Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 609

5.4 REETKASTI NOSAI

5.4.1 Uvod
Kao rezultat elje da se dobiju nosai uz minimalan utroak materijala, nastali su reet-
kasti nosai. Sa stanovita utroka materijala, reetkasti nosai su povoljniji od saastih i
punih nosaa. Sastoje se od meusobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune (dija-
gonale i vertikale) koji formiraju trougaonu strukturu. Kako su tapovi reetkastih nosaa
aksijalno napregnuti dijagram normalnih napona je konstantan, pa se moe ostvariti bolje
iskorienje napona nego kod punih nosaa, kod kojih se, u oblasti elastinog ponaanja,
normalni naponi linearno menjaju po visini poprenog preseka. Otuda proistie manji utro-
ak materijala kod reetkastih u odnosu na ekvivalentne pune nosae. Osim toga, reetkasti
nosai proputaju vie svetlosti i omoguavaju nesmetano provoenje instalacija. Meu-
tim, izrada reetkastih nosaa zahteva vei broj radnih operacija, pa je jedinina cena re-
etkastih nosaa via od cene punih nosaa.
Prijem momenta savijanja kod reetkastih nosaa ostvaruje se pomou pojasnih tapo-
va, a tapovi ispune prihvataju samo smiue sile. Uglavnom se primenjuju za prijem te-
kih optereenja i premoavanje veih raspona, jer su u tim sluajevima puni nosai teki
i neracionalni.
U metalnim konstrukcijama reetkasti nosai se veoma esto koriste i to kako u zgra-
darstvu tako i u mostogradnji. Brojni su primeri primene reetkastih nosaa. U zgradarstvu
se koriste kao: ronjae, krovni nosai, podvlake, podni nosai, kranski nosai u industrij-
skim halama, spregovi itd.
Krovni nosai u reetkastoj izradi primenjuju se u gotovo svim tipovima objekata, od
industrijskih hala, preko objekata visokogradnje do sportskih i kongresnih dvorana i izlo-
benih paviljona. Izborom oblika reetkaste strukture i poprenih preseka tapova mogu se
dobiti reetkasti nosai veoma atraktivnog izgleda, tako da elina konstrukcija postaje sa-
stavni deo enterijera, a da ni na koji nain ne naruava arhitektonsku celinu.
60 Metalne konstrukcije

Reetkasti podni nosai se primenjuju kada potreban slobodan prostor bez stubova dik-
tira nosae veih raspona. Posebno su pogodni jer omoguavaju provoenje instalacionih
cevi izmeu tapova ispune, pa se na taj nain izbegava poveanje visine meuspratne
konstrukcije.
U mostogradnji se reetkasti nosai koriste kao glavni nosai kod drumskih, elezni-
kih i transportnih mostova u industrijskim objektima. Osim toga, kao i u zgradarstvu i u
mostogradnji je veoma esta primena spregova za stabilizaciju, kojima se obezbeuje
prijem horizontalnih sila (vetar, seizmika,...) i prostorna stabilnost konstrukcije.
Na slici 4.53 prikazano je nekoliko karakteristinih reetkastih nosaa koji se pri-
menjuju u zgradarstvu i mostogradnji. Jedna industrijska hale sa reetkastim krovnim
nosaima i stubovima prikazana je na slici 4.53a. Krovni nosa karakteristian za
objekte visokogradnje dat je na slici 4.53b. Primer meuspratne konstrukcije koju sai-
njavaju reetkasti podni nosai i podvlake prikazan je na slici 4.53c. Na slici 4.53d
prikazana je konstrukcija eleznikog mosta sa reetkastim glavnim nosaima. Osim
glavnih nosaa, reetkaste konstrukcije su i spregovi za prijem vetra i spreg za bone
udare. Na slici 4.53e prikazan je hangar sa reetkastim krovnim nosaima koji se osla-
njaju na podvlaku sistema reetkastog nosaa. Primer vertikalnog sprega za ukruenje
jedne visoke zgrade prikazan je na slici 4.53f.
Na osnovu prikazanih primera moe da se uoi raznolikost dimenzija, oblika i prostor-
nog poloaja reetkastih nosaa. Imajui u vidu ove, ali i druge razlike koje se, pre svega,
odnose na konstrukcijsko oblikovanje, izvrena je podela reetkastih nosaa kako bi se
omoguila izvesna sistematizacija. Podela reetkastih nosaa moe da se izvri na osnovu
vie kriterijuma:
prema broju pojaseva,
prema prostornom poloaju,
prema intenzitetu naprezanja,
prema nainu oblikovanja vorova.
Prema broju pojaseva reetkasti nosai se mogu podeliti na: dvopojasne i viepojasne.
Dvopojasni reetkasti nosai (slika 4.54a) se sastoje, kao to sam naziv kae, od dva
pojasa (gornjeg i donjeg) koji su meusobno povezani tapovima ispune.
Viepojasni reetkasti nosai imaju vie od dva pojasa. Najee se primenjuju reetka-
sti nosai sa tri (tropojasni reetkasti nosai) ili etiri pojasa (etvoropojasni reetkasti no-
sai), mada ima primera i sa vie od etiri pojasa (npr. est). Tropojasni reetkasti nosai
imaju trougaoni popreni presek, to zapravo znai da je gornji ili donji pojas udvojen (sli-
ka 4.54b). tapovi ispune se nalaze u dve kose ravni, a u ravni udvojenih pojasnih tapo-
va obavezno se nalazi poduni spreg koji obezbeuje prostornu stabilnost. etvoropojasni
reetkasti nosai su uglavnom kvadratnog, rombinog ili trapezastog poprenog preseka
(slika 4.54c). U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapovi ispune lee u dve ravni
(kod kvadratnih i trapezastih preseka), odnosno etiri ravni (kod rombinih preseka).
S obzirom na prostorni poloaj reetkasti nosai se mogu podeliti na: ravanske i pro-
storne.
Ravanski reetkasti nosai (slika 4.55a) su nosai kod kojih sistemne linije svih tapo-
va lee u jednoj ravni. Prema tome, ravanski reetkasti nosai imaju dva pojasa, pa se ta-
koe mogu svrstati u dvopojasne nosae.
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 6

b)
a)

c)
d)

e)

f)

Slika 4.153 - Primeri primene reetkastih nosaa

62 Metalne konstrukcije

Prostorni reetkasti nosai su nosai kod kojih sistemne linije tapova ne lee u jednoj
ravni ve formiraju prostornu strukturu. Sa statikog stanovita prostorni reetkasti nosai
se mogu podeliti na linijske i povrinske nosae. Linijski prostorni reetkasti nosai (slika
4.55b) imaju jasno izraen pravac pruanja, odnosno jednu dimenziju (duinu) koja je
dominantna u odnosu na druge dve (irinu i visinu poprenog preseka).

Slika 4.154 - Podela reetkastih nosaa prema broju pojaseva

Povrinski prostorni reetkasti nosai (slika 4.55c) predstavljaju diskretizaciju ploa,

odnosno ljuski i u globalnom smislu ponaaju se slino povrinskim nosaima. Kao i kod
"punih" povrinskih nosaa i kod reetkastih povrinskih nosaa dve dimenzije su domi-
nantne u odnosu na treu - visinu reetkastog nosaa. Momenti savijanja, koji se kod ploa
javljaju u dva pravca, prihvataju se mreom aksijalno napregnutih pojasnih tapova, dok se
smiue sile i kod ovakvih nosaa prihvataju tapovima ispune. Osnovne "elije" mree
prostornih reetkastih nosaa uglavnom su tetraedar i oktaedar, ijim se viestrukim pona-
vljanjem obrazuje prostorna struktura.
Prema intenzitetu optereenja reetkasti nosai se dele na: lake, srednje teke i teke.

Slika 4.155 - Podela reetkastih nosaa prema prostornom poloaju

Laki reetkasti nosai (slika 4.56a) se koriste uglavnom u zgradarstvu, kada su optere-
enja mirna i umerenog intenziteta. Izrauju se najee od valjanih L, T, U i eventualno I
profila ili hladno oblikovanih profila otvorenog i zatvorenog poprenog preseka.
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 63

Srednje teki reetkasti nosai (slika 4.56b) se primenjuju za vee raspone i opteree-
nja znaajnog intenziteta, i to uglavnom kao krovni i podni nosai, ili kao kranski nosai u
industrijskim objektima. Kao tapovi ovakvih reetkastih nosaa koriste se preteno teki
valjani profili (U, I, IPE, HEA, HEB...) jednodelnog ili viedelnog preseka.

Slika 4.156 - Podela reetkastih nosaa prema intenzitetu naprezanja

Teki reetkasti nosai (slika 4.56c) se po pravilu primenjuju kod izuzetno velikih ra-
spona i optereenja. Najee je to sluaj sa glavnim mostovskim nosaima, koji se izvode
kao reetkasti nosai za raspone od 30 do 00 m. Takoe se primenjuju i kao krovni nosai
izuzetno velikih raspona, kakvi se esto sreu kod sportskih i kongresnih dvorana, izlobe-
nih hala, stadiona itd. tapovi tekih reetkastih nosaa se uglavnom izvode u zavarenoj
izradi i to sanduastih, eirastih ili I poprenih preseka.
Prema nainu oblikovanja vorova, odnosno prema ostvarivanju veze izmeu pojasnih
tapova i tapova ispune, reetkasti nosai se dele na: reetkaste nosae bez vornog lima i
reetkaste nosae sa vornim limom.
Reetkasti nosai bez vornog lima su nosai kod kojih se veza u voru ostvaruje di-
rektnim vezivanjem tapova ispune za pojasne tapove, bilo zavrtnjevima ili zavarivanjem.
Bez vornog lima se najee izrauju laki reetkasti nosai, ali se takoe mogu konstrui-
sati i srednje teki nosai od hladno oblikovanih profila zatvorenog (krunog ili kvadrat-
nog) poprenog preseka (slika 4.57a).
Reetkasti nosai sa vornim limom su nosai kod kojih se tapovi ispune za pojasne
tapove prikljuuju pomou posebnih, dodatnih limova, koji se nazivaju vorni limovi.
Reetkasti nosai kod kojih se za prikljuak koristi jedan vorni lim nazivaju se jednozidni
reetkasti nosai i primenjuju se za lake i srednje teke nosae u zgradarstvu (slika
4.57b). Kada se veza ostvaruje preko dva vorna lima koji lee u dve paralelne ravni, ta-
kvi reetkasti nosai se nazivaju dvozidni reetkasti nosai (slika 4.57c).
64 Metalne konstrukcije

Slika 4.157 - Podela reetkastih nosaa prema nainu oblikovanja vornog lima

5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa

Pri projektovanju reetkastih nosaa, odnosno prilikom definisanja mree tapova re-
etkaste strukture, treba potovati sledea pravila:
. Spoljanje optereenje treba da se unosi u reetkasti nosa po pravilu u vorovima.
Na taj nain se izbegava lokalno savijanje pojasnih tapova, pa su svi tapovi izloeni sa-
mo dejstvu aksijalnih sila. Meutim, kod nekih tipova reetkastih nosaa, kao to su na
primer ronjae, podni i kranski nosai, ovo pravilo ne moe da se ispotuje. Optereenje
se kod ovih nosaa ne unosi posredno, preko vorova, ve direktno savijanjem pojasnih
tapova, pa su usled ovog lokalnog savijanja pojasni tapovi uzloeni istovremenom dej-
stvu aksijalne sile i momenta savijanja. Stoga, u ovakvim sluajevima, pojasne tapove
preko kojih se direktno unosi optereenje treba dimenzionisati prema pravilima za ekscen-
trino pritisnute, odnosno zategnute elemente, zavisno od znaka aksijalne sile.
2. Duina pritisnutih tapova treba da bude to manja. Na ovaj nain se poveava ot-
pornost pritisnutih tapova na izvijanje, jer je, kao to je poznato, kritina sila elastinog
izvijanja obrnuto proporcionalna kvadratu duine. Smanjenje duine pritisnutog pojasa
moe da se ostvari proguavanjem mree reetkastog nosaa, odnosno umetanjem verti-
kala i obrazovanjem novih vorova.
3. Uglovi pod kojima se sustiu tapovi reetkastih nosaa treba da budu vei od 30.
U suprotnom, da bi se ostvarile veze, bilo u zavarenoj izradi ili pomou zavrtnjeva, neop-
hodni su dugaki i nepravilni vorni limovi, a same veze su teko pristupane i dugake.
Kod reetkastih nosaa sa prostom dijagonalnom ispunom najpovoljnije je da dijagonale
sa pojasnim tapovima zaklapaju ugao od 60. U sluaju reetkastih nosaa sa vertikalama
i dijagonalama, ugao od 45 predstavlja optimalno reenje.
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 65

4. tapovi reetkastih nosaa treba da budu pravi izmeu vorova. Krive ili kolenaste
tapove treba izbegavati jer se kod njih, zbog odstupanja od zamiljene prave linije koja
spaja susedne vorove, javljaju lokalni momenti savijanja.
5. Montane nastavke pojasnih tapova treba predvideti neposredno uz vorove, sa
strane manje napregnutog tapa. Na ovaj nain montani nastavci su osloboeni eventual-
nih sekundarnih uticaja od izvijanja tapova i optereeni su manjim silama, pa se postie
uteda na spojnim sredstvima. Postavljanje montanog nastavka tano na mestu preseka si-
stemnih linija tapova znatno komplikuje i poskupljuje njegovu izradu.
6. Pojasni tapovi treba da budu pravi u okviru jednog montanog komada. Na ovaj
nain se izbegavaju relativno skupi radioniki nastavci. Ukoliko je pak neophodna prome-
na pravca u okviru jednog montanog segmenta, ona treba da se ostvari u voru kako bi
tapovi ispune prihvatili skretne sile.

5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosaa

Za reetkaste nosae se, uglavnom, koriste isti statiki sistemi kao i kod punih nosaa.
Dakle, najee se primenjuju proste grede, kontinualni nosai, konzole i luni nosai, a
ree Gerberovi nosai, ija je znaajnija upotreba vezana za poetnu fazu razvoja elinih
konstrukcija. U zavisnosti od statikog sistema, funkcije nosaa, tipa konstrukcije i inten-
ziteta optereenja, reetkasti nosai imaju razliite oblike i dimenzije. Njihov oblik defini-
san je geometrijom pojasnih tapova, odnosno spoljanjom konturom nosaa.
Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima mogu da budu pravougaonog (slika
4.58a) ili trapezasetog oblika (slika 4.58b), ukoliko su izostavljene oslonake vertikale.
U visokogradnji se najee primenjuju kao ronjae, podni nosai, podvlake, spregovi i
kranski nosai, a u mostogradnji kao glavni nosai i spregovi. Racionalna visina reetka-
stih nosaa sa paralelnim pojasevima kree se u opsegu od A / 0 do A / 5 za lake nosae
kao to su ronjae, odnosno od A / 7 do A / 9 za teke nosae (npr. glavni mostovski nosa-
i), gde je A raspon nosaa. Navedene vrednosti odnose se na reetkaste nosae statikog
sistema proste grede, dok se za kontinualne nosae mogu usvojiti neto manje visine, pa se
tako na primer kod mostovskih nosaa visina kree od A / 9 do A / 2 . Rasponi reetkastih
nosaa sa paralelnim pojasevima variraju od minimalnih, koji se kreu od 0 do 8 m za
ronjae i podne nosae, do maksimalnih, koji u pojedinim sluajevima premauju 00 m
(npr. mostovski nosai).
Dispozicija tapova ispune zavisi od niza faktora kao to su: raspon nosaa, visina no-
saa, poloaj i karakter optereenja itd. Kada spoljanje optereenje ne menja smer delova-
nja, kao to je sluaj sa vertikalnim gravitacionim optereenjem, odnosno ako nema alter-
nativnog naprezanja, dijagonale reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima treba da pa-
daju prema sredini, simetrino sa obe strane (slika 4.58a). Na taj nain su sve dijagonale
zategnute to je veoma racionalno sa stanovita utroka materijala, jer pritisnuti tapovi
zbog izvijanja zahtevaju znatno robusnije poprene preseke. Meutim, najracionalnija je
primena proste reetkaste ispune, koja je sastavljena iskljuivo od dijagonala (slika
4.58c). Iako je u ovom sluaju svaka druga dijagonala pritisnuta ukupna teina reetka-
stog nosaa je manja jer su izostavljane vertikale. Reetkastim nosaima sa prostom trou-
gaonom ispunom esto se dodaju vertikale (slika 4.58d), kako bi se smanjila duina izvi-
janja pritisnutog pojasa u ravni reetkastog nosaa i omoguilo uvoenje optereenja pre-
ko gue mree vorova.
66 Metalne konstrukcije

Slika 4.158 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima

Reetkasta ukruenja - spregovi se gotovo iskljuivo izvode kao nosai sa paralelnim poja-
sevima. Najee se kao spregovi koriste reetkasti nosai sa rombinom ispunom, K-ispunom
ili sa ukrtenim dijagonalama. Rombina ispuna (slika 4.59a) se najee primenjuje za spre-
gove za prijem vetra kod mostovskih nosaa. Ovakav oblik ispune je posebno povoljan, jer
obezbeuje pridravanje pritisnutih tapova u sredinama raspona, pa je na taj nain duina izvi-
janja pritisnutog pojasa jednaka polovini duine tapa. Kod spregova sa rombinom ispunom
mogu da se izostave vertikale, izuzev jedne, obino srednje, koja obezbeuje stabilnu trougao-
nu strukturu (slika 4.59b). Spregovi sa K-ispunom (slika 4.59c) imaju kratke tapove ispune,
to je veoma bitno sa stanovita otpornosti na izvijanje, jer omoguava primenu relativno malih
poprenih preseka sastavljenih od jednog ili dva L-profila. Primenjuju se podjednako efikasno i
u zgradarstvu i u mostogradji. Spregovi sa ukrtenim dijagonalama (slika 4.59d) se primenju-
ju kod preteno mirnog optereenja. Dijagonale se kod ovakvih spregova dimenzioniu kao za-
tegnuti tapovi, jer se smatra da se izuzetno vitke pritisnute dijagonale izvijaju pri vrlo malim
silama i ne mogu uestvovati u daljem prenoenju optereenja. Primena ukrtenih dijagonala je
pogodna kada je spreg izloen alternativnom optereenju, pa se ovakvi spregovi nazivaju i al-
ternativni spregovi.

Slika 4.159 - Oblici ispune kod reetkastih ukruenja - spregova

Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 67

Kod mostovskih nosaa izuzetno velikih raspona primenjuju se reetkasti nosai sa

sekundarnom ispunom (slika 4.60).

Slika 4.160 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima i sekundarnom ispunom

Reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu primenjuju se iskljuivo u zgradarstvu

kao krovni nosai. Po obliku se mogu podeliti na trougaone i poligonalne.
Trougaoni reetkasti nosai (slika 4.6) se primenjuju kod strmih krovova sa nagibom
od 20-45%. Visine trougaonih reetkastih nosaa su neto vee i kreu se od etvrtine do
estine raspona ( A / 6 h A / 4 ). Ovako velika visina u sredini nosaa je neophodna kako
bi se izbegli otri uglovi (manji od 30) izmeu tapova. Za razliku od nosaa sa paralel-
nim pojasevima, kod trougaonih reetkastih nosaa dijagonale su zategnute kada padaju od
sredina nosaa ka krajevima (slika 4.6b). Maksimalan raspon trougaonih reetkastih no-
saa (slika 4.6a,b) uslovljen je transportom. Imajui u vidu da je maksimalna visina ga-
barita za normalan elezniki transport 2,9 m, lako se moe uoiti da je primena trougao-
nih reetkastih nosaa ograniena na raspone do 5 m.
Meutim, trougaoni reetkasti nosai mogu da se koriste i za vee raspone (do 36 m),
ako se tapovi ispune oblikuju tako da se nosa moe podeliti na montane sekcije koje se
uklapaju u pomenute transportne gabarite (slika 4.6c,d).
Nesimetrini trougaoni reetkasti nosai koriste se kao krovni nosai kod krovova na
jednu vodu, (slika 4.6e), zatim kod "ed"-krovova u industrijskim objektima (slika
4.6g), ali i kao nadstrenice konzolnog statikog sistema (slika 4.6f).
Poligonalni reetkasti nosai (slika 4.62) se, za razliku od trougaonih, uglavnom pri-
menjuju kod krovnih nosaa sa blagim nagibom (2-2%). Najee se koriste kao krovni
nosai veih raspona (od 8 do 36 m), i to kako u industrijskim objektima tako i u objekti-
ma visokogradnje. Visina ovakvih nosaa kree se u granicama od A / 0 do A / 4 , zavi-
sno od intenziteta optereenja.
Izostavljanjem oslonakih vertikala i podizanjem oslanaca do nivoa gornjeg pojasa (slika
4.62b), obezbeuje se stabilnost nosaa na preturanje. Naime, teite reetkastog nosaa se
u tom sluaju nalazi ispod zamiljene linije koja spaja oslonce, pa se ona nalazi u stanju sta-
bilne ravnotee. Zbog toga se ovakvi reetkasti nosai nazivaju autostabilni nosai. Prime-
nom autostabilnih reetkastih nosaa se znatno pojednostavljuje postupak montae i izbega-
va postavljanje vertikalnih krovnih spregova. Ovi spregovi su neophodni kod reetkastih no-
saa koji nisu autostabilni (slika 4.62a), jer obezbeuju stabilnost nosaa na preturanje.
Kao i kod reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima dijagonale su zategnute ako su
nagnute ka sredini (slika 4.62a). Zbog izostavljanja vertikala kod reetkastih nosaa sa
prostom dijagonalnom ispunom (slika 4.62c) smanjuje se ukupna teina tapova, ali se
poveava duina pojasnih tapova to rezultuje robusnijim poprenim presecima pritisnu-
68 Metalne konstrukcije

tih tapova. Osim toga, zbog velikog rastojanja izmeu vorova, ovakvi nosai se ne pre-
poruuju kada se optereenje unosi direktno du itavog pojasa.

Slika 4.161 - Trougaoni reetkasti nosai

Slika 4.162 - Poligonalni reetkasti nosai

Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 69

Kod lakih krovnih pokrivaa, usled "siueg" dejstva vetra, moe da doe do alterna-
tivnog naprezanja, koje prouzrokuje pritisak u tapovima donjeg pojasa. U tom sluaju
neophodno je mestimino bono pridravanje donjeg pojasa. Bono pridravanje donjeg
pojasa krovnih nosaa esto se obezbeuje primenom ronjaa sa kosnicima. U tom slua-
ju, da bi se omoguilo vezivanje kosnika, vertikale reetkastih krovnih nosaa treba da le-
e u istoj ravni kao i ronjae, odnosno da sa tapovima gornjeg pojasa zaklapaju ugao od
90, jer su ronjae uglavnom upravne na krovnu ravan. Osim toga pri oblikovanju krov-
nih nosaa preko kojih se postavljaju ronjae sa kosnicima, poeljno je da i donji pojas
bude u nagibu (slika 4.62d), kako bi svi kosnici imali istu duinu.
Jedan od naina za obezbeenje prirodnog osvetljenja u halama je primena svetlarnika.
Svetlarnik moe da bude izveden kao zasebna konstrukcija, koja lei na glavnom krovnom
nosau i omoguava postavljanje svetlih povrina. Meutim, posebnim oblikovanjem re-
etkastih krovnih nosaa moe se postii da oni istovremeno predstavljaju i noseu kon-
strukciju svetlarnika. Na slici 4.63 je prikazano nekoliko karakteristinih primera krovnih
nosaa kod krovova sa svetlarnicima.

Slika 4.163 - Reetkasti nosai kod krovova sa svetlarnikom

Za krovne nosae veih raspona koriste se poligonalni reetkasti nosai sa sekundar-

nom ispunom. Sekundarna ispuna postavlja se kako bi se obezbedila gua mrea vorova
na gornjem pritisnutom pojasu. Neki primeri reetkastih nosaa sa sekundarnom ispunom
prikazani su na slici 4.64.
Parabolini reetkasti nosai (slika 4.65) su nosai kod kojih vorovi bar jednog pojasa
obrazuju parabolu. Pojasevi parabolinih nosaa su uglavnom poligonalni, jer primena krivih
tapova prouzrokuje sekundarne uticaje savijanja. Najee je samo jedan pojas parabolian
(slika 4.65a,b,d,e), ali ima reenja i sa oba parabolina pojasa (slika 4.65c). Ovakvi reet-
kasti nosai su pogodni, jer njihov oblik moe da se prilagodi dijagramu momenata savija-
nja. Primenjuju se u mostogradnji kao glavni mostovski nosai sa saobraajem na gornjem
(slika 4.65b,d) i donjem pojasu (slika 4.65a,e) i kao krovni nosai kod parabolinih (lu-
nih) krovova. to se tie statikih sistema, najee se izvode kao proste grede (slika 4.65a-
c), kontinualni nosai (slika 4.65e), ukljetene grede (slika 4.65d) i luni nosai.
620 Metalne konstrukcije

Slika 4.164 - Krovni nosai sa sekundarnom ispunom

Luni nosai su po pravilu parabolinog oblika, dok ree njihovi vorovi lee na delu
krunog luka.

Slika 4.165 - Parabolini reetkasti nosai

Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 62

5.4.4 Oblici poprenih preseka reetkastih nosaa

Kao tapovi reetkastih nosaa koriste se svi standardni valjani profili, kako otvorenog
tako i zatvorenog poprenog preseka kao i popreni preseci obrazovani zavarivanjem. Iz-
bor poprenog preseka zavisi od intenziteta naprezanja, naina konstrukcijskog oblikova-
nja veza u vorovima, poloaja tapa u konstrukciji (pojasni ili tap ispune) i predviene
funkcije reetkastog nosaa. Valjani profili se primenjuju kao samostalni, jednodelni ta-
povi ili kao sastavni elementi viedelnih poprenih preseka. Oblici poprenih preseka koji
se najee primenjuju prikazani su u okviru tabele 4.37.

Tabela 4.37 - Oblici poprenih preseka tapova reetkastih nosaa

Pojasni tapovi tapovi ispune

Reetkasti nosai bez
vornog lima

a) b)
Jednozidni reetkasti nosai

c) d)
Dvozidni reetkasti nosai

e) f)
622 Metalne konstrukcije

Kao pojasni tapovi kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37a) se prime-
njuju valjani L, U i I (I, IPE, HEA, HEB i HEM) profili, uplji profili krunog, kvadratnog
i pravougaonog poprenog preseka i I-profili obrazovani zavarivanjem. Takoe se koriste i
/2I-profili dobijeni seenjem standardnih I-profila. Kod ovakvih poprenih preseka tapo-
vi ispune se vezuju preko rebra koje ima ulogu vornog lima.
tapovi ispune kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37b) se direktno, za-
varivanjem, vezuju za pojasne tapove. Primena mehanikih spojnih stredstava je mogua
samo kada pojasni tapovi imaju oblik T-preseka ije rebro ima dovoljnu visinu za pravil-
no postavljanje zavrtnjeva. Osim standardnih valjanih proizvoda i I-poprenog preseka
obrazovanih zavarivanjem, kod lakih reetkastih nosaa se za tapove ispune mogu koristi-
ti i pljoti i okrugli elik (npr. kod "R" - ronjaa).
Izbor oblika poprenih preseka pojasnih tapova i tapova ispune ne moe da se vri
nezavisno. Prilikom izbora preseka tapova, kod reetkastih nosaa bez vornog lima, tre-
ba izbegavati kombinacije pojasnih tapova i tapova ispune ije je direktno vezivanje
konstrukcijski nepovoljno ili nemogue.
Posebno su atraktivni reetkasti nosai kod kojih su i pojasni tapovi i tapovi ispune
izraeni od upljih profila povezanih direktnim zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u
zgradarstvu kao krovni nosai, i to u vidu dvopojasnih, ili ee, tropojasnih i etvoropoja-
snih reetkastih nosaa.
Kod jednozidnih reetkastih nosaa veza tapova ispune za pojasne tapove se ostvaru-
je indirektno, preko vornog lima. Kao pojasni tapovi (tabela 4.37c) koriste se standardni
valjani proizvodi, jednodelnog ili viedelnog poprenog preseka i profili obrazovani zava-
rivanjem. vorni lim se za pojasne tapove vezuje zavarivanem ili, ree, zavrtnjevima.
tapovi ispune (tabela 4.37d) su, uglavnom, valjani L i U-profili i uplji preseci krunog i
kvadratnog poprenog preseka. Dvodelni tapovi se najee izrauju od L i U-profila. Za
zategnute tapove se primenjuju "leima" okrenuti L ili U-profili, dok su za pritisnute ta-
pove, zbog vee otpornosti na izvijanje, povoljniji unakrsno postavljeni L-profili. Zbog iz-
jednaene otpornosti na izvijanje oko obe glavne ose inercije, sanduasti preseci dobijeni
zavarivanjem dva L ili U-profila, su posebno povoljni za pritisnute tapove. Veze tapova
ispune za vorni lim se ostvaruju zavarivanjem ili pomou zavrtnjeva.
vorni limovi se, kod dvozidnih reetkastih nosaa, postavljaju u dve paralelne ravni,
to omoguava postavljanje veeg broja avova, odnosno zavrtnjeva za vezu tapova ispu-
ne. Na ovaj nain mogu da se prenesu znaajne aksijalne sile, koje se javljaju kod tapova
ispune tekih reetkastih nosaa. Kod ovakvih nosaa se veza vornog lima sa pojasnim
tapovima, po pravilu, ostvaruje zavarivanjem.
Pojasni tapovi dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37e) se izrauju od valjanih U, I
i L-profila jednodelnog i dvodelnog poprenog preseka i sanduastih, eirastih i I-profila
obrazovanih zavarivanjem. Kod mostovskih reetkastih nosaa se, po pravilu, primenjuju
zavareni sanduasti i eirasti popreni preseci i dvodelni popreni preseci obrazovani od
dva U-profila sa ili bez ojaanja. U zgradarstvu, zbog manjih naprezanja, pojasni tapovi
se izrauju od upljih kvadratnih i pravougaonih poprenih preseka, kao i valjanih U i
I- profila. Zategnuti pojasni tapovi mogu da se formiraju i od dva raznokraka L-profila.
Popreni preseci tapova ispune dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37f) se oblikuju
tako da imaju dve paralelne ravni preko kojih se ostvaruje veza sa vornim limovima.
Osim toga, njihova ukupna visina treba da odgovara unutranjem rastojanju izmeu vor-
nih limova. Kao zategnuti tapovi ispune najee se primenjuju U-profili, valjani ili zava-
reni I profili i preseci formirani od dva jednakokraka ili raznokraka L-profila. Za pritisnute
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 623

tapove koriste se sanduasti preseci u zavarenoj izradi i viedelni popreni preseci obra-
zovani od U ili L-profila.
Kod viedelnih poprenih preseka, bez obzira da li se radi o pritisnutim ili zategnutim ta-
povima, potrebno je mestimino povezivanje samostalnih elemenata. Dok je kod zategnutih
tapova povezivanje samostalnih elemenata konstruktivne prirode, pre svega radi ouvanja ge-
ometrije i spreavanja oteenja pri transportu, kod pritisnutih elemenata rastojanje taaka mes-
timinog pridravanja utie na ponaanje tapa, a samim tim i na postupak prorauna.
Viedelni pritisnuti tapovi mogu se pri proraunu tretirati kao tapovi jednodelnog
preseka, samo ako je rastojanje spojnih limova manje od 5 imin , gde je imin minimalni
poluprenik inercije samostalnog elementa. U sluaju tapova izraenih od unakrsno po-
stavljenih ugaonika, prema standardu za centino pritisnute tapove viedelnog poprenog
preseka, dozvoljeno je znatno vee rastojanje izmeu vezica ( 70 imin ). Stoga je upotreba
dva unakrsno postavljena ugaonika znatno povoljnija od dva "leima" okrenuta ugaonika,
jer imaju veu otpornost na izvijanje i zahtevaju znatno manji broj vezica.
Iako su viedelni popreni preseci uglavnom laki od ekvivalentnih jednodelnih, izrada
jednodelnih poprenih preseka je jeftinija, jer otpadaju operacije neophodne za poveziva-
nje izmeu vorova. Osim toga, povoljniji su i sa stanovita odravanja, jer su pristupani
sa svih strana, a imaju i manju povrinu za bojenje.

Slika 4.166 - Konstruktivne mere kod viedelnih poprenih preseka u koroziono

agresivnom okruenju

Kod viedelnih tapova u sklopu reetkastih nosaa koji se nalaze na otvorenom pro-
storu (npr. mostovski nosai) ili u drugim okruenjima sa poveanom korozionom aktiv-
nou, meuprostor izmeu viedelnih tapova mora da bude dovoljno irok, kako bi se
omoguilo nanoenje antikorozionih premaza pri odravanju konstrukcije. U suprotnom
ovaj meuprostor treba ispuniti podmetaem (slika 4.66b). Ovaj problem je posebno ak-
tuelan kod viedelnih preseka kod kojih se samostalni elementi nalaze na bliskom rastoja-
nju. Stoga se propisuje minimalno rastojanje izmeu samostalnih elemenata (slika 4.66):
h / 6 ili 0 mm u zgradarstvu
a . (4.370)
h / 6 ili 5 mm u mostogradnji