bilo (kako da ka-
em?) ne, crveno nije prava re...
Rujevno, rumenito, ruiavo, rubinsko, zarumenjeno, zarudelo,
oruialo, rujem preliveno, pomagao je Roberto. Nein, nein, srdio se
otac Caspar. A Roberto: poput jagode, mukatle, maline, maraske,
rotkvice; poput bobica zelenike, trbuha drozda borovnjaka ili drozda
pevaa, poput repa cvenrepke, grudi crvendaa... Ma ne, ne, bio je
uporan otac Caspar, u borbi da na svom i tuim jezicima pronae pra-
ve rei: a sudei po onome to je kasnije Roberto iz toga zakljuio,
a nije ni jasno da li je zanos pripovedaev ili sluaoev mora da je
bila u radosnoj boji onih gorkih narandi, ili onih nakiselih, bila je
sunace krilato, sve u svemu, kada bi je spazio na belom nebu, inilo
se kao da na snegu zora raskriljuje raspuklu granatu. A kada se izvijala
na suncu, kresila se vie i od samih heruvima!
Ova ar ptica, govorio je otac Caspar, mogla je da ivi jedino na
Solomonovom Ostrvu, jer se upravo u Pesmi nad Pesmama tog veli-
kog Kralja peva o jednoj golubici koja se uzdie poput zore, plamenoj
poput sunca, teribilis ut castrorum acies ordinata. Bila je, kako kae
jedan drugi psalam, golubica krila srebrom posutih i perja zlatom zais-
krenog.

Caspar je pored ove ptice video jo jednu, gotovo istovetnu, samo

to joj perje nije bilo naranino ve zelen modro, a po nainu kako su
se obino drale zajedno na istoj grani, dalo se zakljuiti da su mujak
i enka. Da su mogli biti golubovi, govorio je njihov oblik, i njihovo
neprekidno gugutanje. Ko je od njih dvoje mujak, bilo je teko odre-
diti, no kako bilo da bilo, naloio je mornarima da ih ne ubijaju.

Roberto upita koliko je golubica moglo biti na Ostrvu. Prema o-

nome to je znao otac Caspar, koji je svaki put video samo jednu ar-
kuglu kako seva spram oblaka, ili uvek samo jedan par u visokim
kronjama, na Ostrvu su mogle biti i dve golubice, ali samo jedna ar-
ptica. Pretpostavka koja je u Robertu probudila enju za tom ude-
snom lepotom lepotom koja, ako je njega ekala, ekala ga je uvek
u danu preanjem.
S druge strane, govorio je Caspar, ako je Roberto hteo, stojei sa-
tima ispred durbina, mogao bi da je vidi i sa broda. Pod uslovom da
199
skine te dimno crne naoari. Na Robertov odgovor da mu oi to ne
dozvoljavaju, Caspar je nainio nekoliko prezirnih primedbi na raun
te bolesti za enskinje, i preporuio mu tenosti kojima je iscelio svoj
bubon (Spiritus, Olea, Flores).

Nije sasvim jasno da li ih je Roberto koristio, da li je malo-

pomalo vebao da se vrzma unaokolo bez naoara, najpre u zoru i u
suton, a potom i usred dana, i da li ih jo uvek nosi kada, kao to emo
videti, pokuava da naui da pliva ali stoji da se od tog trenutka oi
vie ne pominju kao opravdanje za bilo kakvo beanje ili skrivanje.
Tako da mirne due moemo zakljuiti da je Roberto, malo-pomalo,
moda zbog isceliteljskog dejstva tog melemnog vazduha ili morske
vode, zaleio bolest koja ga je, istinska ili umiljena, vie od deset
godina inila likantropom (ako ba italac nee da nasluti da ja od o-
vog trenutka elim da on sve vreme bude na mostu i da ga, ne opovrg-
nut sadrajem njegovih zapisa, s naklonom nadmenou oslobaam
svakog jada).
Ali, moda je Roberto hteo da ozdravi ne bi li po svaku cenu vi-
deo golubicu. I bio bi se netom bacio na bonu ogradu broda da vasce-
li dan provede promatrajui drvee, da ga nije pomelo jedno drugo
nerazreeno pitanje.
Kada je okonao opisivanje Ostrva i njegovih bogatstava, otac
Caspar je primetio da mnoge stvari to duu krepe mogu da se nalaze
samo ovde, na meridijanu antipodu. Roberto je tada upitao: Ali, vele-
asni, vi ste mi kazali da vam je Malteka Zvezdarnica potvrdila da ste
na meridijanu antipodu i ja u to verujem. Ipak, vi niste podizali Zvez-
darnicu na svakom ostrvu na koje ste tokom vaeg putovanja naili,
ve samo na ovom. Znai da ste na neki nain, pre no to vam je to
Zvezdarnica kazala, ve morali biti uvereni da ste pronali geografsku
duinu za kojom ste tragali!
Ti misli mnogo pravilno. Da bih ja ovde doao, ne znajui da
ovde je ovde, nisam mogao ja znati da jesam ovde... Ja tebi sad obja-
sniti. Budui da sam znao da Zvezdarnica bila jeste jedini pravi
instrument, da bih stii tamo gde proveriti Zvezdarnicu, morao sam
lanim metodama pribei. Te tako jesam uinio.

200
 23
Teatar Instrumenata Matematikih i Mehanikih

Poto je Roberto pokazivao nevericu, i mislio da zna koji su to

razliiti metodi za pronalaenje geografskih duina i koliko su beskori-
sni, otac Caspar mu je izloio da se, budui svi pogreni ukoliko se
razmatraju pojedinano, ako bi se razmatrali svi zajedno, mogu dobiti
razliiti rezultati, i njima nadomestiti pojedinani nedostaci. I to est
mathematica!
Naravno, nakon nekoliko hiljada milja, jedan asovnik vie ne
pokazuje pouzdano tano koliko je sati na mestu polaska. Ali mnotvo
razliitih asovnika, nekoliki od njih posebne i briljive izrade, koje je
Roberto otkrio na Daphne? Uporedi njihova netana vremena, prove-
ravaj svakodnevno odgovore jednih na ukaze drugih, i neku e ta-
nost dobiti.
Log ili uni, kako god da se zvao? Ovi uobiajeni ne rade
dobro, ali evo ta je napravio otac Caspar: ladicu sa dve uspravne
motke, tako da se na jednu namotavalo, a s druge odmotavalo ue
odreene duine, jednake odreenom broju milja; motka za namota-
vanje bila je na vrhu okrunjena brojnim lopaticama koje su se okreta-
le kao u kakvom mlinu, potaknute onim istim vetrovima koji su na-
dimali jedra, te ubrzavale i usporavale svoje kretanje dakle, vie
ili manje namotavale ue u zavisnosti od snage vetra i od njego-
vog pravca, da li udara pravo ili je kovitlast, beleei pri tom i devi-
jacije usled premoivanja ili plovidbe naspram vetra. Nije ba naj-
pouzdaniji metod, ali je odlian ako bi se njegovi rezultati uporedili
sa rezultatima nekih drugih merenja.
Pomraenja Meseca? Sigurno da je pri njihovom osmatranju za
vreme plovidbe dolazilo do beskrajnih zabuna. Ali ta u meuvremenu
rei za ona koja se posmatraju s kopna?
201
 Moramo imati mnogo osmatraa i na mnogo mesta na svetu, i
voljnih da sarauju u to veu slavu Boiju, a ne da jedni druge vrea-
ju ili da prave pakosti i da se preziru. Sluaj: leta 1612, osmog dana
novembra, u Macau, veleasni pater Iulius de Alessis belei pomrae-
nje od osam i trideset uvee sve do jedanaest i trideset. Obavetava
veleasnog patera Carolusa Spinolu koji u Nangasakiju, u Japoniji, isto
pomraenje u devet i trideset iste veeri posmatrao jeste. A pater
Christophorus Schnaidaa isto pomraenje bio video jeste u Ingolstati-
umu u pet popodne. Differentia od jedne ure ini petnaest stepeni me-
ridijana, i to je, dakle, distantia izmeu Macaoa i Nangasakija, ne es-
naest stepeni, kako kae Blaeu. Verstanden? Prirodno, pri ovakvim
merenjima treba izbegavati umbre i dim, imati pogodni asovnici, ne
dopustiti da promakne initium totalis immersionis, i zadrati tanu
sredinu izmeu initium i finis eklipsis, posmatrati u meuvremenu
trenutke u kojima se pomrauju mrlje, et cetera. Ako mesta daleko
jesu, sasvim mala greka praviti ne veliku razliku, ali ako mesta blisu
jesu, pogreka od nekoliko minuta praviti veliku razliku.
Na stranu to je po pitanju Macaoa i Nagasakija bio u pravu, ini
mi se, pre Blaeu nego otac Caspar (a ovo dokazuje kolika su zamrsica
doista bile geografske duine u to doba), evo kako su jezuti, prikuplja-
jui i povezujui rezultate osmatranja svoje brae misionara, ustanovili
Horologium Catholicum, to nije znailo da je to bio asovnik veran
papi, ve jedan univerzalni asovnik. U stvari, bila je to planisfera na
kojoj su bila oznaena sva sedita Drutva, od Rima do granica pozna-
tog sveta, a za svako mesto je bilo naznaeno lokalno vreme. Tako da
on, objanjavao je otac Caspar, nije morao da vodi rauna o vremenu
od samog poetka putovanja, ve samo od poslednjeg meaa hrian-
skog sveta, ija je geografska duina neosporna. Mogunost greke se
veoma smanjila, a izmeu dve postaje mogle su se koristiti i metode
koje svakako nisu davale nikakvo jemstvo, kao to je varijacija igle ili
proraun na osnovu Meseevih mrlja.
Na svu sreu, njegove je brae bilo svuda pomalo, od Pernambuka
do Goe, od Mindanaoa do Porto Sancti Thomae i ako zbog vetra nisu
mogli da pristanu u jednu luku, u blizini je bila neka druga. Na primer u
Macau, ah, Macao, i sama pomisao na tu pustolovinu budila je nemir u
ocu Casparu. Bee to portugalski posed, Kinezi su zvali Evropljane lju-
dima dugog nosa jer su Portugalci bili prvi koji su se iskrcali na tim
obalama, a oni zaista imaju veoma dugake noseve, kao i jezuiti koji su
stigli sa njima. Dakle, grad je bio poput krune od belih i plavih utvrda
na vrhu brda, pod nadzorom otaca Drutva, koji su morali da se brinu i
o vojnim stvarima, budui da je gradu pretila opasnost od holandskih
jeretika.

202
 Otac Caspar je bio odluio da zaplove prema Macau, gde je poz-
navao jednog redovnika, izuzetno uenog i vetog u astronomskim
naukama, ali je bio smetnuo s uma da plovi na jednoj fluyt.
ta uinie dobri oci iz Macaoa? im prepoznae holandski brod,
bacie se na topove i kolubrine. Bezuspeno je otac Caspar mlatarao
rukama na pramcu i dao da se odmah istakne barjak Drutva, oni pro-
kleti dugi nosevi od njegove portugalske brae, obavijeni ratobornim
dimom koji ih je mamio na sveto krvoprolie, nisu to ak ni primetili,
te su i dalje hitali ulad koja su kao kia padala svud oko Daphne.
Brod je samom milou Boijom uspeo da razvije jedra, da se okrene i
na jedvite jade utekne put debelog mora, dok je kapetan na svom lute-
ranskom jeziku obasipao pogrdama onu brau bez trunke mozga. A
ovoga puta bio je u pravu on: sasvim je na mestu potopiti Holanane,
ali nikako kada je na brodu jedan jezuita.
Sreom nije bilo teko pronai nedaleko odatle i druge misije, te
su pramac usmerili ka gostoljubivom Mindanau. I tako su od mesta do
mesta drali pod nadzorom geografsku duinu (sam Bog zna kako,
dodajem, budui da su, zavrivi nadomak Australije, morali izgubiti
svaki orijentir).
A sada moramo Novissima Experimenta mi napraviti, i clarissi-
me et evidenter dokazati da mi na sto osamdesetom meridijanu jesmo.
U suprotnom, moja braa iz Rimskog Kolegijuma misle da ja biti ne-
kakav zukvan.
Nove oglede? upita Roberto. Zar mi niste upravo kazali da
vam je Zvezdarnica potvrdila da se nalazite na sto osamdesetom meri-
dijanu, a naspram Solomonovog Ostrva?
Da, odgovori jezuita, on je u to bio siguran: izveo je na megdan
razliite nesavrene metode koje su drugi pronali, i uklapanje svih tih
klimavih metoda nije moglo pruiti nita drugo do pouzdan rezultat,
kao to biva kod dokazivanja Boga pomou consensus gentium, jer
tano je da u Boga veruju mnogi ljudi skloni grekama, ali je nemogu-
e da gree svi, od prauma u Africi do pustinja u Kini. Isto tako biva
da mi verujemo u kretanje Sunca i Meseca i ostalih planeta, ili u skri-
venu mo rosopasa, ili da u sreditu Zemlje aruje podzemni oganj;
hiljadama godina ljudi su u to verovali, i verujui u to uspeli su da
ive na ovoj planeti i da ih mnogim dobrom daruje pravi pristup ita-
nju velike knjige prirode. Ali ovako veliko otkrie mora biti potkrep-
ljeno i mnogim drugim dokazima, tako da se i oni sumnjiavog duha
povuku pred injenicama.
Osim toga, nauku ne smemo razvijati samo zarad ljubavi spram
znanja, ve i kako bi to podelili sa svojom braom. Stoga, budui da
ga je toliko truda kotalo pronalaenje prave geografske duine, sada
je morao da trai potvrdu za to pomou nekih drugih, lakih metoda,
203
kako bi ovo znanje postalo batina sve nae brae, ili barem hrian-
ske brae, tavie, katholike brae, jer bi za holandske ili engleske, ili
ne daj Boe, moravske jeretike, najbolje bilo da ove tajne nikada ne
doznaju.
E, sad, od svih metoda za utvrivanje geografske duine, on je
dva ve drao nadasve pouzdanima. Jedan od njih, pogodniji za vrsto
tle, bila je upravo ona riznica svih metoda, odnosno Malteka Zvez-
darnica; drugi, pogodniji za osmatranja na moru, bee onaj sa Instru-
mentum Arcetricum, koji je leao ispod mosta i jo nije bio upotreb-
ljen, jer je najpre putem Zvezdarnice trebalo dobiti potvrdu o svom
poloaju, a potom videti da li ga taj Instrumentum potvruje, nakon
ega e moi da se smatra najpouzdanijim od svih.
Otac Caspar bi ovaj ogled obavio mnogo ranije, da se nije dogodi-
lo sve ono to se dogodilo. Ali sad je kucnuo as, obavie ga jo te iste
noi: nebo i efemeride kazivali su da je to ona prava no.
ta je bio Instrumentum Arcetricum? Bila je to sprava koju je pre
mnogo godina nagovestio Galilei da se razumemo, nagovestio, opi-
sao, obeao, nikada ostvario, sve dok otac Caspar nije zasukao rukave.
A Robertu, koji ga je pitao je li taj Galilei onaj isti koji je postavio onu
hipotezu o kretanju Zemlje koju su svi osudili, otac Caspar je odgovo-
rio da jeste, kada se petljao u metafiziku i svete spise taj je Galilei
govorio uasne stvari, ali kada je u pitanju mehanika, bee darovit o-
vek, blistavog uma, veliki stvaralac. A na pitanje zar nije greh koristiti
ideje jednog oveka sa kojim se Crkva nije slagala, jezuita je odgovo-
rio da se u to veu slavu Boiju mogu primeniti i ideje nekog jeretika,
ako same po sebi nisu jeretine. Pa zar moemo i pomisliti da otac
Caspar, koji je prihvatao sve postojee metode, ne zaklinjui se ni u
jednu, ali izvlaei korist iz njihovog svadljivog sabora, ne bi izvukao
korist i iz Galileiovog metoda.
tavie, bilo je nadasve korisno i za nauku i za veru da se to pre
iskoristi Galilejeva ideja; on je ve pokuao da je proda Holananima,
i sva srea to su i oni, kao i pre desetak godina panci, iskazali nepo-
verenje.
Galilei je izvukao udovine nastranosti iz jedne premise koja je
sama po sebi bila nadasve ispravna, odnosno da ideju o durbinu ukrade
od Flamanaca (koji su ga koristili samo za posmatranje brodova u lu-
ci), i da taj instrument usmeri ka nebu. I tamo je, meu mnogim dru-
gim stvarima u koje otac Caspar ni u snu ne bi posumnjao, otkrio da
Jupiter, ili Jov kako ga je nazivao Galilei, ima etiri satelita, to e rei
etiri Meseca, ranije nikada viena, od postanka sveta pa sve do tada.
etiri zvezdice koje su kruile oko njega, dok je on kruio oko Sunca
i videemo da je to kruenje Jupitera oko Sunca bilo sasvim pri-
hvatljivo za oca Caspara, sve dok se ne dira u Zemlju.

204
 E, sad, da na Mesec ponekad ulazi u pomraenje, kada dolazi u
senku Zemlje, bila je dobro poznata stvar, kao to su svi astronomusi
znali kada e doi do pomraenja Meseca, ravnajui se prema efeme-
ridama. Nita udno, dakle, to su i Jupiterovi Meseci imali svoja
pomraenja. tavie, imali su dva, barem za nas, jedno pravo pravcato
pomraenje i jednu okultaciju.
U stvari, Mesec nestaje pred naim oima kada se Zemlja isprei
izmeu njega i Sunca, meutim, Jupiterovi sateliti nestaju pred naim
oima dva puta, kada prolaze ispred njega i kada prolaze iza njega,
stapajui se s njegovom svetlou, a uz pomo dobrog durbina mogu
se lepo pratiti njihova pojavljivanja i nestajanja. Uz jednu neprocenji-
vu prednost jer, dok se pomraenja Meseca javljaju samo posle smrti
nekog biskupa, i traju veoma dugo, pomraenja jupiterskih satelita
javljaju se u kratkim razmacima i veoma su brza.
Pretpostavimo sada da su as i minuti pomraenja svakog pojedi-
nanog satelita (od kojih svaki prelazi orbitu razliite duine) utvreni
na nekom poznatom meridijanu, i da to potvruju efemeride; u tom
sluaju treba samo uspeno utvrditi as i minut kada se pomraenje
javlja na meridijanu (nepoznatom) na kojem se nalazimo, i raun je
odmah gotov, a odatle je mogue izvui geografsku duinu mesta
osmatranja.
Istina, bilo je manjih nepovoljnosti, o kojima nije vredelo govoriti
jednom laiku, ali poduhvat bi uspeo dobrom raundiji, koji bi raspo-
lagao meraem vremena, to e rei imao perpendiculum, ili klatno, ili
Horologium Oscillatorium kako god da se zvao, koji moe sa savre-
nom tanou da izmeri i razliku od jednog jedinog sekunda; item, koji
bi imao dva svakidanja asovnika koji bi mu verno pokazivali vreme
poetka i kraja ovog fenomena, kako na meridijanu na kojem se osma-
tra tako i na meridijanu Ostrva Ferro; item, koji bi znao da pomou
tablice sinusa izmeri ugao koji u oku tvore istraivana tela ugao
koji e, ako se posmatra kao poloaj kazaljki u jednom asovniku,
izraziti u minutima i sekundama rastojanje izmeu dva tela i njegovu
progresivnu varijaciju.
I to samo, valja ponoviti, ako bi imali one dobre efemeride koje
Galilei, ve star i bolestan, nije uspeo da dovri, ali koje su Casparova
redovnika braa, ve dovoljno veta u proraunavanju pomraenja
Meseca, sada uspeno privela kraju.
Koje su bile najvee nepovoljnosti, one na koje su se ostrvili Gali-
leievi suparnici? To to su bila po sredi osmatranja koja se nisu mogla
obaviti golim okom i to je bio potreban dobar durbin ili teleskop, ka-
ko god da se zvao? Otac Caspar je imao jedan, odline izrade, kakav
Galilei nije mogao ni u snu da zamisli. To to merenja i prorauni nisu
bili dokuivi mornarima? Pa zar nisu i sve druge metode za izrauna-

205
vanje geografskih duina, ako se moda izuzme uni, zahtevale ni
manje ni vie nego mozak astronomusa! Da su kapetani bili nauili da
koriste astrolab, koji takoe nije bio naprava dokuiva svakom laiku,
bili bi nauili i da koriste durbin.
Ipak, govorile su cepidlake, tako tana osmatranja, koja su zahte-
vala veliku preciznost, moda su se mogla obaviti na kopnu, ali nikako
na brodu koji se kree, gde nikome ne uspeva da durbin dri nepomi-
no upravljen ka nekom nebeskom telu koje se ne vidi golim okom...
Pa dobro, otac Caspar je stigao ovamo da pokae kako se, s malo ve-
tine, osmatranja mogu obavljati i na brodu koji se kree.
Na kraju je nekoliko panaca prigovorilo da se pomraenje sateli-
ta ne javlja za dana niti u olujnim noima. Moda oni veruju da ti
pljesne rukama i eto ti pomraenja Meseca, dok trepne, njima na
raspolaganju? estio se otac Caspar. I ko je ikada rekao da osma-
tranje mora da bude neprekidno? Onaj ko je putovao od jedne do dru-
ge Indije zna da utvrivanje geografske duine ne zahteva uestalije
osmatranje nego to je potrebno za utvrivanje geografske irine, a ni
ono se ne moe obavljati, ni astrolabom niti sekstantom, u trenucima
kada je more suvie uzvaljano. Kad bi smo samo znali da pravilno
utvrdimo tu blagoslovenu geografsku duinu, makar i jedanput na sva-
ka dva ili tri dana, u vremenu izmeu dva osmatranja moglo bi se vo-
diti rauna o proteklom vremenu i preenom putu, emu se ve pribe-
gavalo, uz pomo unia. Jedino to su do tada mesecima morali da
rade samo to. Oni meni izgledaju, govorio je dobri otac sve srditije,
kao ovek koga u velika oskudica ti pomoi sa koarom hleba, a na-
mesto da oda gratia, on pogoen biti to na trpezu i jedno peeno prase
ili zeia ti ne stavi njemu. Oh Sunce mu arko! Moda ti bi bacio u
more topovi od ovaj brod samo zato jer bi znao da od sto hitci devede-
set napravi pljus u aqua?
I evo kako za tili as otac Caspar upoljava Roberta oko pripreme
jednog ogleda koji je morao da se obavi u noi poput te koja je najav-
ljivala svoj dolazak, s astronomske take gledita veoma pogodne,
vedrog neba, dok je more bilo umereno mirno. Kad bi se ogled obav-
ljao u noi za morske bonace, objanjavao je otac Caspar, to bi bilo
kao da se obavlja na kopnu, a ve se znalo da e tamo uspeti. Ogled je,
meutim, osmatrau morao da dopusti samo privid bonace na brod-
skom trupu koji se ljuljao od pramca ka krmi, i s jednog na drugi bok.
Najpre su meu asovnicima koji su proteklih dana bili tako ki-
njeni morali da pronau neki koji je jo uvek radio kako Bog zapove-
da. Jedan jedini, u ovom srenom sluaju, a ne dva: u stvari, njega bi
podesili na lokalno vreme, nakon preciznog dnevnog merenja (to i bi
uinjeno) i, budui da su bili sigurni da se nalaze na meridijanu anti-
podu, nije im bio potreban onaj drugi koji bi pokazivao vreme Ostrva

206
Ferro. Dovoljno je bilo da se zna da je razlika tano dvanaest sati.
Ovde pono, tamo podne.
Kad bolje razmislimo, izgleda da je ova odluka bila utemeljena na
zaaranom krugu. To da se nalaze na meridijanu antipodu bilo je ono
to je ogled morao da dokae, a ne da podrazumeva. Ali, otac Caspar
je bio toliko siguran u svoja prethodna osmatranja da je samo eleo da
ih potvrdi, a onda verovatno nakon onog itavog metea na bro-
du, nije vie bilo nijednog asovnika koji jo uvek pokazuje koliko je
sati na drugoj polovini zemljine kugle, i trebalo je premostiti tu pre-
preku. S druge strane, Roberto ne bee do te mere tankoutan da bi
otkrio skriveni nedostatak tog postupka.
Kad kaem sad, gledaj hora, pii. Et odmah udari po visak!
Visak se drao na malom metalnom postolju koje je, kao veala,
nosilo jednu bakarnu ipku na ijem je kraju visilo pokretno klatno. Na
najnioj taki kroz koju je klatno prolazilo, nalazio se jedan vodoravni
toak sa zupcima, ali nainjenim tako da je jedna strana zubaca pod
pravim uglom na ravan toka, dok je druga zakrivljena. Hodei nai-
zmenino tamo-amo, klatno je na svom putu udaralo, malim
stiletom koje je virilo iz njega, o jednu ekinju koja je, pak, dodirivala
zubac s njegove uspravne strane i pokretala toak; ali kada se klatno
vraalo, ekinjica je jedva doticala zakrivljenu stranu zupca, i toak se
nije pomerao. Obeleivi zupce brojevima, po zaustavljanju klatna
mogao se utvrditi broj pomerenih zubaca, te dakle izraunati koliko je
delia vremena proteklo.
Tako nisi ti obavezan da svaki put broji jedan, dva tri et coetera,
ali na kraju, kad ja kaem dosta, zaustavlja visak i broji zupce, ra-
zume? I pie koliko zubaca. Zatim gleda asovnik i pie asova
ovoliko ili onoliko. A kada ponovo sad kaem, ti njemu mnogo dati
snaan udarac, i on poinje ponovo oscilacija. Jadnostavno, i dete da
shvati.
Naravno to i nije bio bog zna kakav visak, otac Caspar je sasvim
dobro znao, ali o tome je tek poinjalo da se raspravlja, ali doi e dan
kada e biti napravljen daleko bolji.
Mnogo teak stvar, i moramo mnogo jo da nauimo, ali kad
Bog ne bi zabranjivati die Wette... kako ti kae, le pari...
Opkladu.
E to. Kad Bog ne bi zabranjivati ja bih mogao da napravim
opkladu da u budunosti svi tragati za geografskim duinama i za svim
drugim phenomenima zemaljskim pomou viska. Ali mnogo jeste
teko na jednom brodu, i ti morati mnogo paziti.
Caspar ree Robertu da oba mehanizma, zajedno sa priborom za
pisanje, smesti na krmeni katel, koji je na itavoj Daphne bio naj-

207
uzdignutije mesto za osmatranje, tamo gde e postaviti Instrumentum
Arcetricum. Iz skladita su na katel doneli sve one triarije koje je
Roberto bio video jo za vreme lova na Uljeza. Bilo ih je lako preneti,
osim pljosnate metalne posude koju su izneli na most uz kletve i po-
gubne padove, jer je nisu mogli uzneti uz one uske stepenice. Ali, sada
kada je svoj plan trebalo da sprovede u delo, otac Caspar je, onako
usukan, pokazao fiziku snagu jednaku svojoj volji.
Bezmalo sam, uz pomo alatke za privrivanje okova, sklopi
nekakav okvir od polukrugova i gvozdenih preaga, to se pokaza kao
skelet okruglog oblika oko kojeg se pomou prstenova zatee okruglo
platno, tako da se na kraju pred njima bilo neto poput velike zdele u
obliku polulopte, prenika oko dva metra. Morali su da je premau
katranom kako ne bi proputala smrdljivo ulje iz bavica, kojim ju je
Roberto upravo punio, jadikujui zbog ueglog smrada. Ali otac
Caspar ga je podseao, serafimski poput nekog kapucina, da ono ne
slui za prenje crnog luka.
A emu onda slui?
Pokuajmo u ovo malo more jednu manju lau da staviti, i tra-
io je da mu pomogne da u veliku zdelu od platna smesti metalnu po-
sudu, gotovo pljosnatu, neto manjeg prenika od same polulopte. Ti
nikada nekog ne uti da kae kako more biti glatko kao ulie? Evo, ti
vidi ve, most se naginje ulevo, a ulie u velikom koritu udesno, et
vice versa, ili tako se tebi initi; ulie u stvari stoji uvek nepomino,
niti se podie niti se sputa, paralelno sa horizontom. Desilo bi se isto i
voda kad bi bila, ali na uliu stoji mala zdelica kao na moru za vreme
maine. A ja mali jedan ogled u Rimu pravio sam, sa dve male zdelice,
vea puna vode, a manja peska, i u pesak zabosti ja malu pisaljku, i
staviti malu da pluta u velikoj, i veliku ja pomerao, i ti mogao pisaljku
uspravnu kao zvonik videti, ne nagnutu kao tornjevi od Bononia!
Wunderbar, potvrivao je Roberto ksenoglota. A sada?
Skinemo sada posudu manju, jer moramo na nju jednu napravu
postaviti.
Na pljosnatom dancu posude, sa spoljanje strane, nalazile su se
male opruge jer, objanjavao je otac, kada sa svojim teretom jednom
zapliva u veem koritu, mora biti udaljena barem za prst od dna posu-
de; a ako bi je nagli pokreti njenog gosta suvie potisnuli prema dnu
(kakvog gosta, pitao je Roberto; sada ti videti, odgovarao je otac)
opruge bi joj pomogle da se vrati na povrinu, bez potresa. Na dno
posude, s unutranje strane, trebalo je prikovati sedalo sa iskoenim
naslonom u kojem bi ovek mogao gotovo da lei i gleda uvis, osla-
njajui noge na jednu gvozdenu plou koja slui kao protivtea.
Poto je postavio posudu na most, i uvrstio je s nekoliko klinova,
otac Caspar se posadi na sedalo, i objasni Robertu kako da mu na lea
208
namesti, sapinjui je oko njegovog struka, itavu jednu utegu kaieva i
remenja od platna i koe, za koju je potom trebalo uvrstiti i kukuljicu
u obliku kacige. Kaciga je imala otvor za jedno oko, dok se u visini
nosa pruala ipka s prstenom na vrhu. Durbin se stavljao u prsten, sa
kojeg je visila jedna kruta motka s kukom na kraju. Hiperbola Oiju
mogla je slobodno da se pokree sve dok se ne pronae eljena zvez-
da; ali, jednom kada je namestimo tako da zvezda bude u sreditu so-
iva, kruta motka se kukicom zakainjala za grudni remen, i od tog
trenutka bilo je zajameno da e se osmatranje odvijati bez potresa,
uprkos moguem pomeranju tog kiklopa.
Safreno! veselio se jezuita. Kada je posuda bila stavljena da
pluta na maini ulja, mogle su se uhvatiti i najnejasnija nebeska tela pri
emu nikakvo kretanje uzburkanog mora nije moglo da skrene osma-
trako oko sa izabrane zvezde! E, ovo gospodin Galilei opisao jeste, a
ja jesam napravio.
Veoma je lepo, ree Roberto. Ali ko e sada sve ovo da stavi u
korito s uljem?
Sada ja mene razveem i siem, onda mi stavimo prazan pladanj
na ulie, onda ja penjem ponovo.
Ne verujem da e to biti lako.
Mnogo lake nego pladanj sa mnom unutra staviti.
I, mada s izvesnom mukom, pladanj sa sedalom bi smeten da
pluta na ulju. Potom otac Caspar, sa lemom i utegom, i durbinom
postavljenim na kacigi, pokua da se popne na ovu skalameriju, dok ga
je Roberto podupirao, pridravajui ga jednom rukom za miicu, a
drugom ga gurajui podno lea. Pokuaj bi ponovljen vie puta, ali
bezuspeno.
Ne moe se rei da metalni sklop koji je nosio vee korito nije
mogao da nosi i jo jednog gosta pride, ali mu je tvrdoglavo uskrai-
vao razumne take oslonca. Jer kad bi otac Caspar pokuao da, kao
to to uini nekoliko puta, spusti samo jednu nogu na metalni rub,
sputajui odmah onu drugu u manju zdelicu, ova bi, usled naglog
ukrcavanja, stala da klizi po ulju spram suprotne strane posude, irei
redovnikove noge poput krakova estara, pri emu je ovaj vikao iz-
bezumljeno sve dok ga Roberto ne bi prihvatio oko pasa i privukao k
sebi, to bi rekli, na vrsto tle Daphne proklinjui za to vreme
uspomenu na Galileia i u nebesa uznosei one krvnike to ga proga-
njahu. Tada bi se umeao otac Caspar koji ga je, preputajui se ru-
kama svoga spasitelja, uz stenjanje uveravao da oni progonitelji ne
behu krvnici, ve najasniji ljudi crkve, namerni jedino da ouvaju
istinu, i da s Galileiom postupie oinski i samilosno. Potom je, ona-
ko uoklopljen i onesposobljen, pogleda uprtog u nebo, s durbinom
upravnim na lice, poput Policinelle s mehanikim nosom, podseao
209
Roberta da Galilei barem u ovom pronalasku nije pogreio, i da je
samo trebalo uvek iznova pokuavati. Te, dakle, mein lieber Rober-
tus, govorio je potom, moda ti mene zaboravio i veruje da ja
jesam bio neka kornjaa, koja se zarobi s trbuhom uvis? Hajde, pola-
zi, poguraj mene ponovo, evo, da dodirnem rub, evo, tako, jer oveku
vala i pristaje usprafan poloaj.
Ne moe se rei da je prilikom svih ovih nesrenih pokuaja ulje
stajalo mirno kao ulje, i ubrzo su obojica ogledniara postali elatinasti
i, jo gore, uljoliki ako kontekst nae pripovesti doputa hroniaru
ovu kovanicu, a da zbog toga ne mora biti optuen izvornik.
I dok je otac Caspar ve gubio svaku nadu da e se primai tom
sedalu, Roberto primeti da bi moda bilo dobro da se najpre isprazni
zdela s uljem, potom da se u nju stavi ona manja, na koju e se onda
smestiti otac, i na kraju da se ponovo sipa ulje, a dok bude rastao nivo
ulja, podii e se, plutajui, i pladanj, a s njim i osmatra.
Tako i uinie, uz gromoglasne pohvale uitelja za uenikovu
pronicljivost, dok se pono polako prikradala. Ne moe se rei da je
sve to zajedno odavalo utisak bog zna kakve postojanosti, meutim,
ako bi otac Caspar vodio rauna o svojim nepromiljenim pokretima,
moglo bi se neemu i nadati.
U jednom trenutku Caspar uskliknu: ja sada vidim njih! Pokli
ga natera da pomeri nos, durbin, koji bee prilino teak, umalo da
sklizne s okulara, on pomeri ruku da ne bi izgubio ono to je uhvatio,
pokret ruke poremeti ravnoteu ramena, a pljosnata posuda samo to
se ne prevrnu. Roberto ostavi hartije i asovnike, pridra Caspara,
povrati ravnoteu tom udnom sklopu i zamoli astronoma da se ne
mie, i da veoma oprezno pomera taj svoj naoarnik, suspreui sop-
stvenu ushienost.
Naredna najava stie apatom koji namah, pojaan kacigom,
odjeknu hrapavo poput kakve paklene trube: Ja videti njih ponovo, i
odmerenim pokretom uvrsti durbin za remen na grudima. Oh, wun-
derbar! tri zvezdice jesu Jupiterove na istoku, jedna sama na zapadu...
Najblia izgleda manja, i ona je... ekaj... evo, na nula minuta i tride-
set sekundi od Jupitera. Ti pii. Samo to nije dotakla Jupiter, jo malo
pa e nestati, dobro pazi da zapie vreme kada ona nestaje...
Roberto, koji je bio napustio svoje mesto da bi spasao uitelja, sa-
da ponovo uze u ruke tablu na kojoj je morao da belei vremena, ali je
ovoga puta seo tako da su mu satovi ostali iza lea. Naglo se okrenu, i
obori klatno. Metalna ipica ispade iz svog leita. Roberto je uhvati i
pokua da je vrati na mesto, ali uzalud. Otac Caspar je upravo vikao
da zapie vreme, Roberto se okrenu prema asovniku i u tom okretu
pisaljkom udari mastionicu. Istog trena je podie, kako ne bi istekla
sva tenost, ali obori asovnik.
210
 Ti jesi zapisao vreme? Krei s viskom! vikao je Caspar, a Ro-
berto odgovarao: ne mogu, ne mogu.
Kako moe ti da ne, tupoglave?! I ne sluajui odgovor, i dalje
je vikao kako moe ti da ne, slaboumnie?! Zar nisi obeleio, zar
nisi zapisao, zar nisi gurnuo? Ona upravo nestaje, krei!
Izgubio sam, ne, nisam izgubio, polomio sam sve, ree Roberto.
Otac Caspar otkloni durbin od kacige, baci jedan pogled sa strane,
vide klatno razbijeno u paramparad, izvrnut asovnik, Roberta ije su
ruke bile umazane mastilom, ne savlada se i iz njega provali jedan
Himmelpotzblitzsherrgottsakrament koji ga prodrma itavim telom.
Usled te nesmotrene kretnje, pladanj se opasno nakrivio, a on skliznu
u korito s uljem; durbin mu izmae i iz ruke i iz leita, a potom se,
potpomognut uzdunim ljuljanjem lae, kotrljao i kotrljao du itavog
katela, poskakujui niz stepenice i, strmoglaviv se na most, odlete u
dalj i udari o stranji deo jednog topa.
Roberto nije znao da li da najpre spaava oveka ili instrument.
Mlatarajui rukama u onoj uegloj masi, ovek mu je uzvieno doviki-
vao da se pobrine za durbin, Roberto pojuri za Hiperbolom u begu, i
pronae je zgnjeenu i s dva polomljena soiva.
Kada Roberto najzad izvue iz ulja oca Caspara, koji je sliio
kakvom prasencetu zgotovljenom za peenje, ovaj je jednostavno, s
herojskom tvrdoglavou, rekao kako nije sve izgubljeno. Postojao je
jo jedan takav teleskop, iste jaine, postavljen na Maltekoj Zvezdar-
nici. Nije im preostajalo nita drugo nego da odu na Ostrvo po njega.
Ali kako? rekao je Roberto.
Sa plifanijem.
Ali vi ste rekli da ne umete da plivate, niti biste mogli, u vaim
godinama...
Ja ne. Ti da.
Ali ne umem ni ja, prokleto da je to plifanije!
Naui.

211
 24
Rasprave o Glavnim Sistemima

Ovo to e uslediti neizvesnog je porekla: ne razumem da li su u

pitanju hronike rasprava koje su se vodile izmeu Roberta i oca
Caspara, ili beleke koje je onaj prvi pravio nou kako bi danju zai-
kavao onog drugog. ta god bilo, stoji da za sve vreme dok je proveo
na brodu sa starcem, Roberto nije pisao pisma Gospi. Isto kao to je,
malo-pomalo, sa nonog prelazio na dnevni ivot.
Na primer, sve do tada posmatrao je Ostrvo u prvim jutarnjim a-
sovima, i samo na kratko, ili sveeri, kada se gubi oseaj mea i dalji-
ne. Tek je sada otkrio da plima i oseka, odnosno naizmenino poigra-
vanje morskih doba, navode more da u jednoj polovini obljubljuje
peani al koji ga deli od ume, a u drugoj ga povlai unazad, obna-
ujui hridi koje predstavljaju, objanjavao je otac Caspar, poslednji
ogranak koralnog bedema.
Izmeu plime, ili plimnog vala, i oseke, objanjavao mu je njegov
prijatelj, proe oko est sati, i to je ritam disanja mora pod uticajem
Meseca. A ne kao to su nekada davno mislili neki, koji su ovo kreta-
nja voda pripisivali duvanju nekog udovita iz dubina, da ne pomi-
njemo onog francuskog gospodina koji je tvrdio da, iako se Zemlja ne
okree od zapada ka istoku, ipak se ljulja po duini, da tako kaemo,
od severa ka jugu i obrnuto, i u tom periodinom kretanju prirodno je
da se more podie i sputa, kao kada neko slee ramenima, a mantija
mu se eta gore-dole du vrata.
Zagonetan je ovaj problem morskih doba, jer ona se menjaju u
zavisnosti od kopna i mora, i od poloaja obala u odnosu na meridija-
ne. Opte je pravilo da se za vremena mladog Meseca voda podie u
podne i u pono, da bi potom svakog dana ova pojava kasnila za etiri
petine sata, a one laici koji to ne znaju, videi da se u toliko i toliko
212
asova tog i tog dana izvesnim kanalom moglo ploviti, odvae se na to
u isto vreme narednog dana, i zavre nasukani. Da ne govorimo o stru-
jama koje morska doba izazivaju, a pojedine su tako jake da u trenutku
oseke brod ne moe da se dokopa obale.
A onda, govorio je starac, svako mesto na kojem se nae, izisku-
je drugaiji proraun, i potrebne su Astronomske Tablice. tavie, po-
kua da objasni Robertu te proraune odnosno da treba osmatrati
kanjenje Meseca, mnoei meseeve dane sa etiri i delei potom sa
pet ili obrnuto. injenica je da Roberto nije nita od toga shvatio, a
kasnije emo videti kako e ovaj njegov nehat postati uzrokom ozbilj-
nih nevolja. Zadovoljio se jedino time da se svaki put zaprepasti to je
linija meridijana, koja bi trebalo da ide od jednog do drugog kraja
Ostrva, katkad prolazila preko mora, katkad preko hridi, i nikako nije
shvatao koji je trenutak onaj pravi. Delimino i zato to ga je, bila to
plima ili oseka, velika tajna morskih doba zanimala daleko manje od
velike tajne one linije sa ije je druge strane vreme teklo unazad.
Kazali smo da se nije posebno trudio da ne veruje u ono to mu je
jezuita pripovedao. Ipak, esto se zabavljao, izazivajui ga, ne bi li ga
naterao da mu kae jo vie, a potom je pribegavao predstavi dokaziva-
nja koju je bio sluao u kruocima onih uglaenih ljudi koje je jezuita
smatrao, ako ne samim izaslanicima Sataninim, a ono u najmanju ruku
pijanicama i izelicama koji su od krme nainili vlastiti Licej. Na kraju
svega, meutim, teko mu je polazilo za rukom da odbaci fiziku jednog
uitelja koji ga je sada, na osnovu naela te iste fizike, uio da pliva.

Budui da nije zaboravio svoj brodolom, najpre se postavio tako to

je ustvrdio da ni za ta na svetu ne bi ponovo doao u dodir s vodom.
Otac Caspar mu je napomenuo da ga je za vreme brodoloma upravo ta
voda nosila na povrini, to je, dakle, znak da je bila brian, a ne ne-
prijateljski naklonjen element. Roberto je odgovorio da ga nije nosila
voda, ve komad drveta za koji je bio privezan, to bee lepa prilika za
oca Caspara da mu netom skrene panju da, ako je voda nosila jedan
komad drveta, stvorenje bez due, koje udno hita ka dnu bezdana, to
zna svako ko je barem jednom iz visine bacio komad drveta, uto je vie
spremna da nosi jedno ivo bie, voljno da sledi prirodne tenje tenosti.
Ako je ikada bacio psia u vodu, Roberto bi morao da zna da se ivoti-
nja, pokreui ape, odrava na povrini, ali ne samo to, ve se i veoma
brzo vrati na obalu. I, dodavao je otac Caspar, moda Roberto nije znao
da nejaka deca od samo nekoliko meseci, ako se stave u vodu, znaju da
plivaju, jer nas je priroda nainila plivaima, kao i svaku drugu ivotinju.
Na nesreu, mi smo skloniji predrasudama i grekama nego ivotinje, i
stoga, rastui, stiemo lana saznanja o svojstvima tenosti, tako da nam
bojazan i nepoverenje zatiru onaj uroeni dar.

213
 Roberto ga je onda upitao da li je on, veleasni otac, ikada nauio
da pliva, a veleasni otac je odgovorio da se on nije trudio da bude
bolji od tolikih drugih ljudi koji su propustili da uine prave stvari. Bio
je roen u zemlji daleko od mora, a prvi put je kroio na brod tek u
poznim godinama kada njegovo telo govorio je ne bee nita
drugo do grinjavi potiljak, zamagljen vid, slinavi nos, zagluene ui,
poutelo zubalo, ukruena ija, gua sva u podvaljcima, kostobolne
pete, sparuena koa, posedela griva, pucketanje potkolenica, podrhta-
vanje prstiju, zaplitanje nogu, a njegova prsa samo ishraknjivanje slu-
zavih komadia izmeu slinavih ispljuvaka i pupoljaste pljuvake.
Ipak, istakao je odmah, budui da je njegov duh poletniji od nje-
gove olupine, on je znao ono to su jo mudraci drevne Grke bili
otkrili, odnosno da, ako se kakvo telo uroni u tenost, ono nailazi na
otpor i biva potisnuto nagore za onoliko vode koliko zapremi, jer voda
pokuava da ponovo zauzme prostor iz kojeg je proterana. I nije tano
da telo pluta ili ne pluta u zavisnosti od oblika, i varali su se drevni
mudraci kada su govorili da pljosnate stvari ostaju na povrini, dok
one iljaste padaju na dno; da je Roberto na silu pokuao da u vodu
ugura, ta znam, moda bocu (koja nikako nije pljosnata) osetio bi isti
otpor kao i kada bi u vodu gurao kakav pladanj.
Osnovno je, dakle, bilo da se stekne poverenje u element, a onda
e sve krenuti samo od sebe. I predloio je da se Roberto spusti niz
lestvice od konopca koje vise na pramcu, zvane jo jakovljice, ali da
pri tome, zarad vlastite sigurnosti, ostane vezan debelim uetom, ili
guminom ili uzicom, kako god se zvala, dugakim i vrstim, pri-
vrenim za bok broda. Te kad bi se uplaio da e potonuti, dovoljno
bi bilo samo da povue konopac.
Nije potrebno naglasiti da taj uitelj jedne vetine koju nikada nije
upranjavao, nije uzeo u obzir bezbroj prateih nevolja, koje su previ-
deli i mudraci drevne Grke. Na primer, da bi mu omoguio slobodu
pokreta, vezao ga je veoma dugakim uetom, tako da je, prvom prili-
kom kada je Roberto, kao i svaki poetnik, zavrio ispod povrine vo-
de, morao dugo da vue, a pre no to ga je ue izvuklo napolje, ve se
bio nagutao toliko slane vode da je poeleo da odustane, za taj prvi
dan, od svakog daljeg pokuaja.
Meutim, poetak je bio ohrabrujui. Poto se spustio niz lestvice i
dotakao vodu, Roberto je odmah osetio da je tenost blagougodna. Se-
anje na brodolom bee studeno i divlje, a ovo otkrie bezmalo toplog
mora nagonilo ga je sada da uranja sve vie i vie, drei se vrsto za
lestvice, sve dok mu voda nije dola do brade. Mislei da je to plivanje,
naslaivao se, preputajui se uspomenama na parisko blagostanje.
Od kada je stigao na brod oprao se, videli smo, samo nekoliko pu-
ta, i to poput kakvog maeta koji jezikom lie krzno, mijui samo lice

214
i stidne delove tela. to se tie ostalih delova i to sve vie kako se
postepeno pomamljivao u svojoj poteri za Uljezom stopala su mu
bila umazana talogom iz tovarnog prostora, a znoj se uvukao u svaku
poru odee. U dodiru s tim toplim platom koji mu je prao i telo i ode-
u, Roberto se setio kad je bio otkrio, u palati Rambouillet, ak dva
vedra za kupanje gospoe markize, ija je briga za negu tela postala
predmet razgovora u drutvu gde umivanje svakako nije bilo uvreen
obiaj. ak su i njeni najprefinjeniji gosti smatrali da se istoa ogleda
u miriljavosti rublja, ija je esta promena bila znak otmenosti, a ne u
upotrebi vode. I ona bezbrojna aropojna ulja kojima ih je markiza
omamljivala, nisu nikako bila rasko ve za nju potreba, kako bi
podigla odbrambeni bedem izmeu svojih osetljivih nosnica i njihovih
masnih miomirisa.
Oseajui se plemiem vie nego ikada u Parizu, Roberto je, dok
se jednom rukom vrsto drao za lestvicu, drugom snano trljao kou-
lju i pantalone o svoje prljavo telo, grebui u meuvremenu petu jedne
noge prstima one druge.
Otac Caspar ga je ljubopitljivo pratio, ali nije progovarao, elei
da se Roberto sprijatelji sa morem. Ipak, u strahu da se Robertov um
ne pomuti zbog preterane brige za telo, upinjao se da mu skrene pa-
nju na neto drugo. Govorio mu je, stoga, o morskim dobima i pri-
vlanim osobinama Meseca.
Nastojao je da mu ulije potovanje za pojavu koja u sebi nosi se-
me nemogueg: jer ako morska doba odgovaraju na poziv Meseca,
morale bi se javljati samo onda kada se Mesec vidi, a ne kada se on
nalazi s druge strane nae planete. Namesto toga, plime i oseke se
nastavljaju s obe strane zemljine kugle, bezmalo prestiui jedna drugu
na svakih est sati. Roberto je strpljivo sluao raspravu o morskim
dobima, i mislio na Mesec na koji je svih ovih proteklih noi mislio
vie nego na morska doba.
Upitao je kako to da mi od Meseca vidimo uvek jedno te isto lice,
a otac Caspar je objasnio da on krui poput kugle obeene o uzicu
koju atleta okree, ali ne moe da vidi nita drugo do one njemu na-
suprotne strane.
Meutim, izazvao ga je Roberto, ovo lice vide kako Indijanci
tako i panci; dok na Mesecu nije tako u odnosu na njihov Mesec, koji
nekoliki zovu Volva, to je u stvari naa Zemlja. Donji Volvani koji
ive na licu okrenutom prema nama, vide je uvek, dok Gornji Volvani,
koji ive na drugoj polovini planete, ne znaju za nju. Zamislite kada se
pomere na ovu stranu: ko zna ta e oseati kada budu videli kako u
noi blista nekakav krug, petnaest puta vei od naeg Meseca! Oeki-
vae da im se svakog asa srui na glavu, kao to su drevni Gali uvek
strahovali da e ih nebo poklopiti! Da ne govorim o onima koji ive na

215
samoj mei dve hemisfere, i koji Volvu stalno vide u trenutku izranja-
nja na obzorju!
Jezuita je izneo nekoliko sarkastinih i hvastavih primedbi na ra-
un izmiljotine o stanovnicima Meseca, jer nebeska tela nisu iste pri-
rode kao i Zemlja, te prema tome nisu pogodna da udome iva bia, i
stoga bi bilo bolje da ih ostavimo aneoskim kohortama, koje duhom
mogu da se kreu kroz kristal nebeski.
Ali kako nebesa mogu da budu od kristala? Kad bi bilo tako,
komete bi ih na svom putu raznele u paramparad.
A ko je rekao tebi da komete prolaze kroz eterina prostranstva?
Komete prolaze kroz prostor ispod Meseca, a tu je vazduh, kao to i
sm vidi.
Nita se ne kree ukoliko nije telo. Ali nebesa se kreu. Dakle,
ona su telo.
Samo da ti moe kazati izmiljotine, postaje ak aristotelovac.
Ali ja znam zato ti rei ovo. Ti hoe da i u nebesima ima vazduh
tako da ne vie ima differentia izmeu gore i dole, sve krui, i Zemlja
pokree svoju gusicu kao kakva pludnica.
Ali mi svake veeri vidimo zvezde na razliitom mestu...
Tano. De facto one se kreu.
ekajte, nisam zavrio. Hoete da kaete da Sunce i sve zvezde,
a to su golema tela, obilaze krug oko Zemlje svakih dvadeset etiri
asa, a da zvezde nekretnice, odnosno veliki prsten koji ih optae, pre-
laze vie od dvadeset sedam hiljada puta dve stotine miliona liga? No,
to je ono to bi trebalo da se dogodi, kad se Zemlja ne bi okretala oko
svoje ose za dvadeset etiri asa. Kako zvezde nekretnice mogu da se
kreu tako brzo? Zavrtelo bi se u glavi svima koji na njima ive!
Kad bi na njima neko iveo. Ali ovo est petitio prinkipii.
I napominjao je kako je lako izmisliti jedan jedini dokaz u prilog
kretanja Sunca, dok ih postoji mnogo vie protiv kretanja Zemlje.
Poznato mi je, odgovorio je Roberto, da Propovednik kae ter-
ra autem in aeternum stat, sol oritur, i da je Joua zaustavio Sunce, a
ne Zemlju. Ali, vi ste me sami nauili da bismo, ako Bibliju itamo
doslovno, imali svetlost pre no to je stvoreno Sunce. Dakle, Svetu
knjigu treba itati s mrvicom pameti, a i sm Sveti Augustin znao je da
ona esto zbori more allegorico...
Otac Caspar se osmehivao i podseao ga da su davno minula
vremena kada su jezuti pisarskim mudrolijama slamali koplja svojih
suparnika, sada to ine neoborivim dokazima zasnovanim na astrono-
miji, na razumu, na matematikim i fizikim postavkama.
Kakvim to postavkama, na primer? pitao je Roberto struui
naslagu prljavtine sa trbuha.
216
 Na primer, odgovarao je ljutnuto otac Caspar, monim Argumen-
tom Toka: Sad ti sluaj mene. Misli na toak, u redu?
Mislim na toak.
Odlino, tako i ti misli, umesto to bude majmun i ponavlja
ono to si uo u Parizu. Sada ti misli da je taj toak nataknut na jednu
osovinu, kao da jeste grnarski toak, a ti hteti da pokrene taj toak.
ta radi ti?
Prislonim ruke, moda samo jedan prst na rub toka, pokrenem
prst, i toak se okree.
Zar ne misli da bi bolje uinio da si uzeo osovinu, u sreditu
toka, i pokuao da zavrti nju?
Ne, bilo bi nemogue...
Eto! A tvoji galilejanci ili kopernikovci hoe da smeste Sunce u
sredite vaseljene, da pokree itav onaj veliki krug planeta unaokolo,
umesto da razmiljaju da pokret od velikog kruga nebesa jeste dat, dok
Zemlja moe samo da miruje u sreditu. Kako je mogao Gospod Bog
staviti Sunce na najnie mesto, a Zemlju, prolaznu i mranu, usred
blistavih i venih zvezda? Ti sad shvatio svoju greku?
Ali, Sunce mora da postoji u sreditu vaseljene! Telima u prirodi
neophodna je ova ivotna vatra, kao to je neophodno da dom njen
bude u srcu kraljevstva, kako bi zadovoljila potrebe na svim stranama.
Zar uzrok raanja ne treba da bude porinut u sredite svega? Zar pri-
roda nije stavila seme u spolovila, na pola puta izmeu glave i nogu?
Zar nije semenje u sreditu jabuke? Zar kotica nije u sreditu bres-
kve? Stoga Zemlja, kojoj je potrebna svetlost i toplota te vatre, krui
oko njega kako bi svaki njen deli upio sunevu snagu. Bilo bi smeno
verovati da se Sunce okree oko neke take s kojom ne bi ni znalo ta
da radi, bilo bi to kao kad bismo, videi peenu evu, rekli da su je
zgotovili tako to su oko nje okretali ognjite...
Jel tako? Znai kada biskup s kadionicom obilazi oko crkve da
bi nju blagoslovio, ti tvrdi da se crkva oko biskupa okretati? Sunce
moe da se okree, jer je od vatrenog elementa sainjeno. A ti dobro
zna da vatra leti i da se kree i da nikada ne miruje. Ikada da li si ti
planine kretati se video? Pa kako onda kree se Zemlja?
Okreu je sunevi zraci koji na nju padaju, kao to se moe zavr-
teti kugla udarcem ruke, a ako je kugla mala, ak i ako u nju dune-
mo... I napokon, zar mislite da Bog pokree Sunce, koje je etiri stotine
i trideset etiri puta vee od Zemlje, samo zato da bi na kupus sazreo?
U nameri da ovoj poslednjoj primedbi da najveu moguu dra-
matsku snagu, Roberto je poeleo da uperi prst u oca Caspara, te je
ispruio ruku i odgurnuo se nogama kako bi se udaljio od boka broda i
dobro ga video. U tom pokretu i druga ruka je ispustila svoj oslonac,

217
glava se zanela unazad i Roberto je zavrio pod vodom, ne uspevajui,
kao to je ve reeno, da se potpomogne uetom, previe olabavljenim,
kako bi se vratio na povrinu. Onda je stao da se ponaa kao svi dav-
ljenici, mahnito se batrgajui i gutajui pri tom jo vie vode, sve dok
otac Caspar nije zategao ue kako treba i privukao ga lestvicama. Ro-
berto se uspentrao, zaklinjui se da se dole nikada vie nee vratiti.
Sutra ti pokuati ponovo. Slana voda est poput melema, nemoj
misliti da mnogo biti ravo, utei ga na mostu otac Caspar. I dok se
Roberto, pecajui, mirio sa morem, Caspar mu je objanjavao koliku bi
i kakvu korist izvukli obojica, kad bi on stigao na Ostrvo. Nije vredelo
ni pominjati ponovno zaposedanje amca kojim bi kao slobodni ljudi
mogli da idu od broda do kopna, i da dou do Malteke Zvezdarnice.
Iz onoga to Roberto belei, treba zakljuiti da je pronalazak pre-
vaziao njegove mogunosti razumevanja ili je ovo izlaganje oca
Caspara, kao i sva ostala, bilo razbijeno elipsama i uzvicima, uz po-
mo kojih je otac Caspar govorio as o njegovom obliku, as o njego-
voj slubi, a as o Ideji koja je njime kraljevala.
A ta Ideja, na kraju, i nije bila njegova. Za Zvezdarnicu je saznao
prevrui po pergamentima jednog preminulog redovnika, koji ju je
opet preuzeo od nekog drugog redovnika koji je, za vreme putovanja
na plemenito ostrvo Maltu, odnosno Melitu, nauo kako hvale ovu
napravu koja je sainjena po nalogu Uzoritog Kneza Johannesa Paulu-
sa Lascarisa, Velikog Majstora onih nadaleko uvenih Vitezova.
Kako je Zvezdarnica izgledala, niko nikada nije video: prvi re-
dovnik je za sobom ostavio samo knjiicu sa nacrtima i belekama, ali
i ona je odavno iezla. A s druge strane, tuio se Caspar, ta ista be-
lenica bee na najkrai mogui nain conscripta, bez ijedne schema-
tis visualiter patefacto, ijedne tabule ili rotule, ijednog odgovarajueg
instructiones.
Na osnovu ovih turih podataka, otac Caspar je, za vreme dugog
putovanja na Daphne, upoljavajui tesare s broda, po sopstvenoj za-
misli napravio, ili zamenio razliite elemente tehnikuma, sklapajui ih
kasnije na Ostrvu i uveravajui se na licu mesta u njene bezbrojne
vrline a Zvezdarnica je morala zaista biti prava Ars Magna od krvi
i mesa, odnosno od drveta, gvoa, platna i drugog materijala, neto
poput Mega Horologiuma, Pokretna Knjiga kadra da otkrije sve miste-
rije Vaseljene.
Ona je govorio je otac Caspar, dok su mu se oi iskrile poput
rubina Jedinstvena Syntagma udnovatih Instrumenata Physikih i
Mathematikih, po krugovima i ciklusima veto rasporeenih. Potom
je crtao prstom na mostu ili u vazduhu, i govorio mu da zamisli prvi
deo krunim, poput kakve osnove ili postolja koje pokazuje Nepomini
Horizont, sa Rombom od trideset dva Vetra, i vascelim Navigatorskim
218
umeem sa prognozerima svake oluje. Sredinji Deo, dodao je po-
tom, koji na postolju uzdignut stoji, zamisli kao kakvu Kocku sa pet
strana, ne sa est, esta se oslanja na postolje i prema tome ti ne videti
nju. Na prvoj strani Kocke, id est Chronoscopium Universale, moe
osam krugova u neprestanim ciklusima smetene videti, koji Kalendar
Julijev i Gregorov predstavljaju, i dane kada padaju nedelje, i Epakt, i
Sunev Krug, i Blagdani Klizni i Uskrnji, i mlad Mesec, pun Mesec,
kvadrat Sunca i Meseca. Na drugoj strani Kocke, id est das Co-
smigraphicum Speculum, na prvom mestu sree se jedan Horoscopi-
um, koji dati sat na Meliti tekui, kao i koje vreme u ostalom delu
naeg globusa biti moe. I nalazi jedan Krug sa dve Planisfere, od
kojih jedna pokazuje i ui scienciju itavog Primum Mobile, drugi
Oktave Sphere i Zvezda Nekretnica doktrinu i kretanje. I plimu i ose-
ku, ili opadanje i rastenje mora, kretanjem Meseca u itavoj Vaseljeni
izazvane...
Ovo je bila najuzbudljivija strana. Pomou nje si mogao upoznati
onaj Horologium Catholicum o kojem je ve bilo rei, sa vremenom
jezuitskih misija na svim meridijanima; i ne samo to, ona je izgleda
ak preuzela ulogu valjanog astrolaba, budui da je otkrivala i broj
dana i noi, visinu Sunca sa proporcijom Pravih Senki, i prave i kose
uspone, broj sumraka, kulminaciju zvezda nekretnica u pojedinanim
godinama, mesecima i danima. I upravo je otac Caspar, dokazujui i
ponovno iskuavajui svoje dokaze na ovoj strani, dostigao onaj stepen
uverenosti da se napokon nalazi na meridijanu antipodu.
Bila je tu, zatim, trea strana koja je u sedam krugova sadravala
zbornik svekolike Astrologije, sva budua pomraenja Sunca i Meseca,
sve astroloke figure za doba ratarstva, medicine, navigatorske vetine,
zajedno sa dvanaest znakova nebeskih kua, i fiziognomiku prirodnih
stvari koje od svakog znaka zavise, uz odgovarajuu Kuu.
Nemam srca da iznova saimam sve to je ve saeo Roberto, i da
navodim etvrtu stranu, koja bi trebalo da iskae sva udestvija bota-
nike, spagirike, hemijske i hermetike medicine, sa medikamentima
prostim i sloenim, izvedenim iz supstanci mineralnih ili ivotinjskih i
razni Alexipharmakoni atraktivni, lenitivni, purgativni, molifikativni,
digestivni, korozivni, konglutinativni, aperitivni, kalefacijentni, infrigi-
dijentni, mundifikativni, atenuativni, incizivni, soporativni, diuretini,
narkotini, kaustini i konfortativni.
Ne uspevam da objasnim, te donekle izmiljam, ta sledi na petoj
strani, koja je, takorei, krovite kocke, paralelna sa linijom horizonta,
koji izgleda kao da se prostire poput kakvog nebeskog svoda. Ali po-
minje se i piramida, koja nije mogla imati isti osnov kao i kocka, inae
bi pokrila petu stranu, i koja je, to je moda verovatnije, prekrivala
itavu kocku poput kakve atre ali onda je morala biti od sasvim

219
prozirnog materijala. Neosporno je da bi njene etiri strane morale
predstavljati etiri strane sveta, a svaka od njih pisma i jezike razliitih
naroda, ukljuujui elemente prvobitnog Adamovog Jezika, hijeroglife
iz Egipta i karaktere iz Kine i Meksika, i otac Caspar je opisuje kao
Sphynx Mystagoga, Oedipus Aegyptiacus, Monade Ieroglyphica,
Clavis Convenientia Linuarum, Theatrum Cosmographicum Histori-
cum, Sylva Sylvarum svakog prirodnog i umetnog pisma, Architectura
Curiosa Nova, Lampade Combinatoria, Mensa Isiaca, Metametricon,
Synopsis Anthropoglottogonica, Basilica Cryptographica, Amphitea-
trum Sapientiae, Cryptomenesis Patefacta, Catoptron Polygraphicum,
Gazophylacium Verborum, Mysterium Artis Steganographicae, Arca
Arithmologica, Archetypon Polyglotta, Eisagoge Horapollinea,
Congestorium Artificiosae Memoriae, Pantometron de Furtivis Litera-
rum Notis, Mercurius Redivivus, Etymologicon Lustgartlein!
To to je ovom celokupnom znanju bilo sueno da ostane njihov
lini miraz, budui osueni da nikada vie ne pronau put povratka
nije preterano brinulo jezuitu, ne znam da li zbog vere u Provienje ili
zbog ljubavi spram znanja to samom je sebi svrha. Ali, ono to me
udi jeste da tada ni sm Roberto nije zaeo niti jednu jedinu stvarnu
misao, i da je iskrcavanje na Ostrvo poeo smatrati zbitijem koje e
podariti, i to zanavek, smisao njegovom ivotu.
A glede njegovog zanimanja za Zvezdarnicu, pogodila ga je, pre
svega, i sama pomisao da bi to proroite moglo da mu kae i gde se
nalazi i ta u tom trenu ini njegova Gospa. Dokaz da je zaljubljenoj
dui, ak i ako je obuzeta korisnim telesnim vebanjima, zaludno go-
voriti o Izveima Nebeskim, jer ona uvek ite izvestija o svojom slat-
kom alu i milome jadu.
Osim toga, ta god da mu je govorio njegov uitelj plivanja, sna-
trio je o jednom Ostrvu koje se pred njim nije prostiralo u sadanjosti
u kojoj se on nalazio, ve je Boijim ukazom lealo u nestvarnosti, ili
u ne-biu, preanjeg dana.
Ono o emu je razmiljao dok se hvatao u kotac s talasima bee
nada da stigne do Ostrva koje je bilo jue, i iji je simbol video u Go-
lubici ar-ptici, neuhvatljivoj kao da je utekla u prolost.
Roberta su jo uvek pokretale nejasne misli, nasluivao je da eli
neto to nije isto ono to eli otac Caspar, ali jo nije sasvim pouzda-
no znao ta. I treba razumeti njegovu nesigurnost, jer bio je prvi ovek
u istoriji svoje vrste kome je ponuena mogunost da otpliva dvadeset
etiri asa unazad.
U svakom sluaju, ubedio je sebe da zaista mora nauiti da pliva,
a svi znamo da je i samo jedan valjani razlog dovoljan da prevaziemo
hiljadu strahova. Zbog toga ga zatiemo kako ponovo pokuava slede-
eg dana.
220
 U ovoj fazi otac Caspar mu je objanjavao da e ga more, ako bu-
de pustio lestvice i slobodno pokretao ruke, kao da prati ritam kakve
svirake druine, oputeno maui nogama, sigurno drati na povrini.
Naterao ga je da pokua, najpre sa zategnutim uetom, a onda je laga-
no poputao ue, ne govorei mu nita, odnosno najavljujui mu tek
kada je uenik ve stekao samopouzdanje. Stoji da je Roberto, na taj
uzvik, namah osetio kako tone, ali dok je zapomagao, nagonski je stao
da udara nogama i glava mu je odmah izronila na povrinu.
Ovi pokuaji trajali su dobrih pola asa i Roberto je polako poeo
da shvata da moe da se odri na povrini. Ali im je pokuavao da se
kree neto ivlje, zabacivao je glavu unazad. Tada ga je otac Caspar
sokolio da se povinuje toj tenji i da se prepusti vodi, drei glavu to
vie oborenu, telo ukrueno i lagano povijeno, ruke i noge rairene kao
da stalno mora da dodiruje liniju kakvog kruga: oseae se kao u lea-
ljki od mree, i moi e satima i satima da tako ostane, ak i da zaspi,
milovan talasima i kosim zracima sunca na zalasku. Kako to da je otac
Caspar znao sve te stvari, a da nikada nije plivao? Uz pomo Phyzi-
ko-Hydrostatine Theorije, uzvratio mu je on.
Nije bilo jednostavno pronai pravi poloaj, Roberto se umalo ni-
je zadavio uetom dok je rigao i kaljao, ali izgleda da je u jednom
trenutku ravnotea ipak bila postignuta.
Roberto je prvi put sad doiveo more kao prijatelja. Postupajui
po savetima oca Caspara, stao je da pokree ruke i noge: pridizao je
glavu, zabacivao je unazad, ve se navikao na vodu u uima i na priti-
sak. Mogao je ak i da razgovara, i to viui kako bi se ulo na palubi
broda.
Ako sada ti eli ti okreni se, rekao mu je u jednom trenutku
otac Caspar. Ti pusti desnu ruku, kao da visiti ispod tvog tela, samo
malo podigni levo rame, i eto te na stomaku!
Nije naglasio da za vreme okretanja mora zadrati dah, budui da
mu je lice u jednom trenutku pod vodom, i to pod vodom koja nita
drugo ne eli nego da istrai nozdrve uljeza. To nije pisalo u knjigama
o Hydrauliko-Pneumatskoj Mechanici. I tako je, zbog ignoratio elen-
chi oca Caspara, Roberto popio jo jedan krag slane vode.
Ali ve je bio nauio da ui. Nekoliko puta je pokuao da se
okrene oko sebe i ubrzo shvatio jedno pravilo, neophodno svakom
plivau, to e rei, kada je glava ispod vode, ne treba disati ni kroz
nos, ve naprotiv snano duvati, kao da elite da izbacite iz plua
upravo ono malo vazhuha koji vam je toliko potreban. to izgleda kao
oigledna stvar, ali ipak nije, kao to se vidi iz ove prie.
Osim toga, shvatio je i to da mu je daleko lake da lei nauznak,
licem spram neba, nego potrbuke. Meni se ini obrnuto, ali Roberto je
221
najpre nauio na taj nain, i dan-dva je tako i inio. U meuvremenu
je raspravljao o glavnim sistemima.
Vratili su se na razgovor o kretanju Zemlje i otac Caspar ga je
zabrinuo svojim Argumentom o Pomraenjima. Ako sklonimo Zemlju
iz sredita sveta i na njeno mesto stavimo Sunce, Zemlju treba staviti
ili ispod Meseca ili iznad Meseca. Ako je stavimo ispod, nikada nee
biti pomraenja Sunca jer, budui da je Mesec iznad Sunca ili iznad
Zemlje, on nikada nee moi da se umetne izmeu Zemlje i Sunca.
Ako je, pak, stavimo iznad, nikada nee biti pomraenja Meseca jer,
budui da je Zemlja iznad njega, ona nikada nee moi da se umetne
izmeu njega i Sunca. Osim toga, astronomija vie ne bi mogla da
predvia pomraenja, kao to je uvek valjano inila, jer ona svoje pro-
raune usklauje prema kretanju Sunca, a kad se Sunce ne bi kretalo,
njen poduhvat bio bi uzaludan.
Potom je doao na red Argument Strelca. Kad bi se Zemlja okre-
tala svih dvadeset etiri asa, kada odapnemo strelu pravo uvis, ova bi
pala na zapad, na hiljade milja daleko od strelaca. to bi onda bilo,
takorei, Argument Kule. Kad bismo bacili kakav teret sa zapadne
strane kule, on bi morao da padne mnogo dalje od podnoja graevine,
a ne pravo ispred nje, dakle, morao bi da pada ukoso, a ne pravo, jer
bi se u meuvremenu kula (sa Zemljom) pomerila prema istoku. Bu-
dui da svi znaju iz iskustva da takav teret pada uspravno, eto kako
kretanje Zemlje postaje samo puka izmiljotina.
Da ne pominjemo Argument Ptica koje nikada za vreme svog leta,
kad bi se Zemlja okretala u prostoru od jednog dana, ne bi mogle da se
suprotstave njenom okretanju, ma kako neumorne bile. Dok mi sasvim
dobro vidimo da nas, ak i kada na konju jezdimo u susret Suncu, sva-
ka ptica sustie i prestie, hitajui ispred nas.
E, pa dobro. Ne umem da odgovorim na vae primedbe. Ali uo
sam da priaju kako se moguim kretanjem Zemlje i svih planeta i
mirovanjem Sunca, objanjavaju mnoge pojave, dok je Ptolomej mo-
rao da izmisli i epicikle i deferente, i mnoge druge triarije kojima
upravo nema mesta ni na nebu ni na zemlji.
Ja opratam tebi, ako jedan Witz praviti eleo si. Ali ako ti ozbiljan
govori, onda ti kaem da ja nisam nevernik kao Ptolomej i znam mnogo
dobro da on mnoge greke poinio bio. I zbog toga ja verujem da slavni
Ticone iz Uraniburga jednu zamisao mnogo pravu imao jeste: on je
mislio da sve planete koje mi poznajemo, kao Jupiter, Mars, Venera,
Mercurius i Saturnus oko Sunca krue, ali Sunce sa njima krui oko Zem-
lje, oko Zemlje krui Mesec, a Zemlja stoji nepomina u sreditu kruga
zvezda nekretnica. Tako ti objasni greke Ptolomeja i ne bogohuli, dok
Ptolomej greke pravio jeste, a Galilei jeste bogohulio. I ne mora da
objasni kako je Zemlja, koja je tako teka, ila etati po nebesima.

222
 A Sunce i zvezde nekretnice?
Ti kae da su teki. Ja ne. To su nebeska tela, nisu sublunarna!
Zemlja jeste, teka je.
Kako se onda jedan brod sa stotinu topova etka po morima?
Tu je more koje ga vue i vetar koji ga gura.
Onda, ako hoete da govorimo o novim stvarima, a da pri tom ne
naljutimo kardinale iz Rima, uo sam za jednog filosofa iz Pariza koji
kae da su nebesa tena materija, poput mora, koja krui posvuda oko
nas, stvarajui neto nalik morskim kovitlacima... tourbillons...
ta je to?
Vrtlozi.
Ach so, frtlosi, ja. I ta rade ti frtlozi?
Evo, i ti vrtlozi nose planete u svom kovitlanju, a jedan vrtlog
nosi Zemlju oko Sunca, ali je vrtlog taj koji se kree. Zemlja stoji ne-
pomina usred vrtloga koji je nosi.
Svaka ast, gospodine Roberto! Ti nisi hteo da nebesa biti od
kristala, jer si strahovao da komete njih razbiti, meutim, svia ti se da
su tena, tako da ptice unutar njih udaviti se! Osim toga, ova zamisao
o frltlosima objanjava da Zemlja oko Sunca krui, ali ne da oko same
sebe krui kao da je kakav deiji zvrk!
Da, ali taj filosof je kazao da i u tom sluaju krue samo povri-
ne mora i povrinska kora nae kugle, dok duboko sredite miruje.
Pretpostavljam.
Jo budalastije nego ranije. Gde je napisao taj gospodin sve to?
Ne znam, verujem da je odbio da pie, ili da tampa knjigu. Nije
eleo da srdi jezuite koje on veoma voli.
Onda meni biti miliji gospodin Galilei koji je heretike misli i-
mao, ali ih je priznao kardinalima najvoljenijim, i niko je njega spalio.
Meni se ne svia taj drugi gospodin koji ima misli heretike jo vie, a
ne priznaje, ak ni jezuitama prijateljima svojim. Moda Bog jednog
dana Galileu oprosti, ali njemu ne.
U svakom sluaju, ini mi se da je kasnije ispravio tu prvobitnu
zamisao. ini se da svekolika velika masa materije koja se prostire od
Sunca do zvezda nekretnica krui u jednom velikom krugu, noena
ovim vetrom...
Ali zar nisi govorio da su nebesa bila tena?
Moda nisu, moda su samo jedan veliki vetar...
Vidi? Ni ti ne zna...
Pa dobro, ovaj vetar pokree sve planete oko Sunca, i u isto
vreme pokree Sunce da krui oko samog sebe. Tako da postoji jedan
manji vrtlog koji pokree Mesec da krui oko Zemlje, i Zemlju oko
223
sebe same. Pa ipak, ne moe se kazati da se Zemlja kree, jer ono to se
kree je vetar. Isto kao kad bih ja spavao na Daphne, a Daphne plovila
put onog ostrva na zapadu, ja bih se premestio s jednog mesta na drugo,
no ipak niko ne bi mogao da kae da se moje telo pokrenulo. A kada je
u pitanju svakodnevno kretanje, to je isto kao kad bih ja sedeo na veli-
kom grnarskom toku koji se kree, i naravno najpre bih vam pokazao
lice, a potom lea, ali ne bih ja bio taj koji se kree, ve toak.
Ovo je hypotesis obinog slobnika koji smera da bude heretik,
ali da tako ne izgleda ba. Nego, ti mi reci sada gde su zvezde. Zar i
cela celcata Ursa Major, et Perseus, krue u istom vrtlogu?
Ali sve zvezde koje vidimo takoe su sunca, i svako je od njih u
sreditu nekog svog vrtloga, i svekolika vaseljena jeste veliko kruenje
vrtloga sa beskonanim Suncima i jo beskonanijim planetama, ak i
izvan onoga to nae oko moe videti, a svaka od planeta sa svojim
stanovnicima!
Aha! Ovde ja ekao sam tebe i tvoje strane heretike prijatelje!
To hoete vi, beskonane svetove!
Ali, dopustiete mi da postoji barem vie od jednog. Gde bi ina-
e Bog smestio pakao? Nije valjda u utrobu Zemlje.
Zato ne u utrobu Zemlje?
Zato to, ovde je Roberto nadasve proizvoljno naveo jedan
argument koji je bio uo u Parizu, i ne bih mogao da se zakunem u
tanost njegovih prorauna, prenik sredita Zemlje meri 200 italijan-
skih milja, i ako to stavimo na trei stepen dobijemo osam miliona
milja. Imajui na umu da jedna italijanska milja ima dve stotine i etr-
deset hiljada engleskih stopa, i poto je Gospod morao dodeliti svakom
greniku barem est kubnih stopa, pakao ne bi mogao da primi vie od
etrdeset miliona grenika, to mi se ini premalo, imajui na umu sve
zlehudnike koji su iveli na ovom naem svetu, od Adama pa do da-
nanjeg dana.
Tako bi to bilo, odgovarao je Caspar, ne udostojivi se ni da
proveri proraun, kad grenici sa svojim telom biti u njemu. Ali to je
tek nakon Vaskrsnua Tela i Poslednjeg Suda! A onda ne biti ni Zem-
lje ni planeta, ve neka druga nebesa i neke nove Zemlje!
Slaem se, ako ostaju samo grene due, njih hiljadu miliona sta-
lo bi i na vrak iode. Ali, postoje zvezde koje mi golim okom ne vi-
dimo, a koje se meutim vide vaim durbinom. Recite mi sada, zar ne
moete da zamislite jedan durbin, stotinu puta moniji, koji vam omo-
guava da vidite druge zvezde, a potom jo jedan, hiljadu puta moniji
od toga, koji vam omoguava da vidite jo udaljenije zvezde, i tako ad
infinitum? Da li hoete da ograniite stvaranje?
Biblija o tome ne govori.

224
 Biblija ne govori ni o Jupiteru, a vi ste ga pre nekoliko veeri i-
pak posmatrali vaim prokletim durbinom.
Ali, Roberto je ve unapred znao ta e mu rei jezuita. Isto to i
onaj opat one veeri kada ga je Saint-Savin bio izazvao na dvoboj: da
s postojanjem beskonanih svetova Iskupljenje gubi svaki smisao, i da
smo prinueni da razmiljamo ili o beskonanim Golgotama, ili o na-
em Zemaljskom aru kao povlaenom delu kosmosa, na koji je Bog
svom Sinu dopustio da sie kako bi nas oslobodio greha, dok ostalim
svetovima nije udelio takvu milost zbog nepotovanja njegove
beskonane dobrote. I zaista, takva i bi reakcija oca Caspara, to Ro-
bertu dade priliku da ga ponovo zaskoi.
Kada se zbio Adamov greh?
Moja braa jesu savrene matematike proraune naprafila, na
osnovu Svetog Pisma: Adam je zgreio pre tri hiljade devet stotina i
osamdeset etiri godine pre dolaska Naeg Gospoda.
E pa dobro, moda vi ne znate da su putnici koji su stigli do Ki-
ne, meu njima mnogi behu iz vaeg reda, pronali itave knjige o
kineskim monarsima i dinastijama, iz ega se zakljuuje da je kinesko
carstvo nastalo pre vie od est hiljada godina, te dakle mnogo pre
Adamovog greha, i ako to vai za Kinu, ko zna za koliko jo drugih
naroda vai. Prema tome, Adamov greh i iskupljenje Jevreja, i sve
bajne istine nae Svete Rimske Crkve, koje su odatle potekle, odnose
se samo na jedan deo oveanstva. Ali, postoji i onaj drugi deo ljud-
skog roda koji nije pogoen prvim grehom. To nikako ne umanjuje
beskonanu dobrotu Boga koji je s Adamitima postupio kao i otac iz
parabole sa Bludnim Sinom, rtvujui svoga Sina samo za njih. Ali
kao to ne znai da je, samo zato to je dao da se zakolje najvee go-
vee za sina grenika, taj otac manje voleo ostalu njegovu brau,
dobru i punu vrlina, tako i na Gospod najnenije voli Kineze i sve
one koji su roeni pre Adama, i ponosan je to se oni nisu uhvatili u
zamku prvog greha. Ako se ovako neto zbilo na Zemlji, zato ne bi
bilo mogue da se dogodi i na zvezdama?
Ali, ko je rekao tebi ovu putalatinu? prodrao se razjareno otac
Caspar.
Mnogo je njih koji o tome govore. A jedan arapski mudrac rekao
je da se to ak moe zakljuiti iz jedne stranice Kurana.
I ti kae meni da Kuran tvrdio jeste istinitost neke stvari? Ah,
svemogui Boe, Spasitelju na, molim ti se da zgromi ovog tatog
upljoglavog oholog naduvenog neobuzdanog buntovnika, zver ljud-
sku, pitanjka, psa i demona, prokletog umobolnog ovara, da on vie
ne kroi nogom na ovaj brod!
I otac Caspar je podigao ue i pucnuo njime kao kakvim biem,
udarajui najpre Roberta sred lica, a potom ga putajui. Roberto se
225
prevrnuo glavom nadole, upinjao se mlatarajui rukama, bezuspeno je
pokuavao da dobro zategne konopac kako bi se uhvatio za njega, pri-
zivao je na sav glas u pomo, gutajui vodu, a otac Caspar mu je
uzvraao, viui da hoe da ga vidi u samrtnim trzajima, kako se gui,
izdiui u agoniji, tako da propadne pravo u pakao kao to dolikuje
zlorodima njegovog kova.
A onda, budui da u njemu bee hrianska dua, kada mu se uini-
lo da je Roberto dovoljno kanjen, izvukao ga je iz vode. I, za taj dan
behu zavreni kako as plivanja tako i onaj iz astronomije, a njih dvojca
odoe na poinak, svako na svoju stranu, ne progovorivi ni rei.

Pomirili su se narednog dana. Roberto je priznao da on uopte ne

veruje u onu pretpostavku o vrtlozima, i da smatra pre svega da su
beskonani svetovi samo posledica kovitlanja atoma u praznini, i da to
uopte ne iskljuuje postojanje kakvog Boanstva providnika koje je
atomima prenosilo zapovesti i razmetalo ih u saglasju sa svojim uka-
zima, kao to ga je bio nauio Kanonik de Digne. Otac Caspar je, me-
utim, odbijao ak i takvu pomisao, koja je zahtevala postojanje praz-
nine u kojoj su se kretali atomi, i Roberto je izgubio svaku elju da
razgovara sa jednom tako milostivom Parkom koja je, umesto da pre-
see konac to ga je odravao u ivotu, tu istu nit previe popustila.
Nakon obeanja da mu se vie nee pretiti smru, ponovo je po-
eo sa svojim ogledima. Otac Caspar je pokuavao da ga nagovori da
se kree u vodi, to je neophodan princip svake vetine plivanja, i sa-
vetovao mu je da polako pomera ruke i noge, ali Robertu je bilo drae
da se izleava na povrini.
Otac Caspar ga je putao da se izleava i to je koristio da mu na-
broji i ostale svoje argumente protiv kretanja Zemlje. In primis,
Argument Sunca. Kada bi bilo nepomino, i kad bismo ga mi tano u
podne iz sredine sobe posmatrali kroz prozor, i kad bi se Zemlja okre-
tala brzinom kojom tvrde da se okree a morala bi biti prilino brza
kako bi opisala pun krug za dvadeset etiri asa Sunce bi u magno-
venju nestalo iz naeg vidokruga.
Potom je na red doao Argument Grada. On katkad pada i po i-
tav sat, no nezavisno od toga idu li oblaci na istok ili na zapad, na se-
ver ili na jug, pokrije uvek najvie dvadeset pet do trideset milja polja.
Ali, kad bi se Zemlja okretala, ukoliko bi gradonosni oblaci bili
vetrom noeni u pravcu njenog okretanja, trebalo bi gradom da zastru
barem tri do etiri stotine milja polja.
Sledio je Argument Belih Oblaka, koji jezde vazduhom kada je
vreme mirno, i ini se da uvek klize jednako polako; meutim, kad bi
se Zemlja okretala, oni koji klize put zapada morali bi da hitaju nei-
zmernom brzinom.
226
 Zavrio je sa Argumentom Zemaljskih Zverova, koje bi po nago-
nu morale uvek da se kreu spram istoka, kako bi sledile kretanje
Zemlje koja njima gospodari; i morale bi da pokazuju veliku odbojnost
prema kretanju ka zapadu zapadu, jer bi oseale da je to protivprirod-
no kretanje.
Roberto je neko vreme prihvatao sve ove argumente, potom su
mu dozlogrdili, te je tom svekolikom nauku suprotstavio svoj Argu-
ment elje.
Ali, najzad, kazao mu je, nemojte me liiti radosti razmilja-
nja da bih se mogao vinuti u oblake i za dvadeset etiri asa videti
Zemlju kako se okree poda mnom, i da bih video kako promie
mnotvo razliitih lica, belih, crnih, utih, maslinastih, sa eirom ili
turbanom, i gradove sa zvonicima as iljastim, as zaobljenim, sa
krstom ili sa polumesecom, i gradove sa kulama porcelanskim i sela sa
kolibama, i Irokeze kako se spremaju da ivog pojedu ratnog zaroblje-
nika, i ene iz zemlje Teso zaokupljene bojadisanjem usana u plavo za
najrunije mukarce ove planete, i one iz Kamula koje njihovi muevi
kao dar preputaju prvom namerniku, kao to kazuje knjiga mesera
Miliona...
Vidi ti? Kako ja kaem: kada vi o vaoj filosofiji u krmi misliti,
uvek su misli razbludne! A kad ti ne imati ove misli, na ovo putovanje ti
mogao krenuti da je tebe Bog milou obdario da krui ti oko zemlje,
to ne biti manja milost nego da tebe ostaviti da visi na nebu.
Roberto nije bio sasvim uveren, ali vie nije znao kako da ga o-
povrgne. Tada se odluio za dui put, polazei od nekih drugih argu-
menata koje je tek bio nauo i koji mu uopte nisu izgledali suvie
daleko od ideje o jednom Bogu providniku, i pitao je Caspara da li se
slae sa stanovitem da je priroda jedan velianstveni teatar, gde mi
vidimo samo ono to je tvorac postavio na pozornicu. Sa naeg mesta
mi ne vidimo teatar onakvim kakav on zaista jeste: ukrasi i mehanike
naprave predvieni su da naine valjan utisak izdaleka, dok su tokovi
i protiv-tegovi koji raaju pokret skriveni od naeg pogleda. Pa ipak,
ako bi u parteru sedeo neki poznavalac umetnosti bio bi kadar da po-
godi kako je postignuto da neka mehanika ptica iznenada prhne uvis.
Tako bi i filosof morao da se postavi u odnosu na veliku predstavu
vaseljene. Naravno, prepreka je za filosofa vea, jer su u prirodi ko-
nopci maina tako valjano skriveni da smo se dugo pitali ko ih pokre-
e. Pa ipak, ako se Faeton, ak i u ovom naem teatru, uspinje nebom
ka Suncu, to je zato to ga vuku nekoliki konopci, dok se jedan protiv-
teg sputa nadole.
Ergo (likovao je Roberto na kraju, vraajui se razlogu zbog ko-
jeg je bio poeo da se na takav nain udaljava od teme), pozornica
nam prikazuje Sunce koje krui, ali priroda maine je posve drugaija,

227
mi nismo u stanju da je u prvi mah primetimo. Mi vidimo predstavu,
ali ne i koloturu koja pokree samog Feba, jer bezmalo da ivimo na
toku ove koloture i na ovom mestu Roberto se upetljao, jer ako bi
prihvatio metaforu koloture izgubio bi metaforu teatra, i itavo njego-
vo razmiljanje postalo bi tako pointu kako bi kazao Saint-Savin
da bi izgubilo svaku otroumnost.
Otac Caspar je odgovorio da ako ovek eli da neka maina peva,
on mora da uobliava drvo ili metal, i da rasporeuje otvore, ili pode-
ava strune i strue po njima gudalom, ili ak kao to je on uinio
na Daphne, da izmilja neku spravu na vodu, meutim, ako zavirimo u
slavujevo drelo, neemo videti nita slino, to znak je da su Boiji
putevi drugaiji od naih.
Potom je upitao, kad je Roberto ve s tolikom naklonou gledao
na beskonane suneve sisteme koji krue na nebu, da li bi mogao da
dopusti da je svaki od tih sistema deo jednog veeg sistema koji opet i
sm krui u okviru nekog jo veeg sistema, i tako do u nedogled
budui da bi, polazei od tih premisa, postali poput device, rtve
kakvog zavodnika, koja mu najpre ini sasvim mali ustupak, no ubrzo
e morati da uini jo vei, potom jo vei, i hodei tim putem ko zna
do koje krajnosti moemo stii.
Naravno, rekao je Roberto, razmiljanja mogu biti svakakva. O
vrtlozima lienim planeta, o vrtlozima koji se sudaraju jedan s drugim,
o vrtlozima koji nisu okrugli ve estostrani, tako da se na svako nji-
hovo lice ili stranu nadovezuje jo jedan vrtlog, i svi se zajedno ukla-
paju poput elija konice, ili su mnogostrani koji, pak, oslanjajui se
jedan o drugog, ostavljaju praznine koje priroda ispunjava nekim dru-
gim manjim vrtlozima, i svi su meusobno povezani poput tokia u
asovnicima njihova se celina kree u vaseljeni nebeskoj kao neki
veliki toak koji se okree i odrava u sebi druge tokove koji se okre-
u, od kojih svaki sobom nosi manje tokove koji se u njegovom krilu
okreu, i taj svekoliki toak krui nebesima u jednoj beskonanoj re-
voluciji koja traje milenijumima, moda oko nekog drugog vrtloga u
vrtlozima vrtloga... Izgovorivi sve ovo, Roberto se umalo nije udavio,
zbog velike vrtoglavice koja ga je polako obuzimala.
I to upravo bi trenutak kada otac Caspar zablista u svojoj pobedi.
Onda, ree, ako se Zemlja okree oko Sunca, a Sunce se okree oko
neeg drugog (ne uzimajui u obzir da se to neto drugo okree, opet,
oko neeg drugog), nastupa problem roulette o kojem je Roberto
morao neto nauti u Parizu, budui da je iz Pariza prispeo u Italiju me-
u galilejance koji su, pak, svata izmiljali samo da bi poremetili svet.
ta je roulette? upita Roberto.
Ti je moe zvati i trohoida ili cikloida, ne menja nita. Zamisli
ti jedan toak.
228
 Onaj od ranije?
Ne, sada zamisli toak neke koije. I zamisli ti da na obimu tog
toka stoji jedan klin. Sada zamisli da toak mirno stoji, i klin jeste tik
iznad ravni druma. Sada ti zamisli da koija ide i toak se okree. ta
misli ti da bi se dogodilo ovom klinu?
Pa, ako se toak okree, u nekom trenutku klin e se nai gore, ali
kada toak, potom, obie svoj pun krug ponovo e biti blizu zemlje.
Dakle ti misli da ovaj klin kao krug jedno kretanje jeste opisao?
Pa, da. Sigurno nije kvadrat.
Sada ti sluaj, balavko. Ti kae da ovaj klin nae se na zemlji u
istoj taki gde je bio ranije?
ekajte malo... Ne, ako je koija ila napred, klin e se nai na
zemlji, ali mnogo dalje odatle.
Dakle on se nije kretao u krug.
Ne, tako mi svih rajskih svetaca, rekao je Roberto.
Ti ne sme rei Takomisvihrajskihsvetaca.
Oprostite. Ali kako se onda kretao?
Jeste trohoidu jednu napravio, a da ti shvati kaem da je to go-
tovo kao kretanje lopte koju ti baci ispred sebe, potom ona padne na
zemlju, potom jo jedan kruni luk napravi, i onda ponovo samo to
lopta u jednom trenutku pravi sve manje i manje lukove, a klin lukove
uvek pravilne e praviti, ako toak uvek istom brzinom ide.
I ta to znai? upita Roberto, nasluujui svoj poraz.
Znai to da ti pokazati mnogo vrtloga i bezbrojnih svetova ho-
e, i da Zemlja se okree, kad eto ti sad, vie tvoja Zemlja ne okree
se, ve ide beskonanim nebom kao kakva lopta, trump trump trump
ach kakvo divno kretanje za ovu nadasve plemenitu planetu! I ako
tvoja teorija vrtloga dobra je, sva nebeska tela su pravila trump, trump,
trump sada ti pusti mene smejati se, jer ovo je napokon najfea
razonoda mog ivota!
Teko je odgovoriti na jedan tako tanan i geometrijski savren
argument jo, pri tom, besprekorno zlonameran, jer je otac Caspar
morao znati da bi se neto slino dogodilo i kada bi se planete okretale
onako kako je govorio Tycho. Roberto je otiao na poinak pokisao i
podvijenog repa. Tokom noi je razmiljao, pitajui se nije li dolo vre-
me da napusti sve svoje jeretike misli o kretanju Zemlje. Da vidimo,
govorio je, kad bi otac Caspar ipak bio u pravu, i kad se Zemlja ne bi
kretala (u suprotnom bi se kretala i vie nego to je potrebno i vie ne bi
mogla da se zaustavi), da li bi to moglo da ugrozi njegovo otkrie meri-
dijana antipoda i njegovu teoriju o Potopu, a zajedno s tim i injenicu da
je Ostrvo tamo, u danu koji je prethodio danu koji je ovde? Nipoto.

229
 Dakle, rekao je sebi, moda bi bilo bolje da ne dovodim u pitanje
astronomske stavove mog novog uitelja i da se umesto toga posvetim
plivanju, kako bih doao do onoga to me zapravo zanima, a to sigur-
no nije dokazivanje da li je u pravu Kopernik ili Galilei ili onaj trei
sipljivac Tycho od Uraniborga ve mogunost da vidim Golubicu
ar-pticu, i da nogom stupim u dan preanji to ni Galilei, ni Ko-
pernik, ni Tikone ni moji uitelji i prijatelji iz Pariza nikada nisu ni
sanjali.
I stoga je narednog dana izaao pred oca Caspara poput poslunog
uenika, kako po pitanju plivanja tako i po pitanju astronomije.
Ali, pod izgovorom da je more uzburkano i da mora da obavi jo
neke proraune, otac Caspar je za taj dan odloio svoju poduku. U
predveerje mu je objasnio da je za uenje vetine plivanja, kako on
kae, potrebna usredsreenost i tiina, i da se ne moe pustiti mozak
na otavu. Budui da je Roberto bio sklon da ini upravo suprotno, iz
toga se mogao izvui zakljuak da nije sposoban za plivanje.
Roberto se pitao kako to da je njegov uitelj, toliko ponosan na
svoju umenost, tako iznenada odustao od svog plana. A ja verujem da
je zakljuak koji je iz toga izvukao bio onaj pravi. Otac Caspar je sebi
utuvio u glavu da leanje na vodi ili kretanje u njoj, pod suncem, iza-
ziva u Robertu vrenje modane mase, to ga je navodilo na opasna
razmiljanja. To to se nalazio nasamo sa sopstvenim telom, to je
uranjao u tenost, koja je takoe materija, pretvaralo ga je u izvesnoj
meri u zver, i navodilo ga na razmiljanja svojstvena neljudskim i sla-
boumnim prirodama.
Trebalo je, dakle, da otac Caspar Wanderdrossel smisli neki drugi
nain da se domogne Ostrva, i to nain koji Roberta ne bi kotao du-
evnog zdravlja.

230
 25
Technica Curiosa

Kada otac Caspar ree da je ponovo nedelja, Roberto shvati da je

prolo vie od nedelju dana od njihovog prvog susreta. Otac Caspar
odra misu, potom mu se odluno obrati.
Ja ne mogu ekati da ti plivanje nauiti, rekao je.
Roberto ree da nije on kriv. Jezuita se sloi da on moda i nije
kriv, ali su u meuvremenu nepogode i ivotinje unitavale njegovu
Zvezdarnicu, o kojoj se svakodnevno mora voditi rauna. Prema tome,
ultima ratio, ostalo je samo jedno reenje: na Ostrvo e otii on. A na
pitanje kako e to da uini, otac Caspar ree da e pokuati sa Pod-
vodnim Zvonom.
Pojasni da ve due vreme prouava kako se moe ploviti pod
vodom. Razmiljao je ak da izgradi jedan drveni amac sa gvozdenim
ojaanjima i dvostrukim dnom, poput kakve krinje sa poklopcem.
Brodica bi bila dugaka sedamdeset dve stope, visoka trideset dve,
iroka osam i bila bi dovoljno teka da porine ispod povrine vode.
Pokretao bi je jedan toak sa lopaticama, kojim bi upravljala dva o-
veka unutar amca, kao to magarci okreu vodeniki toak. A da bi
se videlo kuda se ide, izbacuje se napolje tubospicillum, jedan naoar-
nik koji e, igrom unutranjih ogledala, omoguiti da se iznutra istra-
uje ono to se dogaa napolju.
Zato ga nije sagradio? Zato to je takva priroda govorio je
na poniznu alost nae malenkosti: postoje zamisli koje na hartiji
izgledaju savreno, a potom se na delu pokazuju da su nesavrene, i
niko ne zna zbog ega.
Meutim, otac Caspar je sagradio Podvodno Zvono: A plebs bi
neuki, ako bi kazati njima da se neko na dno Rajne spustiti moi i su-

231
vih haljina ostati, i ak u rukama eravu drati, rekli bi da to jeste bilo
neko bezumlje. Meutim, proba je napravljen, i to pre gotovo jednog
veka u varoi Toleto u Hispaniji. Dakle, ja sada stii na ostrvo s mojim
Podvodnim Zvonom, hodajui, kao to evo sada vidi kako hodam.
Uputi se u stovarite, koje je oigledno bilo neiscrpan magacin:
osim astronomskih sprava, ostalo je jo neto. Roberto bi prinuen da
na most iznese jo ipki i polukrugova od metala i jedan ogroman za-
motak od koe, koji se jo uvek oseao na svog rogatog darodavca.
Nije mnogo pomoglo ni to je Roberto podsetio da se, ako je nedelja,
ne sme delati na dan Boiji. Otac Caspar je odgovorio da to nije rad, a
ponajmanje ropski rad, ve vebanje jedne vetine meu svim veti-
nama najplemenitije, i da e njihov trud biti posveen uveanju znanja
o velikoj knjizi prirode. Bilo je dakle isto kao da razmiljaju o svetom
pismu, od kojeg knjiga prirode nije daleko.
Roberto je, dakle, morao prionuti na posao, poterivan reima oca
Caspara koji se ukljuivao u najosetljivijim trenucima, kada bi dolo
red na uljebljivanje metalnih elemenata. Radei itavo prepodne,
sastavi na kraju nekakav kavez u obliku zarubljene kupe, tek neto vii
od oveka, u kojem su tri kotura, onaj gornji najmanjeg prenika, a
srednji i donji progresivno iri, stajala paralelno jedan s drugim, bla-
godarei etirma iskoenim motkama.
Na srednjem koturu bila je privrena jedna platnena utega u ko-
ju je mogao da se uvue ovek, ali takva da je ovome, uz pomo ita-
ve jedne zamrsice traka koje je trebalo omotati i oko lea i oko grudi,
uvrivala ne samo prepone kako bi spreila njihovo sputanje, ve i
ramena i vrat, tako da glava ne udara o gornji kotur.
I dok se Roberto pitao emu bi sve to skupa moglo da slui, otac
Caspar je razvio zamotak od koe, koji se pokazao kao savreno pri-
stajui omot, ili rukavica, ili naprstak tom metalnom sklopu, na koji ga
nije bilo teko navui, privrujui ga petljama iznutra, tako da ovaj
predmet, jednom dovren, vie nije mogao da bude odran. A zavreni
predmet zaista je bio neka kupa odrezanog vrha, zatvorena odozgo, a
otvorena s donje strane ili ako ba hoete, zapravo, neto nalik zvo-
nu. Na njemu se, izmeu gornjeg i srednjeg kotura, otvaralo okno od
stakla. Na kroviu zvona bio je privren jedan robustan prsten.
Zvono tada bi preneseno do ekrka i okaeno o jednu polugu koja
e ga, putem domiljatog sistema remenih kolutova, podizati, sputati,
pomerati izvan broda, porinuti ili izroniti, kao to se radi sa svakim
denjkom, sandukom ili zamotkom koji se utovaruje na brod ili istova-
ruje sa njega.
ekrk bee pomalo zarao, posle toliko dana lenstvovanja i dosa-
de, ali Roberto ga na kraju pokrenu i podignu zvono na neku srednju
visinu tako da mu se mogla videti utroba.
232
 Sada je ovo zvono samo ekalo svog putnika koji e se u njega
uvui i potpasati, visei u vazduhu poput kakvog zveka.
U zvono je mogao da stane ovek kakvog god rasta da je: dovolj-
no je bilo podesiti remenje, poputajui ili priteui preice i vorove.
A onda, kad se jednom valjano potpae, stanovnik zvona mogao je da
koraa, nosei sobom svoju kuicu, dok su trake drale glavu u visini
okna, a donju ivicu tako da mu dosegne, manje ili vie, do listova.
Robertu je sada ostalo jedino da se pita, objanjavao je pobedniki
otac Caspar, ta se dogaa kada ekrk spusti zvono u more.
Dogaa se da se putnik davi, zakljuio je Roberto, kao to bi
svako uinio. A otac Caspar ga je optuio da veoma malo zna o rav-
notei tenosti.
Ti moe moda misliti da praznine negde ima, kako kau one
dike iz Sinagoge Satanine sa kojima si razgovarao u Parizu. Ali moda
ti prihvatiti da u zvonu praznina nema, ve vazduh. I kada ti jedno
zvono ispunjeno vazduhom u vodu uroni, ne ulazi voda. Ili ona ili
vazduh.
To je bilo tano, prihvatao je Roberto. Elem, koliko god duboko
bilo more, ovek je mogao da hoda, a da u zvono ne prodre voda, ba-
rem dok putnik svojim disanjem ne potroi sav vazduh, pretvarajui ga
u paru (kao to se vidi kada se die povrh ogledala) koja na kraju, bu-
dui manje gustine nego voda, ovoj mora da ustupi mesto konaan
dokaz, napominjao je pobedniki otac Caspar, da priroda mrzi prazni-
nu. Ali sa zvonom te veliine putnik je mogao da rauna, zbrajao se
otac Caspar, na najmanje tridesetak minuta disanja. inilo se da je
obala veoma daleko, ako bi se do nje plivalo, ali hodajui, to bi bila
prava etnja, jer gotovo na pola puta izmeu broda i obale uzdizao se
koralni bedem tako da amac nije mogao da proe tim putem, ve
je morao da ide najduim putem, zaobilazei rt. A na nekim mestima
korali su se vrhorili ispod same povrine vode. Ako bi prebacivanje
zapoelo u vreme oseke, duina etnje pod vodom bila bi jo kraa.
Dovoljno je bilo stii do tih korala koji su se pomolili iznad vode, i
im bi se putnik, makar i samo do kolena, popeo iznad povrine, zvo-
no bi se netom ispunilo sveim vazduhom.
Ali kako e da hoda po dnu, koje je moralo biti prepuno opasno-
sti, i kako e se popeti na bedem, koji je sav od otrog kamenja i od
korala jo britkijih od kamenja sazdan? A osim toga, kako e zvono
spustiti, a da se ono pri tom ne prevrne u vodi, ili da ne bude odgurnu-
to uvis usled onih istih razloga zbog kojih ovek koji se baci u vodu
biva vraen na povrinu?
Otac Caspar je, uz znalaki osmeh, dodao da je Roberto zaboravio
najvaniju primedbu: ako bi se u more gurnulo samo zvono ispunjeno
vazduhom, pomerilo bi se onoliko vode kolika je njegova veliina, i ta
233
bi voda teila daleko vie od tela koje pokuava da je istisne, i kojem
bi se stoga veoma tvrdoglavo suprotstavila. Ali u zvonu e se nai i
nekoliko libri u obliku oveka, i najzad bile su tu i Metalne Koturne. I,
s izrazom lica nekoga ko je na sve mislio, iz svog nepresunog stova-
rita dovue jedan par izmica sa gvozdenim potplatama debljine vie
od pet prstiju, koje se privruju za koleno. Gvoe e imati ulogu
balasta, a pri tom e i zatiti stopala etaa. To e mu usporiti kretanje,
ali e mu odagnati sve brige zbog neravnog zemljita, zbog ega obi-
no koraamo bojaljivo.
Ali ako vi morate da se popnete do obale uz onu klizavicu to
lei dole ispod nas, sve vreme ete ii uzbrdo!
Ti ne bio ovde kada sidro bacili jesu! Ja prvo sam dubinu traio.
Nema provalija! Ako Daphne samo malo bi ila blizu, nasukala bi se!
Ali kako ete nositi zvono koje vam pritiska glavu? pitao je
Roberto. A otac Caspar ga je podseao da se taj teret u vodi nee ose-
titi, a da je ikada pokuao da izgura barku, ili da rukom podigne gvoz-
denu kuglu iz korita, Roberto bi znao da se teina osea tek poto se
kugla izvadi iz vode, a nikako dok je jo u njoj.
Suoen sa uzjogunjenim starcem, Roberto je nastojao da odloi
trenutak njegove propasti. Ali ako se zvono spusti pomou ekrka,
ispitivao ga je, kako se potom otkai ue? Jer inae e vas konopac
zadrati i neete moi da se maknete od broda.
Caspar je odgovorio da e Roberto, kada se on jednom nae na
dnu, svakako to primetiti jer e se ue olabaviti: i tada e ga presei.
Da nije moda mislio da mora da se vrati istim putem? Kada jednom
stigne na Ostrvo, otii e po amac, i vratie se u njemu, ako Bog da.
Ali odmah po izlasku na suvo, kada se oslobodi remenja, zvono
e, ako ga neki ekrk ne podigne, pasti na zemlju i zatoiti ga. Zar
hoete da provedete ostatak svog ivota zatoeni u nekom zvonu? A
starac je na to odgovarao da kada se jednom oslobodi onih gaa, no-
em e isei kou, i izai e napolje poput Minerve iz Jupiterovog
bedra.
A ta ako pod vodom sretne neku veliku ribu, od onih koje pro-
diru ljude? A otac Caspar se na to nasmejao: neka je i najkrvolonija
od svih riba, kada na svom putu sretne samohodno zvono, to bi pres-
trailo i oveka, tako e se pomesti, da e bre-bolje utei.
E, pa dobro, zavrio je Roberto, iskreno zabrinut za svog prija-
telja, vi ste stari i krhke grae, ako neko ba mora da pokua, to u
biti ja! Otac Caspar se zahvalio, ali mu je objasnio da je on, Roberto,
ve mnogo puta dokazao da je vetrogonja, i ko zna ta bi zabrljao o-
voga puta; da on, Caspar, ve donekle poznaje onaj morski tesnac i
koralni bedem, a sline je pohodio i na drugim mestima, u pljosnatom
amcu; da je to zvono dao da se sagradi niko drugi do on sm i da je
234
upoznat sa svim njegovim manama i vrlinama; da je dobro poznavao
hidrostatiku fiziku i da e umeti da se izbavi iz neprilike, ukoliko se
dogodi neto nepredvieno; i, najzad, dodao je kao da iznosi poslednji
razlog u svoju korist, najzad, ja verujem, a ti ne.
Roberto je shvatio da ovo nikako nije bio poslednji razlog, ve
prvi, i nesumnjivo najlepi. Otac Caspar Wanderdrossel je verovao u
svoje zvono kao to je verovao u Zvezdarnicu, i verovao je da mora
upotrebiti Zvono kako bi stigao do Zvezdarnice, i verovao je da sve
ovo ini u to veu slavu Boiju. I kao to vera moe da rui planine,
nesumnjivo je mogla i da savlada silne vode.
Nije bilo druge no da se zvono vrati na most i pripremi za uranja-
nje. ime su bili zaokupljeni sve do veeri. Da bi se koa utavila tako
da voda kroz nju ne moe da prodire niti vazduh da izlazi, koristila se
jedna smesa koja se spravljala na tihoj vatri, uz dodavanje tri libre
voska, jedne venecijanskog terpentika i jo etiri unce nekog maziva
koje koriste drvodelje. Potom je koa morala dobro da upije ovu sme-
su, te su je ostavili da odstoji sve do narednog dana. Na kraju su jed-
nom drugom smesom od smole i voska morali da ispune sve pukotine
po obodu okna, gde je staklo, prethodno nakatranjeno, ve bilo
uvreno mastikom.
Omnibus rimis diligenter repletis, kao to on ree, Otac Caspar
provede no u molitvi. U praskozorje ponovo pregledae zvono, reme-
nje, petlje. Caspar saeka pogodan trenutak kada je najbolje mogao da
iskoristi oseku i kada je sunce bilo dovoljno visoko, tako da je osvet-
ljavalo more ispred njega, bacajui sve senke iza njegovih lea. Potom
se zagrlie.
Otac Caspar ponovi da e to biti jedan veseli poduhvat pri emu
e videti zauujue stvari za koje ni Adam ni Noje nisu znali, i stra-
hovao je da e poiniti greh oholosti budui tako ponosan to je
prvi ovek koji je siao u morski svet. Meutim, dodao je, ovo je i
dokas poniznostija: ako Na Gospod po vodi hodao jeste, ja ispod u
hodati, kako jednom greniku i prilii.
Nije bilo druge no podii zvono, staviti ga iznad oca Caspara i
proveriti da li mu je udobno i moe li da se kree.
Roberto je nekoliko minuta prisustvovao predstavi u kojoj je je-
dan dinovski pu, ali ta ja priam, jedna puhara, jedna gljiva selica,
koraala nezgrapnim i polaganim koracima, esto se zaustavljajui i
pravei polukrug oko svog tela kada je otac eleo da pogleda nalevo ili
nadesno. Pokreti ove lutajue kukuljice pre su izgledali kao pokuaj
izvoenja gavote ili burea, koju je odsustvo muzike inilo jo nezgrap-
nijom, nego kao pokuaj koraanja.
Otac Caspar je najzad bio zadovoljan svojim pokuajima i, glasom
koji kao da je dolazio iz izama, ree da je spreman za polazak.
235
 Odvue se do ekrka, Roberto ga zakai, stade da gura ekrk, i
proveri jo jednom, poto je zvono podignuto, da li noge vise i da li je
starac bezbedan da ne sklizne nadole ili da zvono ne odleti nagore.
Otac Caspar je treskao i grmeo da je sve u najboljem redu, ali da mo-
raju pouriti: Ove koturne isteu meni noge i samo to mi ih ne istrg-
nu iz trbuha! Brzo, stavi mene u vodu!
Roberto je doviknuo jo nekoliko rei ohrabrenja, i polako spustio
vozilo sa njegovim ljudskim pokretaem. to nikako nije bilo lako, jer
je on sm obavljao posao koji obino obavlja nekoliko mornara. Stoga
mu se to sputanje uini kao itava venost, kao da more postepeno
sve vie opada, to on vie snage ulae. Ali, na kraju zau pljusak vo-
de, opazi da se manje napree i nakon nekoliko trenutaka (koji se nje-
mu uinie kao godine) oseti da se ekrk vrti na prazno. Zvono je do-
taklo dno. Presee ue, potom se baci u ogradu da pogleda dole. I ne
vide nita.
Od oca Caspara i od zvona ne bee ni traga.
Kakav genije od jezuite, ree Roberto zadivljeno, uspeo je!
Zamisli, dole na dnu eta se jedan jezuita, a niko to ne bi mogao ni da
sanja. Doline svih okeana mogle bi da budu naseljene jezuitima, a niko
ne bi ni znao!
Potom ga obuzee neto razumnije misli. Da je otac Caspar dole,
bee nevidljivo oigledno. Ali da e se vratiti gore, nije jo reeno.
Uini mu se da voda postaje nemirna. Izabrali su ovaj dan upravo
zato to je vedar; pa ipak, dok su zavravali poslednje pripreme, podi-
gao se vetar koji je na toj dubini tek poneto mrekao povrinu vode,
ali je na obali vragolasto uhvatio u kolo talase koji bi, na hridima koje
su se ve pokazale, mogli da ometaju izlazak.
Spram severnog rta, tamo gde se uzdizao gotovo ravan i uspravan
zid, opazio je kako se venii pene razbijaju o stenje, rasprujui se u
vazduhu poput bezbroj belih monahinjica. To je sigurno bila posledica
udaranja talasa o itav niz malih grebena koje on nije mogao da vidi,
ali sa broda je izgledalo kao da kakva zmija iz bezdana svojim dahom
riga te kristalne valove.
al je meutim izgledao mirnije, mrekanje se pojavilo samo na
pola puta, i za Roberta je to bio dobar znak: pokazivalo je mesto na
kom je koralni bedem izranjao iz vode i oznaavao meu iza koje otac
Caspar vie nee biti u opasnosti.
Gde li je starac sada? Ako je krenuo odmah, im je dotakao dno,
morao je ve da pree... Ali, koliko je vremena prolo? Roberto je
izgubio svaki oseaj za proticanje trenutaka, od kojih je svaki raunao
kao venost, te se dakle trudio da smanji taj verovatni rezultat, i uve-
ravao je sebe da je starac tek siao, moda je jo uvek ispod brodskog
korita gde pokuava da se orijentie. Ali tad se u njemu zae sumnja
236
da je ue, uvrui se pri sputanju, izokrenulo zvono za polovinu kru-
ga, tako da se otac Caspar, ne znajui nita, naao s prozorom okrenu-
tim prema zapadu, pa se sada kretao put otvorenog mora.
Potom je Roberto govorio sebi da bi, hodei ka puini, svako
primetio da silazi, a ne da se penje, i promenio pravac. Ali ta ako je
ba na tom mestu bila mala uzbrdica prema zapadu, i ako onaj ko se
penje misli da ide na istok? Pa ipak, odsjaji sunca pokazali bi odakle
dolazi zvezda... Meutim, vidi li se sunce u bezdanu? Da li njegovi
zraci prolaze kao kroz staklene prozore na crkvama, u gustim snopo-
vima, ili se razbijaju u prelamanju kapljica, tako da onaj ko stanuje na
dnu vidi svetlost kao kakav rasuti bljesak bez ikakvog pravca?
Ne, rekao je potom: starac veoma dobro zna kuda treba da ide,
moda je ve na sredini puta izmeu broda i koralnog bedema, tavie,
ve je stigao, evo, moda se upravo uspinje sa svojim velikim gvozde-
nim potplatama, i ubrzo u ga videti...
Druga misao: iskreno govorei, sve do ovog dana, niko nikada ra-
nije nije bio na dnu mora. Ko mi tvrdi da se tamo dole, iza nekoliko
tesnaca, ne ulazi u beskrajnu tamu, gde ive samo stvorenja ije oi
isijavaju bledunjave svetlace... I ko kae da na dnu mora i dalje posto-
ji oseaj za prav put? Moda se vrti u krug, stalno tabanajui istim
putem, sve dok se vazduh iz njegovih grudi ne pretvori u vlagu, koja
poziva svoju prijateljicu vodu u zvono...
Prekorevao je sebe to na most nije izneo barem jednu klepsidru:
koliko je vremena prolo? Moda ve vie od pola sata, suvie, avaj, i
onda se on oseao kao da se davi? Disao je tada punim pluima, vra-
ao se u ivot, i verovao je da je to dokaz da je prolo tek nekoliko
trenutaka, i da otac Caspar jo uvek uiva u istom vazduhu.
No moda je starac krenuo ukoso, beskorisno je bilo gledati
ispred sebe kao da je morao da izroni ba na samoj putanji kuruma
ispaljenog iz arkebuze. Mogao je dobrano da skrene puta, traei naj-
bolji pristup koralnom bedemu. Zar nije kazao, dok su sklapali zvono,
da bi bila prava srea kad bi ga ekrk spustio ba na to mesto? Na sa-
mo desetak koraka spram juga lani uspon se iznenada obruavao u
dubine, gradei otru strminu o koju je amac jedared udario, dok se
pravo ispred ekrka nalazio prolaz, kroz koji se i amac provukao, da
bi se potom nasukao tamo gde su se hridi lagano uzdizale.
E, sad, mogao je da pogrei u dranju pravca, da se nae tik
ispred nekog zida, i da se sada kree du njega, traei prolaz. Ili ga je
moda pratio prema severu. Morae paljivo pogledom da klizi ita-
vom duinom ala, od jednog rta do drugog, moda e izroniti tamo
dole, krunisan morskom travom... Roberto je okretao glavu od jednog
do drugog kraja zaliva, strahujui da bi mogao, dok gleda levo, izgubi-
ti oca Caspara koji je ve izronio sa desne strane. Pa ipak, figura o-
237
veka namah bi se uoila ak i na toj udaljenosti, zamislimo tek kono
zvono koje se cedi na suncu, poput tek oribanog bakraa...
Riba! Moda u vodi zaista postoji neka riba ljudoderka, nimalo
zaplaena zvonom, koja je prodrala jezuitu do poslednje koice. Ne,
nazrela bi se mrana senka takve ribe: ako je i postojala, morala je biti
izmeu broda i poetka koralnih stena, nikako iza njih. Ali moda je
starac ve stigao do stena, gde su ivotinjske ili mineralne bodlje probu-
razile zvono, oslobaajui tako i ono malo vazduha to je preostalo...
Druga misao: ko mi jami da je vazduh u zvonu bio zaista dovo-
ljan za toliko vremena? On je sm to rekao, ali on je takoe pogreio
kada je bio toliko uveren da e njegova posuda biti delotvorna. Na
kraju krajeva, ovaj dragi Caspar je pokazao da je trabunjalo, i moda
je svekolika pripovest o vodama Potopa, i o meridijanu, i o Solomo-
novom Ostrvu samo gomila praznih izmiljotina. A onda, ak i da je
bio u pravu po pitanju Ostrva, mogao je da pogrei u proraunu koli-
ine vazduha koja je oveku potrebna. I napokon, ko moe da tvrdi da
su sva ona ulja, one esencije, zaista zaepile svaku, pa i najmanju pu-
kotinu? Moda je u ovom trenutku unutranjost zvona izgledala kao
jedna od onih peina u kojima na sve strane sipka voda, moda se i-
tava povrina koe znoji poput sunera, nije li tano da je naa koa u
stvari jedno veliko sito od nevidljivih pora, a ipak postoje, ako kroz
nju probija znoj? Te ako je tako sa oveijom koom, zato ne bi bilo i
sa bivoljom? Ili se bivoli ne znoje? I da li se, kad pada kia, bivo ose-
a pokislo i iznutra?
Roberto je krio ruke, i proklinjao svoju urbu. Bilo je jasno, on
je verovao da su proli sati i sati, a u stvari je proteklo tek nekoliko
damara bila. Ree sebi da nema razloga za brigu, on, i da bi mnogo
vie razloga za to imala neustraiva starina. Moda je on, umesto to
brine, trebalo da bodri njegovo puteestvije molitvom, ili barem nadom
i dobrim eljama.
A onda, uveravao je sebe, smislio sam suvie razloga za tragediju,
a upravo je melanholicima svojstveno da raaju sablasti sa kojima
stvarnost nije kadra da se nadmee. Otac Caspar poznaje zakone
hidrostatike, ve je ispitivao ovo more, prouavao je Potop i uz pomo
fosila koji nastanjuju sva mora. Smiri se, treba samo da shvatim da je
vreme koje je proteklo veoma kratko, i da umem da ekam.
Primetio je da je ve zavoleo onoga koji bee Uljez, i da ve suze
roni, na samu pomisao da mu se moglo dogoditi kakvo zlo. Hajde,
starino, mrmljao je, vrati se, ponovo se rodi, vaskrsni, za Boga, pa
emo da zavrnemo iju najmasnijoj kokoi, ne eli valjda da ostavi
samu svoju Malteku Zvezdarnicu.
Kad najedared primeti da vie ne vidi stene kraj obale, znak da je
more poelo da se die; a sunce, koje je prethodno video ne podiui
238
glavu, sada je stiglo tik iznad njega. Dakle, od trenutka nestanka zvo-
na, protekli su ve sati, a ne minuti.
Natera sebe da tu istinu izgovori naglas, kako bi u nju poverovao.
Ono to su bili minuti on je raunao kao sekunde, ubedio je sebe da u
grudima nosi neki mahniti asovnik, ubrzanih otkucaja, meutim nje-
gov unutarnji asovnik je usporio svoj hod. Ko zna koliko je dugo
ekao, govorei sebi da je otac Caspar tek siao, da se pojavi ono stvo-
renje koje je ve odavno ostalo bez vazduha. Ko zna koliko je dugo
ekao da se pojavi telo koje je beivotno lealo negde u ovom pros-
transtvu.
ta li je moglo da se dogodi? Sve, sve ono o emu je razmiljao
i to je uz pomo svog zlokobnog straha prizvao da se dogodi, on
vesnik rave sree. Hidrostatiki principi oca Caspara mogli su da
budu varljivi, moda voda ulazi u zvono upravo odozdo, posebno ako
onaj unutra istera vazduh napolje, ta je Roberto zaista znao o ravnote-
i tenosti? A moda je udarac bio suvie brz, zvono se prevrnulo? Ili
se otac Caspar spotakao na pola puta. Ili se izgubio. Ili je njegovo srce,
starije od sedamdeset leta, nedoraslo njegovom pregalakom aru, jed-
nostavno popustilo. I napokon, ko kae da na toj dubini teina vode ne
moe da zgnjei kou kao to se gnjei limun ili mlati bob?
Ali, ako bi bio mrtav, zar njegovo telo ne bi moralo da ispliva na
povrinu? Ne, bilo je ukotvljeno gvozdenim potplatama, iz kojih e se
njegove jadne noge izvui tek kada zdrueno dejstvo vode i brojnih
prodrljivih ribica od njega napravi samo kostur...

Potom ga, iznenada, obasja blistava spoznaja. Ma kakve to tlapnje

on premee po glavi? Pa naravno, otac Caspar mu je lepo rekao, Ostr-
vo koje vidi pred sobom nije Ostrvo dananje, ve Ostrvo jueranje.
Sa druge strane meridijana jo uvek je preanji dan! Da li je mogao
oekivati da sada, na tom alu, na kojem je jo uvek jue, ugleda oso-
bu koja se u vodu spustila danas? Sigurno da ne moe. Starac je zaro-
nio ranom zorom tog ponedeljka, ali ako je na brodu ponedeljak, na
onom Ostrvu je jo uvek nedelja, prema tome on e moi da vidi sta-
rca kako izranja tek ujutru svog sutra, kada na Ostrvu bude, tek tada,
ponedeljak...
Moram da ekam do sutra, govorio je sebi. A potom: ali Caspar
ne moe da eka itav jedan dan, nema dovoljno vazduha! I ponovo:
ali ja sam taj koji mora da eka jedan dan, on se jednostavno vratio u
nedelju onog trenutka kada je zakoraio preko linije meridijana. Blagi
Boe, to znai da je Ostvro koje vidim ono na kojem je nedelja, i ako
je on stigao u nedelju, ja bih ga morao ve videti! Ne, sve sam izme-
ao. Ostrvo koje vidim je ono dananje, nemogue je da gledam pro-
lost kao u kakvoj maginoj kugli. I samo je tamo, na Ostrvu, i nigde
239
drugde, jue. Ali ako vidim Ostrvo dananje, morao bih videti i njega,
koji ve postoji u jueranjici Ostrva, i upravo sada ponovo proivlja-
va nedelju... Naposletku, bilo da je stigao jue ili danas, na alu je
morao da ostavi rasporeno zvono, a ne vidim ga. Ali, mogao ga je po-
neti sa sobom u umu. Kada? Jue. Dakle: uzmimo da je ono to vidim
Ostrvo na kojem je nedelja. Moram saekati do sutra kako bih video
njega koji tamo stie u ponedeljak...
Mogli bismo rei da je Roberto konano siao s uma, i to s razlo-
gom: kako god da je raunao, raun mu se ne bi slagao. Zbog vremen-
skih paradoksa i mi gubimo glavu. Dakle, bilo je prirodno to vie nije
bio kadar da shvati ta da radi: i prepustio se onome to bi svako, ako
nita drugo rtva ono vlastite nade, uinio. Pre no to se bude bacio u
naruje oajanja, reio je da saeka naredni dan.
Kako je to uspeo, teko je iznova opisati. Hodajui gore-dole po
mostu, ne dodirujui hranu, govorei sm sa sobom, sa ocem Caspa-
rom i sa zvezdama, i ponovo se, moda, prihvatajui rakije. injenica
je da ga narednog dana, dok no bledi i nebo se u boje oblai, a potom
nakon raanja sunca, vidimo sve napetijeg, sa postepenim odmicanjem
sati, ve uzrujanog izmeu jedanaest i podneva, izbezumljenog izmeu
podneva i sumraka, sve dok se na kraju ipak ne preputa stvarnosti
ovoga puta bez ikakve sumnje. Otac Caspar je jue, nesumnjivo jue,
zaronio u vode junog okeana, a ni jue ni danas nije odatle izaao. I
budui da svekoliko udestvije meridijana antipoda poiva na igri
izmeu jue i sutra, a ne izmeu jue i prekosutra, ili sutra i prekjue,
sada je ve bilo sasvim izvesno da otac Caspar iz tog mora vie nikada
nee izai.

S matematikom, tavie, kosmografskom i astronomskom sigur-

nou, njegov jadni prijatelj bee izgubljen. Nije se moglo kazati gde
je njegovo telo. Na nekom neznanom mestu, tamo dole. Moda su
ispod povrine postojale snane struje, i to telo je ve bilo na otvore-
nom moru. Ili ne, ispod Daphne je zjapila jedna jama, ponor, zvono se
tamo spustilo i starac odatle vie nije mogao da izae, troei ono ma-
lo vazduha, sve vodenijeg, ne bi li prizvao pomo.
Moda se, kako bi utekao, oslobodio svojih utega, zvono je, jo
uvek puno vazduha, odskoilo uvis, ali je njegov gvozdeni deo zakoio
taj prvi zalet i zarobio ga usred vode, ko zna gde. Otac Caspar je po-
kuao da se oslobodi svojih izama, ali nije uspeo. Sada se njegovo
beivotno telo, ukorenjeno me stenama, lelujalo na toj strmini poput
kakve alge.
I dok je Roberto tako razmiljao, sunce utorka ve odavno bee za
njegovim leima, trenutak smrti oca Caspara Wanderdrossela bivao je
sve dalji i dalji.
240
 Zalazak je slikao utiavo nebo iza mrkog zelenila ostrva, i mora
u Stiks pretvorenog. Roberto shvati da priroda tuguje zajedno s njim i,
kao to se katkad slui onome ko lien ostane dragog bia, malo-
pomalo vie nije oplakivao njegovu nesreu, ve svoju vlastitu, i svoju
iznova pronaenu samou.
Za to kratko vreme to je proletelo, otac Caspar je za njega postao
prijatelj, otac, brat, porodica i domovina. Sada je shvatio da je ponovo
bez igde ikoga i usamljen. Ovoga puta zanavek.

Pa ipak, u tom zamahu potitenosti, jedna druga opsena polako se

uobliavala. Sada je bio vrsto uveren da jedini nain za izlazak iz zato-
enitva ne sme da trai u nepremostivom Prostoru, ve u Vremenu.
Sada je zaista morao da naui da pliva i da stigne do Ostrva. Ne
samo da bi pronaao poslednje ostatke oca Caspara, zagubljene negde
u naborima vremena, ve kako bi zaustavio strahotno nadiranje vlasti-
tog sutra.

241
 26
Teatar Kolajni

Tri dana Roberto nije odvojio oka od brodskog durbina (kudei

sebe to je onaj drugi, jai, sada bio neupotrebljiv), netremice
zagledan u vrhove drvea na obali. ekao je da spazi Golubicu ar-
Pticu.
Treeg dana se prenu. Izgubio je svog jedinog prijatelja, zalutao
na najdaljem od svih meridijana, a uteilo bi ga da vidi nekakvu pticu
koja je leprala moda jedino u glavi oca Caspara!

Odlui da pregleda svoje skrovite kako bi ustanovio koliko e

dugo moi da preivi na brodu. Kokoke su i dalje nosile jaja, a ispili-
lo se i jedno leglo pilia. Prikupljenog bilja nije ostalo mnogo, ve se i
previe sasuilo, morae da ga upotrebi kao hranu za ptice. Bilo je jo
nekoliko bavica vode, ali sakupljajui kinicu moglo bi se ak i bez
njih. I, najzad, ribe je bilo u izobilju.
Potom mu sinu da se bez sveeg povra umire od skorbuta. Imao
je bilje iz staklenika, ali staklenik bi bio zaliven prirodnim putem samo
ako bi padala kia: ukoliko bi nastupila dugotrajna sua, biljke bi mo-
rao da zaliva vodom za pie. A ukoliko bi kia neprestano danima pa-
dala, imao bi vode, ali ne bi mogao da peca.
Da bi stiao strepnju vratio se u odaju sa orguljama na vodu, koje
ga je otac Caspar nauio kako da pokrene: stalno je sluao samo i je-
dino Daphne, zato to nije nauio kako da promeni valjak; ali nije
mu smetalo da satima, uvek iznova, slua jednu te istu melodiju. Jed-
nog dana poistovetio je Daphne, lau, s telom ljubljene ene. Nije li
moda Daphne bie koje se prometnulo u lovoriku u tvar drvenu,
dakle, srodnu onoj od koje je laa bila nainjena? Melodija mu je

242
prema tome pevala o Lilii. Kao to se vidi, lanac misli bio je posve
nepromiljen no tako je razmiljao Roberto.
Prebacivao je sebi to je dopustio da ga pomete dolazak oca
Caspara, to ga je sledio u njegovim mehanikim mahnitanjima, i to
je zaboravio na vlastiti ljubavni zavet. Ova jedinstvena pesma, ije rei
nije znao, ako ih je ikada bilo, pretvarala se u molitvu koju e maina,
kako je naumio, da apue svakog dana, Daphne koju sviraju voda i
vetar u skrivenom kutku Daphne, spomen na davnanje preobraenje
jedne boanske Daphne. Svake veeri, gledajui nebo, tihim glasom
pevuio je note ove melodije, poput kakve litanije.
Potom se vraao u svoju kabinu i nastavljao da pie Lilii.
Uto je i shvatio da je prethodne dane provodio napolju i za svetla,
a da se sada ponovo zavlaio u onu polutamu koja je u stvari bila nje-
govo prirodno okruenje ne samo na Daphne, pre no to je pronaao
oca Caspara, ve vie od deset godina, jo od vremena kada je zadobio
ranu u Casaleu.
Istini za volju, ne verujem da je Roberto sve ovo vreme iveo,
kao to neprestano uverava, samo nou. Da je izbegavao prekomerne
ege, to je mogue, ali kad je sledio Liliu, to bee za dana. Drim da je
ta bolest bila pre posledica mranog raspoloenja nego stvarnog pore-
meaja vida: Roberto je primetio da mu svetlost smeta samo u trenu-
cima teke potitenosti, ali kada mu je duh bio zabavljen veselijim
mislima, nije obraao panju.
ta god da jeste i da je bilo, te veeri je otkrio da prvi put razmi-
lja o draima senke. Dok je pisao, ili podizao pero kako bi ga umoio
u mastionicu, video je svetlost ili kao zlatni oreol na hartiji, ili kao
votanu i bezmalo prozranu rojtu koja opervauje obrise njegovih
tamnih prstiju. Kao da ona boravi unutar njegove ruke i stidljivo se
prikazuje tek po rubovima. Uokolo, sve bee zakriljeno blagougodnom
mantijom kapucina, odnosno neim neznanim u svetlosti boje lenika,
to je, dodirujui senku, tu i zamiralo.
Posmatrao je plamen uljanice i primetio kako se u njemu raaju
dve vatre: u dnu je bio crven, tamo gde se sjedinjavao sa samrtnom
materijom, ali uzdiui se udahnjivao je ivot svom najudaljenijem
jeziku, zaslepljujue beline koja se pretvarala u vrh zelenike. Tako i
njegova ljubav, govorio je sebi, napajana iz samrtnog tela, udahnjuje
ivot rajskoj prikazi ljubljene.
Poele da proslavi, posle nekoliko dana izdaje, svoje pomirenje sa
senkom pa se pope na most dok su se senke pruale posvuda, po brodu, po
moru, po Ostrvu, gde se sada videlo jo jedino hitro zganjavanje brda.
Seajui se svojih poljana, napregnu se ne bi li na obali spazio svice, iva-
hne krilate iskre to lutaju po omraju grmova. Nije ih video, stade da
razmilja o oksimoronima antipoda, gde svici moda svetle samo u podne.
243
 Zatim se izvalio na krmeni katel i namestio da posmatra Mesec,
preputajui se ljuljukanju mosta, dok je s Ostrva dopirao ubor valo-
va to zapljuskuju al, pomean sa zrikanjem zrikavaca, ili njihovih
srodnika na ovoj hemisferi.
Razmiljao je kako je lepota dana poput lepote kakve plavojke,
dok je lepota noi poput lepote kakve crnke. Uivao je u suprotnosti
svoje ljubavi spram jedne plave boginje, proivljenoj sred crnila noi.
Seajui se onih vitica zlatnog ita koje su zasenjivale svaku drugu
svetlost u salonu madam Arthnice, poele da Mesec bude lep jer je u
svom iznemoglom bledilu rastvarao zrake skrivenog sunca. Obea sebi
da e od ponovo osvojenog dana nainiti novu priliku da u leskanju
talasa iitava uzvienu himnu zlatolikosti tih vitica i azurju tih oiju.
Lepotom se ipak sladio nou, kada sve izgleda kao da miruje,
zvezde se kreu tie od Sunca pa ste u iskuenju da poverujete da
ste jedino bie u itavoj prirodi uronjeno u snatrenje.

Te noi naao se na ivici odluke da sve budue dane provede na

brodu. Ali, podiui pogled ka nebu, spazio je jedno jato zvezda koje
se najednom ukaza u obliju golubice rairenih krila s granicom
masline u kljunu. Istina je da je na junom nebu, neto dalje od Veli-
kog Psa, pre najmanje etrdeset godina, ve ustanovljeno sazvee
Golubice. Ali nisam nimalo uveren da je Roberto, s mesta na kojem se
nalazio, u tom asu i to godinje doba, mogao da vidi upravo te zvez-
de. Kako bilo da bilo, budui da je onaj ko je tu video golubicu (kao
Johannes Bayer u Novoj Uranometriji, a potom znatno kasnije i Co-
ronelli u svojoj Knjizi Globusa) pokazao daleko vie matovitosti no
to je Roberto imao, rekao bih da se Robertu u tom trenutku bilo koji
raspored zvezda mogao priiniti kao golub, divlji ili pitomi grivnja,
grlica, ta god vam drago: i premda je tog jutra posumnjao u njeno
postojanje, Golubica ar-ptica usadila mu se u glavu poput kakvog
klina ili, kao to emo lepo videti, poput zlatne kope.

U stvari, moramo se upitati zato sa Roberto, na prve rei oca

Caspara, od tolikih udestva koje je Ostrvo moglo da mu ponudi, do te
mere zanimao za Golubicu.
to vie budemo odmicali u praenju ove pripovesti, videemo da
e u Robertovoj glavi (koju e samotnost svakoga dana initi sve uza-
vrelijom) ova golubica, tek napomenuta u prii, postajati onoliko
stvarnija koliko e manja biti mogunost da je vidi, nevidljivo jezgro
svih strasti njegove zaljubljene due, udivljenje, tovanje, oboavanje,
nada, ljubomora, zavist, uenje i razdraganost. Nije mu bilo jasno
(niti moe biti nama) da li je ona postala Ostrvo, ili Lilia, ili oboje, ili
jue u koje je svo troje bilo prognano, za tog izgnanika u jedno danas
244
bez kraja, ija je budunost leala samo u tome da stigne, u nekom od
svojih sutra, do dana preanjeg.
Mogli bismo kazati da ga je otac Caspar podsetio na Solomonovu
Pesmu nad Pesmama koju mu je, gle sluaja, njegov karmelianin toli-
ko puta itao, da je on gotovo nauio naizust: jo od samog detinjstva
uivao je u medenim agonijama zbog jednog bia s oima golubice,
zbog jedne golubice ije e lice i glas uhoditi u razvalinama stenja...
Ali ovo me zadovoljava samo u izvesnoj meri. Smatram da je neop-
hodno da se latimo Tumaenja Golubice, da zabeleimo poneku
misao za neki budui mali traktat koji bi mogao da se naslovi Colum-
ba Patefacta, a ovaj mi se naum nimalo ne ini uzaludnim, ako je neko
drugi utroio itavo poglavlje na raspravu o Znaenju Kita koji je,
pak, ivotinja crna ili siva (u najgorem sluaju od belih postoji samo
jedan primerak), dok mi ovde imamo jednu rara avis jo ree boje, o
kojoj je oveanstvo daleko vie razmiljalo nego o kitovima.
I to je ta mera. Bilo da je o tome besedio sa karmelianinom ili
raspravljao s ocem Emanuelom, ili da je prelistavao hrpe knjiga koje
su u njegovo vreme bile na velikom glasu, bilo da je u Parizu sluao
uene rasprave o onome to dole zovu Zagonetne Krilatice ili Slike,
Roberto je o golubicama morao neto saznati.
Podsetimo se da to bee vreme kada su se izmiljale ili iznova
uobliavale svakojake slike kako bi se u njima razotkrio skroviti kao i
onaj odajui smisao. Dovoljno je bilo videti, da ne kaem krasotan
cvet ili krokodila, ali nekakvu koaru, stepenite, sito ili stub i odmah
oko njega ispresti itavu mreu detalja koje, na prvi pogled, niko ne bi
uoio. Ne elim ovde da raspredam o razlikama izmeu Kolajne ili
Emblema, niti o tome kako se tim slikama mogu na razliite naine
pripisati stihovi ili gesla (osim to napominjem da je Emblem, iz opisa
jedne posebne injenice, koja nije nuno izraena figurama, izvlaio
jedan opti koneto, dok je Kolajna ila od konkretne slike nekog po-
sebnog predmeta do jedne osobine ili nauma pojedinca, kao na primer
blistaviji biu od snega ili prepredeniji od zmije, ili ovako radije
smrt nego izdaja, sve dok se ne stigne do slavnih Frangar non Flectar
i Spiritus durissima coquit), ali ljudi toga doba smatrali su da je nuno
da se itav svet prevede u svekoliku umu Simbola, Naznaka, Vitekih
Igara, Maskerata, Piktograma, Plemikih Grbova, Trofeja, asnih
Znamenja, Ironinih Figura, Reversa urezanih na monetama, Fabula,
Alegorija, Apologa, Epigrama, Sentencija, Dvosmislenosti, Poslovica,
Iskaza, Lakonskih Epistola, Epitafa, Parerga, Lapidarnih Natpisa,
Grbova, Glifova, titova, i ovde bih se, ako dopustite, zaustavio ali
oni se nisu zaustavljali. I svaka valjana Kolajna morala je biti metafo-
rina, poetina, sainjena svakako od due koju treba u celosti otkriti,
ali pre svega od tela uvstvenog koje upuuje na kakav predmet iz

245
ovoga sveta, i morala je biti plemenita, udesna, nova ali shvatljiva,
prividna ali delotvorna, jedinstvena, srazmerna prostoru, otroumna i
kratka, vieznana i prostoduna, pristupano zagonetna, prikladna,
jedinstveno domiljena i viteka.
Sve u svemu, Kolajna bee zagonetno promiljanje, izraz jednog
saglasja; pesma koja nije pevala, ali je bila sazdana i od neme figure i
od gesla koji su za nju netom govorili; dragocena samo ukoliko i ne-
vidljiva, njena blistavost skrivala se u biserima i dijamantima koje je
ona pokazivala tek zrno po zrno. Kazivala je mnogo vie, pravei ma-
nje buke, a tamo gde su Epskoj Poemi bile neophodne fabule i episo-
de, ili Istoriji odluke i besede, Kolajni su dovoljna bila tek dva poteza i
jedan slog: njeni su miomirisi isparavali samo u neopipljivim kaplja-
ma, i tek tada su se predmeti mogli videti pod jednim iznenaujuim
platom, kao to biva s Tuincima i Maskama. Ona je skrivala vie no
to je razotkrivala. Nije punila duh materijom ve ga je hranila suti-
nama. Ona je morala biti (reju koja se vo vremja mnogo upotrebljava-
la i koju smo ve upotrebili) peregrinus udnovata, ba kao da je
stigla iz nekog dalekog sveta, a to je znailo posve nesvakidanja.

Ima li ega neobinijeg jedne Golubice ar-ptice? tavie, ima li

ega udnovatijeg od jedne golubice? Eh, golubica bee lik prepun
znaenja, utoliko otroumnijih ukoliko je svako od njih u sukobu s
ostalima.
Prvi su o golubicama govorili, to je prirodno, Egipani, jo od
najdrevnijih Horapollonovih Hieroglyphica, i meu mnogim drugim
stvarima ovu su ivotinju smatrali najistijom od svih, toliko da ako je
poast kakva vladala to truje ljude i stvari, nedirnuti su ostajali oni
koji bi jeli samo golubice. to bi moralo biti oigledno, budui da je
ona od svih ivotinja jedina koja nema u (odnosno otrov koji se dru-
gim ivotinjama lepio za jetru), i jo je Plinije govorio da ako se golu-
bica razboli, ona uzbere list lorbera i od njega ozdravi. A ako je lorber
lovor, a lovor Daphne, sve postaje jasno.
Ali, isti kakvi jesu, golubovi predstavljaju i jedan veoma zloho-
tan simbol, zato to izgaraju u silnoj pohoti: oni provode dan ljubei se
(udvostruujui poljupce kako bi se uzajamno uutkali) i prepliui
jezike, odakle potie mnotvo bestidnih izraza kao golubinjati usnama
i golubinji poljupci, da se izrazim jezikom kazuista. A pesnici su golu-
bovanjem nazivali ljubovanje to nalik je golubinjem, i po nainu i po
meri. Ne zaboravimo da je Roberto morao znati one stihove koji kau:
Oh, Venere, majko lijepa, k novijem drazim tijek upravi, / prve noi
elja slijepa nek ih ee u ljubavi. / Neka sidu s tobom odi da njih
plame tuj sjedine / svi krilati tvi porodi i postelju im rajsku uine. /
Ti njih oba primi u krilo, neka zdrue s licem lice, / usta s ustim ljub-

246
ko i milo, ko golubi i golubice. Valja znati dok sve druge ivotinje
imaju odreeno vreme za ljubav ne postoji doba godine kada se
golub ne penje na golubicu.
Za poetak, golubovi potiu s Kipra, ostrva posveenog Veneri.
Apulej, kao i mnogi drugi pre njega, kazivao je da su u Venerinu koi-
ju bile upregnute blistavo bele golubice, nazvane upravo Venerinim
pticama zbog svoje neumerene pohote. Drugi podseaju da su Grci
golubicu peristerom zvali jer zavidljivi Eros u golubicu pretvori nimfu
Peristeru od Venere silno ljubljenu koja joj bee pomogla da ga
porazi u nadmetanju ko e vie cvea da uzbere. Ali ta to znai da je
Venera ljubila Peristeru?
Helijan veli da golubice behu posveene Veneri zato to se na
brdu Erice na Siciliji svetkovao praznik boginjinog prelaska u Libiju;
toga dana, na itavoj Siciliji, vie se nije videla nijedna golubica, jer
sve behu preko mora prele u boginjinoj pratnji. Ali, nakon devet da-
na, sa obala Libije stizala je u Trinakriju golubica poput ara crvena,
kako kae Anakreont (i molim vas da obratite panju na ovu boju);
bee to sama Venera, koju inae nazivaju Purpurnom, a za njom je
jezdilo celo jato golubica. I dalje, Helijan pripoveda o nekakvoj devoj-
ci po imenu Fitija koju je Jupiter ljubio i pretvorio u golubicu.
Asirci su Semiramidu prikazivali u obliju golubice, a Semirami-
du behu odgojile golubice, da bi potom i sama bila preobraena u go-
lubicu. Svi znamo da ona bee ena ne ba besprekornog vladanja, ali
toliko lepa da se Scaurobate, kralj Indijaca, beznadeno u nju zaljubio,
da je bila nalonica kralja asirskog, i da nijedan jedini dan nije provela
a da preljubu nije poinila, dok istoriar Juba veli da se ak zaljubila u
jednog konja.
Ali jednom ljubavnom simbolu oprata se mnogo toga, pri emu
nikada ne prestaje da privlai pesnike: meu njima (to je Roberto bez
sumnje znao) Petrarku koji se pitao kakva e milost, kakva ljubav ili
kakva sudbina meni dati pera ravna golubinjim?, ili Bandello:
Stvoren sam, viu ja, golubje naravi / ka u arkom plamu sja, a sve
zbog Ljubavi; / kako on traei Golubicu umira / tako i ja eznui
umreu bez mira.
Meutim, golubice su neto vie i bolje od jedne Semiramide, i u
njih se zaljubljuje i zato to imaju milosnu osobinu da plau ili jecaju
namesto da pevaju, kao da ih tolika zadovoljena strast nikada ne moe
zasititi. Idem cantus gemitusque, kazivao je jedan Camerariusov
emblem; Gemitibus Gaudet, kazivao je drugi, erotski jo primamljiviji.
Da se oveku pamet pomuti.
Pa ipak, sama injenica da se ove ptice ljube i da su tako pohotne
i ovo je jedna divna protivrenost koja obeleava golubicu dokaz
je da su nadasve verne, i zbog toga u isto vreme predstavljaju simbol
247
ednosti, barem u smislu brane vernosti. Jo je Plinije govorio: prem-
da skloni ljubavi strasnoj, imaju snaan oseaj za stid i ne poznaju
preljubu. Svedoci njihove brane vernosti su kako Properzio paganin,
tako i Tertulliano. Pria se da u retkim sluajevima kada sumnjaju na
preljubu, mujaci postaju siloviti, glas im se alopojem ispuni, a udarci
koje kljunom zadaju bivaju okrutni. Ali odmah nakon toga, kako bi se
iskupio za nepravdu, mujak se udvara enki, i umiljava se neprestano
kruei oko nje. Ideja ova, da mahnita ljubomora raspaljuje ljubav, a
ova pak novu vernost a potom iveli poljupci, bez kraja i u svako
doba ini mi se da je zaista divna, a kako emo videti, za Roberta
predivna.
Kako da ne ljubi lik koji ti obeava vernost? Vernost i nakon
smrti, jer kada jednom izgube saputnika ove se ptice vie nikada ne
sjedinjavaju ni sa jednim drugim. Golubica stoga bee izabrana za
simbol estitog udovitva, mada Ferro spominje pripovest o udovi koja
je, tuna i pretuna zbog muevljeve smrti, drala uza se belu golubicu
i zbog toga bila prekorena, na ta je ona uzvratila Dolor non color,
vana je bol, a ne boja.
Sve u svemu, bile pohotne ili ne, ova posveenost ljubavi navodi
Origena da proglasi golubice simbolom milosra. I upravo zbog toga,
veli San Cipriano, nama Sveti Duh dolazi u obliju golubice, ne samo
zato to je ova ivotinja liena ui, ve ni ne grebe kandama, ne uje-
da, priroeno joj je da voli ljudske naseobine, zna samo za jedan dom,
hrani svoje ptie i ivot provodi u zajednikom razgovoru, zborei sa
saputnikom u saglasju u ovom sluaju nadasve uverljivom po-
ljubaca. Gde se vidi da celivanje moe biti i znak velike ljubavi spram
blinjega, a i Crkva koristi obredni poljubac mira. Obiaj bee u Rim-
ljana da se doekuje i pozdravlja poljupcima, ak i izmeu mukarca i
ene. Sholijasti zlog jezika kau da su to inili jer je enama bilo za-
branjeno da piju vino, te su im poljupcima proveravali dah, ali sve u
svemu, za Numiane se govorilo da su neotesani jer poljupce nikome
nisu davali do svojoj deci.
Budui da su svi narodi smatrali vazduh najplemenitijim, potovali
su golubicu koja od svih drugih ptica u vee visine uzlee, pa ipak se
uvek verno vraa svom gnezdu. Isto to sigurno ini i lasta, ali niko nika-
da nije uspeo da je pripitomi i od nje stvori prijatelja nae vrste, kao to
je to sluaj s golubicom. San Basilio, na primer, izvetava da su golubari
mirisnim balzamom kropili jednu golubicu, dok su je ostale, privuene
mirisom, pratile u itavim jatima. Odore trabit. Ne znam ima li ovo ika-
kve veze sa onim to sam prethodno rekao, ali me dira ova miriljava
dobrohotnost, ova miomirisna istota, ova zavodljiva ednost.
Pa ipak, golubica nije samo edna i verna, ve i bezazlena (co-
lumbina simplicitas: budite mudri kao zmija i bezazleni kao golubica,

248
kae Biblija) te je stoga i simbol monakog i pustinjakog ivota a
kakve to ima veze sa svim onim poljupcima, ne traite da kaem, tako
vam Boga.
Drugi uzrok udesne drai je trepiditas golubice: njeno grko ime
treron potie zacelo od treo, beim ustreptalo. O tome zbore Homer,
Ovidije i Vergilije (Ustreptali poput golubova sred crne olujine), i
ne zaboravimo da golubice ive u stalnom strahu od orla ili, jo gore,
od leinara. ita se kod Valerijana da upravo stoga svoja gnezda rado
svijaju na neprohodnim mestima kako bi se zatitili (odatle i kolajna
Secura nidificat); jo je Jeremija to spominjao, dok Psalam 55 zaziva
...ko bi mi dao krila golubinja... Daleko bih pobegao!
Jevreji su govorili da su golubice i grlice najprogonjenije ptice,
otuda oltara dostojne, jer su bolji progonjeni od progonitelja. Prema
Aretinu, pak, koji ne bee blag kao Jevreji, ko se golubicom gradi, od
sokola e stradati. A Epifanio veli da se golubica nikada od opasnosti
na skriva, dok Agostino ponavlja da ne samo to to ne ini pred gole-
mim zverima kojima se ne moe suprotstaviti, ve ni pred vrapcima.
Legenda kae da u Indiji postoji jedno drvo guste lisnate i zelene
kronje koje se na grkom zove Paradision. Sa njegove desne strane
stanuju golubice i nikada se ne razdvajaju od senke koju ono baca;
kada bi se udaljile od drveta, postale bi plenom zmaja koji je njihov
neprijatelj. Ali njegova je neprijateljica senka drveta, pa kad je senka s
desna on vreba s leva, i obrnuto.
Ipak, bojaljiva kakva jeste, golubica ima poneto od smotrenosti
zmije, te ako je na Ostrvu postojao zmaj, Golubica ar-ptica znala je
ta joj je initi: u stvari, kau da golubica uvek leti nad vodom jer ako
joj kobac dolazi s lea, ona vidi odraz njegovog lika u vodi. Sve u
svemu, da li se ona brani ili se ne brani od opasnosti?
Sa svim ovim raznim i prilino razliitim osobinama, golubicu je
zadesilo i to da postane mistini simbol, i zaista nema potrebe da ita-
ocu dosaujem priom o Potopu i o ulozi koju je ova ptica imala u
najavljivanju mira i bonace, i novonastalog kopna. Ali za mnoge svete
stvaraoce ona je i emblem Majke Boije u Suzama i njenih tihoalnih
jecaja. I za nju se kae Intus et extra, jer ista je i spolja i iznutra. Kat-
kada je prikazana kako kida konopce koji su je drali zatoenom,
Effracto libera vinculo, i postaje figura Hrista vaskrslog iz mrtvih.
Ona, osim toga, nesumnjivo je, u poveerje stie, da no je ne bi zate-
kla, te da smrt je ne bi ustavila pre nego to spere svakog greha mrlje.
Da ne govorim, a to je ve reeno, o onome to nauava Jovan:
Vidjeh neba otvorena i Duha Svetoga gdje silazi s neba kao golub.
to se tie onih drugih Golubinjih Kolajni, ko zna koliko ih je
Roberto poznavao: kao Mollius ut cubant, jer golubica upa svoje per-
je kako bi nainila mekim gnezdo za svoje ptie; Luce lucidior, jer
249
blista kada se uzdie spram sunca; Quiescit in motu, jer uvek leti s
jednim krilom skupljenim kako se ne bi previe umarala. ak je i neki
vojnik, kako bi opravdao svoje ljubavne nezajaljivosti, za oznaku
uzeo lem u kojem gnezdo behu svila dva goluba, sa geslom Amica
Venus.

itaocu e se uiniti da golubica nosi isuvie znaenja. Ali, ako

treba izabrati jedan simbol ili hijeroglif, i nad njim skapati, jer su nje-
gova znaenja mnogobrojna, u tom sluaju podjednako vredi rei hleb
za hleb i vino za vino, ili atom za atom i praznina za prazninu. to bi
se moglo dopasti prirodnim filosofima koje je Roberto sretao kod Du-
puyevih, ali nikako ocu Emanuelu a znamo da je na brodolomnik
naginjao kako na jednu tako i na drugu stranu. Naposletku, ono najlep-
e u Golubici, barem (mnim) za Roberta, bilo je to ona ne bee, kao
svaka Kolajna ili Emblem, samo Poruka, ve poruka ija poruka bee
neistraivost otroumnih poruka.
Kada Eneja treba da se spusti u Averno da i on pronae oeve
seni, te, dakle, na neki nain, i dan ili dane ve odavna minule ta
ini Sibilla? Kae mu, jeste, da ode i sahrani Misena, da mnoge prine-
se rtve u volovima i drugoj marvi, ali ako zaista bude hteo da izvri
poduhvat za koji nikada niko nije smogao hrabrosti, ili udesa, morae
da pronae jedno senovito i lisnato drvo na kojem raste zlatna grana.
Nju uma skriva i grle mrane doli, pa ipak, bez te auricomus grane
ne moe se proniknuti u tajne zemlje. I ko Eneji pomae da pronae
granu? Dve golubice, pored svega ve bismo morali znati ptice
maternje. Ostalo znaju i vrapci na grani. Sve u svemu, Vergilije nije
znao nita o Noi, ali golubica donosi obavest, ukazuje na neto.
Uostalom, prialo se da su golubice vodile obred prorokovanja u
Jupiterovom hramu, gde je on odgovarao kroz njihova usta. Potom je
jedna od tih golubica letela sve do hrama Amonova, a druga do onoga
u Delfima, te je stoga jasno otkud to da i Egipani i Grci propovedaju
jednake istine, mada prekrivene tamnim velovima. Bez golubice, nema
otkrovenja.
No, mi se i dan danji pitamo ta li je mogla da znai Zlatna Gra-
na. Znak da golubice donose poruke, ali to su poruke u kljuu.
Ne znam koliko je Roberto znao o jevrejskoj kabali koja je u to
doba bila veoma u modi ali, ako je pohodio gospodina Gaffarela, neke
stvari je morao uti: stoji da su Jevreji na golubici sazdali itave kule i
gradove. Pomenuli smo, odnosno, pomenuo je otac Caspar: u Psalamu
68 govori se o krilima golubice koja su posrebrena i o njenom perju
koje se zlatni. Zato? I zato se u Izrekama ponavlja jedna veoma sli-
na slika zlatnih jabuka u mrei izatkanoj u srebru, uz opasku ovo je
re izgovorena sa svrhom? I zato se u Solomonovoj Pesmi nad
250
Pesmama, u obraanju devojci ije su oi kao u golubice kae o
ljubljena moja, uiniti emo za tebe zlatne naunice sa privescima sre-
brnim?
Jevreji su tumaili da je zlato pismo, a srebro belina izmeu slova
ili rei. Jedan od njih, koga Roberto moda nije poznavao, a koji je
ipak nadahnjivao mnoge rabine, kazao je da zlatne jabuke u filigranski
izatkanoj srebrnoj mrei znae da svaka reenica u Svetim Spisima (ali
nesumnjivo i svaki predmet ili zbitije na svetu) u sebi nosi dva lica,
vidljivo i skriveno, ono vidljivo je srebro, no dragocenije je, budui od
zlata, ono skriveno. Onaj ko mreu gleda izdaleka, s jabukama umota-
nim u njene srebrne niti, veruje da su jabuke od srebra, ali ako pogleda
paljivije otkrie bletavilo zlata.
Sve ono to sadre Sveti Spisi na prima facie bljeska se poput
srebra, ali njegov okultni smisao sjaktav je poput zlata. Nepovrediva
celomudrenost rei Boije, skrivene od pogleda neupuenih, kao da je
prekrivena kakvim velom srameljivosti, i krije se u senci tajne. Ona
kae da se biseri pred svinje ne bacaju. Imati oi golubice znai ne
zaustaviti se na doslovnom smislu rei, ve umeti proniknuti u njihov
tajnoviti smisao.
Meutim, poput golubice, i ova tajna izmie i nikada se ne zna
gde je. Golubica je znak da svet zbori preko hijeroglifa, te je stoga i
ona sama hijeroglif koji oznaava hijeroglife. A hijeroglif ne kazuje i
ne skriva, samo pokazuje.
Neki drugi Jevreji rekli su da je golubica glas Boiji, i nije sluaj-
no to se golubica na hebrejskom kae tore, to podsea na Torah,
njihovu Bibliju, svetu knjigu, izvorite svakog otkrovenja.
Dok leti pod suncem, ini se da golubica samo svetluca poput
srebra, ali jedino onaj ko bude umeo dovoljno dugo da eka kako bi
otkrio njeno skriveno lice, videe njeno pravo zlato, odnosno arku
boju blistave narande.
Od preasnog Isidora naovamo i hriani su pominjali da nam se
golubica, odbijajui u svom letu zrake sunca to je obasjava, prikazuje
u razliitim bojama. Ona zavisi od sunca, i postoje kolajne Tvoja Sve-
tlost Moj erdan, ili Za te se kitim i blistam. Njen vrat se na svetlosti
resi razliitih bojama, pa ipak ostaje uvek isti. Stoga je savet da se ne
uzdamo u privide ve da i njihov pronaemo pravi lik ispod onih pri-
vidnih.
Koliko je boja u golubice? Kao to veli jedan stari bestijarij:

Uncor mestuet que vos devis

des columps, qui sunt blans et bis:
li un ont color aierine,
251
 et li autre lont stephanine;
li un son neir, li autre rous,
li un vermel, lautre cendrous,
et des columps i a plusors
qui ont trestotes les colors.

I ta je onda Golubica ar-ptica?

Za kraj, uz pretpostavku da je Roberto o tome neto znao, prona-

lazim u Talmudu da su monici iz Edoma izdali dekret protiv Izraela
da e mozak iupati onome ko bude nosio tefilin. Elizej ga je stavio i
izaao na ulicu. Jedan uvar zakona ga je video i krenuo za njim, dok
je ovaj beao. Kada ga je sustigao, Elizej skinu tefilin i sakri ga u ruci.
Dumanin mu ree: ta ima to u rukama? A ovaj odgovori: Krila
golubice. Tada mu je on otvorio ruke. I behu krila golubice.
Ja ne znam ta ova pripovest znai, ali mnim da je veoma lepa.
Ovako bi o njoj morao da mni Roberto.

Amabilis columba,
unde, unde ades volando?
Quid est rei, quod altum
coelum cito secando
tam copia benigna
spires liquentem odorem?
Tam copia benigna
unguenta grata stilles?

Hou da kaem, golubica je vano znamenje, i moemo da razu-

memo zato je jedan ovek izgubljen u antipodima odluio da mora
paljivo da gleda ne bi li shvatio ta ona za njega znai.
Nedostino Ostrvo, izgubljena Lilia, iibana svaka mu nada, zato
se ne bi nevidljiva Golubica ar-ptica prometnula u medulla aurea, u
kamen mudrosti, u cilj nad ciljevima, neuhvatljiv poput svega onoga
to se strasno eli? Stremiti neemu to nikada nee imati, nije li to
vrhunac najplemenitije od svih elja?

ini mi se da je stvar nadasve jasna (luce lucidior), te odluujem

da ne idem dalje sa svojim Tumaenjem Golubice.
Vratimo se naoj pripovesti.

252
 27
Tajne Morske Plime

Narednog dana, s prvim zracima sunca, Roberto se sasvim razo-

denuo. U prisustvu oca Caspara u vodu je, iz stida, ulazio odeven, ali
je shvatio da ga odea ini teim i da ga sputava. Sada je bio nag. Ve-
zao je kanap oko struka, siao niz jakovljice, i evo ga ponovo u moru.
Odravao se na povrini, toliko je ve bio nauio. Sada je, pak,
morao da naui kako da pomera ruke i noge, kao to psi ine sa apa-
ma. Pokua nekoliko zamaha, nastavi tako neko kratko vreme, i shvati
da se od lestvica udaljio za samo nekoliko lakata. Osim toga, ve je
bio umoran.
Znao je kako da se odmori, i neko vreme leao je na leima, pre-
putajui se milovanju vode i sunca.
Osetio je kako mu se vraa snaga. Dakle, morao je da se kree
sve dok se ne umori, potom da se odmara, kao kakav mrtvac, nekoliko
minuta, a onda sve iz poetka. Prelazie veoma malu razdaljinu, za
veoma mnogo vremena, ali tako je moralo biti.
Nakon nekoliko pokuaja, doneo je jednu hrabru odluku. Lestvice
su se sputale zdesna od kosnika, sa strane Ostrva. Sada e pokuati da
stigne do zapadne strane broda. Potom e se odmoriti, a onda e se
vratiti.
Prolazak ispod kosnika nije trajao dugo, i ve sama injenica to
je gledao pramac s one druge strane, bee velika pobeda. Prepusti se
moru, lica uprtog u nebo, rairenih ruku i nogu, imajui utisak da ga s
te strane talasi ljuljaju lepe no s one druge.
U jednom trenu oseti trzaj oko struka. Konopac se zategao do kra-
ja. Vratio se u psei poloaj i shvatio: more ga je odvuklo spram seve-
ra, pomerajui ga nalevo od broda, na dosta lakata od vrha kosnika.

253
Drugim reima, ona struja to je tekla od jugozapada ka severoistoku i
koja je postajala jaka neto dalje, na zapadu od Daphne, oseala se u
stvari ve u samom zalivu. Nije nita primetio dok je zaranjao u vodu
s desnog boka, sasvim zatien trupom flute, ali pomerajui se ulevo,
privukla ga je, i bila bi ga odnela da ga konopac nije zadrao. On je
verovao da stoji u mestu, a kretao se poput zemlje u njenom vrtlogu.
Zbog toga je tako lako oplovio pramac: nije to njegova umenost
uznapredovala, ve mu je more izalo u susret.
Zabrinut, pokua da se vlastitim snagama vrati do Daphne, i pri-
meti da, im bi se uz koprcanje, pseim zamasima, pribliio za nekoli-
ko pedalja, u istom trenutku kada bi usporio da uzme daha, konopac se
ponovo zatezao, znak da se vratio natrag.
epao je ue i privlaio ga, okreui se oko sebe kako bi ga o-
motao oko struka, tako da se ubrzo vratio do lestvica. Kada se popeo
na palubu, zakljuio je da je nadasve opasno i pokuati da plivajui
stigne do obale. Morao je da sagradi bilo kakav splav. Gledao je onu
gomilu drveta u obliju Daphne, i shvatao da nema nita ime bi je
liio makar i najmanjeg stuba, osim da provede godine testeriui jar-
bol noem.
Meutim, zar do Daphne nije stigao privezan za drvenu tablu? Pa
dobro, trebalo je istaviti vrata i upotrebiti ih kao amac, moda vesla-
jui rukama. Umesto ekia drak maa, nametajui otricu kao polu-
gu, i na kraju je uspeo da iz arki iupa jedna od vrata na oficirskoj
blagovaonici. Na kraju ovog poduhvata otrica se slomila. Ne mari,
nije vie morao da se bori protiv ljudi, ve protiv mora.
Ali da se bio spustio u more na vratima, kuda bi ga bila odnela
struja? Odvue vrata do ograde sa leve strane broda i uspe da ih po-
digne i baci u more.
Vrata su plutala nemarno, ali za manje od minuta bila su ve da-
leko od broda i najpre ih je struja vukla prema levoj strani, vie ili
manje u pravcu u kojem je i on iao, potom prema severoistoku. Kako
su se malo-pomalo udaljavala od pramca, tako se njihova brzina pove-
avala, sve dok najedared u visini severnog rta zaliva nisu ubr-
zano skrenula spram severa.
Sada su hitala kao to bi i sama Daphne hitala kada bi podigla
sidro. Robertu poe za rukom da ih prati golim okom sve dok nisu
prola rt, potom morae da uzme durbin, i ugleda ih kako jo uvek
hitro jezde, poto su odavno za sobom ostavila rt. Daska je, dakle,
otisnuvi se, hitala niz rukavac jedne iroke reke iji su nasipi i obale
bili usred mora koje je mirno lealo s njene obe strane.
Proe mu kroz glavu da, ako se sto osamdeseti meridijan prosti-
rao du jedne idealne linije koja je, na sredini zaliva, spajala dva rta,
i ako je reka zaokretala na svom putu odmah nakon zaliva, upravlja-
254
jui se spram severa, onda je ona iza rta jezdila tano du meridijana
antipoda!
Da je on bio na toj dasci, plovio bi du one linije koja je razdvaja-
la danas od jue ili jue od njegovog sutra...
U tom trenutku, meutim, njegove misli bile su sasvim drugaije.
Da je on bio na dasci, ne bi mogao da se odupre struji, osim moda
ako bi veslao rukama. Ionako je morao da uloi nadljudski napor kako
bi usmeravao sopstveno telo, a kamoli jedna vrata bez pramca, bez
krme i bez kormila.
One noi kada je stigao, daska ga je donela do ispod kosnika sa-
mo zahvaljujui nekom vetru ili kakvoj sporednoj struji. A da bi mo-
gao da predvidi ponovnu zgodu te vrste, morao bi paljivo da proua-
va kretanje morskih doba, danima i nedeljama, moda mesecima, ba-
cajui u more na desetine dasaka a i tada, ko zna...
Nemogue, barem kada je u pitanju njegovo trenutno poznavanje
hidrostatike i hidrodinamike. Bolje da se i dalje dri plivanja. Do obale
e, iz sredita jedne struje, lake dospeti pas koji se koprca, nego onaj
u koari.
Morao je stoga da nastavi svoje egrtovanje. I nee mu biti do-
voljno samo da naui da pliva izmeu Daphne i obale. I u zalivu su se,
u razliitim trenucima dana, u zavisnosti od plime i oseke, pojavljivale
manje struje: dakle, u trenutku dok on bude bezbrino iao prema isto-
ku, igra struja bi mogla da ga povue najpre na zapad, a potom pravo
ka severnom rtu. Stoga e morati da naui da pliva i uz struju. Uz po-
mo konopca, nee morati da odustane od namere da prkosi i vodama
s leve strane brodskog korita.

Narednih dana Roberto se, uronjen s one strane gde su visile les-
tvice, priseao da na della Grive nije video samo pse kako plivaju, ve
i abe. A budui da ljudsko telo u vodi, rairenih nogu i ruku, pre pod-
sea na abu nego na psa, pomislio je da bi moda mogao da pliva kao
aba. ak je sebi pomogao i glasom. Kretao je kree, kree i izbaci-
vao postrance ruke i noge. Potom je prestao da krekee, poto su ti
zverski zvuci samo unosili ustrinu u njegove skokove i nagonili ga da
otvara usta, a iskusan pliva ve e naslutiti kakvi su mogli da budu
rezultati.
Pretvorio se u vremenu i staloenu abu, velianstveno utljivu.
Kada bi u ramenima osetio umor, zbog stalnog izbacivanja ruku pos-
trance, vraao se na more canino. Jedared je, ak, posmatrajui bele
ptice koje su, grakui na sav glas pratile njegovo vebanje, povreme-
no uranjajui naglavce samo nekoliko lakata od njega kako bi epale
svoj riblji plen (Udarac Galeba!), pokuao da pliva onako kako oni
lete, irokim krilatim kretnjama ruku; ali primetio je da je tee drati
255
zatvorena usta i nos nego kljun, pa je odustao od tog poduhvata. Nije
vie ni znao koja je ivotinja, da li pas ili aba; moda neka dlakava
krastaa, etvorononi vodozemac, kentaur iz mora, muka sirena.
Ali, izmeu svih ovih pokuaja, primetio je da se, u svakom slu-
aju, pomalo i kretao: u stvari, zapoeo je svoje putovanje kod pramca,
a sada je preao vie od polovine puta do krme. No kada je odluio da
promeni pravac putovanja i da se vrati do lestvica, shvatio je da vie
nema snage, i morao je da se odvue natrag uz pomo konopca.
Ono to mu je nedostajalo bilo je pravilno disanje. Uspevao je da
ode, ali ne i da se vrati... Postao je pliva, ali kao onaj gospodin o
kome je sluao, koji je obavio itavo hodoae od Rima do Jerusali-
ma, pola milje dnevno, napred nazad, u svom vrtu. Nikada nije bio
atleta, ali je od svih onih meseci provedenih na Amarilliju, zatoeni-
tva u svom sobiku, nadljudskog napora za vreme brodoloma, ieki-
vanja na Daphne (osim onih nekoliko vebi koje mu je naloio otac
Caspar), sasvim omlitaveo.
Roberto izgleda ne zna da bi plivajui ojaao, i kao da misli da
mora da ojaa kako bi mogao da pliva. Vidimo ga, stoga, kako
pohlepno guta dva, tri, etiri umanca odjednom i prodire celu koko-
ku pre no to e se ponovo baciti u vodu. Sva srea to je imao kono-
pac. im se spustio u vodu, spopali su ga takvi grevi da skoro nije
mogao da se popne nazad.
I evo kako naveer razmilja o ovoj novoj protivrenosti. Prvo,
onda kad se jo ni nadao nije da bi mogao doi do njega, Ostrvo mu se
inilo kao na dohvat ruke. Sada, kada je uio vetinu koja e ga odve-
sti tamo, Ostrvo je bivalo sve dalje i dalje.
tavie, budui da ga je video ne samo dalekog u prostoru, ve i
(unatrag) u vremenu, ini se da od tog trenutka, svaki put kada pomi-
nje tu udaljenost, Roberto mea prostor i vreme, i pie zaliv je, avaj,
suvie jue, i kako je teko stii do tog mesta koje je tako brzo; ili
koliko vode me deli od tek minulog dana, i ak sa Ostrva upravo
dolaze pretei crni oblaci, dok je ovde ve vedro...
No ako se Ostrvo sve vie udaljavalo, da li je jo uvek vredelo tru-
da da naui kako do njega da stigne? Narednih dana Roberto zanemaru-
je plivanje, da bi ponovo durbinom tragao za Golubicom ar-pticom.
Vidi papagaje meu liem, prepoznaje plodove, od praskozorja
do poveerja prati oivljavanje i gaenje razliitih boja u zelenilu gaja,
ali Golubicu ne vidi. Ponovo razmilja da ga otac Caspar nije slagao,
ili da nije bio rtva neke njegove poalice. Povremeno uverava sebe da
otac Caspar nikada nije ni postojao i na brodu vie ne nalazi trago-
ve njegovog prisustva. Ne veruje vie u Golubicu, ali sada vie ne ve-
ruje ni da na Ostrvu postoji Zvezdarnica. U tome nalazi utehu jer bi,
kae sm sebi, bilo veliko nepotovanje da se nekom napravom narui
256
istota tog mesta. I vraa se razmiljanjima o Ostrvu sazdanom po
njegovoj meri, odnosno po meri njegovih snova.

Ako se Ostrvo uzdizalo u prolosti, ono je bilo mesto do kojeg je

on morao da stigne po svaku cenu. U tom vremenu izvan kardinalnih
taaka on je iznova morao da izmisli, a ne da pronae, stanje prvog
oveka. Budui da nije utoite izvora vene mladosti, ve izvor samo
po sebi, Ostrvo je moglo da bude mesto na kojem bi svako ljudsko
bie, zaboravljajui svoje izopaeno znanje, pronalo, poput deaka
ostavljenog u umi, novi jezik kadar da se rodi iz novog dodira sa
stvarima. I sa njim bi nastala jedina prava i nova nauka, iz neposred-
nog iskustva s prirodom, neizopaena bilo kojom filosofijom (kao da
Ostrvo nije otac, koji sinu prenosi rei zakona, nego majka koja ga ui
sricanju prvih imena).
Samo bi tako, u ivot vraeni brodolomnik, mogao da otkrije nauku
koja upravlja putanjom nebeskih tela i smisao akrostihova koje oni ne-
bom ispisuju, ne bajajui izmeu Almagesta i Quadripartita, ve nepo-
sredno itajui dolazak pomraenja, prolazak srebrolikih meteora i
zvezdane faze. Samo bi po nosu koji krvari zbog pada nekog ploda zai-
sta u jednom trenu shvatio kako zakone po kojima tela slede silu gravi-
tacije, tako i de motu cordis et sanguinis in animalibus. Samo posmatra-
jui povrinu kakve barutine i uranjajui u nju granu, trsku, jednu od
onih dugakih i krutih metalnih listova, novi Narcis bi bez ikakvog
dioptrikog fantaziranja uhvatio naizmeninu borbu svetlosti i senke.
I moda bi mogao da shvati zato je zemlja mutno ogledalo koje masti-
lom premazuje ono to odraava, voda zid koji prozirnima ini senke
to se na njemu oslikavaju, dok u vazduhu slike nikada ne nalaze povr-
inu o koju bi se odbile, i kroz njega prodiru sve do krajnjih granica
etera, jedino to se katkad vraaju u liku opsene i drugih udesa.
Ali zar posedovanje Ostrva nije znailo posedovanje Lilie? Pa
onda? Robertova logika ne bee ni blizu logici onih kljakastih i budala-
stih filosofa, uparloenih u atrijume Liceja, koji uporno tvrde da jedna
stvar, ako jeste na jedan nain, ne moe biti i na onaj suprotan. Usled
zablude, hou rei bludee mate svojstvene ljubavnicima, on je ve
znao da bi posedovanje Lilie u isto vreme bilo i vrelo svakog otkrove-
nja. inilo mu se da otkrivanje zakona vaseljene pomou durbina pred-
stavlja samo dui put da se stigne do istine koja bi mu se otkrila u
zaslepljujuoj svetlosti zadovoljstva, da je mogao da poloi glavu u kri-
lo voljene, u nekom Vrtu gde bi svako drvo bilo drvo Dobra.
Ali budui da elja za neim to je daleko kao to bismo i sami
morali znati priziva i sablast neiju koja nam to oduzima, Roberto
poe da strahuje da se u milosne divote tog Edena uvukla Zmija. Obu-
ze ga potom pomisao da ga na Ostrvu eka hitriji grabljivac, Ferrante.

257
 28
O Poreklu Romana

Ljubavnici vema ljube svoje jade no svoje radosti. Roberto sebe

nije mogao videti drugaije nego kao zanavek razdvojenog od one
koju voli, ali to se vie oseao odvojenim od nje, to ga je vie morila
pomisao da neko drugi to nije.
Videli smo da je Roberto, poto ga je Mazarino optuio da je vi-
en negde gde u stvari nije bio, uvrteo sebi u glavu da je Ferrante u
Parizu i da je u nekoliko navrata zauzeo njegovo mesto. Ako je to bilo
tano, kardinal je naloio da se Roberto uhapsi i poalje na Amarilli,
ali Ferrante je ostao u Parizu, i za sve je (ukljuujui i Nju!) bio Ro-
berto. Nije mu dakle preostajalo nita nego da Nju zamilja pored
Ferrantea, i evo kako se to morsko istilite polako pretvaralo u pravi
pakao.
Roberto je znao da se ljubomora javlja, ne potujui nimalo ono
to jeste, ili to nije, ili to moda nikada nee ni biti; da je to nagon
koji iz nekog umiljenog jada izvlai stvaran bol; da je ljubomornik
poput hipohondra koji se razboleva u strahu da se ne razboli. Dakle,
zlo e biti, govorio je sebi, ako dopusti da te epa ova boljetna ala
koja te primorava da zamilja Nju sa Njim, a nita poput samotnosti
ne pospeuje sumnju, nita poput matarenja ne pretvara sumnju u
pouzdanu injenicu. Meutim, nastavljao je, budui da ne mogu da
izbegnem da ljubim, ne mogu da izbegnem da budem ljubomoran, a
budui da ne mogu da izbegnem da budem ljubomoran, ne mogu da
izbegnem ni da matarim.
U stvari, ljubomora je od svih strahova najnezahvalniji: ako se pla-
i smrti, utehu e nai u razmiljanju da e, naprotiv, uivati u dugo-
venom ivotu ili e u toku nekog puteestvija pronai izvor vene
mladosti; a ako si siromaan, utehu e nai u mislima o pronalaenju
258
kakvog blaga; za svaku stvar od koje strahujemo, postoji njoj oprena
nada koja nas potie. Ali ne i kada se ljubi u odsustvu ljubljene: odsus-
tvo je za ljubav kao to je vetar za vatru: gasi malu, rasplamsava veliku.
Ako se ljubomora raa iz snane ljubavi, onaj ko ne osea ljubo-
moru zbog ljubljene u stvari ne ljubi, ili ljubi lakoga srca, tako da ima
zaljubljenih koji svoju ljubav, strahujui da se ona gasi, podstiu pro-
nalazei po svaku cenu povode za ljubomoru.
Dakle, ljubomornik (koji ipak hoe ili bi hteo da je njegova ljub-
ljena edna i verna) nee niti moe o njoj da razmilja drugaije do
kao o biu dostojnom ljubomore, te stoga krivom zbog prevare, razga-
rajui tako u prisutnoj patnji zadovoljstvo zbog odsutne ljubavi. Jer
kad razmilja o sebi kao o nekome ko poseduje daleku ljubljenu
znajui dobro da nije tako ne moe te toliko oiveti sama pomisao
na nju, na njenu toplinu, na njeno rumenilo, na njen miris, kao to to
moe pomisao da u svim ovim darovima uiva neko Drugi: dok si u
svoje odsustvo sasvim siguran, u prisustvo tog neprijatelja si, ako ne
siguran, onda barem nepotrebno nesiguran. Ljubavni dodir koji ljubo-
mornik zamilja, jedini je nain na koji sebi moe istinski da predstavi
tuu vezu koja, ako nije nesumnjiva, onda je barem mogua, dok je
njegova vlastita nemogua.
Stoga ljubomornik nije kadar, niti ima elju, da zamilja nita
opreno onome od ega strahuje, tavie, ne moe da uiva osim kada
velia sopstveni bol, niti da pati zbog velianjem uznetog uivanja iz
kojeg zna da je iskljuen. Ljubavne slasti su nedae koje izazivaju e-
lju, gde se prepliu nenost i rtva, i ljubav je dobrovoljna mahnitost,
pakleni raj i nebeski pakao sve u svemu, saglasje oprenih udnji,
osmeh alobni i dijamant krhki.
I alujui tako, no seajui se one beskonanosti svetova o kojoj
je zborio ranijih dana, Robertu sinu jedna ideja, tavie, jedna Ideja,
veliki i anamorfni potez Domiljaja.
Pomisli zapravo da bi mogao da isplete pripovest, u kojoj on zasi-
gurno nije glavni lik, budui da se ne odvija u ovom svetu, ve u jed-
noj Zemlji Romana, gde bi se sva zbivanja odigravala istovremeno sa
zbivanjima u svetu u kome on ivi, pri emu se dva niza pustolovina
nikada ne bi mogla susresti i preklopiti.
ta je Roberto time dobijao? Mnogo. Odluujui da izmisli pripo-
vest o nekom drugom svetu, koji je postojao samo u njegovoj mati,
on je postajao gospodarem tog istog sveta, i mogao je da utie da ono
to se tamo deava ostane u okviru njegovih mogunosti podnoenja. S
druge strane, postajui italac romana iji je tvorac, mogao je da ues-
tvuje u alosti i nesrei likova: zar se itaocima romana ne deava da
bez ljubomore mogu da ljube Tizbu, koristei Pirama kao svoga pokli-
sara, i da tuguju zbog Astreje preko Seladona?
259
 Ljubiti u Zemlji Romana nije znailo oseati ljubomoru: ono to
nije nae tamo je na neki nain ipak nae, a ono to u ovom svetu bee
nae, i to nam je oduzeto, tamo ne postoji premda ono to tamo
postoji nalik je onome to od postojeeg nemamo ili smo izgubili...
Roberto bi dakle morao da pie (ili smilja) roman o Ferranteu i
njegovoj ljubavi sa Liliom, i samo e tako, gradei taj romaneskni
svet, zaboraviti na ljubomoru koja ga je nagrizala u stvarnom svetu.
A tome pride, razmiljao je Roberto, da bih razumeo ta mi se
dogodilo i kako sam upao u zamku koju mi je postavio Mazarino, mo-
rao bih da sainim jednu Historiju svih zbitija, pronalazei u njima
uzroke i tajne razloge. Ali, ima li ega nepouzdanijeg od Historija koje
mi itamo, gde se deava da dvojica istoriara opisuju jednu te istu
bitku, a potom se pokau takva neslaganja da bezmalo pomislimo da
su u pitanju dve sasvim razliite bitke? Ima li, meutim, ega pouzda-
nijeg od Romana, gde na kraju svaka Zagonetka pronalazi svoju odgo-
netku u skladu sa zakonima Verovatnoe? Roman raspreda o stvarima
koje se moda nisu zaista dogodile, ali koje bi se nesumnjivo mogle
dogoditi. Razjasniti sopstvena nesrena zbivanja u formi romana, znai
uveriti se da postoji barem neki nain da razmrsim zaplet te zamrsice,
te dakle da nisam rtva komara. Ideja je ova podmuklo oprena onoj
prvoj, jer e na taj nain ta romaneskna pripovest morati da se namet-
ne njegovoj pravoj.
I na kraju, potkrepljivao je Roberto, moja je zgoda pria o ljubavi
prema jednoj eni: e, sad, jedino se Roman, zasigurno ne Historija,
bavi pitanjima Ljubavi, i jedino se Roman (nikada Historija) trudi da
objasni ta misle i oseaju keri Evine koje su i pored svega, od onih
dana Zemaljskog Raja do Pakla Dvorskog naih dana, toliko uticale na
usud nae vrste.
Svaki od ovih argumenata razuman je sm za sebe, ali ne i kada
se razmatraju svi zajedno. U stvari, postoji razlika izmeu onoga ko
dela piui roman i onoga ko pati od ljubomore. Ljubomornik uiva da
zamilja ono to ne bi eleo da se dogodilo ali u isto vreme odbija
da veruje da e se zaista dogoditi dok romanopisac pribegava svim
sredstvima kako bi italac ne samo uivao dok zamilja ono to se nije
dogodilo, ve kako bi u izvesnom trenutku zaboravio da ita i povero-
vao da se sve uistinu dogodilo. itanje romana kojeg su drugi napisali,
za jednog ljubomornika ve je uzrok nesnosnih patnji, jer togod oni
rekli, ini mu se da je to ono to se njemu dogaa. Zamislite samo
ljubomornika koji se pretvara da svoja sopstvena zbivanja izmilja. Zar
se ne kae za ljubomornika da senkama daruje telo? Dakle, ma koliko
senovita bila stvorenja iz nekog romana, jer roman je brat po krvi Isto-
rije, ljubomorniku te senke izgledaju odve telesne, a nadasve ako su
one umesto da budu tue njegove vlastite.

260
 S druge strane, Roberto je morao znati da Romani, uprkos svojim
vrlinama, imaju i svoje mane. Kao to medicina poduava i otrovima,
metafizika nepotrebnim cepidlaenjem remeti religijske dogme, etika
savetuje dareljivost (emu se ne raduju svi), astrologija zastupa praz-
noverje, optika opsenari, muzika raspaljuje ljubav, geometrija podstie
nepravednu nadmo, matematika krtost tako i Umetnost Romana,
mada nas upozorava da nam prua izmiljotine, raskriljuje dveri na
Palati Besmislenosti, koje se, poto kroz njih s lakoom proemo,
zatvaraju iza nas.
Ali mi nemamo tu mo da spreimo Roberta da naini ovaj korak,
jer sasvim sigurno znamo da ga je ve nainio.

261
 29
Ferranteova Dua

Odakle da nastavi pripovest o Ferranteu? Roberto je smatrao da

mora poi od onog dana kada se ovaj, izdavi Francuze pred kojima se
pretvarao da se zajedno sa njima bori u Casaleu, nakon to se bio
predstavio kao kapetan Gambero, sklonio u panski logor.
Moe biti da ga je s oduevljenjem primio neki ugledni plemi
koji mu je obeao da e ga po zavretku rata povesti sa sobom u
Madrid. I odatle je poeo Ferranteov uspon u senci panskog dvora,
gde je nauio da je vrlina vladara njihova samovolja, da je Mo zver
neutaiva, i nuno je bilo da joj slui poput privrenog roba, kako bi
mogao da iskoristi svaku mrvicu koja padne s njene trpeze, i ului
priliku za lagan i krivudav uspon najpre kao plaeni razbojnik, ubi-
ca i pouzdanik, potom pretvarajui se da je plemi.
Ferrante je morao biti visprenog uma, mada u slubi zla, i u onom
okruenju odmah je nauio kako da se ponaa odnosno, sluao je
(ili nasluivao) ona pravila dvorske mudrosti kojima je gospodin Sala-
zar bio pokuao da podui Roberta.
Negovao je vlastitu osrednjost (podlost pravih kopilana po roe-
nju), ne zazirui da bude vaan u osrednjim stvarima, kako bi izbegao
da jednoga dana bude osrednji u vanim stvarima.
Shvatio je da se ovek zaogre lisiijom koom, kada ne moe
lavljom, jer od Potopa naovamo vie je preivelo lisica no lavova.
Svako stvorenje poseduje sopstvenu mudrost, i od lisice je nauio da
otvorena igra ne donosi ni korist ni zadovoljstvo.
Ako je bio poslat da razglasi kakvu klevetu meu poslugom kako
bi malo-pomalo stigla do uiju njihovog gospodara, a on je znao da
uiva milost neke sobarice, bre-bolje je govorio da e pokuati u

262
krmi sa koijaem; ili, ako mu je koija bio sadrug u pijankama u
krmi, tvrdio je uz sauesniki osmeh da on dobro zna kako da natera
tu slukinjicu da ga slua. Ne znajui kako postupa i kako e postupati,
njegov gospodar je na neki nain gubio prednost u odnosu na njega, i
on je znao da onaj ko odmah ne otkriva karte, dri druge u neizvesno-
sti; na taj nain zaogre se tajanstvom, i ta ista tajnovitost izaziva tue
potovanje.
Dok je uklanjao svoje neprijatelje, isprva paeve i konjuare, po-
tom plemie koji ga smatrae sebi ravnim, ustanovio je da uvek mo-
ramo nianiti postrance, nikada eono: pronicljivost se pobeuje dobro
promiljenim izgovorima i nikada nije predvidljiva. Ako je naglaavao
neki pokret, bilo je to samo zavaravanja radi, ako je veto iscrtavao
neki gest u vazduhu, delao je potom sasvim neoekivano, nameran da
opovrgne pokazanu nameru. Nikada nije napadao kada je protivnik bio
u naponu snage (tavie, pokazivao je prijateljsku naklonost i potova-
nje) ve samo u trenutku njegove ranjivosti, a onda bi ga gurao u pro-
valiju, gradei se da mu priskae u pomo.
Lagao je esto, ali nikako bez mere. Znao je da ako eli da mu
veruju, mora svima da pokae da istinu katkad govori onda kada mu to
kodi, a da je preutkuje kada bi iz nje mogao izvui razlog da bude
pohvaljen. S druge strane, trudio se da slovi kao ovek koji je iskren s
onima ispod sebe, tako da glas stigne do uiju monika. Bio je uveren
da je pretvaranje sa jednakima mana, ali da je nepretvaranje sa onima
iznad sebe nepromiljenost.
Meutim, nije nastupao ni previe otvoreno, u svakom sluaju ne
uvek, plaei se da e drugi primetiti ovu njegovu ujednaenost i jed-
noga dana osujetiti njegove postupke. Ipak, nije ni preterivao u svom
dvolinom ponaanju, plaei se da e nakon drugog puta otkriti nje-
govu prevaru.
Da bi postao mudar uio se kako da podnosi budale, kojima se
okruivao. Nije bio tako nesmotren da svaku svoju greku pripie njima,
ali kada je opasnost velika, uvek je gledao da se kraj njega nae kakva
prazna glava (privuena u prve redove vlastitim tatim astoljubljem,
dok je ostajao u senci) kome e oni drugi, a ne on, pripisati zlodelo.
Da ne duimo, pokazivao je da on ini sve ono to bi moglo da
mu ide u korist, ali je tuom rukom inio ono to bi moglo da mu do-
nese mrnju.
Prilikom pokazivanja svojih vrlina (bilo bi bolje da ih zovemo
proklete vetine) znao je da dve polovine, od kojih jedna izneta na
videlo, a druga ostavljena tek da se nasluti, vie vrede od itave jedne
celine otvoreno iskazane. Ponekad se njegovo otvaranje sastojalo od
neme reitosti, od nehajnog pokazivanja vlastitih odlija, i bio je vet
da nikada ne otkrije sve odjednom.
263
 Kako se vremenom uspinjao na svojoj lestvici i suoavao sa lju-
dima na viem poloaju, bio je nadasve umean da umanji svako zna-
enje pokreta i rei, no to je inio samo s onima na niem poloaju,
koje je morao da osvoji zarad kakvog nedozvoljenog cilja; s onima
iznad sebe dobro je pazio da pokae da ne zna nita, i da u njima uzdi-
e ono to je ve znao.
Izvravao je sve nedoline zadatke koje su mu njegovi naruioci
poveravali, ali samo ako zlo koje ini nije takvih razmera da u njima
izazove odvratnost; ako su od njega zahtevali takve zloine, odbijao je,
prvo, da oni ne pomisle da bi jednoga dana to isto mogao uiniti nji-
ma, i drugo (ako je pakost vapila za osvetom pred Bogom) da ne bi
postao neeljeni svedok njihovog grizoduja.
Pred svima je otvoreno pokazivao samilost, no smatrao je dostoj-
nima jedino slomljenu veru, pogaenu vrlinu, ljubav prema samom
sebi, nezahvalnost, prezir spram svetih stvari; psovao je Boga u srcu i
verovao u svet nastao sluajem, uzdajui se ipak u sudbinu spremnu da
skrene vlastiti tok u korist onoga ko bi umeo da ga preokrene u svoju
vlastitu korist.
Da bi veseljem ispunio retke trenutke predaha, imao je odnose
samo sa razbludnim udatim enama, raspomamljenim udovicama,
besramnim devojurama. Ali s merom, poto se Ferrante, u svom
spletkarenju katkad odricao neposrednog dobra samo da bi osetio da je
uvuen u novu spletku, kao da mu njegova zloba nikada nije doputala
da predahne.
iveo je tako od danas do sutra, kao kakav ubica koji nepomian
motri iza zastora, gde otrice bodea ne svetlaju. Znao je da je prvo
pravilo uspeha saekati priliku, ali patio je jer mu se prilika jo uvek
inila dalekom.
Ovo duboko i tvrdoglavo astoljublje liavalo ga je duevnog mi-
ra. Drei da mu je Roberto preoteo mesto na koje je imao pravo, ni-
jedna ga nagrada nije mogla zadovoljiti, i jedini oblik koji su dobro i
srea mogli zadobiti u oima njegove due, bila je nesrea bratovljeva,
onaj dan kada bude mogao da njen postane vinovnik. to se ostalog
tie, razmahivao se u svojoj glavi divovima od dima u uzajamnoj bici,
i nije bilo mora, ili zemlje ili neba gde bi naao utehu i spokoj. Ono
to je imao, vrealo ga je, ono to je eleo, bilo je razlog njegovom
izjedanju.
Nikada se nije smejao, osim u krmi, u nameri da napije nekog od
svojih nesvesnih pouzdanika. Ali, u skrovitosti svoje odaje, svakog
dana proveravao je sebe u ogledalu ne bi li video da li nain na koji se
kree moe da otkrije njegov nemir, da li mu je pogled preterano
drzak, da previe pognuta glava ne odaje oklevanje, da mu suvie du-
boke bore na elu ne daju ogoren izraz.
264
 Kada je prekidao ove vebe i kada se, umorno preputajui svoje
maske dubokoj noi, ogledao onakav kakav je zaista bio ah, tada
Roberto nije mogao drugo no da sebi u bradu promrmlja stihove koje
je proitao pre nekoliko godina:

Oi su mu stan nesree
Svjetlos tmasta iz njih siva,
Razrok pogled, zjene izmee
Kako zvijezda s repom kriva.
Iz treplji mu munja udara,
Grom oholi tuj sve shara.

Budui da niko nije savren, ak ni u zlu, i da nije bio u potpuno-

sti kadar da vlada vikom svoje pakosti, Ferrante nije mogao da izbeg-
ne pogrean korak. Poto mu je njegov gospodar naloio da udesi
otmicu jedne edne devojke visokog roda, ve obeane nekom krepo-
snom gospodinu, poeo je da joj pie ljubavna pisma, potpisujui ih
imenom svog nalogodavca. Potom se, dok se ona odmarala, uvukao u
njenu lonicu i nainivi je rtvom strasnog zavoenja iskoristio
je. Jednim jedinim udarcem obmanuo je i nju, i verenika, i onoga koji
mu je naloio otmicu.
Ovo bi objavljeno kao zloin, za to okrivljen bee njegov gospo-
dar koji duu ispusti u dvoboju sa prevarenim verenikom, no Ferrante
je ve bio na putu za Francusku.
U trenutku dobrog raspoloenja Roberto udesi da se Ferrante jed-
ne januarske noi upusti u opasan prelazak preko Pirineja na leima
neke ukradene mazge, koja se nesumnjivo zavetovala redu reformisa-
nih bogomoljaca, sudei barem po fratarskom krznu, i koja je bila do
te mere mudra, trezvena, umerena i tankostruka, da je osim muenja
tela, to se lepo prepoznavalo po rebrima kostura, na svakom koraku,
kleei ljubila zemlju.
inilo se da su planinske vrleti prepune kiselog mleka, sve do
jedne premazane belilom. Onih nekoliko stabala koja ne behu sasvim
zatrpana snegom, trala su tako bela kao da su skinula svoje lisnate
kouljice i sada drhture pre od zime nego od vetra. Sunce je sedelo u
svojoj palati i nije se usuivalo ni da se pomoli na balkonu. A ako bi
jedva i pokazalo lice, navuklo bi kukuljicu od oblaka do samog nosa.
Retki namernici koji su se sretali na tom putu izgledali su poput
siunih redovnika iz Monteoliveta koji idu pojui lavabis me et super
nivem dealbabor... Gledajui sebe tako belog, i sm Ferrante se ose-
ao kao da se pretvorio u jednog od onih napuderisanih s Akademije
Crusca.
265
 Jedne noi s neba su padale tako guste i krupne pahulje pamuka
da on, kao to neki postadoe slan kamen, posumnja da je postao sne-
ni kamen. Sove, slepi mievi, zeleni skakavci, veliki leptirovi i ukovi
plesali su oko njega poput Mavara, kao da mu se rugaju. I na kraju,
udari nosom o noge nekog obeenika koji je, ljuljajui se na drvetu,
pravio od sebe grotesku na pepeljastom polju.
Ali, premda Roman mora da se resi milokrvnim opisima Ferran-
te nikako nije mogao biti lik iz komedije. Morao je stremiti ka cilju,
zamiljajui po svojoj meri onaj Pariz kojem se polako pribliavao.
Za njim je udio: Ah, Pariz, nepregledni zaton u kojem kitovi
postajumali poput delfina, zemlja sirena, trgovite raskoi, vrt zado-
voljstava, meandar spletki, Nil dvorjana i Okean pritvornosti!
I elei da izmisli neto ega se nijedan tvorac romana do tada nije
dosetio, ne bi li nekako oslikao oseanja tog pohlepnika koji se spremao
da osvoji grad u kom se prepliu Evropa u svojoj prosveenosti, Azija u
svojoj rasipnosti, Afrika u neobinosti, Amerika u bogatstvu, gde novina
ima sferu, obmana reiju, rasko sredite, hrabrost poprite, lepota
poklonike, moda kolevku i vrlina grobnicu, Roberto ovde stavi u
Ferranteova usta jedno drsko geslo: Parizu, za nas dvojicu!

Od Gaskonje do Poitoua, a odatle do Ile-de-France, Ferrante izna-

e naina da smisli nekoliko bezonih planova koji mu omoguie da
iz depova nekolicine budala prebaci itavo malo bogatstvo u svoje
vlastite, i da stigne u prestonicu kao mlaahni gospodin, suzdran i
prijazan, gospodin del Pozzo. Poto u grad jo ne behu dospele nika-
kve glasine o njegovim podvalama u Madridu, poveza se sa nekolici-
nom panaca odanih Kraljici, koji smesta dragocenom prosudie nje-
govu umenost u pruanju poverljivih usluga, za vladarku koja je, ma-
da verna svome muu i naizgled prepuna potovanja prema Kardinalu,
odravala odnose sa neprijateljskim dvorom.
Njegova slava poverljivog izvrioca stigla je i do uiju Richeliea
koji je, kao vrstan poznavalac ljudske due, zakljuio da bi jedan
bezoni ovek koji slui Kraljici, pri emu je svima poznato da ona
oskudeva novcima, uz neto bogatiju naknadu mogao da slui njemu,
te je poeo da koristi njegove usluge, ali drei to u takvoj tajnosti da
ni njegovi najblii saradnici nisu znali za postojanje tog mladog pove-
renika.
Osim dugotrajne pripreme kroz koju je proao u Madridu, Ferran-
te je imao redak dar da veoma lako ui jezike i oponaa nareja. Ne
bee mu obiaj da se razmee vlastitom darovitou, ali jednoga dana
kada je Richelieu u njegovom prisustvu primio jednog engleskog uho-
du, on pokaza da ume da razgovara s tim izdajnikom. Zbog ega ga je
Richelieu, u jednom od najteih trenutaka u odnosima izmeu Francu-
266
ske i Engleske, poslao u London, gde je trebalo da se predstavi kao mal-
teki trgovac i domogne obavetenja o kretanjima brodova u lukama.
Ferrante je najzad krunisao jedan deo svoga sna: bio je uhoda, ali
ne vie u slubi nekog beznaajnog gospodina, ve biblijskog Levija-
tana koji je svoje pipke pruao posvuda.
Uhoda (zgraao se zaprepaeni Roberto), najkunija morija svih
dvorova, Harpija to se nabeljenog lica i otrih kandi sputa na trpeze
kraljevske, letei krilima slepih mieva i sluajui uima s ogromnim
bubnim opnama, imi to vidi samo u tmui, guja meu ruama, o-
har na cvetovima koji u otrov pretvara medne sokove to iz njih kua,
pauk iz predvorja koji plete mreu od svojih istananih razgovora kako
bi ulovio svaku muvu to leti, papagaj povijenog kljuna koji sve ono
to uje prenosi, pretvarajui istinu u la i la u istinu, kameleon koji
sve boje prima i svim se bojama zaodeva, osim onom koja ga zaista
krasi. Osobine zbog kojih bi se svako sramom zaogrnuo, osim naravno
onoga koji je voljom boijom (ili avolskom) bio roen u slubi zla.
Meutim, Ferrante se nije zadovoljavao da bude uhoda i da u svo-
joj moi dri one ije je misli prenosio, ve je eleo da bude, kako se
govorilo u to vreme, dvostruka uhoda, kadra da se poput udovita iz
legende kree dvama suprotnim pravcima. Ako poprite na kojem se
sukobljavaju Moi moe da bude lavirint spletki, ko e biti Minotaur u
kom e se spojiti dve razliite prirode? Dvostruka uhoda. Ako se polje
na kojem se odigrava bitka izmeu Dvorova moe nazvati Paklom gde
koritom Nezahvalnosti u hitrim bujicama tee Flegetont zaborava, gde
kljua voda zamuena strastima, ko e biti troglavi Kerber koji laje
nakon to otkrije i nanjui ko u njega ulazi da tamo bude rastrgnut?
Dvostruka uhoda...
im je stigao u Englesku, do je uhodio za Richeliea, Ferrante je re-
io da se obogati, pruajui poneku uslugu Englezima. Poto je izvukao
obavetenja iz usta sluinadi i sitnih zvaninika, sedei uz velike vre-
ve piva u krmama zadimljenim od ovnujskog sala, pojavio se u kleri-
kalnim krugovima, govorei da je panski svetenik koji je odluio da
napusti Rimsku Crkvu, iju prljavtinu vie ne moe da podnese.
Medene rei za ui papinih protivnika koji su vrebali svaku prili-
ku kako bi potkrepili besramnost katolikog klera. Nije ak ni bilo
potrebno da Ferrante ispovedi ono to ne zna. Englezi su ve imali u
rukama anonimnu ispovest, lanu, ili istinitu, nekog drugog popa.
Ferrante je tada jamio za verodostojnost tog dokumenta, potpisujui
ga imenom jednog pomonika biskupa madridskog, koji se prema
njemu jedared bio poneo s oholou, zbog ega se bio zakleo da e mu
se osvetiti.
I kada je od Engleza primio nalog da se vrati u paniju kako bi
sakupio izjave i drugih popova, raspoloenih da oklevetaju Svetu Sto-
267
licu, u jednoj lukoj krmi sreo je nekog putnika iz Genove, s kojim se
upustio u prisan razgovor, da bi ubrzo otkrio da je ovaj u stvari Mh-
mut, otpadnik koji je na Orijentu prihvatio muhmedansku veru, ali koji
je, preobuen u portugalskog trgovca, prikupljao vesti o engleskoj
mornarici, dok su ostale uhode u slubi Visoke Porte to isto inile u
Francuskoj.
Ferrante mu je otkrio da je radio za turske agente u Italiji, te da je
i on prihvatio njegovu veru, uzimajui ime Dgennet Oglou. Odmah mu
je prodao vesti o kretanjima u engleskim lukama, a za uzvrat je zamo-
ljen da prenese jednu poruku njegovoj sabrai u Francuskoj. Dok su
engleski svetenici verovali da je ve otputovao u pravcu panije, on
nije eleo da se odrekne mogunosti da izvue jo neku korist iz svog
boravka u Engleskoj te se, poto se povezao sa ljudima iz Admiralite-
ta, predstavio kao Venecijanac, Granceola (ime koje je izmislio setivi
se kapetana Gambera), koji je za potrebe Vea te Republike obavljao
tajne zadatke, posebno one koji su se odnosili na francusku trgovaku
mornaricu. Proteran iz zemlje zbog dvoboja, sada je morao da potrai
sklonite u nekoj prijateljskoj zemlji. A da bi pokazao svoju iskrenost i
dobronamernost, spreman je da svoje nove gospodare obavesti da
Francuska dobija sve podatke o engleskim lukama preko Mhmuta,
turske uhode, koji ivi u Londonu pretvarajui se da je portugalski
trgovac.
Kod Mhmuta su, poto je smesta uhapen, pronaene beleke o
engleskim lukama, i Ferrante, odnosno Granceola, postade osoba
dostojna poverenja. Uz obeanje da e ga na kraju primiti u Englesku,
i uz prilino visok prvi iznos poputnine, poslae ga u Francusku kako
bi se pridruio ostalim engleskim uhodama.
Stigavi u Pariz, odmah je Richelieu preneo obavetenja koja su
Englezi oduzeli od Mhmuta. Potom je pronaao prijatelje iju mu je
adresu dao renegat iz Genove, predstavljajui se kao Charles de la
Bresche, bivi fratar koji se stavio u slubu nevernika, i koji je netom
u Londonu skovao zaveru s namerom da baci ljagu na itavu bratiju
hriansku. Ovi agenti su mu poverovali, jer su ve uli da postoji
jedna knjiica u kojoj Anglikanska Crkva javno iznosi sve grehove
jednog panskog popa utoliko vie to su u Madridu, primivi tu
vest, odmah uhapsili onog prelata kome je Ferrante pripisao izdaju, i
sada je taj ekao na smrt u samicama Inkvizicije.
Ferrante je naveo turske uhode da mu povere vesti koje su priku-
pili o Francuskoj, i poslao ih je povratnom potom engleskom admira-
litetu, dobijajui od njih novu naknadu. Potom je otiao kod Richeliea
i otkrio mu da se u Parizu kuje turska zavera. Richeliea je ponovo za-
divila Ferranteova vetina i privrenost. Do te mere, da mu je ponudio
da obavi jedan jo tei posao.

268
 Kardinala je odavna brinulo ono to se dogaalo u salonu markize
Rambouillet, a posumnjao je i da se meu tim slobodoumnim duhovi-
ma apue protiv njega. Poinio je greku, aljui kod Rambouilletove
jednog od svojih poverljivih dvorjanina, koji se budalasto raspitivao o
moguim glasinama. Arthnice je odgovorila da njeni gosti veoma
dobro znaju koliko ona uvaava Njegovu Eminenciju da se, ak i da o
njemu misle neto loe, ne bi nikada usudili da u njenom prisustvu
kau bilo ta osim pohvale.
Richelieu je sada skovao plan da se u Parizu pojavi jedan stranac,
koji bi mogao da ima pristup tim skupovima. Ukratko, Roberto nije
bio voljan da izmilja sve spletke i prevare pomou kojih e se Ferran-
te uvui u salon, ali je smatrao pogodnim da se on pojavi, sa nekoliko
preporuka, i preruen: vlasulja i bela brada, lice kao u starca, uz po-
mo pomada i tinktura, i crni povez preko levog oka, i evo ga, Opat de
Morfi.
Roberto nije mogao da zamisli da se Ferrante, u potpunosti nalik
njemu, nalazio pored njega svih onih, ve dalekih veeri, ali seao se
da je povremeno viao jednog vremenog opata sa crnim povezom
preko oka, i zakljui da je to morao biti Ferrante.
Koji je, dakle, upravo u tom okruenju i nakon deset i vie go-
dina ponovo pronaao Roberta! Reima se ne moe opisati radosna
zlobivost koju je taj pokvarenjak osetio kada je ponovo ugledao
mrskog brata. S izrazom lica koje bi se pokazalo izoblieno i nagreno
od zluradosti, da je nije zaklonio svojom maskom, rekao je sebi da mu
se napokon ukazala prilika da uniti Roberta i da se domogne njego-
vog imena i njegovog bogatstva.
Najpre ga je uhodio, danima i nedeljama u toku tih veeri, palji-
vo posmatrajui njegovo lice kako bi na njemu uhvatio svaku misao.
Sviknut da skriva, bee veoma vet i da otkriva. S druge strane, ljubav
ne moe da se sakrije: kao i svaku vatru, odaje je dim. Pratei Rober-
tove poglede, Ferrante je odmah shvatio da on ljubi Gospu. Stoga se
zakleo da Robertu najpre mora oduzeti ono to je ovome bilo najdrae.

Ferrante je primetio da Roberto, nakon to je svojom besedom

privukao panju Gospe, nije imao hrabrosti da joj se priblii. Bratov-
ljeva smetenost ila mu je u prilog: Gospa je to mogla protumaiti kao
ravnodunost, a ispoljavanje nehaja prema nekoj stvari, najbolji je na-
in da se ona osvoji. Roberto je upravo krio put za Ferrantea. Ferran-
te je dopustio da se Gospa izjeda u iekivanju prepunom sumnje, po-
tom se saekavi pravi trenutak pripremio da je zavede.
Ipak, da li je Roberto mogao dopustiti da Ferrante izgara ljubavlju
to istovetna je njegovoj? Sigurno da nije. Ferrante je smatrao da je
269
ena slika nepostojanosti, gospodarica obmane, prevrtljiva na jeziku,
spora na koracima a hitra u hirovima. Poto su ga poduavali namra-
eni isposnici koji su ga stalno podseali da El hombre es el fuego, la
mujer la estopa, viene el diablo y sopla, svikao je da sve i jednu ker
Evinu smatra nesavrenom ivotinjom, grekom prirode, muenjem za
oi, ako je grdna, patnjom za srce, ako je krasotna, despoticom onoga
ko je voli, neprijateljicom onoga ko je prezire, haotinom u htenjima,
neumoljivom u gnevu, kadrom da zaara usnama i zarobi oima.
No upravo ga je ovaj prezir nagonio na vabljenje: sa usana su mu
klizile laskave rei, dok je u srcu slavio ponienje svoje rtve.
Ferrante se, dakle, spremao da stavi ruke na ono telo koje se on
(Roberto) nije usudio da okrzne ak ni svojim mislima. Zar onaj ko je
mrzeo sve to Robertu bee sveto, zar on da se sada sprema da
mu preotme njegovu Liliu kako bi od nje napravio bljutavu nalonicu
u svojoj komediji? Kakvo satiranje. I kakva muna dunost, slediti
bezumnu logiku Romana, koja vam nalae da uestvujete u najmrski-
jim uzbuenjima, kada ste prinueni da kao dete vlastite mate stvorite
najmrskijeg od svih likova.
Ali, ne bee druge. Ferrante e imati Liliu jer inae, emu uop-
te stvarati izmiljenu stvarnost, ako ne da bismo zbog nje umirali?
Kako se dogodilo i ta se dogodilo, Roberto sebi nije mogao da
predoi (jer nikada nije uspeo ni da pokua da to uini). Moda se
Ferrante u gluvo doba noi uvukao u Liliinu lonicu, uzveravi se oi-
gledno uz brljan (zagrljaja snanog, zov noni svakom srcu zaljublje-
nom), koji se uzdizao sve do njenih odaja.
Evo Lilie gde pokazuje znake uvreene vrline, znake koji bi sva-
kog nagnali da poveruje u njeno gnuanje, osim oveka poput Ferran-
tea, spremnog da veruje kako su sva ljudska bia spremna na prevaru.
Evo Ferrantea gde preda njom pada na kolena, i govori. ta kazuje?
Kazuje, pretvornim glasom, sve ono to bi Roberto ne samo eleo da
joj kae, nego joj je ve bio rekao, a da ona pri tom nije znala ko joj to
govori.
Kako li je samo, razbojnik, pitao se Roberto, uspeo da se domog-
ne sadraja pisama koja sam joj slao? I ne samo tih, ve i onih koje mi
je Saint-Savin u Casaleu u pero govorio, i koja sam ak unitio! Pa i
ovih koja sada, na ovom brodu, piem! Ipak, nema sumnje, Ferrante je
iskrenim glasom upravo deklamovao reenice koje su Robertu bilo
dobro poznate:
Gospo, u arobnoj arhitekturi Vaseljene, zapisano bee jo od
prvog dana Stvaranja da ja u vas sresti i ljubiti... Oprostite, gospo,
estinu jednog oajnika, ili bolje, ne tuite nad njim, ko je jo uo da
su vladari duni raun polagati zbog smrti svojih robova... Niste li vi
od mojih oiju dve pecare nainili kako bi moj ivot destilovali i u
270
bistru vodu pretvorili? Molim vas, ne okreite svoje lepo lice: prikra-
en za pogled va, slep sam jer me ne vidite, lien rei vae, nem jer
mi ne zborite, i zaboravljen biu ukoliko me od zaborava na otrgne-
te... Ah, neka od mene barem ljubav naini tek deli neprimetni, man-
dragoru, izvor kameni koji e suzama sprati svaki bol!
Gospa je sada zasigurno drhtala, u njenim oima gorela je sva ona
ljubav koju je najpre skrivala, i to snagom kakvog zatoenika kome
neko slama reetke Uzdranosti, i nudi svilene lestve Svrsishodnosti.
Ostalo je samo da nastavi s opsedanjem, i Ferrante se nije zaustavljao
samo na onome to je Roberto bio napisao, ve je znao i druge rei
koje je sada sipao u ui zaarane Lilie, zaaravi i Roberta, koji se nije
seao da ih je ikada napisao.
O bleahno sunce moje, pred vaim mednim bledilom rujna zora
gubi sav svoj ar! O medne oi, ne item nita do zarad vas bolan da
legnem. I ne pomae da beim poljima il lugovima kako bih vas za-
boravio. Nema ume to na zemlji lei, nema stabla to u umi nie,
nema grane to na stablu raste, nema lia to na grani lista, nema cve-
ta to u liu se smei, nema ploda to iz cveta se raa u kojem osmeh
va ne vidim...
A, na prve znake rumenila: Oh, Lilia, kad biste samo znali! Lju-
bio sam vas, ne znajui vae lice i vae ime. Traio sam vas, a nisam
znao gde ste. No jednoga dana dodirnuli ste me poput anela... Ah,
znam, pitate se kako to da sva moja ljubav nije ostala iskrena u uta-
nju, edna u daljini... Ali ja umirem, o srdace moje, zar ne vidite i
sami, ve dua moja odlazi, ne dozvolite da vazduhom se raspri, do-
pustite joj da utoite na vaim usnama pronae!
Ferranteov glas bee toliko iskren da je i sm Roberto sada prie-
ljkivao da ona padne u ovu slatku zamku. Jedino e tako dobiti potvr-
du da ga ljubi.
I tako, Lilia se pognu da ga poljubi, potom se ne usudi, hotei i ne
hotei, tri puta prinese usne eljenom dahu, tri puta ustuknu, potom
kriknu: Oh, da, da, ako me ne zatoite nikada neu biti slobodna, ni-
kada estita, ako me vi ne obljubite!
I, primiv njegovu ruku, nakon to je poljubi, prinese je na svoje
grudi; potom ga privue k sebi, neno mu kradui dah s usana. Ferran-
te se nagnu nad tim vrem radosti (kojem je Roberto poverio pepeo
svoga srca) i dva tela spojie se u jednu duu, dve due u samo jedno
telo. Roberto vie nije znao ko je u ijem naruju, budui da je ona
verovala da je u njegovom, i sputajui Feranetove usne nastojao je da
udalji sopstvene, kako ovome ne bi dopustio taj poljubac.
I tako, dok je Ferrante ljubio, a ona uzvraala poljupcima, evo ka-
ko se poljubac rasprio u prazno, a Robertu nije ostalo nita drugo do
uverenost da mu je sve oteto. Ipak, nije mogao a da ne razmilja o
271
onome to je uporno odbijao da zamisli: znao je da je preterano uobra-
avanje u prirodi ljubavi.
I uvreen u tom preteranom uobraavanju, zaboravljajui da ona
upravo prua Ferranteu, verujui da je on Roberto, dokaz koji je Ro-
berto toliko prieljkivao, mrzeo je Liliu i, hodajui tamo-amo po brodu
jadikovao je: Oh bednice, jer uvredio bih itav rod tvoj kad bih te
nazvao enom! Ono to si uinila prilii pre furiji nego eni, i re
okrutna previe bi dobra bila za takvu zver paklenu! Ti gora si od
aspide to otrova Kleopatru, gora od rogate prisojkinje koja svojim
arama namamljuje ptice da bi potom njima utaila glad svoju. Gora
od amfisbene koja svakome koga epa toliko otrova ubrizga da ovaj u
istom trenu umre, gora od lepsa koji naoruan sa etiri otrovna zuba
truje meso koje grize, gora od jakula koji se sa drvea ustremljuje i
davi svoju rtvu, gora od smuka koji bljuje otrov u izvore, gora od
baziliska koji ubija pogledom! Megero paklena, to ne zna ni za Ne-
bo, ni za zemlju, ni za rod, ni za veru, udovite roeno iz kamena, iz
planine, iz hrasta!
Onda se zaustavio, ponovo je bio svestan da se ona podaje Ferran-
teu, verujui da je on Roberto, i da stoga nije smeo da je proklinje, ve
da je spasava iz te zamke: uvaj se, ljubljena moja ljubavi, on ti se
predstavlja licem mojim, znajui da drugoga osim mene ljubiti ne bi
mogla! ta mi je sada initi, mrzeti jedino sebe samoga kako bih mogao
mrzeti njega? Zar mogu ja dozvoliti da ti prevarena bude, uivajui u
njegovom zagrljaju, a mislei da si u mome? Zar u ja, koji sam ve
prihvatio da ivim u ovoj tamnici kako bih sve dane i noi mogao
posvetiti mislima o tebi, dozvoliti sada da ti poveruje da me inima
vezuje, postajui robinjom njegove arolije? Ah Ljubavi, Ljubavi, Lju-
bavi, zar me nisi dovoljno kaznila, zar ovo nije umiranje bez smrti?

272
 30
O Bolesti Ljubavi ili Erotskoj Melanholiji

Roberto je dva dana ponovo beao od svetlosti. U snovima je vi-

deo samo mrtve. Zapalile su mu se desni i usta. Bolovi su se iz utrobe
irili u grudi, potom u lea, i povraao je neke kisele supstancije, mada
nita nije jeo. Crna u je, nagrizajui i zahvatajui itavo telo, kljua-
la u mehurovima nalik onima koje pravi voda kada je izloena jakom
zagrevanju.
Postao je nesumnjivo rtvom (i prosto je neverovatno to je tek
tada to primetio) onoga to su svi nazivali Erotskom Melanholijom.
Zar one veeri kod Arthnice nije objasnio da lik ljubljene osobe iza-
ziva ljubav, uvlaei se kao privienje preko oiju, vratara i uhoda
due? Ali, kasnije, ljubavni utisak preputa se laganom toku kroz vene
i stie u jetru, izazivajui poudu, koja uzbunjuje itavo telo, odlazi
hitro da osvoji citadelu srca, gde napada najplemenitije snage mozga i
pretvara ih u roblje.
Hou rei da svoje rtve dovodi gotovo do bezumlja, gube se u-
la, razum se muti, mata se time izopauje i jadni dragan kopni, iscrp-
ljen je, upalih oiju, uzdie i razjeda se od ljubomore.
Kako se izleiti? Roberto je verovao da poznaje lek nad lekovima,
koji mu je u svakom sluaju bio uskraen: posedovanje ljubljene oso-
be. Nije znao da to nije dovoljno, jer melanholici ne postaju takvi zbog
ljubavi, ve se zaljubljuju kako bi prizvali svoju melanholiju naj-
draima drei samotna mesta kako bi duhom bili s odsutnom ljublje-
nom i razmiljali jedino kako do nje da stignu; ali im se priblie, jote
se vie raaloste, i hteli bi da ponovo streme ka nekom drugom cilju.

273
 Roberto je pokuavao da se priseti onoga to je uo od uenjaka
koji su prouavali Erotsku Melanholiju. inilo se da nju uzrokuje do-
koliarenje, spavanje na leima i prekomerno zadravanje semena. A
on je silom prilike ve predugo dokoliio, a to se tie zadravanja
semena, izbegavao je da tome trai uzroke ili smilja lekove.
uo je da se pria o lovu kao o podsticaju na zaborav i zakljui
da mora produiti svoje plivake poduhvate, izbegavajui odmaranje
na leima; ali, meu supstancama koje nadrauju ula bila je i so, a
soli se, plivajui, uveliko napijemo... Osim toga, priseao se da je uo
da su Afrikanci, izloeni suncu, poroniji od Hiperborejaca.
Moda je hrana bila mamac za njegove saturnovske sklonosti?
Lekari su zabranjivali divlja, guiju jetru, pistacije, gomoljike i
umbir, ali nisu pominjali koje ribe valja izbegavati. Upozoravali su na
previe udobna ruha poput samurovine i kadife, kao i na mous,
ambru, orai muskatni i Prah s Kipra, ali ta je on mogao znati o
neznanim moima stotinu miomirisa koji su se irili iz staklenika, i
onih koji su, vetrovima noeni, dolazili s Ostrva?
Protiv veine ovih zlosrenih uticaja mogao je da se bori kamfo-
rom, borainom, zeijom socom; klistirima, sredstvima za povraanje
od soli vitriola rastvorenih u supi; i najzad, putanjem krvi iz sredinje
vene na ruci ili iz one na elu; a zatim, hranei se samo zmijskom tra-
vom, uanicom, loikom, i dinjom, groem, trenjama, ljivama i
krukama, a pre svega sveom nanom... Ali na Daphne mu nita od
svega toga nije bilo dostupno.
Ponovo poe da se kree kroz talase, trudei se da ne proguta
previe soli, i odmarajui se to je manje mogue.
Naravno, nije prestao da razmilja o pripovesti koju je oiveo, ali
razdraljivost zbog Ferrantea sada se pretvorila u valove oholosti, i
nadmetao se s morem kao da je njegovim potinjavanjem svojim e-
ljama, podjarmljivao svog neprijatelja.
Nakon nekoliko dana, jednog popodneva, prvi put je otkrio amber
boju svojih malja na grudima i kao to belei raznim retorikim
uvijanjima oko svog stidnika; i shvatio je da su postale tako uolji-
ve zato to mu je telo potamnelo; ali je i ojaalo, poto je na miicama
primetio poskakivanje miia koje nikada ranije nije primetio. Ve
vide sebe kao Herkula i izgubi svaki oseaj razboritosti. Narednog
dana sie u vodu bez konopca.
Otisnue se od lestvica, kreui se du desnog boka broda, do
kormila, potom e obii krmu, i vratie se s druge strane, prolazei
ispod kosnika. I uposlio je dobro i ruke i noge.
More ne bee najmirnije i sitni talasi bacali su ga neprestano pre-
ma boku, zbog ega je bio prinuen da uloi dvostruki napor, morao je
da nastavi da pliva du broda kao i da ostane dovoljno udaljen od nje-
274
ga. Teko je disao, ali je ipak neustraivo grabio napred. Sve dok ne
stie na pola puta, to e rei do pramca.
Ovde primeti da je ve sasvim iscrpljen. Nije vie imao snage da
pliva du itave druge strane, ali ni da se vrati natrag. Pokua da se
uhvati za kormilo, koje mu ne bee od velike pomoi, prekriveno slu-
zavim velom algi, dok je polagano cvilelo pod naizmeninim amara-
njem talasa.
Iznad glave je video galeriju, nasluujui iza njenih staklenih oka-
na sigurno utoite svoje kabine. Da su se nekim sluajem lestvice
otkaile, govorio je sebi, mogao je da provede sate i sate, pre nego to
umre, udei za onim mostom koji je toliko puta eleo da napusti.
Sunce bee zaklonjeno nagomilanim oblacima, i on se ve koio
od studeni. Zabaci glavu unazad, kao da spava, ubrzo ponovo otvori
oi, okrenu se na stomak, i shvati da se dogaalo upravo ono ega se
plaio: talasi su ga udaljavali od broda.
Napregnu se iz petnih ila i vrati se sve do boka, pipajui ga kao da
iz njega crpe snagu. Iznad njegove glave videla se topovska cev koja je
virila iz topnice. Da je imao konopac, razmiljao je, mogao je da napra-
vi omu, da pokua da ga hitne uvis ne bi li je namakao oko vrata tog
vatrenog drela, da se uspenje, rukama drei konopac i nogama se o-
dupirui o drvo... Meutim, ne samo da nije imao konopac, ve zasigur-
no ne bi imao ni hrabrosti ni snage da se popne na tu visinu... Nije ima-
lo nikakvog smisla umreti ovako, ukraj vlastitog pribeita.
Donese odluku. Poto je zaobiao krmu, bilo da se vraao desnom
stranom ili produio levom, razdaljina koja ga je delila od lestvica bila
je jednaka. I bezmalo igrajui na sreu, odlui da pliva s leve strane,
dobro vodei rauna da ga struja ne odvue od Daphne.
Plivao je, steui zube, napetih miia, ne usuujui se da se opu-
sti, divljaki odluan da preivi, ak i po cenu govorio je sebi da
umre.
Uz radostan krik stigao je do kosnika, vrsto se uhvatio za pramac
i stigao do jakovljica i neka Bog, Gospod nad Vojskama, blagoslovi
Jakova i sve svece patrijarhe iz Svetih Spisa.
Nije vie imao snage. Ostao je tako obeen o lestve moda itavih
pola sata. Ali, na kraju je ipak uspeo da se popne na most, gde je po-
kuao da sabere i oduzme sve to je dotad doiveo.
Prvo, mogao je da pliva, toliko da ode od jednog do drugog kraja
broda i natrag; drugo, jedan takav poduhvat dovodio ga je do krajnje
granice fizike izdrljivosti; tree, budui da je razdaljina izmeu bro-
da i obale bila mnogo, mnogo vea no to iznosi obim Daphne, ak i
za vreme oseke, nije mogao da se nada da e uspeti da pliva sve dok
ne dodirne neto vrsto; etvrto, oseka mu je svakako pribliavala vr-

275
sto tle, ali mu je svojim povlaenjem oteavala plivanje; peto, ako bi
kojim sluajem stigao do sredine svoga puta i ne bi imao snage da
nastavi dalje, ne bi uspeo ni da se vrati natrag.
Morao je, dakle, da nastavi s konopcem, ali ovoga puta mnogo
duim. Otii e na istok, dokle god bude mogao da izdri, a potom e
se vratiti privlaei se konopcem. Bez konopca e moi da se otisne
jedino ako danima bude tako vebao.
Izabra jedno spokojno popodne, kada mu je sunce ve bilo za le-
ima. Snabdeo se dugakim konopcem, koji je s jedne strane bio dobro
privren za glavni jarbol i leao na mostu u brojnim namotajima,
spreman da se malo-pomalo odmotava. Plivao je spokojno, ne umara-
jui se previe, uz esta odmaranja. Posmatrao je al i dva rta. Tek je
sada, odozdo, shvatao koliko je daleka bila ona idealna linija koja se
pruala izmeu dva vrka u pravcu jug-sever, a iza koje e ui u pre-
anji dan.
Shvativi pogreno oca Caspara, ubedio je sebe da koralni greben
poinje tek tamo gde beli talasii otkrivaju prve hridi. Meutim, ak i
za niskih morskih doba, korali su poinjali ranije. Inae bi se Daphne
bila ukotvila blie kopnu.
I tako je golim nogama udario o neto to je nazreo kroz vodu tek
kada se ve bio naao iznad. Bezmalo u isti mah bi iznenaen kreta-
njem nekih arolikih oblija ispod povrine i nepodnoljivim pecka-
njem u predelu bedra i potkolenice. Kao da ga je neto ujelo ili epalo
kandama. U nameri da se to pre odatle udalji, odgurnuo se petom o
bedem, ranjavajui tako i stopalo.
Dohvatio je ue, privlaei ga takvom estinom da su mu, po
povratku na most, ruke bile sasvim odrane; ipak, vie ga je brinuo bol
u nozi i stopalu. Bee to mnotvo veoma bolnih gnojnica. Isprao ih je
slatkom vodom, i to je donekle ublailo peckanje. Ali predvee, i to-
kom itave noi, peckanju se pridruio i snaan svrab, i bie da se u
snu zasigurno eao, jer su gnojnice izjutra krvarile i isputale nekakvu
belu tvar.
Tada je pribegao preparatima oca Caspara (Spiritus, Olea, Flores)
koji su donekle smirili zapaljenje, ali itavog dana oseao je spontanu
potrebu da zarije nokte u te bubone.
Jo jedared je sabrao i oduzeo sve ono to je doiveo, te izvukao
etiri zakljuka: greben je bio blii no to je oseka prikazivala, to je
moglo da ga ohrabri da se ponovo upusti u pustolovinu; neka stvorenja
koja su ivela na njemu, rakovi, ribe, moda korali, ili otro kamenje,
imala su mo da izazovu neto nalik moriji; ako je imao nameru da se
vrati na to kamenje, morao je da bude obuen i obuven, to e jo vie
sputavati njegovo kretanje; budui da ionako ne bi mogao da zatiti
itavo telo, morao je da bude u stanju da vidi pod vodom.
276
 Poslednji zakljuak podseti ga na ono Staklasto Lice, ili masku za
gledanje pod vodom, koju mu je otac Caspar bio pokazao. Pokua da
je prikopa na potiljku, i otkri da mu pokriva lice, omoguavajui mu
da gleda kao kroz kakav prozor. Pokua da die, i primeti da prolazi
neto malo vazduha. Ako je prolazio vazduh, proi e i voda. Morao je
znai da suspree dah koliko vie vazduha ostane, toliko e manje
vode ui i da izroni im se ova napuni.
Svakako da to nije bio lak poduhvat, i Roberto provede itava tri
dana, isprobavajui sve faze u vodi, ali u neposrednoj blizini Daphne.
Meu mornarskim leajevima pronaao je jedan par platnenih gamani
koje su mu titile stopala, ne optereujui ih previe, i jedan par du-
gakih lakih gaa koje se vezuju oko listova. Bilo mu je potrebno pola
dana da naui da se kree onim istim pokretima koje je tako veto
izvodio dok je bio nag.
Zatim zapliva s maskom. U dubokoj vodi nije mogao mnogo da
vidi, ali na nekoliko lakata ispod sebe ugleda kako promie jato zlaa-
nih ribica, kao da brode u kakvom koritu.
Tri dana, obeao je sebi. U toku kojih Roberto najpre naui da
gleda pod vodom, zadravajui dah, potom da se kree, gledajui, i
najzad da skine masku dok je u vodi. Pri tom pokretu sluajno naui
jedan novi poloaj, koji se sastojao u tome da udahne vazduh i zategne
grudi prema vani, da se rita kao da urno koraa, i da isturi bradu uvis.
Meutim, mnogo je tee bilo da, odravajui ravnoteu u tom poloa-
ju, ponovo stavi masku i prikopa je na potiljku. Osim toga, odmah je
sebi rekao da kada jedared stigne do grebena, ako bude zauzeo
uspravni poloaj, udarie o hridi, a ako bude drao lice izvan vode,
nee videti o ta udara. Stoga zakljui da e biti bolje da je ne zakop-
ava, ve da obema rukama samo priljubi masku uz lice. to ga je,
meutim, primoravalo da nastavi da pliva, pokreui samo noge, ali
drei ih vodoravno ispruene, kako ne bi udarile dole; nikada do tada
nije pokuao da pliva na taj nain, i stoga je morao naporno da veba
pre no to je mogao da zapliva bez straha.
Za vreme ovih vebi, svaki gnevni pokret pretvarao je u jedno
poglavlje svog Romana o Ferranteu.
I svoju je pripovest sada usmerio jarosnijim putem, na kojem
Ferrante biva pravedno kanjen.

277
 31
Brevijar Politiara

S druge strane, ne bi mogao da odugovlai s povratkom svojoj

pripovesti. Istina je da Pesnici, nakon to ispripovedaju kakav nezabo-
ravan dogaaj, neko vreme zaborave na njega, u nameri da itaoca
dre u neizvesnosti i po ovoj vetini prepoznaje se dobro smiljen
roman; ali tema ne sme da se ostavi po strani suvie dugo, kako se
italac ne bi izgubio u drugim paralelnim dogaanjima. Bilo je dakle
nuno da se vrati Ferranteu.
Preoteti Liliu Robertu, bee samo jedan od dva cilja koja je
Ferrante sebi postavio. Drugi bee da Roberta dovede u nemilost Kar-
dinalovu. Nimalo lak zadatak: Kardinal ak nije ni znao da Roberto
postoji.
Ali, Ferrante je umeo da iskoristi priliku. Jednoga dana Richelieu
je u njegovom prisustvu itao neko pismo i rekao mu:
Kardinal Mazarino mi je spomenuo nekakvu priu o Englezima,
o nekom njihovom Simpatetikom Prahu. Da li ste u Londonu uli
neto o tome?
O emu je re, Eminencijo?
Gospodine Pozzo, ili kako se ve zovete, nauite da se na pitanje
nikada ne odgovara pitanjem, posebno nekome ko je na viem poloa-
ju od vas. Kad bih znao o emu je re, ne bih vas pitao. U svakom
sluaju, ako niste uli nita o ovome, da li ste uopte uli bilo kakve
glasine o novoj tajni za pronalaenje geografske duine?
Priznajem da o tome nita ne znam. Ako bi Vaa Eminencija bila
voljna da me uputi, moda bih mogao...
Gospodine Pozzo, bili biste zabavni, kad ne biste bili drski. Ne
bih bio gospodar ove zemlje kada bih upuivao druge u tajne koje ne
278
poznajem osim ako ti drugi nisu Kralj Francuske, to nije, koliko
mi je poznato, va sluaj. Stoga, radite samo ono to ste sposobni da
radite: drite ui dobro nauljene i otkrijte tajne o kojima niste nita
znali. Potom ete ih preneti meni, a onda dati sve od sebe da ih zabo-
ravite.
To je ono to sam uvek i inio, Eminencijo. Ili, barem, verujem,
jer sam zaboravio da sam bilo ta inio.
Takvog vas volim. Sada moete ii.

Posle izvesnog vremena, Ferrante je uo Roberta, one nezaborav-

ne veeri, kako raspravlja upravo o tom prahu. inilo mu se nevero-
vatnim da mu se pruila prilika da upozori Richeliea kako neki itali-
janski plemi, koji je odlazio kod onog Engleza dIgbyja (koji je, kao
to je ve dobro poznato, u tesnoj vezi sa vojvodom od Bouquinquan-
ta), izgleda zna mnogo o tom prahu.
U trenutku kada se dao na ruenje Robertovog ugleda, Ferrante je
svejednako morao da se potrudi da zauzme njegovo mesto. Stoga je u
poverenju otkrio Kardinalu da se on, Ferrante, predstavljao kao gospo-
din Del Pozzo poto mu je njegov posao dounika nalagao da ostane
nepoznat, ali da je uistinu on pravi Roberto de la Grive, ve znan kao
hrabri borac u francuskim redovima u vreme opsade Casalea. Ovaj
drugi, koji je tako prevarantski govorio o tom engleskom prahu, samo
je pustolovna varalica koja je iskoristila neznatnu slinost, i zna se da
je u Londonu, pod imenom Mahmut Arapin, bio u slubi Turaka.
Govorei ovako, Ferrante se pripremao za trenutak kada e, poto
uniti brata, moi da zauzme njegovo mesto, predstavljajui se kao
jedini i pravi Roberto, ne samo u oima preostalih roaka sa della Gri-
ve, ve i u oima itavog Pariza kao da ovaj drugi nikada nije ni
postojao.
U meuvremenu, dok se krio iza Robertovog lika kako bi osvojio
Liliu, Ferrante je, kao i svi, saznao za Cinq-Marsovu nesreu i, igraju-
i se glavom, no spreman i ivot da poloi za ostvarenje svoje osvete,
razmetljivo se, u Robertovom ruhu i liku, pojavio u drutvu prijatelja
tog zaverenika.
Potom je priapnuo Kardinalu da je lani Roberto de la Grive, ko-
ji je mnogo znao o tajni toliko vanoj Englezima, oigledno kovao
zaveru, a pribavio je i svedoke, koji su mogli da potvrde da su videli
Roberta sa ovim ili sa onim.
Kao to se da videti, itava kula od lai i prevara koja je objanja-
vala zamku u koju je Roberto namamljen. Ali Roberto je pao u zamku
na nain i iz razloga nepoznatih i samom Ferranteu, ije je planove
osujetila Richelieuova smrt.

279
 ta se u stvari dogodilo? Richelieu je, iznad svega sumnjiav, ko-
ristio Ferrantea, ne pominjui to nikome, ak ni Mazarinu, u koga oi-
gledno nije imao poverenja, budui da ga je ve video kako se poput
leinara nadnosi nad njegovim bolesnim telom. Ipak, dok se njegova
bolest pogoravala, Richelieu je preneo Mazarinu poneko obavetenje,
ne obznanjujui mu izvor:
Nego pouj, dobri moj Giulio!
Recite, Eminencijo i Oe moj voljeni...
Neka ne isputaju iz vida izvesnog Roberta de la Griva. Veeri
provodi u salonu gospoe de Rambouillet. ini se da dosta zna o o-
nom vaem Simpatetikom Prahu... A osim toga, prema kazivanju
jednog mog dounika, mladi se takoe kree u drutvu zaverenika...
Ne umarajte se, Eminencijo. Ja u se postarati za sve.
I eto kako Mazarino zapoinje sopstvenu istragu o Robertu, sve
dok o njemu ne saznaje ono malo to je pokazao da zna iste veeri
kada je ovaj bio uhapen. Ni u jednom trenutku, meutim, ne znajui
nita o Ferranteu.
A za to vreme Richelieu je umirao. ta li se zbilo sa Ferranteom?
Nakon smrti Richeliea, on vie nema niiju podrku. Morao bi da
uspostavi vezu sa Mazarinom, jer nedostojnost je tuan heliotrop koji
se uvek okree u pravcu najmonijeg. Ali, ne moe da ode kod novog
kardinala, a da mu ne donese barem nekakav dokaz svoje vrednosti.
Od Roberta ni traga ni glasa. Da nije bolestan, ili je krenuo na kakvo
putovanje? Ferranteu sve prolazi kroz glavu, osim da su njegove kle-
vete imale uinka, i da je Roberto bio uhapen.
Ferrante se ne usuuje da se pojavljuje preruen u Roberta, kako ne
bi probudio sumnju onih koji znaju da je ovaj daleko. Bez obzira na sve
to se moglo dogoditi izmeu njega i Lilie, prekida svaku vezu s Njom,
bezoseajno kao onaj ko zna da svaka pobeda zahteva mnogo vremena.
Zna da mora da iskoristi odsutnost na pravi nain; vrednosti gube svoj
sjaj ako se odvie pokazuju, a mata dosee mnogo dalje od pogleda; i
feniks se povlai na daleka mesta kako bi ivom odrao svoju legendu.
Ali vreme istie. Potrebno je da Mazarino, odmah po Robertovom
povratku, posumnja u njega i da zatrai njegovu smrt. Ferrante se sa-
vetuje sa svojim tajnim izvorima na dvoru, i doznaje da se moe pri-
bliiti Mazarinu preko mladog Colberta, kome stoga alje pismo u
kojem veoma uvijeno pominje nekakvu englesku pretnju, i pitanje ge-
ografskih duina (ne znajui nita pouzdano, a nauvi o tome samo
jednom prilikom od Richeliea). U zamenu za svoja otkria trai poza-
manu sumu, i biva pozvan na sastanak, na koji dolazi u ruhu starog
opata, sa crnim povezom preko oka.

280
 Colbert nije lakoveran. Taj opat ima glas koji mu se uini pozna-
tim, ono malo stvari o kojima govori zvue sumnjivo, poziva dva stra-
ara, prilazi posetiocu, smie mu i povez i bradu, i pred kim se zatie?
Pred onim Robertom de la Grive koga je on sm poverio svojim lju-
dima da ga ukrcaju na brod doktora Byrda.
Dok je pripovedao sebi ovu priu Roberto je likovao. Ferrante je
upao u vlastitu zamku. Vi, San Patrizio!? uzviknuo je netom
Colbert. Potom, videvi da je Ferrante preneraen i da ne progovara,
naredi da ga smesta bace u samicu.

Roberto se od srca zabavljao dok je zamiljao razgovor izmeu

Mazarina i Colberta, koji je ovoga odmah obavestio o svemu.
Ovaj ovek mora da je lud, Eminencijo. To to se usudio da na-
pusti svoj zadatak, mogu da razumem, ali to to je umislio da nam
proda ono to smo mu dali, znak je ludila.
Colbert, nemogue je da neko bude toliko lud da me dri za bu-
dalu. Dakle, na ovek igra neku igru, uveren da u rukama dri neobo-
rive karte.
Kako to mislite?
Na primer, on se ukrcao na onaj brod i tamo je odmah otkrio ono
to je o njemu trebalo da sazna, tako da vie nije imao razloga da na
njemu ostane.
Ali da je hteo da nas izda, otiao bi kod panaca ili Holanana.
Ne bi doao kod nas. I najzad, zato, da nam trai ta? Novac? Dobro
je znao da bi dobio ni manje ni vie nego poloaj na dvoru, da se po-
neo poteno i odano.
Oigledno je uveren da je otkrio tajnu koja vredi vie od nekog
poloaja na dvoru. Verujte mi, poznajem ljude. Ne preostaje nam dru-
go nego da pristanemo na njegovu igru. Hou da ga vidim veeras.

Mazarino primi Ferrantea upravo dok je svojeruno doterivao

poslednje pojedinosti na trpezi koja je po njegovom nalogu bila svea-
no postavljena za njegove goste, ivopisnom vatrometu stvari koje su
liile na sve samo ne na ono to jesu. Na trpezi su svetlucala kandila
koja su virila iz pehara od leda, i boce u kojima su vina imala drugai-
ju boju od one oekivane, izmeu grmova salate, ukraenih veniima
cvea i lano miriljavog lanog voa.
Mazarino, koji je verovao da Roberto, odnosno Ferrante, poseduje
neku tajnu iz koje eli da izvue najveu moguu korist, naumio je da
se pretvara da zna sve (mislim, sve ono to nije znao) tako da ovoga
navede da otkrije barem nekakav trag.

281
 S druge strane, Ferrante je kada se naao licem u lice s Kardi-
nalom ve naslutio da je Roberto bio u posedu nekakve tajne, iz
koje je trebalo izvui najveu moguu korist, i naumio je da se pretva-
ra da zna sve (mislim, sve ono to nije znao) tako da ovoga navede da
otkrije barem nekakav trag.
I tako na pozornici imamo dva oveka, od kojih nijedan ne zna
nita o onome to veruje da onaj drugi zna, a s ciljem da jedan drugog
obmanu, obojica govore u aluzijama, uzaludno se nadajui obojica da
onaj drugi ima klju te zagonetke. Kakva divna pripovest, govorio je
Roberto sm sebi, dok je traio izlaz iz klupka koje je zapetljao.
Gospodine di San Patrizio, ree Mazarino, dok je tanjir ivih
jastoga, koji su izgledali kao kuvani, primicao tanjiru kuvanih jastoga,
koji su izgledali kao ivi, pre nedelju dana ukrcali smo vas u Amtser-
damu na Amarilli. Niste mogli tek tako da napustite taj poduhvat: znali
ste dobro da biste to platili ivotom. Znai da ste ve otkrili ono to je
trebalo da otkrijete.
Poto se naao pred ovom dilemom, Ferrante shvati da ne bi bilo
uputno da prizna kako je napustio poduhvat. Dakle, nije imao izbora no
da poe onom drugom stazom: Ako tako eli Vaa Eminencija, kazao
je, na neki nain znam ono to je Vaa Eminencija elela da saznam,
a u sebi je dodao: A ve znam da se tajna nalazi na brodu koji se zove
Amarilli, i koji je isplovio pre nedelju dana iz Amsterdama...
Hajde, ne budite skromni. Jasno mi je da ste saznali i vie nego
to sam oekivao. Otkad ste otili, dobio sam jo obavetenja jer, ne
mislite valjda da ste moj jedini poverenik. Stoga znam da ono to ste
pronali vredi mnogo, i nisam ovde da bih se cenjkao. Pitam se, me-
utim, zbog ega se meni vraate na ovako podmukli nain. Za to
vreme, pokazivao je slugama gde da spuste meso u drvenim kalupi-
ma u obliku ribe, preko kojih ne dade da se sipa supa, ve nekakav
sirup.
Ferrante se sve vie uveravao da tajna nije imala cenu, ali je sebi
govorio da je lako ubiti pticu koja leti pravo, ali ne i onu koja stalno
vrluda. Stoga je odugovlaio sa iskuavanjem protivnika: Vaa Emi-
nencija zna da je ulog u igri traio podmukla sredstva.
Ah, lopuo, rekao je u sebi Mazarino, nisi siguran koliko vredi
tvoje otkrie i eka da mu utvrdim cenu. Ali morae prvi da progo-
vori. Pomeri prema sredini stola inije sa sladoledom koji je bio
oblikovan tako da izgleda kao breskve koje jo uvek vise sa grana, a
potom naglas: Ja znam ono to vi imate. Vi znate da to ne moete
ponuditi nikom drugom doli meni. Da li smatrate da je potrebno da
proturamo belo za crno i crno za belo?
Ah, prokleta lisice, rekao je u sebi Ferrante, ti uopte ne zna
ono to bi ja trebalo da znam, a nevolja je to ni ja sm to ne znam.
282
A potom naglas: Vaa Eminencija dobro zna da istina katkad moe
biti ekstrakt gorine.
Znanje nikada ne kodi.
Ali ponekad alosti.
Raalostite me, dakle. To me nee raalostiti vie no saznanje da
ste se ogreili veleizdajom i da u morati da vas predam u ruke dela-
ta.
Ferrante je napokon shvatio da je, igrajui Robertovu ulogu, bio u
opasnosti da zavri na gubilitu. Bolje je da sada otkrije ko je on zai-
sta, tako e se, u najgorem sluaju, provui samo s batinama.
Eminencijo, ree, pogreio sam to vam odmah nisam rekao
istinu. Gospodin Colbert me je zamenio sa Robertom de la Grive, i
moda je njegova greka uticala i na va pronicljivi pogled, Vaa Emi-
nencijo. Ali ja nisam Roberto, ja sam njegov roeni brat, Ferrante.
Doao sam da vam ponudim obavetenja za koja sam pomislio da bi
mogla da zanimaju Vau Eminenciju, budui da je Vaa Eminencija
bila ta koja je preminulom i nezaboravnom Kardinalu prva pomenula
englesku zaveru, Vaa Eminencija zna... Simpatetiki Prah i problem
geografskih duina...
Na te rei Mazarino napravi jedan prezriv pokret, pri emu umalo
nije oborio iniju za supu od lanog zlata, ukraenu draguljima najfini-
je izraenim u staklu. Okrivio je slugu, potom je promrmljao Colbertu:
Vratite ovog oveka odakle ste ga doveli.
iva je istina da bogovi pomrae um onima koje hoe da unite.
Ferrante je mislio da e probuditi zanimanje, pokazujui da poznaje
najskrivenije tajne preminulog Kardinala, i prevrio je meru, zbog
svog ponosa potkazivaa koji je uvek hteo da istakne da je bolje oba-
veten od sopstvenog gazde. Ali Mazarinu jo niko nije rekao (i teko
bi bilo dokazati mu sve to) da su se Ferrante i Richelieu zaista dobro
poznavali. Mazarino se nalazio pred nekim, bio on Roberto ili neko
drugi, ko ne samo da je znao ono to je on kazao Robertu, ve i ono
to je on napisao Richelieu. Od koga je saznao?
Poto je Ferrante izaao, Colbert je rekao: Da li Vaa Eminencija
veruje u ono to je rekao? Kad bi bio brat blizanac, sve bi se razjasni-
lo. Roberto bi jo uvek bio na moru i...
Naprotiv, ako je ovaj njegov brat, sve postaje jo nejasnije.
Otkud to da zna ono to smo prethodno znali samo ja, vi i na engleski
dounik, a zatim Roberto de la Grive?
Ispriao mu je brat.
Ne, njegov brat je sve to saznao od nas tek one noi, i od tada ga
vie nismo isputali iz vida, sve dok onaj brod nije podigao sidro. Ne,
ne, ovaj ovek zna previe stvari koje ne bi smeo da zna.
283
 ta emo s njim?
Zanimljivo pitanje, Colbert. Ako je on Roberto, zna ta je video
na onom brodu, i bie potrebno da ga nateramo da progovori. Ako nije
on, moramo po svaku cenu doznati kako je doao do svojih obavete-
nja. U oba sluaja, ne raunajui na mogunost da ga izvedemo pred
sud gde bi rekao suvie pred suvie ljudi, ne moemo ga ni ukloniti
bodeom u lea: ima jo mnogo toga da nam kae. Ako pak nije Ro-
berto ve, kako ree, Ferrand ili Fernand...
Ferrante, mislim.
Kako god bilo. Ako nije Roberto, ko stoji iza njega? Ni Bastilja
nije sigurno mesto. Poznato je da ima onih koji su odatle slali ili pri-
mali poruke. Treba da saekamo da progovori, i da naemo naina da
mu razveemo jezik, ali u meuvremenu moraemo da ga sklonimo na
neko skrovito mesto za koje niko ne zna, i da uinimo sve kako niko
ne bi saznao ko je on.
I upravo tada Colbertu sinu mrana ideja.
Samo nekoliko dana pre toga jedna francuska laa zarobila je na
obalama Bretanje neki gusarski brod. Bee to, gle sluaja, holandska
fluyt, imena koje se naravno nije dalo izgovoriti, Tweede Daphne, ili
Daphne Dva, znak primetio je Mazarino da negde mora postojati
Daphne Jedan, to je pokazivalo da tim protestantima nije samo vera
nedostajala, ve i mata. Posada bee sainjena od ljudi skupljenih s
koca i konopca. Nije bilo druge do sve ih obesiti, ali vredelo je ispitati
da li su u slubi Engleske, i kome su oteli brod, koji bi se mogao upo-
trebiti za korisnu razmenu sa zakonitim vlasnicima.
Stoga su odluili da brod usidre nedaleko od ua Sene, u jed-
nom malom, gotovo skrivenom zalivu, za koji nisu znali ak ni hodo-
asnici Svetog Jakova koji su prolazili nedaleko odatle, dolazei iz
Flandrije. Na zemljanom jeziku koji je zatvarao zaliv nalazila se
stara tvravica, koja je nekada sluila kao tamnica, ali sada gotovo da
se i nije koristila. Gusari su tamo baeni, u samice, pod nadzorom
samo tri oveka.
To odgovara, rekao je Mazarino. Uzmite deset ljudi iz redova
moje garde, pod komandom nekog valjanog kapetana koji nije lien
razboritosti...
Biscarat. Uvek se dobro vladao, jo od vremena kada se u dvo-
bojima s musketarima borio za Kardinalovu ast...
Savreno. Naredite da se zarobljenik odvede u tvravu, i neka ga
smeste u prostorije za straare. Biscarat e obedovati sa njim, u njego-
voj sobi, i pratie ga kada izae da se nadie sveeg vazduha. Jedan
straar ispred vrata i u toku noi. Sedenje u eliji slama i najdrskije du-
e, osim Biscarata, na jogunac nee imati nikoga drugog za razgovor i

284
moe se desiti da mu se omakne poneka poverljiva ispovest. I pre svega,
niko ne sme da ga prepozna, ni za vreme putovanja, ni u tvravi...
Ako izlazi na sve vazduh...
Pa dobro, Colbert, gde vam je mata. Neka mu pokriju lice.
Bio bih slobodan da predloim... gvozdenu masku, zasunjenu
katancem iji e klju biti baen u more...
Nemojte, Colbert, pa nismo valjda u Zemlji Romana? Sino smo
videli one italijanske komedijante s konim maskama velikih noseva,
koje vam izmene izgled, a ipak ne sputavaju usta. Pronaite neku
takvu, i neka mu bude stavljena tako da je ne moe skinuti, i dajte mu
ogledalo u sobi, da moe svakoga dana umirati od sramote. Hteo je da
se maskira u svoga brata? Neka bude maskiran u Polichinela! I molim
vas, odavde do tvrave, u zatvorenoj koiji, zaustavljanje samo nou i
usred polja, izbegavajte da se pokazuje u odmoritima. Ako neko bude
postavljao pitanja, kaite da sprovodite do granice jednu damu visokog
roda koja je kovala zaveru protiv Kardinala.

Ferrante je sada, zateen svojom burlesknom preobukom, ve da-

nima piljio (kroz reetku koja je kiljavim svetlom osvetljavala njego-
vu tamnicu) u sivilo amfiteatra okruenog namrekanim peanim
sprudovima, i u Tweede Daphne ukotvljenu u zalivu.
Savlaivao se u prisustvu Biscarata, navodei ga da katkad pove-
ruje da je Roberto, a katkad Ferrante, tako da su izvetaji koje je ovaj
slao Mazarinu uvek bili zbunjujui. Uspevalo mu je da nauje delove
razgovora izmeu straara, te je na osnovu toga zakljuio da se u pod-
zemnim prolazima tvrave nalaze gusari u lancima.
arko elei da se osveti Robertu za nepravdu koju nije mogao da
podnese, svim se silama upinjao da smisli nain kako da izazove po-
bunu, oslobodi one nitkove, zauzme brod i poe Robertovim tragom.
Znao je odakle da pone, u Amsterdamu e nai uhode koje e mu rei
neto o Amarillijevom cilju. Stii e ga, otkriti Robertovu tajnu, zau-
vek e se u moru osloboditi tog svog dvostrukog nametljivca, i bie
kadar da Kardinalu proda neto po veoma visokoj ceni.
Ili moda nee, kada bude otkrio tajnu, mogao bi da odlui da je
proda drugima. A zato bi je uostalom i prodavao? Prema onome to je
on znao o tome, Robertova tajna mogla bi da bude mapa nekog ostrva
s blagom, ili tajna Alumbradosa i Rozenkrojcera, o emu se govorilo
poslednjih dvadeset godina. Iskoristie to otkrie u sopstvenu korist,
vie nee morati da uhodi za gospodare, sm e u svojoj slubi imati
uhode. Kada se jednom domogne bogatstva i moi, njegovo nee biti
samo porodino ime predaka, ve i sama Gospa.

285
 Ferrante, naravno, satkan od nesklada, ne bee kadar za istinsku
ljubav, ali postoje ljudi, govorio je Roberto sebi, koji se nikada ne bi
zaljubili da nisu uli kako se zbori o ljubavi. Moda Ferrante u svojoj
eliji pronalazi neki roman, ita ga, uverava sebe da ljubi, samo da bi
se oseao kao da je negde drugde.
Moda je ona, prilikom onog njihovog prvog susreta, dala Ferran-
teu na dar svoj ealj kao dokaz ljubavi. Sada ga je Ferrante celivao, i
celivajui ga brodolomio je nehajan u zatonu ije je burne valove pre-
secao kljun od slonovae.
Moda je, ko zna, i takav raskalanik mogao podlei seanju na to
lice... Roberto je sada video Ferrantea kako sedi u mraku ispred ogle-
dala u kojem se, za onoga ko sedi po strani, odraavala samo svea
stavljena ispred njega. Posmatrajui dva ika, od kojih jedan onog
drugog oponaa, pogled se koi, duh se uznosi, izranjaju privienja.
Pomerajui malo glavu, Ferrante je video Liliu, njeno lice od utog
voska, tako natopljeno svetlou da je upijalo sve druge zrake i ostav-
ljalo njene zlatne kose da teku poput mrane bujice skupljene u vrete-
no niz lea, njene grudi koje su se tek nazirale ispod lagane halje s
poluizrezom...
Zatim je Ferrante (konano! likovao je Roberto) poeleo da izvu-
e suvie koristi iz tatine jednog sna, nezadovoljno se nametao
ispred ogledala, a iza odsjaja svee video je jedino roga koji mu je
sramotio njuku.
Kao zver koja ne moe da podnese gubitak nezasluenog dara,
ponovo je, gramziv, opipavao njen ealj, ali sada, dok je svea dogo-
revala u dimu, taj predmet (koji bi za Roberta bio relikvija vredna naj-
veeg oboavanja) izgledao mu je poput nazubljenih usta spremnih da
zagrizu u njegovu tugu.

286
 32
Perivoj Blaenstava

Pri pomisli na Ferrantea, zatoenog na onom ostrvu, kako posma-

tra Tweede Daphne do koje nikada nee stii, razdvojen od Gospe,
Roberto je oseao, dopustimo mu to, zadovoljstvo zasluno prekora,
ali i razumevanja, koje se ne moe razdvojiti od izvesnog pripoveda-
kog zadovoljstva, poto je lepom antimetabolom uspeo da i svog
protivnika zatoi u tvravu, promiljeno drugaiju od vlastite.
Ti, sa tog svog ostrva, sa svojom konom maskom, do broda ni-
kada nee stii. Ja, meutim, sa broda, sa svojom staklenom maskom,
samo to nisam stigao do svog Ostrva. Tako je govorio sebi (njemu),
dok se pripremao za povratak svom putovanju kroz vodu.

Seao se koliko je daleko bio od broda kada se povredio, i stoga

je najpre plivao polako, nosei masku oko pasa. Kad zakljui da se
pribliio grebenu, navue masku i otisnu se u otkrivanje morskog dna.
U prvom trenutku vide samo mrlje, potom, kao neko ko usred ma-
glovite noi stigne brodom do kakve uspravne litice, koja se iznenada uka-
e okomita pred moreplovcem, ugleda rub bezdana nad kojim je plivao.
Skide masku, isprazni je, ponovo je stavi, pridravajui je rukama,
te laganim zamasima nogu poe u susret predstavi koju je netom tek
naslutio.
Ovo su, dakle, bili korali! Sudei po belekama, njegov prvi uti-
sak bee zbunjenost i preneraenost. Kao da se naao usred duana
kakvog trgovca tkaninama, koji je pred njega prostirao alove i taft,
brokate, satene, damastne svile, barune, i rojte, rese i strize, a zatim
stole, pluvijale, misnice, dalmatike. Ali, tkanine behu ive i njihale su
se same od sebe, sa ulnou orijentalnih plesaica.

287
 U tom pejzau, koji Roberto ne ume da opie jer ga vidi prvi put,
a u seanju ne nalazi slike koje bi mu pomogle da ga prevede u rei,
evo kako se iznenada pojavljuje jato bia koje je njih da mogao
da prepozna, ili barem da uporedi sa neim to je ve video. Behu to
ribe koje su jedna drugoj presecale put kao zvezde padalice na avgu-
stovskom nebu, ali izgleda da je sklapanjem i izborom nijansi i ara
njihovih krljuti priroda elela da pokae koliko razliitih moila
postoji u vaseljeni i koliko ih moe stati na jednu jedinu povrinu.
Bilo ih je na pruge u vie boja, neke s uzdunim, neke s popre-
nim, neke s iskoenim, a druge, opet, s valovitim. Bilo ih je obraenih
poput intarzija, sa siunim mrljama, hirovito rasporeenim, neke gra-
nitne ili muskatne, neke arenduge, gradolike i najsitnijim pegama
istakane, ili kao mermer ilicama proarane.
Druge, pak, s vijugavim arama, ili pletenicama od nekolikih la-
naca. Bilo ih je caklinom prevuenih, posutih grbovima i rozetama. A
jedna, najkrasotnija od svih, kao da bee sva obavijena nemirnim vrp-
cama satkanim od dve niti od groa i mleka; i bee samo udo da
nijednom nije propustila da se vrati nagore ona nit koja sa uplitala
odozdo, kao da je delo ruku kakvog umetnika.
Tek u tom trenutku, gledajui u pozadini riba koralna oblija koja
na prvi pogled nije mogao prepoznati, Roberto stade da razaznaje
grozdove banana, koare s mrvicama hleba, korpice bronzanih mumu-
la nad kojima su promicali kanarinci i zelembai i kolibri.
Bio je iznad neke bate, ne, pogreio je, sada mu se inilo da je
okamenjena uma, sainjena od razvalina od gljiva ne, prevario se,
jo jednom, sada su to bili breuljci, pregibi, strmine, jame i jazbine,
samo pulsiranje ivog kamenja, na kojem se nezemaljska vegetacija
sklapala u oblija spljotena, okruglasta ili ljuskava, koja su izgledala
kao da nose pancir-koulju od granita, ili vornovata, ili povijena sama
nad sobom. No, ma koliko razlina, sva behu udesna u svojoj uzvie-
nosti i ljupkosti, do te mere da su ak i ona obraena naizgled nemar-
no, nedovoljno veto, uzvieno pokazivala svoju nesavrenost i izgle-
dala kao udovita, ali udovita lepote.
Ili, jo jednom, (Roberto brie i ispravlja, i ne uspeva da prenese,
kao neko ko prvi put mora da opie etvrtasti krug, ravnu razuenu
obalu, bunu tiinu, nonu dugu), ono to je upravo gledao behu
grmovi od cinobera.
Moda je obnevideo, zadravajui dah toliko dugo, voda koja mu
je punila masku zamuivala mu je oblija i prelive. Izbacio je glavu
iznad povrine kako bi napunio plua vazduhom, a potom se vratio
svom plutanju po obodu grebena, pratei njegove zavoje i prelamanja,
tamo gde su se otvarali hodnici od kretona u koje su se uvlaili arleki-
ni vinom natopljeni, dok je na jednoj hridi ugledao kako se odmara,
288
lagano diui i klatei kljetima, jedan rak s krestom od vrhnja, iznad
mree od korala (ovi slini onima koje je poznavao, ali rasporeeni
kao sir fra Stefana, kome nema kraja).
Ono to je sada gledao nije riba, ali ni list, ivi stvor bez sumnje,
dve iroke krike neke beliaste tvari, opervaene grimizom, i lepeza
od perja; a tamo gde bi se oekivalo da budu oi, dva roga od drhta-
vog peatnog voska.
Sirijski polipi, koji su u svom skliskom crvolikom kretanju otkri-
vali rumenilo velike sredinje usne, ovlano su prelazili preko nasada
mleno belih mentula sa glaviem od amaranta; ruiaste ribice posute
maslinastim pegama ovla su dodirivale pepeljasto sive cvetae po-
kropljene skerletom, tigraste gomoljike ziftanih ara... A onda se po-
kazala upljikava jetra boje kauna neke velike ivotinje, ili onaj
vatromet treperavih srebrolikih arabeski, naikanih bodljama pokapa-
nih kao krv crvenim kapljama i najzad neto nalik kaleu od lelujavog
sedefa...
On taj kale tad vide kao urnu, i pomisli kako je meu svim tim
stenama sahranjen le oca Caspara. Sada ve sigurno nevidljiv, ako ga
je kretanje vode najpre prekrilo mekim koralnim naslagama, ali korali
su, upijajui zemaljske sokove iz tog tela, uzeli oblije batenskog
cvea i voa. Moda e on uskoro prepoznati jadnog starca, koji je
postao neko stvorenje dotad nepoznato ovom prostoru, s temenom
glave od dlakavog kokosa nainjeno, dve svele jabuke namesto obraza,
oi i vee u dve zelene kajsije pretvorene, nos od kvrgave gorike, kao
izmet kakve ivotinje; ispod, na mestu usta, suve smokve, repa sa svo-
jom izraslinom na vrhu kao brada, i smeurani striak namesto grla; na
obema slepoonicama dve bodljikave kore kestenove kao uvojci, a za
ui dve ljuske raspoluenog oraha; kao prsti, mrkve; od bostana trbuh;
od dunje kolena.

Kako je Roberto mogao da pothranjuje tako alosne misli na ova-

ko groteskni nain? Posmrtni ostaci jadnog prijatelja u sasvim bi dru-
gaijem obliju, na tom mestu, uzvieno izrekli svoje proroansko Et
in Arcadia ego...
Evo, moda u obliju lobanje onog peanog korala... Uini mu
se da je onaj dvojnik kamena ve iupan iz svog leita. Da li iz sa-
milosti, u znak seanja na iezlog uitelja, da li zato da bi moru oteo
makar mrvicu njegovog blaga, uze ga i, poto je za taj dan video i su-
vie, polako se vrati na brod, nosei svoj plen na grudima.

289
 33
Podzemni Svetovi

Korali su za Roberta bili izazov. Poto je otkrio ta je sve Priroda

kadra da izmisli, oseao se bezmalo pozvanim na nadmetanje. Nije
mogao ostaviti Ferrantea u onoj tamnici, a vlastitu pripovest na polo-
vini: zadovoljio bi svoju mrnju prema suparniku, ali ne i svoj ponos
pripovedaa. Kakav je dogaaj mogao da smisli za Ferrantea?
Ideja je Robertu pala na pamet jednog jutra kada se, kao obino,
smestio da strpljivo eka, jo od praskozorja, ne bi li na Ostrvu izne-
nadio Golubicu ar-pticu. Sunce je od rana jutra udaralo u oi i Ro-
berto je ak pokuao da oko onog poslednjeg soiva durbina napravi
neto poput senila, od jednog lista iz brodskog dnevnika, ali je onda, u
izvesnim trenucima, video samo bljetanje. Kada se potom sunce na
obzorju uzdiglo, more mu bee ogledalo, i udvostruavalo je svaki
njegov zrak.
Ali, toga dana Roberto je sebi utuvio u glavu da je video kako se
neto podie s drvea prema suncu, a potom utapa u njegov svetlucavi
krug. To je verovatno bilo privienje. Na tom svetlu, svaka ptica bi
izgledala kao da blista... Roberto je bio uveren da je video golubicu, i
bio razoaran to se prevario. I preplavljen ovako pomeanim osea-
njima, ponovo se osetio kao da je pokraden.

Jednom biu kao to je Roberto, koji je ve dosegao taku da o-

buzet ljubomorom uiva samo u onome to mu je oduzeto, nije trebalo
mnogo da se prepusti sanjama da je, u stvari, Ferrante imao ono to je
njemu bilo uskraeno. Ali, budui da je Roberto bio tvorac ove pripo-
vesti, i nije hteo da Ferranteu ustupi suvie toga, odlui da e on moi
da se povee samo sa drugim golubom, onim zelen-azurnim. I to zato
to je Roberto, lien svake sigurnosti, ipak zakljuio da je u tom paru,
290
bie boje ar-narande moralo biti enka, odnosno Ona. Budui da u
pripovesti o Ferranteu golubica nije trebalo da predstavlja naziv jed-
nog poseda, ve samo njegovog posrednika, Ferranteu je, za sada, sle-
dovao mujak.
Da li je jedna zelen-azurna golubica, koja nadlee samo Juna
mora, mogla da sleti na pervaz onog prozora iza kojeg je Ferrante ez-
nuo za svojom slobodom? Da, u Zemlji Romana. A onda, zar nije
moglo da se desi da je Tweede Daphne upravo stigla iz ovih mora,
srenije ruke od svoje starije sestre, nosei u utrobi pticu, koja se sada
oslobodila?
U svakom sluaju, ne znajui za Antipode, Ferrante nije mogao da
postavlja sebi takva pitanja. Video je golubicu, najpre ju je hranio
mrvicama hleba, razonode radi, potom se zapitao da li je moda mo-
gao da je upotrebi za svoj cilj. Znao je da golubovi katkad slue za
prenoenje poruka: naravno, poveriti poruku ovoj ivotinji nije nikako
znailo da e ona sigurno stii tamo gde je on eleo, ali u tolikoj muci,
vredelo je makar pokuati.
Od koga je mogao potraiti pomo, on, koji je zbog zavade sa
svima, ukljuujui i samog sebe, stvarao samo neprijatelje, a ona neko-
licina koji su ga sluili behu bezonici spremni da ga prate samo dok
mu se srea osmehuje, ali ne i u nesrei? Rekao je sebi: traiu pomo
od Gospe, koja me ljubi (ali kako moe da bude tako uveren? pitao
se Roberto obuzet zaviu, izmiljajui ovu uobrazilju).
Biscarat mu je ostavio sve to je potrebno za pisanje, u sluaju da
ga no svetuje i on poeli da svoje priznanje poalje Kardinalu. Stoga
je s jedne strane lista naznaio Gospinu adresu, dodajui da e onaj ko
preda poruku dobiti nagradu. Zatim je s druge strane napisao gde se
nalazi (uo je da tamniari pominju neko ime), kao rtva Kardinalove
gnusne zavere, i prizvao je u pomo. Potom je zavio list i privezao ga
za kandu ptice, podstiui je da se vine u vazduh.
Potom je, pravo govorei, zaboravio, ili bezmalo zaboravio, na taj
oajniki pokuaj. Kako je mogao da pomisli da e azurna golubica
odleteti ba kod Lilie? To se dogaa samo u bajkama, a Ferrante ne
bee od onih koji bi se pouzdali u bajkotvorine. Moda je golubicu
pogodio neki lovac, i ona je, survavi se kroz razgranatu kronju drve-
ta, izgubila poruku...
Ferrante nije znao da se ova, meutim, uhvatila u smolu nekog se-
ljaka, koji je pomislio da izvue korist iz onoga to je, po svoj prilici,
bilo nekakvo upozorenje nekome, moda zapovedniku neke vojske.
Elem, ovaj seljanin odnese poruku na uvid jedinoj osobi u svom
selu koja je umela da ita, to e rei upniku, a ovaj je sve uredio
kako Bog zapoveda. Poto je pronaao Gospu, poslao joj je jednog
prijatelja koji je dogovorio isporuku, dobijajui pri tom nadasve dare-
291
ljiv prilog za svoju crkvu i malu nagradu za seljaka. Lilia je proitala,
plakala, obratila se poverljivim prijateljima za savet. Ganuti Kardina-
lovo srce? Nita lake za prekrasnu dvorsku damu, ali ova dama je
poseivala salon markize Arthnice, spram kojeg je Mazarino bio
poprilino sumnjiav. Ve su kruili satirini stihovi o novom kardina-
lu, i neko je doapnuo da su izali iz tih odaja. Precioza koja odlazi
kod Kardinala da moli milost za svog prijatelja, osuuje tog prijatelja
na jo stranije muke.
Ne, trebalo je da sakupi odred hrabrih ljudi i da ih nagovori da
pokuaju da izvedu prepad. Ali kome da se obrati?
Ovde Roberto nije znao kako da nastavi. Da je on bio musketar u
slubi Kralja, ili gaskonjski kadet, Lilia bi mogla da se obrati tim juna-
cima, nadaleko dobro poznatim po svom sranom duhu. Ali ko bi na
sebe navukao bes jednog kardinala, moda i Kralja, zbog nekog stranca
koji poseuje knjiniare i astronome? O kojim je knjiniarima i astro-
nomima re, bolje i ne govoriti: ma koliko da mu je bilo stalo do roma-
na, Roberto nije mogao da zamisli kako Kanonik de Digne, ili gospodin
Gaffarel poput furija galopiraju prema njegovoj tamnici odnosno
prema Ferranteovoj, koji je za sve ve odavno postao Roberto.

Roberto je dobio nadahnue posle nekoliko dana. Odloio je pri-

povest o Ferranteu, i vratio se istraivanju koralnog grebena. Toga
dana pratio je jato riba sa utim kacigama na glavicama, koje su izgle-
dale kao letei ratnici. Upravo su pokuavale da se uvuku u pukotinu
izmeu dve kamene kule gde korali behu srueni dvori nekog potop-
ljenog grada.
Roberto je zamiljao kako te ribe lutaju meu ruevinama onog
grada Isa o kojem je sluao prie, i koji bi jo uvek morao da se prosti-
re na samo nekoliko milja od obala Bretanje, tamo gde su ga valovi
progutali. Evo, najvea riba bila je drevni kralj grada, njega prati svita
dostojanstvenika, i jezdili su tako, jedan drugog prestiui, u potrazi za
svojim blagom koje je progutalo more...
No, zato se vraa staroj legendi? Zato ne zamisli da su ribe sta-
novnici nekog sveta koji ima svoje ume, vrhove, svoje drvee i doli-
ne, i ne zna nita o svetu s povrine? I mi ivimo na isti nain, ne zna-
jui da uplje nebo skriva druge svetove, gde ljudi ne hodaju i ne pli-
vaju, ve lete ili plove vazduhom; ako su ono to mi zovemo planete
samo kobilice njihovih laa od kojih jedino vidimo svetlucavo dno,
tako i ovi sinovi Neptunovi vide nad sobom senke naih galiona, i
smatraju ih nebeskim telima koja krue na njihovom vodenom nebe-
skom svodu.
A ako je mogue da postoje bia koja ive pod vodom, da li bi
onda bilo mogue da postoje i bia koja ive pod zemljom, narodi
292
dadevnjaka kadri da kroz svoje podzemne hodnike stignu do sredi-
njeg ognja koji ivotom nadahnjuje planetu?
Razmiljajui tako, Roberto se setio jednog Saint-Savinovog
obrazloenja: mi mislimo da je teko iveti na povrini Meseca, sma-
trajui da tamo nema vode, ali tamo gore voda moda postoji u pod-
zemnim dupljama, priroda je na Mesecu iskopala zdence, i to su mrlje
koje mi vidimo. Ko kae da stanovnici Meseca ne nalaze utoite u
tim udubljenjima kako bi umakli nepodnoljivoj blizini Sunca? Nisu li
prvi hriani iveli pod zemljom? I tako Meseari stalno ive u kata-
kombama, koje su njihov dom.
I ne znai da moraju iveti u mraku. Moda na kori satelita posto-
je bezbrojni otvori, a unutranjost dobija svetlost kroz hiljade oduaka,
njihova je no ispresecana snopovima svetlosti, kao u kakvoj crkvi, ili
na Daphne ispod mosta. A moda i ne, moda na povrini postoji
fosforno kamenje koje se za dana napaja sunevom svetlou, a onda
je nou uzvraa, te svakog sutona Meseari sakupljaju to kamenje,
tako da njihovi podzemni hodnici uvek blistaju jae od svake kraljev-
ske palate.
Pariz, pomislio je Roberto. Zar nije svima poznato da je, kao i
Rim, itav grad ispresecan katakombama, gde se, kau, za noi skriva-
ju zlikovci i prosjaci?
Prosjaci! Eto kako e spasti Ferrantea! Prosjaci, kojima, pria se,
upravlja njihov kralj, kao i itav kodeks gvozdenih zakona, Prosjaci,
drutvo mranih lopua koje ive od zloina, lupetva i pokvarenja-
tva, ubistava i prekardaenja, gnusoba, lopovtina i gadosti, pretvaraju-
i se da zarauju samo na hrianskom milosru!
Ideja koja bi mogla pasti na um samo zaljubljenoj eni! Lilia se
nije poverila pripovedao je Roberto samom sebi ljudima sa dvo-
ra ili plemiima s togom, ve poslednjoj od svojih slukinja, koja odr-
ava bludnu vezu s nekim koijaem koji poznaje sve krme oko Bo-
gorodine crkve, gde se u sumrak skupljaju prosjaci koji su dan prove-
li prosjaei pred portalima... Eto izlaza!

Njen vodi je u gluvo doba noi odvodi u crkvu Saint-Martin-des-

Champs, podie jedan kamen u podu pevnice, odvodi je dole, u kata-
kombe Pariza, i dalje, uz svetlost baklje, u potragu za Kraljem Prosjaka.
I evo vidimo Liliu, preobuenu u plemia, gipkog dvopolca koji
se provlai hodnicima, preko stepenica i kroz uzane otvore, dok u tami
posvuda nazire, meu ritama i dronjcima, klonula tela bez nogu i lica
naruena bradavicama, plikovima, crvenim vetrom, suvom ugom,
liajevima, irevima i crnim ranama, svi kao sugradica, ispruene ruke,
ne zna se da li zarad iskanja milostinje ili da bi rekli poput kakvog
salonskog plemia : Poite, poite, na gospodar vas ve oekuje.
293
 A njihov gospodar bio je tamo, u sredini jedne prostrane odaje hi-
ljadu liga ispod povrine grada, sedeo je na buretu, okruen secikesa-
ma, varalicama, krivotvorcima i arlatanima, podlacima to majstori su
prevare i pokvarenosti.
Kakav je mogao biti Kralj Prosjaka? Umotan u pohabani plat, e-
la prekrivenog gukama, nosa izjedena od suice, oiju od ledenog
mermera, jednog zelenog i jednog crnog, pogleda kao u kune, vea
povijenih nadole, zeijih usana koje su otkrivale vuije zube, otre i
isturene, kovrdave kose, peskovite puti, ruku sa zdepastim prstima i
zakovrnutim noktima...
Poto je sasluao Gospu, ovaj ree da u svojoj slubi ima itavu
vojsku, prema kojoj je vojska francuskog kralja tek provincijski garni-
zon. I daleko manje kota: ako bi ti ljudi bili pristojno nagraeni, re-
cimo dvostruko vie no to bi mogli da sakupe prosjaei za to isto
vreme, i ivot bi dali za tako dareljivog naruioca.
Lilia je skinula s prsta jedan rubin (kao to se u takvim sluajevi-
ma ini), upitavi s kraljevskim izrazom na licu: Da li je dovoljno?
Dovoljno je, rekao je Kralj Prosjaka, milujui dragulj svojim li-
siijim pogledom. Recite gde. I, poto je saznao gde, dodao je: Mo-
ji ne koriste konje ili koije, ali do tog mesta moe se stii amcima,
sputajui se niz Senu.

Roberto je zamiljao Ferrantea, dok je u suton razgovarao na ar-

daku tvrave sa kapetanom Biscaratom, kako najednom primeuje
njihov dolazak. Najpre su se pojavili na peanim sprudovima, da bi se
potom razmileli prema pustopoljini.
Hodoasnici Svetog Jakova, procedio je prezirno Biscarat,
najgora sorta, ili najnesrenija, jer kreu u potragu za zdravljem kada
su jednom nogom ve u grobu.
I zaista, hodoasnici su se, u dugakom nizu, sve vie primicali
obali, i video se opor slepaca ispruenih ruku, kljastih na takama,
gubavih, krmeljavih, ranjavih i gukavih, hrpa bogalja, epavaca i raz-
rokih udaka, u arpiju odevenih.
Ne bih voleo da se previe primaknu i da trae konaite za ve-
eras, rekao je Biscarat. Samo e prljavtinu doneti u tvravu. I
ispali u vazduh nekoliko hitaca iz muskete, kako bi stavio do znanja da
je ovaj zamak negostoljubivo mesto.
Ali ti hici kao da behu poziv. Dok je izdaleka i dalje pristizao o-
lo, oni prvi su se sve vie primicali tvravi i ve se ulo njihovo ivo-
tinjsko grgoljenje.
Ne dozvolite im da priu, zaboga, zavapi Biscarat, i naloi da
se u podnoje zidina baci neto hleba, kao da je hteo da im kae da
294
dotle see milosre gospodara ovoga mesta i da drugo ne mogu da
oekuju. Ali gnusna druina je, umnoavajui se naoigled prisutnih,
nadirala prema zidinama, gazei taj dar i gledajui uvis, kao da itu
togod bolje.
Sada su se mogli razaznati jedan po jedan, i ne behu ni nalik ho-
doasnicima, niti nesrenicima koji trae melem za svoje kraste. To su
nesumnjivo govorio je Biscarat zabrinuto zlosrenici, pustolov-
nici beskunici. Ili su barem tako izgledali jo neko vreme, jer se
sumrak ve bio navukao, i pustopoljina i peani sprudovi postadoe
samo sivo komeanje te pacovske bratije.
Na oruje, na oruje! povikao je Biscarat, koji je do sada ve
shvatio da nije u pitanju ni hodoae niti prosjaenje, nego napad. I
zapovedi da se ispali nekoliko hitaca na one koji su ve doli do samih
zidina. Ali sve je zapravo izgledalo kao da se podigla itava vojska
glodara, oni koji su nadolazili gurali su one prve, mrtve su gazili i kao
oslonac koristili oni koji su pritiskali odstraga, i ve su se videli neki
kako se rukama hvataju za pukotine na toj prastaroj graevini, zavlae
prste u naprsline, guraju noge u upljine meu kamenjem, grabe reet-
ke prvih prozora, uvlae one svoje bedrene udove u pukarnice. A za
to vreme drugi deo te rulje talasao se na zemlji i priticao u pomo,
udarajui o veliku kapiju.
Biscarat je naredio da se postave barikade iznutra, ali su daske na
vratnicama, mada izdrljive, ve poele da cvile pod pritiskom te kopi-
ladije.
Straari nisu prestajali da pucaju, ali na mesto one nekolicine na-
padaa koji bi pali, odmah je dolazio novi nalet telesa, sada se ve
naziralo samo kljualo vrelo iz kojeg su u jednom trenutku stale da se
diu nekakve jegulje od konopca, zavitlane uvis, i ubrzo postade jasno
da su to gvozdene aklje i da se nekoliko njih ve zakailo za krunita
na kulama. I im bi se neki od straara nagnuo da iupa te pandaste
gvozdene kuke, oni prvi, koji su se ve bili popeli, udarali bi ga kop-
ljima i batinama, ili bi ga hvatali omama, bacajui ga dole, gde bi
nestajao u guvi meu onim posednutim grdobama, pri emu se nije
mogao razlikovati njegov hropac od njihove rike.
Ukratko, da je neko mogao da prati ovo zbivanje sa peanih
sprudova, gotovo da ne bi ni video tvravu, ve samo uskomeano
vrenje muva povrh strvine, rojenje pela okolo saa, bratstvo strlje-
nova.
Odozdo se u meuvremenu zaulo kripanje vratnica koje padaju,
i pometnja u dvoritu. Biscarat i njegova straa prebacie se na drugi
kraj kule nisu se brinuli za Ferrantea, koji se sakrio u udubinu vrata
to su izlazila na stepenice, nimalo uplaen, predoseajui da su oni na
neki nain prijatelji.
295
 A ti prijatelji ve su stigli i prebacili se preko krunita, rasipnici
svojih ivota, padali su pred poslednjim hicima musketa, ne marei za
svoje grudi probijali su prepreke od isukanih maeva, uasavajui stra-
are svojim grobnim oima, svojim mahnitim licima. Tako su Kardina-
lovi ljudi, inae gvozdene ruke, bacali oruje, prosei milost sa nebesa
zarad onoga to su ve videli kao paklenu kliku, a ovi su ih najpre
toljagama obarali na zemlju, potom su se bacali na preivele amaraju-
i ih i udarajui po vilicama, pesniei po bradama i delei uke
posvuda, i klali su zubima, ereili pandama, razmetali se silom, da-
jui oduka svojoj razjarenosti, okrutno su se bacali na ve izdahnule,
nekolicinu je Ferrante video kako razdiru jedne grudi, upaju srce i
prodiru ga uz glasne krike.
Poslednji preiveli bee Biscarat, koji se borio kao lav. Shvatajui
da je poraen, stao je leima uz jedan grudobran, okrvavljenim maem
povukao je liniju po zemlji i uzviknuo: Icy mourra Biscarat, seul de
ceux qui sont avec luy!
Ali, u istom asu na stepenicama se, mlatei sekirom, pojavio je-
dan slepac sa drvenom nogom, dao je znak, i zaustavio tu klanicu,
nareujui da se Biscarat vee. Zatim je ugledao Ferrantea, prepozna-
jui ga upravo po onoj maski koja je trebalo da ga uini neprepoznat-
ljivim, pozdravio ga jednim irokim zamahom naoruane ruke, kao da
je nameravao da perjem kakvog eira pomete pod, i rekao: Gospodi-
ne, slobodni ste.
Iz dolame je izvadio svitak s porukom, iji je peat Ferrante
odmah prepoznao, i pruio mu ga.
Poruka je bila od nje, koja ga je svetovala da raspolae tom zas-
traujuom, ali poverljivom vojskom, i da je eka tamo, gde e ona
stii pred zoru.
Nakon to su ga oslobodili maske, Ferrante je najpre oslobodio
gusare, i sa njima potpisao dogovor. Trebalo je da se ponovo domognu
broda i da plove pod njegovim zapovednitvom, ne postavljajui nika-
kva pitanja. Nagrada, deo blaga velikog koliko i grotlo Visoravni.
Ferrante, po svom obiaju, nipoto nije nameravao da odri zadatu re.
Kada jednom pronae Roberta, bie dovoljno da u prvom pristanitu
prijavi svoju posadu, gde e ih sve poslati na veala, dok e on ostati
jedini gospodar broda.
Prosjaci mu ne behu vie potrebni, a njihov voa, kao odan i
astan ovek, ree mu da su za ovaj poduhvat ve primili obeanu
nagradu. eleo je da to pre napusti taj kraj. Razmilee se spram unu-
tranjosti i vratie se u Pariz prosjaei od sela do sela.
Bilo je lako uskoiti u amac koji je stajao u luici tvrave, stii
do broda i baciti u more jedina dva oveka koja su ga uvala. Biscarat
bi baen u lance u tovarni prostor broda, budui talac koji je mogao da
296
se iskoristi za trgovinu. Ferrante poasti sebe kratkim odmorom, vrati
se na obalu pre zore, tano na vreme da saeka koiju iz koje je izala
Lilia, lepa nego ikada u svom mukom ruhu.
Roberto prosudi da e ga najstranije muke obuzeti pri pomisli da
su se pozdravili uzdrano, ne odajui svoju tajnu pred gusarima, koji
su morali da ostanu u uverenju da se ukrcava neki mladi plemenitog
roda.
Popeli su se na brod, Ferrante je proverio da li je sve spremno za
polazak i, poto su podigli sidro, siao je u odaju koju je pripremio za
gosta.
Ona ga je ekala, oiju koje nita drugo nisu traile nego da budu
ljubljene, u valovitoj razdraganosti svoje guste grive nesputano rasute
po ramenima, spremna na najradosniju od svih rtava. Ah, vitice bludi-
lice, vitice zlaane i oboavane, vitice ukovrdane to krilima zamahu-
jete i alu zapodevate i zapodevajui alu bludite eznuo je Roberto
namesto Ferrantea...
Njihova su se lica pribliila kako bi prihvatila etvu poljubaca iz
drevne setve uzdaha i Roberto, u tom asu, u mislima doe do tih usa-
na, mesno ruiastih. Ferrante je celivao Liliu, a Roberto se potpuno
preneo u ovaj in i ustreptalo podrhtavao, grizui taj nepatvoreni koral.
Ali u tom asu oseti kako mu ona izmie poput daka povetarca, kako
gubi meku toplinu za koju je na trenutak poverovao da ju je osetio, i
ugleda je ledenu u ogledalu, u tuem naruju, na nekom dalekom ta-
lamusu, na nekom drugom brodu.
U nameri da zatiti ljubavnike, spustio je bezmalo neprozirni
zastor, i ta ve otkrivena tela behu knjige sunanog volebnitva ija
su se sveta slova otkrivala samo dvoma izabranima, koji su ih sricali
jedno drugom sa usana.
Brod se udaljavao hitro, Ferrante je prevladao. Ona je u njemu
ljubila Roberta, na ije su srce ove slike padale poput lui na sveanj
suvaraka.

297
 34
Monolog o Raznovrsnosti Svetova

Setiemo se nadam se, jer je Roberto od romanopisaca svoga

veka preuzeo onu naviku da raspreda mnotvo pria istovremeno, tako
da im je u nekom trenutku veoma teko pohvatati konce da je sa
svog prvog putovanja u svet korala na junak doneo dvojnika kame-
na koji mu je zaliio na lobanju, moda ak lobanju oca Caspara.
Sada je, kako bi zaboravio na ljubav Lilie i Ferrantea, sedeo na
mostu uz zalazak sunca, posmatrao taj predmet i prouavao njegovo
tkivo.
Nije izgledao kao lobanja. Moda pre kao nekakva rudna konica
sastavljena od nepravilnih mnogouglova, ali mnogouglovi ne behu
osnovne jedinice tog tkiva: svaki je mnogougao u svom sreditu imao
zrakastu strukturu od najtananijih niti izmeu kojih su se videli uz
nabiranje vea proredi koji su moda tvorili neke druge mnogou-
glove i, da je oko moglo jo dublje da pronikne, moda bi spazilo neke
druge mnogouglove, jo manje, sve dok se ne bi delei delove na
delove delova zaustavilo naspram onih delova koji se vie ne mogu
deliti, a to su atomi. Ali budui da Roberto nije znao do koje se mere
materija mogla podeliti, nije mu bilo jasno do kojih bi dubina bezdana
njegovo oko avaj, ne tako otro, poto nije imao ona soiva kojima
je Caspar znao da pronae i one kune ivuljke moglo da dopre,
pronalazei uvek iznova nove oblike unutar onih ve nasluenih.
ak je i opatova glava, kao to je one noi za vreme dvoboja
uzvikivao Saint-Savin, mogla da bude poseban svet za njegove vake
oh, kako je Roberto na te rei pomislio na svet u kojem su ivele,
blaene ivotinjice, vake Anne Marie (ili Francesce) Novarese! Ali
budui da ni vake nisu atomi, ve beskrajne vaseljene za atome koji
ih sainjavaju, moda unutar tela jedne vake postoje jo manje ivoti-
298
njice koje tamo ive kao u kakvom prostranom svetu. A moda ni ovo
moje telo razmiljao je Roberto ni ova moja krv, nisu nita dru-
go do tvorevina satkana od majunih ivotinja koje mi svojim kreta-
njem pozajmljuju kretanje, preputajui se vostvu moje volje koja
njima slui kao koija. I, moje se ivotinje nesumnjivo pitaju kuda ih
ja to sada vodim, izlaui ih naizmenino as morskoj sveini as sun-
evom aropeku i, sasvim zbunjene u tom idi-mi-doi-mi nestabilnog
vremena, isto su toliko nesigurne u svoju sudbinu koliko i ja sam.
A ako bi se u jednom podjednako neogranienom svemiru nale
neke druge, jo manje, ivotinje koje ive u vaseljeni onih koje sam
upravo pomenuo?
Zato ne bih smeo da razmiljam na takav nain? Samo zato to o
tome nikada nisam nita saznao? Kao to su mi govorili moji prijatelji
u Parizu, onaj ko bi se popeo na toranj Bogorodine crkve i izdaleka
posmatrao predgrae Saint-Denis, nikada ne bi pomislio da je ta ma-
glovita mrlja nastanjena biima poput nas. Mi vidimo Jupiter, koji je
ogroman, ali sa Jupitera ne vide nas i ne mogu ni da zamisle da mi
postojimo. I da li bih ikada, koliko jue, posumnjao da u moru ne
na nekoj dalekoj planeti, ili u nekoj kapljici vode, ve u jednom delu
naeg vlastitog sveta postoji neki Drugi Svet?
A s druge strane, ta sam ja pre samo nekoliko meseci znao o
Junim Zemljama? Bio bih rekao da je to samo hirovitost jeretikih
geografa, a moda je, ko zna, nekada davno na ovim ostrvima spaljen
neki njihov filosof koji je na sav glas tvrdio da postoje Monferrato i
Francuska. Pa ipak, evo me ovde, i neizbeno je verovati da Antipodi
postoje i da, nasuprot miljenju drevnih mudraca, ja ne hodam
naglavake. Stanovnici ovoga sveta jednostavno zaposedaju krmu, a
mi pramac jednog te istog broda u koji smo se, ne znajui nita jedni o
drugima, zajedno ukrcali.
Tako je i vetina letenja jo uvek nepoznata, pa ipak ako se
osvrnemo na rei izvesnog gospodina Godwina o kome mi je priao
doktor dIgby jednoga dana putovae se na Mesec, kao to se putu-
je u Ameriku, mada pre Kolumba niko nije ni pomiljao da taj konti-
nent postoji, ni da bi se jednoga dana mogao tako zvati.

Suton se povukao i sve prepustio zagrljaju veeri, a potom noi.

Mesec, Roberto je sada na nebu video pun Mesec, i nazirao je one
mrlje za koje deca i laici misle da su oi i usta dobroudnog lica.
U nameri da izazove oca Caspara (u kojem li se to svetu, na kojoj
planeti pravednika sada nalazi dragi asni vremenik?), Roberto mu je
govorio o stanovnicima Meseca. No da li Mesec zaista moe biti
nastanjen? Zato da ne, isto kao i Saint-Denis: ta ljudi znaju o svetu
koji bi tamo mogao da postoji?
299
 Roberto je obrazlagao i dokazivao: ako bih, stojei na Mesecu,
bacio kamen uvis, da li bi on moda pao na Zemlju? Ne, ponovo bi
pao na Mesec. Dakle, Mesec, kao i svaka druga planeta, ili ako hoete
zvezda, nije nita drugo do svet koji ima svoje sredite i svoj obod, i to
sredite privlai sva tela koja ive u krugu carevanja tog sveta. Isto
kao i na Zemlji. Prema tome, zato se na Mesecu ne bi moglo dogaati
i sve ostalo to se dogaa i na Zemlji?
Postoji atmosfera koja obavija Mesec. Nije li neko na Nedelju
Cveti pre etrdeset godina video, tako su mi kazali, oblake na Mesecu?
Zar se oko te planete ne vidi veliko treperenje kada se pribliava
pomraenje? I ta drugo to moe biti nego dokaz da tamo ima vazdu-
ha? Planete isparavaju, pa i zvezde ta drugo mogu biti one pege za
koje kau da ih ima na Suncu, iz kojih nastaju zvezde padalice.
Na Mesecu nesumnjivo ima vode. Kako bi se inae objasnile nje-
gove mrlje, ako ne kao povrine jezera (ak je neko nagovestio da su
ta jezera patvorena, bezmalo delo ljudskih ruku, toliko su lepo zami-
ljena i rasporeena na istovetnom rastojanju)? S druge strane, da je
Mesec stvoren samo kao kakvo veliko ogledalo koje slui da na Zem-
lju alje sunevu svetlost, zato bi Tvorac to ogledalo zamazivao
mrljama? Mrlje, dakle, nisu dokaz nesavrenstva, ve savrenstva, te
su prema tome bare, ili jezera, ili mora. A ako tamo gore ima vode i
vazduha, ima i ivota.

Nekog ivota moda drugaijeg od naeg. Moda ona voda ima

ukus (ta ja znam?) gospinog bilja, kardamone, moda ak i bibera. Ako
postoje beskonani svetovi, ovo je dokaz beskonane umnosti Izumnika
nae vaseljene, ali onda taj Pesnik ne zna za granicu. On je moda
posvuda stvorio naseljene svetove, ali uvek sa drugaijim stvorenjima.
Moda su stanovnici Sunca sunaniji, jasniji i prosvetljeniji od stanov-
nika Zemlje, koji su oteali od materije, a stanovnici Meseca su negde
izmeu. Na Suncu ive bia sva u formi, ili Aktu, ta god da je, na
Zemlji bia sainjena od istih Potencija koje se razvijaju, a na Mesecu
ona su in medio fluctuantes, takorei poprilino mesearstvena...
Da li bismo mogli da ivimo u Meseevom vazduhu? Moda ne,
mi bismo dobili vrtoglavicu; s druge strane, ribe ne mogu da ive u
naem, niti ptice u ribljem svetu. Taj vazduh mora da je istiji od na-
eg, a budui da na, zbog svoje gustine, obavlja posao prirodnog so-
iva koje proputa suneve zrake, Seleniti sigurno vide Sunce daleko
jasnije. Zora i suton, koji nam svetle kada Sunca nema jo, ili ga nema
vie, dar su naeg vazduha koji, prepun neistoa, zarobljava i prenosi
svetlost; svetlost je to to ne bi trebalo da imamo, a to nam je dato u
izobilju. Ali, na taj nain, ovi zraci nas pripremaju na postepeno dobi-
janje i na postepen gubitak Sunca. Moda na Mesecu, poto je vazduh

300
prozraniji, dani i noi dolaze iznebuha. Sunce se na obzorju uzdie
iznenada, kao to se podie pozorini zastor. Potom, iz najbletavije
svetlosti, eto ih nenadano u najcrnjem mraku. Mesec zasigurno nema
dugu, koja je posledica isparenja pomeanih sa vazduhom. No moda
iz istih razloga nemaju ni kiu ni grmljavinu ni munje.
Kakvi bi mogli biti stanovnici planeta najbliih Suncu? Vatreni
kao Mavari, ali daleko duhovniji od nas. U kojoj li veliini vide Sun-
ce? Kako podnose njegovu svetlost? Moda se tamo metali tope u pri-
rodi i teku u rekama?

No, postoje li zaista beskonani svetovi? Zarad jednog ovakvog

pitanja u Parizu se izlazilo na dvoboj. Kanonik de Digne kazao je da
ne zna. Odnosno, prouavanje fizike vuklo ga je da odgovori potvrdno,
oslanjajui se na velikog Epikura. Svet moe biti samo beskonaan.
Atomi koji se zdruuju u praznini. Da tela postoje, potvruje nam u-
lo. Da praznina postoji, potvruje nam razum. Kako bi inae mogli da
se kreu atomi, i kuda? Ako ne bi bilo praznine ne bi bilo ni kretanja,
osim ako tela ne bi prodirala jedna kroz druge. Smeno bi bilo i pomi-
sliti da kad muva krilima pogura esticu vazduha, ova usled toga po-
meri onu ispred sebe, a ta, pak, jo jednu, tako da bi na kraju pokreta-
nje noice jedne buve, usled silnih pomeranja, nainilo pravu vorugu
na drugom kraju sveta!
S druge strane, kad bi praznina bila beskonana, a broj atoma ko-
naan, ovi poslednji ne bi prestali da se kreu posvuda, nikada se ne bi
uzajamno sudarali (kao to se dve osobe nikada ne bi srele, osim ne-
kim nezamislivim sluajem, kad bi tumarale kakvom beskonanom
pustinjom), i ne bi stvarali svoje smese. A kad bi praznina bila kona-
na, a tela u beskonanom broju, u njemu ne bi bilo dovoljno mesta za
sve.
Naravno, dovoljno bi bilo pomisliti na konanu prazninu nasta-
njenu atomima u konanom broju. Kanonik mi je govorio da je to
najmudriji stav. Zato hoemo da Bog bude obavezan da poput kakvog
upravitelja glumake druine pravi beskonane predstave? On pokazu-
je svoju slobodu, za vjeke vjekova, kroz stvaranje i odranje jednog
jedinog sveta. Ne postoje argumenti protiv raznovrsnosti svetova, ali
nema ni onih koji im idu u prilog. Bog, koji postoji pre sveta, stvorio
je dovoljan broj atoma, u prostoru dovoljno prostranom, kako bi sklo-
pio svoje vrhunsko delo. Deo njegove beskonane savrenosti ini i
Duh Granice.
Da bi se uverio da li postoje svetovi u nekoj mrtvoj stvari i koliko
ih ima, Roberto je otiao do malog muzeja na Daphne, i na mostu,
ispred sebe, poreao je, kao brojne astragale, sve mrtve stvari koje je
tamo pronaao, fosile, oblutke, riblje kosti; pogledom je klizio od jed-
301
nog do drugog, ne prestajui da razmilja nasumice o Sluaju i o slu-
ajevima.
Ali ko mi kae (kazao je) da Bog tei granici, kad mi iskustvo sta-
lno iznova otkriva neke druge i nove svetove, bilo gore ili dole? Mo-
da onda nije vean i beskonaan Bog, ve svet, i oduvek je bio takav i
uvek jeste, u beskonanom preslaganju svojih beskonanih atoma u
jednoj beskonanoj praznini, u skladu sa nekim zakonima koje jo u-
vek ne poznajem, za nepredvidljive, ali ustrojene ostatke atoma, koji bi
se inae rasuli u bezumlju. A onda bi svet bio Bog. Bog bi se rodio iz
venosti kao vaseljena bez kraja, i ja bih bio podvrgnut njegovom za-
konu, ne znajui kakav je to zakon.
Budalo, kau neki: o beskonanosti Boijoj moe govoriti zato
to nisi pozvan da je pojmi svojim razumom, ve samo da u nju veru-
je, kao to se veruje u kakvu misteriju. Ali ako hoe da govori o
prirodnoj filosofiji, ovaj e beskonani svet ipak morati da pojmi, a
ne moe.
Moda. Ali pomislimo onda da je svet pun i da je konaan. Poku-
ajmo tada da pojmimo nita koje postoji nakon to se svet okona.
Kada razmiljamo o tom nita, da li ga moda moemo zamisliti kao
kakav vetar? Ne, jer bi moralo biti zaista nita, ni vetar. Da li je mo-
gue pojmiti, u okviru prirodne a ne verske filosofije, beskona-
no nita? Daleko je lake zamiljati svet koji se protee u beskona-
nost, kao to su pesnici kadri da zamisle rogate ljude ili dvorepe ribe,
budui sklopljene od ve poznatih delova: nema druge nego da svetu
pridodamo, tamo gde verujemo da se okonava, druge delove (jo jed-
no prostranstvo sainjeno od vode i zemlje, zvezda i nebesa) sline
onima koje ve poznajemo. Bez granica. Jer kad bi, najzad, svet bio
konaan, a nita, ukoliko je nita, ne bi moglo da postoji, ta bi se
nalo izvan granica sveta? Praznina. I evo, u elji da poreknemo
beskonanost, samo bismo potvrdili prazninu, to ne moe biti nita
drugo do beskonanost, inae bismo po njegovom okonanju morali
iznova da razmiljamo o jednom novom i nezamislivom prostranstvu
niega. Onda je bolje da odmah i nesputano razmiljamo o praznini, i
da je nastanimo atomima, osim ako ga ne zamiljamo kao prazninu
koja praznija ne moe biti.
Roberto je upravo uivao veliku povlasticu, koja je davala smisao
njegovoj nevolji. Evo, prua mu se oigledan dokaz o postojanju dru-
gih nebesa, dok istovremeno, ne morajui da se otiskuje izvan nebe-
skih sfera, otkriva mnotvo svetova jednog korala. Da li je bilo potre-
bno da se rauna u koliko se figura atomi vaseljene mogu grupisati
i da se spale na lomai oni koji su govorili da njihov broj nije konaan
kad je bilo dovoljno samo godinama razmiljati nad jednim od ovih
morskih predmeta da bi se shvatilo kako je skretanje jednog jedinog

302
atoma, bilo da ga je eleo Bog ili podstakao Sluaj, moglo udahnuti
ivot nebrojenim Mlenim Putevima?
Spasenje? Lani argument, tavie protivio se Roberto, koji ni-
je hteo da ima neprilike sa blinjima jezuitima koje je bio sreo
argument onih koji ne mogu da misle svemo Gospoda. Ko moe da
iskljui mogunost da se u planu stvaranja prvi greh dogodio u isto
vreme u svim vaseljenama, na razliite i neoekivane naine, a ipak
svi u istom asu, i da je Hrist umro na krstu za sve, i za Selenite i za
Sirijuane i za Koralince koji su iveli na molekulima ovog upljika-
vog kamena, kada je on jo bio iv?

Istini za volju, Roberta ovi argumenti nisu ubedili; spravljao je je-

lo sa previe sastojaka, odnosno trpao je u jedan jedini argument sve
ono to je uo sa raznih strana a ne bee ipak takva neznalica da
toga ne bude svestan. Stoga je, nakon pobede izvojevane nad zamilje-
nim protivnikom, njemu ponovo davao re i poistoveivao se sa nje-
govim primedbama.
Jedared mu je, kad smo ve kod praznine, otac Caspar zapuio
usta silogizmom na koji nije umeo da odgovori: praznina je ne-bie,
ali ne-bie ne postoji, dakle praznina ne postoji. Argument je bio va-
ljan, jer je poricao prazninu, mada uz priznanje da bi ona mogla biti
miljena. U stvari, sasvim se lepo mogu misliti stvari koje ne postoje.
Moe li himera koja bruji u praznini pojesti skrivene namere? Ne, jer
himera ne postoji, u praznini se ne uje nikakav zvuk, skrivene namere
su stvari razumske i ne moemo pojesti miljenu kruku. Pa ipak
mislim na himeru, mada je himerina, to e rei ne postoji. Kao i
praznina.
Roberto se priseao odgovora jednog devetnaestogodinjaka, koji
jedared bee pozvan na skup njegovih prijatelja filosofa, jer se prialo
da smilja nekakvu mainu koja e da vri aritmetiko raunanje. Ro-
berto nije ba najbolje razumeo kako bi ta maina trebalo da radi, i
smatrao je da je deak (moda zbog zajedljivosti) previe bledunjav,
previe setan i previe mudarstven za svoje godine, dok su ga njegovi
prijatelji libertini upravo poduavali kako moemo biti mudri, a ostati
veseli. I utoliko je manje bio kadar da podnese kada je mladi, poto
se poveo razgovor o praznini, izneo svoje miljenje, i to ne bez izve-
sne drskosti: Previe se govorilo o praznini, do sada. Sada je potrebno
da se ona dokae putem iskustva. I to je rekao kao da bi jednog dana
ta ast trebalo da pripadne njemu.
Roberto ga je upitao na kakva iskustva misli, a deak mu odvrati
da jo uvek ne zna. Roberto mu je, ne bi li ga posramio, izneo sve
filosofske primedbe koje su mu bile poznate: kad bi postojala prazni-
na, ne bi bilo materije (koja je puna), ne bi bilo duha, jer ne moe se
303
pojmiti duh koji je praznina, ne bi bilo Boga, jer bi, ak, bio lien sa-
moga sebe, ne bi bio ni supstancija ni akcident, prenosio bi svetlost
mada nije hijalit... ta bi onda bio?
Deak je odgovorio s poniznom drskou, oborenih oiju: Moda
bi bio neto na pola puta izmeu materije i niega, i ne bi bio deo ni
jednog ni drugog. Razlikovao bi se od niega po svojoj dimenziji, od
materije po svojoj nepokretnosti. Bezmalo da bi bio ne-bie. Ni supo-
zicija, ni apstrakcija. Bio bi. Bio bi (kako bih rekao?) injenica. ista i
jednostavna.
ta je ista i jednostavna injenica, liena svakog odreenja?
upitao je sholastiki hvalisavo Roberto, koji uostalom nije imao nika-
kvih predrasuda spram tog argumenta, samo je hteo da i on mudrijai.
Ne umem da definiem ono to je isto i jednostavno, odgovo-
rio je mladi. S druge strane, gospodine, kako biste definisali bie.
Da bi se definisalo, potrebno bi bilo rei da jeste neto. Dakle, da bi se
definisalo bie ve je potrebno rei jeste, te tako u definiciji upotrebiti
pojam koji se definie. Ja verujem da postoje pojmovi koje je nemogu-
e definisati, i moda je praznina jedan od njih. No moda greim.
Ne greite. Praznina je kao vreme, dodao je jedan od Roberto-
vih prijatelja libertina. Vreme nije mera kretanja, jer kretanje zavisi
od vremena, a ne obrnuto; beskonano je, nestvoreno, neprekidno, nije
akcident prostora... Vreme jeste, i taka. Prostor jeste, i taka. I praz-
nina jeste, i taka.
Neko se pobunio, govorei da stvar koja jeste, i taka, bez ikakve
sutine koja se moe definisati, jeste kao da nije. Gospodo, rekao je
tada Kanonik de Digne, tano je, prostor i vreme nisu ni telo ni duh,
oni su nematerijalni, ako hoete, ali to ne znai da nisu stvarni. Nisu
akcident i nisu supstancija, pa ipak su doli pre stvaranja, pre svake
supstancije i pre svakog akcidenta, a postojae i posle unitenja svake
supstancije. Oni su neizmenljivi i nepromenljivi, ime god da ih ispu-
nite.
Ali, usprotivio se Roberto, prostor se ipak protee, a prote-
nost je svojstvo tela...
Ne, doeka ga prijatelj libertin, injenica da se sva tela proteu
ne znai da je sve ono to se protee telo kako bi rekao onaj izvesni
gospodin, koji se uostalom ne bi udostojio da mi odgovori, jer izgleda
da vie nee da se vrati iz Holandije. Protenost je dispozicija svega
onoga to jeste. Prostor je apsolutna protenost, vena, beskrajna, nes-
tvorena, nepopisna, neomeena. Kao i vreme, bez kraja je, neprestano,
neiezljivo, arapski je feniks, zmija koja grize svoj rep...
Gospodine, rekao je Kanonik, neemo ipak stavljati prostor na
mesto Boga..

304
 Gospodine, odgovorio mu je libertin, ne moete nam nametati
ideje koje svi drimo za istinite, a potom oekivati da iz njih ne izvla-
imo krajnje posledice. Bojim se da nam u tom sluaju nije potreban
ni Bog ni njegova beskonanost, jer imamo ve dovoljno beskonano-
sti sa svih strana koje od nas prave tek senku to traje samo jedan ne-
povratni tren. Te stoga predlaem da otklonimo svaki strah i da svi
poemo u krmu.
Kanonik se, odmahujui glavom, oprostio. I mladi je, oigledno
veoma potresen ovim razgovorima, zamolio da ga izvine i zatraio
dozvolu da se vrati kui.
Jadan deko, rekao je libertin, on pravi maine kako bi izbro-
jao konanost, a mi smo ga uplaili venom tiinom bezbrojnih besko-
nanosti. Voil, eto ti kraja jednog divnog poziva.
Nee izdrati udarac, rekao je neko od pironista, pokuae da
se pomiri sa svetom, i zavrie meu jezuitima!

Roberto je sada razmiljao o tom razgovoru. Praznina i prostor bi-

li su kao vreme, ili vreme kao praznina i prostor; zar stoga nije zami-
slivo da, kao to postoje zvezdani prostori gde naa Zemlja izgleda
poput kakvog mrava, i prostori kao to su svetovi korala (mravi nae
vaseljene) pa ipak, svi jedan u drugome isto tako postoje i vase-
ljene koje se povinuju nekim drugaijim vremenima? Nisu li kazali da
na Jupiteru dan traje itavu godinu? Moraju dakle da postoje vaseljene
koje ive i umiru u prostoru jednog trena, ili premauju, izvan svih
naih mogunosti preraunavanja, i kineske dinastije i vreme Potopa.
Vaseljene gde za sva kretanja i odgovor na kretanja nije potrebno
vreme od asova i minuta ve od milenijuma, i one druge gde se pla-
nete raaju i umiru u jednom treptaju oka.
Nije li postojalo, nedaleko odavde, mesto gde je vreme jue?
Moda je on ve zakoraio u jednu od tih vaseljena gde je, od
trenutka kada je atom vode poeo da nagriza koru nekog mrtvog
korala, a ovaj polagano poeo da se drobi, prolo toliko godina koli-
ko od Adamovog roenja do Spasenja. Ne proivljava li on svoju
ljubav u ovom vremenu, gde su Lilia, kao i Golubica ar-ptica,
postale neto za ije je osvajanje sada imao pred sobom svu uma-
lost vekova? Nije li se moda pripremao da ivi u jednoj beskona-
noj budunosti?

Ovakve i jo svakojake misli rojile su se u glavi jednog mladog

plemia koji je tek nedavno otkrio korale... I ko zna dokle bi stigao da
u njemu bee duh pravog filosofa. No, Roberto ne bee filosof, ve
nesreni ljubavnik tek izronio iz zagrljaja jednog putovanja, koje eto

305
jo nije bilo krunisano uspehom, spram Ostrva koje mu je izmicalo u
ledenoj magli dana preanjeg.
Meutim, bee ljubavnik koji, premda obrazovan u Parizu, nije
zaboravio svoj ivot na selu. Stoga na kraju zakljui da se vreme na
koje misli moglo razvlaiti na hiljadu naina poput brana umeanog
sa umancima, a kao to je video da rade ene sa della Grive. Ne znam
zato je Robertu palo na pamet ovakvo poreenje moda mu je za-
huktalo razmiljanje podstaklo apetit ili je, i sm prestraen venom
tiinom svih tih beskonaja, poeleo da se ponovo nae kod kue, u
majinoj kuhinji. No, nije mu trebalo mnogo da se prepusti seanju na
sve druge akonije.
Dakle, bee tamo pita punjenih mladim pticama, zeevima i faza-
nima, bezmalo kao kada se kae da mogu postojati brojni svetovi je-
dan pokraj drugog ili jedan unutar drugog. No, majka je pravila i one
torte koje je zvala nemakim imenima, sa nekoliko slojeva ili redova
voa, razdvojenih puterom, eerom i cimetom. I odatle je dola na
ideju da izmisli i slanu tortu, gde je izmeu vie slojeva testa slagala
as red pruta as red kriki tvrdo kuvanih jaja, ili povra. To je pota-
klo Roberta da razmilja kako bi vaseljena mogla biti jedna prosulja u
kojoj su se u isto vreme krkale razliite pripovesti, svaka u svom
vremenu, a moda sve sa istim likovima. I kao to jaja koja se u torti
nalaze dole, ne znaju ta se zbiva, s druge strane kore od testa, njiho-
voj sabrai ili prutu koji se nalazi gore, tako i u nekom sloju vaselje-
ne jedan Roberto nije znao ta radi onaj drugi.
Slaem se, nije ba najlepi nain za pametovanje, i jo pride pre-
ko stomaka. No, oigledno da je on u glavi ve video taku do koje je
eleo da stigne: u tom istom trenutku brojni razliiti roberti mogli su
da ine razliite stvari, a moda i pod razliitim imenom.
Moda ak pod imenom Ferrante? Nije li onda ona pria koju je
izmiljao, i za koju je verovao da je pria o mrskom bratu neprijatelju,
samo mrana spoznaja jednog sveta u kojem se njemu, Robertu, zbiva-
ju drugaiji dogaaji od onih koje je doivljavao u ovom vremenu i u
ovom svetu?
De, de, govorio je sebi, naravno da bi voleo da si ti sm doiveo
ono to je doiveo Ferrante kada je Tweede Daphne razvila jedra. No
to je zato, zna se, jer postoje, kao to je govorio Saint-Savin, misli na
koje se uopte ne misli, koje zadivljuju srce, a da srce (pa ak ni ra-
zum) to ne primeuje; i neizbeno je da se neke od tih misli koje
katkad nisu drugo do mrane elje, pa ak ni toliko mrane upletu u
vaseljenu nekog Romana za koji veruje da ga stvara jer ti priinjava
zadovoljstvo da na pozornicu iznosi tue misli... Ali ja sam ja, a
Ferrante je Ferrante, i sada u to sebi da dokaem tako to u ga gur-
nuti u takve pustolovine u kojima ja nikako ne bih mogao da budem

306
glavni lik i ako se u nekoj vaseljeni dogaaju, bie to vaseljena
Mate, koja nije paralelna ni sa jednom drugom.
I uivao je, itave te noi, ne marei za korale, u smiljanju pusto-
lovine koja e ga, meutim, jo jedared, dovesti do najokrutnije od
svih naslada, do najslasnije od svih patnji.

307
 35
Uteha Moreplovaca

Ferrante je ispriao Lilii, sada ve spremnoj da poveruje u svaku

la koja bi sila sa tih ljubljenih usana, jednu gotovo istinitu pripovest,
osim to je u toj pripovesti on preuzeo ulogu Roberta, a Roberto nje-
govu; i ubedio ju je da zaloi sav nakit i dragulje iz koveia koji je
ponela sa sobom, kako bi pronaao uzurpatora i oteo mu jedan doku-
ment od velike vanosti za sudbinu Drave, koji mu je ovaj ukrao, a
pomou kojeg bi, ako ga vrati, mogao da dobije oprost od Kardinala.
Nakon bekstva sa francuske obale, Amsterdam je bio prvo odmo-
rite za Tweede Daphne. Poto je bio dvostruki pijun Ferrante je tamo
mogao da nae ko bi mu otkrio neto o brodu po imenu Amarilli. ta
god da je saznao, posle nekoliko dana ve je bio u Londonu u potrazi
za nekim. A ovek u kog je trebalo da se pouzda nije mogao biti niko
drugi do neki nepouzdanik njegovog soja, spreman da izneveri one za
koje je izneveravao.
I evo kako Ferrante, nakon to je od Lilie primio jedan dijamant
visoke istoe, u zlo doba noi ulazi u nekakvu straaru gde ga prima
neko bie neodreenog pola, koje je moda bilo evnuh kod Turaka,
golobradog lica i tako majunih usta da bi ovek pomislio da se osme-
huje pokreui samo nos.
Soba u kojoj se krio bee strahotna zbog ai to se dizala iz jed-
nog naramka kostiju koje su gorele umalim plamenom. U jednom
oku, obeen za noge, visio je nag le iz ijih se usta luio sok boje
koprive u jednu polupotkovicu od ute medi.
Evnuh u Ferranteu prepozna brata po nepoinu. Saslua pitanje,
vide dijamant, i izneveri svoje gazde. Povede Roberta u drugu sobu,
koja je liila na duan kakvog apotekara, krcatu posudama od zemlje,
stakla, kositra, bakra. Sve to behu supstance koje su mogle da se kori-
308
ste za promenu prirodnog izgleda, kako za megere koje bi htele da
budu lepe i mlade, tako i za lupee koji bi hteli da promene izgled:
belila, umekivai, korenje zlatoglava, kora kozlaca, i druge supstance
koje tanje kou, spravljene sa jareom sri i vodicom od orlovih nokti-
ju. Imao je paste za posvetljivanje kose, spravljene od esvine, rai,
belog tetrljana, alitre, stipse i hajduke trave; ili za promenu boje pti,
od krave, medveda, kobile, kamile, zmije, zeca, kita, bukavca, jelena,
divlje make ili vidre. Pa onda ulja za lice, od stiraksa, limuna, pinjola,
bresta, vuike, grahorice i nauta, i jednu policu sa mehurima da se
grenice prikau devicama. Za one koji ele da nekoga uhvate u lju-
bavnu mreu imao je gujine jezike, prepeliije glave, magaree moz-
gove, mavarski bob, jazavje ape, kamen iz orlovog gnezda, srca od
loja gusto izbodena prelomljenim iglama, i druge predmete nainjene
od blata i olova, zastraujue odvratne ak i za gledanje.
U sredini sobe stajao je sto, a na njemu umivaonik prekriven
krvavom krpom, na koju evnuh pokaza prstom, gledajui ga saue-
sniki. Ferrante nije razumeo, i ovaj mu ree da je doao na pravo
mesto. U stvari, evnuh ne bee niko drugi do onaj ko je napravio ranu
na psu doktora Byrda, i ko je svakoga dana, u dogovoreno vreme, po-
tapajui u vodu s vitriolom komad tkanine umazane krvlju ivotinje, ili
prinosei ga vatri, prenosio Amarilliju signale koje je Byrd ekao.
Evnuh ispria sve o Byrdovom putovanju i o lukama kroz koje je
morao proi. Ferrante, koji doista nije znao nita, ili tek neto malo, o
toj raboti s geografskim duinama, nije mogao da zamisli da je Maza-
rino poslao Roberta na taj brod kako bi otkrio ono to se njemu inilo
ve opte poznato, te zakljui da je Roberto u stvari trebalo da otkrije
Kardinalu gde se nalaze Solomonova Ostrva.
Smatrao je da je Tweede Daphne bra od Amarillija, uzdao se u
vlastitu sreu, mislio je da e oas posla da sustigne Byrdov brod, a
onda bi, po njegovom pristajanju na Ostrvima, bez po muke mogao
da iznenadi posadu na kopnu, pobije je (ukljuujui i Roberta), i po-
tom da po svojoj volji raspolae tom zemljom, iji bi bio jedini
otkrovitelj.
Sam evnuh mu predloi kako da putuje a da ne skrene s pravog
puta: dovoljno e biti da se na novom psu otvori rana i da on svakoga
dana deluje na uzorak njegove krvi, kao to je inio sa psom na Ama-
rilliju, i Ferrante e svakodnevno primati iste poruke koje je primao
doktor Byrd.
Krenuu odmah, rekao je Ferrante; a na upozorenje ovog drugog da
prvo moraju pronai psa: Imam ja drugu vrstu psa na brodu, usklik-
nuo je. Poveo je evnuha na brod; proverio je da li je neko od posade
berberin, iskusan u putanju krvi i slinim radnjama. Ja sam, kapeta-
ne, potvrdio je jedan koji bee utekao stotinama omi i hiljadama mu-

309
enja konopcem, dok se gusarilo, posekao vie ruku i nogu mojim
kompanjonima nego to sam pre toga zadao rana neprijateljima!
Kada je siao u potpalublje, Ferrante je lancima okovao Biscarat
za dve ukrtene motke, a zatim mu je, svojeruno, noem duboko za-
sekao bedro. Dok je Biscarat cvileo, evnuh je, krpom koju je potom
ubacio u jednu vreicu, pokupio krv koja je liptala iz rane. Potom je
objasnio berberinu ta da radi kako bi ranu odravao otvorenom za
vreme putovanja, a da ranjenik pri tom ne izdahne, ali ni da mu rana
ne zaceli.
Posle ovog novog zloina, Ferrante je izdao naredbu da se podig-
nu jedra i pohita put Solomonovih Ostrva.

Nakon to je ispreo ovo poglavlje svog romana, Roberto oseti ga-

enje, bee umoran, on!, i slomljen od silnog napora koji su iziskivala
tolika zlodela.
Tu stade, ne hotei vie da zamilja nastavak, i namesto toga slo-
vima zazva Prirodu da kao majka koja eli da natera dete da spava
u kolevci, i povrh njega razapinje platno i prekriva ga malenom noi
razastre veliku no nad planetom. Molio je da no, skrivajui sve
od njegovog pogleda, primora njegove oi da se sklope; da, zajedno s
tminom, nastupi tiina; i da, kao to s raanjem sunca lavovi, medvedi
i vukovi (kojima je, kao i lopovima i ubicama, svetlost mrska), hitaju
da se sakriju u svoje jazbine po peinama gde imaju utoite i slobodu,
istovetno, a opet suprotno, netom to na zapadu nestane sunce, nestane
i sav zveket i tutnjanje misli. Da u njemu, kada svetlost jednom umine,
zamru duhovi koji su od svetlosti iveli i da nastupi spokoj i tiina.
Dok je duvao u uljanicu njegove ruke osvetli jedan jedini zrak
meseine koji je prodirao spolja. Iz njegove se utrobe, pa sve do glave,
podie neka izmaglica koja se spusti na kapke i sklopi ih, tako da se
duh vie ne bi pomaljao da kroz njih posmatra predmete koji mu
odvlae panju. I nisu spavale samo njegove oi i ui, ve i ruke i no-
ge sve osim srca, koje nikad ne poiva.
Spava li i dua u snu? Avaj, ne, ona bdi, samo to se povlai iza
zastora i pravi pozorje: tada utvare lakrdijai izlaze na pozornicu i
igraju komediju, ali kao kad bi je igrala kakva trupa pijanih ili ludih
glumaca, tako izobliene izgledaju figure, i udnovata ruha, i sramotno
dranje, neumesne situacije i preterani razgovori.
Kao kad iseemo stonogu na vie delova, pa oni tako osloboeni
bezglavo tre svaki na svoju stranu, jer osim onog prvog, koji nosi
glavu, drugi ne vide; i svaki deo, poput kakve gliste, odlazi na svojih
pet ili est noica koje su mu preostale, i odnosi sobom onaj deo due
koji mu pripada. Tako je isto i u snovima, vidimo kako iz struka ne-
kog cveta nie vrat drala koji se zavrava glavom pavijana, sa etiri
310
pueva roga koji bljuju vatru, ili kako nie usta nekog starca namesto
brade buja paunov rep; dok su ruke nekog drugog tek izuvijane loze, a
oi ici u oklopu kakve koljke, ili nos svirala...
Stoga Roberto, koji je spavao, usni dalji tok Ferranteovog putova-
nja, samo to ga je sanjao u ruhu sna.
Sna otkrovitelja, hou da kaem. Kao da Roberto, nakon svojih
razmiljanja o beskonanim svetovima, nije vie eleo da smilja neki
dogaaj koji se odvija u Zemlji Romana, ve jednu stvarnu povest o
jednoj stvarnoj zemlji, u kojoj je i sm iveo, osim to bi kao to je
Ostrvo bilo u bliskoj prolosti njegova povest mogla da se odvija u
nedalekoj budunosti u kojoj bi bila zadovoljena njegova enja za
prostorima veim od onih na koje ga je njegov brodolom primoravao.
Ako je itav dogaaj zapoeo uvodei na pozornicu tipinog
Ferrantea, Barjaktara Ecatommitijskog, roenog iz njegove srdbe
zbog nikad pretrpljene uvrede, sada je, nemoan da podnese da gleda
Drugoga pored svoje Lilie, preuzimao njegovo mesto i poto se
usudio da se suoi sa njegovim mranim mislima priznavao bez
okolianja da je Ferrante on sam.
Sada ve sasvim uveren da bi svet mogao da se ivi iz besko-
nanih paralaksi, ako je prethodno bio izabrao da bude neuviavno i
radoznalo oko koje pomno promatra Ferranteove postupke u Zemlji
Romana, ili u prolosti koja bee i njegova (ali koja ga je ovla do-
dirnula, a da on to nije ni primetio, uslovljavajui njegovu sada-
njost), sada je on, Roberto, postao Ferranteovo oko. Hteo je da za-
jedno sa suparnikom uiva u dogaajima koje bi sudbina trebalo da
nameni samo njemu.

Jezdila je dakle laa, klizei vodenim poljima, a gusari behu po-

sluni. Bdijui nad putovanjem dvoje ljubavnika, zadovoljavali su se
otkrivanjem morskih nemani i, pre no to su se primakli obalama A-
merike, ugledae Tritona. Po onome to se videlo izvan vode, imao je
ljudsko oblije, jedino mu ruke behu previe kratke spram tela: ake
behu velike, kosa siva i gusta, a bradurina sve do pojasa. Imao je
krupne oi i hrapavu kou. Kada mu prioe, pokaza se miroljubivim i
krenu ka mrei. Ali im oseti da ga vuku prema amcu, pre no to se
pokazao ispod pupka da otkrije ima li rep sirene, jednim jedinim udar-
cem razdera mreu, i nestade. Neto kasnije bee vien kako se kupa u
suncu na jednoj hridi, ali skrivajui i dalje donji deo tela. Gledajui
lau, mahao je rukama kao da tape.
Po ulasku u Tihi okean, stigoe do nekog ostrva na kojem su la-
vovi bili crni, kokoke u vunenom ruhu, drvee cvetalo samo nou,
ribe behu krilate, ptice s krljutima, kamenje je plutalo po povrini, a
drvo tonulo na dno, leptirovi blistali nou, vode opijale poput vina.
311
 Na nekom drugom ostrvu videe dvore sagraene od trulog drve-
ta, premazane bojama neprijatnim za oko. Uoe unutra, i naoe se u
jednoj odaji obloenoj gavranovim perjem. Na svakom zidu otvarala
su se udubljenja u kojima su se, namesto kamenih poprsja, videli o-
veuljci suvonjavog lica, koji su udesom prirode bili roeni bez nogu.
Na jednom umazanom i prljavom prestolu sedeo je Kralj, na iji
znak rukom zapoe pravi pravcati koncert ekia, burgija koje su krc-
kale po kamenim ploama i noeva koji su kripali po porculanskim
tanjirima, a na taj zvuk iskrsnue odnekud estorica mukaraca, sama
kost i koa, nadasve odurnih sa svojim izoblienim pogledom.
Ispred ovih se pojavie ene, toliko debele da deblje ne mogae
biti: posle jednog naklona svojim pratiocima, otpoele su neki ples
koji je isticao sakatost i izopaenost. Zatim uskoie estorica razmet-
ljivaca koji kao da behu iz iste utrobe roeni, toliko velikih noseva i
usta, i tako grbavih lea, da su pre sliili kakvim obmanama prirode
nego ivim stvorenjima.
Poto jo nisu uli nijedne jedine rei, nai namernici, smatrajui
da se na tom ostrvu govori neki jezik drugaiji od njihovog, pokuae
nakon plesa da postavljaju pitanja rukama i znakovima, to je sveopti
jezik kojim se moe sporazumevati i sa Divljacima. No, ovek odgo-
vori nekim jezikom koji je pre podseao na izgubljeni Jezik Ptica, sat-
kan od urlika i pijukanja, i oni ga razumee kao da je govorio njiho-
vim jezikom. Tako doznae da se, dok na svim drugim mestima potu-
ju lepotu, u ovoj palati slavi jedino udnovata neuobiajenost. I da su
svata morali da oekuju ako produe to svoje putovanje u zemlje gde
je dole ono to je drugde gore.
Nastavljajui puteestvije, pristali su na tree ostrvo koje je delo-
valo naputeno, i Ferrante se, sm sa Liliom, zaputi ka unutranjosti.
Dok su koraali, zaue nekakav glas koji ih je upozoravao da bee:
bee to Ostrvo Nevidljivih Ljudi. U tom istom asu oko njih je bila
itava gomila, i svi su upirali prstom u dva posetioca koji su se bez
ikakvog srama izlagali njihovim pogledima. Taj narod je u stvari vero-
vao da ako se izloimo pogledima postajemo rtvom tueg pogleda i
gubimo svoju vlastitu prirodu, pretvarajui se u premet samih sebe.
Na etvrtom ostrvu zatekoe nekog oveka upalih oiju, prozu-
klog glasa, lica koje bee jedna jedina bora, ali zdrave boje. Brada i
kosa behu mu neni poput paperja, telo tako zgreno da kada je trebalo
da se okrene, morao je itav da se obrne oko sebe. I ree da mu je tri
stotine etrdeset leta, i da je za to vreme tri puta obnovio svoju mla-
dost, pijui vodu sa Izvora Boraksa koji se nalazi upravo u toj zemlji i
produava ivot, ali ne preko tri stotine etrdeset leta stoga e usko-
ro umreti. I starac pozva putnike da ne trae izvor: iveti tri puta,
postajui najpre dvostruka, a potom trostruka linost, bee uzrok go-

312
leme patnje, i na kraju vie ne zna ko si. I ne samo to: iveti iste boli
po tri puta bee kazna, ali jo vea kazna bee iznova iveti i iste rado-
sti. Radost ivota raa se iz oseanja da su i veselje i alost kratkoga
veka, i ne daj Boe da znamo da emo u venom blaenstvu uivati.
Ali Svet Antipoda bee lep upravo zbog svoje raznolikosti, i bro-
dei jo hiljadu milja, naioe na peto ostrvo, koje itavo bee u uskip-
telim barutinama; a svaki je stanovnik provodio ivot na kolenima u
posmatranju samoga sebe, drei da onaj ko sebe ne vidi kao da i ne
postoji, i da bi netom umrli, ako bi skrenuli pogled, uskraujui sebi
mogunost da se vide u vodi.
Stigoe potom na esto ostrvo, jo zapadnije, gde su svi nepre-
stance govorili meu sobom, pri emu je svako od njih pripovedao
nekom drugom ono to on eli da ovaj bude ili ini, i obratno. Ovi
ostrvljani su, u stvari, mogli da ive samo ako su pripovedani; a kad bi
neki prestupnik pripovedao o drugima neprijatne povesti, primoravaju-
i ih da ih ive, drugi ne bi vie nita pripovedali o njemu, i on bi tako
umro.
No, njihova je nevolja bila da za svakoga smisle drugaiju povest:
jer, doista, da su svi imali istu povest, ne bi vie mogli da se razlikuju
meu sobom, zato to je svako od nas ono to su njegova zbitija stvo-
rila. I eto zato su napravili jedan veliki toak koji su zvali Cynosura
Lucensis, podignut na trgu usred sela. On se sastojao od est koncen-
trinih krugova koji su se okretali svaki za sebe. Prvi je bio podeljen
na dvadeset etiri pregrade ili prozoria, drugi na trideset est, trei
na etrdeset osam, etvrti na ezdeset, peti na sedamdeset dve i esti
na osamdeset etiri. U razliitim pregradama, prema merilima koji
Lilia i Ferrante nisu mogli da dokue za tako kratko vreme, behu ispi-
sane radnje (kao ii, doi ili umreti), strasti (kao mrzeti, voleti ili mrz-
nuti se), a potom naini, kao dobro i ravo, tuno i radosno, i mesta i
vremena, recimo, u svojoj kui ili mesec dana kasnije.
Okreui krugove raale su se povesti kao otide jue u njegovu
kuu i zatee svog neprijatelja kako se mui, i prui mu pomo, ili
spazi neku ivotinju sa sedam glava i ubi je. Stanovnici su tvrdili da
s ovom napravom moe da se napie ili smisli sedam stotina i dvadeset
dve milijarde razliitih povesti, to bee dovoljno da se osmisli ivot
svakog od njih u narednim vekovima. to se Robertu svide, jer bi sebi
mogao da napravi isti takav toak i da nastavi da smilja povesti, ak i
ako bi na Daphne ostao deset hiljada godina.

Mnogobrojne i udnovate bejahu zemlje koje bi Roberto jo voleo

otkriti. Ali u jednom trenutku svog sanjarenja, poele za dvoje ljubav-
nika neko tiho i nenastanjeno mesto, kako bi mogli da uivaju u svojoj
ljubavi.
313
 I tako uini da stignu do sedmog i najubavijeg ala, oivljenog
dubravom koja je rasla na samoj obali mora. Prooe kroz nju i naoe
se u jednom kraljevskom vrtu, gde se, du aleje omeene drveem, koja
je presecala poljane ureene gredicama, uzdizalo mnotvo fontana.
Ali, kao da ovo dvoje trae jo skrovitije pribeite, a on nove ja-
de, Roberto ih povede do jednog rascvetalog luka, iza kojeg zakoraie
u dolinu gde su se strukovi barske trske uketavo doaptavali na raz-
vigorcu koji je vazduhom rasipao svekoliku lepezu miomirisa a iz
nedara jednog jezerceta izlivala se u blistavom hoenju uboreva nit
vode, prozrane poput niske bisera.
Poele i ini mi se da je njegova postavka verno pratila sva
pravila da senka guste kronje jednog hrasta ohrabri ljubavnike na
agapu, i jo k tome dodade vesele platane, ponizne planike, otre kle-
ke, krhke tamariske i gipke lipe, koji su pervazili jedan proplanak,
ukraen poput kakve istonjake tkanice. ime je mogla da ga ukrasi
priroda, slikarka sveta? Miriljavim ljubiicama i narcisima.
Pusti da se ovo dvoje predaju jedno drugom, dok je jedan klonuli
mak podizao svoju usnulu glavicu iz dubokog zaborava, ne bi li se
napio tih oroenih uzdaha. Ali mu potom drae bi da se, ponien toli-
kom lepotom, zarumeni od stida i od sramote. Kao i on, Roberto, u-
ostalom i morali bismo rei da je to i zasluio.

Da ne bi vie gledao onoga na ijem bi mestu toliko eleo da bu-

de vien, Roberto se tada, svojim morfejskim sveznanjem, vinu pod
oblake da zagospodari itavim ostrvom, gde su fontane sada ukale o
ljubavnom udestvu ije deverue nehotice postae.
Bilo je tu stubia, boica, staklenki iz kojih je izlazio samo jedan
mlaz ili mnogo njih iz mnogobrojnih siunih prskalica druge su
na vrhu imale neto poput arke iz ijih je okana tekla bujica u brzaci-
ma, koja je, padajui, pravila dvoredu alosnu vrbu. Jedna je, tela nalik
cilindrinom deblu, na vrhu, kao rogove, na sve strane pruala brojne
manje cilindre, kao da je kakav kazamat ili tvrava ili neki bojni brod
naoruan topovima koji su, meutim, osipali vodenu paljbu.
Bilo ih je s perjanicama, grivastih i bradatih, raznorodnih kao
zvezde Kraljeva Maga, iji su rep njihovi rasprskani mlazevi oponaa-
li. Na jednoj je stajala statua derana koji je levom rukom pridravao
suncobran iz ijih su rebara pljutale vodene niti; desnom je, pak, de-
ran drao svoj majuni ud, i u jednoj kropionici meao svoju mokrau
sa vodama koje su dolazile sa kupole.
Na kapitelu jedne druge leala je repata riba koja kao da je upravo
progutala Jonu, i rigala je vodu i iz usta i iz dva otvora koji su joj zja-
pili povrh oiju. A pored nje, stajao je mali Amor sa trozupcem. Jedna
fontana u obliku cveta svojim je mlazom onglirala loptom; druga je,
314
pak, bila drvo i svaki od njegovih brojnih cvetova okretao je po jednu
kuglu, i izgledalo je kao se mnotvo planeta okreu jedna oko druge na
nekom vodenom svodu. Bilo je i takvih gde su same latice cveta sai-
njene od vode to se preliva iz kanala koji se prua po obodu jednog
tokia smetenog na stubu.
Od onih to vazduh u vodu pretvaraju bilo ih je u obliku svirala
na orguljama, koje nisu isputale zvuk ve uzdahe u tenost premetnu-
te, a od onih to vodu u vatru premeu bilo ih je u obliku svenjaka,
gde su plamici ueeni u sredini potpornja bacali svetlost na penuave
mehurie koji su kipteli odasvud.
Druga jedna nalik je bila paunu, s krunicom na vrh glave i iro-
kim raskriljenim repom kojem je nebo darivalo boje. A da ne pomi-
njemo one to su izgledale kao kalupi za vlasulje, i kitile se slapovima
utavih vlasi. Na jednoj se, pak, suncokret razlivao u izmaglici od
inja. A druga jedna imala je lice Sunca filigranski izdeljano, sa mno-
tvom jeziaka po obodu, tako da ova zvezda nije isijavala zrake, ve
sveinu.
Na jednoj se okretao cilindar koji je trcao vodu iz itavog niza
spiralnih ljebova. Bilo ih je u obliku lavljih ili tigrovih eljusti, drela
grifona, zmijskog jezika, pa ak i u obliku ene kojoj teku suze i iz
oiju i iz dojki. A sve ostalo bee samo jedno riganje fauna, grgoljenje
krilatih bia, vrcanje labudova, prskanje surli slona sa Nila, izlivanje
amfora od alabastara, pranjenje rogova izobilja.
Slike koje za Roberta po svemu sudei behu samo beanje
iz tiganja u eravu.
Za to vreme, u dolini, utolivi svoju glad jedno za drugim, ljubav-
nicima je preostalo jedino da prue ruke i prihvate darove iz riznice
izdane guste loze, a jedna smokva, kao da se, mirkajui u potaji na
ovaj par, rasplakala od nenosti, stade da puta suzice od meda, dok je
na bademu, koji se ponovo iskitio cvetovima, gukala Golubica ar-
Ptica...

I utom se Roberto trgnu iz sna, obliven znojem.

Da li je mogue, govorio je sebi, popustio sam pred iskue-
njem da ivim kroz Ferrantea, ali sada vidim da je Ferrante taj ko je
iveo kroz mene samoga, i dok sam ja dizao kule u vazduhu, on je
zaista iveo ono to sam mu ja dopustio da ivi!
U nameri da ohladi uzavrelu srdbu, i da uroni u slike koje su
barem one Ferranteu bile uskraene, ponovo se ranom zorom, s
konopcem oko struka i Staklastim Licem na oima, zaputi ka svetu
korala.

315
 36
O Smrti

Poto je stigao do samog grebena, Roberto je plovio lica zaronje-

nog meu tim vekovitim tremovima, ali nije nikako mogao da se opu-
sti i divi tom ivom kamenju, jer ga je jedna Meduza pretvorila u be-
ivotnu stenu. Roberto je u snu ak uhvatio poglede kojima je Lilia
darivala uzurpatora: ako su ga u snu ti pogledi moda i zaagrili, sada
ga je od same pomisli na njih proimala studen.
Poele da se ponovo domogne svoje Lilie, zapliva gurajui glavu
to je dublje mogao, kao da mu taj zagrljaj s morem moe doneti po-
bedu koju je u snu pripisao Ferranteu. Njegovom duhu sviknutom da
gradi metafore nad metaforama, ne bee nimalo teko da zamisli Liliu
u svakoj valovitoj promeni ovog podvodnog parka, da vidi njene usne
u svakom cvetu u kojem bi eleo da nestane poput kakve halapljive
pele. Prozirni perivoji setie ga na krep koji joj je onih prvih noi
pokrivao lice, i pruao je ruku kako bi podigao taj zastor.
U ovoj opijenosti razuma, zaboravio je da njegov pogled ne moe
da obuhvati sve ono to je njegovo srce elelo, i meu koralima je
traio grivnu ljubljene ene, njenu mreicu za kosu, visuljak koji joj je
maznom inio resicu uva, raskone niske koje su krasile njen labui
vrat.
Zanesen traganjem, bludio je kad ga najednom privue nekakav
erdan koji mu se smeio iz jednog procepa, skide masku, izvi lea,
podie silom noge i odgurnu se ka dnu. Odgurnu se suvie snano,
htede da se uhvati za rub strmeni, i samo jedan tren pre no to e
zgrabiti prstima ljuskasti kamen, uini mu se da vidi kako se otvara
jedno tusto i sneno oko. U tren oka se seti da mu je doktor Byrd priao
o Kamen-ribi koja se nastanjuje izmeu koralnih hridi kako bi svako
ivo stvorenje iznenadila otrovom svojih krljuti.
316
 Prekasno: prsti su se spustili na Stvar i otar bol mu sevnu kroz
ruku sve do ramena. Trgnuvi lea, samim je udom izbegao da se i
licem i grudima ne prisloni na udovite, no da bi prekinuo njegovo
mirovanje morao je da ga udari maskom. Pri tom udarcu maska se
slomila i, u svakom sluaju, morao je da je ostavi. Odgurnuvi se no-
gama o stenje podno njega, izronio je na povrinu, dok je jo nekoliko
sekundi mogao da vidi Stakleno Lice kako tone ko zna kud.
Desna aka i itava podlaktica bile su oteene, rame mu je utrnu-
lo; uplai se da e izgubiti svest; napipa konopac i na jedvite jade uspe
da ga postepeno privlai, trzaj po trzaj, samo jednom rukom. Pope se
uz lestvice, gotovo isto onako kao one noi kada je stigao, ne znajui
kako, i ba kao i te noi, srui se na most.
No, sunce je sada ve bilo visoko. Dok su mu zubi cvokotali, Ro-
berto se priseti da mu je doktor Byrd pripovedao da se, nakon susreta
sa Kamen-ribom, gotovo niko nije spasao, tek nekolicina je preivela,
a niko nije znao protivotrov za to zlo. I mada zamagljenih oiju, poku-
a da ispita ranu: nije bila vea od ogrebotine, ali nesumnjivo sasvim
dovoljna da u vene prodre smrtonosna supstanca. Izgubi svest.
Probudi se poto je ognjica bila skoila, a on oseao neutaivu
e. Postade mu jasno da na tom delu broda, izloen prirodnim ele-
mentima, daleko od hrane i vode, nije mogao da opstane. Otpuza sve
do prostora ispod mosta i stie do praga izmeu smonice i kokoi-
njca. Stade pohlepno da pije iz jedne bavice s vodom, ali oseti da mu
se stomak gri. Ponovo pade u nesvest, zarivajui lice i usta u vlastiti
izbljuvak.

U toku noi uzburkane kobnim komarnim snovima, za svoju pat-

nju je krivio Ferrantea, koji je sada postao Kamen-riba. Zato je hteo
da ga sprei da stigne do Ostrva i do Golubice? Da li se zbog toga dao
u poteru za njim?
Video je sebe kako lei i posmatra nekog drugog sebe koji sedi
nasuprot njemu, pokraj pei, u kunom halatu, pokuavajui da zaklju-
i da li su ruke kojima se dodiruje i telo koje osea njegovi. On, koji je
gledao onog drugog, oseao se u toj odei plenom vatre, dok je odeven
bio onaj drugi, a on nag i vie nije znao koji od njih dvojice ivi na
javi, a ko u snu, i pomisli da su obojica nesumnjivo figure izale iz
radionice njegovog uma. Ne on, zato to je mislio, dakle postojao.
Onaj drugi (ali koji?) u jednom trenutku ustade, no bie da mu je
Zloduh upravo pretvarao stvarnost u san, jer to sada nije bio on, nego
otac Caspar. Vratili ste se! promrmljao je Roberto, pruajui ka
njemu rairene ruke. Ali ovaj nije odgovorio, niti se pomerio. Posma-
trao ga je. To je nesumnjivo bio otac Caspar, ali kao da ga je more
vraajui ga natrag iistilo i podmladilo. Negovane brade, nabre-
317
klog i ruiastog lica poput oca Emanuela, u haljinama bez poderotina
i glibavih mrlja. Potom je, jo uvek ne mrdajui, poput glumca koji
deklamuje, besprekornim jezikom, kao iskusni govornik, rekao uz je-
dan sumorni osmeh: Nema svrhe da se brani. Sada ve itav svet
ima samo jedan cilj, a to je pakao.
Nastavio je uzvienim glasom, kao da govori sa propovedaonice u
nekoj crkvi: Da, pakao, o kojem malo znate, ti i svi oni koji s tobom
tamo hode, hitrog koraka i mahnite due! Verovali ste da ete u paklu
zatei maeve, bodee, koturove, britve, brzake od sumpora, napitke
od tenog olova, ledene vode, kotlove i ranjeve, testere i buzdovane,
ila za kopanje oiju, kljeta za upanje zuba, eljeve za razdiranje
bedara, verige za lomljenje kostiju, zveri to glou, iljke to rasteu,
ome to dave, muila, krstove, kuke i bradve? Ne! Ovo jesu nemilo-
srdna muenja, da, ali takva kakva ljudski razum ipak moe da zami-
sli, budui da smo izmislili i bronzane bikove, gvozdene stolice ili
probadanje noktiju zailjenim trskama... Nadali ste se da je pakao gre-
ben sainjen od Kamen Riba. Nije, drugaije su paklene muke, jer ne
raaju se one iz naeg ogranienog uma, ve iz neogranienog uma
jednog gnevnog i osvetoljubivog Boga, prinuenog da se razmee svo-
jim besom i otkriva da, kao to imade beskrajnu samilost u opratanju,
nema nimalo pravinosti u kanjavanju! Te muke morae da budu
takve da u njima dokuimo nejednakost koja se raspinje izmeu nae
nemoi i njegove svemoi!
Na ovom svetu, zborio je dalje taj glasnik pokajanja, vi ste
svikli na prizor da se svakom zlu nae nekakav lek, i nema rane bez
svog melema, niti otrova bez svog terijaka. No, nemojte misliti da je
tako i u paklu. Onde su, istina je, opekotine nadasve neugodne, ali
nema blagotvornog melema da ga ublai; e gorua, ali nema vode da
je ugasi; glad pasija, ali nema hrane da je utai; sramota nepodnolji-
va, ali nema vela da je pokrije. Kad bi, stoga, barem smrti bilo, da
kraju privede tolike nedae, barem smrti, smrti kad bi bilo... Ali to je
od svega najgore, jer onde neete nikada moi ni da se nadate milosti,
uostalom tako alobnoj, kao to je ona da budete istrebljeni! Traiete
smrt u svim njenim oblijima, traiete smrt, a nikada neete biti te
sree da je pronaete. Smrti, Smrti, gde si (uzvikivaete neprestano),
koji e zloduh biti toliko samilostan da nam je daruje? I shvatiete
tada da mukama onde nikada kraja nema!
Tu starac napravi stanku, ruke je pruao put neba, mrmljajui ti-
ho, kao da poverava kakvu strahotnu tajnu koja ne sme da izae sa tog
broda. Da mukama nikada kraj ne doe? Znai li to da emo se mui-
ti sve dok neki majuni tiglic, ispijajui po jednu kapljicu svake godi-
ne, ne isui sva mora? I due. In saecula. Da li emo se muiti sve dok
neki moljac biljojed, grizui po jedan griz svake godine, ne prodere

318
sve ume? I due. In saecula. Da li emo se, onda, muiti sve dok neki
majuni mrav, pravei samo jedan korak svake godine, ne obie vasce-
lu zemlju? I due. In saecula. A kad bi itava ova vaseljena bila samo
pustinja od peska, i kad bi se potkraj svakog veka sklonilo samo jedno
zrno, da li bismo moda prestali da se muimo kada se itava vaselje-
na raisti? Ni tada. In saecula. Uzmimo da neki prokletnik nakon mi-
lion vekova pusti samo dve suze, da li e se on i dalje muiti kada od
njegovog plaa nastane vei potop od onoga u kojem negda bee
nestalo vascelog ljudskog roda? Ma hajte, dosta je bilo, pa nismo deca!
Ako hoete da vam kaem: in saecula, in saecula morae prokletnici
da se mue, in saecula, to znai vekovima bez broja, bez kraja, bez
mere.
Sada je lice oca Caspara izgledalo kao lice onog karmelianina sa
della Grive. Podizao je pogled ka nebu kao da tamo trai barem neku
nadu u samilost: Ali, zar se Bog, govorio je glasom pokajnika
dostojnog saaljenja, ali, zar se Bog ne mui gledajui nae muke?
Zar On nee osetiti brigu, zar se On na kraju nee pokazati, da nam
barem njegove suze uteha budu? Avaj, kako ste lakoverni! Bog e se,
naalost, pokazati, ali ne moete ni naslutiti kako! Kada budemo podi-
gli pogled videemo da On (moram li to rei?) videemo da On, koji
za nas Neron postade, ne po nepravdi, ve po strogosti, nee hteti ni da
nas tei, ni da nam pomogne, ni da nas ali, ve e se ak s nepojmlji-
vim uivanjem smejati! Pomislite stoga kakav li e bes nas same spo-
pasti! Mi gorimo, rei emo, a Bog se smeje? Mi gorimo, a Bog se
smeje? Ah Boe okrutni! Zato nas svojim munjama ne razdere, ume-
sto to nas svojim smehom vrea? Ako eli, o nemilosrdni, udvoj
na oganj, ali nemoj se njemu radovati! Ah, taj smeh, nama gori od
naeg plaa! Ah, ta radost, nama bolnija od naih jada! Zato u paklu
nema bezdana gde se pobei moe od lica Boga koji se smeje? Grdno
li nas obmanu onaj koji nam ree da e naa kazna biti to emo gle-
dati lice Boga koji se gnevi. Boga koji se smeje, trebalo je rei, Boga
koji se smeje... Samo da ne vidimo i ne ujemo taj smeh, neka nam se
planine obrue na glavu, ili nek nam se zemlja otvori pod nogama.
Ali nee, jer videemo, naalost, ono to nas boli, i biemo slepi i glu-
vi za sve osim za ono za ta bismo eleli da budemo gluvi i slepi!

Roberto je oseao ueglinu kokoije krme u procepima drvenog

poda, i do njega su spolja dopirali krici morskih ptica, za koje je on
verovao da su Boiji smeh.
Ali zato pakao za mene, pitao je, i zato za sve? Zar nas nije
Hrist spasao da bi ga sauvao samo za one malobrojne?
Otac Caspar se smejao, kao i Bog prokletnika: A kada vas je to
spasao? I gde ti misli da ivi, na kojoj to planeti, u kojoj vaseljeni?

319
 Uzeo je Roberta za ruku, grubo ga podiui sa leaja, i vukao ga
kroz meandre Daphne, dok je patnik oseao nagrizanje u crevima i
inilo mu se da mu je glava prepuna asovnika s tegovima. asovnici,
prolazilo mu je kroz glavu, vreme, smrt...
Caspar ga je odvukao do nekog budaka koji on nikada dotad nije
otkrio, izbledelih zidova, gde se nalazio zatvoreni odar, s nekakvim
okruglim okom s jedne strane. Ispred oka, izmeu dve ipke, bila je
ulebljena drvena preaga sa urezanim oima iste veliine nainjenim
od naizgled zamuenog stakla. Kada bi se preaga pomerala, njene bi
se oi poklapale sa onim okom na odru. Roberto se seao da je u Pro-
vansi ve video neto manji primerak te naprave koja je, govorilo se,
kadra da oivi svetlost blagodarei senci.
Caspar je otvorio krinju s jedne strane, otkrivajui, na jednom
tronocu, veliku svetiljku koja je, umesto dralje, nasuprot kljuna, ima-
la okruglo ogledalo sa posebnim ispupenjem. Kada se upali stenjak,
ogledalo je preslikavalo svetlosne zrake unutar jedne cevi, kratkog
durbina ije je krajnje soivo u stvari bilo ono spoljnje oko. Odatle su
zraci (netom to Caspar zatvori kutiju), prolazili kroz staklo na prea-
gi, irei se kupasto i prikazujui na zidu raznobojne slike, koje se
Robertu uinie ivima, toliko behu jasne i precizne.
Prva slika prikazivala je oveka, demonskog lika, zatoenog na
nekoj hridi usred mora, ibanoj talasima. Roberto ne bee kadar da
odvoji oi od ove prikaze, video ju je u svim onima koje su dole
posle nje (dok ih je Caspar reao jednu za drugom, pomerajui prea-
gu), sve ih je zajedno sloio san u snu ne razaznajui ono to je
sluao od onoga to je gledao.
Hridi se primae brod u kojem on prepozna Tweede Daphne; i sa
njega se iskrca Ferrante, koji je sada oslobaao zatoenika. Sve bee
jasno. Za vreme svoje plovidbe, Ferrante je kao to nam legenda
tvrdi da se zbilo sreo Judu kako zatoen posred okeana okajava
svoju izdaju.
Hvala, rekao je Juda Ferranteu ali za Roberta je glas nesum-
njivo dopirao iz Casparovih usta. Otkad ovde bejah upokoren, asa
devetog na dananji dan, nadah se da svoj greh jo uvek mogu ispravi-
ti... Hvala ti, brate...
Zar si ti ovde tek jedan dan, ili moda ni toliko? upitao je
Ferrante. Ali tvoj greh je nainjen u trideset treoj godini od roenja
Naeg Gospoda, dakle pre hiljadu eststo deset godina...
Ah, lakoverni ovee, odgovorio je Juda, naravno da je prolo
hiljadu i esto i deset vaih godina otkad ja na ovoj hridini bejah
ostavljen, ali nije jo uvek niti e ikada biti jedan dan od ovih mojih.
Ti ne zna da si, uplovivi u more to okruuje ovo moje ostrvo, kro-
io u jednu drugu vaseljenu koja protie pokraj vae i unutar nje, a
320
ovde se Sunce okree oko Zemlje poput kakve kornjae koja svakim
korakom biva sve sporija i sporija. Tako je, u ovom mom svetu, moj
dan najpre trajao kao dva vaa, a potom kao tri, i tako sve vie, sve do
sada, kad se nakon vaih hiljadu esto i deset godina ja stalno i dalje
nalazim u asu devetom. Uskoro e vreme biti jo sporije, a potom jo
sporije, i ja u uvek iveti u asu devetom godine trideset tree od
Vitlejemske noi...
Ali zato? pitao je Ferrante.
Zato to je Bog hteo da moja kazna bude da zanavek ivim u
svetom petku, da vo vjeke vjekova svakoga dana slavim stradanje o-
veka koga sam izdao. Prvoga dana moje kazne, dok se za druge ljude
bliio sumrak, a potom no, a potom subotnja zora, za mene je prote-
kao tek jedan atom atoma minuta devetog asa toga petka. Ali, poto
se netom usporilo puteestvije Sunca, kod vas je Hrist vaskrsao, a ja
jo uvek bejah samo na korak od tog asa. I sada, kada su za vas pro-
tekli itavi vekovi, ja se i dalje nalazim samo na mrvicu vremena od
tog asa...
Ali to tvoje Sunce se ipak kree, i doi e dan, moda za deset i
vie hiljada godina, kada e i ti zakoraiti u svoju subotu.
Da, i tada e biti jo stranije. Izai u iz svog istilita da bih
uao u svoj pakao. Nee prestati bol zbog smrti koju sam izazvao, ali
u izgubiti mogunost, koju jo uvek imam, da spreim da se dogodi
ono to se dogodilo.
Kako to?
Ti ne zna da nedaleko odavde prolazi meridijan antipod. S dru-
ge strane te linije, i u tvom i u mom svetu, dan je preanji. Kada bih
ja, poto sam sada slobodan, mogao da preem preko te linije, naao
bih se u mom svetom etvrtku, budui da ova je kukuljica koju vidi
na mojim leima stega koja obavezuje moje Sunce da me prati kao
senka, i da se pobrine da gdegod poem svako vreme traje koliko ovo
moje. Tad bih mogao doi do Jerusalima putujui kroz jedan nadasve
dugaak etvrtak, i stii pre no to moje izdajstvo bude poinjeno. I
svog Uitelja bih spasao od njegovog usuda.
ekaj, pobunio se Ferrante, ako sprei Stradanje nikada nee
biti Spasenja, i svet e i dan danji biti rtva prvobitnog greha.
Avaj, uzviknuo je Juda, lijui suze, a ja sam mislio samo na
sebe! No ta mi je onda initi? Ako ostavim da sam poinio ono to
sam poinio, ostajem proklet. Ako, pak, ispravim svoju greku, osuje-
tiu naum Boiji, i biu kanjen prokletstvom. Zar bee, dakle, od sa-
mog poetka zapisano da ja bejah proklet da budem proklet?

321
 Procesija slika zgasnula je na Judinom plau, nestankom ulja u
svetiljki. Sada je ponovo govorio otac Caspar, glasom koji Robertu
vie nije bio poznat. Traak svetlosti ve je prodirao kroz pukotinu na
zidu i obasjavao samo polovinu njegovog lica, izobliavajui mu liniju
nosa i pretvarajui bradu u poprite svetlosti i senke, blistavo belo s
jedne strane, a senovito sa druge. Oba oka behu kao dve duplje, jer je
ono jedno, izloeno zaslepljujuem belilu, izgledalo kao da je u senci.
I tek onda Roberto primeti da je pokriveno crnim povezom.
I upravo je tada, govorio je onaj koji sada nesumnjivo bee O-
pat de Morfi, upravo je u tom asu tvoj brat zaeo majstorsku tvore-
vinu svog Umlja. Ako bi on krenuo na putovanje na koje se Juda kanio
poi, mogao bi da sprei Spasenje. Nema Spasenja ni za koga, svi su
rtve istog prvobitnog greha, svi osueni na pakao, tvoj brat je grenik,
ali kao i svi drugi ljudi, dakle, opravdano.
Ali kako bi to uopte bilo mogue, kako bi to mogao da uradi,
kako je uspeo? pitao je Roberto.
Oh, smeio se opat, ali sada s okrutnim likovanjem, nije tre-
balo mnogo. Dovoljno je bilo obmanuti i samog Svevinjeg, koji nije
kadar da zamisli sva preobraenja istine. Dovoljno je bilo ubiti Judu,
kao to netom uinih na onoj hridi, navui njegovu kukuljicu, poslati
brod kao svoju prethodnicu na suprotnu stranu Ostrva, stii ovde la-
no preruen kako bih te spreio da zaista naui kako se pliva i da
me onde dole nikada ne preduhitri, primorati te da zajedno sa mnom
naini vodeno zvono kako bih u njemu stigao do Ostrva. I dok je
govorio, nameran da pokae kukuljicu, polako je skidao haljine, po-
javljujui se u gusarskom ruhu, potom je isto tako polako strgnuo
bradu, oslobodio se vlasulje, i Robertu se uini da se posmatra u
ogledalu.
Ferrante! uzviknu Roberto.
Ba ja, dragi moj brate, glavom i bradom. Ja, koji sam na drugoj
obali ostrva, dok si se ti razmahivao veslajui poput psa ili poput abe,
pronaao svoj brod, jedrio svojim nadasve dugakim svetim etvrtkom
put Jerusalima, zatekao onog drugog Judu na korak od izdaje i obesio
ga o jednu smokvu, spreavajui ga da Sina oveijeg preda Sinovima
Tame, uvukao se na Maslinovu Goru sa svojim pouzdanicima i oteo
Naeg Gospoda, spasavajui ga od Golgote! I sada ti, ja, svi mi ivimo
u jednom svetu koji nikada nije bio iskupljen!
A Hrist, gde je Hrist sada?
Zar ti zaista ne zna da su jo stari spisi govorili da postoje pla-
meno crvene Golubice zato to je Gospod, pre no to bi razapet, obu-
kao skarletnu tuniku? Zar jo uvek ne shvata? Ve hiljadu i esto i
deset godina Hrist je suanj na Ostrvu, odakle pokuava da pobegne u
obliju Golubice ar-ptice, ali nije kadar da napusti to mesto, gde sam
322
ukraj Malteke Zvezdarnice ostavio Judinu kukuljicu, i gde je, stoga,
uvek i samo jedan te isti dan. Sada mi samo ostaje da umorim tebe, i
da nesputano ivim u jednom svetu koji ne poznaje grizoduje, pakao
je sigurno odredite za sve, a jednoga dana ja u biti doekan tamo kao
novi Lucifer! I isue kratki dvosekli ma, primiui se Robertu u
nameri da izvri svoje poslednje zlodelo.
Ne, kriknu Roberto, neu ti to dopustiti! Umoriu ja tebe, i
oslobodiu Hrista. Nisam jo zaboravio da se sluim maem, a tebe
moj otac nije nauio svojim tajnim zahvatima!
Imao sam samo jednog oca i samo jednu majku, tvoj zagnojeni
um, rekao je Ferrante s tunim osmehom. Ti si me samo nauio da
mrzim. Misli da si mi uinio veliku uslugu, to si mi podario ivot
samo da bih u tvojoj Zemlji Romana otelotvorio Sumnju? Dogod ti
bude iv, da o meni misli ono to ja sm moram da mislim, neu
prestati da se prezirem. Dakle, bilo da ti umori mene ili da ja umorim
tebe, kraj je isti. Hajdemo.
Oprosti, moj brate, kriknuo je Roberto, jecajui. Da, hajdemo,
pravedno je da jedan od nas mora umreti!
ta je Roberto eleo? Da umre, da oslobodi Ferrantea, liavajui
ga ivota? Da sprei Ferrantea da osujeti Spasenje? To nikada neemo
doznati, jer ni on sm nije znao. Ali, tako su sazdani snovi.
Popeli su se na most, Roberto je potraio svoje oruje i pronaao
(setiemo se) onaj patrljak to je od njega ostao; ipak, uzvikivao je da
e mu Bog podariti snagu, i da e dobar maevalac umeti da se bori i
prelomljenim seivom.
Dva brata se suoie, po prvi put, da zaponu svoj poslednji okraj.
Nebo je reilo da u stopu prati ovo bratoumorstvo. Jedan crvenka-
sti oblak iznenada je razastro krvavu senku izmeu broda i neba, kao
da je neko, gore u visovima, zaklao Suneve konje. Prolomio se veli-
anstveni koncert gromova i munja, praenih provalama oblaka, i nebo
i more zagluivali su oba dvobojnika, zaslepljivali vid, studenom vo-
dom amarali ruke.
No, njih dvojica su se dovijala izmeu bljeskova munja koje su
pljutale svuda unaokolo, nasrui jedan na drugog brzim i vetim
udarcima i bonim zahvatima, povlaei se najednom, hvatajui se za
ue kako bi gotovo u letu izmakli ubodu maa, dobacujui se pogrd-
nim uvredama, pratei svaki napad krikom, izmeu jednako gromogla-
snih urlika vetra koji je fijukao uokolo.
Na toj klizavoj gornjoj palubi Roberto se borio da bi Hrist mogao
biti stavljen na Krst, i molio je boansku pomo; a Ferrante da Hrist
ne bi morao da strada, i prizivao je ime svih avola.

323
 I, upravo dok je zazivao Astarota upomo, gle sluaja, Uljez se
(sada ve uljez i u sferama Provienja) nehotice izloi Udarcu Galeba.
A moda je tako hteo, kako bi okonao taj san bez glave i repa.
Roberto se pretvarao da pada, ovaj se ustremi na njega da ga
dokraji, on se doeka na levicu i zari sakati ma u njegova prsa. Nije
se podigao veto i hitro kao Saint-Savin, ali Ferrante se ve previe
zaleteo, nije mogao da izbegne da se nabode, tavie, da patrljkom
seiva sm sebi proburazi grudnu kost. Roberto bi zapljusnut krvlju
koja je neprijatelju, u samrtnom ropcu, iknula iz usta.

Oseao je ukus krvi u ustima, verovatno se u bunilu ugrizao za je-

zik. Sada je plivao u toj krvi, koja se irila od broda do Ostrva; nije
hteo da ide dalje, u strahu od Kamen-ribe, ali okonao je samo prvi
deo svoje misije, Hrist je na Ostrvu ekao da pusti Svoju krv, a on je
ostao njegov jedini Mesija.
ta je sada inio u svom snu? Ferranteovim kratkim maem stade
da cepa jedno jedro na dugake poveze, koje je potom vezivao jedan
za drugi, ispomaui se guminama; preostalom uadi pohvatao je
ispod mosta one najsnanije aplje ili rode, ta god bile, i upregnuo ih
za noge kao krilate ate tog svog leteeg ilima.
Svojim vazdunim brodom vinuo se ka sada ve dostinom kop-
nu. Podno Malteke Zvezdarnice pronaao je kukuljicu, i unitio je.
Kada je ponovo vaspostavio vreme, video je kako na njega slee Go-
lubica, koju je napokon otkrio u punom sjaju njene uzvienosti. I bee
prirodno tavie, natprirodno da mu se sada ne ini arkom, ve
blistavo belom. Nije mogla biti golubica, jer toj ptici ne prilii da
predstavlja Drugo Lice, moda to bee Bogoljubivi Pelikan, kakav i
treba da bude Sin. Tako da na kraju nije dobro video koja mu se ptica
ponudila da umilno prednje jedro bude krilatoj lai toj.
Znao je samo da leti put visina i slike su se smenjivale po volji
lakrdijakih sablasti. Brodili su sada u pravcu svih onih bezbrojnih i
beskonanih svetova, na svakoj planeti, na svakoj zvezdi, tako da se u
svakom od njih, bezmalo u jednom istom trenu, okona Spasenje.
Prva planeta do koje su stigli bee blistavi Mesec, u noi obasja-
noj podnevom sa Zemlje. I Zemlja bee onde, na liniji obzorja, di-
novska, pretei beskrajna palenta od kukuruza, koja se jo uvek krka-
la na nebu i kao da je svakog asa mogla da mu se srui na glavu,
grgoljei grozniavom i ogroznienom grozniavou groznice, groz-
niajui ogrozniavljeno u mehurovima uzavrelim u svom vrenju, pre-
virui u vrelovitom uzaviranju, plopara plopara plop. I, kada ima
groznicu, upravo si ti taj koji postaje palenta, a sva svetla koja vidi
dopiru iz vrenja u tvojoj vlastitoj glavi.
A onde, na Mesecu, sa Golubicom...
324
 Neemo, u poverenju, traiti suvislost i verovatnou u svemu to
sam dosad izneo, budui da je sve to bila mora patnika otrovanog Ka-
men-ribom. Ali ono to u tek kazati prevazilazi sva naa oekivanja.
Robertov razum ili srce, ili u svakom sluaju njegova vis imaginativa,
snovali su svetogrdno preobraenje: on se vie nije video na Mesecu
sa Gospodom, ve sada sa Gospom, Liliom, koju je napokon preuzeo
od Ferrantea. Roberto je sada, ukraj Seleninih jezera, dobijao ono to
mu je brat bio oteo u barutinama na ostrvu fontana. Celivao joj je lice
oima, promatrao je usnama, srkao je, stalno iznova grickao, i alu su
u igri zbijali zaljubljeni jezici.

Roberto tek tada, bie da je ognjica jenjavala, doe sebi, ali mu

duboko u srcu ostade sve to je doiveo, kao to se zbiva nakon sna
koji nas ostavi ne samo uzdrhtale due, ve i tela.
Nije znao da li da plae od sree to je ponovo pronaao svoju lju-
bav, ili od grizoduja to je uz sauesnu ognjicu, koja ne poznaje Za-
kone Rodova svoju Svetu Epopeju premetnuo u Raskalanu Komediju.
Taj trenutak, govorio je, platiu paklom, jer nipoto nisam bolji ni
od Jude ni od Ferrantea tavie, ja nisam drugo do Ferrante, i nita
drugo dosad nisam inio osim to sam koristio njegovu zlobivost kako
bih snevao da sam uinio ono to mi je moja kukavtina uvek branila
da uinim.
Moda neu biti pozvan da odgovaram za svoj greh, jer nisam
zgreio ja, ve Kamen-riba koja me je navela da sanjam kako ona ho-
e. Meutim, ako sam dostigao takvo bezumlje, to je nesumnjivo znak
da zaista umirem. I trebalo je da doekam Kamen-ribu da bih reio da
razmiljam o smrti, dok bi ova misao svakako morala biti prva dunost
svakog valjanog hrianina.

Zato nikada nisam razmiljao o smrti i o gnevu Boga koji se

smeje? Zato to sam sledio uenja svojih filosofa, za koje je smrt samo
prirodna potreba, a Bog je onaj ko je u nered atoma uveo Zakon koji
ih sklapa u harmoniju Kosmosa. I da li je takav Bog, majstor geome-
trije, mogao da napravi nered pakla, pa makar i zarad pravde, i da se
smeje tom preokretanju svih preokreta?
Ne, Bog se ne smeje, govorio je sebi Roberto. On uzmie pred
Zakonom koji je sm nametnuo, i koji hoe da se red naeg tela
raspadne, kao to se moj nesumnjivo ve raspada u ovom raspadanju. I
video je crve pokraj svojih usta, ali oni nisu bili plod njegovog bunila,
ve stvorenja koja su nastala prirodnim raanjem meu kokoijom
pogani, poreklom iz njihovog izmeta.

325
 Dobrodolicom je tada pozdravio te poklisare raspadanja, poima-
jui da pretvaranje u sluzavu tvar mora da se doivi kao kraj svih pat-
nji, u harmoniji sa voljom Prirode i Neba koje njome upravlja.
Neu morati dugo da ekam, bajao je kao da izgovara molitvu. Za
samo nekoliko dana moje e telo, sada jo uvek vrsto i snano, poto
promeni boju, postati uvelo poput slanutka, pocrnee potom od glave
do pete i platom e ga zaogrnuti ugasla toplina. Tada e poeti da
bubri, i na toj oteklini pojavie se smrdljiva plesan. Nee mnogo pro-
tei, a na trbuhu e se pojaviti, tamo rasprsnuta rupa, onde razderani
prolom iz kojih e pokuljati trule, i videe se kako ovde vri jedna
polovina ucrvljanog oka, tamo razderotina usne. U ovom blatu iznik-
nue potom bezbroj sitnih muva i drugih ivotinjica koje e se sklup-
ati u mojoj krvi i prodirati me komad po komad. Jedan deo ovih
bia izronie kroz grudi, drugi e, sa ni sm vie ne znam kakvom
sluzi, curiti iz nozdrva; ostale e, ulepljene tom gnjilei, ulaziti i izlazi-
ti kroz usta, a one sit site najedene razgrgoljie se dole niz grlo... A
Daphne e za to vreme malo-pomalo postati carstvo ptica, a klice do-
nete s Ostrva ispupae zversko bilje ije e korenje, sada ve zailjeno
u santini, moji gnojni sokovi hraniti. I najzad, kada itava moja telesna
radionica bude postala samo skelet, dok budu proticali meseci i godine
ili moda milenijumi i ovo drveno ustrojstvo polagano e se
pretvarati u prainu atoma po kojoj e ivi hoditi, ne shvatajui da
Zemljina kugla, cela celcata, njena mora, njene pustinje, njene ume i
njene doline, da ona nita drugo nije do veliko ivue groblje.

Nema boljeg podsticaja za ozdravljenje od Predstave Dobre Smrti

koja nam, mirei nas sa usudom, razgre oblake. Tako mu je rekao
karmelianin jednoga dana, i tako je nesumnjivo moralo biti, jer Rober-
to oseti glad i e. Slabiji no onda kada je sanjao da se bori na mostu,
ali jai no onda kada se pruio meu kokokama, smognu snage da po-
pije jedno jaje. Ukusna je bila itka masa koja mu je klizila niz grlo. A
jo ukusniji sok kokosa to ga otvori u smonici. Nakon dugog mediti-
ranja nad svojim mrtvim telom, sada je u svom telu, zrelom za iscelje-
nje, ubijao zdrava tela kojima priroda svakog dana daruje ivot.
Evo zato ga, osim nekolikih saveta karmelianina, na della Grivi
niko nije uio da razmilja o smrti. U trenucima porodinih razgovara-
nja, gotovo uvek za veerom ili za rukom (nakon to bi se Roberto
vratio sa jednog od svojih pustolovljenja po staroj kui, gde ga je
moda u nekoj senovitoj odaji zadrao miris jabuka ostavljenih na po-
du da sazru), govorilo se samo o kakvoi dinja, o koenju ita i o na-
dama za berbu groa.
Roberto se seao kad ga je majka svetovala kako e sreno i spo-
kojno moi da ivi ako bude iskoristio sve blagodeti koje mu della

326
Griva nudi: I valjae ti da ne zaboravi da se snabde usoljenim me-
som goveim, ovijim ili ovnujskim, teleim ili svinjskim, jer se dugo
moe sauvati i od velike je koristi. Iseci nevelike komade mesa, stavi
ih u vr i pospi sa dosta soli, ostavi ih osam dana, potom ih obesi o
kuhinjske grede, ukraj ognjita, da se na dimu sue, i uini to za suva,
hladna vremena, severac kada zaduva, posle blagdana svetog Martina,
jer e se sauvati koliko ti volja. Potom u septembru dolaze ptice, i
jaganjci za celu zimu, pa kopuni, stara koko, patke i slini. Nemoj
prezirati ni magarca koji slomi nogu, jer se od njega prave male buc-
maste kobasice koje potom zaree noem i stavi da se peku, gospod-
ska hrana, prste da polie. A za Pepelnicu, da uvek bude gljiva, laga-
nih orbi, oraha, groa, jabuka i svega drugoga to ti ilje Bog. I za
Korizmu e uvek imati spremno korenje razno, i trave koje se uvalja-
ju u brano i pre u ulju, a ukusnije su i od kakve paklare; potom e
praviti punjene valjuke ili Korizmene kolaie, od testa spravljenog s
uljem, branom, ruinom vodicom, afranom i eerom, sa malo mal-
vazije, izrezane okruglo poput stakla na prozorima, nadevene mleve-
nim mrvicama hleba, jabukama, karanfiliem i sitno seckanim orasi-
ma, koje e onda s nekoliko zrna soli staviti u penicu da se peku, te
e se gostiti bolje i od samog priora. Kad proe Uskrs, dolaze jarii,
paroge, golubii... Neto kasnije stie skuta i mlad sir. No morae
da naui da uiva i u barenom, u brano uvaljanom, i prenom gra-
ku ili u grahu, to je sve veoma ukusan ukras trpeze... I bude li i-
veo kako i nai stari, ivot e ti, sinko moj, biti blagostan i u svemu
lagodan...
Eto, na imanju della Grive se nisu vodili razgovori o smrti,
poslednjem sudu, paklu ili raju. Smrt se Robertu pokaza u Casaleu, a
tek u Provansi i u Parizu ponukan bee da o njoj razmilja, izmeu
razgovora kreposnih i onih nadasve raskalanih.

Umreu svakako, govorio je sebi, ako ne sada zbog Kamen-ribe,

onda barem kasnije, budui jasno da sa ovog broda vie kroiti neu,
sada kada sam izgubio sa Staklenim Licem ak i mogunost da
se neozleen pribliim koralnom bedemu. I emu zavaravanje? Umro
bih, moda neto kasnije, i da nisam dospeo na ovu olupinu. Uao sam
u ivot, znajui za zakon da se iz njega izae. Kao to je kazao Saint-
Savin, svako otelotvoruje vlastitu rolu, neko due, neko bre, pa na-
puta pozornicu. Mnoge sam video kako promiu preda mnom, drugi
e mene videti gde promiem, i priredie istovetnu predstavu onima
koji za njima dolaze.
S druge strane, koliko dugo nisam postojao, i koliko dugo vie
neu postojati? U bezdanu godina zauzimam neprimetno malo mesto.
Ova kratka stanka ne uspeva da me odvoji od onog nita u koje u

327
neminovno otii. Na svet sam doao samo zarad broja. Moja je rola
bila tako mala da bi svi, ak i da sam ostao iza kulisa, ionako kazali da
je komedija bila savrena. To je kao u kakvoj buri: jedni potonu
odmah, drugi se razbiju o hridi, neki se uhvate za komad odbaenog
drveta, ali ne zadugo. ivot se gasi sam, kao svea koja sagori svoj
vosak. I na to bismo morali da se priviknemo, jer i mi smo, kao svea,
poeli da rasipamo atome ve od prvog asa kad smo se zaegli.
Nije prevelika mudrost znati ove stvari, govorio je Roberto sebi,
slaem se. Sve bismo to morali znati od trenutka kada smo roeni. Ali,
obino uvek razmiljamo samo o tuoj smrti. Eh, da, u svima je nama
dovoljno snage da podnesemo tue nevolje. Potom doe trenutak u
kome se razmilja o smrti kada nevolja zadesi nas, i tek tada primeti-
mo da ni sunce ni smrt ne moemo da posmatramo netremice. Osim
ako nismo imali dobre uitelje.
Imao sam ih. Neko mi je rekao da u stvari veoma malo ljudi zna
ta je smrt. Obino se podnosi iz gluposti ili navike, a ne zbog reeno-
sti. Umiremo, jer ne moemo drugaije. Samo filosof ume da razmilja
o smrti kao o dunosti koju treba okonati dragovoljno i bez straha:
sve dok je nas, jo uvek nema smrti, a kada doe smrt, vie nema nas.
Zato bih toliko vremena protraio na pripovedanje o filosofiji, ako
sada ne bih bio kadar da od vlastite smrti nainim umotvorinu svog
ivota?

Polako mu se vraala snaga. Blagodario je majci, iji ga je spo-

men naterao da prestane da razmilja o kraju. Drugaije i nije mogla,
ona, koja mu je podarila poetak.
Stade da razmilja o svom roenju, o kojem je znao jo manje ne-
go o svojoj smrti. Ree sebi da je razmiljanje o postanku svojstveno
filosofima. Lako je filosofu da opravda smrt: saznanje da se mora su-
novratiti u tamu, najjasnija je stvar na svetu. Nije prirodnost kraja ono
to proganja filosofa, ve tajnovitost poetka. Moe se dogoditi da nas
nastupajua venost ne zanima, ali ne moemo pobei munom pitanju
o tome koja nam je venost prethodila: venost materije ili venost
Boija?
Evo zato je baen na Daphne, ree Roberto sebi. Zato to e sa-
mo u toj blagoestivoj isposnici smoi snage da razmilja o jedinom
pitanju koje nas oslobaa svake brige za ne-bie, preputajui nas za-
udnosti bia.

328
 37
Besmisleni Ogledi o tome kako razmila Kamenje

Koliko je dugo bio bolestan? Danima, nedeljama? Ili se u meu-

vremenu oluja obruila na brod? Ili, jo pre no to e nabasati na Ka-
men-ribu, ponesen morem ili svojim Romanom, nije shvatio ta se to
oko njega zbiva? Koliko je vremena prolo od kada je izgubio svaki
oseaj za stvari?
Daphne je postala neki drugi brod. Most je bio prljav, a iz bavi
se prelivala voda u malim slapovima; neka jedra su se razvezala i pre-
tvorila u svilae, visei s jarbola poput maski koje oijukaju ili se ce-
rekaju kroz svoje proreze.
Ptice su se tuile, i Roberto odmah poleti da ih namiri. Neke su
uginule. Biljke su na svu sreu, hranjene kiom i vazduhom, nabujale i
nekolike su se uvukle u krletke, nudei pau za veinu, a za druge su
se namnoili insekti. Preivele ivotinje ak su i obnovile leglo, i onih
nekoliko uginulih bilo je zamenjeno sa mnogo vie ivih.
Ostrvo je ostalo nepromenjeno; osim to se ono za Roberta, koji
je izgubio masku, udaljilo noeno strujama. Sada, kad je znao da ga
uva Kamen-riba, koralni greben postao je nepremostiv. Roberto e i
dalje moi da pliva, ali samo poradi ljubavi spram plivanja, drei se
podalje od hridi.
Oh, snovienja ljudska, kako ste varljiva, aputao je. Ako o-
vek nije drugo do senka, vi ste magla. Ako nije drugo do san, vi ste
sablasti. Ako nije drugo do nula, vi ste take. Ako nije drugo do taka,
vi ste nule.
Tolike pustolovine, kazivao je Roberto sebi, samo da bih otkrio da
sam nula. tavie, vea nula no to sam bio kad ovde stigoh onako
usamljen. Brodolom me je uzdrmao i nagnao da se borim za ivot,

329
sada nemam nita za ta bih se borio i nikoga protiv koga bih udario.
Osuen sam na jedan dugotrajan predah. Ovde sam da posmatram svo-
ju prazninu, a ne prazninu drugih prostora: i iz nje e se izlei samo
amotinja, tuga i oaj.
Ne samo da u ja uskoro nestati, ve ni same Daphne vie nee
biti. Ja i ona, fosili poput ovog korala.
Jer koralna lobanja jo je bila onde na mostu, netaknuta sveobu-
hvatnim zubom vremena, te stoga, budui od smrti oteta, jedina iva
stvar.
Neobina figura nanovo potkrepi razmiljanja tog brodolomnika
sviklog da nova kopna otkriva samo preko durbina rei. Ako je koral
iva stvar, ree sebi, on je jedino zaista mislee bie u tolikom neredu
svake druge misli. Nije mogao a da ne misli vlastitu urednu sloenost,
o kojoj je meutim znao sve, ne oekujui nikakve nepredviene po-
remeaje sopstvene arhitekture.
Da li stvari ive i misle? Kanonik mu je jednoga dana kazao da je,
za pravdanje ivota i njegovog razvoja, potrebno da svaka stvar u sebi
nosi cvetove materije, spora, seme. Molekuli su rasporedi odreenih
atoma u odreenoj figuri, i ako je Bog nametnuo zakone haosu atoma,
njihovi skupovi mogu neizbeno da raaju samo istovetne skupove. Da
li je mogue da je kamenje koje poznajemo ono isto koje je preivelo
Potop, da ni ono nije nastalo, i da se iz njega nije neko drugo rodilo?
Ako vaseljena drugo nita nije do jedinstvo prostih atoma koji se
sudaraju da bi izrodili svoje skupove, nije mogue da atomi jednom
grupisani u skupove prestaju da se kreu. U svakom predmetu mora
da se odri njihovo neprekidno kretanje: virovito u vetrovima, teno i
pravilno u ivotinjama, sporo ali neumoljivo u biljkama, i svakako jo
sporije, ali prisutno, u mineralima. I ovaj koral je, mrtav za koralni
ivot, uivao u pravom podzemnom komeanju, svojstvenom kamenu.
Roberto je razmiljao. Uzmimo da je svako telo sainjeno od a-
toma, ak i ona samo i jedino protena tela, o kojima zbore Geometri-
ari, i da su ti atomi nedeljivi. Poznato je da se svaka prava moe po-
deliti na dva jednaka dela, kolika god bila njena duina. Ali ako je
njena duina nebitna, mogue je da moramo podeliti na dva dela pravu
sainjenu od neparnog broja nedeljivih. Ako neemo da dva dela budu
nejednaka, ovo bi onda znailo da je na dva dela podeljen nedeljiv
srednjak. No ovaj bi, budui da je i sm protean, te je stoga prava,
mada nepojmljivo kratka, trebalo da bude deljiv na dva jednaka dela. I
tako u beskonanost.
Kanonik je govorio da je atom ipak uvek sainjen od delova, sa-
mo to je do te mere tvrd da ga nikada ne bismo mogli podeliti dalje
od toga. Mi. A neko drugi?

330
 Nema vrstog tela koje je tvre od zlata, pa ipak, uzmimo jednu
uncu ovoga metala, i iz te unce kujundija e iskovati hiljadu listia, a
polovina tih listia bie dovoljna da pozlati itavu povrinu jedne srebr-
ne poluge. A oni koji pripravljaju zlatne i srebrne niti za pozamanteriju,
svojim e spravama uspeti da tu istu uncu zlata izvaljaju do debljine
vlasi, i ta nit bie dugaka gotovo etvrt liga, pa i vie. Zanatlija se u
nekom trenutku zaustavlja, jer nema odgovarajue alatke, niti bi golim
okom uspeo da vidi nit koju bi napravio. Kukci bi meutim onako
majuni da ih ne moemo videti, i tako marljivi i mudri da svojom ve-
tinom nadmauju sve zanatlije nae vrste bili kadri da tu nit jo vie
izdue, tako da se moe razapeti od Torina do Pariza. A kad bi postojali
kukci tih kukaca, do koje bi tananosti mogli da dovedu tu istu nit?
Kad bih Argusovim okom mogao da prodrem unutar mnogouglova
ovog korala i unutar tkiva koje se u njemu zraka, i unutar tkiva od kojeg
je satkano tkivo, tragao bih za atomom do u samu beskonanost. No
atom koji bi se mogao presecati u beskonanost, neprestano stvarajui
sve manje delove koji se mogu presecati, doveo bi me moda do trenutka
kada materija ne bi bila nita drugo do beskonano presecanje, a itava
njena tvrdoa i njena punost drale bi se na toj prostoj ravnotei izmeu
praznina. Namesto da se gnua praznine, materija bi je sada oboavala i
od nje bi bila sainjena, bila bi praznina sama po sebi, apsolutna prazni-
na. Apsolutna praznina bila bi u samom sreditu nezamislive geometrij-
ske take, i ta taka ne bi bila nita drugo do ono ostrvo Utopija koje mi
sanjamo da se nalazi usred okeana sazdanog samo i jedino od vode.
Dakle, razraujui pretpostavke o materijalnoj protenosti satkanoj
od atoma, stigli bismo do nestajanja atoma. ta bi ostalo? Vrtlozi. Samo
to ti vrtlozi ne bi uvlaili Sunca i planete, punu materiju koja se opire
njihovom vihoru, jer bi i Sunca i planete takoe bili vrtlozi, koji u sebe
uvlae manje vrtloge. Tako bi glavni vrtlog koji vrtloi galaksije, u
svom sreditu imao druge vrtloge, a ovi bi bili vrtlozi vrtloga, kovitlaci
sainjeni od drugih kovitlaca, a bezdan najveeg kovitlaca nad kovitla-
cima svih kovitlaca propao bi u beskonanost oslanjajui se o Nita.
A mi, stanovnici velikog kosmikog korala, verovali bismo da je
atom (kojeg pri tom ne vidimo) puna materija, dok bi on, kao i sve
drugo, bio samo tkanje praznina u praznini, i nazvaemo biem, punim
i ak venim, taj panaur nepostojanosti, tu beskonanu protenost,
koja se poistoveuje sa apsolutnim nita, i koja iz vlastitog ne-bia
raa zabludu svega.
Jesam li dakle ovde da bih se zabluivao o zabludi jedne zablude,
ja koji sam samome sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i zavri-
ti na ovom unu, zaboravljenom sred antipoda, da bih saznao da nema
ta da se izgubi? No zar tom spoznajom neu dobiti sve, jer postajem
jedina mislea taka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu?

331
 Meutim, ako mislim, zar to ne znai da imam i duu? Ah, kakav
koloplet. Sve je sainjeno od niega, pa ipak, da bismo ga razumeli
potrebno je da imamo duu koja, ma kako majuna bila, nita svakako
nije.
ta sam ja? Ako kaem ja, kao Roberto de la Grive, inim to bu-
dui da sam seanje svih mojih proteklih trenutaka, zbir svega onoga
to pamtim. Ako kaem ja, kao ono neto to se nalazi ovde u ovom
trenutku, a nije glavni jarbol ili ovaj koral, onda sam zbir onoga to
oseam sada. Ali ta je to to oseam sada? Skup odnosa izmeu vero-
vatnih nedeljivih koji su se rasporedili u taj sistem odnosa, u taj pose-
bni poredak koji jeste moje telo.
Onda moja dua nije, kako veli Epikur, materija sainjena od
estica sitnijih od drugih, samo dah smean toplotom, ve je nain na
koji se ovi odnosi oseaju takvima.
Kakvo tanano saimanje, kakva saeta neopipljivost! Ja nisam drugo
do odnos izmeu mojih delova koji se spoznaju dok su u relaciji jedni s
drugima. No budui da su svi ti delovi i sami deljivi na druge odnose (i
tako dalje), onda bi svaki sistem odnosa, imajui svest o samom sebi,
tavie, budui sm svoja svest, bio mislei nukleus. Ja mislim sebe, svo-
ju krv, svoje ivce; ali svaka kapljica moje krvi mislila bi samu sebe.
Da li bi se ona mislila kao to i ja mislim sebe? Naravno da ne bi,
po prirodi ovek osea sebe samoga na veoma sloen nain, ivotinja
neto manje (osea glad, na primer, ali ne i kajanje), a biljka osea da
raste i nesumnjivo osea kada je seku, i moda kae ja, ali u daleko
maglovitijem smislu no to to ja kaem. Svaka stvar misli, ali u zavi-
snosti od svoje sloenosti.
Ako je tako, onda i kamenje misli. I ovaj kamen, koji u stvari nije
kamen, ve je bio biljka (ili ivotinja). Kako e on misliti? Kao ka-
men. Ako Bog, koji je veliki odnos svih odnosa vaseljene, misli sebe
samog kao misleeg, kako veli Filosof, ovaj kamen e sebe samog
misliti samo kao kamenog. Bog misli sveoptu stvarnost i beskonane
svetove koje stvara i odrava svojom milju, ja mislim o svojoj
nesrenoj ljubavi, o svojoj usamljenosti na ovom brodu, o svojim po-
ivim roditeljima, o svojim grehovima i o svojoj bliskoj smrti, a ovaj
kamen misli moda samo ja kamen, ja kamen, ja kamen. tavie, mo-
da ne ume da kae ni ja. Misli: kamen, kamen, kamen.
Mora da je dosadno. Ili sam ja taj koji osea dosadu, ja koji mogu
misliti vie, dok je, pak, on (ili ona) u potpunosti zadovoljan to jeste
kamen, srean koliko i Bog jer Bog uiva to je Sve i ovaj kamen
uiva to je bezmalo nita, ali budui da ne poznaje drugi nain biv-
stvovanja, ovim svojim se zadovoljava, veno zadovoljan sobom...
No, da li je onda tano da kamen ne osea nita drugo do svoju
kamenitost? Kanonik mi je govorio da su i kamenovi tela koja u
332
izvesnim prilikama gore i postaju togod drugo. I zaista, kamen padne
u vulkan, usled silne vreline tog vatrenog unguentuma, koji su drevni
narodi zvali Magma, rastapa se sa drugim kamenjem, postaje jedna
usijana masa, kree se i, nakon kraeg (ili dueg) vremena, zatie sebe
kao deo jednog veeg kamena. Da li je mogue da onda kada prestaje
da bude taj kamen, i u trenutku kada postaje neki drugi, ne osea vla-
stito zagrevanje, a s njim i blizinu sopstvene smrti?
Sunce je arilo na gornjoj palubi, lagani povetarac blaio je vreli-
nu, znoj se suio na Robertovoj koi. Odavno usredsreen da se prika-
e kao kamen to okamenjen biva slatkom Meduzom koja ga je svojim
pogledom uhvatila u mreu, odlui da pokua da misli kao to misli
kamen, moda kako bi se spremio za dan kada e biti samo obina i
bela gomila kostiju, izloena ovom istom suncu, ovom istom vetru.
Skinu se nag, isprui se zatvorenih oiju, s prstima u uima, kako
ga ne bi uznemiravao nikakav drugi zvuk, kao to se izvesno zbiva sa
kamenom, koji nema ulne organe. Pokua da poniti svako vlastito
seanje, svaku potrebu svog ljudskog tela. Da je mogao, ponitio bi
sopstvenu kou, a budui da to nije mogao, upinjao se da je naini to
je mogue neosetljivijom.
Ja sam kamen, ja sam kamen, govorio je. A potom, da bi ak
izbegao da govori samom sebi: kamen, kamen, kamen.
ta bih oseao da sam zaista kamen? Pre svega kretanje atoma od
kojih sam sazdan, odnosno postojano treperenje poloaja koje delovi
mojih delova mojih delova odravaju meu sobom. Osetio bih brujanje
svog kamenjanja. Ali ne bih mogao da kaem ja, jer da bih kazao ja,
mora da postoje drugi, neto drugo emu bih se suprotstavio. Kamen u
principu ne moe da zna da postoji neto drugo izvan njega. Bruji,
kamenja samog sebe kamenog, i ne poznaje nita drugo. To je jedan
svet. Svet koji svetuje sam.
Pa ipak, ako dodirnem ovaj koral, oseam da je povrina onog de-
la izloenog suncu zadrala njegovu vrelinu, dok je deo koji je leao
na mostu hladniji; i ako bih ga prelomio napola, osetio bih moda ka-
ko vrelina jenjava s vrha prema korenu. E sad, kretanje atoma u
toplom telu daleko je ivlje, te stoga ovaj kamen, ako se osea kao
kretanje, mora da u svojoj unutranjosti osea podvajanje razliitih
kretanja. Kad bi zauvek ostao izloen suncu u istom poloaju, moda
bi poeo da razlikuje neto poput gore i dole, ako ne drugaije onda
kao dva razliita kretanja. Ne znajui da je uzrok ove razliitosti spolj-
ni agens, mislio bi sebe tako, kao da je to kretanje njegova priroda.
Ali, ako bi dolo do odrona i ako bi se kamen kotrljao nizbrdo sve dok
ne zauzme drugi poloaj, osetio bi da se sada neki drugi delovi njega
kreu, oni koji dotad behu spori, dok oni prvi, koji behu brzi, sada
hode laganim korakom. I dok se zemljite odranja (to bi mogao biti

333
veoma spor proces) osetio bi da vrelina, odnosno kretanje koje iz nje
proizilazi, malo-pomalo prelazi s jednog njegovog dela na drugi.
Razmiljajui tako, Roberto je sasvim polako izlagao razliite
strane svoga tela sunevim zracima, prevrui se po mostu, sve dok
nije stigao do senke, tamnei lagano, kao to bi moralo da se dogodi
kamenu.
Ko zna, pitao se, da li u toku ovih kretanja kamen poinje da sti-
e, ako ne pojam o mestu, barem pojam o delu: naravno, u svakom
sluaju, pojam o promeni. Ali ne o strasti, jer ne poznaje svoju suprot-
nost, odnosno akciju. Ili moda poznaje. Jer to da je kamen, tako saz-
dan, osea uvek, dok stanje da je as vreo ovde, as hladan tamo, ose-
a naizmenino. Stoga je, na neki nain, kadar da razlikuje samog se-
be, kao supstanciju od sopstvenih akcidenata. Ili nije: jer ako osea
samog sebe kao odnos, oseao bi samog sebe kao odnos izmeu razli-
itih akcidenata. Oseao bi se kao supstancija u nastajanju. A ta to
znai? Zar se ja oseam na razliite naine? Ko zna da li kamen
razmilja kao Aristotel ili kao Kanonik. U svakom sluaju, sve ovo bi
mu moglo oduzeti milenijume, ali nije u tome problem: ve da li ka-
men moe da napravi riznicu od uzastopnih spoznaja sebe. Jer ako bi
se oseao as vreo gore i hladan dole, a potom obrnuto, i ako se u tom
drugom stanju ve ne bi seao onog prvog, on bi uvek verovao da je
njegovo unutranje kretanje istovetno.
Ali, ako ima spoznaju sebe, zato nema seanje? Seanje je jedna
od potencija due, i ma kako majuna bila dua kamena, sigurno ima
srazmerno seanje.
Imati seanje znai imati saznanje o pre i o posle, inae bih i ja
stalno verovao da su bol ili radost kojih se seam prisutni u asu kada
ih se seam. Meutim, znam da su to prole spoznaje, jer su slabije od
ovih sadanjih. Problem je dakle imati oseaj vremena. to moda ni
ja ne bih mogao imati, da je vreme neto to se ui. Nisam li sebi go-
vorio pre ko zna koliko dana ili meseci, pre ove bolesti, da je vreme
uzrok kretanja, a ne njegov rezultat? Ako se delovi kamena kreu, to
kretanje e imati neki ritam koji e, mada neujan, biti poput zvuka
asovnika. Kamen bi bio asovnik samog sebe. Oseati se u kretanju
znai oseati vlastito vreme koje otkucava. Zemlja, veliki kamen na
nebu, osea vreme svog kretanja, vreme disanja svojih morskih doba, i
ono to ona osea, ja vidim kako se oslikava na zvezdanom svodu:
Zemlja osea ono isto vreme koje ja vidim.
Kamen, dakle, zna za vreme, tavie, zna za njega jo pre no to
svoje promene toplote spozna kao kretanje u prostoru. Koliko sam ja
upoznat, moglo bi biti da on ne primeuje ni to da promena toplote
zavisi od njegovog poloaja u prostoru: mogao bi da ga shvati kao
kakvu pojavu promene u vremenu, kao prelazak iz sna u javu, iz ushita

334
u umor, kao to ja sada primeujem da mi od ovog mirovanja prolaze
trnci kroz levu nogu. Nemogue, mora da osea i prostor, ako prime-
uje kretanje tamo gde je prethodno bilo mirovanje, i mirovanje tamo
gde je prethodno bilo kretanje. On dakle ume da misli ovde i tamo.
Zamislimo sada da neko uzme ovaj kamen i da ga uglavi meu
drugo kamenje kako bi podigao zid. Ako je on prethodno primeivao
igru sopstvenih unutranjih poloaja, bilo je to zato to je oseao vla-
stite atome napregnute u nastojanju da se sklope kao elije pelinjeg
gnezda, zgusnute jedan kraj drugog i jedan meu drugima, kao to bi
morali da se oseaju kamenovi u svodu crkve, gde jedan pritiska onog
drugog, a svi zajedno pritiskaju prema zavrnom svodnom kamenu u
sredini, dok oni kamenovi odmah pored njega pritiskaju neke druge
nadole i prema spolja.
No, sviknut na tu igru pritisaka i protivpritisaka, itav svod bi mo-
rao da se osea takvim, u nevidljivom kretanju koje stvaraju njegove
opeke dok se uzajamno pritiskaju; jednako bi morao da oseti i napor
koji neko ulae dok ga rui i da shvati da prestaje da bude svod u tre-
nutku kada donji zid, sa svojim potpornjima, padne.
Kamen, dakle, do te mere stenjen izmeu drugih kamenova da se
nalazi na rubu pucanja (i kad bi pritisak bio vei, naprsnuo bi) mora da
osea ovu prinudu, prinudu koju ranije nije oseao, pritisak koji na
neki nain treba da utie na njegovo unutranje kretanje. Nee li to biti
trenutak kada kamen osea prisustvo neega izvan sebe? Kamen bi
tada imao svest o Svetu. Ili bi moda pomislio da je sila koja ga priti-
ska neto daleko jae o njega, te bi Svet poistovetio s Bogom.
Ali onoga dana kad bi zid pao, nakon nestanka prinude, da li bi
kamen imao oseaj Slobode kao to bih ga ja imao, kad bih odluio
da se otrgnem prinudi koju sam sm sebi nametnuo? Samo to ja mo-
gu da elim da prestanem da budem u ovom stanju, a kamen ne moe.
Sloboda je dakle strast, dok je elja da se bude slobodan delanje, i u
tome je razlika izmeu mene i kamena. Ja mogu da elim. Kamen u
najboljem sluaju (zato da ne?) moe samo da tei da se vrati u pret-
hodno stanje u zidu, i da oseti zadovoljstvo kada ponovno postane
slobodan, ali ne moe da odlui da deluje kako bi ostvario ono to mu
se svia.
No, mogu li ja zaista da elim? Ja u ovom trenutku oseam zado-
voljstvo to sam kamen, sunce me greje, vetar ublaava ovo kuvanje
mog tela, nemam nikakvu nameru da prestanem da budem kamen.
Zato? Zato to mi se svia. Dakle, i ja sam rob jedne strasti, koja me
odvraa od toga da slobodno elim vlastitu suprotnost. Meutim, da
elim, mogao bih eleti. A ja to ipak ne inim. Koliko sam zaista slo-
bodniji od jednog kamena?

335
 Nema stranije misli, posebno za jednog filosofa, od one o slobodi
izbora. Roberto je, zbog filosofske malodunosti, odagna kao previe
ozbiljnu misao za njega, naravno, i jo vie za jedan kamen, kojeg
je ve darovao strastima, ali mu je uskratio svaku mogunost delanja.
U svakom sluaju, i pored toga to sebi ne moe da postavlja pitanja o
postojanju ili nepostojanju mogunosti da dobrovoljno izgubi duu,
kamen je ve stekao brojna i plemenita svojstva, vie no to su mu
ljudska bia ikad pripisala.

Roberto se sada, pre svega, pitao da li kamen, u asu kada pada u

vulkan, poseduje svest o sopstvenoj smrti. Sigurno ne, jer nikada nije
saznao ta znai umreti. Ali kada sasvim nestane u magmi, da li tada
poseduje znanje o svojoj smrti koja se dogodila? Ne, zato to vie ne
postoji onaj individualni sklop kamen. S druge strane, da li smo ikada
uli da je neki ovek primetio da je mrtav? Ako je neto mislilo samo
sebe, sada je to bila magma: ja magmujem, ja magmujem, ja magmu-
jem, luf laf, ja teem, istiem, otiem, tena, plap plof splup, ja
bubrim, kljuam u kljualim mehurovima, pucketam, prtim, ishrak-
njujem hrakotinu, glibuam. Pljas. I dok se pretvarao da je magma,
Roberto je pljuckao poput besnog psa i upinjao se da iz svojih creva
izmami kranje. Bezmalo da se istovario. Nije ba bio pogodan da
bude magma, bolje da nastavi da misli kao kamen.
Ali ta se tie kamena koji jednom bee, to magma magmuje
sebe samu magmujuu? Za kamenje ne postoji ivot posle smrti. Ne
postoji ni za koga kome nije obeano i doputeno, nakon smrti, da
postane biljka ili ivotinja. ta bi se zbilo kad bih ja umro, a svi mo-
ji atomi se presloili, nakon to se moje telo valjano razmesti u zem-
lji i upije se u korenje, u divno oblije palme? Da li bih kazao ja
palma? To bi rekla palma, nita manje mislea od jednog kamena.
No kad bi palma kazala ja, da li bi to znailo ja Roberto? Bilo bi zlo
uskratiti joj pravo da kae ja palma. I kakva bi to bila palma kad bi
kazala ja Roberto sam palma? Onaj sklop koji je mogao da kae ja
Roberto, jer se spoznavao kao taj sklop, vie ne postoji. A ako ne
postoji, sa spoznajom je sigurno izgubio i seanje na sebe. Ne bih
ak mogao da kaem ni ja palma bejah Roberto. Kad bi ovo bilo
mogue, morao bih sada da znam da sam ja Roberto nekada bio... ta
ja znam? Neto. Meutim, ja se toga uopte ne seam. Ono to sam
bio ranije, sada vie ne znam, kao to nisam kadar da se setim onog
fetusa koji sam bio u utrobi matere moje. Ja znam da sam bio fetus
jer su mi drugi tako kazali, ali to se mene tie mogao sam i da to
nikada ne budem.
Boe moj, mogao bih da uivam u dui, i u njoj bi moglo da uiva
ak i kamenje, a upravo od due kamena ja saznajem da moja dua

336
nee nadiveti moje telo. Zato uopte razmiljam i zato se igram
hinei kamen, kad uskoro neu vie nita znati o sebi?
Na kraju krajeva, ta je uopte ovo ja za koje ja verujem da misli
mene? Nisam li kazao da nije nita drugo do svesti koju praznina,
istovetna protenosti, ima o sebi u ovom posebnom sklopu? Dakle,
nisam ja koji mislim, ve sam praznina, ili protenost, koji misle me-
ne. Ovaj sklop je stoga akcident, u kojem su se praznina i protenost
zadrali koliko na jedan treptaj oka, da bi se potom ponovo mogli
misliti drugaije. U ovoj velikoj praznini praznine, jedina stvar koja
doista postoji jeste dogaaj ovog postajanja u bezbrojnim prolaznim
sklopovima... Sklopovima ega? Jedinstvenog velikog nita, koje je
Supstancija svega.
Njome upravlja velianstvena nunost, koja je navodi da stvara i
razara svetove, da preplie nae bedne ivote. Ako je prihvatim, ako tu
Nunost uspem da zavolim, da joj se vratim, da se povinujem njenim
buduim htenjima, to je uslov Sree. Pronai u svoju slobodu jedino
ako prihvatim njen zakon. Povlaenje u Nju bie Spasenje, beg od
strasti u jednu jedinu strast, Intelektualnu Ljubav prema Bogu.
Kad bih uspeo da ovo zaista pojmim, bio bih pouzdano jedini o-
vek koji je pronaao Pravu Filosofiju i znao bih sve o Bogu koji se
skriva. Ali ko bi imao hrabrosti da ide po svetu i pronosi ovu filosofi-
ju? Ovo je tajna koju u ja poneti sa sobom u grob na Antipodima.

Kazao sam ve da Roberto nije od soja filosofa. Poto je stigao

do ove Epifanije, koju je izbrusio strogou kojom kakav optiar
brusi svoja soiva, spopade ga nanovo ljubavna apostazija.
Budui da kamenovi ne ljube, pridie se i sede, postajui ponovo
ljubei ovek.

Pa onda, ree samom sebi, ako emo se svi vratiti u veliko more
velike i jedinstvene supstancije, tamo gore, onde dole, ili gdegod ona
bila, ja u se istovetan ponovo spojiti sa Gospom! Oboje emo biti deo
i celina istog makrokosmosa. Ja u biti ona, ona e biti ja. Nije li ovo
najdublji smisao mita o Hermafroditu? Lilia i ja, samo jedno telo i
samo jedna misao...
Nisam li moda ve nagovestio ovo zbitije? Danima (nedeljama,
mesecima?) ja inim da ona ivi u jednom svetu koji je samo moj,
mada kroz Ferrantea. Ona je ve misao moje misli.
Moda je pisanje Romana upravo ovo: iveti kroz vlastite likove,
uiniti sve da oni ive u naem svetu, i predati sebe i svoja stvorenja
na brigu onih koji e doi, ak i kada mi vie ne budemo mogli da
kaemo ja...

337
 No ako je tako, samo od mene zavisi da li u zanavek ukloniti
Ferrantea iz svog sveta, uiniti tako da boanska pravda stoluje njego-
vim nestankom, i stvoriti uslove u kojima u ja ponovo moi da se
spojim sa Liliom.

Ispunjen novim zanosom, Roberto odlui da misli poslednje

poglavlje svoje pripovesti.
Nije znao da se Romani, posebno kada su pisci ve reeni da po-
inu u smrti, esto piu sami i hode tamo kud se njima prohte.

338
 38
O Prirodi i Mestu Pakla

Roberto stade sebi da pripoveda da je Ferrante, lutajui od ostrva

do ostrva i traei pre zadovoljstvo za sebe nego pravi put, nesposoban
da izvue bilo kakvu poruku iz signala koje mu je slao evnuh preko
ranjenog Biscarata, na kraju izgubio svaki raun o tome gde se nalazi.
Brod je dakle brodio, ono malo ivei se ukvarilo, voda se usmr-
dela. Da posada to ne bi primetila, Ferrante je odredio da samo jedan-
put dnevno svako sie u potpalublje i u mraku uzme ono bedno sledo-
vanje koje mu je potrebno da preivi, a koje niko ne bi podneo da vidi.
Jedino Lilia nije nita primeivala, Lilia koja je vedro podnosila
svaku razdiruu muku, i inilo se da je ivela od jedne kapi vode i
bezmalo nijedne mrvice dvopeka, izgarajui od elje da ljubljeni uspe
u svom poduhvatu. A Ferrante je, neosetljiv na tu ljubav, osim koliko
mu je bilo potrebno za zadovoljstvo koje je iz nje crpeo, nastavio da
raspaljuje matu svojih mornara, hranei njihove udne oi bletavim
prikazima blaga. I tako je jedan slepac zaslepljen mrnjom vodio dru-
ge slepce zaslepljene pohlepom, drei kao zatoenicu svojih zamki
jednu slepu lepotu.
Pa ipak, mnogima su iz posade od prevelike ei ve oticale
desni, koje su poinjale da prekrivaju itav zub; noge su se osule ire-
vima, a njihova kuna izluevina dosezala je sve do vitalnih delova.
Te je stoga Ferrante, kada su preli dvadeset peti stepen june ge-
ografske irine, morao da pribegne pobuni. Pobunu je izveo, iskoristiv-
i druinu petorice najvernijih gusara (Andrapoda, Borida, Ordogna,
Safara i Aspranda), i pobunjenici behu ostavljeni u alupi sa neto ma-
lo ivei. Na ovaj nain, meutim, Tweede Daphne je ostala bez am-
ca za spasavanje. Nije vano, govorio je Ferrante, jo samo malo i stii

339
emo na mesto gde nas vue naa odurna glad za zlatom. Ali ljudi koji
su ostali nisu bili dovoljni za upravljanje brodom.
Niti su imali elju da to ine, budui da su svom voi uinili veli-
ku uslugu, sada su se smatrali njemu ravnima. Jedan od petorice uho-
dio je onog tajanstvenog plemia, koji je tako retko izlazio na most, i
otkrio da je on u stvari ena. Tada su ovi poslednji razbojnici izali
pred Ferrantea sa zahtevom da im preda putnicu. Ferrante se, Adonis
po izgledu, no Vulkan po dui, radije priklanjao Plutonu nego Veneri, i
bi velika srea to ga Lilia nije ula dok je aputao pobunjenicima da
e pristati na dogovor sa njima.
Roberto nije smeo da dopusti Ferranteu da izvede i ovaj poslednji
zloin. Stoga poele da se u tom asu Neptun razgnevi to se neko usu-
uje da gazi njegovim poljanama, ne strahujui od njegova gneva. Odno-
sno, da bi izbegao da ovo zbitije zamilja .na tako paganski, premda u
konetima razbokoreni, nain: zamisli da je nemogue (ako roman mora
da prenese i neki udoredni nauk) da Nebo ne kazni tu lau podmuklosti.
I veselio se, zamiljajui kako Noti, Aquiloni i Austri, neumorni neprija-
telji spokoja morskog, mada su sve dosad blagotnim Zefirima preputali
brigu o stazama kojima je Tweede Daphne hitala na svom putu, zatoeni
u svojim podzemnim odajama, ve pokazuju znake nestrpljenja.
Uini tako da svi odjednom provale napolje. krgutanje brodskih
oplata pratili su jauci mornara, more je bljuvalo po njima i oni su blju-
vali u more, a katkad su ih talasi tako umotavali da bi se nekome s
obale taj most mogao uiniti kao kakav mrtvaki koveg, dok su se
oko njega palile munje, poput votanica.
S poetka je bura suprotstavljala oblake oblacima, vode vodama,
vetrove vetrovima. Ali more je ubrzo izalo izvan svojih propisanih
mea i raslo je, nadimajui se spram neba, sputao se pogubni dad,
voda se meala s vazduhom, ptica je uila da pliva, a riba da leti. To
vie nije bila borba prirode protiv moreplovaca, ve bitka prirodnih
elemenata meu sobom. Nije bilo niti jednog atoma vazduha koji se
nije pretvorio u kuglicu grada, a Neptun se podizao da zgasne gromo-
ve u rukama Jupitera, kako bi mu uskratio zadovoljstvo da spali ta
ljudska bia, koja je on, meutim, hteo da udavi. More je u svom vla-
stitom krilu kopalo raku da ih preotme zemlji i, im bi spazilo da se
brod bez kormila ustremljuje prema kakvoj hridini, hitrim zamahom ga
je bacalo u drugom pravcu.
Brod je zaranjao, krmom i pramcem, i svaki put kada se naginjao
izgledao je kao da se u letu obruava s vrha kakve kule: krma je propa-
dala sve do galerije, a na pramcu se inilo da e voda progutati kosnik.
Andrapodo, koji je pokuavao da skupi jedno jedro, bi strgnut s
krsta i, strmoglavljujui se u more, udari Borida koji je zatezao neko
ue, i raspoluti mu glavu.
340
 Brodsko korito je sada odbijalo da se povinuje krmanou Ordog-
nu, dok je novi nalet orkana u jednom potezu razderao rogalj soherice
krmenog jedra. Safar je nastojao da spusti jedra, dok ga je Ferrante
poterivao, sipajui psovke, ali nije jo uspeo ni da privrsti ko kako
treba, a brod se iskrenu popreko i s boka ga zapljusnue tri orijaka
talasa koja odvukoe Safara s palube. Glavni jarbol se najednom pre-
lomi i polete u more, pri emu je opustoio most i Asprandu smrskao
lobanju. Na kraju se kormilo rasprsnulo u paramparad, dok je jedan
pomahnitali udarac ruda oduzeo ivot Ordognu. Taj drveni patrljak
ostao je na kraju bez posade, dok su se poslednji takori izlivali preko
ograde, padajui u vodu od koje su hteli da uteknu.
Izgleda bezmalo neverovatno da je Ferrante, u toj zagluujuoj ha-
labuci, pomislio na Liliu, jer bismo od njega oekivali da se brine samo
o vlastitoj koi. Ne znam da li je Roberto mislio da kri zakone verovat-
noe, ali borei se svim silama samo da ne nestane ona kojoj je darovao
srce, bi prinuen da i Ferrantea obdari srcem makar samo na tren.
Ferrante dakle izvlai Liliu na most, i ta ini? Roberta je iskustvo
nauilo da bi morao da je vrsto privee za neku dasku, putajui je da
sklizne u more i uzdajui se da ak ni okrutne zveri Bezdana ne bi
uskratile milost takvoj lepoti.
Nakon ega se i sm Ferrante hvata za komad drveta, i sprema se
da ga privee sebi za lea. Ali u tom trenu na most izranja, sm Bog
zna na koji nain razreen svog stradanja zbog pometnje u potpaljub-
lju, ruku jo uvek u lancima, nalik pre mrtvacu no ivom stvoru, ali
oiju uagrenih mrnjom, Biscarat.
Biscarat koji se za itavog putovanja, poput onog psa na Amarilli-
ju, muio u kladama dok mu je svakog dana ponovo otvarana rana
koja mu je potom neko kratko vreme vidana Biscarat, koji je sve te
mesece proveo s jednom jedinom milju: osvetiti se Ferranteu.
Deux ex machina, Biscarat se iznenada pojavljuje iza Ferrantea,
koji je ve jednom nogom zakoraio preko ograde, podie ruke i pre-
bacuje ih, pravei od lanaca omu, preko Ferranteove glave, sve dok
mu ne obuhvati vrat. I urlajui Sa mnom, konano, sa mnom u paka-
o! vidi se bezmalo se uje tako snaan stisak, da se Ferranteov
vrat lomi, a jezik mu ispada iz bogohulnih usta kao pratnja tog posled-
njeg besa. A onda telo bez due pogubljenog, obruavajui se, za so-
bom poput plata povlai jo uvek ivo telo krvnika, koji pobedonosno
ide u susret ratobornim valovima, napokon spokojna srca.

Roberto nije nikako mogao da zamisli kako bi se Lilia oseala

pred tim prizorom, i ponada se da nije videla nita. Budui da se nije
seao ta se njemu dogaalo od trenutka kada ga je dohvatio vrtlog,
nije uspevao ni da zamisli ta bi se moglo desiti njoj.
341
 Bee, u stvari, toliko obuzet svojom dunom nakanom da Ferran-
tea daruje pravom kaznom, da na kraju odlui da najpre sledi njegovu
sudbu na onom svetu. I ostavi Liliu u svesilnom viru.

Ferranteovo beivotno telo bee u meuvremenu izbaeno na ne-

kakav pustarni al. More je bilo mirno, poput vode u kakvoj olji, a
obalu nije zapljuskivao ni jedan jedini talas. Sve je bilo zaogrnuto ne-
kom vazduastom izmaglicom, kao to biva kada sunce ve zae, a
no jo uvek ne zavlada nebom.
Odmah iza ala, koji nije bio omeen ni drveem ni grmljem, vi-
dela se ravnica sva od minerala, u kojoj su se, kako se izdaleka inilo,
epurili empresi koji u stvari behu obelisci od olova. Na obzorju,
spram zapada, uzdizao se planinski masiv, gotovo da se ne bi ni razaz-
nao da ne bee onih nekoliko plamiaka du njegovih obronaka koji su
mu davali izgled groblja. Ali, povrh tog masiva gomilali su se dugulja-
sti crni oblaci s utrobom od ugljevlja to uminjuje, vrstog i postoja-
nog oblika, poput onih sipljih kostiju sa nekih slika ili crtea, koji se
potom gledani iskosa zgunjavaju u oblik lobanje. Izmeu oblaka i
planine, nebo je jo uvek bilo protkano bledo utim tragovima i
reklo bi se da je to poslednji pedalj vazdunog prostora pod dodirom
umirueg sunca, kad ne bi bilo utiska da taj poslednji pokuaj zalaska
nikada nije imao poetak, i nikada nee imati kraj.
Tamo, gde se ravnica polako pretvarala u nizbrdicu, Ferrante
ugleda jednu grupicu ljudi i uputi se ka njima.
Ljudi, ili bia u svakom sluaju ovekolika, kako mu se inilo iz-
daleka, ali kad Ferrante stie do njih vide da, ako nekada behu
ljudi, sada su postali ili su bili na putu da postanu orue za as
anatomije. Roberto ih je zamislio takvima, jer se seao da je svoje-
vremeno posetio jedno od onih mesta gde je grupa lekara u tamnom
ruhu i rumenih obraza, sa siunim upaljenim venama po nosu i obra-
zima, u inu koji je pre nalikovao delatskom, stajala oko jednog lea,
da izloi spolja ono to je bilo unutra, i da u mrtvima otkrije tajne i-
vih. Uklanjali su kou, sekli meso, ogoljavali kosti, rasplitali spletove
nerava, razdvajali vorove miia, otvarali organe ula, pruali rastav-
ljene sve opne, skinute sve hrskavice, izdvojene sve delove utrobe.
Poto bi razabrali svako vlakno, podelili svaku arteriju, otkrili svaku
medulu, pokazivali su prisutnima radionice ivota: evo, govorili su,
hrana se ovde kuva, krv se ovde proiava, jestivo se ovde razdeljuje,
ovde se obrazuju raspoloenja, ovde se kale duhovi... A neko je
pokraj Roberta apatom primetio da e, nakon nae zemaljske smrti, i
priroda isto tako postupiti.
Ali, Bog anatom je na sasvim drugaiji nain dotakao stanovnike
tog ostrva, kojima se Ferrante sada sve vie pribliavao.
342
 Prvi bee telo bez koe, zategnutih miinih snopova, klonulih ru-
ku, patnikog lica spram neba, samo lobanja i jabuice. Drugom je
koa sa aka visila, drei se oko zglobova poput kakve rukavice, a na
nogama se, podno kolena, posuvratila poput mekih izama.
Treem su, najpre koa, a potom i miii, bili tako rasparani da je
itavo telo, a posebno lice, nalikovalo kakvoj otvorenoj knjizi. Kao da
to telo eli istovremeno da pokae kou, meso i kosti, triput ljudsko i
triput smrtno; a izgledalo je poput kakvog insekta ija bi krila bila ovi
dronjci, kad bi na tom ostrvu bilo vetra da ih pokrene. Ali ta se krila
nisu kretala snagom vazduha, skamenjenog u tom sutonu: jedva da su
se pokretala pri kretanju tog satrvenog tela.
Neto malo dalje, jedan skelet se oslonio o lopatu, moda name-
ran da sebi iskopa raku, onih duplji spram neba, s grimasom u izvije-
nom luku zuba, dok leva ruka kao da preklinje za milost i uslienje.
Drugi jedan pogrbljeni skelet, otkrivao je s lea savijeni kimeni stub,
hodajui klecavo, s koatim rukama na pognutom elu.
Jedan od njih, koga Ferrante vide samo straga, jo uvek je imao
pramenove kose na ogoljenoj lobanji, poput kape koja mu je silom
navuena. Ali posuvratak (bledunjav i ruiast kao morska koljka),
pustina to nosi krzno, bee napravljen od koe, preseene u visini
potiljka i posuvraene nagore.
Bilo je i onih kojima je bezmalo sve bilo uklonjeno, te su izgleda-
li kao skulpture sazdane od samih nerava; a na krnjem vratu, ve o-
bezglavljenom, leprali su nervi koji nekada behu ukorenjeni u mozgu.
Noge su sliile pletenici od vrbovog prua.
Bilo je drugih koji su, otvorenog trbuha, putali da im podrhtava
utroba boje mrazovca, poput alosnih izelica nakljukanih loe svare-
nim kembiima. Tamo gde im je nekada bio ud, sada ve oguljen i
sveden na peteljku, mrdale su samo sasuene monice.
Ferrante vide i one koji behu samo vene i arterije, pokretna labo-
ratorija kakvog alhemiara, cevi i cevice u neprekidnom kretanju,
koje destiluju beskrvnu krv tih izbledelih svitaca na svetlosti jednog
odsutnog sunca.
Stajae ta tela u dubokoj i munoj tiini. Na nekima su se nazirala
obeleja veoma polaganog preobraaja koji ih je, od statua od mesa,
deljao u statue od vlakana.

Poslednji meu njima, odran kao San Bartolomeo, drao je u vi-

soko podignutoj ruci jo krvavu kou, klonulu poput odloenog plata.
Na njoj se jo uvek raspoznavalo lice, s rupama na mestu oiju i noz-
drva, i usnom dupljom, koji su podseali na poslednje ostatke neke
votane maske, izloene nenadanoj toploti.

343
 I taj ovek (odnosno izobliena i bezuba usta njegove koe) proz-
bori Ferranteu.
Zlodoao, ree mu, u Zemlju Mrtvih koju mi zovemo Ostrvo
Vesalia. Uskoro e i ti poi stopama naeg usuda, no nemoj misliti da
svako od nas izumire onako brzo kao to to doputa grob. U zavisnosti
od kazne, svako od nas biva doveden u svoj vlastiti stadijum raspadanja,
kako bismo osetili izumiranje, koje bi svakome bilo najvea radost. O
kakvog li veselja zamiljati da smo mozgovi to se na prvi dodir u kau
pretvore, plua to se kidaju na prvi daak vazduha koji ih jo uvek zau-
zima, koe to svemu poputaju, mekae to smekavaju, masti to se
razvodnjavaju! Ali ne. Ovako kako nas vidi, svako od nas je, ne prime-
ujui nita, stigao do svog stanja, neprimetnim preobraajem u kojem se
svaka naa nit potroila tokom hiljade i hiljade i hiljade godina. I niko ne
zna do kada emo se ovako troiti, tako da se oni koje vidi tamo dole,
pretvorene u same kosti, jo uvek nadaju da e uskoro umreti, a moda
ve milenijumima izumiru u tom iekivanju; drugi su, poput mene, u
ovom obliju ni sm ne znam otkad jer smo u ovoj noi to je uvek u
nastajanju izgubili svaki oseaj za proticanje vremena a ipak jo uvek
se nadam da mi je udeljeno veoma sporo ponitavanje. Tako svako od
nas ezne za jednim raspadanjem koje dobro znamo nee nikada
biti potpuno, nadajui se uvek da za nas Venost jo nije poela, a ipak
strahujui da smo u njoj jo od naeg pradavnog iskrcavanja na ovo kop-
no. Za ivota smo verovali da je pakao mesto venog beznaa, jer su
nam tako govorili. Avaj, nije, to je mesto neugasive nade, koja svaki dan
ini gorim od onog prethodnog, budui da se ova e, koja u nama sta-
lno ivi, nikada ne utauje. Imajui stalno samo problesak tela, a budui
da svako telo tei rastu ili smrti, ne prestajemo da se nadamo i na
Sudija je presudio da emo samo tako moi da patimo in saecula.
Ferrante je upitao: Ali emu se nadate?
Kai slobodno emu e se i ti nadati... Nadae se da e nas
jedno nita od vetra, neznatan nadolazak morskih doba, pojava jedne
jedine izgladnele pijavice, vratiti atom po atom velikoj praznini vase-
ljene, gde bismo jo uvek mogli da na neki nain uestvujemo u ciklu-
su ivota. Ali vazduh se ovde ne mie, more ostaje nepomino, nikada
ne oseamo ni hladno ni toplo, ne znamo ni zore ni sutona, a ova zem-
lja to mrtva je vie od nas samih ne stvara nikakav ivotinjski svet. O
crvi, koje nam je smrt nekada obeavala! O mili crvii, matere naeg
duha koji bi jo uvek mogao ponovo da se rodi! Sisajui nau u po-
kropili biste nas, milosrdni, mlekom nevinosti! Grizui nas, iscelili
biste ugrize naih krivica, uljuljkujui nas svojim samrtnim milova-
njima darivali biste nas novim ivotom, jer za nas bi grob bio poput
materinog krila... Ali nita se od toga nee zbiti. Mi to znamo, pa ipak
nae telo to zaboravlja u svakom trenutku.

344
 A Bog, pitao je Ferrante, Bog, smeje li se Bog?
Avaj, ne, odgovorio je odrani, jer i ponienje bi nas uznelo.
Kako bi divno bilo kad bismo videli barem Boga koji se smeje, i koji
se s nama sprda! Kakva bi nam samo razonoda bila da vidimo Boga
kako nam se sa svog prestola, u drutvu svojih svetaca, izruguje. Imali
bismo sliku tue radosti, to razgaljuje koliko i slika tue alosti. Ne,
ovde se niko ne srdi, niko se ne smeje, niko se ne pokazuje. Ovde Bog
ne postoji. Postoji samo nada bez svrhe.
Zaboga, neka su prokleti svi sveti, pokua tada da uzvikne raz-
gnevljeni Ferrante, ako sam osuen na prokletstvo imam valjda pravo
da za samog sebe odigram predstavu svog besa! Ali primeti da mu iz
grudi izlazi slabaan glasi, njegovo telo je omlohavilo, i nije mogao
ni da se razljuti.
Vidi, ree mu oljuteni, pri emu njegova usta nisu uspela ni
da se razvuku u osmeh, tvoja je kazna ve poela. Ni mrnja ti vie
nije doputena. Ovo je ostrvo jedino mesto u vaseljeni gde nije dozvo-
ljeno da se pati, gde se nada bez naboja ni po emu ne razlikuje od
umalosti bez kraja.

Roberto je nastavio da gradi Ferranteov kraj, ne pomerajui se s

mosta, nag kao kada se spremao da postane kamen, a sunce mu je u
meuvremenu ispeklo lice, grudi i noge, vraajui ga u onu grozniavu
vrelinu iz koje je ne tako davno bio utekao. Sada ve u raspoloenju
da smea ne samo roman sa stvarnou, ve i izgaranje due sa vreli-
nom tela, osetio je kako ponovo plamti od ljubavi. A Lilia? ta li se
zbilo sa Liliom, dok je Ferranteov le plutao spram ostrva mrtvih?
Potezom koji nije tako redak kod pripovedaa Romana, kada ne
znaju kako da obuzdaju nestrpljenje, i vie se ne povinuju jedinstvu
vremena i mesta, Roberto jednim skokom premosti sva zbivanja da bi
zatekao Liliu, posle ko zna koliko dana, vrsto pripijenu za onu dasku,
kako pluta sada ve mirnim morem koje se ljeskalo pod suncem i
pribliava se (a ovo se ti, moj ljubazni itaoe, nikada ne bi ni usudio
da predvidi) istonoj obali Solomonovog Ostrva, to e rei sa
suprotne strane mesta gde je bila ukotvljena Daphne.
Ovde alovi nisu blagonakloni, Roberto je to saznao od oca
Caspara, kao oni na zapadnoj strani. Daska se, ne mogavi vie da
izdri, razbila, udarajui o jednu hrid. Lilia se osvestila i uurila na
toj steni, dok su ostaci razbijenog splava nestajali noeni strujama.
Ona sada bee tamo, na kamenu koji jedva da je mogao da joj prui
utoite, i samo ju je uzani pojas vode ali za nju to bee okean
delio od kopna. Skrhana tajfunom, izmodena postom, a jo vie izmu-
ena eu, ne bee u stanju da se odvue od hridi do peska iza kojeg je,
zamuenim pogledom, nasluivala samo bledunjava oblija biljaka.
345
 No kamen je goreo podno nenog boka i, jedva diui, namesto da
osvei unutranju vrelinu, privlaio je k sebi vrelinu vazduha.
Nadala se da nedaleko odatle izviru hitri potoci sa senovitim liti-
cama, ali joj ove sanje nisu blaile ve, naprotiv, razgarale e. Htela
je od Neba da zaiska pomo, no poto se suvi jezik zaplitao u nepce,
glasovi su izlazili kao kusi uzdasi.
Kako je vreme proticalo, korba vetra grebao ju je grabljivim
kandama, i strepela je (vie no da e umreti) da e iveti sve dok je
ibanje prirode ne bude nagrdilo, stvarajui od nje predmet koji sada
izaziva odvratnost, a ne vie ljubav.
ak i da je dospela do nekog jarka, potoia s ivahnom vodom,
prinosei mu usne, spazila bi svoje oi, dve nekad ivahne zvezde
koje su obeavale ivot, sada samo dva zastraujua pomraenja; i to
lice, gde su majuni Amori u razdraganoj igri boravili, sada samo
jezomorno konaite gnuanja. Pa ak i da je stigla do neke bare,
njene bi oi, saaljene nad sobom, u nju izlile vie kaplji no to bi
njene usne ispile.

Tako je barem Roberto uredio da Lilia misli o sebi. Ali oseti

odvratnost zbog toga. Odvratnost prema njoj koja se, nadomak smrti,
razdirala zbog svoje lepote, kao to se esto zbivalo u Romanima;
odvratnost prema sebi, koji nije umeo da, bez hiperbola razuma, u lice
pogleda svoju ljubav koja je umirala.
Kakva je zaista mogla biti Lilia u tom trenutku? Kakvom bi se
ukazala, kad bi joj strgnuo to samrtno ruho satkano od rei?
Usled stradanja na dugom putovanju i u brodolomu, njene su se
vitice mogle premetnuti u kuinu, proaranu belim nitima; njene su
dojke zasigurno izgubile svoje ljiljane bele, njeno je lice bilo izbrazda-
no vremenom. Namrekani sada behu vrat i grudi.
Ali ne, ako ja tako slavio nju koja umire, znailo je samo da se
jo uvek preputa poetskoj napravi oca Emanuela... Roberto je hteo da
vidi Liliu onakvu kakva je ona zaista bila. Izvrnute glave, prevrnutih
oiju koje su, onako smanjene od bola, izgledale previe udaljene od
korena nosa gotovo zaotrenog na vrhu, oteale od podonjaka,
uglova obeleenih zrakastim oreolom siunih bora, tragovima vrapca
na pesku. Nozdrve neznatno proirene, jedna neto punija od druge.
Ispucala usta, boje ametista, dve izvijene bore u uglovima, a gornja
usna malo isturenija, podignuta da otkrije dva zubia koja su izgubila
svoju belinu slonovae. Koa lica blago oputena, dva visea nabora
podno brade, da narue liniju vrata...
Pa ipak, ovaj uveli plod on nikada ne bi zamenio ni za sve anele
neba. On ju je ljubio i takvu, i nije mogao znati da je moda drugaija

346
onda kada ju je ljubio elei je onakvu kakva je bila, skrivena iza
zastora svoje crne koprene, jedne daleke veeri.
Dopustio je da za vreme svog brodoloma bude zaveden na neke
druge staze, eleo je da ona bude harmonina poput sistema sfera; ali
ve su mu i ranije govorili (ali se nije usudio da jo i to prizna ocu
Casparu) da planete moda ne putuju svoj put du savrene linije kru-
ga, ve da krue svojom krivom stazom oko Sunca.
Ako je lepota jasna, ljubav je tajnovita: on je otkrio da ne ljubi
prolee, ve sva doba svoje ljubljene, jo poeljnije u svom jesenjem
zalasku. Oduvek ju je ljubio zarad onoga to jeste i to bi mogla biti, i
samo u tom smislu ljubiti znai darovati sebe, ne oekujui uzvraaj.
Dopustio je da ga oamuti njeno uboravo izgnanstvo na talasima,
dok je neprestano tragao za nekim drugim sobom: najgorim u Ferran-
teu, najboljim u Lilii, ijom je slavom hteo sebe da proslavi. Meutim,
ljubiti Liliu znailo je eleti da ona bude kao to je i on sm bio, oboje
preputeni filigranskoj ruci vremena. Sve dosad koristio je njenu lepo-
tu kako bi podsticao blaenje njenog uma. Dao joj je da govori, stav-
ljajui joj u usta rei koje je on hteo, a kojima je ipak bio nezadovo-
ljan. Sada bi eleo da je pored njega, zaljubljen u njenu napaenu lepo-
tu, u njenu razbludnu ispijenost, u njenu pomodrelu ljupkost, u njenu
posustalu ar, u njene mrave gole udove, da je brino miluje, i slua
njene rei, njene, ne one koje joj je on bio namenio.
Morao je da je ima, odriui se sebe samog.
Ali, bee kasno za iskazivanje dolinog potovanja svom bolnom
idolu.
S druge strane Ostrva, itka, kroz Liliine vene, tekla je Smrt.

347
 39
Itinerarium Extaticum Coeleste

Da li je ovo bio pravi nain da se okona jedan Roman? Ne samo

to Romani podstiu mrnju da bi nam, na kraju, priredili uitak u
porazu onih koje mrzimo, nego isto tako pozivaju na samilost da bi
nam, potom, otkrili da su izvan opasnosti oni koje ljubimo. Roberto
nikada nije itao romane koji su se tako runo zavravali.

Osim ako se Roman jo nije zavrio, i ako je negde ostao neki

tajnoviti Junak, spreman na jedan od onih koraka zamislivih samo u
Zemlji Romana.
U ime ljubavi, Roberto odlui da napravi taj korak, i sm kroivi
u svoju pripovest.

Da sam ja ve stigao na Ostrvo, govorio je samom sebi, sada bih

mogao da je spasem. Samo me je moja lenjost zadrala ovde. Sada
smo oboje ukotvljeni na moru, enjivo elei suprotne obale jednog
istog kopna.
Pa ipak, nije sve izgubljeno. Ja je vidim kako u ovom istom asu
izdie, ali kad bih ja u ovom istom asu dospeo do Ostrva, bio bih
tamo dan pre no to ona stigne, spreman da je saekam i spasem.
Malo je vano to je od mora primam u trenutku kada je ona ve
na pragu da ispusti poslednji dah. U stvari, poznato je da kad telo
dospe dotle, neko snano uzbuenje moe da mu ulije novi ivotni
sok, a ulo se i za samrtnike koji su, shvativi da je uzrok njihovog
usuda otklonjen, ponovo poeli da cvetaju.
A ima li veeg uzbuenja za ovu samrtnicu no da ivog ponovo
vidi onoga koga ljubi! U stvari, ne bih smeo ni da joj otkrijem da sam
348
drugaiji od onoga koga je volela, jer ona se meni, a ne onom drugom
podarila; jednostavno bih zauzeo mesto na koje sam imao pravo jo od
samog poetka. I ne samo to, ne primeujui promenu, Lilia bi u mom
pogledu osetila jednu drugaiju ljubav, neukaljanu pohotom, treperavu
u svojoj odanosti.

Da li je mogue, svako bi se zapitao, da Roberto nije pomislio na

injenicu da bi mu ovo preosvajanje bilo mogue samo ako bi on zai-
sta kroio na Ostrvo do kraja tog dana, najkasnije do prvih asova na-
rednog jutra, to prema njegovim poslednjim iskustvima nije bilo
mnogo verovatno? I da li je mogue da nije shvatao da se priprema da
zaista dospe do Ostrva kako bi pronaao onu koja je tamo prispela
blagodarei iskljuivo njegovoj pripovedi?
Ali, to smo ve videli, nakon to je poeo da razmilja o Zemlji
Romana, sasvim tuoj njegovom vlastitom svetu, Roberto je na kraju
doao dotle da bez ikakve muke preplie dve vaseljene jednu s drugom,
meajui pri tom njihove zakone. Mislio je da moe da stigne na Ostrvo,
zato to je on to tako upravo zamiljao, i da zamilja njen dolazak u
trenutku kada on ve bude bio tamo, zato to je to tako upravo eleo. S
druge strane, Roberto je tu slobodu da priziva dogaaje i da posmatra
njihovo ostvarivanje, to Romane ini tako nepredvidljivima, polako
prenosio u vlastiti svet: konano e stii na Ostrvo iz prostog razloga to
ako tamo ne stigne nee vie znati ta sebi da pripoveda.
O ovoj ideji, koju bi svako ko nas moda nije pratio sve dovde,
nazvao mahnitanjem ili mahnitlukom, kako god da se kae (ili se go-
vorilo tada), on je sada razmiljao na matematiki nain, ne prikrivaju-
i pred sobom nijednu jedinu sluajnost koju su mu razum i smotre-
nost nalagali.

Poput kakvog generala koji u predveerje bitke pravi raspored

kretanja svojih trupa za naredni dan, i ne samo to sebi predoava po-
tekoe koje bi mogle iskrsnuti i sluajne nezgode koje bi mogle po-
remetiti njegov plan, ve se i poistoveuje sa mislima protivnikog
generala, kako bi predvideo njegove poteze i protivpoteze, i raspolagao
budunou, preduzimajui korake na osnovu onoga to bi ovaj potonji
mogao da ima na raspolaganju na osnovu raspoloivih posledica
tako je i Roberto odmeravao sredstva i ishode, uzroke i uinke, svako
za i svako protiv.
Morao je da odustane od ideje da pliva prema koralnom nasipu i
da ga premosti. Vie nije mogao da vidi njegove uronjene prolaze, i ne
bi uspeo da dospe do onog njegovog dela koji se vrhuni nad vodom, a
da se pri tom ne suoi sa nevidljivim, zasigurno pogibeljnim, zamka-
ma. I najzad, pretpostavljajui ak da bi do njega mogao da dospe
349
bilo na vodi ili pod vodom nije bilo reeno da e po njemu moi da
hoda u svojim mlitavim gamaama, i da on nije skrivao urvine u koje
e se survati da vie iz njih ne izae.
Do Ostrva je dakle mogao doi jedino ako prati putanju kojom je
iao amac, to znai ako pliva ka jugu, obilazei uvalu na odstojanju,
manje ili vie u visini Daphne, da bi potom, kad jednom zaobie juni
rt, zavio spram istoka, sve dok ne stigne do useka o kojem mu je go-
vorio otac Caspar.
Ovaj plan nije bio razuman, i to iz dva razloga. Prvi, to je on do-
sad na jedvite jade uspevao da dopliva do kraja koralnog spruda, gde ga
je ve snaga izdavala; te stoga nije bilo pametno misliti da e biti u sta-
nju da prevali gotovo etiri ili pet puta veu razdaljinu bez konopca,
ne zato to nije imao dovoljno dugaak, ve zato to ovoga puta, ako je
iao, iao je da bi otiao, a ako ne bude stigao, nije bilo nikakvog smisla
da se vraa nazad. Drugi, to je plivanje ka jugu znailo kretanje na-
suprot struji: i, znajui iz iskustva da ima snage da joj se suprotstavi
samo nakratko, u prvih nekoliko zamaha, on bi neumoljivo bio odvuen
na sever, iza severnog rta, sve dalje i dalje od Ostrva.
Kada je ozbiljno razmotrio sve ove mogunosti (priznavi da je
ivot kratak, umetnost mnogostrana, prilika trenutna, a ogled neizve-
stan), rekao je sebi da nije dostojno jednog plemia da se preputa tako
sitniavim raunicama, poput kakvog graanina koji presabira sve mo-
gunosti koje ima, dok se kocka u svoju oskudnu imovinu.
Odnosno, rekao je sebi, raun se mora napraviti, ali neka onda
bude uzvien, ako je uzvien ulog. ta je stavljao na kocku u toj svojoj
opkladi? ivot. Ali, ako on nikada ne bi uspeo da napusti brod, njegov
ivot ne bi vredeo mnogo, posebno sada kad bi se samoi pridruila
svest da je i nju zauvek izgubio. ta je, meutim, dobijao ako uspe?
Sve, radost da je ponovo vidi i da je spase, u svakom sluaju da izda-
hne na njoj izdahnuloj, prekrivajui joj telo pokrovcem od celiva.
Istina je, opklada nije bila ravnopravna. Bilo je vie mogunosti
da izgubi glavu u pokuaju, nego da dospe do kopna. Ali, i u tom slu-
aju rizik je bio probitaan: kao da su mu kazali da ima hiljadu mo-
gunosti da izgubi neki bedan iznos nasuprot jedne jedine da dobije
neslueno blago. Ko ne bi prihvatio?

Na kraju mu je sinula jedna druga ideja, koja mu je nadasve sma-

njivala rizik igre, tavie, obeavala mu je pobedu u oba sluaja. Pret-
postavimo da ga struja ipak odvue u suprotnom smeru. Pa dobro,
kada jednom proe pored drugog rta (znao je jer je napravio probu sa
drvenom ploom) struja bi ga vukla du meridijana...
Ako bi se prepustio plutanju po povrini vode, oiju uprtih u ne-
bo, on vie nikada ne bi video sunce da se kree: ljuljao bi se na tala-
350
sima tog ruba koji je razdvajao danas od preanjeg dana, izvan vre-
mena, u jednom venom podnevu. Zaustavljajui se za njega, vreme bi
se zaustavilo i na Ostrvu, odlaui u beskonanost njenu smrt, jer sada
je ve sve to se Lilii dogaalo zavisilo od njegove pripovedake vo-
lje. Dok je on zarobljen, zarobljeno je i zbivanje na Ostrvu.
Nadasve otroumna hijazma, pre svega. Ona bi se nala u istom
poloaju u kojem se on nalazio neizmerno dugo, na dva lakta od Ostr-
va, a on bi joj, nestajui u okeanu, podario ono to negda bee njegova
nada, drao bi je uhvaenu na rubu jedne neprekidne elje oboje
bez budunosti, te dakle bez smrti koja bi po njih dola.
Potom je oklevao da sebi predstavi svoj put, a usled stapanja sve-
tova kojem je sm ve kumovao, oseao je da je to i Liliin put. I upra-
vo e taj neobian Robertov doivljaj i njoj jamiti besmrtnost koju joj
potka od geografskih duina drugaije ne bi dopustila.
Krenue spram severa umerenom i ujednaenom brzinom: s nje-
gove leve i desne strane smenjivae se dani i noi, godinja doba,
pomraenja, plime i oseke, sasvim nove zvezde brodie nebom dono-
sei zaraze kune i nemire u carstvima, vladaoci i prvosvetenici ose-
dee i nestati u vihorima praine, svi vrtlozi vaseljene izvrie svoje
olujne revolucije, druge e zvezde nastati iz holokausta starih... More
e se oko njega raspomamiti, a potom posramiti, pasati e se poigrava-
ti u svojim kolutovima, a za njega se u toj spokojnoj brazdi nita nee
promeniti.
Da li e se jednog dana zaustaviti? Koliko se seao mapa, nijedno
se drugo kopno, koje nije Solomonovo Ostrvo, nije moglo prostirati na
toj duini, barem dok se ona, na Polu, ne spoji sa svim ostalima. Ali
ako su jednom brodu, s dobrim krmenim vetrom i itavom umom
jedrilja, bili potrebni meseci i meseci i meseci da prevali put poput
ovog na koji e se on otisnuti, koliko li e dugo on trajati? Moda go-
dinama, pre no to stigne do mesta gde nije znao ta e biti od dana i
od noi, i od proticanja vekova.
Ali, za to vreme e poivati u tako tankovitoj ljubavi da nee ma-
riti da izgubi usne, ruke, zenice. Iz tela e istei sva limfa, krv, u ili
sluz, voda e mu ulaziti kroz svaku poru, prodirui kroz ui, obukae
mu mozak solju, zamenie staklasto telo u oima, zaposee nozdrve,
rastvarajui svaki trag zemaljskog elementa. Sunevi zraci e ga u isto
vreme hraniti ognjenim esticama, i ove e razrediti tenost u rosu od
vazduha i vatre koja e blagodarei privlanoj moi biti namamljena
uvis. I on e se, sada ve lagan i poletan, podii da se najpre spoji sa
duhovima vazduha, a potom sa duhovima sunca.
Isto e se dogoditi i s njom, u skamenjenoj svetlosti one hridi.
Protezae se poput zlata kovanog sve dok ne postane najvazduastije
seivo.
351
 I tako e se, dok dani budu prolazili, u toj tenji sjediniti. Iz asa
u as jedno e drugome zaista biti poput krakova istih u estara, kreta-
e se svaki na onoga drugog hod, svijae se jedan kad predaleko ode
drugi, uspravie se kad ovaj se vrati.
Tada e oboje nastaviti svoj put u sadanjosti, pravo ka zvezdi ko-
ja ih eka, prainica od atoma meu drugim esticama kosmosa, vrtlog
meu vrtlozima, sada ve veni poput samoga sveta budui satkani od
praznine. Pomireni sa svojim usudom, jer kretanje zemlje donosi zla i
strahove, ali je podrhtavanje sfera bezazleno.

Dakle, ulog e mu u svakom sluaju doneti pobedu. Nije smeo da

okleva. Niti da se priprema za to pobedniko rtvovanje, a da sve to ne
proprati odgovarajuim ritualima. Roberto svojim stranicama poverava
poslednje radnje koje namerava da izvri, dok nas ostavlja da za sve
drugo tek naslutimo kretnje, vremena, ritmove.

Kao prvo izbaviteljsko kupanje, utroi gotovo itav sat da bi

uklonio jedan deo reetke koja je razdvajala most od potpaljublja. Po-
tom sie i stade da otvara jednu po jednu krletku. Dok je unitavao
site, na njega se obrui utavi oblak krila, te morade da se brani, po-
diui laktove preko lica, ali je neprestano ponavljao i, i! i hrabrio
zatoenike, poterujui rukama ak i kokoke, koje su se prpoile u
praini, ne nalazei izlaz.
Sve dok ne vide, popevi se na most, kako se gusto jato podie
iznad jarbola, i uini mu se na tren da je sunce prekriveno svim dugi-
nim bojama, s kosim izbeljenim mrljama od morskih ptica, koje su
ljubopitljivo pohitale da se pridrue ovom slavlju.
Potom je bacio sve asovnike u more, ne pomiljajui nipoto da
gubi dragoceno vreme: trudio se da izbrie vreme kako bi umilostivio
jedno putovanje protiv vremena.
Na kraju, nameran da u sebi zatre svaki trag kukaviluka, sakupio
je na mostu, podno glavnog jedra, ostatke debala, daice, prazne ba-
ve, zalio ih je uljem iz svih uljanica, i uegao vatru.
Izvili su se oni prvi plameni jezici koji odmah stadoe da liu uz
jedra i pripone. Kad se uverio da se arite odrava samo od sebe,
spremio se da kae zbogom.
Bio je i dalje nag, jo otkako je poeo da umire preobraavajui
se u kamen. I nag je, bez konopca koji vie nije morao da sputava nje-
govo putovanje, siao u more.
Upro je stopalima o drvo, odgurujui se napred kako bi se odvojio
od Daphne i, nakon to je sve do krme pratio liniju boka, zauvek se odvo-
jio od nje, hitajui ka jednoj od dve sree koja ga je zasigurno ekala.
352
 Jo pre no to su usud, i vode, odluili o njemu, voleo bih da je,
dok se svaki as zaustavljao da predahne, skrenuo pogled sa Daphne,
koju je pozdravljao, ka Ostrvu.
Tamo dole, povrh linije izbruene vrhovima drvea, sada ve veo-
ma otrim okom, moda je mogao da vidi kako se spram visina ustrem-
ljuje poput koplja to bi da ustreli sunce Golubica ar-ptica.

353
 40
Kolofon

To je sve. A ta se potom zbilo sa Robertom, ne znam niti verujem

da e to ikada moi da se dozna.
Kako napraviti roman, od pripovesti koja je ipak tako romane-
skna, ako potom ne znamo njen kraj ili jo bolje, pravi poetak?
Osim ako to ne treba da bude pripovest o Robertu, ve o njego-
vim zapisima mada i tu moe da se nagaa do mile volje. Ako su
zapisi (uostalom nepotpuni, iz kojih sam izvukao jednu pripovest ili
niz pripovesti koje se ukrtaju ili proimaju) dospeli do nas, to znai
da Daphne nije sasvim izgorela, to je barem oigledno. Ko zna, moda
je vatra samo oprljila jarbole, da bi potom zgasnula u tom danu bez
vetra. Ili, nije nipoto iskljueno da su se netom provalili oblaci, izli-
vajui kiu koja je ugasila arite...
Koliko je dugo Daphne ostala tamo pre no to ju je neko pronaao i
otkrio Robertove rukopise? Pokuau sa dve pretpostavke, obe matovite.

Kao to sam ve napomenuo, nekoliko meseci pre ovog zbitija,

tanije februara 1643, Abel Tasman, koji je krenuo iz Batavije avgusta
1642, nakon to se iskrcao na onu Zemlju van Diemena koja e kasnije
postati Tasmanija, videvi Novi Zeland samo izdaleka, i nakon to se
zaputio prema ostrvlju Tonga (do kojih su 1615. ve bili stigli van
Schouten i le Maire, i koja su krtena kao ostrva Kokosova i Izdajnika),
otkrio je, nastavljajui odatle na sever, niz ostrvaca omeenih peskom,
pri emu ih je ubeleio na 17,19 stepeni june irine i na 201,35 stepeni
duine. Neemo da raspravljamo o duini, ali ova ostrva koja je nazvao
Prins Willelms Ejilanden, ako su moje pretpostavke ispravne, nisu
mogla da budu mnogo daleko od Ostrva iz nae pripovesti.

354
 Tasman okonava svoje putovanje, tvrdi, u junu, dakle pre no to
je Daphne mogla da stigne u te krajeve. Ali ne mora da znai da su
Tasmanovi dnevnici verodostojni (osim toga, izvornik vie ne postoji)*.
Pokuajmo stoga da zamislimo da se on, zbog jednog od onih nenada-
nih skretanja kojih je bilo nebrojeno mnogo na njegovom putovanju,
vratio u te vode, recimo u septembru iste godine, i tu otkrio Daphne.
Bez ikakve mogunosti da je osposobi za plovidbu, onako ogoljenu
bez jarbola i jedrilja kakva je ve morala biti. Popeo se na nju da bi
otkrio odakle dolazi, i pronaao Robertove zapise.
Uz pomo svog oskudnog poznavanja italijanskog jezika, shvatio
je da se tu raspravljalo o problemu geografskih duina, zbog ega su ti
zapisi postali izuzetno poverljiv dokument, koji treba predati Kompa-
niji Holandske Indije. Zbog toga u svom dnevniku preutkuje itav
dogaaj, moda ak krivotvori i datume kako bi izbrisao svaki trag
svoje pustolovine, a Robertovi zapisi zavravaju u nekoj tajnoj arhivi.
Jer Tasman se nakon samo godinu dana otisnuo na jo jedno putova-
nje, a sm Bog zna da li je otiao tamo gde je kazao da ide.**
Zamislimo samo holandske geografe kako prelistavaju te spise.
Mi znamo, u njima se nije moglo nai nita zanimljivo, osim moda
psee metode doktora Byrda, a mogao bih da se opkladim da su razno-
razne uhode za nju ve bile doznale nekim drugim putevima. Pominje
se i Malteka Zvezdarnica, no eleo bih da podsetim da posle Tasmana
protie jo sto trideset godina pre no to Cook ponovo otkriva ta ostr-
va, a drei se Tasmanovih naznaka, zasigurno ne bi mogli ponovo da
ih pronau.
A onda, konano, i jo uvek itav vek nakon nae pripovesti,
Harrisonov pronalazak pomorskog hronometra stavlja taku na mahni-
tu potragu za punto fijo. Problem geografskih duina vie nije nikakav
problem, te neki arhivar Kompanije, elei da raisti ormane baca,
poklanja, prodaje ko zna Robertove spise, sada ve puku zanim-
ljivost za kakvog zanesenjaka starim rukopisima.

*
Ko god eli moe lako da proveri da li govorim istinu kod P.A. Leupe, De
handschriften der ontdekkingreis van A.J. Tasman en Franchoys Jacobsen Vische 1642
3, u Bijdragen voor vaderlandsche geschiedens en oudheidkunde, N.R. 7, 1872, str.
254 93. Neosporna su, svakako, dokumenta koja su prikupljena kao Generale Missiven,
gde postoji izvod iz Daghregister van het Casteel Batavia od 10. juna 1643, u kojem
se donosi obavest o Tasmanovom povratku. No ako bi pretpostavka o kojoj upravo
govorim bila prihvatljiva, lako bi se dalo zamisliti da je, u cilju ouvanja jedne tajne
kakva je bila tajna o geografskim duinama, i takav jedan dokument bio preinaen. S
obzirom na izvetaje koji su iz Batavije morali da stignu do Holandije, a ko zna kada su
stizali, razlika od dva meseca mogla je da proe neopaeno. S druge strane, ja nipoto
nisam sasvim uveren da je Roberto u te krajeve stigao u avgustu a ne ranije.
**
Sa ovog drugog putovanja uopte i ne postoje brodski dnevnici. Zato?

355
 Druga je pretpostavka romaneskno nadmonija. Maja meseca
1789. jedan divljenja vredan lik prolazi ovim morima. To je kapetan
Bligh koga su pobunjenici na brodu Bounty spustili u jednu alupu
zajedno sa osamnaest odanih mu ljudi i prepustili milosti talasa.
Taj izuzetan ovek, ma kakve nedostatke imala njegova ud,
uspeva da prevali vie od est hiljada kilometara da bi se najzad iskr-
cao na Timoru. Na svom putu, plovi kroz arhipelag Fiji, umalo da
stigne do ostrva Vanua Levu, i prolazi pored grupe ostrvaca Yasawa.
To znai da bi sasvim lako mogao, da je samo malo skrenuo na istok,
da se nae u vodama oko ostrva Taveuni, gde sa zadovoljstvom za-
kljuujem da se nalazilo nae Ostrvo a kad bi jo vaili sporni do-
kazi koji se odnose na verovanje i na elju da se veruje, e pa dobro,
oni me uveravaju da Oranasta Golubica, ili Orange Dove, ili Flame
Dove, ili jo bolje Ptilinopus Victor, postoji jedino tamo samo to
je, a ovim rizikujem da upropastim itavu pripovest, ona narandasta
mujak.
Elem, da je bio pronaao Daphne u iole razumnom stanju, ovek
kao Bligh bi, budui da je dotle stigao u obinom amcu, uinio sve
to je u njegovoj moi da je osposobi za plovidbu. Ali ve je bio pro-
tekao bezmalo vek i po. U meuvremenu je neka olujina zasigurno
prodrmala to korito, prekinula sidro, brod se prevrnuo preko koralnog
spruda ili nije, epale su ga struje, odvukle spram severa i bacile
na neki drugi greben ili na hridine nekog oblinjeg ostrva, gde je ostao
izloen zubu vremena.
Bligh se verovatno popeo na palubu jednog broda utvare, bokova
optoenih koljkama i zelenim algama, sa ustajalom vodom u raspore-
noj utrobi, utoitu mekuaca i otrovnih riba.
Moda je preiveo, onako klimav, krmeni katel, i Bligh je u ka-
petanovoj kabini pronaao, sasuene i pranjave, ili ne, vlane i ras-
kvaene, ali jo uvek itljive, Robertove beleke.
Nisu vie bila vremena velike more oko geografskih duina, ali
moda su ga privukle beleke, na nepoznatom jeziku, o Solomonovim
Ostrvima. Gotovo deset godina pre toga izvesni gospodin Buache, Ge-
ograf Kraljev i Francuske Mornarice, podneo je Akademiji Nauka ras-
pravu o Postojanju i Poloaju Solomonskih Ostrva, tvrdei da ona nisu
nita drugo do onaj Zaliv ostrva Choiseul gde se Bougainville iskrcao
1768. (i iji je opis sasvim odgovarao starom Mendaninom opisu), i
Terres des Arsacides gde se 1769. iskrcao Surville. Tako da se, dok je
Bligh plovio, jo jedan neznanac, verovatno Gospodin de Fleurieu,
spremao da objavi knjigu pod naslovom Decouvertes des Francois en
1768. & 1769. dans les Sud-Est de la Nouvelle Guinee.
Ne znam da li je Bligh ikada proitao tvrdnje gospodina Bouachea,
ali se u engleskoj mornarici sigurno s prizvukom srdbe govorilo o
356
tom nadmenom ponaanju francuskih roaka, koji su se hvalisali da su
pronali ono to se ne moe pronai. Francuzi su bili u pravu, ali
moglo se desiti da Bligh to nije znao, ili to nije eleo. Moe biti da je
stoga gajio nadu da se domogao nekog dokumenta koji ne samo to je
pobijao Francuze, ve e i njega krunisati kao otkrivaa Solomonovih
Ostrva.
Zamislio bih da je, najpre, u mislima zahvalio Fletcheru Christia-
nu i ostalim pobunjenicima to su ga surovo usmerili na put slave, a
potom, kao dobar patriota, odluio da nikome na spominje svoje
neznatno skretanje na istok i svoje otkrie, i da sve spise u strogoj taj-
nosti preda Britanskom Admiralitetu.
Ali i u tom sluaju, bie da je neko procenio da su od malog zna-
aja, lieni svake dokazne moi i sklonio ih ponovo meu sve-
njeve mudrijakih trica i kuina za knjievnike. Bligh odustaje od So-
lomonovih Ostrva, zadovoljava se da primi admiralski in za neke
druge neosporne vrline koje je imao kao moreplovac, i umree jednako
zadovoljan, ne znajui da e ga Hollywood nainiti mrskim potomstvu.

I tako, kad bi makar jedna od mojih pretpostavki bila valjana za

nastavak pripovedanja, ono ipak ne bi imalo kraj dostojan prie, i svi
bi itaoci ostali neutoljeni i nezadovoljni. ak ni na takav nain Ro-
bertovo zbitije ne bi bilo valjano za neki udoredni nauk i jo uvek
bismo se pitali kako to da mu se dogodilo ono to mu se dogodilo
zakljuujui da se u ivotu stvari dogaaju zato to se dogaaju, a da
se izgleda samo u Zemlji Romana dogaaju poradi nekakvog cilja ili
provienja.
Jer, ako bih iz svega ovoga morao da izvuem neki zakljuak,
morao bih da se vratim Robertovim spisima i pronaem jednu beleku,
koja sigurno potie iz onih noi kada se jo uvek pitao o moguem
prisustvu Uljeza. Roberto je te veeri ponovo posmatrao nebo. Seao
se kako ih je na della Grive, kada se od tronosti sruila porodina
kapela, onaj njegov karmelianski uitelj koji je stekao iskustvo na
Orijentu posavetovao da tu skromnu odaju za molitve podignu u vizan-
tijskom stilu, okruglog oblika sa sredinjom kupolom, to ni priblino
ne bee nalik onom uobiajenom stilu u Monferratu. Ali stari Pozzo
nije hteo da zabada nos u pitanja umetnosti i religije, te poslua savete
tog svetog oveka.
Gledajui nebeski svod antipoda, Roberto je shvatio da mu se na
della Grive, u predelu okruenom sa svih strana breuljcima, nebeski
svod inio poput kupole u kapeli, jasno razgranien kratkim krugom
obzorja, sa jednim ili dva sazvea koja on bee kadar da prepozna,
tako da prema onome to je on znao predstava se menjala iz nedelje
u nedelju, budui da je na poinak odlazio rano u stvari nikada nije
357
imao prilike da shvati da se ona menjala ak i u toku jedne iste noi.
Dakle, ta kupola mu se uvek inila i nepokretnom i okruglom, te je
stoga isto tako nepokretnim i okruglim zamislio vasceli svet.
U Casaleu, usred ravnice, shvatio je da je nebo prostranije no to
je on verovao, ali otac Emanuele ga je pre uveravao da zamilja zvez-
de opisane konetima, nego da posmatra one koje su mu visile nad
glavom.
Posmatra antipod iz beskonanog prostranstva jednog okeana,
sada je nasluivao obzorje bez granica. A gore je, povrh glave, video
nikad viena sazvea. Ona sa svoje hemisfere tumaio je prema sli-
kama koje su drugi ve utvrdili, ovde mnogougaona simetrija Velikog
Raka, tamo alfabetska egzaktnost Kasiopeje. Ali na Daphne nije imao
za to ve pripremljene figure, mogao je da spoji bilo koju taku sa bilo
kojom drugom, da iz njih izvue oblija kakve zmije, gorostasa, grive
ili repa otrovnog insekta, pa da ih potom rasturi i pokua da naini
nove forme.
U Francuskoj i Italiji na nebu je video i predeo oslikan rukom ne-
kog vladaoca koji je utvrdio linije puteva i potanske slube, ostavlja-
jui izmeu njih mrlje od uma. Ovde je meutim bio pionir u nepoz-
natoj zemlji, i morao je da odlui koje e staze povezati neki vrh sa
nekim jezerom, nemajui nikakav uzor pri izboru, jer jo uvek nije
bilo gradova i sela na obroncima prvog ili na obalama potonjeg. Ro-
berto nije posmatrao sazvea: bio je osuen da ih ustanovi. Strahovao
je da se ta celina ne rasporedi poput spirale, puevog oklopa, vrtloga.
I upravo se tad prisea jedne crkve, sasvim nove, viene u Rimu
i to je jedini put kada nas navodi da pomislimo da je posetio taj
grad, moda pre svog putovanja u Provansu. Ta crkva mu se uinila
suvie drugaijom i od kupole na della Grive i od brodova, geometrij-
ski ureenih u iljate lukove i krstaste svodove, u crkvama koje je vi-
deo u Casaleu. Sada je razumeo zato: kao da je svod crkve bilo juno
nebo, koje je podsticalo oko da se stalno iznova uputa u bekstvo u
nove linije, ne poivajui nikada na jednoj sredinjoj taki. Ispod te
kupole, gdegod stajao, onaj ko je gledao uvis uvek se oseao kao da je
po strani.
Sada mu je bilo jasno da je, na neto neodreeniji nain, oigled-
no manje teatralan, proivljen kroz sitna iznenaenja iz dana u dan, taj
oseaj uskraenog spokoja imao najpre u Provansi, a potom u Parizu,
gde mu je svako na neki nain ruio neku sigurnost i pokazivao mu
neki mogui nain da iscrta mapu sveta, ali saveti koji su do njega
dolazili sa razliitih strana nisu se slagali u jedan konaan crte.
Sluao je o mainama kadrim da izmene poredak prirodnih poja-
va, tako da ono to je teko stremi nagore, a ono to je lagano pada
dole, da oganj kvasi, a voda gori, kao da je i sm tvorac vaseljene ka-
358
dar da se popravi, i da na kraju uspe da podigne biljke i cvee protiv
godinjih doba, i da godinja doba zametnu borbu sa vremenom.
Kad bi tvorac prihvatio da promeni miljenje, da li bi jo uvek
postojao poredak koji On bee nametnuo vaseljeni? Moda ih je on
nametnuo bezbroj, od samog poetka, moda je bio nameran da ih
menja iz dana u dan, moda je postojao nekakav tajni poredak koji je
predsedavao toj promeni poredaka i budunosti, ali nama bee sueno
da ga nikada ne otkrijemo, i da namesto toga pratimo promenljivu igru
tih privida poretka koji su se prerasporeivali pri svakom novom
iskustvu.
A onda bi pripovest Roberta de la Grive bila samo pripovest o
jednom nesrenom ljubavniku, osuenom da ivi pod jednim preveli-
kim nebom, koji nije uspeo da se pomiri sa idejom da Zemlja luta du
jedne elipse ije je Sunce samo jedan od ognjila.
to je, mnogi e se sloiti, premalo da se saini pripovest koja
ima i glavu i rep.

Najzad, kad bih eleo da iz ove pripovesti nastane roman, poka-

zao bih jo jedared da se pisati moe samo ako se pribegne palimpse-
stu kakvog vaskrslog rukopisa ne oslobaajui se nikada Strepnje
od Uticaja. Ne bih umakao onoj deijoj znatielji itaoca, koji bi na
kraju hteo da zna da li je Roberto zaista napisao stranice nad kojima
sam se moda i suvie zaneo. Iskreno reeno, morao bih da mu odgo-
vorim da nije nemogue da ih je napisao neko drugi, ko je samo eleo
da se pretvara da pripoveda istinu. I tako bih ponitio sav romaneskni
uinak: gde se, upravo tako, pretvaramo da pripovedamo istinite stvari,
ali u zbilji ne smemo rei da se pretvaramo.

Ne bih umeo ni da smislim poslednji dogaaj putem kojeg su ova

pisma dospela u ruke onoga ko je morao da mi ih d, izvlaei ih iz
mnotva drugih poutelih i izgrebanih autografa.
Autor je nepoznat, oekivao bih meutim da je rekao, rukopis
je ljubak, ali kao to vidite izbledeo je, dok su se listovi pretvorili u
jednu veliku mrlju. A sadraj, ono malo to sam odatle nazreo, to su
stilske vebe. Znate ve kako se pisalo u tom Veku... Behu to ljudi
bez due.

359
360
 Sadraj
1 Daphne ................................................................................... 7
2 O onome to se zbilo u Monferratu..................................... 20
3 Veliki Saraj udestva .......................................................... 31
4 Osvedoena Tvrava............................................................ 37
5 Lavirint Sveta....................................................................... 42
6 Velika Umetnost Svetlosti i Senke ...................................... 50
7 Pavane Lachryme................................................................. 55
8 Nesvakidanje Uenje o lepom Duhu jednog Vremena...... 60
9 Aristotelov durbin ................................................................ 66
10 Preobliene Geografija i Hidrografija.................................. 74
11 Umee Smotrenosti .............................................................. 81
12 Strasti Due .......................................................................... 86
13 Geografska Karta razvoja Ljubavnih Oseanja ................... 95
14 Traktat o Vetini Borbe........................................................ 99
15 asovnici (nekoliki s klatnom) .......................................... 110
16 Rasprava o Simpatetikom prahu ...................................... 114
17 Prielkivana Nauka o Geografskim Duinama ................ 130
18 Neuvene Retkosti.............................................................. 144
19 Novo Putovanje oko Sveta................................................. 149
20 Otroumnost i Vetina Domilaja ..................................... 165
21 Telluris Theoria Sacra........................................................ 174
22 Golubica ar-ptica.............................................................. 194
23 Teatar Instrumenata Matematikih i Mehanikih.............. 201
24 Rasprave o Glavnim Sistemima......................................... 212
25 Technica Curiosa................................................................ 231
26 Teatar Kolajni..................................................................... 242
27 Tajne Morske Plime ........................................................... 253
28 O Poreklu Romana ............................................................. 258

361
29 Ferranteova Dua................................................................ 262
30 O Bolesti Ljubavi ili Erotskoj Melanholiji ........................ 273
31 Brevijar Politiara .............................................................. 278
32 Perivoj Blaenstava ............................................................ 287
33 Podzemni Svetovi............................................................... 290
34 Monolog o Raznovrsnosti Svetova .................................... 298
35 Uteha Moreplovaca ............................................................ 308
36 O Smrti ............................................................................... 316
37 Besmisleni Ogledi o tome kako razmila Kamenje.......... 329
38 O Prirodi i Mestu Pakla ..................................................... 339
39 Itinerarium Extaticum Coeleste ......................................... 348
40 Kolofon............................................................................... 354

362