VISOKA SPORTSKA I ZDRAVSTVENA KOLA

SPORTSKA BIOMEHANIKA
OSNOVNI PRINCIPI

Pripremio: Prof. dr Predrag Gavrilovi

Rel. 3.0.15.

Beograd, 2016.


SADRAJ

1.UVOD......................................................................................................................................1
2.OSNOVNIBIOMEHANIKIPRINCIPI.......................................................................................4
2.1.Referentnisistemiorijentacijauprostoru.....................................................................4
2.2.Zglobovi...........................................................................................................................5
2.2.1.Klasifikacijazglobova...............................................................................................5
2.2.2.Pokretiuosnovnimzglobovima...............................................................................6
2.2.2.1 Skonizglob..................................................................................................6
2.2.2.2 Zglobkolena..................................................................................................7
2.2.2.3 Zglobkuka.....................................................................................................7
2.2.2.4 Zglobovikimenogstuba..............................................................................7
2.2.2.4.1 Cervikalnakrivina.....................................................................................8
2.2.2.4.2 Torakalnakrivina......................................................................................8
2.2.2.4.3 Lumbalnakrivina......................................................................................8
2.2.2.5 Zglobramenaiekskurzijelopatice...............................................................8
2.2.2.5.1 Rame.........................................................................................................9
2.2.2.5.2 Lopatica....................................................................................................9
2.2.2.6 Zgloblakta....................................................................................................9
2.2.2.7 Zglobake.....................................................................................................9
2.3.Miiimiinesile.........................................................................................................10
2.3.1.Graaistrukturamiia.........................................................................................10
2.3.1.1 Vretenastimiii.........................................................................................10
2.3.1.2 Perastimiii...............................................................................................11
2.3.1.3 Lepezastimiii...........................................................................................11
2.3.2.Biomehanikasvojstvamiia................................................................................12
2.3.2.1 Zavisnostmiiesileodduinemiia........................................................12
2.3.2.2 Zavisnostmiiesileodvremenatrajanjanaprezanja...............................13
2.3.2.3 Zavisnostmiinesileodbrzinekontrakcije..............................................14
2.3.3.Mehanizmikontrolenaprezanjamiia.................................................................15
2.4.Vektoriiosnovneoperacije..........................................................................................21
2.4.1.Zbrajanjevektora...................................................................................................21
2.4.2.Mnoenjevektora..................................................................................................23
 2.5.Vrstekretanjaubiomehanici........................................................................................25
2.5.1.Translatornokreatenje..........................................................................................25
2.5.2.Rotacionokreatenje...............................................................................................25
2.6.Kinematikaidinamikatakeitela................................................................................26
2.6.1.Poloajipreeniput..............................................................................................26
2.6.2.Brzinaugaonabrzina...........................................................................................27
2.6.3.Ubrzanjeugaonoubrzanje...................................................................................28
2.6.4.Masateitetela..................................................................................................29
2.6.5.Njutnovizakonidinamike......................................................................................30
2.7.Energijairad.................................................................................................................34
2.7.1.Kinetikaenergijatranslacije.................................................................................34
2.7.2.Potencijalnaenergija.............................................................................................35
2.7.3.Kinetikaenergijarotacije.....................................................................................36
2.7.4.Potencijalnaenergijaelastinedeformacije..........................................................37
2.8.Snaga.............................................................................................................................38
2.9.Spoljanjesile................................................................................................................39
2.9.1.Gravitacionasila.....................................................................................................39
2.9.2.Centralnesile.........................................................................................................39
2.9.3.Siletrenja...............................................................................................................41
2.9.4.Silaotporavazduha................................................................................................43
2.10.Ravnotenipoloaji.....................................................................................................44

SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

1. UVOD

Sportskeaktivnostikojeljudiupranjavaju,kaoosnovnizadatak,imajuizazivanjepromenau
organizmuvebaa.Ovepromenesedeavajukaoodgovornatelesnaoptereenja,kojase
predorganizampostavljaju.Osnovnosredstvo,kojimseovaoptereenjazadaju,jepokretu
najirem smislu, odnosno telesna veba. Pri tom, potrebno je naglasiti, da pojam pokreta
obuhvata, ne samo pokrete koji se izvode u fizikom smislu, tj. savladavanjem prostornih
relacijauodredjenimvremenskimintervalima,negoipokuanepokrete,kaotosuizdraji,
odravanjapoloaja,odnosnostavovikojejepotrebnozauzimati,ilinaprezanjaukojimane
dolazidofizikemaifetacijepokreta.

Optereenjepodrazumevasvakipokrettela,kojijenastaokaoposledicamiineaktivnostii
kojizaposledicuimapoveanjeenergetskepotronjeuorganizmu.Ovakvimoptereenjima
se,udatimokolnostimaizazivajuodgovarajueadaptacijei, ili transformacijeuorganizmu
vebaa. Tako se npr. podie telesna temperatura, poveava pluna i srana funkcija,
uspostavljaju, odnosno ubrzavaju metaboliki procesi, itd., ime se organizam vebaa
adaptiranaadministriraneiizvedenepokrete,odnosnovebe.

Ukoliko optereenje prekorai odredjene fizioloke granice, to organizam vebaa tumai

kaoznaajnonaruavanjedinamikeravnoteeukojojsenalazefunkcionalnisistemi,ondae
vebanje rezultirati i odgovarajuim transformacijama. Naime, organizam vebaa e kao
posledicuovevrsteoptereenjainiciratiprocesestrukturnei,ilifunkcionalneadaptacije.

Tako e, kao odgovor na zadata optereenja organizam inicirati trofike procese u

angaovanim miiima i sa njima povezanom kotanozglobnom aparatu, unapredie
prokrvljenost angaovane muskulature procesima vaskularizacije, promenie histoloku

Strana|1
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

strukturuaktivnihmiinihgrupa,uspostavienoveobrascepokreta,podiietolerancijuna
visokukiselostukrviitd.

Osnova delovanja, u smislu administracije i realizacije telesnih optereenja, je vezana za

struktuiranje i realizaciju pokreta vebaa. Pokreti tela, odnosno njegovih segmenata,
predstavljaju krajnju manifestaciju delovanja spoljnih i unutranjih sila na posmatrani
lokomotorniaparat.

Medjuspoljnimsilamasepodrazumevajusilagravitacije,silakojumoedasaoptioprema,
sprava, rekvizit, suveba, odnosno sportski protivnik, fluid kroz koji se kree, ili mu se
suprotstavlja, dok od unutranjih sila prvenstveno deluju sile generisane miinim
naprezanjem, kao i niz sila koje stvaraju elementi kotano zglobnog aparata. Dakle, svaki
pokret, pa i pokuani, odnosno odravanje poloaja stava, ili izdraj, u svojoj osnovi imaju
delovanje sila, zbog ega prouavanje struktuiranja i realizacije pokreta zahteva korienje
znanjaofizikimzakonimakojisenaovuproblematikuodnose.

Nauka koja se bavi posebno prouavanjem sportskih pokreta se naziva sportskom

biomehanikom.Ovanaukasenalaziuokvirubiomehanike,kojageneralnoprouavabioloke
sisteme na bazi fizikih zakona, koja opet predstavlja jednu granu biofizike. Sportska
biomehanika se dakle moe definisati kao nauka koja istrauje naine produkcije,
struktuiranjeiuticajspoljanjihiunutranjihsilanaartikulacijuirealizacijupokretaljudskog
tela,kaoistrukturusilakojeleeuosnoviposmatranihpokreta.

Prvi zadatak sportske biomehanike je da izuava mehanizme i zakonitosti generisanja

unutranjih i spoljanjih sila. Sledeu grupu problema, koje izuava ova nauka, ini
predvianjefizikihkarakteristikapokretanaosnovupoznatihsila,kojesegeneriuirealizuju
u datom morfofunkcionalnom sklopu tela koje se posmatra. Posebnu oblast istraivanja
sportske biomehanike, predstavlja identifikacija sila, o kojima se zakljuuje na osnovu
karakteristikapokretakojevebaizvodi.

Ubiomehanikimistraivanjimasekoriste,kakokvantitativne,takoikvalitativnemetode.Od
kvantitativnih metoda treba spomenuti kao najznaajnije metode koje se odnose na

Strana|2
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

utvrdjivanja dinamikih pokazatelja, kao to su dinamometrijske i tenziometrijske metode,

odnosnometodekojimaseutvrdjujukinematikipokazatelji,kaotosuoptikoelektronske
analizepokreta,goniometrijskemetode,spidometrijskeiakcelerometrijskemetode.

Kvalitativne metode se generalno mogu podeliti na hipotetski deduktivne i empirijsko

induktivnemetode,kojezaciljimajuformiranjekvalitativnihmodelakojiukarakteristikama
bitnimzastruktuiranjeirealizacijupokrtavebaaodslikavajuispitivaneoriginale.

Mogue je zakljuiti da sportska biomehanika ima za zadatak opisivanje mehanizama

organizacije,iniciranjairealizacijepokreta,njihovueksplikacijuiformiranjemodela,ijomse
simulacijommoepredvidetiponaanjerealnogbiomehanikogsistemaudatimuslovima.

Strana|3
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2. OSNOVNIBIOMEHANIKIPRINCIPI

2.1. Referentnisistemiorijentacijauprostoru

Biomehanika analiza se vri na modelima koji u velikom broju karakteristika odraavaju

realne osobine ljudskog tela, a naroito njegovog lokomotornog aparata. U postupku
modelovanja pokreta oveka, ljudsko telo se aproksimira multisegmentnim modelom iji
svakideoopisujebitnebiomehanikeosobinepojedinogdelatela.Segmentibiomehanikog
modela,popravilu,predstavljajubiomehanikepolugekojesumeusobnopovezanenanain
nakojizglobovipovezujususednedelovetela.Orijentacijatelauprostoruiosnovnipokreti
se definiu u skladu sa usvojenim konvencijama tako da se definie referentni koordinatni
sistemkojiseveezateloijisepokretianaliziraju.

Slika2.1.1.

Kod funkcionalno anatomske i biomehanike analize pokreta ljudskog tela potrebno je

definisati referentni koordinatni sistem u odnosu na koji e se vriti analiza pokreta. Ovaj
koordinatnisistemjeprikazannaslici2.1.1.idefinisanjesatriravni.Osekojepredstavljaju
kordinateovogsistemasu:
frontalnakojaleiutransverzalnoj(T)isagitalnoj(S)ravniaprobadafrontalnu(F)
ravan,

Strana|4
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

sagitalnakojaleiutransverzalnoj(T)ifrontalnoj(S)ravniaprobadasagitalnu(F)
ravani
vertikalnakojaleiusagitalnoj(T)ifrontalnoj(S)ravniaprobadatransverzalnu(F)
ravan.

Vrlojevanodasezapotrebenarednogizlaganjajasnodefiniupojmovikojiesekoristiti.
Ovojeodposebnogznaaja,jersepojediniautorirazlikujuudefinisanjuprirodeiorijentacije
osnovnihosakoordinatnogsistemaukojemsevrebiomehanikeanalizepokretaoveka.
Takonpr.nekiautorisagitalnomosomnazivajuosukojaleiusagitalnojravniianalognotome
frontalnu osu postavljaju u frontalnu ravan. Iz tih razloga se insistira na jasnoj definiciji
pojmovakojieseudaljemizlaganjukoristiti,kakobiseprihvatilekonvencijekorieneu
ovomtekstuinatajnainizbeglenedoumiceinerazumevanja.

2.2. Zglobovi

2.2.1. Klasifikacijazglobova

Zglobovipredstavljajuvezuizmeudveiliviekostijuuskeletnompotpornomsistemu.Po
svojojprirodizglobovimogubitii:
nepokretnikaotosuavovilobanje,vezerebaraigrudnekostiitd.
polupokretnikaotosuzgloboviukojimasepovezujukostidorujaidonoja.
pokretni osnovni elementi lokomotornog aparata, jer se u njima vre svi pokreti
podlonibiomehanikojifunkcionalnoanatomskojanalizi

Svojomstrukturomzglobovimoguomoguitipokreteuzglobljenihsegemenataujednoj,ili
vieravni.Potosepokretiuzglobljenihsegmenatauglavnomsvodenarotacije,amplitude
pokretaopisujufunkcionalnekarakteristikezglobova.

Zglobovisvojomgraommogudozvolitipokreteuzglobljenihsegmenatapotpornogkotanog
sistemaujednoj,dve,ilitriravni.

Ukolikoseradiozglobukojidozvoljavapokretujednojravni,kaotojetoosnovnafunkcija
zglobalakta(naimepokretipronacijeisupinacijepodlakticeseufunkcionalnoanatomskom

Strana|5
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

smislu ne izvode u ovom zglobu ve se dobijaju premetanjem perifernih okrajaka kostiju

podlaktice),ondasegovoriozglobukojiimajednuosuslobode.

Zglob kolena u poloaju fleksije dozvoljava pored pokreta fleksije i ekstenzije i pokrete u
transverzalnojravnispoljneiunutranjerotacije.Ovaosobinazglobakolenasvrstavagau
grupuzglobovasadveoseslobode.

Kuglastizglobovi,kakavjezglobkukaomoguavajupokretefleksijeiekstenzijeusagitalnoj
ravni,zatimabdukcijeiadukcijeufrontalnojravniipokreteunutranjeispoljanjerotacijeu
transverzalnojravni.Zbogovakvihfunkcionalnoanatomskihsvojstavaovizgloboviimajutri
oseslobode.

2.2.2. Pokretiuosnovnimzglobovima

Pokretiuzglobovimaseunajveembrojusluajevaizvodekaorotacijeokoodgovarajueose.
Zbog toga se kretne amplitude kod svih rotacija definiu preko uglova izmedju osa
biomehanikih poluga, kojima aproksimiramo segmente tela. Od primarnog interesa za
funkcionalnoanatomskeibiomehanikeanalizesusledeizglobovi:
skonizglob,
zglobkolena,
zglobkuka,
zglobovikimenogstuba,
zglobramenaiekskurzijelopatice,
zgloblaktai
zglobake.

2.2.2.1 Skonizglob
Potrebnojenapomenutidajeizpraktinihrazlogaobjedinjenoprikazanaamplitudapokreta
u gornjem i donjem skonom zglobu. Ovo je uinjeno zbog injenice da je sutina analize
pokretadefinisanjemeusobnihodnosadvebiomehanikepoluge,kojeuovomsluajuine
stopaloipotkolenica.Potoseovedvebiomehanikepolugeuzglobljavajuprekodvazgloba
njihoveamplitudesuprikazaneujednojtabeli.

Strana|6
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

POKRET AMPLITUDA
Plantarnadorzalnafleksija 65o
Pronacijasupinacija 40o

2.2.2.2 Zglobkolena
Funkcionalno anatomske karakteristike zgloba kolena su takve da ovaj zglob, namenjen
prvenstveno pokretima u sagitalnoj ravni, u specifinim uslovima omoguava i pokrete u
transverzalnojravni.Naime,upoloajufleksijedolazidooputanjakolaterlanihligamenata
kojifiksirajuovajzglob,toomoguavaipokreteokovertikalneose.Ovipokreti,ukombinaciji
sapokretimafleksijeiekstenzijeuistomzglobu,mogudovestidoukljetenjaipovreivanja
meniskusa.

POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 170o
Spoljnaunutranjarotacija 40o

2.2.2.3 Zglobkuka
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 120o
Adukcijaabdukcija 70o
Spoljnaunutranjarotacija 50o

2.2.2.4 Zglobovikimenogstuba
Poseban znaaj u humanim lokomocijama ima kimeni stub. Ovaj deo kotanozglobnog
sistemapovezujekaudalniikranijalnideotelaipredstavljaoslonaczaitavnizpokreta,koji
direktno,ilikompenzatorno,utiunapokretevebaa.

Svojomgraomkimenistubpodseananizuzglobljenihlukova,tojednimdelomuslovljava
njegovupodjelunatrisegmenta:
vratnicervikalni,
grudnitorakalnii

Strana|7
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

slabinskilumbalni.

Iz praktinih razloga nee se prikazivati amplitude u pojedinanim zglobovima kimenog

stuba,kojeinevezeizmeudvasusednaprljena,negoesedatiprikazamplitudapokreta
pofiziolokimkrivinamakimenogstuba.

2.2.2.4.1 Cervikalnakrivina
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 130o
Laterofleksija 30o
Torzija 75o

2.2.2.4.2 Torakalnakrivina
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 105o
Laterofleksija 100o
Torzija 40o

2.2.2.4.3 Lumbalnakrivina
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 70o
Laterofleksija 35o
Torzija 5o

2.2.2.5 Zglobramenaiekskurzijelopatice
Pokreti koje vri nadlaktica u odnosu na trup, vezani su za funkcionalno anatomske
karakteristike zgloba ramena, ali u odreenim pokretima nadlaktice u odnosu na trup
uestvujeuznaajnojmeriipokretljivostlopatice.Naime,anatomskagraazglobaramena
dozvoljavapokretabdukcijedodostizanjahorizontalnogpoloajanadlakticepriuspravnom
dranjutela.Daljaekskurzijanadlakticeiznadhorizontalnogpoloaja,moguajezahvaljujui
pokretimalopaticepopovrinigrudnogkoa.

Strana|8
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Iztograzlogasepokretiuzgloburamenaipokretilopaticeanalizirajuintegralno:

2.2.2.5.1 Rame
POKRET AMPLITUDA
Antefleksijaretrofleksija 120o
Adukcijaabdukcija 115o(185o)*
Horizontalnafleksijaekstenzija 170o
Spoljnaunutranjarotacija 90o
*
vrednostuzagradipredstavljaamplituduukojujeukljuenaiamplitudarotacijelopatice
ufrontalnojravni.

2.2.2.5.2 Lopatica
POKRET AMPLITUDA
Adukcijaabdukcija 1416cm
Elevacijadepresija 1012cm
Rotacija 70o

2.2.2.6 Zgloblakta
Ukolikoseanatomskiposmatra,vezaizmeunadlakticeipodlakticejepredstavljenazglobom,
kojiimajedanstepenslobodeikaotakavdozvoljavasamopokretefleksijeiekstenzije.Ipak,
rotiranjemdistalnihokrajakakostijupodlaktamoguejeizvritiikvazirotacijuokouzdune
ose podlaktice. Zbog toga se u prikazu amplituda u zglobu lakta navode i amplitude u
pokretimapronacijesupinacije,iakoovajpokretanatomskinepripadaovomzglobu.
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 140o
Pronacijasupinacija 165o

2.2.2.7 Zglobake
POKRET AMPLITUDA
Fleksijaekstenzija 170o
Adukcijaabdukcija 60o

Strana|9
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.3. Miiimiinesile

2.3.1. Graaistrukturamiia

Skeletnimiiisesastojeodveegbrojamiinihvlakanakojasustruktuiranatakodasepri
krajumiiasuavajuiformirajutetive.Tetivesespajajusakostimanamiinimpripojimai
natajnainomoguavajumiiudarealizujesilu.Miiiuglavnomimajupojednutetivuna
svojimzavrecima,aliihimaisadve,triietiritetive.

Miiiposvojojgraimogudasesvrstajuu:
vretenastemiie,
perastemiiei
lepezastemiie.

2.3.1.1 Vretenastimiii

Fm

Slika2.3.1.1.1.

Vretenastimiiisukarakteristinipouzdunomrasporedumiinihvlakana.Ovaosobina
vretenastihmiiaimazarezultatdasesilakojumiiprodukujepoklapasauzdunomosom
miia. Povrina poprenog preseka ovih miia je relativno velika, to znai da se radi o
snanimaktuatorimapokreta.

Strana|10
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.3.1.2 Perastimiii

Fm

Slika2.3.1.2.1.

Perastimiiisukarakteristinipokratkimvlaknimaipospecifinojstrukturi.Tetivaovakvih
miiasepozicioniracentralnoidubokoseuvlaiustrukturumiia.Izovakopozicionirane
tetive, kratka vlakna se pruaju ukoso prema distalnom pripoju. Struktura ovih miia im
dozvoljavavelikesileprinaprezanju,alizbogtoganemogurazvijativelikebrzineprikojima
mogudelovati.Poredtoga,putnakojemovimiiidelujujeograniennjihovomgeometrijom.

2.3.1.3 Lepezastimiii

Fm

Slika2.3.1.3.1.

Lepezastimiiisukarakteristiniposvojojzrakastojstrukturi,jerseizjednogpripojaireu
snopovimapremadistalnimpripojima.Funkcionalnosedeavadasepojedinisnopovimogu
naprezatiodvojeno,takodanemajedinstvenogsmeraukojemgenerisanasilaovihmiia
deluje.Teoretski,silakojomovajmiidelujepredstavljavektorskizbirpojedinanihsilakoje
semanifestujuusnopovimaovogmiia.

Strana|11
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.3.2. Biomehanikasvojstvamiia

Lokomocijekarakteristinezamotorikuaktivnost,kojumanifestujuvebai,obilujupokretima
ukojimauestvujusegmentitela,ilitelokaocjelina.Odreenideopokretaseizvodisaizraenom
dinamikom,topredaktuatorskimiinimehanizampredstavljavelikezahteveupogledubrzine
produkcijeirealizacijemiinesile.Vremetrajanjaizvoenjagovoridajeodredjenimsluajevima
potrebno za vrlo kratko vreme izvesti pokrete velikih amplituda. Zbog toga je od posebnog
znaaja za biomehaniku analizu razmotriti biomehanike zakonitosti u domenu fenomena
produkcijemiinesile.

Produkcijamiinesileuljudskomorganizmupredstavljavrlosloenufunkciju,kojuuslovljava
dejstvo veeg broja fiziolokih sistema, od kojih je najznaajniji miini i nervni. Mehanizam
miine kontrakcije obuhvata struktuiranje, kontrolu i modulaciju miine kontrakcije,
biohemijskeosnoveenergetskogobezbeenjaradamiia,funkcionalnekarakteristikehistoloki
tipologiziranihvrstamiinihvlakanaimehanikogponaanjamiia.

2.3.2.1 Zavisnostmiiesileodduinemiia
Intezitet generisane sile u uslovima naprezanja miia pri kojem ne dolazi do pribliavanja
miinih pripoja (tzv. izometrijski reim naprezanja muskulature), proporcionalan je povrini
poprenog preseka aktivnog miia. Vei broj istraivaa ispituje ovu zavisnost i ukazuju na
injenicudapoveanjepovrinepoprenogpresekamiiautienapoveanjesilekojommii
deluje na svojim pripojima, prvenstveno zahvaljujui poveanom broju
miofilamenataproteinskihnitiaktinaimiozina.

F
Fm(x)

Fpek(x)

Fam(x)

xsred x
Slika2.3.2.1.1.

Strana|12
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Primeenojedanivoispoljenemiinesilevarirakodistogmiiakojisenapree,uzavisnosti
od njegove duine (Slika 2.3.2.11.). Ova zavisnost ima priblian oblik polinomijalne funkcije
drugogreda(Fam)igovoridajemiinajjaikodsvojesrednjefiziolokeduine.Svakoizvoenje
miiaizsrednjegfiziolokogpoloajaimazaposledicusmanjenjenivoasilakojemiiprikazuje,
dabikodizduenja,iliskraenjamiiazaokojednutreinunjegovesrednjefiziolokeduine,
dolo do nemogunosti da aktivan mii prikae bilo kakvu silu. Ova se pojava objanjava
nemogunoumiofilamenatadaunavedenimuslovimastupeupotrebneinterakcije.

Poredsilekojumiiprodukujetokomnaprezanja,usumarniefekatispoljenesile(Fm)ukljuuje
se i delovanje pasivnih elastinih elemenata koji ulaze u sastav miia (Fpek). U kibernetskom
modelumiinekontrakcijeovajefekatdoprinosaukupnorealizovanojmiinojsilipripisujese
delovanjutzv.paralelneelastinekomponentemiia.

Navedena fizioloka i biomehanika zavisnost, kojoj se pokorava ponaanje aktivnog miia,

manifestujeseukotanozglobnomaparatukaomomentsile,kojiizazivapokretodgovarajue
biomehanike poluge, odnosno sistema biomehanikih poluga. Zbog toga je od znaaja
napomenutidasezavisnostmiinesileodduinemiiamanifestujekrozzavisnostobrtnog
momentamiiaoduglauzglobuukojemdeluje.

2.3.2.2 Zavisnostmiiesileodvremenatrajanjanaprezanja

Mehaniko ponaanje aktivnog miia, ili miine grupe, karakterie i fenomen vremenske
zavisnostinivoaispoljenihsila.Naime,intezitetsilekojommiidelujenasvojimpripojimanije
konstantan od trenutka ukljuenja miia do trenutka u kojem zbog iscrpljenja energetskih
rezervidolazidopadanivoasilezbogpojavezamora.

Strana|13
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

F
Fmax
Fm(t)

t
Slika2.3.2.2.1.
Miina se sila postepeno razvija u vremenu od trenutka poetka kontrakcije do trenutka u
kojemsemanifestujemaksimalnamiinasila.

Fm t Fmax 1 e k t 2.3.2.2.1.

Ovuosobinumiinognaprezanjauizometrijskimuslovimaopisujeeksponencijalnafunkcija,iji
parametarktzv.gradijentsile,opisujesvojstvokojesenazivaeksplozivnou.

2.3.2.3 Zavisnostmiinesileodbrzinekontrakcije
Sledea karakteristika miinog potencijala, opisana je zavisnou miine sile od brzine
pribliavanjamiinihpripojaprinaprezanju.
F

Fmax

Fm(v)

vmax v
Slika2.3.2.3.1.
U reimu naprezanja muskulature u uslovima pribliavanja pripoja, odnosno u tzv.
miometrijskomreimaradaiudaljavanjapripoja,primeenojedanivoiispoljenihmiinihsila
varirajuuznaajnomiznosu.

Strana|14
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Kadasemiinipripojipribliavajumiinasilaopada,dokkodudaljavanjapripoja,poddejstvom
spoljanjihsilaprilikomnaprezanjaaktivnemuskulature,intezitetispoljenihmiinihsilaraste.
Priroda ove pojave jo nije razjanjena, ali fenomenologija ponaanja miia u dinamikim
uslovimanaprezanjasevrlokvalitetnopratiimeri.

Kodpribliavanjapripoja,prinaprezanjumiiakojisavlaujemaliotpor,ilisepokretvribez
spoljanjegotpora,zavisnostpoprimahiperbolikioblik.Vekodbrzinapribliavanjapripojaod
oko2m/sec,miinesilepoprimajunultevrednosti,odnosnosvaosloboenaenergijaumiiu
setroinasavlaivanjenekevrsteunutranjegotpora.Udomenunegativnihbrzina,odnosnopri
istezanjuaktivnogmiia,dolazidonaglogpoveanjaispoljenemiinesile.

Ovaj reim naprezanja muskulature se naziva pliometrijskim i pri njemu se zapaaju najvee
vrednosti inteziteta miinih sila, koje u nekim sluajevima prelaze i dvostruke vrednosti
maksimalnih miinih sila registrovanih u izometrisjkim uslovima naprezanja. Na taj nain je
opisanfenomenznaajnoveihsilakojeseregistrujupridoskocimauodnosunasilekojeisti
ispitanicimanifestujupriodskocima.

2.3.3. Mehanizmikontrolenaprezanjamiia

Strukturamiiaodreenaprocentualnimueemvlakanabrzogisporogtrzaja(ilitakozvanih
belihicrvenihvlakana),definiebrzinunjegovogukljuenjaidinamikekarakteristikeizvedenog
pokreta.Istraivaisupokazalinaizolovanimmiiimaivotinjadastrukturamiianeutiesamo
namehanikeparametrenjihovekontrakcije,negoinafunkcijemiiaulokomotornomaparatu.

Pobrojanemehanikeosobinemiiasepopraviluispoljavajuumanje,iliviesloenimoblicima
interakcijanervnogimiinogsistemaitopoeviodnivoamonosinaptikihrefleksakakavje
miotatikirefleks,padoorganizacije,integracijeikontroleizvodjenjapokretananivounajviih
zonacentralnognervnogsistema.

Sledea vana zavisnost ovog nivoa bi bila predstavljena razlikama u reimima ukljuenja i
iskljuenjamiiaobziromdajepokazanodaseoviparametriznaajnomenjajusapoveanjem
duinemiia.

Strana|15
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Istraivanjaukazujunautjecajzamoranaodnosvremenatrajanjafazaukljuenjaiiskljuenja
miia,kaoinazavisnostovihosobinaodstruktureigraemiia.

Ipaknajsloenijeinterakcijenervnog(informatikog)imiinogsistemanastajuprigeneralisanoj
koordinacijilokomotornihradnji,kojasesprovodizahvaljujuisimultanojisukcesivnojrazmeni
informacija izmeu receptora, koji se nalaze unutar lokomotornog aparata, ula i brojnih
podsistemacentralnognervnogsistema.Zauspostavljanjekoordinisanogkretanjaiizvoenja
pokretapotrebnojeostvaritikontrolunivoaprodukovanemiinesile,tosepopraviluizvodi
prostornomivremenskomsumacijomimpulsakojemotoneuroniupuujuumiineelijekoje
inerviraju. U smislu prostorne sumacije podrazumijeva se vei broj miinih elija koje se u
jednomtrenutkupobuuju,doksepodvremenskomsumacijompodrazumijevapoveanjebroja
impulsa,kojeujednakimvremenskimintervalimaeferentnimputevimadolazedoistihmiinih
elija.

Poveanje frekvencije odailjanja impulsa u miinu eliju u jednom trenutku rezultira

superponiranjempojedinanihmiinihtrzaja,tosemanifestujekaotetanikakontrakcijakoja
ima obino oko 5 puta vie nivoe ispoljenih sila od sila koje se manifestuju u pojedinanim
miinimtrzajima.

Nanivouneuronskekontroleiupravljanjamiinomkontrakcijomvanojeprimetitidasena
nivoumotoneuronaukimenojmodininalazioko30putavieneuronaodmotoneuronakoji
direktno inerviraju miina vlakna. Ovi, tzv. interkalirani neuroni se smatraju odgovorni za
modulaciju miine kontrakcije, koju izvode svojim facilitirajuim, inhibiuim, ili integriuim
delovanjem.

Ve je napomenuto da se intezitet produkovane miine sile moe kontrolisati preko broja

ukljuenih motornih jedinica, ali rezultati istraivanja ukazuju na injenicu da se intezitet
kontrakcijenedobijasamonaosnovuprostesumacijeimpulsa,negodaseukljuujeufenomen
manifestacijeprodukovanemiinesileimehanizamtzv.unutramiinekoordinacije.
Naime,uistraivanjimajepokazanodasesvevrstemiinihvlakananeukljuujunasvimnivoima
aktivacijemiiaproporcionalnosvojojzastupljenostiuaktuelnommiiu.

Strana|16
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Pokazanojedasenarazliitimfrekvencijamaokidanja(slanjaimpulsaumii),ukljuujurazliita
miina vlakna koja imaju razliitu funkciju, biohemizam, morfologiju, biomehanika i ostala
fiziolokasvojstva.

Takojeprimeenodasejedinicesaniskimpragomangaujukrozblaguodravajuukontarkciju
na frekvenciji od 5 do 10 Hz i da ove jedinice poveavaju silu kontrakcije do svog relativnog
maksimuma na frekvenciji od oko 25 Hz. Nove motorne jedinice se ukljuuju na viim
frekvencijama to se deava i iznad frekvencije od 30 Hz, da bi ove motorne jedinice svoj
maksimumpostiglenafrekvencijamado65Hz.

Jedinicesavisokimpragomseukljuujukasnije,naroitokadasileprevaziunivood80%od
maksimalnesilekojumiimoedaprodukuje.Takoejeprimeenodasumotornejedinicekoje
seukljuujunaniimfrekvencijama(od5Hzdo30Hz),sastavljeneodvlakanasporogtrzaja,dok
motornejedinicesavlaknimabrzogtrzajapoinjudaseukljuujunaviimfrekvencijama(od30
Hzdo65Hz).

Poredtogajedokazanodasepromenomdinamikepokretamenjaiobrazacukljuenjamotornih
jedinica,odnosnodadolazidoznaajnihpromenaunutarmiinekoordinacije.Takoseregistruje
poveanjebrojaangaovanihmotornihjedinicaistogtipa,uzsimultanopoveanjefrekvencije
okidanjakodubrzanjapokretakojiseizvodi.Npr.tekubrzomhodanju,ilitranju,seukljuujui
motorne jedinice sa visokim pragom, koje karakteriu visoki nivoi produkovanih sila i
eksplozivnostkodukljuenja.Nekeodjedinicasavisokimpragomsuseukljuivalenaidentian
nain samo pri promeni pravca kretanja, naglom ubrzanju, ili drugim naglim korektivnim
pokretima,odnosnoukrajnjespecifinimuslovimadelovanja.

Nekaistraivanjaukazujuinarazlikeunainumoduliranjagenerisanemiinesile,utomsmislu,
dasenaniimnivoimaangaovanjamuskulaturekontrolanivoasilekontrakcijesprovodiviena
raunregrutovanjanovihmotornihjedinica,adasenaviimnivoimanaprezanjamuskulature
ovakontrolaostvarujenaraunpoveanjafrekvencijeokidanja.

Strana|17
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Prikazani obrasci ukljuivanja razliitih motornih jedinica odgovaraju umerenoj odravajuoj

izometrijskoj kontrakciji, ili kontrakciji sa laganom dinamikom. U sluaju naglih trzaja, i brzih
pokreta,jedinicesavisokimpragommogudaseangaujuprveitoeksplozivnookidajuinavrlo
visokimfrekvencijama.

Interesantno je da prema rezultatima nekih istraivanja kod balistikih pokreta dolazi do

inhibicije vlakana sporog trzaja. Ovo moe biti posledica zahteva za pokretom ija brzina
prevazilazibrzinukojommoedasekontrahujevlaknosporogtrzaja.

Ovdejeodposebnogznaajaipodatakdobijenuistraivanjima,akojigovorioregistrovanim
nivoimasilakojeprodukujuukljuenemotornejedinice.Pripokretimasaumerenomdinamikom
prve ukljuene motorne jedinice sa najniim pragom (uglavnom vlakna sporog trzaja), imaju
najnienivoemanifestovanihsila,doksesapodizanjempragamotornejediniceisileznaajno
poveavaju ka najjaim jedinicama sastavljenim od vlakana brzog trzaja. Tako su sile koje
generiunajjaemotornejediniceupojedinimispitivanjimamiiaido200putaveeodonih
kojeprodukujunajmanjeinajsporijemotornejedinice.

Nakrajurazmatranjaobrascaukljuenjamotornihjedinica,odnosnofenomenaunutarmiine
koordinacije, moe se zakljuiti na nivou danas poznatih injenica, da za pojedine aktivnosti
postojeposebnistereotipniobrasciukljuenjamotornihjedinicakojisestvarajuucentrimaza
kreiranje obrazaca smetenim najvjerovatnije u viim zonama CNSa. Za ove centre se
pretpostavljadaimajuiodgovarajueanticipativnosvojstvoizboraobrascazaeljenumiinu
aktivnost.Usvakomsluaju,bezobziranaizabraniobrazac,velikuuloguunainuangaovanja
motornih jedinica igra i senzorna povratna veza, koja moe znaajno da modifikuje broj
angaovanihmotornihjedinicaifrekvencijuokidanja.Sasvimjesigurno,imoesezakljuitina
dananjem nivou poznavanja ove problematike da navedeni mehanizmi unutarmiine
koordinacijeigrajuznaajnuuloguuregulisanjuintezitetasilakojumiiiprodukujuimanifestuju
uspecifinimmotorikimaktivnostima.

Od posebnog znaaja za motoriku delatnost imaju refleksne aktivnosti koje uestvuju u

struktuiranju i upravljanju pokretima. Naime, refleksni mehanizmi, kao fizioloka osnova
motorike delatnosti, sa visokim stepenom nezavisnosti od svesne aktivnosti, koja se

Strana|18
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

prevashodnoodvijanakortikalnomnivou,obezbeujuizvoenjejednostavnihmotorikihradnji
nanivouautomatizma.Priovimradnjamajekarakteristinodasunjihoviobrascirelativnoprosti
iveomastabilniidaserealizujukaotipskiodgovornatipskistimulus.

Zasvemotorikeradnje,nastalekaorefleksniodgovornaodreenuvrstustimulusa,doskorase
smatralo da se radi o aktivnostima koje su praktino potpuno odvojene od svesnog nivoa
funkcionisanja.Novijaistraivanjaukazujunapodatke,kojinegovoreuprilogovimtvrdnjama.
Postoje istraivaki rezultati, koji indirektno ukazuju na mogunost centralnog uticaja na
refleksnedelatnosti.Takojepokazanodanedostatakvizulneinformacije(atimeinemogunost
anticipacije),znaajnoutienarefleksnuianticipativnukoaktivacijuantagonistikemuskulature
kod jednostavnih motorikih radnji praenih, kako preko kinematikih (amplitude i trajanje
pokreta), tako i elektrofiziolokih pokazatelja (EMG aktivnost). Takoe je pokazano i da je
moguesvesnomaktivnousmanjiti,odnosnopoveatiodgovornajprostijihmonosinaptikih
refleksa, kakav je po svojoj prirodi refleks na istezanje. Takoe je pokazano da je mogue
naporom volje izazvati asimetrine reakcije monosinaptikih refleksa, kakav je refleks na
istezanjeulevom,odnosnodesnomekstremitetu.

Znaajinformacijakojeseprikupljajuurazliitimreceptorimatelanarefleksneaktivnosti,moe
sesagledatiizrezultatakojiukazujuinainjenicudavizuelneinformacijeigrajuvelikuuloguu
refleksnomponaanju.Naime,refleksnoponaanjejepodvelikimutjecajeminformacijakojese
prikupljaju senzornim aparatom, ali samo u tzv. polisinaptikoj frakciji, dok kod primarne
monosinaptikefrakcijenijebilopromena.

Navedeni rezultati su podstakli autore da objanjenje procesa uenja trae u hipotetskom

stvaranja "tragova" u CNSu i da hipotezu ovog tipa temelje na fenomenologiji refleksa na
istezanje.Najnovijaistraivanjauovojoblastidovodedonesumnjivihzakljuakapokojimase
kortikalnestruktureCNSaukljuujuurefleksnuaktivnost.

ProcesikojimaseostvarujekontrolanadrefleksnimaktivnostimaodstraneviihzonaCNSasu
prvenstvenoprocesifacilitacijeiinhibicije.Dokazianticipacionefacilitacije,odnosnoinhibicijesu
brojni. Nain na koji se vri refleksna priprema na anticipirani pokret je takoer istraivan i

Strana|19
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

predloen je model centralne facilitacije umetnutih (interkaliranih) neurona u refleksnom

odgovoru.

Na ovim rezultatima se temelji nedvosmisleno uverenje istraivaa da se refleks na istezanje

moe koristiti kao servo mehanizm u humanoj lokomociji. Pored toga rezultati istraivanja
ukazujuinamogunostkondicioniranjarefleksnogponaanja.Ovetvrdnjesuposrednoistraene
krozrazlikekojeupraenimpokazateljimaprikazujutreniranisportistiuodnosunanetrenirane.
Pored toga istraivane su i razlike u izazvanim refleksima na istezanje u sportista pripadnika
razliitih grupa sportova sportovi izdrljivosti i snano brzinski sportovi i rezultati su
nedvosmisleno ukazali na statistiki znaajne razlike u svim praenim parametrima u korist
sportistaizgrupacijesnanobrzinskihsportova.Takosuregistrovaniviinivoisilaumiinom
trzaju izazvanom refleksom na istezanje, krae vreme latencije i krae vreme za postizanje
maksimumasilepritrzajukodsportistaijutakmiarskuaktivnostkarakteriesnanobrzinska
aktivnost.

Ovo razmatranje rezultata istraivanja sprovedenih u domenu ispitivanja mehanizama, koji

odreuju fenomen miine kontrakcije, ukazuje na nedvosmislen mehaniki uticaj tri
mehanizma, koji odreuju zavisnost produkovane i manifestovane sile, u odnosu na duinu
miia,vremetrajanjanaprezanjaibrzinupribliavanjamiinihpripojainjegovupovezanostsa
kinematikim i dinamikim karakteristikama pokreta, koji se pod dejstvom miine aktivnosti
izvodi.Sdrugestranejepotrebnodase,naosnovuanalizeiznetihrezultataistraivanjaneuralne
kontrolepokreta,ukaeinanemogunostprostogmehanikogposmatranjaponaanjamiia,
negojepotrebnodasepostavidistinkcijaizmeurezultatakojeispitanicipostiuukontrolisanim
laboratorijskim uslovima, u kojima se izolovano posmatraju svaka od mehanikih osobina
muskulatureirezultatakojeispitanicipostiuumotorikimaktivnostimakojesukarakteristine
za njihovu visoko uvebanu i treniranu takmiarsku aktivnost. Naime, u svakoj od izolovanih
biomehanikihosobina,kojedefiniumiinipotencijal,prikazanvisokrezultatjouveknemora
da znai da e i u takmiarskoj aktivnosti (npr. odskok, ili tehniko taktiki element u nekoj
sportskojigri)sportistaprikazatiodgovarajui,odnosnooekivajuirezultatitozbogtogatose
bazinebiomehanikeosobineartikuliuuzpomosloenihneuralnihaktivnostikojeseizvode
nasvimnivoimaCNSa.

Strana|20
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.4. Vektoriiosnovneoperacije

Iakovektorskoprikazivanjeosnovnihfizikihveliinaikorienjevektorskograuna,
odnosnolinearnealgebre,uizlaganjuosnovnihbiomehanikihprincipa,uslonjavapraenje
materijekojaseobradjujeuovomtekstu,ovajsepristupnijemogaoizbei.Naime,samou
ogranienombrojuspecijalnihsluajevajemoguebezvektorskogprikazivanja
zadovoljavajueprikazatiodredjenefizikalnezakonitosti,kojiposvojojprirodinemoguda
sepreslikajunarealnakretanja.

Vektorjepojamkojimseopisujenekafizikaveliinakojukarakteriekoliinaismer.U
ovomtekstuvektorieseoznaavatikosimslovimaiznadkojihesenalazitisimbolza
vektor.Npr.vektorbrzineeseoznaavatinasledeinain:

v
Nekefizikeveliinenemajusmerkaosvojstvoitakveveliineseizraavajusamopreko
vrednostikojaoznaavakoliinu.Takvavrstaveliinasenazivaskalarima.Takosemasa,ili
temperaturatretirajukaoskalarneveliine.

2.4.1. Zbrajanjevektora

Geometrijskisevektormoeprikazatikaostrelica,ijismeroznaavasmervektora,aduina
veliinuiliintenzitetvektora:

Slika2.4.1.1.

Sa vektorima su mogue odreene raunske operacije. Vektorski zbir se definie
geometrijskom konstrukcijom koja se esto naziva zbrajanjem vektora po zakonu
paralelograma:

Strana|21
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.4.1.2.
odnosno:

Slika2.4.1.3.
Navedenicrteiukazujudaje:

ab b a 2.4.1.1.
toznaidajeoperacijavektorskogzbrajanjakomutativna.

Slika2.4.1.3.
Potovektorskozbrajanjezadovoljavarelaciju:



a b c ab c 2.4.1.2.
ispunjenisuuslovizaasocijativnostoveoperacije.

Akonekimskalarommnoimovektoreondaje:



k a b k a k b 2.4.1.3.
imejemnoenjevektoraskalaromispunilouslovdistributivnosti.

Strana|22
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Vektorejemogueoduzimati.Zatojepotrebnodasedefinievektorsaistomveliinom,ali
suprotnogsmera:

Slika2.4.1.4.
Nakonegasevektorizbrajajupovenavedenompravilu:

Slika2.4.1.5.
odnosno:

Slika2.4.1.6.

2.4.2. Mnoenjevektora

Generalnopostojedvanainazamnoenjedvavektora.Obamnoenjazadovoljavajuzakon
distribucijetoznaidaje:


a b c ab ac 2.4.2.1.
Skalarni produkt dva vektora se definie kao broj koji se dobija tako da se veliina jednog
vektorapomnoisaveliinomdrugogvektoraikosinusomuglakojiovadvavektorazatvaraju.

Strana|23
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.4.2.1.

a b a b cos 2.4.2.2.
Rezultatskalarnogproduktadvavektorajeskalar.Ovaraunskaoperacijaeseprepoznatipo
korienjutakekaosimbolazaskalarnomnoenje.

Vektorskiproduktdvavektorazarezultatdajevektor:

ab c 2.4.2.3.
Rezultatvektorskogproduktadvavektorajevektor.Vektor,rezultatvektorskogmnoenja,
normalanjeuodnosunaravanukojojleedvavektorakojasemnoe.Smerrezultujueg
vektora se odreuje prema pravilu "desne ruke" (Slika 2.4.2.2.). Ovo pravilo nam kae da

ukoliko prsti slede smer kojim se mnoe vektori ( a b ), onda smer koji oznaava palac
pokazujesmerrezultujuegvektora.

Slika2.4.2.2.

Ovaraunskaoperacijaeseprepoznatipokorienjusimbolazavektorskomnoenje.

Strana|24
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.5. Vrstekretanjaubiomehanici

Kretanjaubiomehaniciseposvojojprirodigeneralnomogupodelitina:
translatorna,
rotacionai
sloena.

2.5.1. Translatornokreatenje

Ukolikosenekokrutotelokreeuprostorunatakavnaindaseosakojapovezujedvefiksne
take tog tela uvek nalazi u paralelnom poloaju u odnosu na prethodni poloaj, onda su
ispunjeniuslovidasetakvokretanjedefiniekaotranslatorno.Kaoprimerovakvogkretanja
moesenavestikretanjebiciklistenapadini(Slika2.5.1.1.).

Slika2.5.1.1.

2.5.2. Rotacionokreatenje

Rotacionakretanjakarakterietakvokretanjetelaprikojemjesvakamaterijalnatakatela
uvekjednakoudaljenaododreenefiksnetakeuravnikretanja.Kaoilustracijaovakvevrste
kretanjamoesenavestinjihuvisugimnastiaranavratilu(Slika2.5.21.)

Strana|25
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.5.2.1.
Pri ovom kretanju teite tela se kree u sagitalnoj ravni po krunoj putanji radijusa r i u
svakomtrenutkusenalazinajednakojudaljenostiodtakeO.

2.6. Kinematikaidinamikatakeitela

2.6.1. Poloajipreeniput

Poloajneketakeuprostorumoesedefinisativektoromijejeishoditevezanozaneku
fiksnutakuuprostoru(O).TakosepremetanjeizT1uT2moeprikazatiuvektorskomobliku
nasledeinain:

T1 T2

Slika2.6.1.1.
gdesusivektoripoloajatake,aspreeniput.

Strana|26
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

OsnovnamernajedinicauSIsistemumerakojomseiskazujepreeniputjemetar(m).

Kod rotacionih kretanja ugao i preeni ugao predstavljaju veliine analogne poloaju i
preenomputukodrotacionihkretanja.Zbogtogapreeniugaopredstavljarazlikuuglova
kojidefiniupoloajkodrotacionihkretanja:
2 1 2.6.1.1.

Slika2.6.1.2.
Kodrotacionihkretanjajemoguenaosnovupreenoguglaipoznavajuiradijusnakojem
setakakretalaodreditiputkojijetakaprelauravnikretanja.Preeniputseodreujena
sledeinain:
s r 2.6.1.2.
Ovarelacijapodrazumijevadaseugloviizraavajuuradijanima(rad).

2.6.2. Brzinaugaonabrzina

Kretanjetakeuprostoruivremenukarakteriefizikaveliinabrzine.Akosenekatakaiz
poloajas1ukojemsenalazilauvremenskomtrenutkut1,premestiupoloajs2utrenutkut2
(Slika2.6.2.1.),ondasevrednostbrzineodreujenasledeinain:

Strana|27
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

t2

t1

s1 s2 s
Slika2.6.2.1.

s2 s1 s
v 2.6.2.1.
t 2 t1 t

MernajedinicaukojojseiskazujevrednostbrzineuSIsistemumerajemsec1(izgovarase:
metarusekundi)

Akoujednainu2.6.2.1.uvrstimorelaciju2.6.1.2.onda:
v
2.6.2.2.
r t
Veliinakojakodrotacionihkretanjanaanalogannainodslikavapromenupoloaja(ugla)u
vremenu(Slika2.6.1.2.)nazivaseugaonabrzina().

Merna jedinica u kojoj se iskazuje vrednost ugaone brzine u SI sistemu mera je radsec1
(izgovarase:radijanusekundi)

2.6.3. Ubrzanjeugaonoubrzanje

Kretanjetakemoebitinejednoliko,toznaidasebrzinakretanjatakemenjauvremenu.
Ukoliko dolazi do ove pojave ona se opisuje fizikom veliinom ubrzanja. Ako se u
vremenskomtrenutkut1materijalnatakakretalabrzinomv1,auvremenskomtrenutkut2
brzinomv2ondasevrednostubrzanjaodreujenasledeinain

Strana|28
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

v2 v1 v
a 2.6.3.1.
t 2 t1 t

MernajedinicaukojojseiskazujevrednostubrzanjauSIsistemumerajemsec2(izgovarase:
metarusekundinakvadrat)

Kodrotacionihkretanjapromenaugaonihbrzinarotacijeopisujeseveliinomkojajeanalogna
pojmuubrzanjakodtranslatornihkretanja.Ovaveliinasenazivaugaonimubrzanjem.

Akoujednainu2.6.3.1.uvrstimorelaciju2.6.2.2.onda:

r 2 r 1 r
a 2.6.3.2.
t 2 t1 t

Dakle,akojenekatakarotiralauvremenskomtrenutkut1ugaonombrzinom1nakonega
je u trenutku t2 rotirala ugaonom brzinom 2, onda se ugaono ubrzanja () odreuje na
sledeinain:
a
2.6.3.3.
r t
MernajedinicaukojojseiskazujevrednostugaonogubrzanjauSIsistemumerajeradsec2
(izgovarase:radijanusekundinakvadrat)

2.6.4. Masateitetela

Svako materijalno telo prikazuje tendenciju da ostane u stanju mirovanja, ako miruje,
odnosnodaostaneujednolikomkretanju,akosekree.Ovaosobinamaterijalnihteladase
suprotstavljaju promeni stanja u kojem se nalaze, naziva se inercijom. Fizika veliina koja
opisujeinercijalnasvojstvamaterijalnihtelasenazivamasom,azamernujedinicuuSIsistemu
merasekoristikilogram(kg).

Svakomaterijalnotelomoedaseprikaekaoskupmaterijalnihtaakaodgovarajuemase.
Svakamaterijalnatakaseprivlaigravitacionomsilomkojasedefiniekaoteina.

Strana|29
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

mi

TT

y
Slika2.6.4.1.
Zbirsvihpojedinanihteinataakakojeinematerijalnotelodajeukupnuteinutogtela.
Virtuelnanapadnatakaukojojdelujerezultantasileteesenazivateitemtela.Relacija
kojamatematikiopisujepoloajteitatelaglasi:

mi ri
rtt i 2.6.4.1.
mi
i

gdejerttvektorpoloajateitatela,mimaterijalnatakakojaulaziusastavtela,rivektor
poloajakorespodentnematerijalnetake.

2.6.5. Njutnovizakonidinamike

PonaanjematerijalnihtelapoddejstvomsilaopisujuNjutnovizakonidinamike.PrviNjutnov
zakonpostuliradamaterijalnoteloostajeustanjumirovanja,odnosnokretanjakonstantnom
brzinom, kada na njega ne deluju spoljanje sile. Ovakvo kretanje se naziva slobodnim
kretanjem,ilikretanjempoinerciji.Dakle,ubrzanjetelajejednakonulikadanemaspoljnih
silakojenanjegadeluju.

Drugi Njutnov zakon definie da je promena koliine kretanja tela u jedinici vremena
proporcionalnasilikojajedelovalanatelo.

Strana|30
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.6.5.1.

Akojekoliinakretanja(K):

K mv 2.6.5.1.
gdejeKkoliinakretanja,mmasatelaivbrzinakretanjatela,ondasedrugiNjutnovzakon
moeprikazatikao:

m v2 m v1 K
F 2.6.5.2.
t 2 t1 t

gdejeFsila.

Ovarelacijagrafikimoedaseprikaenasledeinain:

Slika2.6.5.2.

izegasledi:

F t K 2.6.5.3.
Veliinasalevestraneznakajednakostipredstavljaimpulssile.Ovarelacijasezbognaknadne
analizedinamikekretanjamoeprikazatiinasledeinain:

tf
I F (t ) dt 2.6.5.4.
ti

Strana|31
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

gdejeIimpulssilekojimanifestujesilaF(t)uvremenskomintervalut=tfti.

Oveelacijesemoguprikazatiinasledeinain:

m v2 m v1
v
F m 2.6.5.5.
t 2 t1 t

odnosno:

F ma 2.6.5.6.
MernajedinicaukojojseiskazujevrednostsileuSIsistemumerajeN(Newtonizgovarase:
Njutn)ipodefinicijipredstavljasilukojamasiod1kgdajeubrzanjeod1msec2.Upraksije
jozadranakaojedinicazamerenjesileikp(izgovarasekilopond)kojaiznosi9.81N.Ovoje
silakojaodgovarateinimaseod1kg.

Kodrazmatranjadinamikerotacionihkretanjapotrebnojedasedefinieveliinamomenta
koliinekretanjakao:

L K r 2.6.5.7.
gde je L moment koliine kretanja, r vektor poloaja materijalne take koja rotira i K
koliinakretanjamaterijalnetakekojarotira.
O

Slika2.6.5.3.

Dinamikurotacionihkretanjakarakterieisilakojadelujenamaterijalnutaku(M)kojarotira
okofiksnetake(O),tejezbogtogapotrebnodasedefinieipojammomemtasilekao:

M Fr 2.6.5.8.
Imajui u vidu relaciju 2.6.5.8. kao i relacije 2.6.5.5. i 2.6.5.7. lako se dolazi do odnosa
momentasileipromenemomentakoliinekretanja:

Strana|32
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

L
M 2.6.5.9.
t
odnosnodorelacije:

M t L 2.6.5.10.
Akourelaciji2.6.5.10.uvrstimoodnos2.6.5.1.onda:

M t K 2 K 1 r m v2 m v1 r

2.6.5.11.
Imajuiuvidudaje:

v r 2.6.5.12.
onda:

M t m r 2 J 2.6.5.13.
gdelevastranajednaineopisujeimpulsmomentasile,igdejeJmomentinercije.
Konanosemoedefinisatidaje:

M J 2.6.5.14.
gdeje,augaonoubrzanje.

Ovde je interesantno ukazati na korespodenciju upravo izvedenih fizikih veliina, koje

opisujudinamikurotacionihkretanja,saveliinamakojeopisujudinamikutranslacije.Tako
masaopisujeinercijalnekarakteristikekrutihtelautranslatornimkretanjima,dokmoment
inercije opisuje ove karakteristike kod tela tokom rotacije. Sila kao izvor promene koliine
kretanjakodtranslatornihkretanjaimazakorespodentnuveliinumomentsile,kojijeuzrok
promenimomentakoliinekretanjaurotacionimkretanjima.

TreiNjutnovzakongovoridasila(F12)kojomjednotelodelujenadrugoizazivakaoreakciju
pojavusile(F21)kojajeistogintezitetaisuprotnogsmerakojomsedrugotelosuprostavlja
delovanjuprvogtela:

F12 F21 2.6.5.15.
Zbogtogaseovajzakonjonazivaizakonomakcijeireakcije.

Strana|33
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.7. Energijairad

2.7.1. Kinetikaenergijatranslacije

Odnoskoliinekretanjaiimpulsasiledefinisanjerelacijom:
F t m v2 v1 2.7.1.1.

Integraljenjemoverelacijeuvremenskomintervalut=t2t1dolazisedorelacije:

F t 2
s s2 s1 v1 t 2.7.1.2.
2m
Vremenski interval tokom kojega se delovanjem sile vri promena koliine kretanja prema
relaciji2.6.5.3.iznosi:

t
m
v2 v1 2.7.1.3.
F
Uvrtavanjemovogizrazaujednainu2.7.1.2.dobijase:

s
m 2
2F

v2 v12 2.7.1.4.

Odnosno:

m v22 m v12
F s E k 2 E k1 2.7.1.5.
2 2
gdejeEkikinetikaenergijamaterijalnogtelakojesetranslatornokree.

Levastranajednaine2.7.1.5.predstavljaizrazzaradimatematikikorektnosemoeizraziti
nasledeinain:
B

A F ( s ) ds 2.7.1.6.
A

gdetrebaobratitipanjudaseraddefiniekaoskalarniproduktsilekojajedelovalaiputana
kojemjedelovala,odnosno:
A F cos s 2.7.1.7.
Konanorad,kojipredstavljaskalarnuveliinusemoedovestiuvezusapromenomkinetike
energijenasledeinain:
A E k 2.7.1.8.

Strana|34
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Merna jedinica u kojoj se iskazuje vrednost koliine rada, odnosno energije u SI sistemu
mernihjedinicajeJ(Jouleizgovarase:dul).

2.7.2. Potencijalnaenergija

Potencijalnaenergijanekogmaterijalnogtelajejednakakoliiniradakojiseuloidabiseto
telo iz jedne take podiglo u drugu taku, bez ubrzavanja. Koliina rada koja se ulae za
premetanjematerijalnogtelaizmedidvetakejenezavisnoodoblikaputanjekojomsetelo
kretalo, jer se kretanje vri u prostoru u kojem deluje gravitaciona sila, koja pripada tzv.
konzervativnimsilama1.

Dakle,potencijalnaenergijaseodreujeuskladusaizrazom:
A G h 2.7.2.1.
tj.:
A m g h2 h1 2.7.2.2.
ili:
A m g h2 m g h1 2.7.2.3.
odnosno:
A E p 2 E p1 E p 2.7.2.4.

gde je A rad, G teina materijalnog tela, hi visina na kojoj se nalazilo teite tela, Ep
potencijalnaenergija.

Iz relacija 2.7.1.8. i 2.7.2.4. je oigledno da je ukupna energija jednog sistema u polju

delovanjakonzervativnihsilakonstantna:
Eu E p E k const 2.7.2.5.

gdejeEuukupnaenergija,Eppotencijalnaenergija,Ekkinetikaenergija.

1
Poljekonzervativnesilekarakteriedajeradizvrenpomeranjemmaterijalnetakeizmedjudvetake
nezavistanodputakojimsekretanjeizvrilo.

Strana|35
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.7.3. Kinetikaenergijarotacije

Slika2.7.3.1.

Ukolikoposmatramonekokrutotelokojerotirauprostoruokofiksneoseugaonombrzinom
,ondaebrzinanekematerijalnetakeodkojihjetelosastavljenobiti:

v r 2.7.3.1.
Akoseuzmeuobzirrelacijakojaopisujekinetikuenergijuonda:

Ek
1

2 i
2 1
2 i

mi ri mi ri 2 2 2.7.3.2.

Veliina koja opisuje inercijalne karakteristike materijalnog tela koje rotira oko fiksne ose
nazivasemomentominercije(I)idefiniesenasledeinain:

I mi ri 2 2.7.3.3.
i

takodakinetikuenergijurotacijemoemodaopiemorelacijom:

I 2
Ek 2.7.3.4.
2
Upravo definisana relacija ima znaane posledice za analizu rotacionih kretanja u
biomehanici.Energetskistatusjednogizolovanogsistemajekonstantan.Ukolikoseusistemu
kojirotiraodreenomugaonombrzinompromenigeometrijanatakavnaindasemoment
inercije povea, onda e doi do smanjenja ugaone brzine rotacije sistema i obrnuto. Ova

Strana|36
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

zakonitost se naziva zakonom o odranju momenta koliine kretanja i moe se izvesti iz

drugog Njutnovog zakona primenjenog na rotaciona kretanja. Vrlo seesto ova zakonitost
zapaauhumanimlokomocijamakojeprouavaianalizirabiomehanika.

2.7.4. Potencijalnaenergijaelastinedeformacije

DeformacijenekogelastinogtelaopisujeHukovzakon:

F e x k x 2.7.4.1.

gdejeFesilaelastinedeformacije,kkoeficijentelastinostikojiopisujeelastineosobine
deformabilnogtelaixdeformacijatela.

Da bi se dobio izraz za odreivanje koliine rada koji se vri protiv delovanja elstinih sila
potrebnojedaseintegraliizraz2.7.4.1.:

k x 2
x2 x2

Ae Fe x dx k x dx 2.7.4.2.
x1 x1
2

Dakle, rad koji se vri protiv delovanja elastinih sila dovodi do poveanja potencijalne
energijeelastinedeformacije.

Konanoseukupnaenergijajednogizolovanogsistemaupoljudelovanjakonzarvativnihsila
(kakvajeposvojojprirodigravitacionasila),moedefinisatikaozbirpotencijalneenergije,
potencijalneenergijeelastinedeformacije,kinetikeenergijetranslacijeikinetikeenergije
rotacije:
Eu E p E p ed E k t E k r 2.7.4.3.

ili:
k x 2 m v 2 I 2
Eu m g h 2.7.4.4.
2 2 2
Dakle, pretvaranje jednog oblika energije u drugi nee dovesti do promene energetskog
statusasistema,ukolikoseneuloinekakoliinarada.

Strana|37
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.8. Snaga

Snagapredstavljaskalarnufizikuveliinukojadajeinformacijeointezitetupromeneenergije
uvremenu.Naosnovurelacijakojepovezujuradienergijuovuveliinumoemodefinisatii
kaoefekatrada.

Akoje:
A F s 2.8.1.
gdejeArad,Fsila, spreeniput,iakoobestranejednainepodelimosavremenskim
intervalomtukojemjeradizvren:
A F s
2.8.2.
t t
ondasedolazidoizraza:
A
P F v 2.8.3.
t
gdejePsnaga,iliefekatrada,vbrzinaprikojojsedelovalosilom.

MernajedinicaukojojseiskazujevrednostsnageuSIsistemumerajew(Wattizgovarase:
Vat)ipodefinicijipredstavljaefekatradaod1Jizvrenogu1sec.

Strana|38
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

2.9. Spoljanjesile

2.9.1. Gravitacionasila

Gt

Slika2,9.1.1.
Gravitacionasila je jedan od osnovnih spoljnih aktuatora pokreta. Telo mase mgravitacija
privlaisilomkojunazivamoteinomtela.Ovasilaserazlaepopraviluparalelograma(Slika
2,9.1.1.).UtrenutkukadaGttangencijalnakomponentagravitacionesilesvojimintezitetom
budeveaodsilatrenjakojesepojavljujuizmeulopteipodloge,doiedomanifestacije
pokreta. Ovo kretanje lopte niz padinu e bitiubrzano do trenutka kada e se sila eonog
otpora, sila otpora vazduha i sila trenja izjednaiti sa tangencijalnom komponentom
gravitacionesile.

2.9.2. Centralnesile

Akosenekotelokreepokrunojputanjiondasebrzinatogtelamenjaposmeru,priemu
ostajekonstantnapointezitetu(Slika2.9.2.1.).

Strana|39
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.9.2.1.

Pri kretanju istom vrednou tangencijalne brzine praena materijalna taka menja smer
vektora tangencijalne brzine. Ova promena iznosi v to dozvoljava da se postavi sledea
relacija:
v s
2.9.2.1.
v r
Akoseimauvidudasepreenogputamoeopisatirelacijom:
s v t 2.9.2.2.
ondasedolazidoizrazakojimsedefiniecentripetalnoubrzanjekodkrunogkretanja:

v v 2
acp 2.9.2.3.
t r
gdejeacpcentripetalnoubrzanje,vveliinatangencijalnebrzineirpoluprenikkrunice
pokojojsematerijalnatakakree.

Potorelacijakojapovezujetangencijalnuiugaonubrzinukretanjaimaoblik:
v r 2.9.2.4.
moguejeformulu2.9.2.3.redefinisatinasledeinain:
acp r 2 2.9.2.5.

Strana|40
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

gdejevrednostugaonebrzine.

Permanentnapromenakoliinekretanjatokomkretanjamaterijanetakepokrunojputanji,
prema drugom Njutnovom zakonu, predstavlja posledicu delovanja neke sile. Ova se sila
naziva centripetalnom silom, koja deluje na materijalnu taku tokom kretanja po krunoj
putanjiiuvekjeusmerenapremacentrurotacije.Intezitetovesilejedatizrazom:

m v2
Fcf 2.9.2.6.
r
odnosno:
Fcf m r 2.9.2.7.

gdejeFcfcentrifugalnasila,mmasamaterijalnetakekojesekree,rpoluprenikkrunice
pokojojsekree,vtangencijalnabrzinakojomsekreeivrednostugaonebrzine.

UskladusatreimNewtonovimzakonomtokomkretanjapokrunojputanjisekaoodgovor
nadelovanjecentripetalnesilepojavljujeinercijalnasilakojajeistoginteziteta,alisuprotnog
smeraodcentripetalnesile.

Ovasilasenazivacentrifugalnomsilomiteidaudaljiteloodcentrarotacije:
Fcf Fcp 2.9.2.8.

gdejeFcfcentrifugalnasila,aFcpcentripetalnasila.

2.9.3. Siletrenja

Prilikomklizanjajednogtelanadrugomteluizmeudodirnihpovrinasejavljajasilatrenja.
Ovesilesenalazeufunkcijipritiskakojisenaovimpovrinamamanifestuje.Porijekloovesile
jeuhrapavostimaterijalakojisedodiruju,kaoiadhezionimsilamakojesepojavljujuizmeu
elementarnihesticaodkojihsutelakojasedodirujusagraena.Istraivanjasupokazalada
sesilatrenjanalaziiufunkcijibrzineklizanja.Ovazavisnostsemoeprikazatinasledeinain:

Strana|41
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Ftr(v)
Ftr

Slika2.9.3.1.

gdejeFtrsilatrenja,vbrzinakretanja.

Generalno,silatrenjaseopisujeizrazom:
Ftr Gr 2.9.3.1.

gdejekoeficijenttrenja,Grradijalnakomponentagravitacionesile.
Ftr

Gt

Gr

Slika2.9.3.2.

Strana|42
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Poto se koeficijent trenja nalazi u zavisnosti od brzine kretanja, razlikuju se dve osnovne
vrednosti ovog koeficijenta. Prva je vrednost koja odreuje intezitet sile trenja kod
zapoinjanja pokreta. Ovaj koeficijent se naziva koeficijentom trenja pri klizanju. Druga
vrednostovogkoeficijentaodreujeminimalanintezitetsiletrenjaufunkcijibrzinekretanja
dvedodirnepovrine.Ovajkoeficijenttrenjasenazivakoeficijentomkinetikogtrenja.

Zavisnost koeficijenta trenja od brzine kretanja dodirnih povrina uslovljava pojavu da se

nakonzapoinjanjaklizanjananekojpadinikretanjeubrzavadonekekonstantnevrednosti,
kadasedovodeuravnoteusilakojaizazivapokretisilekojesetompokretusuprostavljaju.
Ovapojavanebibilamoguakadasesilatrenjasapoetnimpoveanjembrzinekretanjane
bismanjivalazbogsmanjenjavrednostikoeficijentatrenja.

2.9.4. Silaotporavazduha

Pri kretanju materijalnog tela kroz vazduh pojavljuje se sila otpora koja se moe
aproksimativnoopisatijednainomkojujepostavioNjutn:

k v2 S
Fo 2.9.4.1.
2
gdejekkoeficijenteonogotpora,specifinagustoafluida,vbrzinakretanjakrozfluid
iSpovrinapresekatelakojesekreekrozfluid.

Naime, potrebno je uoiti da je sila otpora vazduha proporcionalna sa kvadratom brzine

kretanja,toznaidaporastsileotporaneelinearnopratitipoveanjebrzinekretanjadva
putaveabrzinaznaietiriputaveiotporvazduha.

Pored toga, od posebnog je znaaja dase smanji povrina poprenogpreseka tela koje se
kree kroz vazduh, odnosno da se zauzme takav poloaj u kojem e sile otpora biti
minimizirane. Poseban znaaj ima konstanta koeficijenta eonog otpora poto se ova
konstantaznaajnorazlikujezarazliitegeometrijskeoblike(Slika2.9.4.1.)

Strana|43
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Slika2.9.4.1.

2.10. Ravnotenipoloaji

U dosadanjim udbenicima biomehanike se mogu nai razliiti pristupi problematici

ravnotenih poloaja, od kojih neki predstavljaju nekritiko preslikavanje teoretsko
mehanikihprincipa.

Svakotelouprostorupodlonojedelovanjugravitacionesile.Ovasilaizazivakretanjetela
kojesenazivaslobodnimpadom.Ukolikosetelonalazioslonjenouprostoruojednu,ilivie
fiksnihtaaka,ondasezatotelokaedajeuravnotei.Ravnotenipoloajiseklasifkujupo
poloajutakeosloncauodnosunateitetela.Takoserazlikuju:
stabilniilipostojaniravnotenipoloaji,
labilniilinepostojaniravnotenipoloajii
indiferentniilineprekidniravnotenipoloaji.

Strana|44
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

Stabilne ravnotene poloaje karakterie poloaj u kojem telo tei da se vrati u prvobitni
poloaj ako se iz njega izvede. To su takvi poloaji u kojima gravitaciona sila uspostavlja
ravnoteu.Kaoprimermogudasenavedumaterijalnatelakojasenalazefiksiranaoneku
taku(osu),priemuseteitetelanalaziuvertikaliispodtakeoslonca(Slike4.1.i4.2.).

Svakoizvoenjeovogtelaizravnotenogpoloajadovodidopojavemomentagravitacione
silekojaeteitidavratiteloupoetnipoloaj.

Slinoesedesitiisatelomkojeslobodnomoedasekotrljauvaljku.Ovdeesvakoizvoenje
tela iz ravnotenog poloaja dovesti do pojave obrtnog momenta gravitacione sile koja e
proizvestirotacijutelainjegovovraanjeuravnotenipoloaj.

TT'
TT
r

G G G

Slika2.10.1. Slika2.10.2.
Labilne,odnosnonepostojaneravnotenepoloajekarakterieodnostakeosloncaiteita
telakojidozvoljavadagravitacionasiladovodidopojavepokreta.Tosusvipoloajiukojima
setakaosloncanalaziispodteitatela,priemueventualnakonfiguracijapodlogedoprinosi
nastankupokreta(Slika2.10.3.i2.10.4.).

Strana|45
SPORTSKABIOMEHANIKAosnovniprincipi(Rel.3.0.15.)

TT

O
r G

Slika2.10.3. Slika2.10.4.
Izilustracijajeoiglednodaepoddejstvomgravitacionesiledaseizazovepokrettelakoje
senalaziulabilnojvrstiravnotee.

Indiferentni, odnosno neprekidni ravnoteni poloaji su takvi poloaji koji ne dozvoljavaju

pojavumomentagravitacionesile,tezbogtogaizostaje pojavapokreta. Karakteristinoza
ovuvrstupoloajajedaseiprieventualnimpokretimatelanepojavljujemomentsilekojibi
stimulisao,odnosnozaustaviodaljepokrete(Slika2.10.5.i2.10.6.).

O TT

G
G

Slika2.10.5. Slika2.10.6.
Kaotosevidinaslicikadaseteitetelapoklopisatakomoslonca,ondagravitacionasila
nemoebitiaktuatorpokretarotacijezbogizostankamomentasile.Takoerjeoitodabilo
kakavpokrettelakojesekotrljanaravnojpovrinemoedovestidopojaveobrtnogmomenta
gravitacionesile,jerseusvakomtrenutkutakaosloncanalaziispodteitatela.

Strana|46