Industrijska ventilacija

Ispitna pitanja

1.Definicija poara

Poar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugroavaju ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i
ivotna sredina.

2.Definicija eksplozije

Eksplozija je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tenosti i gasova i
ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smeu, praenu udarnim talasom
pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature, kao i naglog razaranja plata posuda usled
neplaniranog ili nekontrolisanog irenja fluida i razletanja delova ureaja, tehnoloke opreme ili objekata,
kojim se ugroavaju ivot i zdravlje ljudi i materijalna dobra.

3.Poarni sektor

Poarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno tretirati u pogledu nekih
tehnikih i organizacionih mera zatite od poara (procena rizika, zone dejstva poara zona automatskog
zapreminskog gaenja poara itd.), a podeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema
poaru. Kao poseban poarni sektori izvode se stanovi u viespratnicama ili prostorije koje ine jedno
proizvodno, poslovno, skladino ili slino odeljenje.

4.Otpornost objekta prema poaru

Otpornost objekta prema poaru definie se brojnim standardima koji se odnose na otpornost prema
poaru noseih elemenata i konstrukcija, noseih zidova, elemenata puteva za evakuaciju itd. S obzirom da
standardima nisu definisani elementi tipskih graevinskih konstrukcija, moraju se vriti odgovarajua
ispitivanja u cilju utvrivanja karakteristika bitnih sa aspekta zatite od poara.

Stepen otpornosti zgrade prema poaru standardni tipovi

Zgrada ili deo zgrade (poarnni sektor) moe imati sledee stepene otpornosti protiv poara, odnosno prema
standardnom tipu konstrukcije zgrada:

I stepen bez otpornosti

II stepen mala otpornost
III stepen srednja otpornost
IV stepen vea otpornost
V stepen velika otpornost

5.Poarno optereenje
Poarno optereenje je definisano standardom JUS U.J1.030. Ovaj standard opisuje nain odreivanja
poarnog optereenja jednog objekta ili graevinskog kompleksa radi preduzimanja aktivnih mera odbrane
od poara. Razlikuju se ukopno poarno optereenje i specifino poarno optereenje.

6.Definicija ventilacije

VENTILACIJA predstavlja ciljano dovoenje odreene koliine spoljanjeg vazduha u graevinu kroz
projektovane otvore, dakle postoji namera regulisane razmene vazduha izmeu objekta i okolne sredine.

7.Zadatak i cilj ventilacije

Osnovni razlozi za ventilaciju unutranjeg prostora su:

- dovoenje spoljnog vazduha u zatvoreni unutranji prostor,

- razreivanje koncentracije zagaivaa u vazduhu - protok spoljnjeg vazduha moe zavisiti od
koncentracije zagaivaa - MAK (nem. Maximale Arbeitsplatz Konzentration) - (nastali C02 pri
disanju, duvanski dim, miris znoja, tehnoloka isparenja...),
- Uklanjanje (odsis) zagaivaa iz prostora (parkirne garae, tuneli, laboratorije, radionice...),
- Uklanjanje toplote i vlage iz prostora (zatvoreni bazeni, kuhinje...),
- Uspostavljanje eljene razmene vazduha unutar prostora.

U zavisnosti od tehnolokog procesa i uslova koji iz njega proizilaze, najpovoljnije je da se prostorije

ugroene eksplozivnom atmosferom provetravaju prirodnim putem.
Mnoga postrojenja u hemijskoj i petrohemijskoj industriji se upravo zbog toga postavljaju na otvorenom
prostoru odnosno na neograenim elinim konstrukcijama, tako da je neprekidno obezbeeno razblaivanje
koncentracije i odvoenje eksplozivnih smea.

8.Podela ventilacije prema nainu strujanja vazduha

Prema nainu strujanja vazduha, ventilacija moe da se podeli na prirodnu i prinudnu (mehaniku).

9.Prirodna ventilacija

Prirodno provetravanje je naroito pogodno u prostorijama u kojima se oekuju smee koje su lake od
vazduha kao to su kotlarnice koje koriste prirodni gas i sl.
Pri prirodnom provetravanju prostorija u kojima se oekuju smee lake od vazduha, otvori za ulaz sveeg
vazduha treba da su u blizini poda prostorije, ali ne nie od 30 cm (zbog snega i rastinja) i ne vie od 1/3
visine prostorije.

Odvodni otvori moraju biti na to veoj visini na suprotnom spoljnom zidu u odnosu na dovodne otvore,
kako bi se obezbedilo popreno ispiranje prostorije. Najmanja visina na koju se postavlja odvodni otvor
iznosi 2/3 ukupne unutranje visine prostorije raunajui od poda do donje ivice odvodnog otvora. Dovodni i
odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da ne postoji mogunost njihovog zatvaranja i da je obezbeena
njihova efektivna povrina.

10.Prinudna ventilacija
Prinudna ventilacija izvodi se ugradnjom odsisnih ventilatora i obezbeenjem prirodnog dovoda sveeg
vazduha odnosno ugradnjom ventilatora za ubacivanje sveeg vazduha.
Ukoliko postoje mesta na kojima e se eksplozivna smea verovatno pojaviti za vreme normalnog pogona,
odnosno mesta na kojima nije verovatno da e se eksplozivna smea pojaviti za vreme normalnog pogona, a
ako se ipak pojavi traje samo kratko vreme, najpovoljnije reenje je da se ugradi lokalni sistem odsisavanja
sa prirodnim dotokom sveeg vazduha.

To je sluaj sa mestom za uzimanje uzoraka i ariranje sirovina u hemijskim postrojenjima, na mestima

spajanja delova lepkovima koji sadre zapaljive komponente, na mestima gde se vri runo nanoenje boje
ili lakiranje delova, sa kadama za nanoenje boje potapanjem, u termikoj obradi metala, sa kanalima za
popravku vozila i sl.

11.Lokalni sistem odsisavanja

Ukoliko postoje mesta na kojima e se eksplozivna smea verovatno pojaviti za vreme normalnog pogona,
odnosno mesta na kojima nije verovatno da e se eksplozivna smea pojaviti za vreme normalnog pogona, a
ako se ipak pojavi traje samo kratko vreme, najpovoljnije reenje je da se ugradi lokalni sistem odsisavanja
sa prirodnim dotokom sveeg vazduha.

To je sluaj sa mestom za uzimanje uzoraka i ariranje sirovina u hemijskim postrojenjima, na mestima

spajanja delova lepkovima koji sadre zapaljive komponente, na mestima gde se vri runo nanoenje boje
ili lakiranje delova, sa kadama za nanoenje boje potapanjem, u termikoj obradi metala, sa kanalima za
popravku vozila i sl.

12.Kategorizacija prema ugroenosti od poara

Objekti, delatnosti i zemljita razvrstavaju se u sledee kategorije:

- sa visokim rizikom od izbijanja poara - prva kategorija ugroenosti od poara;
- sa poveanim rizikom od izbijanja poara - druga kategorija ugroenosti od poara;
- sa izvesnim rizikom od izbijanja poara - trea kategorija ugroenosti od poara.

13.Podela prema tipu prostora koji moe biti poarno ugroen

Po tipu prostora koji moe biti prostorno ugroen, podela se vri na:
- Podzemne graevinske objekte
- Nadzemne prizemne i viespratne objekti
- Skladita
- Prostore ugroene eksplozivnim smeama gasova i para
- ume, polja,...

14.Zone opasnosti prostora ugroenih eksplozivnim smeama gasova i para

Zone opasnosti: ugroeni prostori koji se klasifikuju u zone na osnovu uestalosti pojavljivanja i trajanja
eksplozivne atmosfere i to:
 - Zona opasnosti 0: prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna stalno ili dui period vremena;
- Zona opasnosti 1: Prostor u kome je normalno da e se eksplozivna atmosfera pojaviti u toku
normalnog procesa rada;
- Zona opasnosti 2: prostor u kojem nije verovatno da e se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme
normalnog pogona, a ako se ipak pojavi, trajae samo kratko vreme.

15.Eksplozivna atmosfera

Eksplozivna atmosfera: smea zapaljivih materijala sa vazduhom u obliku gasa, pare ili magle, pod
amosferskim uslovima, u kojoj se nakon paljenja poar iri po itavoj nepotroenoj smei.

16.Ugroeni proctor

Ugroeni prostor: prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna ili se moe oekivati i njena prisutnost
u koliinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montae i upotrebe elektrinih
ureaja.

17.Neugroeni prostor

Neugroeni prostor: prostor u kome se ne oekuje prisustvo eksplozivne atmosfere u koliinama koje bi
zahtevale posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montae i upotrebe elektrinih ureaja.

18.Izvor opasnosti

Izvor opasnosti je taka ili mesto iz kojeg gas, para, magla ili tenost mogu izlaziti u atmosferu, tako da
moe nastati eksplozivna atmosfera.
Stepeni izvora opasnostidele se na: trajan, primaran i sekundaran.

19.Poarno optereenje skladita

Poarno optereenje moe biti nisko, srednje i visoko.

Zidovi stepenita i ahtova za liftove koji slue za prevoz robe i lica moraju biti otporni prema poaru
najmanje:
1) 1 h u skladitima ije je poarno optereenje nie od 1.300 MJ/m2;
2) 1,5 h u skladitima ije je poarno optereenje iznad 1.300 MJ/m2.

Mala skladita negorivih materija u negorivoj ambalai ije poarno optereenje ne prelazi 300 MJ/m2
mogu se grejati i elektrinim peima i peima na vrsta, tena ili gasovita goriva.

20.Poarni sektori kod visokih objekata

Poarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno tretirati u pogledu nekih
tehnikih i organizacionih mera zatite od poara (procena rizika, zone dojave poara, zona automatskog
zapreminskog gaenja poara itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema
poaru.

Kao poseban poarni sektor izvode se stanovi u viespratnoj zgradi, ili prostorije koje ine jedno
proizvodno, poslovno, skladino ili slino odeljenje (kotlarnica, predionica, priruno skladite, raunski
centar i dr.) Poarni sektor ini jedna ili vie prostorija, obino na istoj etai, koje predstavljaju funkcionalnu
celinu.

21.Poarni segmenti kod visokih objekata

Poarno izdvojeni deo zgrade (poarnio segment) je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno ini
jednu graevinsku celinu koja je poarno izdvojena od ostalih delova zgrade konstrukcijama otpornim
prema poaru (na pr. Jedna stambena lamela zgrade sa vie lamela, skladini deo robne kue, tehniki blok
bolnice, vei raunski centar banke, sportsko rekreativni deo hotela i sl.)

Poarni segment ima obino vie spratova koji su povezani jedinstvenim putevima za komunikaciju i
evakuaciju i koriste jedinstvene instalacije ventilacije i klimatizacije, elektrini razvod i dr. Poarni segment
ima najmanje dva poarna sektora. Ukoliko se ceo segment objekta izvodi kao jedan poarni sektor, onda se
za njega primenjuje sve ono to se odnosi na poarni sektor. Pravilnikom je definisana maksimalna povrina
poarnog sektora samo u zavisnosti od visine objekta. Pri definisanju poarnih sektora u visokim objektima,
pored povrine prostora i uslova vezanih za funkciju objekta, treba uzeti u obzir duine i visine prostorija
kao i sadraj gorivih materija iskazan kroz specifino poarno optereenje. Dozvoljeno je spajanje dva
poarna sektora samo ukoliko izmeu njih postoje vrata otporna prema poaru najmanje 60 minuta, koja se
pri pojavi dima automatski zatvaraju. Ureaji preko kojih se ostvaruju funkcije automatskog zatvaranja vrata
definisani su u Pravilniku o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni
otpornih prema poaru.

22.Provetravanje stepenita kod visokih objekata

Stepenite kao vertikalna komunikacija na evakuacionom putu predstavlja pogodno mesto za irenje dima,
plamena i vrelih gasova nastalih u poaru u vertikalnom pravcu, pri emu moe doi do prodora dima i
vrelih gasova u prostorije iznad mesta poara. Stepenini prostor se u takvim sliajevima ponaa kao
dimnjak.

Iz tog razloga, visoki objekti moraju obavezno da imaju sigurnosno stepenita gde vatra i dim ne prodiru sve
vreme dok poar traje u objektu i mora biti dostupno iz svih prostorija jednog poarnog sektora putevima
koji nisu ugroeni poarom.
Precizno se odreuje uslov da unutranje sigurnosno stepenite za objekte visine od 22 do 40 metara mora
biti odvojeno od ostalih komunikacija vratima koja su nepropusna za dim i koja imaju ureaj za automatsko
vraanje u zatvoren poloaj posle prolaska lica.
Povoljno je da se ovo stepenite provetrava prirodnim putem ukoliko se nalazi uz fasadni zid.

Odvoenje dima iz stepeninog predprostora definie uslove za tampon zone izmeu stepenita i unutranjih
komunikacija. Sigurnost stepenita postie se odvajanjem od unutranjih komunikacije preko tampon
prostora koji se provetrava prirodnim ili prinudnim putem.

23.Liftovi u visokim objektima

Liftovi u visokim objektima slue prvenstveno za obavljanje stalnog vertikalnog saobraaja u normalnim
okolnostima.
Broj liftova odreuje se prema nameni objekta i broju lica koja u njemu borave. Zbog svoje velike visine
predstavljaju pogodan put za irenje poara i ponaaju se kao dimnjaci.

Svaki poarni sektor mora biti povezan sa najmanje jednim liftom koji mora biti odvojen na odgovarajui
npain od unutranjih komunikacija u sektoru. Liftovski pretprostor moe biti zajedniki sa stepenitem i
mora se provetravati ali se takoe mora odvojiti od ostalih komunikacija u sektoru vratima otpornih prema
poaru.

24.Liftovski predprostor

U objektima ija je visina iznad 40 metara liftovska okna moraju biti izdvojena od stepeninog prostora i
tampon zona i moraju imati svoj provetravani pretprostor. Okno i pretprostor ine poseban poarni sektor
koji je od ostalih sektora odvojen vratima otpornim prema poaru. U objektima ija je visina iznad 75
metara jedan lift mora biti predvien za evakuaciju lica. Pravilnikom je definisano da liftovsko okno moe
biti smeteno u provetravanom prostoru stepenita ili locirano tako da ima poseban pretprostor za
provetravanje sa najmanje 20 izmena vazduha na as.

25.Sistemi za klimatizaciju i ventilaciju visokih objekta

Sistemi za ventilaciju i/ili klimatizaciju u visokim objektima treba da budu izvedeni tako da ne budu
uzronici poara kao i da onemogue prenoenje toplote i dima kroz ceo objekat. Navedeni sistemi treba da
obezbede povoljne uslove za evakuaciju lica iz objekta ugroenog poarom. Pravilnik predvia da svaki
sektor ima zaseban sistem za ventilaciju i/ili klimatizaciju. To je mogue ostvariti kod objekata sa manjim
brojem poarnih sektora i objekata u ijim se prostorijama ostvaruje manji broj funkcija (poslovni ili
stambeni objekat sa garaom, hotel, bolnica i dr.) Meutim, u objektima koji imaju vei broj poarnih
sektora sa razliitim funkcijama, ovakva reenja su necelishodna i najee se predvia manji broj sistema
koji opsluuju ceo objekat. U takvim sluajevima klima komore i drugi ureaji za ventilaciju smetaju se u
posebne prostorije.
Pozicioniraju se na najnioj ili najvioj etai i preko mree ventilacionih kanala obezbeuje se odvod i
dovod vazduha iz prostorija koje pripadaju razliitim poarnim sektorima. U cilju spreavanja horizontalnog
i vertikalnog prenoenja dima i toplote kroz objekat pravilnik predvia postavljanje klapni otpornih prema
poaru. Ove klapne se automatski zatvaraju pri pojavi dima ili poveane toplote i postavljaju se na mestima
gde kanali prolaze kroz zidove i meuspratne konstrukcije koje predstavljaju granice poarnih sektora.

Klapna predstavlja granicu irenja poara iz jednog poarnog sektora u drugi i to u oba smera.
Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju predvieno je da se u
visokim objektima klapne postavljaju:
Na mesta gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine granicu poarnog sektora
Na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema
poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog sektora
Na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh
Na mestu gde vertikalni kanal za vazduh koji povezuje horizontalni kanal sa pojedinog sprata prolazi
kroz meuspratnu konstrukciju ili na mestu gde se horizontalni kanal za vazduh koji prolazi samo
kroz zid koji predstavlja granicu izmeu dva poarna sektora spaja sa vertikalnim kanalom
 Na usisnom otvoru za sve vazduh
Na kraju kanala za izbacivanje zagaenog vazduha u okolinu
Na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru
Na ulazu i izlazu kanala iz ahta
Na ulazu kanala u meuprostor ili prolazu kanala kroz duple podove.

Klapne moraju biti opremljene ureajima za automatsko zatvaranje koje odgovaraju uslovima iz pravilnika.
Za visoke objekte otpornost klapne prema poaru treba da iznosi najmanje 90 minuta a otpornost vertikalnih
ahtova kroz koje se vode kanali treba da bude isto 90 minuta. Materijal koji se koristi za toplotnu ili zvunu
izolaciju, lepak i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Kanali za vazduh sistema za
ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i moraju imati revizione otvore za odravanje klapni i
drugih armatura, odnosno otvora za ienje.
Klima komore i drugi ureaji za provetravanje (ventilatori, ventilacione komore) moraju se smestiti u
zasebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u objektu odvojena zidovima otpornim prema poaru 90
minuta. Vrata na toj prostoriji takoe moraju imati otpornost od 90 minuta.

Pri aktiviranju ureaja za automatsko otkrivanje i javljanje poara, ureaji za dovod sveeg vazduha moraju
biti izvedeni tako da se automatski iskljuuju. Javljai poara moraju zadovoljiti uslove iz pravilnika o
stabilnim instalacijama za dojavu poara. Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8000 m 3/h
ugrauju se termostatski prekidai za ventilator koji ga iskljuuju pri porastu temperature.
Termostatski prekidai moraju da imaju:
Regulaciju na najvie 52oC s tim d budu smeteni u povratnoj struji vazduha ili ispred mesta za
izbacivanje vazduha iz objekta;
Regulaciju na najvie 28oC iznad maksimalne radne temperature, s tim da su smeteni u glavnom
kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.

U pojedinim visokim objektima nalaze se prostorije u kojima se obavljaju tehnoloki procesi ili radne
operacije pri kojima se koriste zapaljive tenosti, zapaljivi gasovi ili materije koje pri obradi stvaraju rainu
koja sa vazduhom pravi eksplozivnu smeu (garae, stolarske radionice, kuhinje, kotlarnice,...). U takvim
prostorijama se predviaju posebni sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju za koje se mora obezbediti
kontrola sa jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na detektovanu pojavu (zapaljivi gas, pare
zapaljivih tenosti, praina,...). U takvim sistemima koncentracija zapaljivih komponenti ne sme da pree
50% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, a temperatura ne sme dostii 80% vrednosti temperature
paljenja komponente sa najniom temperaturom paljenja. Komore sistema za klimatizaciju ili ventilaciju
namenjene za opsluivanje prostorija u kojima se nalaze ovakve materije, smetaju se u posebne prostorije
sagraene od materijala otpornog prema poaru najmanje 120 minuta. Ne sme se postavljati oprema koja je
namenjena ventilaciji prostora u kojima se ne stvaraju eksplozivne smee u dodiru sa vazduhom. Izlazi iz te
prostorije moraju da vode neposredno u slobodan prostor, neposredno u hodnike ili stepenita preko
pretprostora u kom vlada natpritisak, ili u prostoriju koja se opsluuje ukoliko u njoj nema eksplozivnih
smea.

Ventilatori koji se upotrebljavaju u sistemima za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija u kojima se pojavljuju
navedene zapaljive materije, moraju zadovoljiti posebne uslove navedene u pravilniku o tehnikim
normativima za sisteme za klimatizaciju i ventilaciju kao i uslove iz JUS N.S8.901 Protiveksplozijska
zatita.

26. Klima komore i ostali ureaji za ventilaciju

Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti napravljeni od negorivog materijala, sa glatkim
unutranjim povrinama i bez isturenih delova na koje bi se mogla skupljati masnoa i prljavtina.

Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju namenjene za opsluivanje prostorija u kojima se koriste
materije (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i dr.) smetaju se u posebne prostorije izgraene od
materijala otpornog prema poaru najmanje 2 h.

U ovim prostorijama, nije dozvoljeno zajedniko postavljanje komora za ventilaciju ili klimatizaciju
prostorija u kojima se ne pojavljuju zapaljive materije koje sa vazduhom mogu obrazovati zapaljivu smeu.

27.Smetaj klima komora i ureaja za ventilaciju

Prostorija u koju se smetaju komore za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti prostrana, tako da se
nesmetano obavlja kontrola i odravanje komora, a elektrina oprema i ureaji u toj prostoriji moraju biti
izvedeni u protiveksplozionoj zatiti ako komora opsluuje prostorije u kojima se koriste materije (zapaljivi
gas, pare zapaljivih tenosti, praina i dr.). Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh koji se
zagreva, hladi ili vlai mora biti postavljena van zone opasnosti i mora biti opremljena:

1) detektorom koji je povezan sa ureajem za davanje akustinog signala pri promeni pritiska struje vazduha
zbog prestanka rada ventilatora, prekida elektrine struje, zatvaranja klapni, havarija i sl.;
2) ureajem za merenje stepena zapaljivosti filtra koji daje zvuni signal kad je filtar zaprljan i automatski
iskljuuje izmenjiva toplote.

Ako se komora za ventilaciju ili klimatizaciju, preko koje se ubacuje sve vazduh u zonu opasnosti 1, nalazi
u samoj zoni opasnosti, ona mora imati prethodno pomenutu predvienu opremu i mora biti izvedena u
protiveksplozionoj zatiti. Rad ovakve komore mora biti podeen tako da se pogonski elektromotor ne greje
do temperature koja je 20oC nia od temperature paljenja komponente sa najniom temperaturom paljenja,
da se izmenjiva toplote ukljui najmanje 10 min posle ukljuenja ventilatora, a da se komora iskljui
najmanje 10 min pre iskljuenja ventilatora.

Izlazi iz prostorije u koju su smetene komore za ventilaciju ili klimatizaciju moraju da vode:
1) neposredno u slobodan prostor;
2) neposredno u hodnike ili stepenita ako smea nije eksplozivna, a ako je smea eksplozivna - preko
predprostora u kojem vlada natpritisak;
3) u prostoriju koja se opsluuje, ako nije ugroena eksplozivnom smeom.

28. Klapne otporne prema poaru

Klapna mora biti otporna prema poaru:

1) u zgradama do etiri nadzemna sprata, najmanje 0,5 h;
2) u zgradama preko etiri nadzemna sprata do visine zgrade od 22 m, najmanje 1 h;
3) u zgradama viim od 22 m, najmanje 1,5 h.
Kanali za odsisavanje zagaenog vazduha iz kuhinja i sanitarnih prostorija prave se od negorivog materijala,
a odsisavanje se moe vriti sa ili bez ventilatora. Otvori za izbacivanje, usisavanje ili recirkulaciju vazduha
postavljaju se najmanje 10 cm iznad poda prostorije. U prostorijama u kojima se sakuplja vei broj lica
(pozorita, bioskopi, koncertne dvorane i sl.) i u kojima su postavljena nepomina sedita, zatieni ulazni
otvori mogu se postavljati u podu ispod sedita. Ako se ulazni ili izlazni otvori za vazduh nalaze na visini do
2,25 m od poda, moraju biti zatieni reetkama ili ianim mreama sa okcima manjim od 10 mm. Ulazni
otvori za ist vazduh zatiuju se mreama koje su otporne prema koroziji. Reetke na ulaznim otvorima za
vazduh prave se od negorivog materijala.
Mesto za postavljanje reetki u odnosu na gorivi materijal u prostoriji odreuje se tako da ne moe doi do
prenoenja poara preko reetki. Reetke za ubacivanje vazduha (anemostati), kao i kanali iznad njih moraju
biti zatieni od toplote koja se prenosi zraenjem.

Sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u prostorijama u kojima se stvaraju zapaljiva praina ili pare masnoe
mora se redovno pregledati, a nataloena praina ili masnoa uklanjati najmanje svaka tri meseca. Ako u
kanalima za vazduh postoje grejna ili rashladna tela, ona se moraju demontirati, a svi kontakti i grejai
oistiti. Pri promeni namene pojedinih prostorija, sistem za ventilaciju ili klimatizaciju mora se oistiti pre
ponovne upotrebe. Klapne, leita klapni, zglobovi, opruge i drugi vitalni delovi klapne prave se od
negorivog materijala koji mora biti zatien od korozije. Klapne moraju biti otporne prema mehanikim
naprezanjima prilikom transporta, ugradnje, ispitivanja, odravanja i normalnog korienja i moraju biti
stabilno postavljene tako da im se smer zatvaranja poklapa sa smerom vazdune struje i da izdre natpritisak
od 10 MPa/m2, a da ne doe do poremeaja u radu klapne.

29.Ventilacioni kanali

Ventilacioni kanali se izradjuju od polietilena visoke gustine dimenzija prema zahtevu kupca tj.
maksimalnog prenika do 1000mm.. Svi elementi iznad krovne ravni su termostabilni. Ventilacioni kanli su
koroziono otporni na uticaje unutranjosti objekata. Krovna opivka je sastavni deo kanala i lako se
postavlja u sklopu umesto dotrajalih limenih i pocinkovanih kanala. Kanali za ventilaciju mogu posedovati
posebne difuzore za ujednaavanje brzina strujanja vazduha u pojasu biosfere. Takodje mogu se obezbediti
zimski i letnji reim rada.

30.Ventilatori

Ventilatori mogu biti usisni i potisni. Usisni ventilator usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu
atmosferu, dok potisni ventilator obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosphere i ubacuju ga u prostoriju. Prema
njihovim konstrukcijama ventilator delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne).

Aksijalni ventilatori graeni su u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno. Oni slue za dobijanje
velikih koliina vazduhaniskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljanji zid prostorije. Kod
radijalnih (centrifugalnih) ventilator kretanje vazduha je radijalno, a slue za manje koliine vazduha veeg
pritiska. Po pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa
usisnim reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama.

Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se stvaraju eksplozivne smee, materijal za izradu kuita i
ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara varnice. Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delova
ventilatora sadri vie od 0,4% magnezijuma, kuite i ostali delovi moraju biti prevueni materijalom koji
ne stvara varnice pri udaru vrstih estica. Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija u kojima
postoji mogunost za stvaranje eksplozivne smee moraju da imaju usisni deo izveden od bakra ili mesinga
ili obloen tim materijalom. Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala
koji je postojan prema dejstvu agresivnih komponenata u zagaenom vazduhu koji se usisava.
Delovi ventilatora koji se u sluaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti napravljeni od materijala koji ne
stvara varnice pri trenju ili udaru. Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi
zapaljiva praina moraju na ulazu imati odgovarajue filtre za prainu koji se moraju redovno kontrolisati,
istiti i odravati, a leajevi na ventilatoru moraju biti zaptiveni. Zapaljiva komponenta u vidu magle mora
se odstraniti pre ulaska vazduha u ventilator. Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izraeni tako da
prilikom rada, ukljuivanja i iskljuivanja ne doe do:
1) stvaranja elektrinog luka ili varnice (kontakti prekidaa, sklopki i sl.);
2) zagrevanja provodnika elektrine struje na motoru, prigunici, zavojnici i sl.;
3) stvaranje statikog elektriciteta;
4) stvaranje mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja pojedinih delova
ventilatora.

Klizni leajevi na ventilatoru mogu se upotrebljavati samo onda ako je utvreno da temperatura leaja u
normalnim pogonskim uslovima i kod moguih smetnji ne prelazi 80% temperature paljenja gasova ili para
zapaljivih tenosti koje se nalaze u vazduhu. Kod ovih leajeva, pri maksimalnom broju obrtaja, ne sme
doi do smanjenja efekta zaptivanja na zaptivaima. Leajevi na ventilatorima kojima se provetrava prostor
u kome se javljaju zone opasnosti, po pravilu, moraju biti predvieni za rad od najmanje 40 000 h. Ako su
predvieni za rad od 20 000 h do 40 000 h, ventilatori moraju biti posebno oznaeni. Osovine sa malim
ugibom (krute osovine) na ventilatorima moraju se tako dimenzionisati da njihov kritian broj obrtaja bude
najmanje 30% manji od normalnog pogonskog broja obrtaja. Kod osovina sa veim ugibom (elektrine
osovine) na ventilatorima kritian broj obrtaja mora iznositi najmanje 60% iznad normalnog pogonskog
broja obrtaja.

Leajevi i pogonski mehanizmi ventilatora moraju biti osigurani od prodora i taloenja praine i druge
prljavtine. Rotor ventilatora mora biti na osovini statiki i dinamiki izbalansiran, osiguran od pomicanja i
zakretanja i mora posedovati vrstu konstrukciju koja ne podlee zamaranju i koja moe izdrati mehanike
udare. Kuite, rotor, zatitna kapa i druge obloge moraju biti tako graeni i uvreni da je iskljuena svaka
deformacija ili pomeranje ventilatora.

Ventilatori se moraju obezbediti od upadanja stranih tela tako to se na ulaznom i izlaznom otvoru postavi
negoriva mehanika zatitna reetka sa otvorima oka ija je strana najvie 8 mm, odnosno ija je dijagonala
najvie 12 mm i moraju biti obezbeeni od vertikalnog upada stranih tela zatitnim poklopcem. Reetka i
zatitni poklopac moraju biti galvanski spojeni sa ostalim delovima ventilacionog sistema i uzemljeni.
Ventilatori moraju biti zatieni od korozije i termikih i mehanikih naprezanja. Ako se ventilatori
postavljaju na otvorenom prostoru, moraju biti zatieni od prodora vode. Ako se ventilatori koriste u
prostoru gde okolna temperatura iznosi vie od 40oC, moraju biti prilagoeni za poveane temperature i na
njima moraju biti oznaeni maksimalna temperatura i vreme u toku kojeg se mogu koristiti. Mesto
postavljanja ventilatora za provetravanje, kao i pratee opreme mora biti tako izabrano da bude olakan
pristup radi opravke, ienja, pregleda i podmazivanja.

Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti 0, mogu se koristiti samo centrifugalni ventilatori, a
pogonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zatiti i postavljen van zone opasnosti 0. Za provetravanje
prostorija zone opasnosti 0 koriste se ventilatori sa zaptivenom osovinom I motorom. U zoni opasnosti 0
nije dozvoljena upotreba ventilatora sa pogonom preko remena. U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2
dozvoljena je upotreba ventilatora sa pogonom preko remena, s tim da su remeni antistatini, a izmerena
elektrina otpornost ne prelazi 106 . Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora izmeu obrtnih kola i
kuita ne sme biti manji od 2 mm. U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje razmaka do 1 mm, pod
uslovom da pri probnom pogonu sa 1,5-ostrukim brojem obrtaja veim od normalnog obrtno kolo ne doe u
dodir sa nepokretnim delovima ventilatora pri ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.

Mehanika vrstoa rotirajuih delova i otkrivanje moguih greaka u materijalu ili izradi kod ventilatora
ispituju se poveanim brojem obrtaja u toku 15 min, i to:
1) za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 2;
2) za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 1;
3) za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 0.

Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8 500 m3/h ugrauju se termostatski prekidai za
ventilator, koji ga iskljuuju pri porastu temperature vazduha. Termostatski prekidai moraju da imaju:
1) regulaciju na najvie 52oC i da su smeteni u povratnoj struji vazduha ili ispred mesta izbacivanja
vazduha iz objekta;
2) regulaciju od najvie 28oC iznad maksimalne radne temperature i da su smeteni u glavnom
kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.

31.Posebni zahtevi za ventilatore u prostorima ugroenim eksplozijskom

atmosferom

Usisni deo ventilatora izvodi se od bakra ili mesinga, ili se oblae tim materijalom. Ventilacione komore za
provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva praina moraju na ulazu imati odgovarajue filtre za
prainu koji se moraju redovno kontolisati, istiti i odravati.

U prostorijama u kojima se stvaraju pare masnoe koje se mogu taloiti, kondenzovati ili lepiti na zidove
kanala za vazduh predviaju se posebni sistemi za ventilaciju (kuhinje, restorani, servisi za pranje i
podmazivanje vozila,...)koji se ne smeju povezivati sa sistemima opte klimatizacije ili ventilacije. Osim
toga, u te kanale se ne smeju postavljati klapne, to znai da kanali treba da se vode najkraim putem van
prostorije ili da se vode kroz posebne ahtove iji su zidovi otporni prema poaru najmanje 90 minuta.
Na kanalima se moraju predvideti otvori za ienje i odravanje. Ukoliko se u visokom objektu nalaze
noni klubovi, diskoteke, bioskopi, pozorita, kongresne dvorane i sline prostorije, mora se predvideti
zaseban sistem za ventilaciju ili klimatizaciju tih prostorija. U prostorijama koje imaju scenu (pozornicu)
predvia se poseban sistem za pozornicu, a poseban za salu.

Prodajni prostori i trni centri u sastavu visokog objekta moraju imati nezavisne sisteme za ventilaciju ili
klimatizaciju. Ako se kao rezervni sistem snabdevanja elektrinom energijom koristi dizel agregat ili
akumulatorska baterija potrebno ih je smestiti u zasebnu prostoriju koja ima odgovarajue provetravanje.
Kod akumulatorskih baterija broj izmena zavisi od kapaciteta baterija odnosno koliine vodonika koja se
razvija pri punjenju, a kod dizel agregata od koliine potrebne za sagorevanje i od koliine razvijene
toplote.

32.Kanali za vazduh

Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak, materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o
konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvieno da ventilacija ili klimatizacija rade u toku poara, njihov
rad mora da bude obezbeen u trajanju od najmanje 90 min.
Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i moraju imati otvore za
odravanje ureaja, klapni i drugih armatura.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom moraju biti
hermetizovani, termiki izolovani negorivim materijalom i vidno postavljeni i ne smeju prolaziti kroz
prostorije namenjene za evakuaciju iz objekta u sluaju poara.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija iste poarne opasnosti mogu se meusobno spajati i
prikljuivati na isti sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u sluajevima kada su prostorije:
1) poseban poarni sektor;
2) meusobno odvojene zidovima otpornim prema poaru u trajanju od 1,5 h i ako ukupna povrina
prostorije ne prelazi 1 000 m2.
Meusobno povezivanje kanala za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija nije dozvoljeno ako se u tim
prostorijama odvijaju tehnoloki procesi pri kojima se pojavljuju:
1) gasovi, pare i praina koji u meusobnom dodiru egzotermno reaguju;
2) materije koje mogu stvarati zapaljive smee;
3) zapaljive materije koje se mogu kondenzovati i taloiti u kanalima.
Povezivanje kanala sistema za lokalno odsisavanje u kojima se pojavljuju prethodo pomenute materije, sa
kanalima sistema za optu ventilaciju nije dozvoljeno.
Rastojanje izmeu kanala u kojima je temperatura vazduha iznad 80oC i kanala kojima se transportuju
zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina mora biti najmanje 1,0 m.
Kanali ija je temperatura vazduha iznad 80oC postavljaju se iznad kanala kojima se transportuju zapaljivi
gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva praina.
Rastojanje izmeu otvora za izbacivanje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom
u atmosferu i otvora za usisavanje sveeg vazduha za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti takvo
da se onemogui povratak izbaenih opasnih komponenata u prostorije, ali ne manje od 15 m po horizontali
i 6 m po vertikali.
Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom smeom ne sme se nalaziti izvor
paljenja u radijusu od najmanje pedesetostrukog prenika otvora ako je krunog preseka, odnosno od krae
strane ako je pravougaonog preseka.
Otvori za izbacivanje zagaenog i usisavanje sveeg vazduha zatiuju se mreom od negorivog materijala
koja ima najmanje 5 okaca po 1 cm2 , ako se ti otvori nalaze na visini nioj od 2,20 m od poda.
Izlazni i ulazni otvori sistema za ventilaciju ili klimatizaciju mogu se vezivati sa kanalima fleksibilnim
spojevima koji nisu napravljeni od negorivog materijala pod uslovom:
1) da su izraeni od materijala koji ne ire plamen;
2) da je duina fleksibilnog dela kanala manja od 3,5 m;
3) da ne prolaze kroz granini zid izmeu dva poarna sektora;
4) da u toku instalisanja ne moe doi do njihovog oteenja, odnosno do deformacija u toku
upotrebe.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema zapreminskoj masi
vazduha do 0,8, isisavanje se vri iz gornjih zona prostorije, to blie mestu formiranja meavine gasova, a
dovod sveeg vazduha mora biti to dalje od mesta nastanka meavine.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti prema zapreminskoj masi
vazduha iznad 0,8, isisavanje se vri iz donjih zona prostorije, to blie mestu formiranja meavine.
U prostorijama u kojima se stvara zapaljiva praina ili para masnoa koje se mogu taloiti, kondenzovati i
lepiti na zidove kanala za vazduh, moraju se na tim kanalima obezbediti otvori za ienje i odravanje. Ako
je presek kanala manji od 45 cm x 65 cm, otvori za ienje postavljaju se na razmaku od najvie 6 m.
Otvori za ienje i odravanje kanala za vazduh koji su smeteni na visini do 2,20 m moraju biti
obezbeeni od otvaranja u toku rada.
Prilikom postavljanja kanala za vazduh na konstrukcione elemente objekta ne sme se otetiti obloga koja je
postavljena na te elemente radi poveanja otpornosti prema poaru.
Postavljanje kanala za vazduh izmeu konstrukcionog elementa i zatitne obloge tog elementa dozvoljeno je
samo u sluajevima kad su kanali ozidani i kad obloga kanala ima istu otpornost prema poaru kao i
konstrukcioni element uz koji se kanal postavlja.
Pri prolazu kroz gorive konstrukcione elemente objekta, kanal za vazduh se zatiuje oblaganjem negorivim
termoizolacionim materijalom tako da temperatura na spoljnoj povrini kanala ne prelazi 70oC ili da
rastojanje izmeu spoljne povrine kanala i konstrukcionog elementa iznosi najmanje 100 mm.
Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove, meuspratne konstrukcije i sl.) odreene otpornosti prema
poaru, kanali za vazduh oblau se negorivim izolacionim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i
konstrukcioni elementi, a najmanja duina obloenog dela kanala ne sme biti manja od 50 cm sa svake
strane konstrukcionog elementa.
Mesta prolaza kanala za vazduh, moraju biti zaptivena negorivim materijalom iste otpornosti prema poaru,
kao i konstrukcioni element.
Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze kroz posebno napravljene ahtove, u kojima se ne
nalaze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje nije potrebno pod uslovom da je u horizontalne
kanale, koji se odvajaju na pojedinim spratovima, postavljena klapna otporna prema poaru.

33.Kanalski razvod

Kanali i ahtovi za odvoenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova:

Da gubici vazduha koji nastaju u njim abudu minimalni;
Da su nepropustivi za vazduh;
Da budu otporni na poar.

Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno ahta. Postoje dve
vrste gubitaka vazduha:
gubici vazduha usled pukotina i loe izvedenih spojeva i;
gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno aht napravljen (pozornost
materijala)

Gubici vazduha se mogu otkloniti unutranjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost.
Prilikom ispitivanja kanala, odnosno ahtova, mogu se odrediti njihove slabe take (otvori, pukotine,
spojevii sl.) da bi se na osnovu toga izvrile potrebne popravke. Cevi fabrike izrade (liveni, armirani;
malter, azbest, cement) reavaju i problem otpornosti na poar isvojstva nepropusnosti, ali im cena
esto ograniava uptrebu. Optimalno reenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost,
nepropusnost i cenu) je sa elinim kanalima zatienim vatrootpornom zatitom. Otpornost na poar kanala
i ahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvoenje dima:
horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz vie prostorija, a koji izvlae dim samo
iz jedne prostorije;
vertikalni kanali, obino ahtovi za odvoenje dima koji vre prijem svih honzontalnih kanala;
horizontalni kanali za dovod sveeg vazduha koji prolaze kroz vie prostorija.

34.Veze sistema za ventilaciju ili klimatizaciju sa ostalim sistemima u objektu

 35.Ureaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni

Ureaji za automatsko zatvaranje ugrauju se na svim vratima ili klapnama otpornim prema vatri i
nepropusnim za dim. Pomou ureaja za automatsko zatvaranje, vrata ili klapne mogu se drati otvorenim
onoliko dugo koliko je potrebno radi brze evakuacije. U svim ostalim sluajevima vrata ili klapne moraju se
drati zatvorena. Detektori za aktiviranje ureaja za automatsko zatvaranje vrata ili klapni postavljaju se na
zid u kome se nalazi zatien otvor, i to sa obe strane tog otvora postavlja se najmanje po jedan detektor
bono udaljen od otvora najvie 50 cm, ili iznad gornje ivice otvora udaljen najvie 2 m ili neposredno ispod
zatienog otvora.

Ureaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni upotrebljavaju se samo ako su opremljeni automatskim
ureajima za iskljuivanje ili ukljuivanje. Ureaji za automatsko zatvaranje vrata ili klapni moraju biti
izvedeni tako da se mogu iskljuiti i runo. Deo ureaja koji slui za podeavanje za runo otvaranje mora
se nalaziti neposredno u blizini ureaja za zatvaranje i mora biti vidljiv i jednostavan za upotrebu.

36.Ureaji za identifikaciju poarnih veliina

Poarne veliine su veliine koje se u okolini mesta nastajanja poara mogu menjati i iju promenu je
mogue izmeriti posebnim ureajima (temperatura, promena koncetracije aerosola u vazduhu, veliina
toplotnog zraenja i dr.). Automatski ureaj za identifikaciju poarnih veliina mora biti postavljen tako da
bude zatien od korozije, potresa, zamaivanja i mehanikih oteenja.

37.Zatita od dima pri poaru

Razlikujemo sisteme sa prirodnim i prinudnim odvoenjem dima i toplote, (u daljem tekstu prirodno i
prinudno dimoudaljenje).
-Prirodno, odvoenje dima i toplote prirodnim putem;
-Prinudno, odvoenje dima i toplote mehanikim putem;

Za ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja
dimne zavese, koje se sputaju sa tavanice i koje omoguavaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar
prostora omeenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora
bude izdeljena na sektore ija povrina moe iznositi najvie 1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno
ugroena zona, ta zona mora biti posebno ograena dimnim zavesama. Dimne zavese se postavljaju tako da
kod objekata sa "manjim koliinama dima" i "srednjim koliinama dima" najvei razmak izmeu zavesa
iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom koliinom dima" taj razmak mora biti-toliki da veiiina
sektora koji formiraju dimne zavese ne bude vej od 600 m2. Dimne zavese se izrauju od negorivog
materijala (lim, azbestne ploe, gipsane ploe i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemogue prodor
dima iz jednog u drugi dimni sektor.
Sistem za odvoenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od
odreenog trenutka poinju da odvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i
toplote su ventilatori, klapne i ostali elementi u sistemu koji slue za odvoenje dima i toplote prinudnim
putem. Odvoenje dima i toplote mehanikim putem, vri se namenskim ventilatorima za dimoudaljenje koji
se postavljaju na krov objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. Ventilatora
za dimoudaljenje se u normalnim uslovima mogu koristiti za redovnu ventilaciju objekta a u sluaju poara
za odvod dima i toplote. Ovi ventilatori su projektoovani i testirani da mogu izdrati ekstrmno visoke
temperature u odreenom vremenskom periodu.

38.Sistem za odvoenje dima i toplote

PTN za sisteme za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru Sistem za odvoenje dima i
toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od odreenog trenutka poinju da
odvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci
otvaraju automatski, runo ili kombinovano i slue za odvoenje dima i toplote prirodnim putem. Sistem za
odvoenje dima i toplote prinudnim putem sastoji se iz sledeih delova :ventilatora, dimovodnih klapni,
vazdunih kanala, kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom, izvora elektrine energije.
23. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne
instalacije Dimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled, ienje i
popravaku. Potrebno je postaviti inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u blizini klapne. Osoba
zaduena za upravljanje i odravanje sistema odvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u bilo kojem
trenutku. PTN za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru. Celokupan ureaj
za aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u
dva meseca.

39.Ureaji za odvoenje dima i toplote

Sistem za odvoenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od
odreenog trenutka poinju da odvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i
toplote su ventilatori, klapne i ostali elementi u sistemu koji slue za odvoenje dima i toplote prinudnim
putem. Odvoenje dima i toplote mehanikim putem, vri se namenskim ventilatorima za dimoudaljenje koji
se postavljaju na krov objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. Ventilatora
za dimoudaljenje se u normalnim uslovima mogu koristiti za redovnu ventilaciju objekta a u sluaju poara
za odvod dima i toplote. Ovi ventilatori su projektoovani i testirani da mogu izdrati ekstrmno visoke
temperature u odreenom vremenskom periodu. Ovaj nain kontrole dima i toksinih produkata sagorevanja
moe se vriti na tri naina:
izvlaenje dima i toksinih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,
uduvavanjem sveeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija)
kombinacija mehanikog izvlaenja i uduvavanja (dejonizacija).

40.Ventilacija kotlarnica

Prostor kotlarnice mora se provetravati tako da se osigura potrebna koliina vazduha za sagorevanje i
odravanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije mogue,
moraju se stvoriti tehniki uslovi za prinudnu ventilaciju. Kotlarnice sa atmosferskim gorionicima moraju
imati iskljuivo prirodnu ventilaciju.
Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se osigurati popreno ispiranje prostora kotlarnice. Za
vreme rada kotlarnice sa maksimalnim kapacitetom, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne sme biti vea
od 3 m/s ako se vazduh za sagorevanje uzima iz prostora kotlarnice, a ako kotlovi ne rade ili ako se vazduh
za sagorevanje uzima direktno spolja, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne sme biti vea od 1 m/s.
Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom odsisnog ventilatora, a dovod vazduha je prirodan -
bez ventilatora. Potpritisak u kotlarnici ne sme prei vrednost od 0,2 mbar. Prinudna ventilacija kontrolie se
nadziranjem potrebnog protoka ili potrebnog pritiska u ventilacionim kanalima. Prilikom aktiviranja bilo
kog od zatitnih ureaja kojima se vri nadziranje, svi elektrini ureaji u kotlarnici moraju ostati bez
elektrinog napona, osim nunog osvetljenja i pumpi napojnog sistema.

41.Ventilacija garaa

Garae za parkiranje su graevine kojima je osnovna namena parkiranje vozila. Garae mogu biti:
nadzemne garae;
podzemne garae;
nadzemno-podzemne garae.

Za ventilaciju garaa se koriste dva sistema:

sistem ventilacije kanalima i
sistem ventilacije sa mlaznim potisnim ventilatorima.

Sistem ventilacije kanalima

itav niz godina sistemi ventilacije garaa izvode se odsisom vazduha kroz ventilacione kanale povezane sa
odsisnim ventilatorima. Sve vazduh slobodno ulazi, uglavnom preko ulazno-izlaznih rampi za vozila. Pri
tome koliina sveeg vazduha koji ulazi u parkiralite nije kontrolisana. U veini sluajeva ovo moe
ozbiljno uticati na efikasnost sistema.
Sistem ventilacije sa mlaznim potisnim ventilatorima - osnove
Ovi sistemi koriste odreeni broj mlaznih potisnih ventilatora smetenih na plafonu garae umesto
ventilacionih kanala to je prikazano na slici 16. Glavni odsisni ventilatori obezbeuju potrebnu izmenu
vazduha, a mlazni potisni ventilatori kontrolisano pokreu vazduh unutar prostora garae.
Mlazni potisni ventilatori imaju slinu funkciju kao distributivni elementi u sistemu sa ventilacionim
kanalima, omoguavajui tako nadzor nad kretanjem vazduha unutar garaa. Ventilacioni sistemi u
garaama moraju ispunjavati dve osnovne tehnike funkcije:
Uklanjati izduvne gasove vozila, uglavnom ugljen monoksid, tokom uobiajenog korienja garaa.
Uklanjati dim u sluaju poara kako bi se omoguilo bezbedno spaavanje.
Uporeivanje ova dva sistema ventilacije
Razlike u radu izmeu sistema ventilacije sa kanalima i sistema s mlaznim potisnim ventilatorima pokazati
emo primerom:
Garaa pravougaonog oblika povrine 4000 m2 i 3 m visine ventilira se sistemom kanala. Potrebna je
koliina vazduha od 20 m3/s (6 izmena vazduha / sat) i deli se izmeu dva glavna odsisna ventilatora sa 100
odsisnih distributivnih elemenata ravnomerno rasporeenih po parkiralinom prostoru. Sve vazduh ulazi
kroz ulazno / izlaznu rampu na vrhu gornjeg levog ugla garae.
Nakon toga se isto parkiralite ventilie sistemom mlaznih potisnih ventilatora koji se sastoji od 16
ventilatora prenika 355 mm.
Oba ova sistema modelirana su pomou raunarskog softvera za dinamiku fluida (CFD) i odgovarajue tehnike
karakteristike se predviaju i uporeuju.

42.Grejanje i ventilacija lakirnica

Za zagrevanje prostora ili prostorije lakirnice koriste se samo indirektni sistemi zagrevanja, iji se ureaji za
proizvodnju toplote nalaze van zone opasnosti. Na povrini grejnih tela ne sme se dostii temperatura koja je
10oC nia od temperature samopaljenja para upotrebljenih rastvaraa.

Prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji
lokalne i opte ventilacije. Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je mogue izdvajanje
para rastvaraa. Optom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice.

43.Elementi ventilacije kabina za nanoenje premaznih sredstava

Svi konstrukcioni elementi kabine, ukljuujui i sistem za odsisavanje i filtriranje otpadnog vazduha, moraju
biti izraeni od negorivog materijala, osim filtra za vodu i vazduh. Ventilatori koji se ugrauju u ureaje u
kojima se nanose premazna sredstva moraju biti izvedeni tako da se obezbedi protiveksploziona zatita. Ako
ureaji u kojima se nanose premazna sredstva imaju vie ventilatora, ventilacioni cevovodi odsisnog
vazduha moraju biti posebno izvedeni.

Izduvni otvori ventilacionih cevovoda moraju imati zatitne kape za spreavanje prodiranja atmosferskih
padavina u ureaje u kojima se nanose premazna sredstva. Izduvni otvori ventilacionih cevovoda kabine sa
mokrim filtrom ne moraju imati zatitne kape. Usisni otvori za sve vazduh na cevovodima svih
ventilacionih sistema ne smeju se postavljati u zoni opasnosti izduvnih otvora ureaja u kojima se nanose
premazna sredstva niti u blizini dimnjaka, odnosno prostora u kome se radi otvorenim plamenom ili se moe
javiti varnienje.

44.Ventilacija prostora za punjenje boca sa TNG

Teni naftni gas su naftni ugljovodonici (propan, propen, butan, buten i njihovi izomeri) i njihove smee u
tenom ili gasovitom stanju, iji parni pritisak prelazi 1,25 kp/cm2 pri 40oC, koji odgovaraju
jugoslovenskim standardima.
Ventilacija ima ulogu da u sluaju curenja gasne smee sprei prodor gasa u kabinu vozila i da omogui
oticanje gasa van vozila.
Odgovarajua ventilacija je ventilacija koja onemoguava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu vee od
25% od donje granice zapaljivosti.