Misel Fuko - Bezbednost, Teritorija, Stanovnistvo PDF

ca ca
IBLIOTEKA
RODE L
KNJIGA
13
ca ca
IBLIOTEKA
RODE L
KNJIGA
13
Za izdavaa: Nikola Jankovi
Glavni urednik: dr Duan Marinkovi
Urednici izdanja: Vladimir N. Cvetkovi, Branko Romevi i
Duan Marinkovi
Lektura i korektura: Predrag Raji
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
Slika na naslovnoj strani: Frans Hals,
lanice Upravnog odbora ( 1664 ), Harlem
Knjiga je objavljena u saradnji sa Fakultetom bezbednosti
(Univerzitet u Beogradu)
Copyright Seul/Gallimard, 2004.

Copyright za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2014.
Sva prava zadrana.
CIP - KaTa/iorn3 auwja y ny6 nnKaL4njn

5n 6/inoTeKa Mainue cpncKe, Novi Sad
165.75 Foucault M.
OYKO, Mniue/i
Bezbednost, teritorija i stanovnitvo / Miel Fuko
prevod s francuskog Aleksandar Stojanovi, Andrea Jovanovi i Lidija Levkov.
- Novi Sad: Mediterran Publishing, 2014
(Novi Sad: Art print). - 397 str.; 21 cm.
- (Biblioteka Brodel; knj. 13)
Izvornik na franc, jeziku.
ISBN 978-86-86689-91-7
COBISS.SR-1D 288999175
tampa: Art Print, Novi Sad
Mediterran Publishing d.0 .0 .

Trg Republike 18 ,
21000 Novi Sad
tel/fax: + 3 8 1 .2 1 .6 6 1 .38.28
www.mediterran.rs
e-mail: mediterran@neobee.net
Nijedan deo ove knjige ne srne biti reprodukovan,
analogno ili digitalno,
bez doputenja autora i izdavaa.
Miel Fuko
BEZBEDNOST,
TERITORIJA,
S T A N O V N I T VO
PREDAVANJA NA KOLE DE FRANSU
1977-1978.
S FRA N C U SK O G P R E V E L I:
ALEKSANDAR STOJANOVIC,
ANDREA JOVANOVI I
LIDIJA LEVKOV
M EDi
TERRAN
PUBUSHING
Novi Sad
2014.
Naslov originala:
SCURIT, TERRITOIRE, POPULATION
Cours au Collge de France

( 1977 - 1978 )
by
M ichel Foucault
Copyright Seul/Gallimard, 2004.

France
SADRAJ
Napomena 13
Predavanje od 11. januara 1978. 19

Opta perspektiva kursa: prouavanje biomoi. - Pet propozicija za
analizu mehanizama moi. - Legalni sistem, disciplinarni mehaniz
mi i dispozitivi bezbednosti. Dva primera: (a) kanjavanje krae; (b)
tretman lepre, kuge i velikih boginja. - Opte karakteristike sred
stava bezbednosti (I): prostori bezbednosti. - Primer grada. - Tri
primera urbanog prostornog rasporeda u XVI i XVII veku: (a) Me
tropolite Aleksandra Lemetra (1682); (b) Rieljeov grad; (c) Nant.

Opte karakteristike dispozitiva bezbednosti (II): odnos prema do
gaajima: vetina upravljanja i tretman aleatornog. - Problem osku
dice u XVII i XVIII veku. - Od merkantilista do fiziokrata. - Kako se
dispozitiv bezbednosti i disciplinski mehanizam razlikuju po nainu
na koji tretiraju dogaaj. - Nova racionalnost upravljanja i pojavlji
vanje stanovnitva. - Zakljuak o liberalizmu: sloboda kao ideolo
gija i tehnika upravljanja.

Opte karakteristike dispozitiva bezbednosti (III) - Normiranje i
normalizacija - Primeri epidemije (velike boginje) i vakcinisanja u
XVIII veku - Iskrsavanje novih pojmova: sluaj, rizik, opasnost i kri
za - Forme normalizacije u disciplini i u mehanizmima bezbednosti
- Uspostavljanje nove politike tehnologije: Upravljanje stanovni
tvom - Problem stanovnitva kod merkantilista i fiziokrata - Sta
novnitvo kao operator transformacije domena znanja: od analize
bogatstva do politike ekonomije, od prirodne istorije do biologije,
od opte gramatike do istorijske filologije.
Predavanje od 1. februara 1978. 106
Problem upravljanja u XVI veku. - Mnogostrukost praksi uprav
ljanja (upravljanje sobom, upravljanje duama, upravljanje decom
itd.). - Specifinost problematike upravljanja dravom. - Mesto od
bojnosti u literaturi o upravljanju: Makijavelijev Vladalac (II Princi
pe). - Kratka istorija: kako je Vladalac priman do XIX veka. - Veti-
na upravljanja koja je razliita od umenosti vladara. - Primer nove
vetine upravljanja: Politiko ogledalo Gijoma de la Perijera (Gui
llaume de La Perrire; 1555). - Upravljanje koje svoj cilj pronalazi u
stvarima kojima se upravlja. - Povlaenje zakona pred razliitim
vrstama taktika. - Istorijske i institucionalne prepreke uspostavljanju
vetine upravljanja do XVIII veka. - Problem stanovnitva, sutin
skog faktora za deblokiranje vetine upravljanja. - Trougao upravlja
nje - stanovnitvo - politikaekonomija. - Pitanja metode: projekat
istorije upravljatva. Prevrednovanje problema drave.

Zato izuavati upravljatvo? - Problem drave i stanovnitva. -
Ostatak opteg projekta: trostruko izmetanje analize u odnosu na
(a) instituciju, (b) funkciju i (c) predmet. - Izazovi ovogodinjih pre
davanja. - Elementi za istoriju vladavine i njeno semantiko polje od
XIII do XV veka. - Ideja upravljanja ljudima i njeni izvori: (A) Orga
nizacija pastirske moi na hrianskom i prethrianskom Orijentu,
(B) Duhovno voenje (usmeravanje savesti). - Prva skica pastirstva i
njegove specifinosti: (a) mo koja se sprovodi nad grupom u poret
ku; (b) fundamentalno dobroiniteljska mo koja za cilj ima spasenje
pastve; (c) individualizujua mo. Omnes et singulatim. Paradoks
pastira. - Institucionalizacija pastirstva u hrianskoj crkvi.

Analiza pastirstva (nastavak). - Problem odnosa pastir-stado u gr
koj knijevnosti i grkoj misli: Homer, pitagorejska tradicija. Retkost
metafore pastira u klasinoj politikoj literaturi (Isokrat, Demosten).
- Krupan izuzetak: Platonov Dravnik. Upotreba metafore pastira
u drugim Platonovim tekstovima (Kritija, Zakoni, Drava). Kritika
ideje magistrata-pastira u Dravniku. Metafora pastira primenjena
na lekara, zemljoradnika, uitelja gimnastike i pedagoga. - Istorija
pastirstva, na Zapadu, kao modela upravljanja ljudima, neodvojiva
je od hrianstva. Njegove transformacije i njegove krize do XVIII
veka. Potreba za istorijom pastirstva. - Karakteristike upravljanja
duama: obuhvatna mo, koja koegzistira sa organizacijom crkve i
koja je odvojena od politike moi. - Problem odnos izmeu poli
tike i pastirske moi na Zapadu. Poreenje sa ruskom tradicijom.
Analiza pastirstva (kraj). - Specifinost hrianskog pastirstva u po-
reenju sa istonim i hebrejskim tradicijama. - Vetina upravljanja
ljudima. Njena uloga u istoriji upravljatva. - Osnovne crte hrian-
.skog pastirstva od III do VI veka (Sveti Jovan Zlatousti, Sveti Kipri-
jan, Sveti Ambrozije, Grgur Veliki, Kasijan, Sveti Benedikt): (1) odnos
prema spasenju. Ekonomija zasluga i krivica: (a) princip analitike
odgovornosti; (b) princip iscrpnog i trenutnog transfera; (c) princip
rtvenog obrta; (d) princip naizntenine korespondencije. (2) Odnos
prema zakonu: uvoenje odnosa potpunog podreivanja ovce osobi
koja je usmerava. Individualni i nefinalizovani odnos. Razlika izmeu
grke i hrianske apatheia. (3) Odnos prema istini: proizvodnja skri
venih istina. Pastirsko uenje i duhovno usmeravanje. - Zakljuak:
potpuno novi oblik moi koji obeleava pojavu specifinog modusa
individualizacije. Njegova odluujua vanost za istoriju subjekta.
Predavanje od 1. marta 1978. 202
Pojam vladanja. - Kriza pastirstva. - Pobune u polju vladanja u

okviru pastirstva. - Premetanje formi otpora na granice politikih
institucija u modernom dobu: primer vojske, tajnih drutava, me
dicine. - Problem renika: Pobune u polju vladanja, nepotinja-
vanje, disidencija, protiwladanja. Protivvladanja pastirskom
vladanju. Istorijski podsetnik: (a) asketizam; (b) zajednice; (c) misti
cizam; (d) Sveto pismo; (e) eshatoloko verovanje. - Zakljuak: staje
uloga analize naina vrenja moi uopte kada se upuuje na pojam
pastirske moi.

Od pastirstva dua do politikog vladanja ljudima. - Opti kontekst
te transformacije: kriza pastirstva i pobune protiv upravljanja u XVI
veku. Protestantska reformacija i kontrareformacija. Drugi inioci.
- Dva znaajna fenomena: jaanje religioznog pastirstva i smanjenje
broja pitanja u vezi sa upravljanjem, na privatnom i javnom planu.
- Osoben dravni razlog vrenja suvereniteta. - Poreenje sa Sve
tim Tomom. - Prekid kosmoloko-teolokog kontinuiteta. - Pitanje
vetine vladanja. - Napomena o problemu inteligibilnosti u istoriji.
- Dravni razlog (I): novost i predmet skandala. - Tri take fokusira-
nja polemike rasprave oko dravnog razloga: Makijaveli, politika,
Drava.
Dravni razlog (II): njegova definicija i njegovi principi karakte
ristini za XVII vek. - Novi model istorijske temporalnosti koji je
dravni razlog podrazumevao. - Specifine karakteristike dravnog
razloga s obzirom na pastirsko upravljanje: (1) Problem spasenja: te
orija dravnog udara (Gabrijel Node). Nunost, nasilje, teatralnost.
- (2) Problem poslunosti. Bejkon (Bacon): pitanje pobune. Razlike
izmeu Bejkona i Makijavelija. - (3) Problem istine: od mudrosti
vladaoca do znanja drave. Roenje statistike. Problem tajne. - Re
fleksivna prizma unutar koje se pojavljuje problem drave. - Prisu
stvo i odsustvo elementa stanovnitva u toj novoj problematici.

Dravni razlog (III). - Drava kao princip inteligibilnosti i kao cilj.
- Funkcionisanje tog razloga upravljanja: (A) U teorijskim tekstovi
ma. Teorija odravanja drave. (B) U politikoj praksi. Nadmetanje
izmeu drava. - Vestfalski sporazum i kraj Rimskog carstva. - Sila,
novi element politikog razloga. - Politika i dinamika sila. - Prvi
tehnoloki skup karakteristian za novu vetinu upravljanja: diplo-
matsko-vojni sistem. - Njegov cilj: potraga za evropskom ravnote
om. ta je Evropa? Ideja o ravnotei. - Njegova sredstva: (1) rat;
(2) diplomatija; (3) postavljanje trajnog vojnog dispozitiva.

Drugi tehnoloki skup karakteristian za novu vetinu upravljanja
prema dravnom razlogu: policija. Tradicionalna znaenja te rei
sve do XVI veka. Njen novi smisao u XVII i XVIII veku: kalkulacije
i tehnika koje su inile moguom dobru upotrebu dravnih sila. -
Trostruka veza izmeu sistema evropske ravnotee i policije. - Tirk
de Majern (Turquet de Mayerne), Aristodemokratska monarhija (La
Mon'archie aristoemocratique). - Kontrola ljudske aktivnosti kao
konstitutivni element sile drave. - Predmeti policije: (1) broj gra
ana; (2) nunosti ivota; (3) zdravlje; (4) poslovi; (5) koegzistencija
i cirkulacija ljudi. - Policija kao vetina upravljanja ivotom i blago
stanjem stanovnitva.
Predavanje od 5. aprila 1978. 343

Policija (nastavak). - Delamar. - Grad kao mesto razvoja policije.
Policija i urbana regulacija. Urbanizacija teritorije. - Odnos izme
u policije i merkantilistike problematike. - Iskrsavanje pijanog
grada. - Metode policije. Razlika izmeu policije i pravde. Sutinski
regulatoran tip moi. Regulacija i disciplina. - Povratak na problem
ita. - Kritika policijske drave na osnovu problema oskudice. Teze
ekonomista u vezi sa cenom ita, stanovnitvom i ulogom drave. -
Roenje novog upravljatva. Upravljatvo politike i upravljatvo eko
nomista. - Transformacije dravnog razloga: (1) prirodnost drutva;
(2) novi odnosi znanja i moi; (3) bavljenje stanovnitvom (javna hi
gijena, demografija itd.;) (4) novi oblici dravne intervencije; (5) sta-
lus slobode. - Elementi nove vetine upravljanja: ekonomska praksa,
raspolaganje stanovnitvom, zakon i potovanje sloboda, policija sa
represivnom funkcijom. - Razliiti oblici protivvladanja u odnosu
na upravljatvo. - Opti zakljuak.
Rezime kursa 369
Miel Senelar: Okolnosti kursa 374

Napomena
Mici Fuko je na Kole de Fransu predavao od januara 1971. pa

ilo svoje smrti u junu 1984. godine - sa izuzetkom 1977, kada je
km istio sabatnu godinu. Predavao je na Katedri za istoriju sistema
miljenja.
Ona je stvorena 30. novembra 1969. godine, na predlog ila
Vijmena (Jules Vuillemin), odlukom opteg zbora profesora Ko-
lr> de Fransa, kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli
koju je do svoje smrti drao an Ipolit (Jean Hyppolite). Isti zbor
je 12. aprila 1970. godine Miela Fukoa izabrao za profesora nove
katedre1. Tada je imao 43 godine.
Uvodno predavanje odrao je 2. decembra 1970.2
Predavanja na Kole de Fransu su podvrgnuta posebnim pravi
lima. Profesori imaju obavezu da odre 26 sati predavanja godi
nje (najvie do polovine moe biti obraeno u obliku seminara3).
Svake godine moraju izloiti jedno originalno istraivanje koje
ih obavezuje da svaki put obnove sadraj svog predavanja. Pri
sustvo asovima i seminarima je potpuno slobodno; ne zahteva
se ni upis ni diploma, a ni profesor ne izdaje nikakvu diplomu4.
I Miel Fuko je povodom svoje kandidature napravio jednu plaketu sa sledeom formu
li m: Trebalo bi zapoeti rad na istoriji sistema miljenja (Titres et travaux, u: Dits et
cuits, 1954-1988, izdanje D. Defert & F. Ewald, saradnik J. Lagrange, Paris, Gallimard,
1994, vol. I, str. 846).
Bie objavljeno u izdanju kue Galimar u martu 1971. godine pod naslovom LOrdre
du discours.
' to je Miel Fuko i radio sve do poetka osamdesetih.
I U okviru Kole de Fransa.
13
14 Bezbednost, teritorija, stanovnitvo
Renikom Kole de Fransa kae se da profesori imaju sluaoce, a

ne studente.
asovi Miela Fukoa su odravani svake srede, od poetka ja
nuara do kraja marta. Mnogobrojna publika, sastavljena od stu
denata, predavaa, istraivaa, znatieljnika, u kojoj je bilo mnogo
stranaca, zauzimala je dva amfiteatra Kole de Fransa. Miel Fuko
se esto alio zbog distance koja je mogla da postoji izmeu njega
i njegove publike i zbog slabe komunikacije koju je onemogu
avao oblik njegovog predavanja.5 Sanjao je o seminaru koji bi bio
mesto pravog kolektivnog rada. U tom smislu je napravio neko
liko pokuaja. Poslednjih godina, po zavretku predavanja, dobar
deo vremena posveivao je odgovaranju na pitanja slualaca.
Evo kako je 1975. godine jedan novinar Nouvel Observateura,
erar Petian (Grard Petitjean), opisao atmosferu sa predava
nja: Kad Fuko ue u amfiteatar, brz, hitar, kao neko ko se baca
u vodu, on preskae preko tela da bi stigao do svoje stolice, gura
magnetofone da bi poslagao svoje papire, skida sako, pali lampu
i poinje brzinom od sto kilometara na as. Glas jak, pouzdan,
izmenjen zvunicima, jedini ustupak modernizmu u sali koja je
jedva osvetljena svetlom koje se die iz udubljenja tukature. Ima
tri stotine mesta i pet stotina zbijenih osoba koje zauzimaju i naj
manji slobodan prostor [...]. Nema nikakvih oratorskih efekata.
Predavanje je jasno i veoma produktivno. Ni najmanjeg ustupka
improvizaciji nema. Fuko ima dvanaest asova godinje da na jav
nim predavanjima objasni smisao svog istraivanja tokom godine
koja je protekla. Zato ga on stee do krajnjih granica i ispunjava
margine kao dopisnici koji jo uvek imaju suvie da kau kada
su stigli do kraja lista. U 19 sati i 15 minuta Fuko se zaustavlja.
Studenti se bacaju na njegov sto. Ne da bi mu govorili, ve da bi
zaustavili svoje magnetofone. Nema pitanja. Fuko je sam u zbr
ci. Fuko to ovako komentarie: Trebalo bi diskutovati o onome
to sam predloio. Ponekad, kad predavanje nije bilo dobro, treba
vrlo malo, jedno pitanje, da sve vrati na svoje mesto. Ali to pita
nje nikako ne dolazi. Dejstvo grupe u Francuskoj svaku stvarnu
5 Godine 1976, u uzaludnoj nadi da e prorediti polaznike, Miel Fuko je promenio

vreme predavanja, koje je premeteno sa 17.45 na devet asova ujutro.
Napomena 15
diskusiju ini nemoguom. A poto nema povratnog kanala, as

\(* teatralizuje. Sa ljudima koji su tu imam odnos glumca ili akro-
b.ite. Kada prestanem da govorim, obuzima me oseanje totalne
samoe.. .6
Miei Fuko je svom predavanju pristupao kao istraiva: bile su
to studije za buduu knjigu, raskrivanje problemskog polja; for-
mulisano vie kao poziv upuen eventualnim istraivaima. Tako
asovi na Kole de Fransu ne ponavljaju objavljene knjige. Oni
nisu njihova skica, mada knjige i asovi mogu imati zajednike
teme. Imaju svoj sopstveni status. Pripadaju jednom specifinom
govornom reimu u celini filozofskog delovanja Miela Fukoa.
Na njima on sasvim osobito razvija program jedne genealogije
odnosa znanje/mo u funkciji kojeg e, polazei od poetka se
damdesetih, razmiljati o svom radu - suprotstavljajui ga arheo
logiji govornih formacija koje su njime do tada dominirale7.
Predavanje je takoe imalo i svoju funkciju u tada aktuelnim
zbivanjima. Slualac koji gaje pratio nije bio samo osvojen pripo-
vedanjem koje se gradilo iz nedelje u nedelju, nije bio samo za
veden strogou izlaganja; on je u njemu nalazio i objanjenje za
s.ivremene dogaaje. Umetnost Miela Fukoa je bila da istorijom
i/.meni pogled na sadanjost. Mogao je da govori o Nieu ili Ari
stotelu, o psihijatrijskom vetaenju u XIX veku ili o hrianskoj
pastorali, slualac je iz toga uvek izvlaio svetlost za obasjavanje
sadanjosti i dogaaja kojima je bio savremenik. Specifina mo
Miela Fukoa tokom njegovih asova sastojala se od prefinjenog
ukrtanja naunike erudicije, linog angamana i rada na odre
enom predmetu.
Poto su sedamdesete godine bile godine razvoja i usavravanja

magnetofona sa kasetama, oni su brzo osvojili sto Miela Fukoa.
(> Grard Petitjean, Les Grands Prtres de luniversit franaise, Le Nouvel Observateur,
7. april 1975.
7 Videti, pre svega: Nietzsche, la gnalogie, rhistoire, u: Dits et crits, II, str. 137.
Na taj nain su predavanja (i izvesni seminari) bila sauvana.

Ovo izdanje koristi kao izvor javno izgovorenu re Miela
Fukoa. Ono daje njegovu, to je vie mogue, doslovnu transkrip
ciju.8Voleli bismo da smo ga mogli objaviti u prvobitnom stanju.
Ali prelaz sa oralne na pismenu formu je nametnuo intervenciju
izdavaa: kao minimum, trebalo je uvesti interpunkciju i izvriti
podelu na paragrafe. Princip je bio da se to je vie mogue ostane
veran onome to je stvarno izgovoreno na asu.
Kada se to inilo neophodnim, ponavljanja i reprize su bile izo
stavljene; prekinute reenice su bile popravljene, a netane kon
strukcije ispravljene.
Tri take oznaavaju da je snimak nerazumljiv. Kada je reeni
ca nejasna, izmeu zagrada se pojavljuje verovatan ujedinjujui
element ili nekakav dodatak.
Zvezdica na kraju stranice oznaava znaajne razlike u beleka-
ma koje je koristio Miel Fuko u odnosu na ono to je izgovoreno.
Citati su provereni a reference korienih tekstova naznaene.
Kritiki aparat se ograniava na to da pojasni nejasna mesta, da
objasni izvesne aluzije i da precizira kritine take.
Da bi se olakalo itanje svakom predavanju prethodi kratak
pregled koji ukazuje na njegove glavne momente.
Tekst predavanja prati rezime objavljen u Godinjaku Kole de
Fransa. Miel Fuko bi ga sastavljao obino u junu, neto nakon
zavretka predavanja. Za njega je to bila prilika da retrospektivno
iz njih izdvoji namere i ciljeve. On tako pravi njihovo najbolje
predstavljanje.
Svaki tom se zavrava jednim situiranjem teksta za koje je
odgovoran izdava predavanja: radi se o tome da se itaocu daju
elementi konteksta - biografskog, ideolokog i politikog, kojim
se predavanje stavlja u okvir objavljenog del i daju obavetenja
vezana za njegovo mesto u korienom korpusu, da bi se olak
alo razumevanje predavanja i da bi se izbegli nesporazumi koji
bi mogli proistei iz zaborava okolnosti pod kojima je svako od
predavanja pripremljeno i izgovoreno.
8 Naroito su korieni snimci koje su napravili erar Birle (Grard Burlet) i ak La-
gran (Jacques Lagrange), deponovani na Kole de Fransu i u Biblioteci Soloara.
Napomena 17
Hezbednost, teritorija, stanovnitvo, predavanja iz 1978, za

objavljivanje je priredio Miel Senelar (Michel Senellart).
*
* *
Sa ovim izdanjem predavanja na Kole de Fransu, jedan novi

deo Fukoovog dela je objavljen.
()vde se ne radi o potpuno novom delu, u pravom znaenju te
ri i, poto ovo izdanje reprodukuje rei koje je Miel Fuko javno
izgovorio, izuzimajui pismenu pripremu koju je koristio i koja je
mogla da bude veoma detaljna.
Danijel Defer (Daniel Defert), koji poseduje beleke Miela
l'iikoa, omoguio je izdavaima da ih konsultuju. Zbog toga mu
se iskreno zahvaljujemo.
Ovo izdanje predavanja na Koleu odobrili su naslednici Mie
la Fukoa, koji su eleli da zadovolje vrlo veliki interes za taj rad,
u Francuskoj kao i u inostranstvu. Sve to obavljeno je u uslovima
neosporne ozbiljnosti. Izdavai su nastojali da budu na visini po-
verenja koje im je ukazano.
Fransoa Evald (Franois Ewald) i

Alesandro (Alessandro) Fontana
Predavanje od 11. januara 1978.
Opsta perspektiva kursa: prouavanje biomoi. - Pet propozicija za
analizu mehanizama moi. - Legalni sistem, disciplinarni mehaniz
mi i dispozitivi bezbednosti. Dva primera: (a) kanjavanje krae; (b)
tretman lepre, kuge i velikih boginja. - Opte karakteristike sredstava
bezbednosti (I): prostori bezbednosti. - Primer grada. - Tri primera
urbanog prostornog rasporeda u XVI i XVII veku: (a) Metropolite
Aleksandra Lemetra (1682); (b) Rieljeov grad; (c) Nant.
Ove godine bih hteo da ponem sa izuavanjem onoga to sam

nazivao, pomalo maglovito, biomo1. Radi se o nizu fenomena
koji su mi delovali prilino vani, to jest o skupu mehanizama
putem kojih e ono to konstituie osnovne bioloke odlike ljud
ske vrste moi da ue unutar politike, politike strategije ili opte
strategije moi. Drugim recima, pitanje kojim u se baviti tie se
toga kako je drutvo, tj. kako su moderna zapadna drutva od
XVIII veka poela da uraunavaju osnovnu bioloku injenicu da
ljudsko bie konstituie ljudsku vrstu. To je, uopteno uzeto, ono
to nazivam, ono to sam nazivao, biomo. Evo odmah jednog
broja propozicija koje bi trebalo razumeti kao naznake mog teo
rijskog opredeljenja. Naglaavam da se ne radi ni o principima, ni
o pravilima, kao ni o teoremama.
Prvo, analiza mehanizama moi, sa kojom se poelo pre neko
liko godina, a sa kojom i sada nastavljamo - dakle, ta analiza ne
predstavlja neku vrstu opte teorije o tome ta je mo. Ona nije
ni njen deo, niti predstavlja poetak jedne takve teorije. Ta anali
za prosto podrazumeva da se sazna kojim putem se mo odvija,
19
kako se odvija, izmeu ega i ega, izmeu koje i koje take, na

koje naine i sa kojim efektima. Dakle, pod uslovom da se prizna
da mo nije supstanca ni fluid, niti neto to proizilazi iz ovoga
ili onoga, ta analiza moe u najboljem sluaju da bude poetak
teorije - ne o tome ta je mo - nego teorije moi. Radi se o teoriji
moi u onoj meri u kojoj prihvatamo da je mo skup mehanizama
i procedura ija se uloga, funkcija i cilj - ak i ako nisu ostvareni -
sastoje u tome da osiguraju upravo mo. Radi se o jednom skupu
procedura, i to je jedini nain na koji moemo shvatiti ta se misli
kada se tvrdi da sa analizom mehanizama moi zapoinje neto
kao teorija moi.
Druga naznaka opredeljenja sastoji se u tome da hou da uz
mem kako taj skup odnosa tj. onaj skup procedura koji ima ulogu
da uspostavi, odrava i transformie mehanizme moi, nije auto-
genetiki, autosupsistentan i nije zasnovan na sebi samom. Mo
se ne zasniva na sebi samoj i ne pokazuje se po sebi. Prostije govo
rei, radi se o tome da nee biti proizvodnih odnosa iznad, pored,
ispod ili ispred mehanizama moi koji postoje da bi te odnose
moi modifikovali, prekinuli, uinili konzistentnijim, koheren-
tnijim i stabilnijim. Nee biti, na primer, odnosa porodinog tipa
koji postoje tako da su mehanizmi moi iznad njih. Takoe, nee
biti seksualnih odnosa a da mehanizmi moi postoje iznad, pored
ili ispod njih. Mehanizmi moi ine intrinzian deo tih odnosa,
i to na cirkularan nain - oni su im i posledica i uzrok. Stavie,
meu razliitim mehanizmima moi koje nalazimo u proizvod
nim, seksualnim ili nekim drugim odnosima mogu se pronai
lateralna koordinisanja, hijerarhijska podreivanja, izomorfizrni,
identiteti, tehnike analogije ili lanani efekti, koji omoguavaju
da se taj skup mehanizama moi analizira na logian, koherentan
i istovremeno prihvatljiv nain, te da se shvati ta je za njih spe
cifino u datom trenutku, tokom datog perioda, u datoj oblasti.
Tree, analiza tih odnosa moi moe da vodi ka globalnoj ana
lizi drutva. Analiza mehanizama moi moe takoe da se arti-
kulie polazei od istorije, na primer ekonomskih transformacija.
Ipak, ovo to sada radim - ne govorim o onome to sam radio, jer
o tome ne znam nita - nije ni istorija, ni sociologija, ni ekono-
m ija. Na neki nain, zbog isto faktikih razloga, ovo to radim

11 obalo bi posmatrati kao filozofiju, to e rei kao politiku istine,
poto ne vidim mnogo drugih definicija rei filozofija pored
ovo. Pakle, u meri u kojoj se radi o politici istine, a ne o istoriji,
sociologiji ili ekonomiji, videete da analiza mehanizama moi
ima ulogu da pokae koji su to efekti znanja koji nastaju kroz bit
ko, sueljavanja i borbe, kao i kroz u tome prisutne taktike moi
u naem drutvu.
(letvrto to hou da naznaim jeste da verujem kako ne postoji
loorijski diskurs niti naprosto analiza koja nije na neki nain pro
eta ili poduprta odreenom vrstom diskursa u imperativu. Me
utim, kada se u teoriji pojavi imperativni diskurs koji se sastoji
od toga da se kae volite ovo, prezirite ono, ovo je dobro, ono je
zlo, budite za ovo, uvajte se onoga deluje mi kao da je u pitanju
amo estetiki diskurs, koji ne moe nai svoj osnov nigde osim
u estetskom poretku. Isto tako, imperativni diskurs koji se sastoji
od toga da se kae borite se protiv ovoga, na taj i taj nain deluje
mi vrlo istroeno jer polazi od institucije odreene vrste podu
avanja ili naprosto sa lista papira. Nasuprot tome, deluje mi da
dimenzija onoga to bi trebalo da se uradi moe da se pojavi samo
unutar polja stvarnih sila, tj. jednog polja sila koje subjekt koji go
vori nikada ne stvara sam polazei od svog govora. Re je o polju
sila koje se ni na koji nain ne moe kontrolisati niti procenjivati
unutar diskursa koji se u njemu pojavljuje. Dakle, kako imperativ
koji stoji u osnovi teorijske analize koju pokuavam da napravim
mora da postoji, hteo bih da to bude naprosto kondicionalni im
perativ sledeeg tipa: ako hoete da se borite, evo nekoliko klju
nih taaka, evo nekoliko linija sile, evo nekoliko suenja i nekoli
ko blokada. Drugim recima, hteo bih da ti imperativi budu samo
laktike naznake. Na meni i na onima koji rade na ovaj nain jeste
da saznamo na kojim poljima realnih sila bi trebalo da postavimo
repere za analizu koja bi bila efikasna u taktikim terminima. Ali,
na kraju krajeva, i dalje se radi o krugu istine i borbe, tj. upravo o
filozofskoj praksi.
Napokon, evo i pete, poslednje naznake. Verujem da se taj oz
biljan i fundamentalan odnos izmeu borbe i istine - koji pred
stavlja istu onu dimenziju u kojoj se vekovima i vekovima odvijala

filozofija - u polemikama unutar teorijskog diskursa samo teatra-
lizuje, tanji i gubi svoj smisao i svoju efikasnost. Stoga u svemu
tome predlaem samo jedan stvaran imperativ, ali on mora biti
kategoriki i bezuslovan: nikada se ne baviti politikom (polemi
kom ?).2
Dobro dakle, sada bih hteo da zaponem kurs. Njegov naziv je
Bezbednost, teritorija, stanovnitvo.3
Prvo pitanje koje se postavlja svakako glasi: ta bi se moglo
misliti pod bezbednou? To je ono emu elim da posvetim
ovaj as, a, u zavisnosti od brzine kojom budem izlagao, moda
i naredni. Za poetak, evo jednog primera, ili pre niza primera,
odnosno - primera koji je moduliran u tri faze. U pitanju je neto
vrlo jednostavno i vrlo detinjasto, ali mislim da moemo poeti
sa tim i verujem da e mi to omoguiti da kaem odreen broj
stvari. Postoji krivini zakon koji je sasvim jednostavan zakon u
formi zabrane: recimo nemoj da ubija, nemoj da krade, i on sa
sobom nosi kaznu, recimo veanja, proterivanja ili globe. Zatim je
mogua i druga modulacija u kojoj vidimo isti krivini zakon: po
novo nemoj da krade, ponovo praen odreenim skupom ka
zni ako ga prekrimo, ali je ovoga puta taj skup uokviren, sa jedne
strane itavim nizom nadziranja, provera, kontrola i inspekcija
koje - i pre nego to je lopov ukrao - omoguavaju da prime-
timo da li e ili nee ukrasti i tako dalje. S druge strane, kazna
se vie nee sastojati od tog spektakularnog, krajnjeg momenta,
poput veanja, globe ili proterivanja, nego e ona podrazumevati
prakse poput zatvaranja, praene itavim nizom izvedbi i poslova,
te rada na promeni krivca, poput onoga to nazivamo kaznenim,
prinudnim radom, moralizacijom, korekcijom i tako dalje. Trea
modulacija se sastoji od iste matrice, istog krivinog zakona, iste
kazne i pomenutog tipa uokvirenja u formi nadziranja, s jedne, i
korekcije, s druge strane, ali su ovoga puta primena tog krivinog
zakona, raspored prevencije i organizacija korektivne kazne odre
eni nizom pitanja odreenog tipa. Jedno mogue pitanje se, na
primer, tie toga koja je srednja stopa kriminaliteta pomenutog
I'rcdavanje od 11. januara 1978. 23
11 ip.i 1? Potom, kako se statistiki moe predvideti koliki e biti

broj kraa u datom trenutku, u dat om drutvu, u datom gradu, u
gi adu ili u selu, u tom i tom drutvenom sloju, i tako dalje? Dru
go, da li tu postoje trenuci, podruja i kazneni sistemi u kojima e
ia prosena stopa porasti ili e se umanjiti? Da li e krize, oskudi
ce, ili ratovi, rigorozne ili blage kazne, izmeniti neto u tim pro
porcijama? Javljaju se jo i druga pitanja. Koliko kota suzbijanje
tih kraa? Da li je skuplje sprovoditi otro ili labavo suzbijanje,
suzbijanje egzemplarne i diskontinuirane vrste ili, nasuprot tome,
kontinuirano suzbijanje? ta bi trebalo uiniti da bismo osuenog
kaznili i, kanjavajui ga, prevaspitali? Da li je efektivno mogue
pi evaspitati ga? Nezavisno od poinjenog dela, ostaje pitanje da li
zloinac jo uvek predstavlja opasnost, to jest da li e ponovo po-
initi zloin, nezavisno od toga da lije prevaspitan ili ne. Uopte-
no gledano, u osnovi problema nalazi se pitanje kako da se sazna
nain na koji moe da se odri neki tip kriminaliteta, na primer
krae, tako da ostane unutar drutveno i ekonomski prihvatljivih
granica za ono to se smatra optimalnim funkcionisanjem dru
tva. Dakle, deluje mi da su ova tri modaliteta karakteristina kada
su u pitanju razliite stvari koje bi se mogle prouavati, a svakako
kada su u pitanju one koje u ja sada prouavati.
Prva forma - sa kojom ste ve upoznati - sastoji se u postavlja
nju zakona i odreivanju kazne za onoga koji ga prekri; u pitanju
je sistem legalnih propisa sa binarnom podelom na dozvoljeno i
zabranjeno i spregom izmeu tipa zabranjene radnje i njoj od
govarajueg tipa kazne, od koje se propis i sastoji. Dakle, re je
o legalnom i juridikom mehanizmu. Druga forma predstavlja
pomenuti zakon uokviren mehanizmima nadziranja i korekcije,
na ta se neu vraati. U svakom sluaju, radi se o disciplinarnom
mehanizmu.4 On je, sa jedne strane, okarakterisan injenicom da
se unutar binarnog sistema propisa pojavljuje trei lik koji je no
silac krivice, a, sa druge strane, injenicom da se, izvan zakono
davnog akta koji postavlja zakon i juridikog akta koji kanjava
krivca, pojavljuje itav niz pomonih policijskih, medicinskih i
psiholokih tehnika koje imaju za cilj da sprovedu nadziranje,
4 M. F.: vrsta {genre).

dijagnostiku i eventualnu transformaciju individua. Sve smo to

ve videli. Trea forma nije odreena legalnim propisom, ni dis
ciplinarnim mehanizmom, ve dispozitivom bezbednosti.5 To je
skup fenomena koje u sada prouavati. Uopteno govorei, dis-
pozitiv bezbednosti ini da se pomenuti fenomen, kraa, spozna
s obzirom na niz moguih dogaaja. Drugo, reakcije moi na taj
fenomen unose se u raun kotanja. I na kraju, tree, umesto da
se uspostavi binarna podela izmeu dozvoljenog i zabranjenog,
sa jedne strane se odreuje proek koji je optimalan, a sa druge
granice prihvatljivog koje ne smeju biti prekoraene. Dakle, ovde
se ocrtava sasvim drugaija distribucija stvari i mehanizama.
Uzeo sam ovaj vrlo detinjasti primer da bih odmah podvukao
dve stvari za koje bih eleo da budu jasne svima vama, a prven
stveno meni samom. Izgleda kao da sam vam ovde dao kostur
jedne vrste istorijske eme. Legalni sistem je arhaina forma kri
vinog sistema, koji je bio na delu jo od srednjeg veka pa sve
do XVII ili XVIII veka. Drugi sistem, koji bismo mogli nazva
ti modernim, uspostavljen je poevi od XVIII veka. Konano,
imamo trei sistem, koji moemo nazvati savremenim. Njegova
problematika se pojavljuje dosta rano, ali se on uspostavlja tek
danas oko novih formi kanjavanja i rauna kotanja kanjavanja;
u pitanju su amerike6, ali takoe i evropske tehnike koje sreemo
danas. Meutim, ukoliko opiemo stvari govorei o arhainom,
starom, modernom i savremenom, verujem da proputamo ono
sutinsko. Sutinsko proputamo, na prvom mestu, svakako, jer
ti stari modaliteti o kojima sam vam govorio ve ukljuuju one
koji se pojavljuju kao noviji. U juridiko-legalnom sistemu, koji
je funkcionisao ili bar dominirao sve do XVIII veka, sasvim je
oigledno daje disciplinarna strana bila i te kako prisutna. Napo-
sletku, kada bi se nekoj radnji, pogotovo ako je bila od male va
nosti i imala neznatne posledice, nametala egzemplarna kazna,
to se inilo upravo da bi se postigao korektivni efekat. Ako se taj
efekat nije postizao na samom krivcu, poto e u sluaju vea-
nja korekcija biti slaba u njegovom sluaju, [onda]' je to svakako
bio cilj u pogledu ostatka stanovnitva. U toj meri bi se moglo*
* M. Fuko je rekao: ipak, korekcija, korektivni efekat je oigledno upuen...

Ii{davanje od 11. januara 1978. 25
io i da je praksa muenja kao davanja primera bila korektivna

i disciplinska tehnika. Takoe, u istom sistemu, kada se kraa u
domainstvu kanjavala na neuobiajeno otar nain - smrtnom
1 aznom za krau od sasvim male vanosti, uzevi daju je unutar
I ue poinio neko ko je u nju primljen ili u njoj zaposlen u do
mainstvu - oigledno je da se to posmatralo kao zloin koji je
piaktino bio vaan samo po svojoj verovatnoi. Stoga bi se mo
rio [rei]' daje tu takoe bilo uspostavljeno neto poput meha
nizma bezbednosti. Isto bi se moglo rei povodom disciplinarnog
sistema koji je, takoe, imao itav niz dimenzija koje, po pravilu,
pripadaju poretku bezbednosti. U osnovi, kada pokuavamo da
/alvorenika popravimo - iz obaveze da se on popravi - mi to ra
dimo s obzirom na rizik da se prekraj ponovi, u funkciji rizika
da se ne dogodi recidiv, to e rei: u funkciji onoga to se nazi
va opasnou. Ovde dakle ponovo imamo dispozitiv bezbedno-
i i Disciplinarni mehanizmi se ne pojavljuju naprosto od XVIII
vcka, oni su ve prisutni unutar juridiko-legalnog poretka. Me
hanizmi bezbednosti su, kao mehanizmi, isto tako mnogo stariji
nego to bi se moglo initi. I obrnuto, mogu takoe da kaem da
je, ako uzmemo mehanizme bezbednosti kakvi se razvijaju u sa-
vremenom dobu, sasvim oigledno da se ne radi o stavljanju u za
grade ili uklanjanju juridiko-legalnih struktura ili disciplinarnih
mehanizama. Upravo suprotno, uzmite ono to se sada jo uvek
dogaa u kaznenom poretku, unutar poretka bezbednosti na pri
me r, i videete kako skup zakonodavnih mera, dekreta, pravila i
*irkulara, koji doputaju da se uspostave mehanizmi bezbednosti,
amo postaje sve vei. U poreenju sa tim, legalni poredak je u
icdnjem veku i epohi klasicizma bio relativno jednostavan kada
|e u pitanju kraa. Ako, na primer, uzmemo u razmatranje skup
zakonodavnih akata koji se tiu deje krae, krivini pravilnik
koji se tie dece, psihike odgovornosti, i itav niz zakonodavnih
akata koji se odnose na ono to zovemo merama bezbednosti, vi-
deete daje neophodna prava inflacija juridiko-legalnog poretka
da bi profunkcionisao sistem bezbednosti. Na isti nain je i disci
plinarni korpus nairoko aktivan i nametnut uspostavljanjem me-
M. R: uzeti (prendre).
hanizama bezbednosti. Na kraju krajeva, da bi se osigurao uinak

bezbednosti obavezno je da se prizove (uzmimo samo jedan pri-
mer) itav niz tehnika nadziranja individua, dijagnostike toga ta
oni jesu, klasifikovanja njihove psihike strukture, njihove oso-
bene patologije, i tako dalje. Ukratko, mora se prizvati ceo jedan
disciplinarni skup koji se nalazi ispod mehanizama bezbednosti i
omoguava da oni funkcioniu.
Dakle, uopte nemate niz u kome jedni elementi smenjuju dru
ge i u kojem oni koji se pojavljuju ine da prethodni nestanu. Ne
postoji doba legalnog, doba disciplinarnog i doba bezbednosti.
Nemate mehanizme bezbednosti koji zauzimaju mesto discipli
narnih mehanizama, a koji su prethodno zamenili juridiko-le-
galne mehanizme. Zapravo, imate niz kompleksnih slojeva u ko
jima se menjaju same tehnike koje se usavravaju, ili se bar uslo-
njavaju. Pored toga, ono to se najvie menja jeste dominanta ili,
preciznije, sistem odnosa izmeu juridiko-legalnih mehanizama,
disciplinarnih mehanizama i mehanizama bezbednosti. Drugai
je reeno, prvo to vidimo jeste jedna istorija tehnika. Na primer,
moe se prouavati istorija disciplinarne elijske tehnike, postup
ka zatvaranja nekoga u eliju, i ona e sezati daleko u prolost.
Nai ete je u velikoj meri prisutnu ve u doba juridiko-legal-
nog; potom ete je nai primenjenu na ljude koji su bili dunici, a
posebno ete je nai u religioznom poretku. Dakle, prouavajui
tu elijsku tehniku, iju istoriju piete (to e rei, istoriju njenog
izmetanja, njene upotrebe), videete poevi od kog trenutka je
elijska tehnika bila upotrebljena u javnom krivinom sistemu,
videete koje konflikte ona izaziva, kako opada. Isto tako, moete
analizirati tehniku bezbednosti kriminalnih statistika. Statistika
zloina nije neto to nastaje tek u nae vreme, ali nije ni previ
e stara. U Francuskoj, statistika zloina dozvoljena je uvenim
Raunima ministra pravde iz 1826.7 Dakle, istorija tih tehnika je
dostupna istraivanju. Ali postoji jedna druga istorija, koju emo
nazvati istorijom tehnologija. Re je o jednoj mnogo obuhvatni-
joj, ali istovremeno mnogo nejasnijoj istoriji korelacija i sistema
sa dominantnom odlikom. Ta dominantna odlika e odrediti da,
u datom drutvu i za dati sektor - jer nije isti put kojim e se stvari
/; (davanje od 11. januara 1978. 27
i .izviti u svakom sektoru, u svakom trenutku, u svakom drutvu i

ii '.Vitkoj zemlji - bude uspostavljena, na primer, tehnologija bez-
brdnosti koja uraunava, a ponekad ak i umnoava juridike i
II im iplinarne elemente i rasporeuje ih unutar svoje osobene tak-
III < U tom pogledu imamo vrlo jasan primer u kaznenom do
m i n u . Ve dobrih deset godina izvesno je da se sutinsko pitanje
u i.izvoju problematike kaznenog domena, podjednako u smislu
u.u ma na koji razmiljamo o njemu kao i u smislu praktikovanja,
postavlja u terminima bezbednosti. Fundamentalno pitanje se
l ii e ekonomskog odnosa izmeu cene spreavanja i cene delin-
i vencije. Ono to sada vidimo jeste da je ta problematika dovela
do takve inflacije u disciplinarnim tehnikama, koje su, pri tome,
nastale vrlo davno. Vidimo da je to umnoavanje disciplinarnog
bilo laka u kojoj se pojavilo odreeno trenje ako ne i skandal - i
ta povreda je bila toliko osetljiva da je podstakla stvarne, pa ak
t nasilne reakcije. Drugaije reeno, disciplinarno je u to vreme
isprovociralo, ne eksploziju - jer nije bilo eksplozije - ali bar naj-
oi iglednije i najvidljivije konflikte. Dakle, ono to bih hteo da po
kuam da vam pokaem tokom predavanja ove godine jeste ono
od ega se sastoje neke od tih tehnologija [bezbednosti], uzevi
da se svaka od njih u najveem delu sastoji od reaktivacije i tran-
lormacije juridiko-legalnih tehnika i disciplinarnih tehnika o
kojima sam vam govorio prethodnih godina.
Sada u skicirati jedan drugi primer da bih uveo drugi red pro
blema i da bih naglasio i uoptio ovaj problem. Jo uvek su u pi
tanju primeri o kojima sam ve sto puta govorio". Uzmimo, ako
hoete, iskljuivanje leproznih u srednjem veku, koje je trajalo sve
do kraja srednjeg veka.8Radi se o iskljuivanju koje se, pored dru
gih aspekata, sutinski ipak sastojalo od tada jo uvek juridike
kombinacije zakona i pravila, kao i skupa religioznih rituala, koji
u vodili podeli binarnog tipa, na one koji su leprozni i na one koji
to nisu. Drugi primer je kuga. O tome sam vam takoe govorio,9
.toga u se na to vratiti vrlo kratko. Pravila koja su se odnosila na
kugu, onakva kakva su formulisana krajem srednjeg veka, u XVI i
M. K: isciplinovanja (disciplinaires).
M. Fuko dodaje: i da su [nerazumljiva re\...
delom XVII veku, odaju sasvim drugaiji utisak od onih vezanih

za lepru. Ona rade na potpuno drugaiji nain, imaju potpuno
drugaiji cilj i, iznad svega, koriste se potpuno drugaijim sred
stvima. Ta pravila su ukljuivala doslovno ograniavanje regiona
i gradova unutar kojih je postojala kuga. Postojala su pravila koja
su naznaavala ljudima kada, kako i u koliko sati mogu da izau,
zatim ta moraju da rade kod kue i koju vrstu ishrane moraju
da upranjavaju, pritom zabranjujui odreene tipove kontakta
i istovremeno obavezujui na predstavljanje i otvaranje domova
inspektorima. Moglo bi se rei da tu imamo sistem disciplinarnog
tipa. Trei primer, koji trenutno prouavamo na seminaru, odnosi
se na velike boginje ili prakse vakcinacije10poevi od XVIII veka.
Problem se postavlja sasvim drugaije. Vie se ne radi toliko o
tome da se nametne disciplina, iako se disciplina mogla pozvati
u pomo. Tu se pre radi o fundamentalnom problemu saznavanja
koliko je ljudi koje su napale velike boginje, kog su godita, sa ko
jim posledicama, kolikom smrtnou, sa kakvim ozledama i efek
tima, i koji rizici se javljaju pri vakcinaciji, koja je verovatnoa da
osoba rizikuje da umre ili da dobije boginje i pored vakcinacije,
kao i koje su statistike posledice po stanovnitvo opte. Ukratko,
problem se vie nee ticati iskljuivanja kao u sluaju lepre, niti
karantina kao u sluaju kuge, nego e se raditi o problemu epide
mija i medicinskih kampanja koje pokuavaju da ih zaustave.
Dovoljno je pogledati zakonodavni skup i disciplinarne oba
veze koje moderni mehanizmi bezbednosti ukljuuju da bi se
videlo kako ne postoji sled koji poinje sa zakonom, na koji se
nadovezuje disciplina, da bi se na kraju ukljuila i bezbednost.
Bezbednost pre predstavlja odreen nain da stare armature za
kona i discipline profunkcioniu u skladu sa mehanizmima koji
su osobeni za bezbednost. U zapadnim drutvima primeri bi se
mogli umnoiti u poretku prava i medicine. Zbog toga sam dao
ovaj drugi primer u kom moemo pronai evoluciju, koja je done
kle slina, i transformacije, koje su manje ili vie istog tipa. Radi
se o iskrsavanju tehnologija bezbednosti u unutranjosti mehani
zama, bilo onih koji su posebni mehanizmi drutvene kontrole,
kao u sluaju kazne, bilo onih koji imaju funkciju da modifikuju
I'ii'ihniitije od 11. januara 1978. 29
11 <.io u biolokoj sudbini vrsta. Da li onda moemo rei - a to

pitanje onoga to hou da analiziram - da u naim drutvima
npsla ekonomija moi postaje oblast bezbednosti? Dakle, u ovim
Ii 1 1 ijama bih eleo da napravim istoriju tehnologija bezbednosti
i da pokuam utvrditi da li se moe efektivno govoriti o drutvu
br/.bednosti. U svakom sluaju, pod nazivom drutva bezbedno-
ti hteo bih da istraim da li efektivno postoji jedna opta ekono-
mija moi koja ima formu bezbednosti, odnosno kojom dominira
tehnologija bezbednosti.
Dakle, evo nekoliko optih odlika tih dispozitiva bezbednosti.
I Iteo bih da uoim etiri za poetak. Prvo, hteo bih malo da pro
uavam ono to moemo nazvati prostorima bezbednosti. Drugo,
izuavaemo problem postupanja sa onim stoje nesigurno. Nazo
vimo to problemom aleatornosti. Tree, prouavaemo oblik nor
malizacije koja je specifina za bezbednost za koju mi deluje da je
drugaijeg oblika od disciplinarne normalizacije. Napokon, doi
emo do onoga to e biti ovogodinji problem - odnos izmeu
tehnike bezbednosti i stanovnitva, koja je istovremeno i subje-
kat i objekat tih mehanizama bezbednosti. Nee se raditi samo
0 iskrsavanju pojma, nego i realnosti stanovnitva. U osnovi se
radi o ideji o stvarnosti stanovnitva, koja je bez sumnje potpuno
moderna u odnosu na politiko funkcionisanje, ali podjednako u
odnosu na znanje i politike teorije pre XVIII veka.
Dakle, prvo, uopteno, pitanja prostora. Grubo govorei, na
prvi pogled i donekle ematski, moglo bi se rei da se suvere
nost sprovodi u granicama teritorije, disciplina na telima indi
vidua i, napokon, bezbednost na skupu celog stanovnitva. Ta
podela na granice teritorije, telo individue, skup stanovnitva, po
mom miljenju, ne stoji. Ne stoji, isprva, jer problem mnotava
ve sreemo kod suverenosti i povodom discipline. Istina je da
se suverenost upisuje i funkcionie sutinski na teritoriji, i da je,
nakon svega, ideja suverenosti na nenaseljenoj teritoriji ne samo
politiki i juridiki prihvatljiva ideja, nego i apsolutno prihvaena
1 prvobitna. Ipak, uprkos tome, efektivno, realno, svakodnevno
sprovoenje suverenosti ukazuje na uvek odreeno mnotvo, ali
ono koje e biti tretirano upravo kao mnotvo subjekata ili kao
mnotvo jednog naroda.
Disciplina se, svakako, izvrava na telirna individua, ali sam

pored toga pokuao da pokaem kako, zapravo, individua nije pr
vobitna datost na kojoj se ona sprovodi. Disciplina postoji samo u
meri u kojoj postoje mnotvo i cilj do kog bi trebalo doi polazei
od mnotva. kolska i vojna disciplina, kaznena disciplina takoe,
disciplina u radionicama, radnika disciplina - sve su to naini
da se mnotvom upravlja, da se ono organizuje, da mu se utvrde
take ugraivanja, koordinacije, lateralne i horizontalne putanje,
vertikalne i piramidalne putanje, njegova hijerarhija i tako dalje.
Individua u velikoj meri predstavlja samo odreen nain raseca-
nja mnotva zarad discipline, a ne prvobitan materijal polazei
od koga se ona konstruie. Disciplina je modus individualizaci
je mnotava, a ne pokuaj da se konstruie neka vrsta graevine
mnogih elemenata, polazei od individua koje isprva postoje kao
individue. Dakle, suverenitet i disciplina, u istoj meri kao bezbed
nost, moraju se ticati mnotva.
S druge strane, problemi postora su podjednako zajedniki svi
ma trima. Za suverenost to proizilazi samo po sebi, poto se ona
pre svega sprovodi unutar teritorije. Ali i disciplina podrazumeva
prostornu podelu, a verujem da je i u sluaju bezbednosti jednako
tako. Stoga bih sada eleo da govorim upravo polazei od tog ra
zliitog postupanja sa prostorom od strane suverenosti, discipline
i bezbednosti.
Uzeemo u obzir jo jedan niz primera. Razmotrimo sluaj gra
dova. Grad je u XVII i XVIII veku jo uvek bio sutinski odreen
juridikom i administrativnom specifinou koja gaje izdvajala i
obeleavala na jedinstven nain u odnosu na druge predele i pro
store teritorije. Drugo, grad je bio odreen zatvaranjem unutar
zbijenog i zidom opasanog prostora, to se nije svodilo iskljuivo
na vojnu funkciju. Napokon, on je mnogo vie bio odreen speci
finom ekonomskom i drutvenom heterogenou nego selo.
Sve to je u periodu XVII i XVIII veka stvaralo itav niz proble
ma vezanih za razvoj administrativnih drava, kojima je juridi-
ka specifinost grada predstavljala veliku potekou. Zatim, rast
trgovine i urbana demografija u XVIII veku doveli su ponovo do
postavljanja problema sabijanja i zatvaranja grada unutar zidova.
/'/i iLivanje od 11. januara 1978. 31
M.ilan razvoj vojnih vetina je postavljao isti problem. Napokon,

nunost stalne ekonomske razmene izmeu graa i njegove blie
okoline, zarad opstanka, kao i njegove dalje okoline, zarad trgo
vinskih odnosa, sve je to [inilo da] zatvaranje grada i njegova
i/nlacija i sama predstavlja problem. Uopteno govorei, ono to
|c bio problem u XVIII veku jeste prostorna, juridika, admini-
li.itivna i ekonomska deizolacija grada: ponovo situirati grad u
prostor cirkulacije. Na ovoj taki vas vraam na jednu studiju koja
|c poto ju je pripremio jedan istoriar - izvanredno celovita.
lb je studija an-Klod Peroa (jean-Claude Perrot) o gradu Kanu
u XVIII veku,11 gde on pokazuje da je sutinski i fundamentalni
problem grada u stvari bio problem cirkulacije.
Uzmimo jedan tekst iz sredine XVII veka, La Mtropolite,12
koji je napisao Aleksandar Lemetr (Alexandre Le Matre). Alek
sandar Lemetr je bio protestant, koji je napustio Francusku ak
i pre opoziva Nantskog edikta i koji je postao - izraz je bitan -
glavni inenjer izbornog princa Brandeburga (lecteur de Bran
debourg). On je posvetio La Mtropolite vedskom kralju, a sama
knjiga je bila izdata u Amsterdamu. Sve to - protestant, Pruska,
vedska, Amsterdam - svakako nije bez znaaja. Problem La
Mtropolite se sastoji u tome da li bi u dravi trebalo imati pre-
slonicu i od ega bi se ona sastojala. Analiza koju pravi Lemetr je
sledea. Drava je, kae on, sainjena od tri elementa, tri poretka,
Iri drave ak: seljaka, zanatlija i onoga to naziva treim redom
ili treim staleom, a to, koliko god to bilo zauujue, sainja
vaju suveren i slubenici koji su u njegovoj slubi.13 U odnosu na
ta tri elementa, drava bi trebalo da bude kao graevina. Temelji
graevine, koji su u zemlji, pod zemljom, koje ne vidimo, osi
guravaju vrstinu skupa. To su svakako seljaci. Zajednike pro
storije koje su u slubi graevine sainjavaju zanatlije. Plemike
prostorije i prostorije za boravak i prijem predstavljaju slubenici
suverena i sam suveren.14 Polazei od takve arhitektonske meta-
lore trebalo bi razumeti temelje, zajednike prostorije graevine
i njene plemike odaje. Temelji e biti sela i nije potrebno rei da
e oni biti naseljeni samo seljacima i ni sa kim drugim. Drugo, u
malim gradovima bi trebalo da stanuju sve zanatlije i niko osim
njih. Napokon, u prestonici,15 u plemikim odajama graevine,

trebalo bi da ivi suveren i njegovi slubenici, te one zanatlije i
trgovci koji su neophodni za funkcionisanje suverenove okoline.16
Odnos izmeu prestonice i ostatka teritorije Lemetr vidi na razli
ite naine. Trebalo bi da to bude geometrijski odnos, u smislu
u kom je dobra drava ona koja sveukupno ima oblik kruga, a u
centru kruga prestonicu.17 Prestonica koja bi se nalazila na kraju
izduene i nepravilne teritorije ne bi mogla da obavi sve one funk
cije koje bi trebalo da obavlja. Zapravo - upravo tu se pojavljuje
drugi odnos - potrebno je da taj odnos prestonice i teritorije bude
estetski i simboliki odnos. Prestonica bi trebalo da bude ukras
teritorije.18 Ipak, to bi takoe trebalo da bude i politiki odnos,
takav da propisi i zakoni moraju da budu primenjeni na teritoriju
na takav nain da ni najmanji deo prostora ne izbegne optu mre
u suverenovih naredbi i zakona. Prestonica bi takoe trebalo da
ima moralnu ulogu i da rairi kroz teritoriju sve ono to je nuno
kada su u pitanju ophoenje i naini ponaanja.19 Prestonica bi
trebalo da bude primer ispravnih obiaja.20 Prestonica bi trebalo
da bude mesto na kome su sveti govornici najbolji i gde se oni
najbolje uju.21 Ona bi, takoe, trebalo da bude mesto akademija,
jer one raaju nauke i istinu koja bi trebalo da bude rasejana po
ostatku drave.22 I napokon, javlja se i njena ekonomska uloga.
Prestonica bi trebalo da bude mesto luksuza jer ona predstavlja
mesto na koje se prizivaju proizvodi koji dolaze iz inostranstva,23
dok bi istovremeno, putem trgovine, ona trebalo da bude mesto
raspodele odreenog broja proizvoda, manufaktura i tako dalje.24
Ostavimo sada po strani osobeni utopijski aspekt ovog projek
ta. Mislim da je on po sebi interesantan, jer mi se ini da se tu
vidi jedna definicija grada i refleksija o gradu, koja je sutinski
izraena u terminima suverenosti. To e rei daje u pitanju odnos
suverenosti sa teritorijom, koji je sutinski prvobitan i koji slui
kao ema i kao reetka da bi se dolo do razumevanja onoga to e
biti grad-prestonica i kako bi ona mogla i morala da funkcionie.
Zanimljivo je pogledati kako se, nadalje, preko te reetke suvere
nosti kao osnovnog problema, pojavljuje odreen broj specifinih
urbanih funkcija, ekonomskih funkcija, moralnih funkcija, admi-
I'inlavanje od 11. januara 1978. 33
nistrativnih funkcija i tako dalje. Napokon, zanimljivo je i to to

)< I cmetrov san u stvari da se povee politika efektivnost suvere
nost i sa prostornom raspodelom. Dobar suveren, bilo da se radi o
individualnom ili kolektivnom, jeste neko ko je dobro postavljen
unutar teritorije, a teritorija na kojoj se dobro odrava poredak
na nivou poslunosti suverenu jeste teritorija sa dobrom prostor
nom dispozicijom. ela ta predstava o politikoj efikasnosti suve-
imosti povezana je sa predstavom intenzivnosti cirkulacije koja
l>odrazumeva cirkulaciju ideja, cirkulaciju volja i naredbi, kao i
ligovinsku cirkulaciju. To je istovremeno stara ideja, jer se tie
suverenosti, i moderna, jer se tie cirkulacije, poto se za Lemetra
radi u sutini o tome da se uspostavi suverena drava, teritorijalna
drava i trgovinska drava. Radi se o ulanavanju i podravanju
jednog od strane drugog. Nije potrebno da vam kaem da je tu, u
lom periodu i u ovom delu Evrope, na snazi merkantilizam ili, jo
bolje, kameralizam.25To e rei: problem se sastoji u tome kako da
se unutar striktne suverenosti osigura maksimalan ekonomski ra
zvoj uz pomo trgovine. Sveukupno, Lemetrov problem je sledei:
kako osigurati dobro kapitalizovanu dravu [igra rei: capitalise,
aipital], a to znai dravu koja je dobro organizovana oko presto-
nice, sedita suvereniteta i centralne take politike i trgovinske
cirkulacije. Kako je Lemetr, napokon, glavni inenjer izbornog
princa Brandeburga, moe se primetiti roditeljski odnos koji po
stoji izmeu te ideje drave kao dobro kapitalizovane provincije
i slavne Fihteove (Fichte) Zatvorene trgovake drave.26 U pitanju
je evolucija kameralistikog merkantilizma u nemaku nacional
nu ekonomiju sa poetka XIX veka. U svakom sluaju, grad pre-
stonica je u tom tekstu miljena u funkciji odnosa suvereniteta
koji se sprovode na jednoj teritoriji.
Uzeu sada jedan drugi primer. Mogu ponovo da uzmem neki
iz istog dela sveta, tj. iz severne Evrope, a predela koji se prosti
re izmeu Holandije i vedske, pa sve oko Severnog i Baltikog
mora, koji je inae bio veoma vaan u misli politike teorije XVII
veka. Kristijanija27 i Geteborg28 u vedskoj su ovde najbolji pri-
meri. Ipak, uzeu primer iz Francuske. Radi se, naime, o itavom
nizu vetakih gradova koji su izgraeni, neki na severu Evrope, a
neki i ovde, u Francuskoj, u vreme Luja XIII i Luja XIV. Uzmimo

jedan mali grad koji se zove Rielje, koji je izgraen na granici iz
meu Turena i Poatua, koji je izgraen na mestu na kome nije bilo
niega.29Dakle, tamo gde nije bilo niega izgraen je grad. A kako
je izgraen? Upotrebljen je onaj slavni oblik rimskog kampa, koji
je u to vreme poeo ponovo da se koristi u vojnim ustanovama
kao osnovni instrument discipline. Krajem XVI i poetkom XVII
veka u protestantskim zemljama - odakle i potie vanost svega
toga u severnoj Evropi - na snagu ponovo stupa oblik rimskog
kampa, a u isto vreme se praktikuju i vebe, podela trupa i kolek
tivna i individualna kontrola u velikom poduhvatu disciplinariza-
cije armije.30 Dakle, bilo da se radi o Kristijaniji, Geteborgu ili Ri-
eljeu, uvek se primenjuje taj oblik rimskog kampa. Oblik kampa
je zanimljiv. Zapravo, u prethodnom sluaju Lemetrovog teksta
La Metropolitee, raspored u gradu je sutinski miljen u mnogo
globalnijoj i optijoj kategoriji teritorije. Pokuavalo se sa milje
njem grada preko makrokosmosa jer je drava miljena kao gra
evina. Napokon, ta igra izmeu makrokosmosa i mikrokosmosa
proimala je problematiku odnosa izmeu grada, suverenosti i te
ritorije. U sluaju gradova izgraenih po ugledu na kampove mo
glo bi se rei da oni nisu prvenstveno miljeni polazei od onoga
to je od njega vee, tj. teritorije, nego polazei od onoga to je od
njega manje, a to je geometrijska figura koja je odreena vrsta ar
hitektonskog modela koji se sastoji od kvadrata i pravougaonika
izdeljenih raskrima na nove kvadrate i pravougaonike.
Trebalo bi odmah naglasiti da, bar u sluaju Rieljea, kao u do
bro ureenim kampovima i u dobrim arhitektonskim celinama,
ta figura i model ne podrazumevaju naprosto primenu principa
simetrije. Svakako postoji jedna osa simetrije, ali ona je uokvirena
i funkcionie zahvaljujui dobro proraunatim asimetrijama. U
gradu kao to je Rielje, na primer, postoji centralna ulica koja
deli pravougaonik grada na dva pravougaonika, a pored toga po
stoje i druge ulice, neke paralelne sa glavnom centralnom, a druge
pod pravim uglom u odnosu na nju, na razliitim udaljenostima
jednih od drugih - neke su blie, a neke udaljenije - tako da je
grad podeljen na pravougaonike razliitih veliina, poevi od
I'irihivanje od 11. januara 1978. 35
vri ih ka manjima. Najvei pravougaonici, to e rei najvee uda

le n<si i izmeu ulica, nalaze se najednom kraju grada, a najmanji
i manjim rasponom nalaze se na drugom kraju. Ljudi bi trebalo
.i ive na onoj strani na kojoj su pravougaonici najvei, gde je
i ./.daljina najvea, a putevi iroki. Nasuprot tome, tamo gde vla
da vea zbijenost trebalo bi da se nalaze trgovine, kao i pijace i
zanatske radnje. Posmatrajui taj trgovaki kraj ponovo vidimo
pioblem cirkulacije [...*], jer to je vie prodavnica vea je cirku-
l.u ija i vea je potreba za ulicama i mogunou prelaska preko
njih, i tako dalje. Dalje, moemo navesti d aje taj trgovaki kraj
okruen crkvom sa jedne i pijacom sa druge strane. Postojae dve
vrste kua u kraju za stanovanje u kojem su vei pravougaonici. Sa
jedne strane, postoje one koje izlaze na glavnu ulicu i na ulice koje
u s njom paralelne, i to e biti kue sa odreenim brojem spra-
lova, verujem dva, i sa mansardama. Sa druge strane, postojae
manje kue sa samo jednim spratom, koje e biti u ulicama koje
su u odnosu na glavnu ulicu pod pravim uglom: to e odreivati
.izlika u drutvenom statusu, bogatstvu, i tako dalje. Mislim da
u toj jednostavnoj emi nalazimo ponovo disciplinarni tretman
mnotava u prostoru. To e rei da se tu radi o uspostavljanju
praznog, zatvorenog prostora, unutar kojeg e biti konstruisana
i organizovana vetaka mnotva prema trostrukom principu hi
jerarhije, tane komunikacije odnosa moi i funkcionalnih efe-
kata osobenih za tu raspodelu, na primer osiguravanja trgovine,
stanovanja i tako dalje. U sluaju Lemetra i njegovog teksta La
Mtropolite radilo se o tome da se kapitalizuje teritorija. Radi
lo se o tome da se projektuje odreeni prostor. Disciplina pripada
poretku zgrada (zgrada u irem smislu).
Preimo sada na trei primer. Re je o stvarnom rasporedu
u gradovima koji su efektivno postojali u XVIII veku. Radi se o
itavom nizu gradova. Uzeu primer Nanta, koji je prouavao
Pjer Lelijevr (Pierre Lelivre) 1932. godine i koji je ponudio ra
zliite planove konstruisanja i rasporeivanja u Nantu.31 U pita
nju je vaan grad, poto se, sa jedne strane, trgovinski razvijao,
4 Nedovrena reenica.
44 Navodnici Fukoovi.
a, sa druge strane, njegovi odnosi sa Engleskom su vodili tome

da bude primenjen engleski model. Problem Nanta je bio, narav
no, u tome kako da se oslobodi prenaseljenosti i napravi prostor
za nove ekonomske i administrativne funkcije, koje e se ticati
odnosa sa okolnim selima i napokon omoguavati njegov rast.
Preskoiu projekat arhitekte Rusoa (Rousseau), koji je u svakom
sluaju imao arma i koji je imao ideju da rekonstruie Nant oko
neke vrste bulevara-etalita u obliku srca.32Jasno je da on sanjari,
ali njegov projekat je i pored toga znaajan. Moemo videti da je
centralni problem bila cirkulacija, jer da bi grad bio savren nosi
lac cirkulacije on mora imati oblik srca koje osigurava cirkulaciju
krvi. Smeno je, ali na kraju krajeva, na zavretku XVIII veka, sa
Bujeom (Boulle)33, Leduom (Ledoux)34 i ostalima, arhitektura je
i dalje funkcionisala na tim principima, pri emu je dobar oblik
trebalo da bude dobar inilac ostvarivanja funkcije. U stvarnosti,
projekti koji su ostvareni u Nantu nisu podrazumevali oblik srca.
Radilo se o projektima, a posebno o projektu koji je izneo Vinj
De Vinji (Vign de Vigny)35, u kom nije bilo ni rei o tome da se
rekonstruie sve ili da se nametne simboliki oblik koji bi osigura
vao funkciju, u kojima je bilo neto odreeno i konkretno.
Radilo se o uspostavljanju putanja kroz grad i ulice koje su bile
dovoljno iroke da bi omoguile etiri funkcije. Prvo, higijena,
ventilacija i otvaranje svih vrsta depova gde su se u prenaselje
nim etvrtima nagomilavala zarazna isparenja i gde su kue iz
graene suvie zbijeno. Dakle, postojala je higijenska funkcija.
Drugo, trebalo je osigurati trgovinu unutar grada. Tree, trebalo
je povezati tu mreu ulica sa spoljanjim putevima na takav na
in da bi dobra spolja mogla da stignu ili da se poalju, ali bez
odricanja carinske kontrole. 1 napokon, vaan problem za gra
dove XVIII veka bilo je omoguavanje nadziranja. Poto je ne
stanak gradskih zidina, nuan zbog ekonomskog razvoja, znaio
da gradovi vie nisu mogli da se zatvore uvee ili da se u njima
paljivo prati dnevni ulaz i izlaz, nesigurnost gradova je porasla
prilivom prosjaka, propalica, delinkvenata, kriminalaca, lopova,
ubica i tako dalje, koji su mogli da dou sa sela [...*]. Drugim re-
* Nekoliko nerazumljivih rei.

I'ti ilnvanje od 11. januara 1978. 37
Ima, radilo se o organizovanju cirkulacije, eliminisanju opasnih

elemenata, podeli cirkulacije na dobru i lou i uveavanju dobre
|M i l o m umanjivanja loe. Radilo se, dakle, takoe o tome da se
i ,planira ulaz spolja, prvenstveno radi gradske potronje i trgovi
ne sa spoljanjou. Organizovana je osa cirkulacije sa Parizom,
lazvijena je kupovina drva za grejanje iz Bretanje rekom Erdr.
Konano, Vinjijev plan razvoja podrazumevao je odgovor na ono
slo je, paradoksalno, bilo prilino novo i fundamentalno pitanje
o lome kako da se integrie potencijalni budui razvoj sa posto-
jeim planom. To je bio problem trgovine na obali i onoga to se
u to vreme jo uvek nije nazivalo dokovima. Grad je shvaen kao
neto to se razvija: odreen broj stvari, dogaaja i elemenata e
doi ili e se pojaviti. ta mora biti uinjeno da bi se odgovorilo na
neto to nije unapred poznato? Ideja je bila naprosto da se isko
riste obale Loare da bi se izgradila to dua i vea pristanita. Ali,
to se grad vie izduivao, sve je manje bilo koristi od one vrste ja
snih koherentnih mrea podele. Da li e biti mogue administri
rati grad te veliine i da li e cirkulacija moi da se odvija ako se
grad bude beskonano izduivao? Vinjijev projekat se sastojao u
konstruisanju pristanita uz jednu obalu Loare, omoguavanju da
se tu izgradi stambeno naselje, a zatim i mostovi preko Loare koji
e se oslanjati na ostrva kako bi se onda tu omoguila izgradnja
jo jednog naselja, koje bi polazilo od tih mostova, a koje bi bilo
nasuprot onom prvom, tako da balans izmeu dve obale iskljui
neodreeno produivanje na obe strane.
Napokon, detalji planiranog rasporeda nisu bitni. Verujem da
je sam raspored prilino vaan, u svakom sluaju da je znaajan
zbog odreenog broja razloga. Prvo, ne radi se vie o izgradnji
unutar praznog ili ispranjenog prostora, kao to je to bilo u slu
aju onih, da kaemo, disciplinarnih gradova kao to su Kristi-
janija, Rielje i tako dalje. Disciplina deluje u praznom, veta-
kom prostoru, koji je u celini iskonstruisan. Bezbednost se tie
nekoliko materijalnih datosti. Naravno, ona e funkcionisati na
odreenom mestu, kao to su vodeni tokovi, ostrva, vazduh i tako
dalje. Dakle, ona funkcionie na datostima. [Drugo], te datosti
nee biti rekonstruisane da bi se dolo do savrenstva, kao to je
to bio sluaj kada je u pitanju disciplinarni grad. Radi se naprosto

0 maksimiranju pozitivnih elemenata kako bi se obezbedila naj
bolja mogua cirkulacija, i da bi se, nasuprot tome, minimalizova-
lo ono to je rizino i nezgodno, kao to su krae i bolesti, pritom
sve vreme imajui na umu da oni nikada ne mogu biti u potpuno
sti iskljueni. Re je, dakle, ne samo o radu na pozitivnim datosti
ma, nego i na kvantitetima koji mogu biti relativno, ali nikada u
potpunosti, redukovani. Kako oni nikada ne mogu biti poniteni,
zapravo se radi sa verovatnoama. Tree, ta gradska poboljanja
pokuavaju da organizuju elemente opravdane njihovom poli-
funkcionalnou. ta je to dobra ulica? Dobra ulica je ona u kojoj
postoji cirkulacija onoga to nazivamo zaraznim isparenjima, kao
1bolesti. Stoga e ulica morati da ima tu nunu, mada sasvim ne
poeljnu ulogu. Ulica e takoe biti mesto na koje se iznosi roba i
u kojoj se nalaze prodavnice. Ulica e takoe biti put kojim e se
kretati lopovi i pobunjenici. Prema tome, sve te razliite funkcije
grada, neke pozitivne, neke negativne, morae da budu ukljuene
pri pravljenju rasporeda. Napokon, etvrta bitna taka jeste rad
na onom to e se dogoditi. Pod tim se podrazumeva da raspored
u gradu nee biti uspostavljen polazei od statinog uvida koji
u odreenom trenutku osigurava savreno funkcionisanje, nego
e se otvoriti ka onome to nije kontrolisano i to nije mogue
kontrolisati, to nije zapravo samereno niti je smerljivo, a dobar
gradski raspored e to uzimati u obzir upravo kao ono to bi se
moglo desiti. Ukratko, mislim da tu moemo govoriti o tehnici
koja je u osnovi organizovana u vezi sa problemom bezbednosti.
Taj problem je u krajnjoj liniji vezan za problem nizova. Uzima
se u obzir neodreen niz pokretnih elemenata cirkulacije: x kola,
x prolaznika, x lopova, x zaraznih isparenja, i tako dalje." Zatim
neodreen niz dogaaja koji e se dogoditi: toliko mnogo brodo
va e pristati, toliko mnogo kola e stii, i tako dalje; i napokon,
podjednako neodreen niz jedinica koje se nagomilavaju: koliko
mnogo stanovnika, koliko mnogo kua, i tako dalje. Mislim da
je upravo takvo upravljanje otvorenim nizovima, koji samim tim
mogu biti kontrolisani samo putem procenjivanja verovatnoa,
sutinska odlika mehanizma bezbednosti.
* M. Fuko ponavlja: niz neogranienih elemenata koji se kreu.
!'r odavanje od 11, januara 1978. 39
Sumirajui do sada izneto, moemo rei da, dok suverenitet

I .ipitalizuje teritoriju, postavljajui kao glavni problem sedi-
.li- vlasti, a disciplina strukturira prostor i bavi se, prvenstveno,
problemom hijerarhijske i funkcionalne distribucije elemenata,
br/bednost pokuava da upravlja sredinom koju ine dogaaji,
nizovi dogaaja ili moguih elemenata, koji su regulisani unutar
multivalentnog i promenljivog okvira. Specifian prostor bezbed-
nosti odnosi se na nizove moguih dogaaja. On se odnosi na
lemporalno i neizvesno, koje bi trebalo da bude uneto u odreeni
prostor. Mislim da se prostor u kome se niz neizvesnih eleme
nata smenjuje moe grubo odrediti kao sredina. Kao to znate,
rodina je pojam koji se u biologiji pojavljuje tek sa Lamarkom
( l .amarck).36 Pa ipak, radi se o pojmu koji je ve postojao u fizici
i koji su upotrebljavali Njutn (Newton) i njutnovci.37 ta je to sre
dina? To je ono to je potrebno da se izrauna daljinsko delovanje
jodnog tela na drugo. To je, dakle, medijum delovanja i element u
kome se odvija cirkulacija.38 Prema tome, kada je u pitanju pojam
sredine, probleme predstavljaju cirkulacija i kauzalitet. Dakle, mi
slim da arhitekte i projektanti u XVIII veku nisu zapravo koristili
pojam sredine, jer se on, koliko sam uspeo da vidim, nikada ne
upotrebljava da bi se opisali gradovi ili projektovani prostori. Sa
druge strane, iako se taj pojam jo uvek ne javlja, rekao bih da je
njegova tehnika ema, to jest vrsta pragmatike strukture koja ga
odreuje, ve prisutna u nainu na koji projektanti gradova poku
avaju da promisle i izmene urbani prostor. Dispozitivi bezbedno-
sti su poeli da rade, fabrikuju, organizuju i planiraju sredinu ak
i pre nego to je sam pojam sredine formiran i izolovan. Sredina
je, dakle, ono u emu se odvija cirkulacija. Sredina se sastoji od
prirodnih datosti - reka, movara, brda - i od vetakih datosti
aglomeracije individua, kua i tako dalje. Sredina podrazumeva
odreen broj optih posledica koje se tiu onih koji u njoj ive.
To je element u kome nastaje cirkularna veza izmeu posledica i
uzroka, poto ono to sa jedne take gledita predstavlja posledi-
i ii sa druge take gledita jeste uzrok. Na primer, prenaseljenost
vodi veoj koliini zaraznih isparenja i samim tim uzrokuje bole
st i. Vie bolesti oigledno vodi vioj stopi smrtnosti. Vea stopa
smrtnosti vodi veem broju leeva i, posledino, veoj koliini

zaraznih isparenja, i tako dalje. Radi se, dakle, o fenomenu cirku
lacije uzroka i posledica koji je obeleen uz pomo pojma sredine.
Napokon, sredina predstavlja i polje u kome se intervenie. Ume-
sto da se deluje na ljude kao na legalne subjekte sposobne za volj
ni in - kao to je to sluaj u suverenitetu - i umesto da se na njih
deluje kao na mnotvo organizama (kao to je to sluaj kod disci
pline), na njih se deluje kao na skup tela sposobnih da izvravaju,
sa jedne, i takvih da zahtevaju da se nad njima izvrava, sa druge
strane. To znai da se pokuava sa delovanjem na stanovnitvo u
smislu mnotva individua koje fundamentalno i sutinski postoje
samo kao bioloki vezane za materijalnost unutar koje ive. Ono
to pokuavamo da zahvatimo pomou sredine jeste upravo me-
anje nizova dogaaja koje su stvorile te individue, stanovnitvo
i grupe, kao i kvaziprirodnih dogaaja koji se deavaju oko njih.
Deluje mi da putem tehnikog problema grada moemo videti
- a to je samo jedan primer, pored kog postoje i mnogi drugi na
koje emo se vratiti - iznenadan proboj problema prirodnosti'
ljudske vrste unutar vetake sredine. Deluje mi da je taj izne
nadan proboj prirodnosti vrsta unutar vetake politike sredine
odnosa moi neto fundamentalno. Zavravajui sa izlaganjem,
hou jo da pomenem tekst prvog velikog teoretiara onoga to
moemo nazvati biopolitikom, biomoi. On govori o istim stva
rima u vezi sa neim to nismo pominjali, a to je natalitet koji
je, naravno, bio jedan od glavnih tema. Moemo vrlo brzo vide
ti kako se tamo pojavljuje pojam sredine, kao mete intervenci
je moi, koji mi izgleda potpuno drugaije od juridikog pojma
suverenosti na teritoriji, kao i od pojma disciplinarnog prostora.
[Povodom] pomenute ideje vetake i prirodne sredine, u kojima
povrina funkcionie kao priroda u odnosu na stanovnitvo koje,
bivajui protkano drutvenim i politikim odnosima, istovreme-*
* U rukopisu, na strani 16, Fuko pie u zagradi:

Bilo bi preterano red da se radi o prodoru naturalnosti ljudske vrste u domen vetina
moi. No, dok se ona (do) tada pojavljivala pre svega u vidu potrebe, nedostatka ili sla
bosti, bolesti, sada se pojavljuje kao presek izmeu mnotva individua koje ive, rade i
koegzistiraju jedni sa drugima u skupu materijalnih elemenata koji na njih deluju i na
koje oni povratno deluju.
/'/i iluvanje od 11. januara 1978. 41
mu hmkcionie kao vrsta, u Mohovim (Moheau) Istraivanjima o

hmovnitvu (Recherches sur la population)39 nailazimo na tvrd-
nju sledeeg tipa: Na vladi je da promeni temperaturu vazdu-
Ii i i tla pobolja klimu; smer dat stajaim vodama, posaene ili
paljene ume, planine koje, unitene vremenom ili kultivacijom
njihove povrine, stvaraju novo tlo i novu klimu. Posledice vre
mena, zauzimanja zemlje i promena u fizikom domenu su takve
li najzdravije oblasti mogu da ponu da uzrokuju bolesti.40 On
upuuje na Vergilijev stih koji se tie leenja vina u buradima
i kae: Da li emo danas uopte moi da vidimo da se u Italiji
vino smrzava u buradima?41 Dakle, ako se dogodilo toliko pro-
mena, onda se ne radi o tome da se klima promenila ve o tome
<l.i su politike i ekonomske intervencije vlade izmenile tok stvari
<Ih log nivoa da je sama priroda poela za oveka da konstitui-
.< htedoh da kaem sredinu - samo to se re sredina ne
pojavljuje kod Mohoa. U zakljuku on kae: Ako je nepoznati
princip koji formira karakter i um posledica klime, reima, obi-
<aja i navike da se dela na odreeni nain, moemo da kaemo da
u suvereni, mudrim zakonima, korisnim ustanovama, pomou
neugodnosti taksi i slobode koja je proistekla iz njihovog ukida
nja, ukratko, svojim primerom, upravljali fizikom i moralnom
egzistencijom svojih potinjenih. Moda emo jednog dana po
novo biti u prilici da se pozovemo na ta sredstva da bismo dali
odreeni oblik moralu i nacionalnom duhu.42Tu ponovo moete
videti da se susreemo sa problemom suverena. Ali suveren sada
vie nije neko ko sprovodi svoju mo na teritoriji na osnovu geo
grafske lokalizacije i svoje politike suverenosti. Suveren se bavi
prirodom ili, pre, stalnim meanjem, stalnom upletenou geo
grafske, klimatske i fizike sredine sa ljudskom vrstom, u meri u
kojoj ona ima telo i duu, fiziku i moralnu egzistenciju. Suveren
e u tom kontekstu biti neko ko e morati da sprovodi mo na toj
taki veze sa prirodom, u smislu fizikih elemenata, da se umea
u prirodu u smislu prirode ljudske vrste u taki u kojoj sredina
postaje odreujui faktor prirode. To je mesto na kom e suveren
morati da intervenie, a ako hoe da promeni ljudsku vrstu - kae
Moho - to e biti, naprosto, kroz delovanje na sredinu. Mislim
da tu imamo jednu od osa, tj. jedan od osnovnih elemenata u ra

sprostiranju mehanizama bezbednosti. Re je o tome da jo uvek
nemamo pojavljivanje pojma sredine, ve pojavljivanje projekta
politike tehnike koja e se baviti sredinom.
Napomene:
1 Videti: U faut dfendre la socit. Cours au Collge de France, 1975-1976, ur.

M. Bertani and A. Fontana, Paris, Gallimard - Le Seuil (Hautes tudes), 1997, str.
216 (ta podrazumeva ova nova tehnologija moi, ova biopolitika, ova biomo koja
poinje da se uspostavlja?); La Volont de savoir. Paris, Gallimard (Bibliothque des
histoires), 1976, str. 184.
2 Ove reenice bi trebalo dovesti u vezu sa onim to je Fuko rekao u svom duga
kom intervjuu koji je iste godine dao D. Trombadoriju poto se vratio iz Tunisa, u kom
iznosi svoje razoarenje teorijskim polemikama unutar ekstremnih levih pokreta koji
su proistekli iz maja '68: Govorili smo o hipermarksizmu u Francuskoj, o eksploziji
teorije, o anatemama i fragmentaciji u male grupe. U Tunisu se dogaalo neto upravo
suprotno tome. 1 to me je fasciniralo. Moda to moe da objasni nain na koji sam
pokuao da pristupam stvarima od tog trenutka pa nadalje, ostajui izvan beskonanih
diskusija i hipermarksizacije... Pokuao sam da se bavim realnim stvarima koje su po-
drazumevale lino zalaganje, koje je bilo fiziko i stvarno, i koje bi postavljalo probleme
u preciznim konkretnim i odreenim granicama date situacije. (Entretien avec Michel
Foucault [1978], u: Dits et crits, 1954-1988, ur. D. Defert & E. Ewald, collab. J. Lagran
ge, Paris, Gallimard, 1994,4 vol. [ultrieurement: DE en rfrence cette dition], IV, no
281, str. 80). O vezi izmeu te koncepcije angamana i Fukoovog pogleda na dogaaje u
Iranu oktobra i novembra 1978, cf. na tekst Situation des cours, infra, str. 391.
3 Videti predavanje od 1. februara u kome Fuko ukazuje na to kako bi precizniji
naslov kursa mogao da bude Istorija upravljanja. To predavanje se pojavilo i odvojeno
pod nazivom: La gouvernementalit, Dits et crits, t. 3, str. 655.
4 Videti: Surveiller et Punir, Paris, Gallimard (Bibliothque des histoires), 1975.
5 Fuko po prvi put uvodi razliku izmeu mehanizama bezbednosti i disciplin
skih mehanizama u poslednjem predavanju (17. m art 1976) kursa iz 1975-1976,11 faut
dfendre la socit. Ipak, pojam bezbednosti ne razmatra u Volji za znanjem, ge,
nasuprot disciplinama koje za predmet imaju tela individua, Fuko radije govori o regu-
latornim kontrolama" koje se bave zdravljem i ivotom stanovnitva.
6 U vezi sa tim novim kaznenim oblicima u amerikom neoliberalnom diskursu
videti: Naissance de la biopolitique. Cours au Collge de France, 1978-1979, ur. M. Se-
nellart, Paris, Gallimard - Le Seuil (Hautes tudes), 2004, predavanje od 21. marta
1979, str. 245 sq.
7 To su juridike statistike koje od 1825. svake godine izdaje Ministarstvo prav
de. Videti: A.-M. Guerry, Essai sur la statistique morale de la France, Paris, Crochard,
1833, str. 5: Prvi autentini dokumenti u vezi sa administriranjem kriminalne pravde u
Ii ( ihn'iinjc od 11. januara 1978. 43
' " l | |.ivljaju se tek od 1825. [...] Danas, na svaka etiri meseca javni tuilac alje
" i.tr.ivo pravde izvetaj o kriminalu i korekciji, koji je dospeo pod njihovu juris-
1 mi li Izvrtaji se piu na osnovu zadatih modela, tako da iznose samo pozitivne
lp < N /ultatc. Na kraju godine oni se paljivo ispituju u Ministarstvu pravde po
h* Hini "'.novama, i takva analiza predstavlja Opti izvetaj o administraciji krivine
i I* U laiipte gnral de Vadministration de la justice criminelle).
1 Vidri i Histoire de la folie lage classique, Paris, Gallimard (Bibliothque des
'1 ). Il)V2, str. 13-16; Les Anormaux. Cours au Collge de France, 1974-1975, ur.
" In'lli and A. Salomoni, Paris, Gallimard - Le Seuil (Hautes tudes), 1999, pre-
1 ........... r* januara 1975, str. 40-41; Surveiller et Punir, op. cit., str. 200.
1 /. tnormaux, str. 41-45; Surveiller et Punir, str. 197-200.
111 I ukn se vraa na ovu temu u predavanju od 25. januara. U vezi sa tekstom A.-M.
* l"ul* im ( Moulin) na seminaru, videti 2. napomenu tog predavanja.
I I han Claude Perrot, Gense d une ville moderne. Caen au XVIIIe sicle (teza
11'uh* i/itetu u Lilu, 1974, 2 vol.), Paris - Den Haag, Mouton (Civilisations et So-
" ' I l 97S, 2 vol. Miel Pero (Michle Perrot) upuuje na tu knjigu u svom pogovoru
' I h niham, Le Panoptique, Paris, Belfond, 1977: Linspecteur Bentham, str. 189 i
I iiko je doprineo tom delu svojim intervjuom (J.-P. Barrou et M. Perrot, Coeil du
r ....... . ibid., str. 9-31).
I ' Alexandre Le Matre (cy-devant Quartiermatre & Ingnieur General pour S.
I de Ih andebourg), La Mtropolite, ou De ltablissement des villes Capitales, de leur
1OMi* passive & active, de lUnion de leurs parties & de leur anatomie, de leur commer-
. Amsterdam, B. Bockholt, 1682; pretampano, ditions dhistoire sociale, 1973).
I ' la Mtropolite, op. cit., pogl. X, str. 22-24: Ove tri drave bi trebalo razlikovati
1i"' lm iji, kao i njihovu funkciju i kvalitete.
I I Ibid.
I Ibid., pogl. XI, str. 25-27: Kao to se na selu nalaze samo seljaci, tako i zanatlije
" .....|n da naseljavaju male gradove, tako da u velikim gradovima ostaju samo vodei
ljudi i one zanatlije koje su potpuno nune.
16 Ibid., pogl. XVIII, str. 51-54: Veliina koju provincija mora da ima; ili posebno
mm Im u.i kom e biti postavljena prestonica.
I Ibid., pogl. IV, str. 11-12: Prestonica nije samo korisna, ve donosi dostojan-
", l lo ne samo po bogatstvu nego i po statusu i slavi.
IH Ibid., pogl. XVIII, str. 52: [Prestonica] e biti politiko srce koje daje ivot i
i >1 < utavo telo provincije, kroz temeljne principe vladajue nauke pomou kojih se
1 i nin a i cima od nekoliko delova tako da se oni ne unite.
I*) Ibid., pogl. XXIII, str. 69: [...] nuno je da oko vladara baca poglede na kretanja
um | uvng naroda, da on posmatra njihovo ponaanje, da moe da ga prati i da njegovo
i m. 11 nivo dri porok, nered i nepravdu pod kontrolom. To se najbolje moe ostvariti
ki"/ irdinstvo delova u metropoli.
(i Ibid., str. 67-72: Prisustvo suverena je nuno u njegovim zemljama tamo gde
odvija najvie trgovine, tako da on moe da posmatra aktivnosti i trgovinu svojih
I . Mimika, da ih dri u pokornosti i strahu, te da narod na njega gleda kao na svoje sunce
luiji- ili osvetljava svojim prisustvom.
I Ibid., pog.. XXVIII, str. 79-87: ,,U metropolama profesori i svetenici moraju
hm slavni oratori.
11 Ibid., pogl. XXVIII, str. 76-79: Postoje jaki razlozi za stvaranje akademija u
i i, inu ivama ili metropolama.
*i Ibid., pogl. XXV, str. 72-73: Prestonica, poto ima najveu potronju mora isto-
. irtiM'MO biti i mesto najvee trgovine.
24 Ibid., pogl. V, str. 12-13: Osnovni i krajnji razlog postojanja prestonice mora
biti javna korist, i tom cilju ona mora biti podreena.
25 Kameralistika ili kameralistika nauka (Cameralwissenschaft) je nauka finansija
i administracije koja je razvijena u XVII veku u odajama (chambres) vladara, koje su
predstavljale organe planiranja i birokratske kontrole koja je polako zamenila obiajna
vea. Godine 1727. disciplina je dobila mogunost da ude na univerzitete u Haleu i
Frankfurtu na Odri, postajui tako predmet izuavanja za budue dravne funkcione-
re. (Videti: M. Stolleis, Geschichte des ffentlichen Rechts in Deutschland, 1600-1800,
Mnchen, C. H. Beck, t. 1, 1988 / Histoire du droit public en Allemagne, 1600-1800, prev.
M. Senellart, Paris, PUF, 1998, str. 556-558). Nastanak katedre Oeconomie-Policey und
Cammersachen je rezultat elje Fridriha Vilhelma I od Pruske da modernizuje admini
straciju svoje oblasti i da studije ekonomije doda obuci buduih funkcionera. A. V. Smol
(A. W. Small) sumira misao kameralista na sledei nain: Centralni nauni problem
za kameraliste bio je problem drave. Za njih je osnovni predmet drutvene teorije bio
vezan za to da se pokae kako se moe obezbediti dobrobit drave. Kljuno za tu dobro
bit bilo je zadovoljavanje potreba drave. I tako je cela ta drutvena teorija proizilazila
iz glavnog zadatka koji je bio da se obezbede sredstva koja su dravi potrebna (A.W.
Small, The Cameralists: The pioneers of German social polity, Chicago: The University of
Chicago Press, and London: T. Fisher Unwin, 1909, str. viii. U vezi sa merkantilizmom
videti predavanje od 5. aprila.
26 Johann Gottlieb Fichte (1762-1814), Der geschlossene Handelsstaat, Tbingen,
Gotta / L'tat commercial ferm, prev. J. Gibelin, Paris, Librairie gnrale de droit et de
jurisprudence, 1940; novo izdanje, uvod i napomene: D. Schulthess, Lausanne, Lge
dhomme (Raison dialectique), 1980. U tom delu, koje je posveeno francuskom mi
nistru, ekonomisti Struenseu, Fihte protestuje protiv liberalizma i merkantilizma, koje
optuuje da su osiromaili veinu stanovnitva, i suprotstavlja im na ugovoru zasnovanu
Dravu razuma koja bi kontrolisala proizvodnju i planiranje alokacije resursa.
27 Kristijanija (Christiania): staro ime za prestonicu Norveke (danas Oslo, od
1925), koje je dobila kada ju je kralj Kristijan IV prekrstio 1964. kada je poar unitio
ceo grad. M. Fuko je svaki put rekao: Kristiana.
28 Osnovao ga je Gustav II Adolf 1619; grad je konstruisan prema modelu holan-
dskih gradova zbog movarnog terena.
29 Situiran istono od inona, na obali Mable, grad je izgradio kardinal Rielje
(Richelieu) unitivi stare straare da bi mogao da ga podigne, poevi od 1631, po pla
nu aka Lemersjea (Jacques Lemercier;1585-1654). Rad je nadgledao njegov brat, Pjer
(Pierre) Lemersje koji je dao planove za zamak i grad u celini.
30 Rimski kamp (castra) je predstavljao kvadrat ili pravougaonik podeljen na razli
ite kvadrate i pravougaonike. U vezi sa rimskom vetinom uspostavljanja kampova za
armije videti vrlo preciznu napomenu u: Nouveau Larousse illustr, t. 2, 1899, str. 431. U
vezi sa ponovnim uvoenjem tog modela na poetku XVII veka - kao uslova za vojni
ku disciplinu i idealnu formu za opservatorije ljudskih mnotava - videti: Surveiller
et Punir, str. 173-174 i sliku 7. Bibliografija koju Fuko citira uglavnom je francuska,
sa izuzetkom rasprave J. J. von Wallhausen, LA rt militaire pour linfanterie, Francker:
Uldrick Balck, 1615. (Kriegskunst zu Fusz, prev. J. Th. de Bry, str. 172, n. 1). Valhauzen
je bio prvi direktor Schola militaris koju je an de Naso (Jean de Nassau) otvorio u Si-
genu u Holandiji 1616. U vezi sa karakteristikama holandske vojne revolucije i njenim
proirenjem u Nemaku i vedsku videti bogatu bibliografiju u: G. Parker, The Tliirty
Years War, London, Routledge and Kegan Paul, 1984. / La Guerre de Trente Ans, prev.
A. Charpentier, Paris, Aubier (Collection historique), 1987, str. 383 i 407.
I'ii ihivtinje od 11. januara 1978. 45
H P Iclicvre, LUrbanisme et lA rchitecture Nantes au XVIIIe sicle, doktorska

< > i Pintes, Librairie Durance, 1942.
l'Inn de la ville de Nantes et des projets d embellissement prsents par M. Rou
ai unhitccte, 1760, sa posvetom: Illustrissimo atque ornatissimo D. D. Armando
i *m| I. i . de Richelieu, duci Aiguillon, pari Franciae. Videti: P. Lelivre, op. cit., str.
"i , l.ikva jedna potpuno proizvoljna imaginacija zaista moe biti zanimljiva samo
"I") .npslvenoj sluenoj mati. (Plan grada Nanta, u obliku srca, reprodukovan je na
i '11111 KV. strane.) Cf. takoe, str. 205: Da lije apsurdno pretpostaviti daje sama ideja
! iiLii i|r mogla biti inspiracija za tu anatomsku formu kroz koju prolaze arterije?
>""imo tu analogiju, koja se zaustavlja na ematizovanoj i stilizovanoj konturi organa
u i u I.u !)<, razvijati dalje od njega (Fukoa - prim prev.).
i fEtienne-Louis Boulle (1728-1799), francuski arhitekta, koji je propovedao
I* ii)e geometrijskih formi inspirisanih prirodom (videti njegove projekte za Muzej,
m "Inu biblioteku i Palatu velike imperije ili grobnicu u Njutnovu ast u: J. Starobin-
l i / HV l es Emblmes de la raison, Paris, Flammarion, 1973, str. 62-67).
U t lande-Nicolas Ledoux (1736-1806), francuski arhitekta, autor LArchitecture
>i itleicc sous le rapport de lart, des moeurs et de la lgislation, Paris, autorsko izdanje,
I MH I)
P- Elan de la ville de Nantes, avec les changements et les accroissements par le si-
>" >b \'n>ny, architecte du Roy et da la Socit de Londres, intendant des btiments de
M. le duc d Orlans. - Fait par nous, architecte du Roy, Paris, le 8 avril 1755. Videti:
i i "lie vie. L'Urbanisme et lA rchitecture..., str. 84-89; videti takode studiju posveenu
ni- mu I Delattre u Bulletin de la Socit archologique et historique de Nantes, t. LII,
I MI. .H 75-108.
w. Jean Baptiste Monet de Lamarck (1744-1829), autor Philosophie zoologique
i I mii'J); videti: G. Canguilhem, Le vivant et son milieu, u: La Connaissance de la vie,
l u i1. Vrin, 1965, str. 131: Lamark uvek govori o sredinama, u mnoini, i on pod tim
1' i .i/mu podrazumeva fluide kao to su voda, vazduh i svetlost. Kada Lamark hoe da
hedi uiz dogaaja koji se nameu spolja, to u stvari predstavlja ono to mi danas
na/lviimo sredinom, on nikada ne upotrebljava taj izraz, ve uvek govori o uticajnim
i nliiostima (circonstances influentes). Prema tome, za Lamarka su okolnosti uvek
i " i|i su mesto i sredina vrste.
i ' Videti: G. Canguilhem, ibid., str. 129-130: Posmatrano istorijski, re i pojam
"dm .i su uvedeni iz mehanike u biologiju u drugoj polovini XVIII veka. Mehani-
I i |">|,un, ali ne i sam izraz, javlja se sa Njutnom, a re sa svojim mehanikim znae-
11*m pojavljuje se u Dalamberovoj (DA lembert) i Didroovoj (Diderot) Enciklopediji
il m yilopdie). [...] Francuski mehanicisti su izrazom sredina odreivali ono to je
1Mulu i.i/umevao kao fluid, iji je arhetip u Njutnovoj fizici u stvari etar. Kangijem
.mgiiilhem) uz pomo posrednika Bufona (Buffon) objanjava kako je Lamark od
ul na posudio eksplanatorni model organske reakcije kroz delovanje sredine. Za po-
i n ideje sredine u drugoj polovini XVIII veka pomou izraza prodiruih sila videti:
i Million) cf. M. Foucault, Histoire de la folie..., op. cit., III, 1, izdanje iz 1972, str. 385 sq.
'H G. Canguilhem, op. cit., str. 130: Problem koji je mehanika u Njutnovo vreme
i" balo da rei ticao se delovanja fizikih jedinica na daljinu.
ih Moheau, Recherches et Considrations sur la population de la France, Paris,
Moutard, 1778; ponovljeno izdanje (uvod R. Gonnard): Paris, P. Geuthner (Collection
i- <( onomistes et des rformateurs sociaux de la France), 1912; ponovljeno izdanje:
I Vdt|uin, Paris, INED/PUF, 1994. Prema: J.-Cl. Perrot, Une histoire intellectuelle de
Icionomie politique, XVIL-XVIIP sicle, Paris, d. de lEHESS, (Civilisations et So
cits), 1992, str. 175-176, ta knjiga predstavlja stvarni duh zakona demografije XVI-
II veka. Identitet autora (Moho, bez imena) bilo je kontroverzno jo od vremena nje
nog izlaska. Iza tog pseudonima mnogi su pronalazili barona Ogea od Motjona (Auget
de Montyon), koji je bio naslednik Rijoma Ea (Riom, dAix) i La Roela (La Rochelle).
Sada izgleda d aje ustanovljeno daje pisac zapravo an Batist Moho (Jean-Baptiste Mo-
heau), koji je bio njegov sekretar do 1775, a koji je giljotiniran 1794. Videti: R. Le Me,
Jean-Baptiste Moheau (1745-1794) et les Recherches... Un auteur nigmatique ou myt
hique?, u: Moheau, Recherches et Considrations, 1994, str. 313-365.
40 Recherches et Considrations, knjiga II, deo 2, pogl. XVII: Uticaj vlade na sve vr
ste uzroka koje odreuju razvoj ili smanjenje stanovnitva, 1778, str. 154-155; izdanje
iz 1912, str. 291-292; izdanje iz 1994, str. 307. Reenica se zavrava sa [...] i nikakav
odnos nije otkriven izmeu stepeni hladnoe i toplote u istim zemljama u razliitim
epohama.
41 Ibid.: Vergilije nas zapanjuje kada govori o vinu koje se ledi u buradim a u Italiji;
oigledno je da rimsko selo nije ono to je danas, ak i kada se uzme da su Rimljani po
boljavali uslove ivota svih,onih mesta na kojima su uspostavljali svoju vlast (izdanje
iz 1778, str. 155; izdanje iz 1912, str. 292; izdanje iz 1994, str. 307).
42 Ibid., str. 157/293/307-308.
i l/K/r karakteristike dispozitiva bezbednosti (II): odnos prema doga-
ihilima: vetina upravljanja i tretman aleatornog. - Problem oskudice
ii SVII i XVIII veku. - Od merkantilista do fiziokrata. - Kako se dis-
l'ii.-i/iv bezbednosti i disciplinski mehanizam razlikuju po nainu na
loli tretiraju dogaaj. - Nova racionalnost upravljanja i pojavljiva
nir stanovnitva- Zakljuak o liberalizmu: sloboda kao ideologija
l tehnika upravljanja.
( poeli smo, dakle, sa prouavanjem onoga to bismo mo-

, li nazvati formom nekih od znaajnijih dispozitiva bezbednosti.
|i .idi put sam rekao nekoliko rei o odnosima izmeu teritorije
i ,i ritine. Pokuao sam da vam kroz nekoliko tekstova, nekoliko
projekata, ali i nekoliko planova realnih izmena javnih prostora u
I i .ulovima XVIII veka pokaem kako je suveren teritorije postao
,n liilckta disciplinskog prostora, sa jedne, i regulator sredine, sa
dinge strane. Ne radi se toliko o tome da se u sredini fiksiraju
^i.mie, niti da se odrede lokacije, ve se, u sutini, pre svega radi
u lome da se u njoj omogui, garantuje i osigura cirkulisanje, bilo
n> i irkulisanje ljudi, cirkulisanje robe ili cirkulisanje vazduha ili
m i eg slinog. Pravo govorei, tu funkciju suverena da strukturira
pioslor i teritoriju nije nam doneo XVIII vek. Na kraju krajeva,
lo.ji to suveren nije hteo da podigne most iznad Bosfora ili pome-
II planine?' Meutim, trebalo bi tano znati unutar koje ekonomi-
|r moi lei projekat takvog strukturiranja prostora i teritorije. Da
h st' radi o markiranju ili osvajanju neke teritorije? Da li se radi o
11 rukopisu umesto ove reenice stoje tri imena: Nevrod, Kserks, Ju Kong.
47
I.H Bezbednost, teritorija, stanovnitvo
tome da se subjekti disciplinuju i prinude na proizvodnju materi

jalnih vrednosti ili se radi o tome da se uspostavi sredina pogodna
za ivot, egzistenciju, rad stanovnitva?
Sada bih hteo ponovo da analiziram dispozitiv bezbednosti, ali
e ovog puta polazini primer biti drugaiji, kao i cilj analize: to
nee vie biti odnos vlasti prema prostoru i sredini, ve prema
dogaaju.' Re je, dakle, o problemu dogaaja. Odmah u uzeti
jedan primer dogaaja. To je primer oskudice. Oskudica nije ba
isto to i glad, ve prema definiciji jednog ekonomiste iz druge
polovine XVIII veka, o kome emo uskoro ponovo govoriti, ona
predstavlja aktuelni manjak u odnosu na koliinu itarica po
trebnu da jedna nacija opstane1. Oskudica je stanje koje pokree
odreeni proces koji onda upravlja njom samom i koji, ako ga
ne zaustavi neki drugi mehanizam, produava i naglaava samu
oskudicu. Re je o tome da oskudica izaziva rast cena. to cene
vie rastu, to e, razume se, oni koji imaju robu za kojom vla
da oskudica nastojati da je gomilaju i tako uspostave monopol
nad njom, to e uiniti da cene jo porastu. To e se odvijati sve
do take u kojoj najosnovnije potrebe stanovnitva prestanu da
budu zadovoljene. Za vlast uopte, a u svakom sluaju za vlast u
Francuskoj u XVII i XVIII veku, upravo je to ona vrsta dogaaja
koju treba izbegavati, i to iz niza oiglednih razloga. Pomenuu
samo onaj koji je najjasniji i za vlast najdramatiniji. Neposred
ne posledice oskudice su svakako najosetnije u gradskoj sredini.
U seoskoj sredini oskudicu je uvek lake podneti. Kada nastupi
oskudica u gradu, velika je verovatnoa da e doi i do pobune, i
to gotovo odmah. Iskustva XVII veka pokazala su da je gradska
pobuna neto to vlast svakako treba da izbegava. Oskudica je kob
iz perspektive stanovnitva, a iz perspektive vlasti je katastrofa, ili,
ako hoete, kriza.
Ako hoemo da rekonstruiemo filozofsko-politiki horizont
na kome se oskudica pojavila, rekao bih da je politika misao
oskudicu, kao i druga zla, poimala u dve kategorije pomou kojih
je mislila nesree koje su neizbene. [Prva kategorija je] stari an-*
* Fuko ovde na trenutak staje sa predavanjem i komentarie magnetofone: Nisam protiv

aparata, ali ne znam - izvinite to vam ovo govorim - malo sam alergian...
liki, grko-rimski pojam sree: loe sree. Oskudica je, na kraju

krajeva, loa srea u pravom smislu rei, jer su vremenske nepo
gode, sua, mraz, preterana vlanost, tj. njeni neposredni i najo-
i itiji uzroci, tipini primeri onoga na ta ovek ne moe da utie,
kao to znate, kod pojma loe sree nije na delu samo konstatova-
nje sopstvene nemoi. Loa srea je pojam koji ima svoj politiki,
moralni, a i kosmoloki aspekt. To je pojam koji je od antikog
doba, preko Makijavelija (Machiavelli), do Napoleona sluio ne
samo da se misli nalet zle sree u politici, ve je sluio kao osnova
/a emu ponaanja u politikom polju. U starom veku, u Grkoj i
kimu, i u srednjem veku, pa sve do Napoleona, a moda i kasnije,
politiar se igra sa loom sreom. Makijaveli je pokazao da postoji
itav niz pravila igre u odnosu na lou sreu.2 Dakle, oskudica je
jedan od fundamentalnih oblika loe sree za narod i za suverena.
Druga filozofska i moralna matrica za miljenje oskudice je
loa priroda oveka. Oskudica je povezana sa loom prirodom
oveka utoliko to do nje dolazi kako bi ovek bio kanjen.3 Me
utim, upravo je loa ljudska priroda ta koja u jo konkretnijem
i preciznijem smislu izaziva oskudicu i postaje jedan od njenih
principa. Naime, ovekova lakomost - elja za profitom, elja za
jo veim profitom, ovekov egoizam - izaziva niz fenomena koji
pojaavaju oskudicu: gomilanje robe, pravljenje zaliha, podizanje
cena robe otkupljivanjem velikih koliina robe odjednom i zadr
avanje robe.4Juridiko-moralni koncept loe i grene prirode o
veka i kosmoloko-politiki koncept loe sree predstavljaju dva
opta okvira u kojima se misli oskudica.
ta je to to tehnike politikog i ekonomskog upravljanja (gou-
vernement) drutva kao to je francusko u XVII i XVIII veku ine
protiv oskudice? Protiv oskudice je uspostavljen, i to odavno, ceo
sistem koji je istovremeno i juridiki i disciplinski, sistem pravila
i zakonskih propisa koji slui tome da se sprei da do oskudice
uopte doe. Taj sistem ne slui tome da zaustavi oskudicu kada
se ona pojavi, niti da, kada je do oskudice ve dolo, pokua pot
puno da je otkloni. On doslovno slui tome da je predupredi. Taj
sistem je uspostavljen da se oskudica uopte ne bi ni mogla do
goditi. Ve vam je poznato ta taj juridiki i disciplinski sistem
konkretno podrazumeva. Za poetak, tu je klasino ograniava

nje cena. Nadalje, javlja se ograniavanje prava na gomilanje robe,
koje za posledicu ima to da se roba nuno odmah prodaje. Potom
moemo pomenuti i ograniavanje izvoza,' kao to je, na primer,
zabranjivanje izvoza itarica u inostranstvo, to se sprovodi i tako
to se ograniava povrina zasejana biljnom kulturom imajui na
umu da e se, ako je povrina pod nekom itaricom prevelika,
nakon etve javiti viak te itarice, zbog ega e cene pasti toliko
da seljaci vie nee moi da se finansijski oporave. Dakle, radi se
0 nizu ogranienja - ograniavanje cena, ograniavanje pravlje
nja zaliha, ograniavanje izvoza i ograniavanje povrine zasejane
jednom biljnom kulturom. Radi se, takoe, i o sistemu prinuda,
budui da se ljudi primoravaju da poseju minimalnu koliinu
ita ili se zabranjuje gajenje ove ili one biljne kulture. Ljudi, na
primer, moraju da poupaju stabla vinove loze kako bi zasadili
itarice. Trgovci su primorani da prodaju ito pre nego to ono
dostigne punu cenu, a ve sa prvom etvom uspostavlja se sistem
nadziranja pomou kog je mogue kontrolisati zalihe, spreiti
transport iz drave u dravu ili iz provincije u provinciju. Tako
se spreava i transport itarica pomorskim putevima. emu slui
itav taj juridiki i disciplinski sistem ogranienja, primoravanja
1 stalnog nadziranja? Svakako je cilj da cena po kojoj se itarice
prodaju bude najmanja mogua, da profit seljaka usled toga bude
najmanji mogu i da se na taj nain ljudi u gradovima nahrane
po najmanjoj moguoj ceni, da bi i zarade koje im treba isplai
vati mogle da budu najnie mogue. Taj sistem regulisanja putem
najmanje mogue prodajne cene itarica, najmanjeg mogueg
seljakog profita, najmanjeg mogueg izdatka za ljude u gradu i
najnie mogue plate za ljude u gradu, razvijan je, znate to i sami,
u okviru velikog politikog principa zvanog merkantilizam, uko
liko pod merkantilizmom podrazumevamo one tehnike upravlja
nja i voenja ekonomije koje su praktino dominirale Evropom
od poetka XVII do poetka XVIII veka. Sutina tog sistema jeste
da sprei da doe do oskudice. ta e taj sistem zabrana i ogra
nienja imati kao posledicu? Imae kao posledicu, s jedne strane,*
* M. F.: uvoza {l'importation).

a sve itarice dospeju na trite i to u najkraem moguem roku.

Zahvaljujui tome, fenomen oskudice robe bie relativno ograni-
en, a zabrane izvoza', zabrane gomilanja robe i zabrane podiza-
nja cena spreie da se desi ono to uliva najvei strah: da cene u
C,radovima nekontrolisano porastu i da doe do pobune.
U sreditu tog sistema protiv oskudice je, zapravo, mogui do
gaaj. Oskudica je samo mogunost, a nastojanje da se ona spre-
i postoji i pre nego to se uopte u realnosti pojave bilo kakvi
nagovetaji da bi do nje moglo doi. Neuspesi tog sistema, koji
su dobro poznati i do sada konstatovani ve hiljadu puta, uopte
nisu relevantni. Prvi takav neuspeh sastoji se u tome to pomenu-
to odravanje cena na najniem moguem nivou znai propast za
seljake, ak i onda kada itarica ima u izobilju. U stvari, to i jeste
sluaj najpre onda kada ih ima u izobilju, jer izobilje itarica znai
da e cene teiti da ostanu najnie mogue i na kraju e cena"
penice biti manja od trokova koje seljak ima da bi je proizveo.
1)akle, zarada seljaka tei nuli, i na kraju prihod ak postaje manji
od troka proizvodnje. Druga posledica je u tome to je neizbeno
da setva bude slaba jer seljaci ak ni iz godina u kojima je penica
dobro rodila nisu izvukli dovoljan profit. to su manji profit selja
ku donele prethodne etve, to e on tee moi da naredne godine
poseje veliku koliinu ita. Dalje, takva slaba setva e za nepo
srednu posledicu imati to da e biti dovoljna najmanja klimatska
lluktuacija ili godina koja je za nijansu sunija ili hladnija ili vla
nija nego inae da koliina ita padne ispod norme potrebne da se
prehrani stanovnitvo, i ve naredne godine doi e do oskudice.
Dakle, upravo e politika najmanje mogue cene dovoditi do toga
da svaki as dolazi do oskudice, iako je spreavanje oskudice bilo
svrha iste te politike.
[Oprostite mi zbog] toga to izlaem ovo na vrlo ematski i
pomalo suvoparan nain. ta se deava u XVIII veku, dok traje
zalaganje da se otkoi taj sistem? Svi znaju, a ja se slaem s njima,
da je princip slobodnog trita i slobodnog saobraaja itarica
postao fundamentalni princip ekonomskog upravljanja5 u okviru*
* M. R: uvoza (/importation).
** M. R: cena kotanja {le prix de revient).
jedne nove koncepcije ekonomije, a to je fiziokratska doktrina,

koja je bila fundirajua za ekonomsku misao i ekonomsku anali
zu. Naime, teorijska, ili pre praktina posledica fundamentalnog
teorijskog principa fiziokrata jeste da je seljaki proizvod6jedini,
ili skoro jedini, pravi proizvod [produit net] jedne drave. Pravo
govorei, ne moe se porei da je slobodan protok itarica jed
na od loginih teorijskih posledica fiziokratskog sistema. Istina
je i da su ga fiziokratska misao i same fiziokrate svojim uticajem
nametnule francuskoj vlasti izmeu 1754. i 1764, iako se, bez
sumnje, time istina ne iscrpljuje. Ne verujem, meutim, da bi bilo
istinito stanovite da je takva vrsta politikog izbora i takav pro
gram regulisanja ekonomije samo praktina posledica jedne eko
nomske teorije i nita vie. Mislim da bi bilo lako pokazati da je
ono to se dogodilo i to je dovelo do velikih edikta ili deklaraci
ja iz 1754-1764, moda uz podrku fiziokrata i njihove teorije, u
stvari bila faza u krupnoj promeni u tehnici upravljanja i element
u uspostavljanju onoga to nazivam dispozitivima bezbednosti.
Drukije reeno, moe se u jednakoj meri smatrati da je princip
slobodne cirkulacije ita nastao kao posledica jednog teorijskog
polja i da je on epozoda u uspostavljanju tehnike dispozitiva bez-
bedosti, za koju mi se ini da je jedna od tipinih karakteristika
modernih drutava.
U svakom sluaju, jedno je istinito - mnogo pre fiziokrata,
odreen broj vlada smatrao je da je slobodna cirkulacija itari
ca ne samo najbolji izvor profita, ve da je ona daleko najbolji
mehanizam za obezbeivanje od oskudice. Tu ideju su u Engle
skoj imali ljudi od politike vrlo rano, ve krajem XVII veka, jer
su 1689. formulisali i u parlamentu usvojili skup zakona koji je
nametao i priznavao slobodu protoka i trgovine itaricama. Me
utim, tu se javio i odreeni tip oslonca i odreeni tip korektiva.
Oslonac se sastojao u tome to je sloboda izvoza u dobrim godi
nama, odnosno u godinama izobilja i dobrih prinosa, trebalo da
podupre cenu penice i itarica uopte i sprei da zbog izobilja
doe do pada cene. Ne samo da je izvoz bio dozvoljen u cilju po
dupiranja cene, ve je on i podstican sistemom premija, kojima je
utemeljeno stimulisanje slobode izvoza.7 I drugo, da ne bi dolo
do toga da u godini visokih prinosa uvoz penice u Englesku bude

previsok, uspostavljen je porez na uvoz, tako da viak penice na
11 /itu koji bi potekao iz uvoza ne izazove ponovni pad cena.8 Da
kle, ta dva skupa mera omoguavala su odravanje eljenih cena.
Taj engleski model iz 1689. godine bie znaajno mesto za eko
nomske teoretiare, ali i za one koji su imali administrativnu, po
litiku ili ekonomsku odgovornost u Francuskoj u XVIII veku.9
Tokom tih trideset godina pitanje slobode itarica bilo je jedno od
glavnih politikih i teorijskih pitanja u Francuskoj. Pogledajmo
Iri faze. Prvo, tu je polemika faza, do 1754, kada stari juridiko-
disciplinski sistem ari i pali, zajedno sa svojim negativnim posle-
dicama. Potom sledi faza relativne slobode uz prisustvo korektiva
i oslonaca,10koja poinje 1754, kada u Francuskoj dolazi do usva-
ginja zakona koji je, grubo govorei, gotovo potpuno bio mode-
lovan po onom u Engleskoj. To je i faza fiziokrata11, koja traje od
1754. do 1764, kada se na teorijskoj i politikoj sceni vodi itav
niz polemika u prilog slobodi itarica; i konano, nastaju edikti
iz maja 1763.12i avgusta 1764,13kojima se uspostavlja gotovo pot
puna sloboda itarica uz nekoliko restrikcija. Dakle, fiziokrati14
pobeuju, ali u toj pobedi uestvuju i svi oni koji su podrali tu
stvar a da nisu direktno bili fiziokrati, kao to su, na primer, Gur-
nejevi (Gournay)15 uenici. Dakle, 1764. se uspostavlja sloboda
itarica. Edikt je donesen u avgustu [17]64. Naalost, u septem
bru [17]64, odnosno samo nekoliko nedelja kasnije iste godine,
zbog loih prinosa u Gijenu cene rastu astronomskom brzinom i
odmah poinje da se postavlja pitanje da li bi moda ipak trebalo
povui tu slobodu itarica. Tako emo iznenada imati i trei talas
diskusija, u kome e fiziokrate i oni koji se zalau za sline stvari
a nisu fiziokrati nastupati defanzivno i u kome e morati da brane
gotovo potpunu slobodu koju su zadobili 1764.16
Tu postoji itav niz tekstova, planova, programa, objanjenja.
Osvrnuu se samo na one [meu njima] koji su najpregledniji,
najjasniji i, uostalom, najznaajniji. Prvo u govoriti o jednom
tekstu iz 1763, iji je naslov Pismo pregovaraa o prirodi trgovine
itaricama (Lettre dun ngociant sur la nature du commerce des
grains). Napisao gaje izvesni Luj-Pol Abej (Louis-Paul Abeille).17
Taj tekst biram zato to je bio uticajan, ali i zato to su stavovi koje
Abej zastupa kao Gurnejev uenik uglavnom podudarni sa stavo
vima fiziokrata. Njegova pozicija u ekonomskoj misli toga doba je
u izvesnom smislu pozicija karike. Taj tekst je prosto egzemplaran
za ceo niz drugih tekstova. Verujem da bismo, uz nekoliko modi
fikacija, i u ostalim tekstovima mogli pronai principe koje Abej
opisuje u svom Pismu pregovaraa. O emu se, u sutini, radi u
tom tekstu? Abejev tekst mogli bismo razmotriti iz perspektive
odreenog teorijskog polja, nastojei da pronaemo njegove glav
ne principe, pravila prema kojima se pojmovi formiraju, njegove
teorijske elemente, itd., i svakako bismo morali da se pozabavimo
i teorijom istog profita [produit net].'g Meutim, ne nameravam
na taj nain da razmatram taj tekst. Ne elim, dakle, da ga uzmem
unutar neke arheologije znanja, ve na liniji genealogije tehnolo
gija moi. I mislim da bi se nain funkcionisanja tog teksta mogao
rekonstruisati u tom smislu - ne s obzirom na pravila formacije
pojmova, ve s obzirom na njegove ciljeve, na strategije kojima se
pokorava i program politike akcije koji sugerie.
Verujem da je prva znaajna stvar koju bi trebalo pomenuti
sledea. Oskudica i visoka cena robe, koje je u juridiko-disci-
plinskom sistemu trebalo izbei po svaku cenu, i to i pre nego to
se pojave bilo kakvi nagovetaji da bi do njih uopte moglo doi,
i koje su u njemu bile zlo koje treba izbegavati, za Abeja, za fizio-
krate i za one koji misle na isti nain kao oni u osnovi uopte nisu
nikakvo zlo. O njima i ne treba misliti kao o zlu, ve bi ih trebalo
pre svega shvatiti kao prirodne fenomene koji, kao takvi, nisu ni
dobri ni loi ve su prosto ono to su. Ovde se naputaju vredno-
sni termini dobrog i loeg, kao i pokuaj da se neto okvalifikuje
kao ono to bi ili ne bi trebalo izbegavati. To ukazuje da glavna
meta te analize nije trite, odnosno prodajna cena proizvoda na
osnovu ponude i potranje. U analizi se pravi neka vrsta otklo
na ili, pre, viestrukih otklanjanja. Za njen predmet se ne uzima
toliko fenomen retkost - visoka cena na tritu, jer zbog trita
i prostora trita upravo i dolazi do tog fenomena. Tu je glavni
predmet ono to bih ja nazvao istorijom itarice, poevi od tre
nutka kada je ona stavljena u zemlju, sa svime to to podrazume-
va u pogledu rada, proteklog vremena i zasejanih polja - prema

tome, sa svime to to podrazumeva u pogledu troka. Sta se dea
va sa itaricom otkad se zaseje pa dok ne proizvede sav profit koji
moe da proizvede? Jedinica analize nee, dakle, vie biti trite
i njegove posledice u vidu retkosti i visoke cene, ve itarica, sa
svim onim to moe da joj se desi i onim to e joj se, u odree
nom smislu rei, desiti prirodno, u zavisnosti od mehanizama i
zakona u kojima e ulogu igrati kvalitet terena, briljivost gaje
nja, klimatski uslovi kao to su sua, toplota, vlanost i, konano,
izobilje ili retkost, trite itd. Dogaaj koji se pokuava uhvatiti
je mnogo pre realnost itarice nego napast oskudice. Na realnost
itarice, na elu njenu istoriju, sa svim oscilacijama i dogaajima
koji tokom te istorije na neki nain mogu da izazovu odstupanja
ili kolebanja u odnosu na idealnu liniju, pokuae se nakalemiti
dispozitiv tako da se oscilacije izobilja i niskih cena i oskudice i
visokih cena ne spreavaju unapred, niti zabranjuju juridikim i
disciplinskim sistemom, u kome se zabranjivanjem i primorava-
njem nastoje izbei odreene pojave. Abej, fiziokrati i ekonomski
teoretiari XVIII veka pokuali su da dou do dispozitiva koji se
prikljuuje na samu realnost oscilacija i, uspostavljanjem odnosa
sa nizom drugih elemenata realnosti, ini da oscilacije, ne gube
i nita od svoje realnosti i ne bivajui spreene, malo-pomalo
budu kompenzovane, zakoene, ograniene i u poslednjem stepe-
nu anulirane. Drugaije reeno, re je o radu u samom elementu
realnosti, o radu u samom oscilovanju izmeu izobilja i retkosti,
izmeu visoke i niske cene; pronalazei uporite u toj stvarnosti,
a ne unapred pokuavajui da je sprei, uspostavlja se dispozitiv
koji je, po mom miljenju, upravo dispozitiv bezbednosti a ne vie
juridiko-disciplinski sistem.
U emu e se sastojati taj dispozitiv koji se prikljuuje na real
nost, koju na izvestan nain prihvata, koju ne vrednuje niti obez
vreuje, ve je prosto priznaje kao prirodu? Kakav je dispozitiv
koji e, prikljuujui se na realnost oscilovanja, omoguiti njego
vo regulisanje? U pitanju je poznata stvar; ja je samo rezimiram.
Prvo, nee se teiti ka najnioj moguoj ceni, ve e se, naprotiv,
dozvoliti, pa ak i favorizovati poveanje cena itarica. Poveanje
I
cene itarica moe se postii pomalo vetakim sredstvima, kao
to je to sluaj u engleskom modelu kada se izvoz podstie sub
vencijama a uvoz oporezuje, ali se mogu i [ukinuti] sve zabrane
nagomilavanja, tako da ljudi mogu da gomilaju i zadravaju ito
onako kako ele, kada ele i koliko ele, ime se rastereuje trite
u periodima izobilja, kao prema liberalnom reenju (odmah u se
vratiti na tu re liberalno) koje zagovaraju fiziokrati. Ukidaju se
i sve zabrane izvoza, tako da e ljudi imati pravo da izvoze svoje
itarice u inostranstvo kada poele i kada spoljanje cene tome
pogoduju; u toj taki ponovo dolazi do olakavanja i rastereenja
trita i na taj nain e, dok ita bude u izobilju, cenu odrava
ti mogunost skladitenja, sa jedne, i dozvola za izvoz, sa druge
strane. Dakle, imaemo upravo onu situaciju koja je, s obzirom na
prethodni sistem, bila paradoksalna, nemogua i nepoeljna - da
e onda kada vlada izobilje cene biti relativno visoke. Sticajem
prilika, Abej i ostali pisali su upravo u trenutku u kome su mogli
da uzmu povoljan primer niza dobrih etvi izmeu 1762. i 1764.
Dakle, cene rastu ak i u periodu izobilja. ta e taj porast cena
doneti sa sobom? Prvo, poveae se povrina koja se obrauje.
Naplativi dobro prethodnu etvu, seljaci e imati puno ita za se-
janje i dobar nasad. I zbog toga e, posle te prve dobro naplaene
etve, biti proporcionalno vie ansi da naredna etva bude dobra.
ak i u sluaju da klimatski uslovi ne budu najpogodniji, pove
anje zasejane povrine i bolji nasad kompenzovae loe uslove i
anse da oskudica bude izbegnuta bie utoliko vee. Do ega e u
svakom sluaju da dovede to proirivanje obraene zemlje? Do
toga da taj prvi skok cena nee pratiti jo jedan skok istih razmera
naredne godine, jer e cene oito imati utoliko veu tendenciju da
padnu ukoliko je izobilje vee. Prema tome, prvi skok cena e za
nunu posledicu imati smanjenje rizika od oskudice i opadanje ili
usporavanje rasta cena. [Dakle], utoliko e se smanjiti verovatno-
a da e doi do oskudice i verovatnoa da e cene porasti.
Poavi od eme u kojoj su dve uzastopne godine povoljne -
prva vrlo povoljna i praena porastom cena a druga dovoljno
povoljna, usled ega imamo usporavanje skoka cena - pretposta
vimo sada, nasuprot tome, da za prvom sledi godina prave prav
I'redavanje od 18. januara 1978. 57
i ate oskudice. I evo kako rezonuje Abej. On kae: ta je u osnovi

oskudica? Ona nikad nije samo obian nedostatak ili potpuni ne
dostatak hrane neophodne za opstanak stanovnitva. Nije tako;
da jeste tako stanovnitvo bi jednostavno izumrlo. Izumrlo bi za
nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Meutim, kako kae Abej, nije
poznato da je neko stanovnitvo bilo kada nestalo zbog nedostat
ka hrane. Oskudica je, kae on, himera.19 Koliko god setva bila
slaba, stanovnitvo e uvek imati ime da se hrani tokom deset,
osam ili est meseci. Prema tome, stanovnitvo e svakako moi
da preivi, bar izvesno vreme. Svakako, oskudica e se ispoljiti
vrlo rano. Do fenomena koje treba regulisati nee doi tek na kra
ju estog meseca kada ljudi vie ne budu imali ta da jedu. Naime,
od poetka, odnosno trenutka u kome je primeeno da e etva
biti loa, doi e do odreenih fenomena i oscilacija. Cene e po
rasti istog trenutka jer e prodavci smesta rezonovati ovako: pro
le godine, za ovu koliinu ita, za svaki dak ita, svaki kilogram,
zaradio sam ovoliko; ove godine imam dva puta manje ita i stoga
u prodavati svaki kilogram ita duplo skuplje. Tako e cene na
tritu rasti. Ali, kako kae Abej, hajde da pustimo cene da pora
stu. Nije to ono to je vano. Budui da ljudi znaju da je trgovina
slobodna - kako unutar zemlje tako i izmeu zemalja - oni savr
eno dobro znaju da e do isteka estog meseca uvoz obezbediti
onu koliinu ita koja u zemlji nedostaje. E sad, oni koji poseduju
ito i mogu da ga prodaju i koji bi u oekivanju famoznog estog
meseca, na kraju kog bi cene trebalo da se otmu kontroli, mogli
da padnu u iskuenje da zadre ito, ne znaju koliko e ita moi
da doe iz zemalja izvoznika, tj. koliko e ita stii u zemlju. Oni
ne znaju da li e na kraju estog meseca moda biti ita u takvoj
koliini da e cene pasti. Dakle, umesto da ekaju esti mesec, za
koji ne znaju da li e doneti pad cena, oni e radije profitirati tako
to e od samog poetka, od momenta objave da je etva bila loa,
iskoristiti mali iznenadni skok cena. Oni e izbaciti svoje ito na
trite i neemo imati fenomene koje smo imali u periodu regu-
lisanja niti postupanje u kome ljudi zadravaju ito od trenutka
u kome je objavljeno da je etva loa. Prema tome, doi e do
naglog skoka cena, ali e one vrlo brzo pasti ili e vrlo brzo dostii
maksimum jer e svi ponuditi svoje ito zbog mogunosti velikog

uvoza poev od estog meseca.20
Isti fenomen moe se uoiti i iz perspektive izvoznika iz stranih
zemalja: ako se sazna da je u Francuskoj oskudica, engleski, ne-
maki i drugi izvoznici e hteti da profitiraju od poveanja cena.
Ali oni ne znaju koja koliina ita e na taj nain doi u Francu
sku. Oni ne znaju koja je koliina ita kojom njihovi konkurenti
raspolau, kao ni kada, u kom trenutku i u kojoj razmeri e oni
izvesti svoje ito i zbog toga ne znaju ni da li e napraviti lo posao
ako budu previe ekali. Otud e se nai u iskuenju da profitiraju
od neposrednog poveanja cena tako to svoje ito izbace na fran
cusko trite, za njih inostrano trite, zbog ega e ito pristizati
u Francusku upravo u onoj meri u kojoj u njoj vlada oskudica.21
To znai da e upravo fenomen oskudice i visoke cene, koji je u
jednom odreenom trenutku izazvala loa etva, celim nizom
mehanizama koji su istovremeno i kolektivni i individualni (od
mah emo se vratiti na to) dovesti do toga da on malo-pomalo
bude korigovan, kompenzovan, zakoen i na kraju anuliran. To
znai da poveanje cena proizvodi smanjenje cena. Oskudica e
biti anulirana na osnovu realnosti kretanja koje dovodi do osku
dice. Stoga u tehnici kao to je tehnika jednostavnog omoguava
nja slobode protoka ita uopte i ne moe da doe do oskudice.
Kako to kae Abej - oskudica je himera.
Ta koncepcija mehanizama trita nije samo analiza onoga to
se deava. Ona je istovremeno analiza onoga to se deava i pro
gramiranje onoga to treba da se desi. Meutim, da bi ta analiza-
program bila mogua potrebno je da bude zadovoljen izvestan
broj uslova koje ste u hodu mogli da uoite. Prvo, bilo je potreb
no znaajno proirivanje analize. Prvo, u pogledu proizvodnje.
Da ponovim, ne treba razmatrati samo trite, ve itav ciklus
od prvih proizvodnih radnji pa sve do krajnjeg profita. Profit ze
mljoradnika je deo te celine; tu celinu treba uzeti u obzir, delovati
na nju ili je pustiti da se razvija. Drugo, analizu treba proiriti u
pogledu trita, jer se ne razmatra samo jedno trite, ono francu
sko. Treba da se uzme u obzir svetsko trite itarica; svako trite*
* M. Fuko dodaje: uzimanje u obzir.

I'tctlavanje od 18. januara 1978. 59
n.i kome itarice mogu da se prodaju treba da se stavi u odnos sa

.vetskim tritem itarica. Dakle, nije dovoljno misliti o ljudima
koji prodaju i koji kupuju na nekom tritu u Francuskoj. Tre
ba misliti na sve koliine ita koje mogu da se prodaju na svim
Ii/istima i u svim zemljama sveta. Dakle, proirivanje analize u
pogledu proizvodnje i proirivanje u pogledu trita. [Tree,] pro
zivanje i u pogledu protagonista, utoliko to e se, pre nego da
se protagonistima nametnu obavezujua pravila, nastojati da se
uoi, razume i sazna kako i zato oni postupaju, kakvu raunicu
prave kada zadravaju ito dok rastu cene i kakvu raunicu e, sa
druge strane, praviti onda kada znaju da postoji sloboda i kada
ne znaju koja koliina ita e stii, kada oklevaju kako bi saznali
da li e doi do poskupljenja ili pojeftinjenja ita. Upravo sve to,
odnosno taj element potpuno konkretnog ponaanja homo econo-
tnicusa takoe treba uzeti u obzir. Drugim recima, imamo ekono
miju ili ekonomsko-politiku analizu koja ukljuuje momenat pro
izvodnje, koja ukljuuje svetsko trite i koja, naposletku, ukljuuje
ekonomska ponaanja stanovnitva, proizvoaa i potroaa.
To nije sve. Taj novi nain razmiljanja o stvarima i progra
miranja stvari implicira neto veoma vano u pogledu dogaaja
oskudice, u pogledu dogaaja - nevolja retkosti i visokih cena,
zajedno sa njihovom krajnjom posledicom, pobunom. Nevolja,
oskudica kako je do tada zamiljana, u osnovi je bila istovremeno
individualni i kolektivni fenomen; na isti nain na koji su ljudi bili
gladni itavi narodi su bili gladni. Njen karakter nevolje leao je
upravo u tome, u toj vrsti neposredne solidarnosti i u razmerama
dogaaja. Meutim, ta se deava u analizi koju sam vam upravo
izloio i u ekonomsko-politikom programu koji iz nje neposred
no proistie? Deava se da dogaaj u osnovi mora da se razdvoji
na dva nivoa. U stvari, moe se rei da, zahvaljujui novim me-
rama ih, pre, zahvaljujui potiskivanju juridiko-disciplinskog
okova koji je do tada bio okvir trgovine itom, oskudica u celini
posmatrano postaje himera, kako je govorio Abej. S jedne strane,
ini se da ona ne moe da postoji i da je onda kada je postoja
la bila daleko od realnosti, od prirodne realnosti u odreenom
smislu rei; bila je samo odstupanje koje proistie iz odreenog
broja vetakib mera, koje su i same odstupanja. Dakle, nadalje

nema vie oskudice. Nee vie biti oskudice kao nevolje, nee vie
biti fenomena retkosti, nee vie biti velike gladi, individualne i
kolektivne gladi koja se kod pojedinca i kod celog stanovnitva
odvija na apsolutno isti nain i bez diskontinuiteta. Tu vie ne
mamo oskudicu na nivou stanovnitva. Ali ta to znai? To znai
da se koenje oskudice postie izvesnim laissez-faireizvesnim
laissez-passer22 (putanje da se stvari slobodno kreu), izvesnim
laissez-aller (putanje da stvari idu svojim tokom). Taj princip
e uiniti da se pusti da cene rastu tamo gde imaju tendenciju da
rastu. Pustie se da do fenomena visokih cena i oskudice doe i
da se oni razviju na ovom ili onom tritu i na elom jednom nizu
trita. Upravo to, sama ta realnost kojoj se daje sloboda da se ra
zvije, upravo taj fenomen prouzrokovae sopstveno samokoenje
i autoregulaciju. Tako vie nee biti opte oskudice pod uslovom
da za ceo niz ljudi na elom nizu trita bude odreene retkosti,
u odreenoj meri visokih cena, odreene tekoe da se kupi ito,
izvesne gladi koja iz toga proistie i, konano, odreene mogu
nosti da ti ljudi umru od gladi. Ali upravo doputanje da ti ljudi
umru od gladi omoguava da se od nestaice napravi himera i da
se sprei da do nje doe u razmerama nevolje koja ju je karakte-
risala u prethodnim sistemima. Tako je fenomen oskudica - do
gaaj razdvojen. Oskudica - nevolja nestaje, ali retkost koja ini
da pojedinci umiru ne samo da nestaje, ve i ne treba da nestane.
Imamo, dakle, dva nivoa fenomena. Nije re o kolektivnom i
individualnom nivou, jer na kraju krajeva nee samo jedna osoba
umreti ili patiti zbog retkosti ve e to biti sluaj sa celim nizom
individua. Ali imaemo apsolutno fundamentalni rez izmeu ni
voa koji je prikladan za ekonomsko-politiko vrenje upravljanja,
a to je nivo stanovnitva, i jednog drugog nivoa, a to je nivo niza,
mnotva individua, koji nee biti umestan, ili e pre biti prikladan
samo u meri u kojoj e, ukoliko se na pravi nain njime upravlja,
ukoliko se na pravi nain odrava i ohrabruje, omoguiti da se
ostvari ono to se eli na nivou koji je prikladan. Mnotvo pojedi
naca nije vie prikladno, stanovnitvo jeste. Taj rez do koga dola
zi unutar onoga to je sainjavalo celinu podanika ili stanovnika
V\odavanje od 18. januara 1978. 61
nekog kraljevstva nije realan rez. Jednih ne moe biti bez drugih.
Ali laj prekid imaemo unutar samog znanja-moi, unutar same
tehnologije i ekonomskog upravljanja. To je prekid izmeu nivoa
i.movnitva koji je prikladan i nivoa koji nije prikladan ve je
amo instrumentalan. Stanovnitvo e biti krajnji cilj. Stanovni
tvo je prikladno kao cilj; individue, nizovi individua, grupe indi
vidua, mnotvo individua nee biti prikladni kao cilj. Individua
i e biti umesna prosto kao instrument, meustanica ili uslov da se
neto ostvari na nivou stanovnitva.
To je fundamentalni rez na koji u pokuati da se vratim sledei
put jer verujem da se u njemu vrlo jasno pojavljuje sve ono to je
na delu u pojmu stanovnitva. Tu se vidi nastajanje stanovnitva u
njegovoj kompleksnosti, sa njegovim rezovima; stanovnitva kao
politikog subjekta, kao novog kolektivnog subjekta koji je pot
puno stran juridikom i politikom miljenju prethodnih vekova.
Ve vidite da se stanovnitvo pojavljuje kao objekt, odnosno kao
ono nad im i ka emu se upravlja mehanizmima kako bi se nad
njim postigao neki efekat, [ali se pojavljuje i kao] subjekt jer se
od njega zahteva da postupa (se conduire) na ovaj ili onaj nain.
Stanovnitvo u sebi sadri nekadanji pojam naroda, ali tako da
se razmera fenomena menja u odnosu na taj pojam i tako da e
ono neke nivoe zadrati a neke druge nee ili e ih zadrati na
drugaiji nain. Kako bih ukazao na ono na ta bih da se vratim
sledei put, jer je od fundamentalnog znaaja, eleo bih da vam,
zavravajui sa tim Abejevim tekstom, naznaim jednu veoma za
nimljivu distinkciju. Nakon to je zavrio svoju analizu, Abeja je
i dalje neto muilo. U redu, oskudica kao nevolja je himera. Ona
je himera im se ljudi ponaaju onako kako treba, odnosno im
jedni prihvate da podnose retkost i visoke cene, a drugi prodaju
svoje ito u trenutku kada bi to trebalo da urade, tj. veoma rano.
Sve to je vrlo lepo; tu imamo dobre elemente stanovnitva, od
nosno ponaanja (comportements) koja ine da svaka individua
dobro funkcionie kao element stanovnitva, to jest onoga ime
se pokuava upravljati na najbolji mogui nain. One deluju upra
vo kao lanovi stanovnitva. Ali pretpostavite da na nekom tritu
u nekom gradu ljudi urade neto drugo umesto da ekaju, umesto

da trpe retkost, umesto da prihvate da je ito skupo, umesto da
prihvate da ga zbog toga kupuju u malim koliinama, umesto da
pristanu na to da budu gladni i umesto da prihvate [da ekaju]' da
ito stigne u dovoljnoj koliini kako bi cene pale ili bar da se po
skupljenje smanji ili da uspori. Pretpostavite da oni umesto toga,
s jedne strane, jurnu na zalihe, da prigrabe zalihe ita ne plativi;
pretpostavite da, sa druge strane, odreen broj ljudi napravi iraci
onalne i loe sraunate zalihe ita. Sve se obustavlja. Tako emo sa
jedne strane imati pobunu a sa druge nagomilavanje, ili i pobunu
i nagomilavanje. Pa dobro, kae Abej, sve to dokazuje da ti ljudi
zaista ne pripadaju stanovnitvu. ta su oni? Pa, oni su narod. Na
rod je taj koji se u odnosu na upravljanje stanovnitvom ponaa
kao da nije deo kolektivnog subjekta-objekta, stanovnitva, kao
da se stavlja van njega. Prema tome, oni e kao narod koji odbija
da bude stanovnitvo poremetiti ceo sistem.23
Tu imamo analizu koja je kod Abeja jedva skicirana, ali je ve
oma vana. Vana je jer je, sa jedne strane, u izvesnom pogledu
relativno bliska, jer odjekuje i jer je na odreen nain simetrina
sa juridikim miljenjem u kome se tvrdilo, na primer, da je svaka
individua koja prihvata zakone svoje zemlje pristala na drutve
ni ugovor i da njeni postupci u svakom trenutku prate drutveni
ugovor, a da onaj ko, naprotiv, prekri zakone, raskida drutveni
ugovor i postaje stranac u sopstvenoj zemlji i zbog toga podlee
krivinim zakonima koji e ga kazniti, prognati, na izvestan nain
ubiti.24 U odnosu na kolektivni subjekt, stvoren drutvenim ugo
vorom, delinkvent zaista kri taj ugovor i pada izvan kolektivnog
subjekta. I tu, u skici koja poinje da naznauje pojam stanov
nitva, vidimo da se pravi podela u kojoj se narod pojavljuje kao,
uopteno gledano, taj koji se odupire regulisanju stanovnitva, i
koji pokuava da izmakne dispozitivu kroz koji stanovnitvo po
stoji, odrava se, preivljava, i to na optimalnom nivou. Ta opo
zicija izmeu naroda i stanovnitva je vrlo znaajna. Pokuau da
sledei put pokaem kako se, uprkos simetriji u odnosu na ko
lektivni subjekt drutvenog ugovora, koja je oigledna, u stvari
radi o neem sasvim drugom i [da] odnos stanovnitva i naroda*
* M. Fuko je izostavio ovu re.

ne odgovara opoziciji poslunih subjekata i subjekata prestupni

ka, da se sam kolektivni subjekt stanovnitva veoma razlikuje od
kolektivnog subjekta koga konstituie i kreira drutveni ugovor.25
Za kraj, eleo bih da pokaem da bi, ukoliko hoemo da tano
uhvatimo u emu se sastojao dispozitiv bezbednosti kakav su fizi-
okrati i ekonomisti XVIII veka mislili kada su analizirali oskudi
cu, trebalo da ga uporedimo sa disciplinskim mehanizmima kakvi
su se mogli nai ne samo u prethodnim epohama, ve i u samoj
epohi u kojoj su se uspostavljali dispozitivi bezbednosti. U osno
vi, verujem da se moe rei sledee. Disciplina je sutinski centri
petalna. Hou da kaem da disciplina funkcionie u meri u kojoj
izoluje neki prostor, determinie neki segment. Disciplina kon-
centrie, centrira, zatvara. Ono to disciplina prvo radije, u stvari,
upravo da ogranii prostor u kome e njena mo i mehanizmi
njene moi funkcionisati u svojoj punoj snazi i bez ogranienja. I
zaista, ako opet uzmemo primer disciplinske policije ita kakva je
postojala do sredine XVIII veka, i kakvu ete pronai opisanu na
stotinama strana u Delamarovom (Delamare) Traktatu o policiji
(Trait de police),26vidimo da disciplinska policija ita i jeste cen
tripetalna. Ona izoluje, koncentrie, zatvara, protekcionistika je
i svoje akcije u sutini centrira na trite ili na prostor trita i na
ono to ga okruuje. Nasuprot tome, vidite da dispozitivi bezbed
nosti, onakvi kakve sam pokuao da rekonstruiem, neprestano
imaju tendenciju da se ire, centrifugalni su. Bez prestanka bivaju
integrisani novi elementi: integriu se proizvodnja, psihologija,
ponaanja, naini postupanja proizvoaa, prodavaa, potroaa,
uvoznika, izvoznika, integrie se itavo svetsko trite. Dakle, radi
se o tome da se organizuju ili da se pusti da se razviju krugovi sve
veeg i veeg obima.
Postoji i druga velika razlika. Disciplina regulie sve. Disciplina
niemu ne dozvoljava da pobegne. Ne samo da ona ne ostavlja da
se stvari razvijaju svojim tokom, ve je njen princip upravo da ak
ni najmanje stvari ne treba da budu preputene same sebi. I na
najmanje krenje discipline mora da se odgovori sa utoliko vie
brige ukoliko je ono manje. Nasuprot tome, dispozitiv bezbed-
nosti, kao to ste videli, puta da se stvari odvijaju svojim tokom.'

Nije ba da u potpunosti puta da se odvijaju svojim tokom, ali na
odreenom nivou on neizostavno to ini. Pustiti cene da porastu,
pustiti da doe do retkosti, pustiti da ljudi budu gladni, kako se ne
bi pustilo da doe do neeg drugog, a to je opta nevolja oskudice.
Drugim recima, nain na koji disciplina tretira detalj uopte nije
isti kao nain na koji ga tretiraju dispozitivi bezbednosti. Disci
plina u sutini ima funkciju da spreava sve, pa ak i detalj, i iznad
svega detalj. Bezbednost ima za funkciju da pronae uporite u
detaljima koje nee vrednovati kao dobre ili loe same po sebi,
koje e uzeti kao procese koji su neophodni, neizbeni, kao pri
rodne procese u irem smislu rei, i oslonie se na te detalje koji
su ono to jesu, ali koji nee biti smatrani za prikladne, kako bi
ostvarila neto to e se samo po sebi smatrati prikladnim zato to
se nalazi na nivou stanovnitva.
Preostala je jo trea razlika. Kako funkcionie disciplina, kao
uostalom i sistemi legaliteta? Oni rasporeuju sve prema kljuu
(code) dozvole i zabrane. Oni e zatim unutar ta dva polja dozvole
i zabrane specifikovati i tano odrediti zabranjeno i dozvoljeno ili,
pre, obavezno. I moe se rei da sistem legaliteta, sistem zakona
unutar te opte eme, u sutini ima funkciju da stvari definie,
utoliko pre ukoliko su zabranjene. U osnovi, forma onoga to za
kon govori jeste: ne radi ovo, ne radi ono, nemoj da radi ni ono,
itd. Zbog toga se pokret specifikovanja i odreivanja u sistemu
legaliteta odnosi uvek, i utoliko preciznije, na ono to treba spre-
iti, zabraniti. Drugim recima, red se uspostavlja tako to se zauz
me taka gledita ne-reda koji se analizira sa sve veom i veom
preciznou: prema tome, red je ono to preostaje. Red je ono to
preostaje nakon to se zaista i sprei sve ono to je zabranjeno. Ta
kvo negativno miljenje je, po mom uverenju, karakteristino za
legalni klju (code). U pitanju su negativno miljenje i negativna
tehnika.
Disciplinski mehanizam, takoe, uvek kodira u zabranjeno i
dozvoljeno ili, pre, u obavezno i dozvoljeno. To znai da se dis-*
* U rukopisu, pod navodnicima, str. 7: Bezbednost puta (laisse faire'), u pozitivnom

smislu izraza.
t iplinski mehanizam usredsreuje pre na stvari koje treba raditi

nego na stvari koje ne treba raditi. Dobra disciplina vam u sva
kom trenutku govori upravo ono ta morate da uradite. I ako kao
mode! zasienosti disciplinom uzmemo monaki ivot, koji je u
sivari bio polazna taka i matrica za disciplinu, vidimo da je u
savrenom monakom ivotu ono to monah ini u potpunosti
iegulisano, od jutra do veeri i od veeri do jutra, i da nedetermi-
nisano moe biti samo ono to se ne govori i to je zabranjeno. U
sistemu zakona nije determinisano ono to je dozvoljeno; u siste
mu disciplinske regulacije determinisano je ono to se mora radi-
li, a sve ostalo je stoga zabranjeno, budui da je nedeterminisano.
U dispozitivu bezbednosti, koji sam vam upravo izloio, ini
mi se da se radi o tome da se ne zauzme ni taka gledita onoga
io se spreava ni taka gledita onoga to je obavezno, ve da se
napravi dovoljan otklon da bi se shvatilo u kojoj taki e se stvari
dogaati, bilo da su poeljne ili ne. To znai da se pokuava da
se stvari shvate polazei od njihove prirode, ili, recimo - uz to
to ta re u XVIII veku nema smisao koji joj sada27 dajemo - da
e biti uzete na nivou svoje realnosti. Mehanizam bezbednosti
| hinkcionisae]" na osnovu te realnosti, pokuavajui da se osloni
na nju i da je pokrene, da uini da jedni njeni elementi deluju na
druge. Drukije reeno, zakon zabranjuje, disciplina propisuje, a
bezbednost ne zabranjuje i ne propisuje, ali moda koristi instru
mente zabranjivanja i propisivanja; bezbednost sutinski treba da
odgovori na realnost tako da taj odgovor anulira realnost na koju
odgovara - anulira, limitira, zakoi ili regulie. To regulisanje u
elementu realnosti je ono to je, verujem, sutinsko u dispozitivi-
ma bezbednosti.
Moglo bi se rei i da zakon radi u imaginarnom, jer zakon za
milja i samo kroz zamiljanje svih stvari koje mogu biti uinjene
i koje ne smeju biti uinjene uopte moe da se formulie. Za
kon zamilja ono negativno. Disciplina na izvestan nain operie
u domenu onoga to je komplementarno u odnosu na realnost.
ovek je zao, ovek je lo, ima loe misli, loe tenje itd. Unutar
disciplinskog prostora konstituisae se komplement te realnosti u*
* M. E: delovae {jouer).
vidu propisa i obaveza, koje su utoliko vie vetake i prinuiva-

ke ukoliko se realnost vie odupire i tee ju je savladati. I konano,
bezbednost e, za razliku od zakona koji radi u imaginarnom i od
discipline koja radi u komplementu realnosti, pokuati da radi
unutar realnosti, tako to ini da jedni elementi realnosti imaju
dejstvo u odnosu na druge, zahvaljujui elom nizu specifinih
analiza i aranmana. Tako, po mom miljenju, dolazimo do take
koja je sutinska i u kojoj su na delu celokupna misao i celokupna
organizacija modernih politikih drutava, a to je ideja da zada
tak politike nije da u ljudskom ponaanju uspostavi skup pravila
koja je Bog nametnuo oveku ili koja su jednostavno neophodna
zbog njegove loe prirode. Politika treba da igra ulogu u onom
elementu realnosti koji fiziokrati nazivaju fizikom kada govore
da je politika fizika, da je ekonomija fizika.28 Kada to kau, oni
ne ciljaju toliko na materijalnost, u smislu posthegelovske rei
materijalno, ako hoete, ve u stvari ciljaju na realnost koja je
jedina datost na koju, i sa kojom, politika treba da deluje. Ono
to fiziokrati, ekonomisti i politika misao XVIII veka misle kada
kau da u svakom sluaju ostajemo u domenu fizike i da delovati
u domenu politike zapravo znai istovremeno delovati i u dome
nu prirode, po mom uverenju, je sledee: da se uvek postavljamo
iskljuivo unutar dejstva realnosti na sebe samu.
I, u isto vreme, vidite da je taj postulat, odnosno fundamental
ni princip da tehnika politike nikada ne treba da se odvoji od dej
stva realnosti na sebe samu, duboko vezan za opti princip onoga
to nazivamo liberalizmom. Liberalizam, odnosno sledea igra:
pustiti ljude, pustiti stvari da se deavaju, pustiti stvari da idu;
pustiti, pustiti da se deava i pustiti da ide - to sutinski i funda
mentalno znai udesiti da se realnost razvija i da ide, tee svojim
tokom u skladu sa zakonima, principima i mehanizmima koji su
upravo zakoni, mehanizmi i principi realnosti. Stoga smatram da
problem slobode, [na koji] se nadam da u se vratiti sledei put,29
moemo razmotriti, shvatiti na razliite naine. Svakako, moe se
rei - i po mom miljenju to ne bi bilo neistinito, to ne moe biti
neistinito - da su ideologija slobode i zahtevanje slobode svakako
bih jedan od uslova za razvoj modernih ih, ako hoete, kapitali-
Vrcdavanje od 18. januara 1978. 67
>,likih formi ekonomije. To je neosporno. Problem, u stvari, lei

u pitanju da li je u uspostavljanju liberalnih mera, kao na primer
onih koje smo videli u vezi sa trgovinom itarica, sloboda zaista
bila ono na ta se prvobitno ciljalo i to je prvobitno traeno. To
pitanje se svakako postavlja. Drugo, negde sam rekao da se uspo-
lavljanje liberalnih ideologija i liberalne politike u XVIII veku ne
moe razumeti ako se nema na umu da je taj isti XVIII vek, koji
|e lako snano zahtevao slobode, te slobode opteretio disciplin
skom tehnikom koja je, uzimajui decu, vojnike, radnike tamo
gde su bih, u znaajnom stepenu ograniavala slobodu i na izve
st an nain davala garancije za samo upranjavanje te slobode.30
Uh, mislim da sam pogreio. Nisam potpuno pogreio, naravno,
ali nije to ba to; mislim daje u igri neto sasvim drugo. Radi se o
lome da sloboda, kao istovremeno ideologija i tehnika upravlja
nja, treba da se shvati kao unutranja u odnosu na transformacije
i mutacije tehnologija moi, i da je, na jo precizniji i konkretniji
nain, sloboda samo korelativ uspostavljanja dispozitiva bezbed-
nosti. Dispozitivbezbednosti, onaj o kome sam vam sada govorio,
svakako, moe dobro da funkcionie samo pod uslovom da mu
se da upravo sloboda, u modernom smislu [koji ta re]' dobija
u XVIII veku: ne vie povlastice i privilegije koje su vezane za
linost, ve mogunosti kretanja, premetanja i procesa cirkulisa-
nja ljudi i stvari. Upravo je sloboda cirkulisanja u irokom smislu
rei, upravo mogunost cirkulisanja je ono to bi, po mom milje
nju, trebalo podrazumevati pod reju sloboda, i treba je razumeti
kao jednu od strana, jedan od aspekata i jednu od dimenzija us
postavljanja dispozitiva bezbednosti.
Ideja upravljanja ljudima koja bi najpre i fundamentalno mi
slila na prirodu stvari a ne vie na lou ljudsku prirodu, ideja
upravljanja (administration) stvarima koja bi pre svega mislila na
slobodu ljudi, na ono to oni hoe da rade, na ono to im je interes
da rade, na ono to misle da rade, su korelativni elementi. Mislim
da su apsolutno fundamentalne fizika moi ili mo koja se misli
kao fiziko delovanje u elementu prirode i mo koja se misli kao
regulisanje koje moe da se vri samo kroz slobodu svakog ove-*
* M. E: koji ona {qu'il).

ka i oslanjajui se na nju. To nije ideologija, to nije ideologija u

pravom smislu, to nije ideologija u osnovi, to nije ideologija pre
svega. To je pre svega tehnologija moi, ili je bar svakako mogue
itati je u tom smislu. Sledei put bih pokuao da dovrim ono to
sam vam rekao o optoj formi mehanizama bezbednosti govorei
o procedurama normalizacije.
Napomene:
1 Louis-Paul Abeille, Lettre d un ngociant sur la nature du commerce des grains,

1763, str. 4, ponovljeno izdanje 1911, str. 91.
2 Videti, posebno: Niccol Machiavelli, Il Principe, pogl. 25: Quantum forluna
in rebus humanis possit et quomodo Uli sit occurrendum (Koliko moi fortuna ima nad
ljudskim stvarima i kako joj se opirati) (prev. J.-L. Fournel & J.-Cl. Zancarini, Paris,
PUF, 2000, str. 197).
3 Videti, na primer: N. Delamare, Trait de la police, 2. izdanje, Paris, M. Brunet,
1722, t. II, str. 294-295: Bog esto koristi spasonosne nedae da bi nas kaznio i da bi
nas vratio na obavljanje nae dunosti. [...] Bog esto koristi sekundarne uzroke da bi
sproveo pravdu na zemlji [...]. Takoe, bilo da su [nestaica i glad] poslati sa neba ili
da su posledica prirodnog toka ili ovekove pogreke, oni su u svojoj pojavi uvek isti i
uvek deo provienja.
4 U vezi sa ovom pohlepom koja se pripisuje monopolistikim trgovcima koje e
sto pominju policija i narod u doba Starog reima, kao glavni razlog nestaica i velikog
rasta cena videti, na primer: N. Delamare, op. cit., str. 390, u pogledu produetka krize
iz 1692-93: Meutim (iako je ra penice unitila samo polovinu prinosa u prolee
1692), s obzirom na to da je zlonamernim 1, kad je dobit u pitanju, veito gramzivim
trgovcima, dovoljan samo jedan pretekst da bi poeli da naduvavaju razmere nestaice,
oni nee propustiti priliku da od nje profitiraju; videli smo ih ve kako bre-bolje zau
zimaju uobiajene stavove i vraaju u upotrebu sve svoje nekorektne prakse da bi ito
precenili: kompanije, nadmetanje po provincijama, irenje lanih vesti, monopol na ku
povinu svih itarica, pekulisanje na pijacama, kupovina nezrelog ita ili onog u amba-
rima i itnicama, zadravanje u duanima; na taj nain sva trgovina se svodi na odreen
broj njih koji vladaju tritem (citirano u: S. L. Kaplan, Bread, Politics and Political Eco
nomy in the Reign o f Louis X V (Den Haag, M artinus Nijhoff, 1976, str. 55-56 / Le Pain,
le Peuple et le Roi, prev. M.-A. Revellat, Paris, Perrin, Pour lhistoire, 1986, str. 52-53).
5 Taj pojam ima vodeu ulogu u Kesnejevoj (Quesnay) misli, od Maximes de gou
vernement conomique, to predstavlja zakljuak lanka Grains (1757; u: E Quesnay
et la physiocratie, INED, 1958, t. 2, str. 496-510, pa sve do Maximes gnrales du gou
vernement conomique dun royaume agricole (1767; ibid., str. 949-976).
6 Videti, na primer: F. Quesnay, Impts (1757), ibid., t. 2, str. 582: Godinje bo
gatstvo koje sainjava dohodak nacije predstavljaju proizvodi koji, kada su svi trokovi
isplaeni, sainjavaju profite koje donose zemljini posedi.
l'i i ilnvanje od 18. januara 1978. 69
To je sistem bonusa na odlivanje ita sa engleskih brodova sve dok ne prekora-

. u|u tenu koju zakon utvruje (videti: E. Depitre, uvod u: Cl.-J. Herbert, Essai sur la
/ /ii r gnrale des grains [1755], Paris, L. Geuthner, Collection des conomistes et des
lormateurs sociaux de la France, 1910, str. XXXIII. Taj tekst je jedan od Fukoovih
vahuli izvora).
H Zabrana uvoza stranog ita sve dok je njegova trenutna cena nia od one koja je
ulviena statutom (videti: E. Depitre, ibid.).
l) Videti, na primer: Claude-Jacques Herbert (1700-1758), Essai sur la police
o. anale des grains, op. cit., London, 1753, str. 44-45: Polazei od istih principa od
I su poeli i Holanani, Engleska radi na tome da ukloni strah od nestaice i da iz
bi gne vikove. Za ezdeset godina ona je prihvatila metod koji bi na prvi pogled mogao
i/gleati udno, ali koji ju je tokom tog perioda sauvao od nesrea koje nosi nestaica.
I'ostoje odreene dunosti kada je u pitanju dotok, ali nema nikakvih kada je u pitanju
. mIliv ita, ve se on zapravo ohrabruje. Postoji detaljnija analiza u drugom izdanju iz
l >, str. 43-44. Gurnejev uenik, Erber (Herbert) je bio jedan od prvih, pored Boail-
bera (Boisguilber, Dtail de la France i Trait de la nature, culture, commerce et intrt
les grains, 1707), Dipena (Dupin, Mmoire sur les Bleds, 1748) i Plimara od Danea
( Plumart de Dangeul, Remarques sur les avantages et les dsavantages de la France et de
la ( irande-Bretagne par rapport au commerce et aux autres sources de la Puissance des
I hits, 1754), koji je branio princip slobodne cirkulacije ita kakva postoji u engleskom
modelu. U njegovoj raspravi taj model vri jak uticaj. O bezbrojnim memoarima, ese-
)ima, raspravama, pismima, opservacijama, odgovorima i dijalozima koji e se pojaviti
u javnom mnjenju povodom pitanja o itu i trgovini itom od sredine XVIII veka videti:
) I.ctaconnoux, La question des subsistances et du commerce des grains en France au
XVIII1'sicle: travaux, sources et questions traiter, Revue d'histoire moderne et contem
poraine, mart 1907, lanak na koji Depitr (Depitre) upuuje u Erberovom tekstu Essai
sur la police gnrale des grains, op. cit., 1755, str. VI.
10 Edikt od 17. septembra 1754, koji je potpisao glavni revizor Moro od Seela
(Moreau de Schelles; ali koji je osmislio njegov prethodnik Maso od Arnuvila [Macha-
ult d'Arnouville]), uspostavlja slobodnu cirkulaciju ita i brana unutar kraljevstva, da
jui pravo da se godinji viak izveze. Tekst je pripremio Vinsent (Vincent) de Gurnej.
11 Videti: G. Weulersse, Le Mouvement physiocratique en France de 1756 1770,
Paris, Flix Alcan, 1910, 2 vol.; za godine 1754-1764, t. 1, str. 44-90: Les dbuts de
lEcole.
12 Videti: G.-F. Letrosne, Discours sur letat actuel de la magistrature et sur les causes
de sa dcadence (1764, str. 68: Deklaracija od 25. maja 1763. unitila je te unutranje
barijere koje su podignute zbog bojazni, koje su iz navike ostajale na snazi i bile toliko
korisne za monopoliste i vane u oima proizvoljnih autoriteta. Ali jo uvek ostaje da
ne napravi sutinski korak (tj. sloboda izvoza, koja je potpuno nuna da bi se postigla
unutranja sloboda), citirano u: S. L. Kaplan, Le Pain..., prevod citata, str. 107. Letrosn
je takode napisao i jedan pamflet o slobodnoj trgovini itom.
13 Zapravo, u julu 1764. Majska deklaracija se odnosila prema trgovini itom kao
prema nacionalnoj aferi. Edikt iz jula 1764. koji je omoguio izvoz brana i ita dodao
je jednu unutranju dimenziju. [...] (S. L. Kaplan, Le Pain..., prevod citata, str. 78; za
vie detalja videti str. 79).
14 Videti: G. Weulersse, Les Physiocrates, Paris, G. Doin, 1931, str. 18: [Triden od
Montinjia (Trudaine de Montigny), savetnik glavnog revizora Laverdija (Laverdy)] je
pravi autor oslobadajueg edikta iz 1764. Kome je on pokuao da se priblii piui ga?
Tirgou (Turgot) i ak Diponu (Dupont), iji tekst je na kraju skoro u celini dom ini
rao. Izvesno je da je zbog njegovoge brige i delovanja Letrosnov pamflet, La libert [du
commerce] des grains toujours utile et jamais nuisible [Paris, 1765] rairen po provincija
ma i da je u njemu glavni revizor naao oruje kojim bi mogao da brani svoju politiku.
15 Vinsent de Gurnej (1712-1759) je trgovao u Kadizu 15 godina, da bi potom
postao intendant za trgovinu (1751-1758). On je na svojim mnogobrojnim putova
njima Evropom, sa svojim uenikom Kliko-Blervaom (Cliquot-Blervache), napisao
Considrations sur le commerce (1758), kao i mnogobrojne memorandume za Biro za
trgovinu (Bureau du commerce). Pored toga, preveo je na francuski delo Dosaje ajlda
(Josiah Child), A new discourse of trade (Glasgow, 1694) kao Traits sur le commerce
(1754) (njegov komentar na ajldovu knjigu nije bio tampan tokom njegovog ivota,
a prvo izdanje je bilo tek 1983. [Takumi Tsuda, Tokyo]). Njegov uticaj na razvoj eko
nomske misli u Francuskoj bio je velik zbog njegove uloge u trgovinskoj administraciji,
upravljanja ekonomskim studijama na Akademiji u Amijenu i, iznad svega, njegovom
neformalnom ulogom kada je izdavao ekonomska del (A. Murphy, Le dveloppe
ment des ides conomiques en France [1750-1756], Revue d'histoire moderne et con
temporaine, t. XXXIII, oktobar-decembar 1986, str. 523). On je doprineo irenju Kan-
tijonove [Cantillon] reenice (koja mu se od tvrdnji Dipona od Nemura [de Nemours]
esto pripisivala): laissez faire, laissez passer (u vezi sa nastankom reenice ide deo
0 DArensonu [dArgenson] u Naissance de la biopolitique, op. cit., predavanje od 10.
januara 1979). Videti: Turgot, loge de Vincent de Gournay, Mercure de France, avgust
1759; G. Schelle, Vincent de Gournay, Paris, Guillaumin, 1897; G. Weulersse, Le Mou
vement physiocratique..., op. cit., t. 1, str. 58-60, i Les Physiocrates, str. XV; te referentno
delo S. Meysonnier, La Balance et lHorloge. La gense de la pense librale en France
au XVIIIe sicle, Montreuil, Les ditions de la passion, 1989, str. 168-236: Vincent de
Gournay ou la mise en oeuvre dune nouvelle politique conomique (detaljna biogra
fija str. 168-187). Gurnajev glavni dak pored Tirgoa bio je Morel (Morellet) (videti: G.
Weulersse, Le Mouvement physiocratique..., t. 1, str. 107-108, i Les Physiocrates, str. 15.
16 Videti: E. Depitre, uvod u: Herbert, Essai..., Op. cit., str. VIII: [...] to je bio pe
riod intenzivnog izdavanja i ive polemike. Ali pozicija conomistes nije bila tako dobra
1 oni su morali da preu iz ofanzive u defanzivu. Oni su odgovorili na Dialogues opata
Galijanija (Galiani) [Dialogues sur le commerce des bls, London, 1770].
17 Louis-Paul Abeille (1719-1807), Lettre d un ngociant sur la nature du commer
ce des grains (Marseille, 8. oktobar 1763), ponovljeno izdanje: L.-P. Abeille, Premiers
Opuscules sur le commerce des grains: 1763-1764, uvod i tablice Edgard Depitre, Paris, P.
Geuthner, Collection des conomistes et des rformateurs sociaux de la France), 1911,
str. 89-103. Kada je izdao tekst Abej je bio sekretar Drutva za poljoprivredu Bretanje
[Socit dagriculture de Bretagne], koje je osnovano 1756, emu je prisustvovao Gur
nej. Kada se opredelio za teze fiziokrata, postao je sekretar Biroa za trgovinu 1768, ali
se tada udaljio od kole. U vezi sa njegovim ivotom i spisima videti: J.-M. Qurard, La
France littraire, ou Dictionnaire bibliographique des savants, historiens et gens de lettres
de la France, Paris, F. Didot, t. 1, 1827, str. 3-4; G. Weulersse, Le Mouvement physiocra
tique, t. 1, str. 187-188: u vezi sa Abejevim otklonom od fiziokrata 1769. (Kasnije, kae
on, Abej e podrati Nekera [Necker] protiv Dipona). On je takode napisao Rflexions
sur la police des grains en France (1764), to je ponovo izdao Depitr kao Premiers Opus
cules..., str. 104-126, i Principes sur la libert du commerce des grains, Amsterdam - Pa
ris, Desaint, 1768; broura se pojavila pod njegovim imenom i predstavljala je predmet
neposrednog napada u: F. Vron de Forbonnais, Examen des Principes sur la libert du
commerce des grains, Journal de lagriculture (avgust 1768), na koji e se odgovoriti u
fiziokratskom asopisu phmrides du citoyen, u decembru iste godine (videti: G. We
ulersse, Le Mouvement physiocratique..., t.l, indeks bibliografije, str. XXIV).
1'rcdavanje od 18. januara 1978. 71
18 U vezi sa ovim pojmom videti: G. Weulersse, ibid., t. 1, str. 261-268 (Za fizi-
okrate (...] ne postoji pravi prihod. Svaki prihod osim neto prihoda, pri emu se pod
njim podrazumeva viak sveukupnog proizvoda koji prelazi preko trokova proizvodnje).
19 L.-P. Abeille, Lettre d'un ngociant..., izdanje iz 1763, str. 4; ponovljeno izdanje iz
I9 I 1, str. 91: Retkost, tj. aktuelna nedovoljnost koliine ita koja je potrebna za opsta
nak naroda oigledno je himera. etva bi morala da bude potpuno nitavna u strogom
mislu rei. Ne poznajemo narod koji je zbog gladi nestao sa lica zemlje ak ni 1709. Ta
koncepcija nije osobena za Abeja. Videti: S. L. Kaplan, Le Pain..., str. 74-75: [...] neki
od onih koji su se u XVIII veku bavili problemom opstanka, kao i neki od onih koji su
o tome pisali, nisu zamiljali da su te nestaice stvarne. Oni su uzimali da su neke od
takozvanih oskudica podseale na stvarne nestaice , ali nisu pretpostavljali da one po-
drazumevaju manjak. Najglasniji su bili fiziokrati koji su, takoe, bili i najotriji kritiari
policijskog reima. Svi znaju da je oskudica u Parizu 1725. bila vetaka, kae Lemersje.
Kubo [Roubaud] se sloio i 1740. je dodao listu lanih oskudica. Kesnej i Dipon su
vcrovali da su veina nestaica u stvari misaone nestaice a ne stvarne nestaice. ak
)c i Galijani, koji je prezirao fiziokrate, mislio da je u tri etvrtine sluajeva nestaica
u stvari biljka imaginacije. U novembru 1764, mada su pobune ve izbile u Kaenu,
Serburgu i Dofineu, Journal conomique je slavio novo doba liberalne politike, pritom se
rugajui himerinom strahu od nestaice (S. L. Kaplan, ibid., str. 138).
20 L.-P. Abeille, Lettre dun ngociant..., izdanje iz 1763, str. 9-10; izdanje iz 1911,
str. 94: Istina je da sloboda nee spreiti da se odrava trina cena, ali umesto da je
podie ona bi mogla da pomogne da ova padne jer e sve vreme postojati pretnja strane
konkurencije, a kada postoje konkurentni proizvoai onda se mora pouriti sa proda
jom i mora se zadovoljiti manjim profitom da se ne bi dogodilo da se bez njega ostane.
21 Ibid., izdanje iz 1763, str. 7-8; izdanje iz 1911, str. 93: Ja jasno vidim da e ka
mata biti jedini motor tih stranih trgovaca. Kada uju da postoji manjak ita u zemlji i
da bi se ito lako moglo prodati i po visokoj ceni javie se pekulanti koji e razmiljati o
tome gda bi ito trebalo poslati tako da se uzme profit zbog dobrog trenutka.
22 U vezi sa nastankom fomule Laissez faire, laissez passer videti prethodni tekst,
napomenu 15, Vincent de Gournay u: Naissance de la biopolitique, predavanje od 10.
januara 1979, str. 27, n. 13.
23 L.-P. Abeille, Lettre d un ngociant..., izdanje iz 1763, str. 16-17; izdanje iz 1911,
str. 98-99: Kada se oseti potreba, tj. kada cena ita previe poraste, ljudi postaju ne
mirni. Zato bismo poveavali nervozu tako to bismo izneli nervozu same drave kroz
zabranu izvoza? [...] Ako se pone sa tim zabranjivanjem, koje je samo po sebi besmi
sleno, zlo brzo dostie svoj vrhunac. Zar neemo sve izgubiti ako one kojima se upravlja
okrenemo protiv onih koji upravljaju? To vodi graanskom ratu izmeu vlasnika i naro
da. Videti, takoe: izdanje iz 1763, str. 23; izdanje iz 1911, str. 203: Nita nije tetnije
po narod od toga da se preokrene pravo na svojinu i da se oni koji predstavljaju snagu
drave svedu na snabdevae nemirnog naroda, koji udovoljavaju njegovoj pohlepi i nisu
sposobni da razmiljaju na nain na koji to ine vlasnici.
24 Videti, na primer: J.-J. Rousseau, Du contrat social, 1762, II, 5, u: OEuvres
compltes, Paris, Gallimard (Bibliothque de la Pliade), t. III, 1964, str. 376-377.
25 Videti u nastavku, predavanje od 25. januara, str. 67-68, o tri primera (grad,
glad, epidemija).
26 Nicolas Delamare (de La Mare) (1639-1723), Trait de la police, o lon trouvera
lhistoire de son tablissement, les fonctions et les prrogatives de ses magistrats, toutes
les loix et tous les rglemens qui la concernent, t. IIII, Paris, 1705-1719, t. 4, A.-L.
Lecler du Brillet, 1738. (videti kasnije, predavanje od 5. aprila). Delamar je bio komesar
u ateleu od 1673. to 1710, pod komandovanjem Larejnijea [La Reynie], koji je bio prvi
magistrat policije zaduen da komanduje policijom od njenog stvaranja putem edikta iz
marta 1667, a potom i pod D'Arensonom. Videti: P.-M. Bondois, Le Commissaire N.
Delamare et le Trait de la police, Revue dhistoire moderne, 19, 1935, str. 313-351. U
vezi sa policijom ita videti tom II, koji je, prema: L. S. Kaplan, Le Pain..., str. 394, napo
mena 1 u poglavlju 1, najbogatiji izvor za pitanja administriranja opstanka (Trait de
la police, t. II, knjiga V: Des vivres; videti posebno 5: De la Police de France, touchant
le commerce des grains, str. 55-89, i 4: De la Police des Grains, 8c de celle du Pain, dans
les temps de disette ou de famine, str. 294-447).
27 Za detaljnu analizu znaenja rei priroda u XVIII veku videti klasino delo:
J. Ehrard (koji je poznavao Fukoa), L'Ide de nature en France dans la premire mo
iti du XVIII'' sicle, Paris, SEVPEN, 1963; ponovljeno izdanje: Paris, Albin Michel
(Bibliothque de lvolution de lhumanit), 1994.
28 Videti: Dupont de Nemours, Journal de lagriculture, du commerce et des fin a n
ces, septembar 1765, predgovor (kraj): [Politika ekonomija] nije nauka o mnjenju u
kojoj se bavimo onim to je verovatno. Izuavanje fizikih zakona koji se svode na pro
raun odreuje njene rezultate (citirano prema: G. Weulersse, Le Mouvement physi-
ocratitjue, t. 2, str. 122); Le Trone, ibid., jun 1766, str. 14-15: Ekonomska nauka je
upravo primena prirodnog poretka na upravljanje drutvima i podjednako konstantna
u svojim principima i podjednako sposobna u svojim izvoenjima koliko i najizvesnija
fizika nauka" (citirano prema: Weulersse, loc. cit., napomena 3). Naziv fiziokratija,
koji sumira tu koncepciju ekonomskog upravljanja, pojavilo se 1768. sa antologijom
Physiocratie ou Constitution naturelle du gouvernement le plus avantageux au genre hu
main, izdao Dupont de Nemours.
29 Fuko se ne vraa na to u sledeem predavanju.
30 Videti: Surveiller et Punir, str. 223-225.
Opte karakteristike dispozitiva bezbednosti (III) - Normiranje i nor
malizacija - Primeri epidemije (velike boginje) i vakcinisanja u XVI-
II veku - lskrsavanje novih pojmova: sluaj, rizik, opasnost i kriza
Forme normalizacije u disciplini i u mehanizmima bezbednosti -
Uspostavljanje nove politike tehnologije: Upravljanje stanovnitvom
- Problem stanovnitva kod merkantilista ifiziokrata - Stanovnitvo
kao operator transformacije domena znanja: od analize bogatstva do
politike ekonomije, od prirodne istorije do biologije, od opte grama
tike do istorijske filologije.
Prethodnih godina' sam pokuavao da uinim vidljivim ono

to mi izgleda osobeno za disciplinarne mehanizme u poreenju
sa onim to moemo nazvati, uopte govorei, sistemom zakona.
Ove godine, plan mi je da uinim vidljivim ono to je osobeno i
razliito u vezi sa dispozitivima bezbednosti kada ih uporedimo
sa mehanizmima discipline, koje sam ranije pokuao da uoim.
Dakle, hteo bih da naglasim opoziciju, ili bar distinkciju izme
u bezbednosti i discipline. Neposredan, neposredno primetan
i vidljiv cilj toga je, naravno, da se zaustavi stalno pozivanje na
gospodara, kao i monotono pozivanje na mo. Nije re ni o moi
ni o gospodaru, ni o Moi ni o Gospodaru, niti o ijednom od ta
dva kao o Bogu. U prvom predavanju sam pokuao da pokaem
kako se razlika izmeu discipline i bezbednosti moe uoiti uko
liko se u obzir uzmu razliiti naini na koje se one odnose prema*
* M. Puko dodaje: tanije, tokom jedne ili dve prethodne godine, kau oni koji su upravo
poloili.
73
prostornim raspodelama i kako ih planiraju. Prole nedelje sam

pokuao da pokaem kako se disciplina i bezbednost na razlii
te naine odnose prema onome to moemo nazvati dogaajem.
Danas u, poto bih hteo da uem u srce problema i u odreenom
smislu doem do njegovog kraja, zapravo pokuati da vam poka
em razliku u nainu na koji se one odnose prema problemu koji
nazivamo normalizacijom.
Nesrenu sudbinu rei normalizacija znate bolje od mene.
Sta nije normalizacija? Ja normalizujem, ti normalizuje i tako da
lje. Pokuajmo ipak da odredimo neke bitne take u svemu tome.
Prvo, poneki ljudi, koji su bili dovoljno mudri da danas ponovo
itaju Kelzena (Kelsen),1 primetili su da je on hteo da pokae i
uspeno je pokazao da je izmeu norme i zakona postojao funda
mentalan odnos, koji nije mogao da izostane, i da je svaki sistem
zakona bio u vezi sa sistemom normi. Ali verujem da bi trebalo
pokazati kako odnos izmeu zakona i norme zapravo indicira da
u svakom imperativu zakona intrinzino postoji neto to bi se
moglo nazvati normativnou, ali da ta normativnost koja moda
zasniva zakon ne sme biti pomeana sa onim na ta pokuava
mo da ukaemo govorei o procedurama, procesima i tehnikama
normalizacije. Rekao bih ak, nasuprot tome, da ako je tano da
zakon upuuje na normu, i da je uloga, funkcija i sama operacija
zakona zato upravo da kodifikuje normu, tj. da izvede kodifika
ciju u odnosu na normu. Zbog toga se problem koji pokuavam
da odredim tie pitanja kako se tehnike normalizacije razvijaju iz
sistema zakona i pod njim, na njegovim marginama i moda ak
protiv njega.
Uzmimo sada primer discipline. Mislim da je nemogue ili bar
jako teko dovesti u pitanje injenicu da disciplina normalizuje.
Dalje je potrebno biti naisto sa tim u emu se ogleda osobenost
disciplinarne normalizacije. Oprostiete mi to u te stvari, koje
su ve hiljadu puta izreene, sumirati vrlo grubo i ematski. Disci
plina, naravno, analizira i ralanjuje. Ona ralanjuje individue,
mesta, vreme, kretanja, akcije i operacije. Ona ih ralanjuje na
elemente koji ine da oni, sa jedne strane, mogu biti vieni i, sa
druge, biti modifikovani. U pitanju je taj slavni analitiko-prak-
I'i odavanje od 25. januara 1978. 75
lu ni disciplinski okvir (koji ima za cilj da uoi najmanje mogue

i Irmente percepcije koji su dovoljni da bi mogla da bude nai-
njcna modifikacija. Drugo, disciplina klasifikuje elemente koji su
ulentifikovani s obzirom na odreene ciljeve. Ona postavlja itav
m/ pitanja koja se tiu toga koje su najbolje akcije za dostizanje
odreenog rezultata. Koji je najbolji pokret za punjenje puke,
koje je najbolje mesto koje bi se moglo zauzeti? Koji radnici su
najbolji za odreeni posao? Koja deca su sposobna da postignu
odreeni rezultat? Tree, disciplina pokua da ustanovi optimal
ne sekvence i koordinacije. Ona razmatra kako meusobno pove
zati gestove, kako rasporediti vojnike za manevar, kako podeliti
kolsku decu unutar hijerarhija i klasifikacija? etvrto, disciplina
liksira procese progresivnog treniranja i stalne kontrole i, kona
no, polazei od svega toga, ona uspostavlja podelu na one koji
se smatraju neprihvatljivim ili nesposobnim i ostale. To znai
da e, polazei od toga, biti uspostavljena podela na normalno i
nenormalno. Disciplinarna normalizacija se pre svega sastoji od
toga da se postavi optimalni model koji je konstruisan u funk
ciji odreenog rezultata i da se ljudi, gestovi i inovi usklade sa
tim modelom, pri emu e normalno biti upravo ono to moe da
se uskladi sa tom normom, a nenormalno sve ono to ne moe.
Drugim recima, ono to je prvo i osnovno u disciplinarnoj nor
malizaciji nisu vie normalno i nenormalno, ve je to norma. U
pitanju je primitivno preskriptivni karakter norme, i tek u odnosu
na tako postavljenu normu postaje mogue odreivanje i obelea-
vanje normalnog i nenormalnog. Upravo zbog tog primata norme
u odnosu na normalno i injenice da disciplinarna normalizacija
poinje od norme da bi stigla do konane podele na normalno i
nenormalno, vie bih voleo da, kada je re o disciplinarnim teh
nikama, govorim o normiranju nego o normalizaciji. Oprostite
mi zbog ove varvarske rei, jer je ona tu samo da bismo naglasili
primat i osnovnost norme.
Sada, ukoliko se uzme onaj skup dispozitiva koje, uz pomo
jedne nezadovoljavajue rei na koju bi se trebalo vratiti, nazi
vam dispozitivima bezbednosti, moemo postaviti pitanje kako se
stvari odvijaju iz perspektive normalizacije. Kako se u tom kon
tekstu normalizuje? Posle primera grada i nestaice, hteo bih da

uzmemo u obzir sluaj epidemija, koji je kvazinuan u ovom nizu,
a posebno velikih boginja, koje su bile endemina i epidemina
bolest u XVIII veku.2 U pitanju je, svakako, vaan problem, jer
su velike boginje bile najendeminije od svih bolesti poznatih u
to vreme. To postaje oigledno kada se uzme u obzir da je svako
novoroene imalo ansu dva prema tri da ih dobije. Uopteno,
za elo stanovnitvo, stopa [smrtnosti]' od velikih boginja bila je
I od 7,782, to e rei skoro 1 od 8. Dakle, radi se o fenomenu
koji je bio iroko endemian i koji je podrazumevao vrlo visoku
stopu smrtnosti. Drugo, radi se o fenomenu koji je imao aspekt
naglih, vrlo jakih i intenzivnih epideminih izliva. Posebno je u
Londonu, krajem XVII i poetkom XVIII veka, bilo perioda sa
vrlo jakim epideminim izlivima, koji su trajali do pet ih est go
dina. Tree, konano, velike boginje su oigledno privilegovan
primer, poto poevi od 1720. godine, kada nailazimo na ono to
se naziva pelcovanje ih variolizacija,3 i potom poevi od 1800.
godine, sa vakcinacijom,4 postaju dostupne tehnike koje su bile
potpuno izvan uobiajene medicinske prakse. Te tehnike su nosi
le etvorostruki karakter. Prvo, one su bile apsolutno preventivne.
Drugo, one su podrazumevale skoro potpunu izvesnost uspeha.
Tree, one su mogle da se primene na elo stanovnitvo bez veih
materijalnih i ekonomskih potekoa. etvrto, one su, pre svega,
imale odreenu prednost jer su bile potpuno strane bilo kakvoj
ekonomskoj teoriji. Praksa variolizacije i vakcinacije, kao i njihov
uspeh, bila je nezamisliva polazei od medicinske racionalnosti
tog vremena.5U pitanju je bila ista datost injenica,6najogoljeni-
ji empirizam, i to je bio sluaj sve do sredine XIX veka i Pastera,
kada je medicina postala sposobna da ponudi racionalno obja
njenje fenomena.
Imamo, dakle, sigurne, preventivne tehnike koje se mogu ge-
neralizovati i koje su istovremeno potpuno nemislive u termini
ma medicinske teorije. ta se dogodilo i koje su bile posledice tih
isto empirijskih tehnika u domenu onoga to bismo mogli na
zvati medicinskom policijom?7 Verujem da su, prvo variolizacija,*
* M. F.: morbiditet (morbidite).

i potom i vakcinacija, iskoristile dva momenta podrke koji su

omoguili da se one upiu u stvarne prakse stanovnitva i vlada-
nj.i u Zapadnoj Evropi. Prvo, svakako, zahvaljujui statistikim
instrumentima koji su postojali u to vreme, taj karakter izvesnosti
i mogunosti generalizacije vakcinacije i variolizacije omoguili
u da se fenomen posmatra u terminima rauna verovatnoe.8 U
loj meri, moglo bi se rei da su variolizacija i vakcinacija iskoristi
le matematiku podrku koja je u to vreme bila neka vrsta nosioca
integracije unutar polja prihvaenih i prihvatljivih racionalnosti.
I >rugo, deluje mi daje drugi momenat podrke, i samim tim drugi
faktor koji je odgovoran za unoenje tih praksi unutar ve prihva-
enih medicinskih praksi, uprkos njihovoj stranosti i heterogeno
sti u odnosu na teoriju, sadran u tome to je ta integracija bila u
najmanju ruku analogna i praena itavim nizom vanih slinosti
sa drugim mehanizmima bezbednosti o kojima sam vam govorio.
Ono to mi je, zapravo, delovalo vano i vrlo karakteristino za
mehanizme bezbednosti kada je u pitanju nestaica ogleda se u
lome to je, nasuprot juridiko-legalnoj regulaciji koja je vladala
sve do sredine XVIII veka pokuavajui da vri prevenciju feno
mena nestaice, od sredine XVIII veka sa fiziokratama, kao i sa
drugim ekonomistima, dolo do pokuaja da se pronae mome
nat podrke u samim procesima nestaice. Podrka se traila u
odreenoj vrsti kvantitativnog protoka, koji je nekad donosio bo
gatstvo a nekad nestaicu. Poenta je bila pronai podrku u stvar
nosti fenomena umesto da se pokuava sa prevencijom. Radilo se
na tome da ostali elementi stvarnosti funkcioniu u relaciji s njom
na takav nain da se neeljeni fenomen, takorei, iskljui. Ono
to je izuzetno kada je re o variolizaciji, a posebno o variolizaciji
nasuprot vakcinaciji, sastoji se u tome to s njom nije pokua
na prevencija velikih boginja ve njeno izazivanje u pelcovanim
pojedincima. Sutinska specifinost se, naravno, ogledala u tome
to se to izazivanje odvijalo pod takvim uslovima da je ponita
vanje bolesti moglo da se dogodi istovremeno kad i ta vakcinacija
(variolizacija), tako da ona, u stvari, nije vodila potpunoj bolesti.
Uz pomo te vrste male, vetaki inokulirane bolesti mogli su se
spreiti drugi mogui napadi velikih boginja. Re je o tipinom
mehanizmu bezbednosti sa istom morfologijom koju smo sreli

kada se radilo o nestaici. Postoji, dakle, dvostruka integracija
unutar razliitih tehnologija bezbednosti i unutar racionalizacije
anse i verovatnoe. To je, bez sumnje, ono to je uinilo te nove
tehnike prihvatljivim, ako ne za medicinsku misao a onda bar za
lekare, administratore i sve one koji su bili odgovorni za medicin
sku policiju, i, napokon, to je ono to ju je uinilo prihvatljivom
za same ljude.
Mislim da kroz takvu tipinu praksu bezbednosti vidimo odre
en broj elemenata koji tu iskrsavaju i koji postaju veoma vani za
kasnije irenje dispozitiva bezbednosti. Prvo, staje ono to vidimo
u svim procesima prakse pelcovanja? ta je ono to vidimo u nad
gledanju pelcovanih, u skupu prorauna koji su nainjeni zarad
odreivanja da li uopte vredi pelcovati ljude i da li postoji rizik
smrti od pelcovanja ili smrti od samih velikih boginja? Pre svega,
vidimo da se bolest vie ne shvata u terminima pojma vladajue
bolesti,9 to je u to vreme jo uvek bila vrlo smislena kategorija
saglasna sa dominantnom medicinskom milju i praksom. Kako
je definisana u sedamnaestovekovnoj i jo uvek u osamnaestove-
kovnoj medicini, vladajua bolest je bila neka vrsta supstancijalne
bolesti, koja je bila vezana za zemlju, grad, klimu, grupu ljudi,
region ili nain ivota. Vladajua bolest je bila opisana i definisa
na polazei od masovnih, sveobuhvatnih odnosa izmeu bolesti
i mesta ili bolesti i grupe ljudi. Obavljanje kvantitativnih analiza
velikih boginja, polazei od uspeha i neuspeha, poraznih i pobe-
donosnih ishoda, te izraunavanje razliite mogunosti smrti ili
kontaminacije imali su za posledicu da se bolest vie ne pojav
ljuje kao vladajua bolest na odreenom mestu ili sredini. Ona
se pojavljuje kao distribucija sluaja unutar stanovnitva koja je
prostorno i vremenski omeena. Tako se pojavljuje pojam sluaja,
koji vie ne upuuje na individualni sluaj, ve je re o nainu in
dividualizacije kolektivnog fenomena bolesti ili o nainu kolekti-
vizovanja fenomena i integracije pojedinanog fenomena unutar
kolektivnog polja, i to u formi kvantifikacije i u formi racionalnog
i odredivog. Dakle, radi se o pojmu sluaja.
Drugo, vidimo da se pojavljuje jo jedna dodatna vana i
njenica. Naime, ako se bolesti moe pristupiti polazei od nivoa
I'.r upe i od nivoa svakog pojedinca, u tom pojmu i u toj analizi

distribucije sluaja moi emo povodom svakog pojedinca i svake
l'i upe odrediti koliki je rizik da [dobije] velike boginje, bilo da od
ulili umre bilo da se od njih izlei. Time e se omoguiti odrei
vanje toga koliki je rizik od bolesti i koliki je rizik smrtnosti, sa
lene strane, za svakog pojedinca polazei od njegovog godita i
okruga u kom ivi, ili, sa druge strane, za svako godite, za svaki
grad i za svaku profesiju. Tako e postati poznat specifian rizik
/.a svaku starosnu grupu. Ovde se pozivam na tekst koji je obja
vio Divijar (Duvillard) na samom poetku XIX veka - Analiza
uticaja velikih boginja (Analyse de linfluence de la petite vrole)'0,
koji predstavlja odreenu vrstu sumiranja sveg tog kvantitativnog
istraivanja i koji uzima u obzir sve kvantitativne injenice koje su
akumulirane u XVIII veku i, napokon, koji pokazuje da za svako
dote koje se rodilo postoji rizik da [dobije]" velike boginje, koji se
moe odrediti pomou odnosa dva prema tri. Ako neko dobije
velike boginje, moe se odrediti rizik umiranja od njih u zavisno
sti od starosne grupe, pripadnosti odreenoj sredini, odreenoj
profesiji itd. Moe se, takoe, utvrditi rizik od oboljenja koji nose
vakcinacija i variolizacija i rizik da se velike boginje kasnije dobi
ju uprkos variolizaciji. Dakle, re je o apsolutno kljunom pojmu
rizika.
Tree, taj proraun rizika odmah pokazuje da rizici nisu isti za
sve individue, sve uzraste, razliite uslove, razliita mesta i razli
ite sredine. Postoje, dakle, diferencijalni rizici koji takorei ot
krivaju zone visokog i zone niskog rizika. Re je o tome da se sa
te take gledita moe obeleiti ono to je opasno. U odnosu na
velike boginje, opasno je imati manje od tri godine. U odnosu na
velike boginje, opasnije je iveti u gradu nego u selu. Dakle, govo
rili smo o pojmovima sluaja i rizika, a trei vaan pojam koji tu
vidimo jeste pojam opasnosti.
Konano, tu mogu da budu uoeni i fenomeni iznenadnog
usporavanja, ubrzavanja i porasta bolesti koji ne potpadaju pod
optu kategoriju epidemije. Re je o fenomenima unutar kojih
4 M. R: uzeti (de prendre).

** M. E: uzeti (de prendre).
porast bolesti u odreenom trenutku na odreenom mestu nosi

rizik da, putem zaraze, umnoi sluajeve koji umnoavaju druge
sluajeve sa nezaustavljivom tendencijom, sve dok taj fenomen ne
bude zaustavljen vetakim ili nekim zagonetnim mehanizmom.
Taj fenomen iznenadnog zavijanja, koji se regularno pojavljuje i
koji regularno biva poniten, moe se grubo nazvati krizom. Taj
naziv je izvan medicinske terminologije poto je u pitanju re ve
upotrebljena da bi se oznailo neto drugo. Kriza predstavlja fe
nomen iznenadnog cirkularnog zavijanja koji moe biti zaustav
ljen samo pomou vieg prirodnog mehanizma ili pomou ve-
takog mehanizma.
Sluaj, rizik, opasnost i kriza su, dakle, novi pojmovi. Oni su
novi bar u pogledu svoje upotrebe i tehnika koje uvode. I oni e
zbog niza intervencija imati za cilj upravo da ne prate ranije prak
se traenja naina da bolest naprosto ponite u svim subjektima u
kojima se pojavljuje ili da spree kontakt izmeu bolesnog i zdra
vog. Da se podsetimo, ta je u osnovi bio cilj disciplinarnih me
hanizama i disciplinarnog sistema primenjenog na epideminu
regulaciju ili na regulacije primenjene na endemske bolesti kao
to je guba? Cilj je pre svega bio da se tretira bolest u svakom
pacijentu, u meri u kojoj se on moe izleiti, i da se onda sprei
zaraza putem izolacije bolesnih od zdravih. ta, sa druge strane,
dispozitiv koji se pojavljuje sa variolizacijom i vakcinacijom do
nosi? Ne radi se o podeli na one koji su bolesni i one koji nisu.
Umesto toga, svi koji jesu ili nisu bolesni uzimaju se kao celina
ili, krae reeno, kao stanovnitvo. Potom se odreuje koeficijent
mogueg mortaliteta i verovatnog naina razvoja situacije u tom
stanovnitvu, tj. normalnih oekivanja u vezi sa merom zahvae-
nosti stanovnitva boleu i smru koja je s njom povezana. Sva
statistika XVIII veka se slae da je na taj nain utvreno da je
nivo mortaliteta od velikih boginja (petite vrole)' 1 u 7,782. Tako
dobijamo predstavu o normalnom" mortalitetu. To je prva stvar.
Druga stvar je pokuaj da se, uzimajui u obzir morbiditet i
mortalitet koji su smatrani normalnim, napravi finija analiza koja*
* M. F.: variole.
** U rukopisu, str. 7: normalnom pod navodnicima.
lredavanje od 25. januara 1978. 81
bi omoguila da se meu sobom razdvoje razliite normalnosti.

Iako e se dobiti normalna* distribucija sluajeva velikih bogi
nja (petite vrole)" i distribucija smrti koje velike boginje (petite
vrole)"' uzrokuju za svako starosno doba, u svakom regionu, gra
du i razliitim delovima grada, s obzirom na razliite profesije. Na
taj nain se dolazi do normalne sveobuhvatne krive i do razliitih
krivih koje se smatraju normalnim. Koja tehnika e biti upotre-
hljena u tom kontekstu? Radie se o tome da se one najnepri-
hvatljive i najdevijantnije normalnosti svedu na normalnu optu
krivu ili da se priblie toj liniji normalne opte krive. Tako se, na
primer, kada se vrlo rano otkrilo da su deca mlaa od tri godi
ne mnogo ee, mnogo jae i sa veom stopom morbiditeta po
goena velikim boginjama, pojavio problem kako da se ta stopa
morbiditeta i mortaliteta dece snizi. Na tom nivou igre razliitih
normalnosti, njihovog razdvajanja i dovoenja jednih u liniju sa
drugima, delovae, ako ne jo epidemiologija i medicina epidemi
je, onda u svakom sluaju - medicina prevencije.
Javlja se, dakle, sistem koji je, verujem, tano inverzan onom
koji smo mogli nai kada smo govorili o disciplini. U disciplini
se polazilo od norme i od dresiranja koje je norma sprovodila
da bi se ustanovila i iskorenila nenormalnost. Ovde se, umesto
toga, javlja obeleavanje normalnog i nenormalnog unutar ra
zliitih krivih normalnosti (koje polaze od faktikih podataka,
prim. prev.), a normalizacija se pojavljuje kao uspostavljanje igre
izmeu tih razliitih distribucija normalnosti i kao delovanje u ci
lju dovoenja onih najneprihvatljivijih u liniju sa prihvatljivijim.
Radi se, dakle, o neemu to polazi od normalnog i to se slui
distribucijama koje se smatraju normalnijim od drugih ili bar pri
hvatljivijim od drugih. Te distribucije igraju ulogu norme. Norma
je igra diferencijalnih normalnosti.'"' Utoliko normalno ima pri
mat, a norma se izvodi iz njega i igra svoju operacionu ulogu na*
* U rukopisu, str. 7: normalna pod navodnicima.

** M. F.: variole.
M. F.: variole.
**** m Fuko ovde ponavlja: ... i proces normalizacije se sastoji od igre sa razliitim vrsta
ma normalnosti i uloge odreenih vrsta normalnosti u odnosu na druge.
82 Bezbenost, teritorija, stanovnitvo
osnovu prouavanja normalnosti. Dakle, rekao bih da se tu vie

ne dogaa normiranje, nego normalizacija u pravom smislu.
U ove tri nedelje - prethodne dve nedelje i danas - uzeo sam u
obzir tri primera: grad, nestaicu i epidemiju, ili, drugaije ree
no: ulicu, ito i zarazu. Odmah moemo videti da izmeu ta tri fe
nomena postoji vidljiva i vrlo manifestna meusobna povezanost:
radi se o tome da su sva tri vezana za sam fenomen grada. Svi se
vraaju na prvi meu problemima koji sam pokuao da opiem,
jer, napokon, problem nestaice i ita jeste problem pijanog gra
da, a problem zaraze i epideminih bolesti je, u stvari, problem
grada kao mesta bolesti. Grad kao pijaca je istovremeno grad kao
mesto pobune, a grad kao sredite bolesti je grad kao mesto mi-
jazmi i smrti. U svakom sluaju, verujem da je problem grada u
centru sva ta tri razliita primera mehanizama bezbednosti. I ako
je tano da se skica vrlo kompleksne tehnologije bezbednosti po
javila od sredine XVIII veka, verujem da se to dogodilo u meri
u kojoj je grad doneo itav niz novih i specifinih ekonomskih i
politikih problema tehnike vladavine. Iako bi sve to tek trebalo
razraditi, moemo grubo rei daje, unutar sutinski teritorijalnog
sistema moi koji je bio zasnovan i razvijen polazei od terito
rijalne dominacije onakve kakvu je nosila feudalnost, grad uvek
predstavljao izuzetak. tavie, grad je uvek bio slobodan grad. Ra
dilo se o gradu koji je imao mogunost i pravo da, u odreenoj
meri i unutar precizno odreenih ogranienja, upravlja samim
sobom. Grad je uvek predstavljao zonu autonomije u odnosu na
velike teritorijalne organizacije i mehanizme moi koji su karak-
terisali mo koja se razvila polazei od feudalnosti. Verujem da
je integracija grada unutar centralnih mehanizama moi, koja je
zapravo predstavljala inverziju putem koje je grad postao osnov-
niji problem ak i od samog problema teritorije, u stvari karak
teristina osobina onoga to se odvijalo krajem XVII i poetkom
XVIII veka. Radilo se o problemu na koji je trebalo odgovoriti uz
pomo novih mehanizama moi, a to su bili oni mehanizmi koje
nazivam mehanizmima bezbednosti. U osnovi, bilo je potrebno
da se pomiri injenica postojanja gradova i legitimiteta suvere
nosti. Kako sprovoditi suverenitet nad gradom? To oigledno nije
bilo jednostavno, pa je bio potreban itav niz transformacija koje

sam vam ovde samo naznaio.
Drugo, hteo bih jo da primetim da je, kada je re o ta tri fe
nomena ili moda pre problema koja sam pokuao da obeleim
ulica, ito, zaraza, ili grad, nestaica, epidemija - jasno kako
je njima zajedniko to to postavljaju pitanja koja se tiu proble
ma cirkulacije. Ovde je cirkulacija uzeta u vrlo irokom smislu
pomeranja, razmene, kontakta, disperzije i distribucije, a pro
blem koji se u vezi s njom postavlja tie se toga kako bi stvari
trebalo da cirkuliu, a kako ne bi trebalo? I moglo bi se rei da
je tradicionalni problem suverenosti i politike koja je s njom bila
povezana do tog trenutka uvek bio u tome da se ili osvoje nove
teritorije ili da se sauvaju osvojene teritorije. Moglo bi se rei
da je utoliko problem suvereniteta bio u tome kako da ne doe
do promene, tj. kako da se nastavi a da se ne dogodi promena?
Radilo se o tome da se odredi kako obeleiti teritoriju, kako je
fiksirati i kako je sauvati ili uveati? Drugim recima, radilo se
0 neemu to bi se moglo nazvati sigurnou (sret) teritorije,
tj. sigurnou suverena koji vlada teritorijom. To je pre svega bio
Makijavelijev problem, koji se sastojao upravo od toga da se sa
zna kako da mo suverena na jednoj odreenoj teritoriji, koja je
osvojena ili nasleena11 - ne ulazei u pitanje njenog legitimiteta
- ne bude ugroena i, ako postoje opasnosti - kako da se one sa
izvesnou otklone. Sigurnost vladaoca je ono o emu je re kada
se govori o problemu vladaoca u stvarnosti njegove teritorijalne
vlasti - verujem daje to bio politiki problem suvereniteta. Prema
tom vienju, daleko od toga da Makijaveli otvara polje moderne
politike misli. Rekao bih daje ispravno upravo suprotno gledite.
Makijaveli obleava kraj jednog doba u kome je glavni problem
bila sigurnost vladaoca i njegove teritorije. Deluje mi da, polaze
i od niza parcijalnih fenomena koje sam pokuao da obeleim,
iskrsava sasvim nov problem. Ne radi se vie o tome da se fiksira
1 obelei teritorija nego da se pusti da se cirkulacije odvijaju, da
se kontroliu i razdvoje dobre od loih, te da se uini da se sve
menja i bez prestanka pomera od jedne do druge take na takav
nain da se ponite inherentne opasnosti. Nije vie re o sigurno
K4 Bezbednost, teritorija, stanovnitvo
sti vladaoca i njegove teritorije, nego o bezbednosti stanovnitva

i, posledino, onih koji njim upravljaju. To je druga promena koju
smatram veoma vanom.
Mehanizmi o kojima govorimo imaju i treu zajedniku odli
ku. Bilo da je re o novim oblicima urbanistikog istraivanja, ili
o nainu da se spree ili kontroliu nestaice, ili o nainima da se
prebrode epidemije, vie se ne radi - bar ne prvenstveno - o tome
da se uspostavi odnos poslunosi izmeu superiorne volje i onih
volja koje su joj potinjene. Radi se o tome da se uspostavi igra
izmeu samih elemenata stvarnosti. Drugim recima, mehanizam
bezbednosti se oslanja na osu od suverena do potinjenih, koja
osigurava potpunu i relativno pasivnu poslunost pojedinaca nji
hovom suverenu. Ona se oslanja na proces koji su fiziokrate zvale
fizikim, a koji bi se mogao nazvati prirodnim ili, podjednako,
procesom elemenata stvarnosti. Ti mehanizmi ne tee ponitava
nju odreenih fenomena putem forme zabrane tipa ne sme to
da radi ili to ne sme da se dogodi, ve putem progresivnog po
nitavanja jednog skupa fenomena putem drugog. Na neki nain,
radi se pre o ograniavanju fenomena unutar prihvatljivih granica
nego o nametanju zakona koji ih zabranjuje. Dakle, mehanizmi
bezbednosti se vie ne oslanjaju na osu od suverena do potinje
nih, niti na formu zabrane.
Napokon, stiemo i do sredinje take u svemu tome. Svi ti me
hanizmi, nasuprot mehanizama zakona i discipline, omoguavaju
izvravanje volje nad drugima na najhomogeniji, najkontinuira-
niji i najiscrpniji mogui nain. Radi se o tome da se otkrije nivo
nune i dovoljne delatnosti onih koji vladaju. Ono to postaje re
levantno za akciju vlasti nije sveukupnost subjekata s obzirom na
svaki poseban detalj, ve stanovnitvo sa svojim specifinim feno
menima i procesima. Vidimo da, u odreenom smislu moderna,
ideja panoptikuma12 ovde postaje potpuno zastarela jer se u njoj
radilo o tome da se u centar - oko, pogled, princip nadziranja -
postavi neko ko bi mogao da uini da se suverenost vri na svim
pojedincima postavljenim unutar te maine moi. Utoliko bi se
moglo rei da je panoptikum najstariji san najstarijeg suverena
jer se tie toga da mu ne pobegne nijedan od potinjenih, da mu
ne promakne nijedan njihov pokret. Sredinja taka panoptikuma

'.( jo uvek tie funkcije savrenog suverena. Nasuprot tome, sada
se vie ne javlja ideja moi u formi iscrpnog nadziranja pojedi
naca pri emu bi svaki od njih u svakom trenutku bio prisutan
pred oima suverena. Sada se pojavljuje ideja moi u formi skupa
mehanizama unutar kojih su za vlast i one koji vladaju relevan-
ini odreeni individualni fenomeni, pri emu individue i osobeni
procesi individualizacije u svemu tome figuriraju na specifian
nain na koji emo se jo vratiti. U ovom sluaju e odnos kolek-
liva i pojedinca i odnos sveukupnosti drutvenog i elementarne
Iragmentacije biti stavljeni u pokret na sasvim drugaiji nain.
To e biti uinjeno unutar onoga to nazvamo stanovnitvom.
Mislim da je vladavina stanovnitvom neto sasvim drugaije od
sprovoenja suverenosti na detaljnom sadraju ljudskih ponaa
nja. Deluje mi, dakle, da imamo dve ekonomije moi koje su sa
svim razliite.
Hteo bih sada da ponem sa analizom svega toga. Pokuao sam
naprosto da, polazei od primera grada, nestaice i epidemije, uo
im mehanizme koji su bili novi za to vreme. S obzirom na njih
vidimo da je, sa jedne strane, u pitanju itava nova ekonomija
moi. S druge strane, ono to sada hou da razmotrim jeste po
java jedne potpuno nove politike figure koja ranije takorei nije
bila primeena, prepoznata i izdvojena, a koja u XVIII veku ulazi
na scenu na izvanredan nain i vrlo brzo biva primeena. To je
stanovnitvo.
Svakako, nije prvi put da se problem i zanimanje za stanovni
tvo pojavilo i unutar politike misli uopte, ali i unutar tehnika i
procedura vladavine. Ako pogledamo upotrebu rei stanovni
tvo u najstarijim tekstovima13 moemo videti da je problem sta
novnitva postavljan, skoro u kontinuitetu, tokom veoma dugog
perioda. Ipak, to je injeno na sutinski negativan nain. Ono to
je nazivano stanovnitvom u osnovi je bila suprotnost depopula
ciji. Odnosno, stanovnitvo je bilo shvaeno kao pokret kojim
je naputena teritorija ponovo naseljavana posle velikih nesrea,
tj. posle jednog od onih dramatinih trenutaka u kojima su ljudi
umirali ogromnom brzinom i intenzitetom, kao to su epidemija,
rat ili nestaica. Moemo, nadalje, rei da se problem stanovni

tva tada postavljao u odnosu na pustinju ili dezertifikaciju koja
je nastala zbog znaajnih ljudskih katastrofa. Takoe, u skladu s
tim je i injenica da slavne tabele mortaliteta nisu uvek postojale
i da nisu uvek imale kontinuitet. Poznato je da osamnaestovekov-
na demografija ne bi mogla da nastane da u nekim zemljama, a
posebno u Engleskoj, nisu ustanovljene tabele mortaliteta koje su
omoguavale kvantifikaciju i saznanje moguih uzroka smrti.14 U
Engleskoj, koja je bila prva zemlja u kojoj su u XVI i jo uvek
poetkom XVII veka bile pravljene te tabele - to je u XVI veku
injeno samo u trenucima velikih epidemija kada bi poast toliko
dramatino poveala mortalitet da bi se javio interes da se sazna
koliko je ljudi umrlo, od ega i gde.15 Uopte ne znam vie kada
se to promenilo. Drugim recima, pitanje stanovnitva uopte nije
postavljano u svojoj pozitivnosti i optosti. Pitanje saznavanja ta
je stanovnitvo i kako se moe ponovo naseliti nastalo je u kon
tekstu dramatinog mortaliteta.
Meutim, pozitivno odreenje pojma stanovnitva datira iz
sredine XVIII veka, na ta sam do sada upuivao. Potrebno je
samo da proitamo tekstove hroniara, istoriara i putnika da
bismo videli kako stanovnitvo u njima uvek figurira kao jedan
od faktora suverenove snage. Da bi suveren bio moan on je, na
ravno, morao da vlada prostranom teritorijom. Vanost njegovih
finansija je takoe bila merena, procenjivana ili proraunavana.
Pored veliine teritorije, vanosti finansija, i stanovnitvo je bilo
u opisu suverenove moi ukoliko je moglo da ponudi velike trupe
i ukoliko su gradovi bili naseljeni a pijace ive. Veliko stanovni
tvo je mogla biti karakteristika suverenove moi samo ukoliko su
bila ispunjena dva uslova. Stanovnitvo je moralo biti posluno, sa
jedne, i revnosno, sa druge strane. Moralo je podrazumevati elju
za radom i moralo je biti sklono aktivnostima koje su omogua
vale suverenu da bude veoma moan, tj. bogat i takav da zavre
uje poslunost. Sve to spada u tradicionalni nain posmatranja
stanovnitva.
U XVII veku zapoela je epoha obeleena kameralizmom16 i
merkantilizmom17', ne toliko kao ekonomskim doktrinama koli-
* M. Fuko u rukopisu (str. 11) postavlja pitanje: Asimilirati?.
k<> kao novim nainom postavljanja problema vladanja, i stvari su

poele da se menjaju. Na to emo se jo vratiti. U svakom sluaju,
stanovnitvo se za merkantiliste XVII veka vie nije pojavljivalo
naprosto kao pozitivni aspekt koji je mogao da figurira meu am
blemima moi suverena, ve se pojavljivalo i kao princip dinami
ke moi drave i suverena. Stanovnitvo je postalo fundamentalni
element, a to znai da je postalo element koji uslovljava druge
elemente. Zato uslovljava druge elemente? Uslovljava ih jer ono
obezbeuje ljudstvo za poljoprivredu, to e rei da garantuje
obilne etve. Poto e biti mnogo uzgajivaa, vie kultivisanog
zemljita i obilnih etvi, cene ita i poljoprivrednih proizvoda e
biti niske. Ono takoe obezbeuje ljudstvo za manufakturu, to
e rei da, u meri u kojoj je to mogue, omoguava da se funkcio-
nie bez uvoza i svega onog za ta bi se drugim dravama moralo
platiti srebrom i zlatom. Napokon, stanovnitvo je fundamental
ni element moi drave jer osigurava konkurenciju unutar radne
snage u dravi, to, naravno, osigurava niske plate. Niske plate
nose niske cene proizvoda i mogunost izvoza, i na taj nain -
novo osiguranje i novi izvor moi drave.
Stanovnitvo moe biti osnova bogatstva i moi drave na taj
nain samo ukoliko je uokvirena regulatornim aparatom koji
spreava emigraciju, doziva imigrante i poveava natalitet, sa jed
ne, i koji odreuje korisne proizvode i proizvode za izvoz, fiksira
koja bi dobra trebalo proizvesti, kojim sredstvima te, napokon,
odreuje plate koje suzbijaju besposlicu i skitnitvo, sa druge stra
ne. Ukratko, stanovnitvo zahteva aparat koji e osigurati da ono,
koje se shvata, takorei, kao izvor i koren moi i bogatstva drave,
funkcionie ispravno, na potreban nain i na potrebnim predme
tima. Drugim recima, merkantilizam se bavio stanovnitvom kao
radnom snagom, u strogom smislu rei, i stoga ne verujem da je
u XVIII veku posle merkantilista, niti oigledno u XIX veku, sta
novnitvo sutinski posmatrano kao proizvodna snaga. Merkan
tilisti i kameralisti su bili ti koji su u osnovi posmatrali stanovni
tvo na taj nain, a to je podrazumevalo da se ono istrenira, podeli,
distribuira i fiksira disciplinarnim mehanizmima. Stanovnitvo,
princip bogatstva, proizvodna snaga i disciplinarno nadziranje su
elementi misli, projekta i politike prakse merkantilista.
Deluje mi da su se od XVIII veka, u godinama koje uzimam za

referentnu taku, stvari promenile. Obino se kae da su, u kon
trastu spram merkantilista ranijeg perioda, fiziokrate bile antipo-
pulacionisti.18Sa tog stanovita se tvrdi da su, dok su merkantilisti
mislili da bi stanovnitvo trebalo da bude poveano to je vie
mogue, fiziokrate zauzele mnogo nijansiraniju poziciju. U suti
ni, ne mislim da se razlika meu njima tie vrednosti i obezvrei
vanja poveanja stanovnitva. Mislim da se fiziokrate razlikuju od
merkantilista i kameralista jer su posmatrali stanovnitvo na ra
zliit nain.19Jer kada merkantilisti i kameralisti govore o stanov
nitvu kao izvoru bogatstva, sa jedne, i njegovom uokvirenou
regulativnim sistemom, sa druge strane, oni ga u osnovi jo uvek
vide kao skup suverenovih potinjenih kojima se, na potpuno vo-
luntaristiki nain, mora nametnuti odreen broj zakona i pravila
odozgo, tako to e im biti reeno ta, gde i kako moraju da urade.
Drugim recima, merkantilisti su problem stanovnitva posmatra
li sutinski polazei od ose suverena i potinjenih. Merkantilisti-
ki, kameralistiki, ili, ako hoete, kolbertijanski projekat, situiran
je unutar odnosa suverenove volje sa potinjenom voljom naroda,
to podrazumeva odnos prema subjektu prava koji je potinjen
zakonu i koji moe biti uokviren regulisanjem. Mislim da se, sa
druge strane, sa fiziokratima i uopteno sa osamnaestovekovnim
ekonomistima stanovnitvo vie ne pojavljuje kao subjekt prava
i kao skup volja potinjenih koji moraju da posluaju volju suve
rena na osnovu niza regulacija, zakona, edikata itd. Stanovnitvo
e biti shvaeno kao skup procesa kojima bi trebalo upravljati na
osnovu onoga to je u njima prirodno.
Ali ta oznaava ta prirodnost' stanovnitva? ta ini da se od
tog trenutka stanovnitvo vie ne posmatra polazei od juridi-
ko-legalnog pojma subjekta nego kao odreena vrsta tehniko-
politikog objekta upravljanja i vladavine? ta podrazumeva ta
prirodnost? Ukratko, mislim da se ona pojavljuje na tri naina.
Prvo, unutar osamnaestovekovne misli, ali i prakse vladanja, sta
novnitvo ne predstavlja prostu sumu individua koje naseljava
ju odreenu teritoriju. Niti je ono rezultat volje tih individua da*
* U rukopisu je ova re pod navodnicima, str. 13.

c reprodukuju, niti se pojavljuje naspram suverenove volje koja

Ih pa mogla osnaiti i oblikovati. Zapravo, stanovnitvo vie nije
pi miarna datost, ve postoji u zavisnosti od itavog niza promen-
111vih. Stanovnitvo varira u zavisnosti od klime. Ono varira sa
materijalnim okruenjem. Ono varira sa intenzitetom trgovine i
aktivnosti u cirkulaciji bogatstva. Ono varira, svakako, prema za
konima pod koje e biti podvedeno, kao to su, na primer, takse
i brani zakoni. Ono takoe varira sa navikama ljudi, na primer
,.i nainom na koji se erkama daje miraz ili nainom na koji je
primogenitura osigurana, sa pravom prvorodstva, kao i sa nai
nom na koji se deca odgajaju i da li se, na primer, daju dojiljama.
Stanovnitvo varira sa moralnim i religijskim vrednostima pove
zanim sa razliitim nainima ponaanja, na primer sa etiko-reli-
gioznim vrednostima koje podrazumevaju celibat monaha. Iznad
svega, naravno, ono varira sa stanjem sredstava za ivot, kao to to
moemo videti u slavnoj Miraboovoj (Mirabeau) tvrdnji da sta
novnitvo nikada ne varira izvan granica i nikada ne moe pre
i granice postavljene kvantitetom sredstava za preivljavanje.20
Analize koje su nainili Mirabo, opat Pjer ober (abb Pierre
laubert)21 ili Kesne (Quesnay) u lanku Ljudi (Hommes) u
Enciklopediji (Encyclopdie)22 pokazuju da je, za takav nain mi
ljenja, sasvim oigledno da stanovnitvo nije neka vrsta izvorne
datosti ili neka vrsta podloge na kojoj e se odigravati suverenova
delatnost. One pokazuju da je stanovnitvo uopte neto to po
stoji naspram suverena. Stanovnitvo je datost koja zavisi od niza
promenljivih, to znai da ono ne moe biti transparentno za de-
lovanje suverena i da relacija izmeu njega i suverena naprosto ne
moe biti relacija poslunosti i odbijanja poslunosti, tj. poslu
nosti i pobune. Zapravo, promenljive od kojih zavisi stanovnitvo
su takve da u vidljivoj meri izmiu suverenoj voluntaristikoj i
direktnoj delatnosti koja se sastoji od pisanja zakona. Ako neko
kae stanovnitvu uradi to, ne samo da nema garancije da e
ono to uiniti, ve naprosto nema garancije da ono to moe da
uini. Ako se ograniimo na odnos izmeu suverena i potinje-
nih, granica zakona je neposlunost potinjenog. U toj ranijoj pri
i se, dakle, radilo o onom ne kojim se potinjeni suprotstavlja
suverenu. Ali kada je u pitanju odnos izmeu vlade i stanovnitva,

onda granica suverenove ili vladine odluke svakako nije odbijanje
naroda u vezi sa kojim je odluka doneta.
Stanovnitvo se dakle pojavljuje kao neka vrsta vrstog prirod
nog fenomena u odnosu na suverenov legalistiki voluntarizam.
To da je stanovnitvo prirodni fenomen ne znai, meutim, da je
u pitanju nedostupna i neprobojna priroda, ve upravo suprot
no. Upravo na tom mestu analize fiziokrata i ekonomista postaju
zanimljive, jer je ta prirodnost, koja je identifikovana u injenici
stanovnitva, pristupana onima koji na nju hoe da deluju, kao
i tehnikama transformacije koje u tu svrhu upotrebljavaju, samo
pod uslovom da su te tehnike istovremeno prosveene, reflekto-
vane, analitine, kalkulisane i kalkuliue. Ne samo da se zakoni
moraju svojevoljno promeniti ukoliko se smatraju nepovoljnim
po stanovnitvo, nego, iznad svega, ako neko hoe da podstakne
stanovnitvo ili uspostavi pravilan odnos stanovnitva i dravnih
resursa i mogunosti mora da deluje na osnovu niza faktora i ele
menata koji izgledaju kao da su veoma udaljeni od samog sta
novnitva i njegovog neposrednog postupanja, plodnosti i elje
za reprodukcijom. Na primer, mora se delovati na protok valute,
uzimajui u obzir njegove pravce i da li oni stvarno dopiru do
svih elemenata stanovnitva ili ostavljaju neke regione inertnima.
Bie nuno da se deluje na izvoz jer vea potranja robe za izvoz
stvara vee mogunosti za posao i, samim tim, za bogatstvo i za
stanovnitvo. Javlja se i problem uvoza koji se tie pitanja da li
uvoz dovoljno podstie stanovnitvo ili vodi njegovom opadanju.
Uvozom se oduzima posao narodu, ali se on njime istovremeno
hrani. Tako nailazimo na problem regulacije uvoza, koji je kruci-
jalan za XVIII vek. U svakom sluaju, na stanovnitvo je mogue
efektno delovati kroz igru svih tih meusobno udaljenih faktora.
Tako moete videti da iskrsava potpuno drugaija tehnika, koja
vie ne pokuava da uini da podreeni posluaju suveren ovu vo
lju, ve se tie stvari koje deluju sasvim udaljeno od stanovnitva,
ali za koje se zna da kroz kalkulaciju, analizu i refleksiju mogu
proizvesti uinke. Mislim da se tu, sa ukazivanjem na probojnu
prirodnost stanovnitva, dogaa vrlo vana mutacija u organiza
ciji i racionalizaciji metoda moi.
l'redavanje od 25. januara 1978. 91
Moglo bi se takoe rei da se prirodnost stanovnitva pojavljuje

na drugi nain, polazei od injenice da je ono svakako sainjeno
od individua koje se u velikoj meri razlikuju jedne od drugih i ije
se ponaanje ne moe predvideti izvan odreenih granica. Pa ipak,
prema prvim teoretiarima stanovnitva u XVIII veku, postoji bar
jedan nepromenljiv element koji stanovnitvo uzeto u celini ima.
Postoji samo jedan motor koji ga pokree. Taj motor je elja. e
lja je stari pojam koji je uao u upotrebu sa upravljanjem sveu
(na ta bismo se mogli vratiti).23 Ona sada ponovo ulazi unutar
lehnika moi i vladavine. Svako deluje na osnovu elje. Radi se
0 elji protiv koje nije mogue nita uiniti. Kao to kae Kesne,
ne moete spreiti ljude da ive tamo gde e imati najveu korist
1gde ele da ive jer ele da ostvare neku korist. Ne pokuavajte
da ih promenite, jer se oni nee promeniti.24 Meutim, upravo na
tom mestu, prirodnost elje koja obeleava stanovnitvo postaje
pristupana za tehnike vladanja: iz razloga (na koje emo morati
da se vratimo) koji spadaju u bitne teorijske elemente sistema, ta
elja je takva da e, ukoliko joj se omogui slobodna igra unutar
odreenih granica i zahvaljujui odreenim odnosima i vezama,
proizvesti opti interes stanovnitva. elja predstavlja praenje
individualnog interesa. U svojoj elji individua se moe varati u
pogledu svog linog interesa. Ipak postoji mera u kojoj ne dolazi
do iskrivljenja. Ona se tie toga da spontano ili, pre, spontano
i regulisano funkcionisanje elje uvek zapravo vodi proizvodnji
interesa koji e biti povoljan za stanovnitvo. Proizvodnja zajed
nikog interesa kroz igru elje istovremeno obeleava prirodnost
stanovnitva i vetaki karakter moguih naina putem kojih bi se
njim moglo upravljati.
Sve to je vano jer sa idejom upravljanja stanovnitvima putem
prirodnosti njihove elje i spontane proizvodnje zajednikog in
teresa uz pomo elje nailazimo na neto sasvim suprotno onome
o emu smo govorili - o staroj etiko-juridikoj koncepciji vlada
vine i sprovoenja suverenosti. Jer ta je bio suveren za pravnike,
pa bilo srednjovekovne pravnike ili za teoretiare prava, poput
Hobsa (Hobbes) i Rusoa (Rousseau)? Suveren je bio osoba koja
je mogla da kae ne elji bilo koje individue, pri emu se problem
sastojao u tome da se to ne legitimie i zasnuje na volji samih

tih individua. Vidimo, dakle, da se kroz ekonomsko-politiku mi
sao fiziokrata oblikuje potpuno drugaija ideja, takva da problem
onih koji vladaju ni u kom sluaju ne srne biti kako, u kojoj meri i
do koje granice mogu da kau to ne. Problem onih koji vladaju je
ste kako da kau da toj elji. Problem se, dakle, ne tie granice sa-
vesti ili granice dostojanstva u smislu ljubavi prema samom sebi,
ve se pre tie svega onoga to stimulie i podstie to dostojanstvo
i tu elju, tako da ona moe da proizvede svoje dobre uinke. Tako
dospevamo pred matricu ele jedne filozofije koju nazivamo uti-
litarizmom.25 Kao to mislim da je Kondijakova (Condillac) ide
ologija,26 to jest senzualizam, bio teorijski instrument kojim se
mogla podrati praksa discipline,27 rekao bih da je utilitaristika
filozofija bila teorijski instrument kojim je podrano vladanje sta
novnitvima, to je u to vreme bilo neto sasvim novo.'
Konano, prirodnost stanovnitva, koja se prvo pojavljuje u
tom univerzalnom profitu elje, a potom i kroz injenicu da je
stanovnitvo uvek zavisno od sloenih promenljivih koje mogu
da se modifikuju, sada se pojavljuje i na treem mestu. Pojavljuje
se u konstantnosti fenomena za koje se moe oekivati da budu
promenljivi s obzirom na to da zavise od sluajnosti, verovatno-
e, individualnog ponaanja i konjunkturnih uzroka. Potrebno
je samo da se posmatraju i prebroje fenomeni koji bi trebalo da
budu nepravilni da bi se shvatilo da su oni zapravo pravilni. U
tome se sastojalo veliko otkrie Engleza Graunta28 na kraju XVII
veka, koji ne samo da je bio u mogunosti da uz pomo tabela
smrtnosti utvrdi konstantan broj smrti svake godine u odree
nom gradu, nego i konstantnu proporciju razliitih sluajnosti
koje su uzrokovale smrt, a koje same variraju. Ista je proporcija
ljudi koji umiru od istroenosti u odnosu na one koji umiru od
groznice, od onih koji umiru od kamena u bubregu, kostobolje ili
utice.29 Ono to je oigledno zaprepastilo Graunta jeste injenica
da je u tabelama mortaliteta proporcija samoubistava u Londo
nu identina iz godine u godinu.30 Takoe se mogu uoiti i drugi*
* Rukopis, str. 17: Takoe, vano je da utilitaristika filozofija za vladanje stanovnitvom

predstavlja ono to je ideologija predstavljala za discipline.
I>iavilni odnosi kao to su, na primer, vei natalitet muke dece,

.ilii vei broj nezgoda koje im se deavaju u odnosu na ensku
deru, tako da se proporcija meu njima ponovo uspostavlja posle
iid l edenog vremena.31 Mortalitet dece je uvek vii nego smrtnost
odraslih, bilo da je re o deacima ili o devojicama.32 Mortalitet
ic uvek vii u gradu nego na selu, itd.33 Tako nailazimo i na treu
povrinu na kojoj iskrsava prirodnost stanovnitva.
Stanovnitvo nije skup juridikih subjekata u individualnom
ii i kolektivnom odnosu sa voljom suverena. Re je o skupu ele
menata u kojima moemo uoiti konstante i regularnosti ak i u
krajnostima, kao i univerzalnost elje koja regularno proizvodi
dobrobit za sve. Pomou njih moemo da identifikujemo odreen
broj varijabli koje se mogu modifikovati i od kojih stanovnitvo
zavisi. Uzimanje u obzir specifinih uinaka stanovnitva i ukazi
vanje na njihovu relevantnost je, verujem, veoma vaan fenomen.
Re je o ulasku prirode* u polje tehnika moi - i to prirode koja
nije takva da bi na njoj i protiv nje suveren trebalo da uspostavi
pravedne zakone. Ne radi se o tome da postoji priroda na ko
joj i protiv koje postoji suveren i odnos poslunosti koji mu se
duguje. Radi se o stanovnitvu ija je priroda takva da suveren
mora da postavi osmiljene procedure vladanja tom prirodom, uz
pomo nje i u pogledu nje. Drugim recima, sa stanovnitvom na
ilazimo na neto sasvim drugaije od skupa subjekata prava koji
se razlikuju po svom statusu, lokalizaciji, dobrima, obavezama i
nametenjima. [Radi se o]* skupu elemenata koji su, sa jedne stra
ne, uronjeni unutar opteg reima ljudskih bia i koji, sa druge
strane, formiraju povrinu na kojoj mogu da se sprovedu auto
ritarne, ah promiljene i proraunate, transformacije. Dimenzija
u kojoj je stanovnitvo uronjeno meu ostala iva bia po prvi
put se pojavljuje i biva sankcionisana onog trenutka kada ljudi
prestaju da budu nazivani ljudskim rodom i poinju da se nazi
vaju ljudskom vrstom.34 Od trenutka u kom se ljudski rod prvi
put pojavljuje kao vrsta, unutar polja odreenja svih ivih vrsta,
moe se rei da ovek poinje da se pojavljuje u prvoj formi svoje*
* U rukopisu je ova re pod navodnicima, str. 18.

** M. F.: ali (mais).
integracije unutar biologije. Sa jedne strane e, onda, stanovni

tvo biti ljudska vrsta, a sa druge e predstavljati ono to se naziva
javnou. Tu se ponovo radi o rei koja sama nije nova, ali ija
upotreba jeste nova.35 Javnost, koja predstavlja krucijalan pojam
u XVIII veku, jeste stanovnitvo s obzirom na miljenja, naine
rada, naine ponaanja, obiaje, strahove, predrasude i obaveze,
to je ono do ega se dolazi kroz obrazovanje, kampanje i uverenja.
Stanovnitvo je stoga sve ono na ta nailazimo ako krenemo od
bioloke ukorenjenosti preko vrste pa do povrine koja se daje
na uvid od strane javnosti. Od vrste do javnosti tu nailazimo na
elo novo polje stvarnosti u smislu da se radi o elementima koji
su prikladni za mehanizme moi i o prikladnom prostoru unutar
kojeg i polazei od kojeg se mora delati.
Moglo bi se dodati i to da, dok sam govorio o stanovnitvu, re
koja je stalno iskakala jeste vladanje. Rei ete da je to bila moja
namera, ali ne mora biti tako. to sam vie govorio o stanovni
tvu, to sam manje upotrebljavao re suveren. Radi se o tome da
se obelei i uoi neto za ta takoe mislim da je relativno novo,
ne kao re ili nivo realnosti, ve kao nova tehnika. Drugim reci
ma, radi se o privilegiji koju vlada (gouvernement) poinje da ima
u odnosu na pravila. U meri u kojoj je, s obzirom na ograniava
nje kraljeve moi, bilo mogue rei kralj vlada, ali ne upravlja
(Je roi rgne, mais ne gouverne pas)36, moe se rei da se radi o
inverziji upravljanja i vladanja, kao i injenici da je upravljanje u
osnovi mnogo vie od suverenosti, vladanja i imperijuma. Takoe,
tu se radi i o tome da je moderni politiki problem sada u potpu
nosti vezan za stanovnitvo. Mislim da niz koji se sastoji od me
hanizama bezbednosti, stanovnitva, upravljanja i otvaranja polja
koje nazivamo politikom - sainjava ono to bi trebalo analizirati.
Hteo bih da iskoristim jo pet minuta da bih dodao neto, i
moda ete videti zato. Moda e biti pomalo marginalno u od
nosu na sve ovo.37 Govorili smo, dakle, o iskrsavanju stanovni
tva kao neeg potpuno novog, to je sa sobom donelo masu juri-
dikih, politikih i tehnikih problema. Ako bismo uzeli u obzir
potpuno drugi niz domena, koji bi se mogli nazvati domenima
znanja, videli bismo da se isti problem stanovnitva pojavljuje u
( itavom nizu znanja. Ovde ne pokuavam da dam reenje, ve

samo da postavim problem.
Zarad vee preciznosti, uzmimo primer politike ekonomije. U
osnovi, za sve one koji su se bavili finansijama, sve dok se radilo o
kvantifikaciji bogatstva, odreivanju uloge valute, saznavanju da
Ii je bolje da se valuta ojaa ili oslabi, i sve dok se radilo o pitanju
uspostavljanja i podravanja protoka spoljanje trgovine, mislim
da je ekonomska analiza' ostala na nivou analize bogatstva.38 Sa
druge strane, u trenutku u kome je postalo mogue ne samo da
se stanovnitvo uvede u ekonomsku teoriju nego i u ekonomsku
praksu dolo je do gaenja analize bogatstva. Kada je postalo mo
gue uvoenje stanovnitva u analizu bogatstva, sa svim reme-
lilakim uincima koje stanovnitvo kao novi subjekt-objekt, sa
svojim demografskim aspektima i sa specifinom ulogom koju su
u njemu imali proizvoai i potroai, vlasnici, oni koji stvaraju
profit i koji ga uzimaju, nastupilo je gaenje analize bogatstva i
otvaranje novog domena znanja, koji se nazivao politika ekono
mija. Napokon, jedan od glavnih Kesnejevih (Quesnay) tekstova
je lanak Ljudi" u Enciklopediji,39a sam Kesne nikada nije presta
jao da ponavlja kako je prava ekonomska vlada ona koja se bavi
stanovnitvom.40 Potom, dobro poznata suprotstavljenost izmeu
Maltusa (Malthus) i Marksa (Marx)41 daje dokaz da je u XIX veku
problem stanovnitva jo uvek centralan za svu politiko-eko-
nomsku misao. Napokon, ako je to njima dvojici bilo zajedniko,
polazei od njihove rikardovske42 osnove, ta je onda bio izvor
njihovog neslaganja? Prema Maltusovom uverenju, problem sta
novnitva je u osnovi trebalo da bude shvaen kao bioloko-eko-
nomski problem, dok je Marks pokuavao da zaobie problem i
da se oslobodi samog pojma stanovnitva. On je pokuavao da ga
se oslobodi samo da bi ga ponovo otkrio, ne vie u bioloko-eko-
nomskoj formi ve u specifinoj istorijsko-politikoj formi klase,
klasne suprotstavljenosti i klasne borbe. U alternativi izmeu sta
novnitva i klasa krio se izvor njihovog neslaganja. Na tom mestu,
polazei od politiko-ekonomske misli koja je bila mogua samo
ukoliko se stanovnitvo uvede kao subjekt, dogaa se prelom.
4 M. Fuko dodaje: pod navodnicima.

9
Uzmimo sada primer prirodne istorije i biologije. U osnovi,

kao to znate, sutinska uloga i funkcija prirodne istorije je bila
u tome da odredi klasifikatorne karakteristike ivih bia koje bi
omoguile da ona budu smetena u ovaj ili onaj deo tabele.43 U
XVIII i na poetku XIX veka dogaa se itav niz transformacija
koje nas premetaju iz polja odreivanja klasifikatornih karakte
ristika u polje unutranje organizacije organizama44, i od anatom-
sko-funkcionalne koherentnosti ka konstitutivnim ili regulator-
nim odnosima sa sredinom u kojoj jedinke ive. Grubo govorei,
to je Lamark-Kuvjeov problem45, za koji Kuvje (Cuvier) nalazi
reenje i racionalne principe.46 Napokon, prelaz sa Kuvjea na Dar-
vina (Darwin)47 sastojao se od toga da se od sredine ivljenja u
svom konstitutivnom odnosu sa organizmom pree na stanovni
tvo, za koje je Darvin uspeo da pokae kako predstavlja element
kroz koji sredina stvara uinke na organizmu. Da bi mislio odno
se izmeu sredine i organizma Lamark je morao da zamisli kako
sredina direktno utie na organizam i oblikuje ga. Kuvje je bio
primoran da se pozove na itav niz oigledno mitolokih stvari
kao to su katastrofe, boji inovi stvaranja, i tako dalje, koji su
ipak paljivije organizovali polje racionalnosti. Darvin je naao
da stanovnitvo predstavlja medijum izmeu sredine i organiz
ma, sa svim uincima koji su za njega osobeni, poput mutacija,
eliminacija i tako dalje. Radi se, dakle, o tome da je problema-
tizacija stanovnitva unutar analize ivih bia omoguila prelaz
sa prirodne istorije na biologiju. Prema tome, mesto na kome se
dogodio prelaz sa prirodne istorije na biologiju trebalo bi traiti
u pojmu stanovnitva.
Ista stvar bi se mogla rei i povodom prelaska sa opte gramati
ke na istorijsku filologiju.48Opta gramatika je bila analiza odnosa
izmeu lingvistikih znakova i predstava bilo kog subjekta koji
uopte govori. Roenje filologije je postalo mogue kada je na
osnovu niza istraivanja u razliitim zemljama, posebno u Sred
njoj Evropi, a takoe i u Rusiji, iz politikih razloga, uoen od
nos izmeu stanovnitva i jezika, to je za posledicu imalo pojavu
problema kako u toku istorije, s obzirom na specifine pravilnosti
jezika odreenog stanovnitva, samo stanovnitvo, kao kolektivni
subjekt, moe da transformie jezik kojim govori. Mislim da je
Vi odavanje od 25, januara 1978. 97
ponovno uvoenje stanovnitva kao subjekta omoguilo prelaz sa

npte gramatike na filologiju.
Verujem da, ako traimo operator transformacija koji je pore
metio sisteme znanja pomou kojeg bismo sve ovo mogli da su
miramo, bilo da je re o prelazu sa prirodne, istorije na biologiju,
ili sa analize bogatstva na politiku ekonomiju, ili sa generalne
gramatike na istorijsku filologiju, kao i o prelazu na nauke o ivo
tu. ili o radu i proizvodnji, ili o jeziku, moramo da uzmemo u ob
zir stanovnitvo. To se ne sme uraditi na nain koji bi vodio tome
da se kae kako su ga, napokon, vladajue klase, shvatajui njego
vu vanost, prosledile prirodnjacima koji su zbog toga mutirali u
biologe, gramatiarima koji su zbog toga postali filolozi, te ana
litiarima finansija koji su zbog toga postali ekonomisti. To nije
ono to se dogodilo. Radi se o sledeoj formi. Stalna igra izmeu
tehnika moi i njihovog predmeta postepeno je izolovala u real
nom, kao polje stvarnosti, stanovnitvo i njegove fenomene. Na
osnovu konstitucije stanovnitva kao korelata tehnika moi, itav
niz predmeta je postao vidljiv za mogue forme znanja. Istovre
meno, upravo zbog toga to nove forme znanja stalno proizvode
nove objekte, stanovnitvo je moglo da bude formirano i da na
stavi da bude privilegovani korelat modernih mehanizama moi.
Tako bi tema oveka i nauka o oveku', koje ga analiziraju kao
/ivo bie, individuu koja radi i subjekat koji govori, trebalo da
budu shvaene na osnovu iskrsavanja stanovnitva kao korelata
moi i predmeta znanja. Napokon, ovek, onako kako je miljen i
ilefinisan od strane takozvanih nauka o oveku u XIX veku, i kao
to je miljen u humanizmu XIX veka, nije nita drugo do figura
stanovnitva. Ili da kaemo to drugaije: ako je, sa jedne strane,
istina da ovek nije mogao postojati, i da je samo juridiki pojam
subjekta prava mogao postojati kada je problem moi formulisan
unutar teorije suvereniteta, onda, sa druge strane, kada se stanov
nitvo pojavi naspram vetine upravljanja, pre nego suvereniteta,
mislim da moemo rei da ovek za stanovnitvo postaje ono to
je subjekt prava bio za suverena. Eto, na taj nain je sve spakovano
i [uvezano].
4 U rukopisu: nauka o oveku pod navodnicima.

44 Pretpostavka; nerazumljiva re.
Napomene:
1 Hans Kelzen (1881-1973 ). Roen u Pragu, Kelzen je predavao javno pravo i

filozofiju u Beu o 1919. do 1929, a zatim u Kelnu od 1930. do 1933. Dobivi otkaz od
strane nacista, nastavio je karijeru u enevi (1933-1938) i na Berkliju (1942-1952). Bio
je osniva Beke kole (oko asopisa za javno pravo [Zeitschrift f r ffentliches Recht],
pokrenutog 1914) koja je radikalizovala doktrinu pravnog pozitivizma, i u svojoj istoj
teoriji prava (Reine Rechtslehre-, Be, 1960, 2. izdanje; francuski prevod: H. Thvenaz,
Thorie pure du droit, 1. izdanje, Neuchtel, La Baconnire, 1953; 2. izdanje, prev. Ch.
Eisenmann, Paris, Dalloz, 1962); branio je normativistiku koncepciju zakona, u skladu
sa kojom zakon konstituie hijerarhijski i dinamian sistem normi meusobno pove
zanih putem odnosa imputacije (koja se razlikuje od odnosa uzronosti na kojima se
zasniva nauno obrazloenje), to jest odnos izmeu odreenog ponaanja kao uslova i
sankcije kao posledice (Opta teorija norme [Thoriegnrale des normes], prev. O. Be-
aud & F. Malkani, Paris, PUF, Lviathan, 1996, pogl. 7, II, str. 31). Da bi izbegao be
skonani regres (svaka pravna snaga moe da potekne samo iz vie pravnog ovlaenja)
taj sistem dobija svoju validnost iz osnovne norme (Grundnorm), koja nije postavljena
kao druge norme, ve je pretpostavljena i time je suprapozitivna, pri emu predstavlja
ultimativni razlog vaenja svih pravnih normi koje ine pravni poredak (ibid., pogl.
59, str. 343). Videti takoe njegovo posthumno delo Opta teorija normi (Allgemeine
Theorie der Normen; Wien, Manz Verlag, 1979). O Kelzenu, videti komentare Z. Kangi-
jema u Normalnom i patolokom (Le Normal et le Pathologique), Paris, PUF, 3. izdanje
iz 1975, str. 184-185.
2 Videti doktorsku tezu iz medicine: Anne-Marie Moulin, La Vaccination anti-va
riolique. Approche historique de rvolution des ides sur les maladies transmissibles et
leur prophylaxie, Paris, Universit Pierre et Marie Curie (Paris 6) - Facult de Mde
cine Piti - Salptrire, 1979). Autorka teze je opisala kampanje variolizacije u XVIII
veku tokom 1978. na Fukoovom kursu (videti kasnije: Rezime kursa). Videti takode i: J.
Hecht, Un dbat mdical au XVIIIe sicle, linoculation de la petite vrole, Le Concours
mdical, 18, 1. maj 1959, str. 2147-2152, i dva del koja su se pojavila godinu dana pre
tog kursa: P. E. Razzell, The Conquest of Smallpox: The impact o f inoculation on smallpox
mortality in the 18th Century, Firle, Caliban Books, 1977, i G. Miller, The Adoption of
Inoculation for Smallpox in England and France, Philadelphia, University of Philadelphia
Press, 1977), koja je Fuko bio u prilici da konsultuje.
3 Prva re se upotrebljava u XVIII veku, upuujui na biljni kalem (greffe). Druga
nee biti upotrebljena sve do XIX veka.
4 Od 1800. Denerova (Jenner) vakcinacija progresivno zamenjuje pelcovanje (vi
deti: E. Jenner, An Inquiry into the Causes and Effects ofthe Variolae Vaccinae, London,
1798. [reprodukcija 1. izdanja: London, Dawson, 1966]; R. Le Droumaguet, propos
du centenaire de Jenner. Notes sur l'histoire des premires vaccinations contre la variole,
Thse de mdecine, Belfort-Mulhouse, 1923; A.-M. Moulin, La Vaccination anti-vario
lique..., op. cit., str. 33-36).
5 Videti: A.-M. Moulin, op. cit., str. 36: [Krajem XVIII veka] medicina nije ra
zjasnila duboki smisao vakcinacija, i str. 42: Bertoleov (Berthollet) citat o modifika
ciji vakcinom uvedenoj u organizam: ta je priroda ove razlike i ove promene? Niko
ne zna; iskustvo samo dokazuje svoju stvarnost (Exposition des faits recueillis jusqu
prsent concernant les effets de la vaccination, 1812).
6 Inokulacija se praktikuje u Kini od XVII veka i u Turskoj (videti: A.-M. Moulin,
I <i Vaccination anti-variolique..., op. cit., str. 12-22). Za kinesku praksu videti pismo oca
I .1 Koste (pre La Coste) iz 1724, u: Mmoires de Trvoux, a za tursku debatu o inokula-
111 u Kraljevskom drutvu u Engleskoj, na osnovu izvetaja trgovca iz Istonoindijske
lompanije (East India Company). Prvog aprila 1717. ledi Montagju (Lady Montagu),
i|ruga engleskog ambasadora u Istanbulu i jedna od najrevnosnijih branilaca inoku-
l.u ije u svojoj zemlji, pie: Velike boginje, tako fatalne i este meu nama, ovde su
inuljene nekodljivim po otkriu inokulacije. (...] Ovde postoji grupa starih ena koje
u specijalisti u toj operaciji (citirano u: A.-M. Moulin, ibid., str. 19-20).
7 O toj ideji videti lanak M. Fukoa, La politique de la sant au XVIIIe sicle, u:
/ r- Machines gurir. Aux origines de lhpital moderne; dossiers et documents, Paris,
Institut de le nvironnement, 1976, str. 11-21; Dits et crits, III, n 168, str. 15-27 (videti
*.tr. 17-18).
8 Videti: A.-M. Moulin, La Vaccination anti-variolique..., str. 26: Godine 1760.
matematiar Bernuli [Bernoulli] prenosi statistiku rigoroznije [od tabela J. Jurina u:
l'hilosophical Transactions o f the Royal Society, iz 1725], koji je u stvari bio jedino teo-
i ijsko opravdanje za peleovanje. (...) Ako se peleovanje prihvati, rezultat e biti dobitak
od nekoliko hiljada ljudi za civilno drutvo; ak i ako je smrtonosno, jer ubija decu u
kolevkama, poeljnije je od boginja koje izazivaju smrt odraslih koji su postali korisni
/.i drutvo; ako je tano da generalizacija inokulacije rizikuje zamenu velike epidemije
stalnim stanjem endemske bolesti, opasnost je manja jer su velike boginje opta erup-
i ija, a peleovanje utie samo na mali deo na povrini koe. Bernuli demonstrativno
/ukljuuje da ako neko zanemaruje gledite pojedinca onda e uvek biti geometrijski
tano da je interes vladalaca da favorizuju peleovanje (D. Bernoulli, Essai dune nou
velle analyse de la mortalit cause par la petite vrole et des avantages de linoculation
pour la prvenir, Histoires et Mmoires de lA cadmie des sciences, 2, 1766). Taj esej, koji
datira iz 1760, pobudio je neprijateljsku reakciju Dalambera, 12. novembra 1760, na
Akademiji nauka. Za detaljnu analizu Bernulijevog metoda obrauna i svae sa Dalam-
berom videti: H. Le Bras, Naissance de la mortalit, Paris, Gallimard - Le Seuil (Hautes
ht udes), 2000, str. 335-342.
9 O toj ideji videti: M. Foucault, Naissance de la clinique, Paris, PUF (Galien),
1963, str. 24 (citat iz: L. S. D. Le Brun, Trait thorique sur les maladies pidmiques,
Paris, Didot le jeune, 1776, str. 2-3) i str. 28 (referenca na: F. Richard de Hautesierck,
Recueil d observations. Mdecine des hpitaux militaires, Paris, Imprimerie royale, 1766,
t. 1, str. XXIV-XXVII).
10 Emanuel Etjen Divijar (Emmanuel tienne Duvillard, 1755-1832), Analyse et
Tableaux de linfluence de la petite vrole sur la mortalit chaque ge, et de celle quun
prservatif tel que la vaccine peut avoir sur la population et la longvit, Paris, Imprime
rie impriale, 1806. (O Divijaru, specijalisti u vezi sa brojem stanovnika, ali i teoretia-
rem kalkulacija i osiguranja anuiteta, videti: G. Thuillier, Duvillard et la statistique en
1806, tudes et Documents, Paris, Imprimerie nationale, Comit pour lhistoire cono
mique et financire de la France, 1989, t. 1, str. 425-435; A. Desrosires, La Politique des
grands nombres. Histoire de la raison statistique, Paris, La Dcouverte, 1993; ponovljeno
izdanje 2000, str. 48-54.)
11 U vezi sa tom distinkcijom, na kojoj se zasniva itava problematika novog vla
daoca kod Makijavelija, videti: Vladalac (franc, naslov Le Prince), pogl. 1 i pogl. 2.
12 Videti predavanje od 8. februara.
13 Fuko ovde aludira na del Fransisa Bejkona, kome veliki broj renika pripisu
je otkrie rei stanovnitvo (videti, na primer: Dictionnaire historique de la langue
franaise. Le Robert). U stvarnosti, ta re se ne moe nai kod Bejkona, a pojavljuje se
samo u nekim kasnim prevodima. Prvo pojavljivanje engleske rei izgleda da se nalazi
u: Political Discourses (1751) Dejvida Hjuma (David Hume), a francuska re je poela da
se upotrebljava tek u drugoj polovina XVIII veka. Monteskje (Montesquieu) je 1748. jo
uvek bio nesvesan te rei. On govori o broju ljudi (De lesprit des lois, XVIII, pogl. 10,
u: OEuvres compltes, Paris, Gallimard, Bibliothque de la Pliade, 1958, t. 2, str. 536)
ili o iteljima, o irenju vrsta (ibid., XXIII, 26, O. G , str. 710; 27, O. C., str. 711; videti:
Lettres persanes [Persijska pisma, 1721], CXXII, O. G, t. 1, str. 313). S druge strane, od
Persijskih pisama on koristi negativan oblik rei, depopulacija (Pismo CXVII, O. G,
str. 305; De Vesprit des lois, XXIII, 19, O. G , str. 695; 28, O. C., str. 711). Upotreba rei
see do XIV veka (videti: Littr, Dictionnaire de la langue franaise, Paris, J.-J. Pauvert,
1956, t. 2, str. 1645) u aktivnom smislu glagola smanjiti broj stanovnika (se dpeu
pler). Odsutna je iz prvog izdanja Erberovog Essai sur la police gnrale des grains (op.
cit.) iz 1753, stanovnitvo se pojavljuje u izdanju iz 1755. Za skoranja razjanjenja
pitanja videti: H. Le Bras, predgovor za vlastitu knjigu L'Invention des populations, Paris,
Odile Jacob, 2000; i I. Tamba, Histoires de dmographe et de linguiste: le couple popu-
lation/dpopulation, Linx (Paris X), 47,2002, str. 1-6.
14 O Donu (John) Grauntu videti 28. napomenu.
15 Videti: E. Vilquin, uvod u: J. Graunt, Observations naturelles ou politiques rper
tories dans lIndex ci-aprs et faites sur les bulletins de mortalit de John Graunt citoyen
de Londres, en rapport avec le gouvernement, la religion, le commerce, l'accroissement,
latmosphre, les maladies et les divers changements de ladite cit, prev. E. Vilquin, Pa
ris, INED, 1977, str. 18-19: Bilteni smrtnosti u Londonu su meu prvim objavljenim
demografskim izvetajima, ali njihovo poreklo je nejasno. Najstariji bilten koji je otkri
ven 21. oktobra 1532. odgovara na pitanje Kraljevskog saveta gradonaelniku Londona
o broju smrtnih sluajeva zbog kuge. (...) Tokom 1532. i 1535. postojao je niz nedeljnih
zapisa koji daju, za svaku parohiju, ukupan broj smrtnih sluajeva i broj umrlih od
kuge. Oigledno, jedini razlog za te zapise bio je u tome da se londonskim vlastima d
ideja o obimu i razvoju kuge i zbog ega se ona pojavljuje i nestaje. Kuga iz 1563. dala je
povod za dugi niz zapisa izmeu 12. juna 1563. i 26. jula 1566. Javio se drugi niz tokom
1754, te jedan kontinuiran niz od 1578. do 1583, zatim od 1592. do 1595, te od 1597. do
1600. Nije nemogue da regularnost nedeljnih zapisa poinje od 1563, ali je to sigurno
tek od 1603.
16 Videti napomenu 25.
17 Ibid.
18 O tome videti: G. Weulersse, Le Mouvementphysiocratique..., op. cit., t. 2, knjiga
V, pogl. 1, str. 268-295: Discussion des principes du populationnisme; i Les Physiocra-
tes, op. cit., str. 251-254; J. J. Spengler, conomie et Population. Les doctrines franaises
avant 1800: de Bud Condorcet>prev. G. Lecarpentier & A. Fage, Paris, PUF (Travaux
et Documents, Cahier n 21), 1954, str. 165-200; A. Landry, Les ides de Quesnay
sur la population, Revue d Histoire des doctrines conomiques et sociales, 1909, ponovo
objavljeno u: F. Quesnay et la physiocratie, op. cit., t. 1, str. 11-49; J.-Cl. Perrot, Une
histoire intellectuelle de lconomie politique, op. cit., str. 143-192 (Les conomistes, les
philosophes et la population).
19 Osnovna pozicija fiziokrata u tom pogledu sastoji se u tome da se uvede bogat
stvo kao posredujue izmeu stanovnitva i opstanka. Videti: F. Quesnay, Hommes,
u: F. Quesnay et la physiocratie, t. II, str. 549: Htelo bi se poveanje stanovnitva na
selu, a ne zna se da poveanje stanovnitva zavisi od poveanja bogatstva. Videti: G.
Weulersse, Les Physiocrates, str. 252-253: Nije da su bili ravnoduni prema poveanju
stanovnitva, jer mukarci doprinose obogaivanju drave na dva naina - kao
Ircdavanje od 25. januara 1978. 101
proizvoai i kao potroai. Oni e biti korisni proizvoai samo ako proizvode vie
nego to troe, to jest ako je njihov rad ostvaren uz podrku neophodnog kapitala, a
njihova potronja, slino tome, bie od koristi samo ako su platili dobru cenu za robu
od koje ive, a to e rei jednaku onoj to bi strani kupci platili za nju; u suprotnom,
i.iko nacionalno stanovnitvo, daleko od toga da predstavlja resurs, postaje teret. Ali ako
ponete tako to ete poveati prihode zemljita - mukarci, doneseni na svet takorei
/bog obilja zarade, srazmerno e se umnoiti, sami od sebe; to je istinit populacionizam,
ili, naravno, indirektan. Postoji takoe odlino razjanjenje u: J. J. Spengler, citirano u
provodu, str. 157-170. U vezi sa ulogom stanovnitva kod fiziokrata i ekonomista videti:
M. Foucault, Histoire de la folie..., op. cit. str. 429-430.
20 Videti: Victor Riquet[t]i, marquis de Mirabeau (1715-1789), poznat kao Mirabo
Slariji (Mirabeau lA n), VAmi des hommes, ou Trait de la population, objavljeno bez
autorovog imena, Avignon, 1756, 3 vol. (videti: L. Brocard, Les Doctrines conomiques et
sociales du marquis de Mirabeau dans D'Ami des hommes, Paris, Giard et Brire, 1902).
Miraboov aforizam, uzet iz VAmi des Hommes - mera preivljavanja je stanovnitvo
(t. 1, str. 37) - pronalazi svoju suprotnost u: A. Goudart, Les Intrts de la France mal
entendus, dans les branches de lagriculture, de la population, des finances..., radu objav
ljenom iste godine (Amsterdam, Jacques Coeur, 1756, 3 vol.): Broj ljudi uvek zavisi od
opteg stepena opstanka, i koristi se ak i metaforino (ljudi e se mnoiti kao mievi
u ambaru, ako imaju neograniena sredstva za opstanak) u: Richard Cantillon, Essai
sur la nature du commerce en gnral, London, Fletcher Gyles, 1755, ponovljeno izdanje
(faksimil): Paris, INED, 1952. i 1997, pogl. 15, str. 47.
21 Abb Pierre Jaubert, Des causes de la dpopulation et des moyens d y remdier,
objavljeno bez autorovog imena, London-Paris, Dessain junior, 1767.
22 Taj lanak, napisan za Enciklopediju, ije je objavljivanje zabranjeno 1757. i po
novo dozvoljeno 1765, ostao je neobjavljen do 1908. (Revue d histoire des doctrines co
nomiques et sociales, 1). Ponovo je objavljen u: Franois Quesnay et la physiocratie, t. 2,
OEuvres, str. 511-578. Meutim, delimino ga kopira i distribuira Anri Patilo (Henry
Pattullo) u svom eseju Essai sur lamelioration des terres, Paris, Durand, 1758 (videti:
J.-Cl. Perrot, Une histoire intellectuelle de lconomie politique, str. 166). Kesnejev lanak
je u Enciklopediji zamenjen Didroovim lankom Hommes (Politika) i Damilavijevim
(Damilaville) Population. Rukopis lanka, koji je pohranjen u Nacionalnoj biblioteci
(Bibliothque Nationale), ponovo je otkriven tek 1889. Zbog toga se on ne pojavljuje u
kolekciji: E. Daire, Les Physiocrates (Paris, Guillaumin, 1846). Videti: L. Salleron, u: F.
Quesnay et la physiocratie, t. 2, str. 511, napomena 1.
23 Fuko aludira na pitanje koje je razmatramo na predavanjima iz 1975. na Kole
de Fransu: Les anormaux (op. cit.). Videti kasnije, predavanje od 22. februara, napomena 43.
24 Videti lanak Hommes, u: op. cit., str. 537: Ljudi se okupljaju i umnoavaju na
svim onim mestima gde mogu doi do bogatstva, gde ive udobno, uvaju svoje vlasni
tvo i sve ono to im njihovo bogatstvo i rad mogu donetiV*
25 U vezi sa tim pojmom videti: Naissance de la biopolitique, predavanje od 17.
januara 1979, str. 42 (utilitarizam kao tehnologija upravljanja).
26 Etjen Bono de Kondijak (tienne Bonnot de Condillac, 1715-1780), autor Essai
sur lorigine des connaissances humaines, Paris, P. Mortier, 1746, Trait des sensations,
Paris, De Bure, 1754, i Trait des animaux, Paris, De Bure, 1755. U Trait des sensations
tvrdi da ne postoji operacija due koja nije transformisana senzacija - to je dovelo do
oznaavanja te doktrine kao senzualizma - i da je svaka senzacija, koja god da jeste,
dovoljna da bi se obuhvatile sve moi, tako to u odbranu svoje teze zamilja statuu koju
odvojeno u sledu podreuje jednom po jednom ulu. Ideologija predstavlja filozofski
pravac proistekao iz Konijakovog del, to poinje 1795. sa stvaranjem Instituta (iji je

Akademija moralnih i politikih nauka bila deo, a u kojoj su se nalazili Kondijakovi sled-
benici). Glavni predstavnik te kole bio je Desti de Trasi (Destutt de Tracy, 1754-1836),
autor del lments d'idologie, Paris, Courcier, 1804-1815, 4 vol. Fuko, koji je posvetio
nekoliko strana ideolozima u Les Mots et les Choses (Paris, Gallimard, Bibliothque des
sciences humaines, 1966, pogl. VII, str. 253-255), ve povezuje Kondijakovu genetiku
koncepciju sa Bentamovim (Bentham) panoptikim aparatom u svojim predavanjima
iz 1973-1974, Le Pouvoir psychiatrique (ed. J. Lagrange, Paris, Gallimard - Le Seuil,
Hautes tudes, 2003), predavanje od 28. novembra 1973, str. 80. U vezi sa Kondijakom
videti takoe: Les Mots et les Choses, pogl. III, str. 74-77.
27 Videti: Surveiller et Punir, op. cit., str. 105: [Diskurs ideologa] je omoguio,
u stvari, teorije interesa, predstava i znakova, nizova i geneza koje je rekonstituisao,
vrstu opteg recepta za vrenje moi nad ljudima: um kao povrina upisivanja moi, sa
semiologijom kao svojim sredstvom; potinjavanje tela kroz centralnu kontrolu ideja;
analizu predstava kao princip u politici, koja je bila mnogo efektnija ritualna anato
mija muenja i egzekucije. Misao ideologa nije bila samo teorija individue i drutva,
ona je razvijala tehnologiju suptilnih, efektnih, ekonomskih moi, u suprotnosti prema
raskonom troenju moi suverena.
28 John Graunt (1620-1674), Natural and Political Observations Mentioned in a
Following Index, and Made upon the Bills o f Mortality. With reference to the Government,
Religion, Trade, Growth, Ayre, Diseases, and the Several Changes of the Said City, Lon
don, John Martin, 1662, 5. izdanje 1676; ponovo objavljeno u: The Economic Writings of
Sir William Petty, ur. C. H. Hull, Cambridge, University Press, 1899. Francuski prevod:
H. Dussauze i M. Pasquier, OEuvres conomiques de Sir William Petty, t. 2, Paris, Giard
et Brire, 1905, str. 351-467; novi prevod: E. Vilquin (videti napomenu 15). Autodi
dakt, suknarski majstor i prijatelj Vilijama Petija (William Petty), Graunt je imao ideju o
pravljenju hronolokih tabela na osnovu biltena smrtnosti koji su objavljivani prilikom
velike kuge koja je desetkovala London u XVII veku. Taj tekst se posmatra kao polazna
taka savremene demografije (videti: P. Lazarsfeld, Philosophie des sciences sociales, Pa
ris, Gallimard, Bibliothque des sciences humaines, 1970, str. 79-80: [...] prve tabele
mortaliteta, koje je objavio Don Graunt tokom 1662. smatraju se osnivakim tekstom
savremene demografije. Pripisivanje del Observations Grauntu dovoeno je u pitanje
tokom XVII veka u korist Petija. Videti: H. Le Bras, Naissance de la mortalit, op. cit.,
str. 9: Balans se jasno kree protiv Grauntovog autorstva u korist Petija. Kontrateza je
branjena u: Ph. Kreager, New light on Graunt, Population Studies, 42 (1), mart 1988,
str. 129-140.
29 J. Graunt, Observations, op. cit., pogl. II, 19, prev. E. Vilquin, str. 65-66.
30 Ibid.: Neke nesree, kao to su tuga, davljenje, samoubistvo, smrt zbog raznih
nesrea itd. ine sllino. O verovatnoi samoubistva videti pogl. III, 13, prev. E. Vilqu
in, str. 69-70.
31 Ibid., pogl. VIII, 4, prev. E. Vilquin, str. 93: Do sada smo rekli da ima vie
mujaka nego enki [videti 1 istog poglavlja]; sada kaemo da prvi premauju druge
otprilike jednom treinom. Vie mukaraca umire nasilnom smru nego ena, tj. vie ih
je ubijeno u ratovima, ubijenih nesrenim sluajem, udavljenih na moru ili ih je ubila
ruka pravde; nadalje, vie mukaraca je poslato u kolonije i putuje u inostranstvo nego
ena, te, napokon, vie ih ostaje neoenjenih nego to je to sluaj kada su u pitanju
ene, kao lanovi koleda i uenici preko osamnaest godina, i tako dalje, pa ipak - i
pored svega reenog - injenica je da svaka ena ima mua i svaka moe da ga ima, bez
dozvoljavanja poligamije.
32 Ibid., pogl. XI, prev. E. Vilquin, str. 105: Mi smo otkrili [videti pogl. II, 12-13,
str. 62-63] da od 100 oko 36 umire pre este godine i da moda samo jedan preivi 76.
godinu (potom sledi ono to odreen broj komentatora pogreno naziva Grauntovim
tabelama mortaliteta).
33 Ibid., pogl. XI, 12, prev. E. Vilquin, str. 114: [...] Mada ljudi vie um iru regu
larno, a manje udljivo (per saltum) u Londonu nego u provinciji, ipak se tamo umire
srazmerno manje (per rata) [nego u provinciji], tako da prethodno pomenuti dim, ga
sovi i smradi koji grad ine vie jednakim, ne ine ga zdravijim. Fukoova aluzija na
Dirkema [Durkheim] je ovde oigledna. U vezi sa interesovanjem sociologije XIX veka
videti: Volont de savoir, op. cit., str. 182: Ta namera da se umre, udna, ali tako kon
stantna u svojim pojavama i, posledino, tako teka za objanjavanje osobenim okolno
stima ili individualnim nesreama [...].
34 Vrste kao jedinstvo, kako su ih naturalisti razumevali tokom dugog vremena,
prvi put je definisao Don Rej (John Ray) [u svom delu Historia plantarum, London,
Faithome] 1686. Ranije, re je imala vie znaenja. Za Aristotela ona je oznaavala male
grupe. Kasnije je izmeana sa rodom (E. Guynot, Les Sciences de la vie aux XVIIe et
XVIIIe sicles. Vide d'volution, Paris, Albin Michel, Lvolution de lhumanit, 1941,
str. 360). Godine 1758, u desetom izdanju svog del Systema naturae, Line [Linn]
ukljuuje rod ljudi u red primata, razdvajajui vrste: Homo sapiens i Homo troglodytes
(Systema naturae per Rgna Tria Naturae, 12. izdanje, Stockholm, Salvius, 1766,1.1, str.
28 sq). U vezi sa roenjem pojma vrste u XVII veku videti takode i: E Jacob, La Logique
du vivant, Paris, Gallimard (Bibliothque des sciences humaines), 1970, str. 61-63;
Izraz ljudska vrsta je uestao u XVIII veku. esto se moe nai kod Voltera (Voltaire),
Rusoa i Holbaha (Holbach). Videti, na primer: Georges Louis de Buffon (1707-1788),
Des poques de la nature, Paris, Imprimerie royale, 1778, str. 187-188: [...] ovek je, u
stvari, najvei i poslednji proizvod kreacije. Rei e se da izgleda kako analogija pokazu
je da je ljudska vrsta ila istim putem i da datira iz istog vremena kao i druge vrste, te da
je univerzalno rasprostranjenija; i da, iako je vreme njene kreacije kasnije od vremena
kreacije drugih vrsta, nita ne dokazuje da ovek nije bar podreen istim prirodnim za
konima i istim izmenama. Prihvatiemo da se ljudska vrsta ne razlikuje fundamentalno
od drugih vrsta u svojim fizikim osobinama, i da je u tom smislu njena sudbina manje-
vie ista kao i ona drugih vrsta; ali moemo li sumnjati da se umnogome razlikujemo od
ivotinja svetom svetlou suverenovog bia?
35 O novoj upotrebi rei javno videti fundamentalni rad: J. Habermas, Struk
turwandel der ffentlichkeit, Neuwied-Berlin, H. Luchterhand, 1962). Fuko se vraa na
due razmatranje tog pojma na kraju predavanja od 15. marta.
36 Slavna Tjeova (Thiers) reenica u: National, 4. februar 1830.
37 U svetlu fenomena stanovnitva Fuko izdvaja tri velika epistemika domena
istraivanja u Recima i stvarima (Les Mots et les Choses, op. cit.) u razliitoj perspektivi:
tranzicija od analize bogatstva na politiku ekonomiju, od prirodne istorije na biologiju,
te od opte gramatike na istorijsku filologiju, ukazujui da to nije reenje nego pro
blem koji bi trebalo dublje istraiti. Za prvi genealoki pregled, na osnovu taktikih
generalizacija istorijskog znanja krajem XVIII veka videti: Il fa u t dfendre la socit,
op. cit., predavanje od 3. marta 1976, str. 170.
38 Videti: Les Mots et les Choses, pogl. VI: changer, str. 177-185 (I. Lanalyse des
richesses, IL Monnaie et prix).
39 Videti napomenu 22.
40 Videti Kesnejev lanak Homme, u: op. cit., str. 512: Uslov stanovnitva i zapo
slenja ljudi su [...] glavni ciljevi ekonomskog upravljanja dravama, jer plodnost zemlje,
monetarna vrednost proizvoda i dobra upotreba finansijskog bogatstva jesu rezultati

rada i proizvodnje ljudi. Evo etiri izvora: oni meusobno deluju da bi se poveavali,
ali to se moe odrati samo operacijom opteg administriranja ljudima, vlasnitvom i
proizvodima [...] U vezi sa ekonomskim upravljanjem videti, na primer: Despotisme
de la Chine (1767), pogl. 8, u: F. Quesnay et la physiocratie, t. 2, str. 923: Ekonomsko
upravljanje kultivacijom zemlje je primer opteg upravljanja nacijom. Prema Lareru
(C. Larrre), koji citira ovaj pasus (LInvention de l'conomie au XVIIIe sicle, Paris, PUF,
Lviathan, 1992, str. 194), radi se, dakle, o tome da se oko upravljanja formira jedin
stvo doktrine u kome e biti mogue pronai one zakone i uslove za optu administra
ciju upravljanja drutvom (Despotisme de la Chine, ibid.). Videti: A. Landry, Les ides
de Quesnay..., napomena 18, i predavanje od 1. februara, napomena 23.
41 Videti tekstove sakupljene u: K. Marx & F. Engels, Critique de Malthus, ur. R.
Dangeville i drugi, Paris, Maspero, 1978.
42 Dejvid Rikardo (David Ricardo, 1772-1823), britanski ekonomista i autor On
the Principles of Political Economy and Taxation, London, J. Murray, 1817. Od 1809. on
se sprijateljio sa Maltusom, a to prijateljstvo nije bilo pod uticajem njihovih neslaganja.
U vezi sa odnosom Maltusa i Rikarda videti: Les Mots et les Choses, str. 269: [...] ono
to ini ekonomiju moguom i nunom [za Rikarda] jeste stalna i osnovna situacija
nestaice: suoen s prirodom koja je sama po sebi inertna i, osim u malom delu, pusta
ovek rizikuje svoj ivot. Ne radi se vie o igri predstava u kojima ekonomija nalazi svoj
princip, ve se to ini u blizini stranog predela suoavanja sa smru. I tako nas ekono
mija upuuje na poredak donekle ambivalentnih razmatranja koja bi se mogla odrediti
kao antropoloka: u osnovi, ona je vezana za bioloka svojstva ljudske vrste koja, kao
to je to Maltus pokazao u istom periodu u kome i Rikardo, uvek tei da se povea osim
kada se sprei nekim lekom ili ogranienjem [...])
43 Videti: Les Mots et les Choses, pogl. V: Classer, str. 140-144 (IL Lhistoire natu
relle) i str. 150-158 (IV. Le caractre).
44 Ibid., pogl. VII: Les limites de la reprsentation, str. 238-245 (III. Lorganisation
des tres) - posebno strane posveene Lamarku, kojem se pripisuje dovravanje ere
prirodne istorije i polovino otvaranje biologije, ne svojom transformistikom tezom
ve razlikom koju uspostavlja izmeu prostora organske strukture i nomenklature.
45 Videti: ibid., str. 287-288. Problem na koji Fuko upuuje tie se mesta koje bi
trebalo pripisati Lamarku i Kuvjeu u istoriji nastanka biologije. Da li je Lamark, sa svo
jim transformistikim intuicijama za koje izgleda da prethode onome to e postati
evolucionizam moderniji od Kuvjea, koji se vezivao za staru fiksiranost, u potpunosti
odreenoj tradicionalnim predrasudama i teolokim postulatima (str. 287)? Odba
cujui sumarno suprotstavljanje, koje je posledica itavog niza amalgama, metafora i
nedovoljno ispitanih analogija {ibid.) izmeu progresivne misli prvog i reakcionar
ne misli poslednjeg, Fuko pokazuje da je, paradoksalno, sa Kuvjeom istorinost bila
uvedena u prirodu (str. 288) - kao posledica otkria diskontinuiteta ivih oblika, koje
je prekinulo ontoloki kontinuitet koji je Lamark jo uvek prihvatao - i na taj nain je
omoguena evolucionistika misao. Priblina analiza problema se nalazi u: F. Jacob, u:
La Logique du vivant, str. 171-175, koju Fuko hvali u svom pregledu Crotre et m ul
tiplier, Le Monde, br. 8037, 15-16. novembar 1970; Dits et crits, II, n 81, str. 99-104.
46 Videti: Les Mots et les Choses, pogl. VIII: Travail, vie, langage, str. 275-292
(III. Cuvier). Videti, takoe, predavanje koje je Fuko odrao na Kuvjeovim danima
na Institutu za istoriju nauka, u maju 1969: La situation de Cuvier dans lhistoire de la
biologie, Revue d histoire des sciences et de leurs applications, t. XXIII (1), januar-m art
1970, str. 63-92 {Dits et crits, II, n 77, str. 30-36, sa diskusijom, str. 36-66).
47 Fuko se ne bavi tim pitanjem u Les Mots et les Choses. Videti: La situation de
< uvier... str. 36.
18 Videti: Les Mots et les Choses, pogl. IV: Parler str. 95-107 ( II. La grammaire
gnrale), pogl. VIII: Travail, vie, langage, str. 292-307 ( V. Bopp), i Fukoov uvod u:
\ Arnauld & C. Lancelot, Grammaire gnrale et raisonne, Paris, Republications Pau-
let. 1969, str. III-XXVI (Dits et crits, I, n 60, str. 732-752).
Predavanje od 1. februara 1978/
Problem upravljanja u XVI veku. - Mnogostrukost praksi uprav
ljanja (upravljanje sobom, upravljanje duama, upravljanje decom
itd.j. - Specifinost problematike upravljanja dravom. - Mesto od
bojnosti u literaturi o upravljanju: Makijavelijev Vladalac (II Princi
pe). - Kratka istorija: kako je Vladalac priman do XIX veka. - Veti-
na upravljanja koja je razliita od umenosti vladara. - Primer nove
vetine upravljanja: Politiko ogledalo Gijoma de la Perijera (Guilla
ume de La Perrire; 1555). - Upravljanje koje svoj cilj pronalazi u
stvarima kojima se upravlja. - Povlaenje zakona pred razliitim
vrstama taktika. - Istorijske i institucionalne prepreke uspostavljanju
vetine upravljanja do XVIII veka. - Problem stanovnitva, sutin
skogfaktora za deblokiranje vetine upravljanja. - Trougao upravlja
nje - stanovnitvo - politika ekonomija. - Pitanja metode: projekat
istorije upravljatva. Prevrednovanjeproblema drave.
Do sada sam pokuao da kroz analizu nekih mehanizama bez-

bednosti vidim kako su se pojavljivali specifini problemi stanov
nitva, a posmatranje problema stanovnitva iz malo vee blizine
nas je prolog puta vratilo na problem upravljanja (gouverne
ment). Sve u svemu, na ovim prvim asovima re je bila o tome
da se uvede terminoloki niz koji se kree od bezbednosti, preko
stanovnitva, do upravljanja. Sada bih eleo da napravim mali in
ventar problema upravljanja.
* Italijanski asopis Aut-Aut prvi je objavio transkripciju ovog predavanja u br. 167-168,
septembar-decembar 1978; pretampano i objavljeno u specijalnom izdanju asopisa
Actes br. 54: Foucault hors les murs, leto 1986, str. 6-15; pretampano i objavljeno prema
normama urednika u: Dits et crits, III, n. 239, str. 635-657, pod naslovom La gouver
nementalit (Upravljatvo). Tekst naeg izdanja je u potpunosti revidiran na osnovu
snimaka i rukopisa.
106
Iredavanje od 1. februara 1978. 107
Uvek je bilo traktata sa savetima za vladara (prince). Bilo ih

je u srednjem veku, ali i u grko-rimskom starom veku. U nji
ma se govorilo o tome kako da se vladar sam vodi (se condui
re), kako da vri svoju mo, kako da postigne da ga potinjeni
prihvate ili potuju; takoe se govorilo i o ljubavi prema Bogu,
o pokoravanju Bogu, o sprovoenju bojeg zakona u zemaljskoj
dravi1 itd. Meutim, poev od XVI veka, i kroz ceo period koji
otprilike traje od sredine XVI do kraja XVIII veka, upadljivo se
razvija i doivljava procvat zamaan niz rasprava koje se vie ne
predstavljaju kao saveti za vladara. One se jo uvek ne predstav
ljaju kao politika nauka, ve se, izmeu saveta vladaru i trakta
ta politike nauke, predstavljaju kao vetine upravljanja (arts de
gouverner). Verujem da se opti problem upravljanja*, koji se
naglo pojavljuje u XVI veku, pojavio istovremeno u vezi sa vie
razliitih pitanja i u velikom broju aspekata. Na primer, povra
tak stoicizmu u XVI veku proistekao je iz reaktuelizacije pitanja o
lome kako upravljati sobom. Isto tako, imamo primer problema
upravljanja duama i postupcima, koji se, naravno, ticao katoli
ke i protestantske pastirske doktrine. Zatim, problem upravljanja
decom javlja se kao deo velike problematike pedagogije koja se
pojavljuje i razvija u XVI veku. I konano, problem vladarevog
upravljanja dravom. Kako upravljati sobom, kako biti onaj kojim
se upravlja, kako upravljati drugima, ije upravljanje treba pri
hvatiti, kako postati najbolji mogui vladar (gouverneur)? ini mi
se da su svi ti problemi veoma karakteristini za XVI vek u svom
intenzitetu i mnotvu, i da bi se za njih, ematski govorei, moglo
rei da lee u taki ukrtanja dva procesa. Prvi je, svakako, proces
koji, razgraivanjem feudalnih struktura, organizuje i uspostav
lja velike teritorijalne, administrativne, kolonijalne drave. Drugi
proces postoji zasebno, ali je u meudejstvu sa prvim. To meu-
dejstvo je relativno sloeno, ali ja ga sada neu analizirati. Drugi
proces, dakle, podrazumeva kretanje u kome je, sa reformacijom,
a zatim sa kontrareformacijom, problematizovano kako bi se mo
glo obavljati spiritualno usmeravanje (dirig) na ovom svetu ka
svom spasenju. Dakle, sa jedne strane imamo kretanje u kome4
4 U rukopisu pod navodnicima, str. 2.

M
se drava koncentrie, a sa druge kretanje, disperzije i pobune u

domenu religije. Ta dva kretanja susreu se upravo na onom me-
stu na kome se, sa intenzitetom svojstvenim XVI veku, postavlja
problem: kako biti upravljan, kime biti upravljan, do koje mere,
sa kojim ciljevima, kojim metodama. Pitanje upravljanja u XVI
veku obeleeno je optom problematikom upravljanja.
Literatura o upravljanju, koja e se, uz promenu o kojoj sam
maloas govorio, produavati do kraja XVIII veka, pojavljuje se
i eksplodira sredinom XVI veka. Ona je ogromna i veoma mo
notona. Stoga bih eleo da u njoj jednostavno izolujem nekoliko
vanih taaka. eleo bih da ukazem na take koje se tiu same
definicije onoga to se podrazumeva pod upravljanjem dravom,
i to bih, ako dozvolite, nazvao upravljanjem u njegovoj politikoj
formi. Smatram da, bez sumnje, najjednostavniji nain da se izo-
luju neka znaajna mesta za definiciju upravljanja dravom po
drazumeva da se tom mnotvu literature o upravljanju suprotstavi
tekst koji je, od XVI do XVIII veka, za nju neprestano bio taka,
bilo eksplicitne, bilo implicitne odbojnosti. Taj uasni tekst koji
predstavlja taku odbojnosti, u odnosu na koju i u opoziciji [sa
kojom] se literatura o upravljanju odreuje, je oito Makijavelijev
Vladalac.2 Istorija tog teksta je interesantna, i bilo bi zanimljivo
izneti odnose u kojima se on nalazi sa svim tekstovima koji su ga
sledili, kritikovali i odbacivali.
[Kao prvo, trebalo bi imati u vidu da] Makijavelijev Vladalac
nije odmah bio omrznut, [ve je], naprotiv, bio predmet potova
nja savremenika i njihovih neposrednih sledbenika. To je pono
vo bio sluaj krajem XVIII veka, ili pre na samom poetku XIX
veka, u vreme nestajanja i neposredno nakon nestanka literature
o vetini upravljanja. U tom trenutku, poetkom XIX veka, Maki
javelijev Vladalac se ponovo pojavljuje, i to sutinski u Nemakoj,
gde ga prevode, prikazuju, komentariu ljudi kao to su Reberg
(Rehberg)3, Leo4, Ranke5, Kelerman (Kellermann)6, ali i u Italiji,
sa Ridolfijem7 i u kontekstu koji je, verujem', s jedne strane krei
rao Napoleon, ali isto tako i Francuska buroaska revolucija i pro-*
* M. F.: ovo tek moe biti predmet neke budue analize, a sada vam to iznosim potpuno
naelno.
blem Revolucije.8 Taj problem se ticao pitanja kako se i u kojim

uslovima suverenost suverena nad dravom moe odrati. U pita
nju je, takoe, i kontekst pojavljivanja problema odnos izmeu
politike i strategije koji se pojavio sa Klauzevicem (Clausewitz).
To je kontekst politikog znaaja odnosa sile, kao i rauna odno
sa sile kao principa razumljivosti i racionalizacije meunarodnih
odnosa, koji je doao do izraaja na Bekom kongresu9 1815. go
dine. Konano, to je istovremeno i kontekst problema teritorijal
nog ujedinjenja Italije i Nemake, a poznato je da je upravo Ma-
kijaveli bio jedan od onih koji su nastojali da odrede pod kojim
uslovima bi teritorijalno ujedinjenje Italije bilo mogue.
To je, dakle, klima u kojoj e se Makijaveli ponovo pojaviti na
poetku XIX veka. No u vremenu izmeu priznanja na koje je
naiao poetkom XVI veka i tog ponovnog otkrivanja i revalori-
zovanja poetkom XIX veka svakako stoji dug niz antimakijave-
lijevske literature. Ona vrlo brzo poprima eksplicitnu formu koja
se moe uoiti u itavom nizu knjiga koje potiu iz katolikih,
a esto ak i jezuitskih miljea. Na primer, poznat je tekst Am-
broa (Ambrogio) Politija pod nazivom Disputationes de libris a
Christiano detestandis,10 odnosno, u mojoj formulaciji, Rasprave
o knjigama koje hrianin treba da prezire. Zatim, Inosent antije
(Innocent Gentillet)' je napisao jedan od prvih antimakijavelisti-
kih tekstova, pod nazivom Discours dEstat sur les moyens de bien
gouverner contre Nicolas Machiavel.n U toj eksplicitno antimaki-
javelijevskoj literaturi kasnije emo, takoe, nai tekst Fridriha
II Velikog (Friedrich der Groe) iz 1740.12 Pored toga, javlja se i
obimna implicitna literatura napisana sa pozicije uklanjanja i glu-
vog protivljenja Makijaveliju. Takve su, na primer, knjiga Tomasa
Eliota (Thomas Elyot) The Governour, objavljena 1580,13Parutina
knjiga La Perfection de la vie politique,14 i moda jedna od prvih,
na kojoj u se uostalom i zaustaviti, Le Miroir politique Gijoma
de la Perijera, objavljena 1555.15 Mislim da je ovde vano to to
antimakijavelijanstvo, bilo ono otvoreno ili pritajeno, nema samo
negativne funkcije da ogradi, cenzurie i odbaci ono to je nepri-*
* Innocent (franc.) - nevinace; Gentillet (franc.) - mio, drag (prim. prev.).

* M. F.: 1567.
hvatljivo. Kakav god da je ukus16 naih savremenika za tu vrstu

analiza - jasno je da kada bude suoen sa milju toliko snanom i
subverzivnom, koja je toliko ispred svog vremena, svaki uobiaje
ni diskurs mora da je ometa koristei se represivnim sredstvima -
ipak mislim da nije to ono to je u antimakijavelijevskoj literaturi
interesantno. Antimakijavelijevska literatura je itav jedan poziti
van anr koji ima svoj objekat, svoje pojmove i svoju strategiju, i
upravo u toj pozitivnosti elim da je razmotrim.
Dakle, uzmimo tu eksplicitno ili implicitno antimakijavelijev-
sku literaturu. ta u njoj pronalazimo? U njoj u negativnom obli
ku nailazimo na povrno prikazivanje Makijavelijeve misli. Ona
stavlja pred sebe i rekonstruie Makijavelija kao protivnika, to joj
je, uostalom, i potrebno da bi rekla ta ima da kae. Tu oigled
no nije pitanje po emu i u kojoj meri taj protivnik stvarno i lii
na Makijavelijevog Vladaoca, ve nas pre zanima ko je taj vie ili
manje rekonstruisani vladalac. Protiv koga se ta literatura bori ili
protiv koga neto hoe rei i kako je taj protivnik karakterisan u
njoj?
Kao prvo, on je odreen jednim principom. Naime, za Maki
javelija, vladalac se nalazi u odnosu singularnosti, eksteriornosti
i transcendencije prema svom prinevstvu (principaut). Maki-
javelijev vladalac vlast nasleuje, zadobija ili osvaja. U svakom
sluaju, on nije deo prinevstva i on je u odnosu eksteriornosti
prema njemu. Nije vano da li ga sa prinevstvom povezuje veza
nasilja ili veza tradicije, ili veza uspostavljena usvajanjem spora
zuma i saradnjom ili dogovorom drugih vladara. Ona je u svakom
sluaju isto sintetika: vladaocu njegovo prinevstvo ne pripada
fundamentalno, niti esencijalno, niti prirodno, niti juridiki. Ek-
steriornost, transcendentnost vladaoca predstavlja princip; rezul
tat tog principa sastoji se u tome daje, u meri u kojoj je odnos vla
daoca i prinevstva odnos eksteriornosti, taj odnos krhke prirode
i stalno je u opasnosti. Ugroen je spolja od strane neprijatelja
vladaoca koji hoe da od njega uzmu ili da povrate prinevstvo.
Takoe, ugroen je i iznutra, jer ne postoji nikakav a priori ili
neposredan razlog zbog koga bi podanici prihvatili vladaoevu
vlast. Kao tree, iz principa i njegove posledice proistie sledei
imperativ: cilj vrenja moi je, svakako, da se prinevstvo zadr

i, ojaa i zatiti, odnosno da se zatiti prinevstvo shvaeno kao
odnos vladaoca i onoga to on poseduje, a to su teritorija koju
je nasledio ili zadobio i njegovi podanici. Preciznije reeno, nije
re o prinevstvu shvaenom kao celina koju sainjavaju podanici
i teritorija, o objektivnom prinevstvu, da tako kaem. Ono to
treba tititi je prinevstvo kao odnos vladaoca prema njegovim
podanicima i njegovoj teritoriji, a ne ni direktno, ni neposred
no, ni fundamentalno, ni prvenstveno teritorija i njeni stanovnici.
Predmet onakve vetine upravljanja, vetine da se bude vladalac
kakvu iznosi Makijaveli prvenstveno mora da bude ta krhka veza
izmeu vladaoca i njegovog prinevstva.
Posledica toga jeste da e analiza imati dva aspekta. S jedne
strane, ona e se baviti identifikovanjem opasnosti. Pitae se oda
kle one dolaze, u emu se sastoje, koje su vie a koje manje ozbilj
ne. Drugi aspekt analize je vetina manipulisanja odnosima sila
koji vladaocu omoguuju da zatiti svoje prinevstvo, odnosno
svoju povezanost sa podanicima i teritorijom. Uopteno govorei,
iz redova eksplicitno ili implicitno antimakijavelijevskih traktata
Vladalac se pomalja kao traktat o sposobnosti vladara da odri
prinevstvo u svom posedu. Antimakijavelijevska literatura je
htela da zameni tu sposobnost, to umee, neim drugaijim i no
vim: vetinom upravljanja. Moi ouvati prinevstvo nije isto to
i posedovati vetinu upravljanja. Vetina upravljanja je neto dru
go. U emu se ona sastoji?
Uzeu jedan od prvih tekstova iz obimne antimakijavelijevske
literature da bih stvari uhvatio u njihovom ranom stadijumu. To
je tekst Gijoma de la Perijera iz 1555.' godine, Le Miroir politique,
contenant diverses manires de gouverner.17 U tom tekstu, koji je
krajnje razoaravajui, a naroito kada se uporedi sa Makijaveli-
jem, ipak se govori o nekoliko vanih stvari. Prvo - ta La Perijer
podrazumeva pod upravljati i vladar {gouverneur); kako on
definie te termine? U tekstu, na 23. strani, on pie: Vladar je
svaki monarh, car, kralj, princ, velika, magistrat, prelat, sudija i
njima slini. 18 Kao i drugi koji piu o vetini upravljanja, La Pe-*
* M. E: 1567. (isti datum je i u rukopisu).

,
rijer navodi da takoe govorimo o upravljanju domainstvom,

duama, decom, provincijama, manastirom, religijskim redom i
porodicom.
Moe se uiniti da su te napomene isto terminoloke. One to
u izvesnom smislu i jesu, ali u stvari imaju vane politike im
plikacije. Ono to se shvata kao fundamentalni princip Makija-
velijevog Vladaoca, ili njegove slike koju daje ta literatura, jeste
da vladalac mora biti jedinstven u svom prinevstvu. Vladalac
jedini ima prinevstvo i u poloaju je eksteriornosti u odnosu na
prinevstvo. Ta literatura se, meutim, suprotstavlja tom stavu jer
smatra da su upravljanje, oni koji upravljaju i prakse upravljanja
mnogostruki. Prema tom stanovitu postoji vie onih koji uprav
ljaju: to su otac porodice, stareina manastira, pedagog, uitelj u
odnosu na dete ili na uenika. Prema tome, postoji vie uprav
ljanja, a upravljanje vladara dravom je u odnosu na to samo je
dan modalitet.' Sa druge strane, sva ta upravljanja padaju unutar
drutva ili drave. Unutar drave otac upravlja porodicom, stare
ina manastirom itd. Stoga istovremeno imamo pluralitet formi
upravljanja i imanentnost praksi upravljanja u odnosu na dravu.
Pluralitet i imanentnost su osobine te aktivnosti po kojima se ona
radikalno razlikuje od transcendentne singularnosti Makijaveli-
jevog vladaoca.
Svakako, meu svim tim formama upravljanja koje su zaro
bljene, isprepletene i uvezane unutar drutva i drave trebalo bi
identifikovati odreenu formu upravljanja koja se primenjuje
na dravu u celini. Tako e vek nakon La Perijera, nastojei da
napravi tipologiju razliitih formi upravljanja, Fransoa la Mot le
Vaje (Franois La Mothe Le Vayer) u nizu pedagokih tekstova
namenjenih francuskom prestolonasledniku pisati da u osnovi
postoje tri tipa upravljanja, od kojih svaki potpada pod odgova
rajuu nauku ili formu refleksije. Upravljanje sobom potpada pod
moral, vetina upravljanja porodicom potpada pod ekonomiju i,
konano, nauka o dobrom upravljanju dravom pripada politi
ci.19 Politika ima osobenost zbog koje se razlikuje i od etike i od*
* Fuko dodaje: dok postoji samo jedan nain [nekoliko nerazumljivih, rei] prinevstvo, a
to je da se bude vladalac.
Predavanje od l. februara 1978. 113
ekonomije, naznauje La Mot le Vaje. Tu je znaajno to, uprkos

i ipologiji, vetine upravljanja pretpostavljaju sutinski meusob
ni kontinuitet. Doktrina iz Vladaoca i juridika teorija suverena
neprestano su nastojale da podvuku upravo diskontinuitet izme
u moi vladaoca i svih drugih formi moi. One su objanjavale,
Ivrdile i utemeljavale taj diskontinuitet. Nasuprot tome, kada je
re o vetinama upravljanja, javlja se tenja da se uoe uzlazni i
silazni kontinuitet.
Prisutan je uzlazni kontinuitet utoliko to onaj koji hoe da
bude sposoban da upravlja dravom najpre mora da ume da
upravlja samim sobom. Na drugom mestu on mora da ume da
upravlja svojom porodicom, svojim dobrima i svojim imanjem,
da bi potom umeo da upravlja dravom. Takva uzlazna linija ka-
rakterisae sva pedagoka dela namenjena prestolonasledniku,
koja su bila tako znaajna u toj epohi. Jedan od primera tih dela
nalazimo kod La Mot le Vajea, koji za prestolonaslednika najpre
pie knjigu o moralu, zatim knjigu o ekonomiji [...*] i, kona
no, traktat o politici.20 Dakle, uzlazni kontinuitet razliitih formi
upravljanja osiguran je obrazovajem prestolonaslednika. Nasu
prot tome, postoji i silazni kontinuitet, utoliko to, kada se dobro
upravlja nekom dravom, oevi znaju dobro da upravljaju svo
jim porodicama, bogatstvima, dobrima i posedom, a pojedinci,
takoe, sobom upravljaju (se dirigent) onako kako bi trebalo. Ta
silazna linija, koja ini da se odjek dobrog upravljanja dravom
prostire sve do postupanja (conduite) pojedinaca ili upravljanja
{gestion) porodicama, je ono to upravo u toj epohi poinje da
dobija naziv policija. Odgoj prestolonaslednika osigurava uzla
zni kontinuitet formi upravljanja, dok policija osigurava njihov
silazni kontinuitet.
Centralni element u tom kontinuitetu, koji predstavlja sutin
ski deo u odgoju prestolonaslednika i u policiji, jeste, kao to vi
dite, upravljanje porodicom. Naziv za upravljanje porodicom je
upravo ekonomija. A vetina upravljanja, kako se pojavljuje u
celoj toj literaturi, u sutini bi trebalo da odgovori na pitanje kako
uvesti ekonomiju u unutranjost upravljanja dravom. Pitanje se,*
* Nekoliko nerazumljivih reci.

dakle, tie toga kako da se u unutranjost upravljanja dravom

uvede ispravan nain upravljanja {grer) pojedincima, dobrima,
bogatstvima, koji upranjava dobar otac porodice koji ume da
upravlja (diriger) svojom enom, decom, poslugom, da unapredi
bogatstvo porodice i koji ume da za svoju porodicu uredi sklapa
nje odgovarajuih brakova. Verujem da je uvlaenje ekonomije
unutar politike aktivnosti ono to e biti sutinski ulog u razvo
ju upravljanja. I ako je tako u XVI veku, tako e biti i u XVIII
veku. U Rusoovom lanku Politika ekonomija (conomie po
litique) veoma se dobro vidi da Ruso problem postavlja na isti
nain, kada otprilike kae da re ekonomija izvorno oznaava
mudro upravljanje kuom u cilju zajednikog dobra ele porodi
ce.21 Ruso problem postavlja pitajui kako e to mudro upravlja
nje porodicom, mutatis mutandis, i uz diskontinuitete o kojima e
biti rei, moi da se uvede u domen opteg upravljanja (gestion)
dravom.22 Upravljanje dravom bie, dakle, vrenje ekonomske
aktivnosti, i to vrenje te aktivnosti nad itavom dravom. To zna
i da e upravljanje u stvari biti [vrenje] jedne forme nadzora
nad stanovnicima, bogatstvima, ponaanjem svih i svakog poje
dinano, koje se odvija sa podjednako velikom panjom kao to je
ona sa kojom otac nadzire lanove porodice i njena dobra.
To se moe okarakterisati jo jednim izrazom koji je bio zna
ajan u XVIII veku. Kesne o dobrom upravljanju govori kao o
ekonomskom upravljanju.23 Kod Kesneja i pronalazimo mo
ment [roenja] ' pojma ekonomskog upravljanja, na ta emo se
jo vratiti. Ekonomsko upravljanje je sutinski tautologija, jer se
vetina upravljanja predstavlja upravo kao vetina vrenja moi u
formi i prema modelu ekonomije. Kesne moe da upotrebi izraz
ekonomsko upravljanje zato to re ekonomija, iz razloga koje
u sada pokuati da razjasnim, ve poinje da poprima svoj mo
derni smisao, i zato to u to vreme postaje jasno da e upravljanje,
odnosno vetina vrenja moi u formi ekonomije, u svojoj sutini
za glavni objekat imati ono to mi danas nazivamo ekonomijom.
Re ekonomija oznaavala je formu upravljanja u XVI veku. U*
* M. F: raspolaganje (avoir).
** Nekoliko nerazumljivih reci.
XVIII veku, nakon niza kompleksnih procesa koji su, po mom

miljenju, apsolutno presudni za nau istoriju, ta re e oznaavati
nivo realnosti i polje na kome upravljanje moe da intervenie.
Eto, toliko o tome ta znai upravljati i biti upravljan.
Drugo, u Perijerovom tekstu pronalazimo sledeeju]
[reenicu]*: Upravljanje je pravilno raspolaganje stvarima, koje
se ureuju da bi se dovele [conduire] do odgovarajueg cilja24.
eleo bih da u vezi sa ovom reenicom iznesem niz novih zapa
anja, drugaijih od onih o kojima sam govorio u vezi sa defi
nicijom upravljanja. Upravljanje je pravilno raspolaganje stva
rima. Zaustaviu se na trenutak na rei stvari, jer se, kada se
razmotri ono to u Makijavelijevom Vladaocu karakterie skup
objekata nad kojima se mo vri, primeuje da za Makijavelija
objekat moi, odnosno metu moi, ine, s jedne strane, teritorija
a [sa druge] ljudi koji je naseljavaju. Uostalom, tu Makijaveli za
sopstvenu upotrebu i za posebne ciljeve svoje analize preuzima
isti onaj juridiki princip koji je karakterisao suverenost. U jav
nom pravu suverenost se od srednjeg veka do XVI veka ne vri
nad stvarima, ve prvenstveno nad teritorijom, a tek prema tome
i nad subjektima koji na njoj ive. U tom smislu se moe rei da
je teritorija upravo fudamentalni element i za prinevstvo kako o
njemu govori Makijaveli i za juridiku suverenost suverena kako
je opisuju filozofi ili teoretiari prava. Svakako, teritorije mogu
biti plodne ili neplodne, gusto ili retko naseljene, a ljudi mogu
da budu bogati ili siromani, vredni ili lenji, ali svi su ti elementi
samo varijable u odnosu na teritoriju, koja je sama fundament
prinevstva ili suverenosti.
Meutim, vidite da se u La Perijerovom tekstu definicija uprav
ljanja ni na koji nain ne odnosi na teritoriju: upravlja se stvari
ma. ta La Perijer hoe da kae kada tvrdi da se upravljanje vri
nad stvarima? Ne verujem da je u pitanju opozicija izmeu
stvari i ljudi, ve se pre radi o tome da se pokae kako se uprav
ljanje ne odnosi na teritoriju ve na sloaj ljudi i stvari. Stvari ko
jima upravljanje mora da se bavi, kae Perijer, su ljudi u svojim
odnosima, vezama i kompleksnim isprepletenostima sa stvarima*
* M. F.: tekst (le texte).

kao to su bogatstva, resursi, sredstva za ivot i, svakako, terito

rija sa svojim granicama, osobinama, klimom, jalovou, plod-
nou. Stvari su ljudi i njihovi odnosi sa obiajima, navikama,
nainima postupanja i miljenja. Konano, to su ljudi u njihovim
odnosima sa stvarima poput sluajnosti, nesrea, gladi, epidemija
i smrti.
Da se upravljanje tie stvari shvaenih kao isprepletenost ljudi
i stvari potvruje neizbena metafora na koju se uvek pozivaju
takvi traktati o upravljanju, a to je, naravno, metafora broda.25 ta
znai upravljati brodom? Upravljati brodom, svakako, znai biti
odgovoran za mornare, ali i za brod i za njegov teret. Upravlja
ti brodom takoe znai uzimati u obzir vetrove, grebene, oluje,
nepogode. Upravljanje brodom karakterie uspostavljanje odno
sa izmeu mornara', broda, tereta koji treba da stigne do luke
i dogaaja kao to su vetrovi, opasnosti, oluje. Isto vai za do
mainstvo - cilj upravljanja porodicom u sutini nije ouvanje
bogatstva porodice. Cilj, meta upravljanja porodicom su u osnovi
pojedinci koji ine porodicu, njihovo bogatstvo i njihov prosperi
tet. Upravljati porodicom znai uzimati u obzir dogaaje do kojih
bi moglo doi, poput smrti i roenja. Upravljati porodicom ta
koe znai razmatrati korake koji se mogu preduzeti, kao to je
povezivanje sa drugim porodicama. Ta sveobuhvatnost je ono to
karakterie upravljanje. U odnosu na to, problem zemljinih po-
seda za porodicu ili sticanja suverenosti nad nekom teritorijom za
vladaoca, na kraju krajeva, jesu samo sekundarni elementi. Sloaj
ljudi i stvari je, dakle, sutinski i najvaniji element, dok su terito
rija i posed na izvestan nain samo neke od varijabli.
Upravljanje kao upravljanje stvarima, kako se pojavljuje u toj
udnoj definiciji kod La Perijera, ponovo se susree u XVII i XVI-
II veku. U Anti-Makijaveliju Fridriha Velikog nailazimo na razja
njenja koja su s tim u vezi. On pie o tome ta se moe uoiti uko
liko se uporede Holandija i Rusija. Iako je teritorija Rusije vea
od teritorije drugih evropskih zemalja, od ega je ona sazdana?
Sazdana je od movara, uma i pustinja i jedva da je naseljena,
i to siromanim i jadnim ljudima kojima nedostaju marljivost i
* Fuko dodaje: . koga mora da titi.

strunost. Nasuprot tome imamo Holandiju. Ona je veoma mala,

i takoe je sazdana od movara, ali ima stanovnitvo, bogatstvo,
trgovinsku aktivnost i flotu koji joj omoguuju da bude znaajna
zemlja u Evropi, to Rusija jedva tek poinje da postaje.26 Dakle,
upravljati znai upravljati stvarima.
Vraam se opet na tekst o kome sam maloas govorio, u kome
La Perijer kae: Upravljanje je pravilno raspolaganje stvarima,
koje se ureuju da bi se dovele do odgovarajueg cilja. Upravlja
nje, dakle, ima cilj, ono ureuje stvari [sa tim ciljem u vidu].' Mi
slim da i tu imamo neto po emu se upravljanje jasno razlikuje
od suverenosti. Ni u filozofskim ni u pravnim tekstovima suvere
nost nikada nije bila predstavljena kao obino pravo. Ni juristi ni,
jo manje, teolozi nikada nisu tvrdili da legitimni suveren polae
pravo na vrenje svoje moi bez ikakvih dodatnih uslova. Da bi
bio dobar, suveren uvek mora da tei nekom cilju, tj. cilju koji se
u tekstovima redovno pojavljuje kao opte dobro i dobrobit svih.
Za primer uzimam tekst sa kraja XVII veka u kome Pufendorf
kae: Suverena vlast (autorit) poverena im je [suverenima; M.
F.] samo iz jednog razloga, a to je da bi je koristili za ostvarivanje i
odravanje javne koristi [...]. Za suverena moe biti korisno samo
ono to je istovremeno i korisno za dravu.27 Ali u emu se sa
stoji to opte dobro i dobrobit svih, koje juristi redovno pominju
i predstavljaju kao cilj suverenosti? Kakav realni sadraj juristi i
teolozi pripisuju tom optem dobru? Kau da opte dobro podra-
zumeva da se svi podanici bez izuzetka pokoravaju zakonu, da
valjano izvravaju svoje zadatke, da valjano vre profesiju koja im
je pripala i potuju utvreni poredak u meri u kojoj je on u skladu
sa zakonima koje je Bog nametnuo prirodi i ljudima. To znai da
je javno dobro u sutini poslunost prema zakonu, bilo zemalj
skog suverena ili apsolutnog suverena, Boga. Ono to karakterie
cilj suverenosti - to zajedniko ili opte dobro - u krajnjoj liniji
nije nita drugo do poslunost prema tom zakonu. To znai da
je cilj suverenosti cirkularan, jer on ponovo upuuje na vrenje
suverenosti. Dobro je poslunost prema zakonu, pa je ono to se
u suverenosti poima kao dobro u stvari poslunost prema njoj sa-*
* Ovo je pretpostavka; nerazumljive reci.

moj. Tu je posredi sutinska cirkularnost koja, ma kakvi bili njena

teorijska struktura, moralno opravdanje ili praktini efekti, nije
toliko udaljena od Makijavelijeve [tvrdnje]' da je glavni zadatak
vladaoca da se odri na vlasti; uvek se vraamo tom cirkularnom
odnosu suverenosti i prinevstva prema njima samima.
Meutim, sa novom La Perijerovom definicijom i njegovom
potragom za definicijom upravljanja vidimo pojavljivanje dru
gog cilja. La Perijer definie upravljanje kao pravilno raspolaga
nje stvarima, ali ne sa ciljem da se one dovedu do forme opteg
dobra, kao to su govorili tekstovi jurista, ve da se dovedu do
odgovarajueg cilja. Re je o cilju koji je odgovarajui s obzirom
na svaku od stvari kojima se upravlja. To ima za posledicu naj-
pre pluralitet posebnih namena. Na primer, upravljanje treba da
postupa tako da se proizvede najvea mogua koliina bogatstva,
dok istovremeno ono treba da postupa tako da se ljudima obez-
bedi dovoljno sredstava za ivot, ili najvea koliina sredstava za
ivot koju je mogue obezbediti, i, konano, ono treba da postu
pa tako da stanovnitvo moe da se razmnoava. Dakle, itav niz
specifinih namena postae cilj upravljanja. Kako bi ti raznoliki
ciljevi bili dostignuti - raspolagae se stvarima. Re raspolagati
je vana zato to je u suverenosti upravo sam zakon omogua
vao dostizanje cilja suverenosti, odnosno poslunost prema zako
nima. Zakon i suverenost su bili apsolutno sjedinjeni. Nasuprot
tome, ovde se ne radi o tome da se ljudima nametne zakon ve
o tome da se raspolae stvarima, odnosno o tome da se koriste
taktike pre nego zakoni, ili da se zakoni koriste kao taktike koliko
god je to mogue; radi se o tome da se, upotrebom odreenih
sredstava, izdejstvuje da ovaj ili onaj cilj bude mogue ostvariti.
Verujem da je tu re o vanom prelomu. Dok je cilj suverenosti
leao u njoj samoj, i dok je suverenost svoje instrumente uzimala
iz sebe same, cilj upravljanja se nalazio u stvarima kojima ono ru
kovodi (dirige). Ono bi trebalo da traga za usavravanjem, maksi-
miranjem, intenziviranjem procesa kojima upravlja, a instrumen
ti upravljanja e umesto zakona biti razliite taktike. Prema tome,
imamo povlaenje zakona, ili bi se jo preciznije moglo rei da*
* M. F: rekao (disait).
iz perspektive upravljanja zakon svakako nije glavni instrument.

Tu ponovo susreemo temu koja se protezala kroz ceo XVII vek i
koja je jasno eksplicirana u XVIII veku u tekstovima ekonomista i
fiziokrata, u kojima oni objanjavaju da se ciljevi upravljanja sva
kako ne mogu postii zakonom.
Konano, preimo na etvrto zapaanje u vezi sa tekstom Gi-
joma de La Perijera. La Perijer kae da onaj ko ume dobro da
upravlja treba da poseduje strpljenje, mudrost i marljivost.28 ta
podrazumeva pod strpljenjem? Pa, kada objanjava re strplje
nje, on za primer uzima kralja pela, odnosno bumbara. On
kae kako bumbar upravlja konicom - to nije tano, ali to sada
nije vano - tako da mu nije potrebna aoka.29 Time je Bog, na
jedan mistian nain, hteo da pokae kako pravom vladaru za
vrenje upravljanja nije neophodna aoka, tj. instrument za ubi
janje poput maa. On bi trebalo da bude strpljiv pre nego gnevan.
Pravo da ubije i upotrebi svoju silu ne bi trebalo da bude sutin
sko u linosti vladara. Kakav pozitivan sadraj dati tom odsustvu
aoke? Njegov pozitivan sadraj su mudrost i marljivost. Mudrost
koju bi vladar trebalo da ima nije vie tradicionalno shvaena mu
drost, koja podrazumeva poznavanje ljudskih i bojih zakona i
poznavanje pravinosti i jednakosti. Mudrost koja se zahteva od
onoga ko upravlja jeste poznavanje stvari, ciljeva koji se mogu
ostvariti, ije ostvarivanje treba izdejstvovati, raspolaganja koje
treba primeniti da bi se oni ostvarili. U tom znanju leae mu
drost suverena. to se tie marljivosti, ona je upravo ono to osi
gurava da vladar upravlja samo u meri u kojoj sebe smatra onim
ko je u slubi onih kojima upravlja i u meri u kojoj tako postupa.
Tu La Perijer ponovo upuuje na primer oca porodice. Kako on
kae, otac porodice ustaje pre svih u svojoj kui i uvee lee kasni
je od ostalih. On bdi nad svime, jer za sebe smatra da je u slubi
svoje kue.30
Odmah je jasno koliko je ta karakterizacija upravljanja dru
gaija od karakterizacije vladara na kakvu se nailazi, ili bar na
kakvu se misli da se nailazi kod Makijavelija. Taj pojam upravlja
nja je svakako i dalje vrlo rudimentaran, uprkos pojavi nekoliko
novih aspekata. Po mom miljenju, vetina upravljanja, kako smo
12 0 Bezbednost, teritorija, stanovnitvo
je ovde preliminarno i minimalno skicirali, u XVI veku nije ostala

da visi u vazduhu. Ona nije bila samo predmet teoretisanja teore
tiara politike. Njeni korelati mogu se pronai u realnosti. S jedne
strane, od XVI veka teorija vetine upravljanja bila je povezana sa
razvojem administrativnog aparata teritorijalnih monarhija (po
javljivanje aparata upravljanja, mehanizama za prenoenje uprav
ljanja itd.). Ona je, takoe, bila povezana sa itavim skupom ana
liza i znanja koja su poela da se razvijaju krajem XVI veka a do
segla su punu snagu u XVII veku. To je, u sutini, znanje o dravi
koje se tie razliitih elemenata, dimenzija i faktora njene moi.
Upravo to znanje je dobilo naziv statistika, to znai nauka o
dravi.31 Konano, vetina upravljanja se mora povezati sa mer-
kantilizmom i kameralizmom koji sa jedne strane predstavljaju
nastojanja da se, upravo putem saznanja do kojih dolazi statistika,
racionalizuje vrenje moi, dok istovremeno predstavljaju nauku
ili pre skup naunih principa o tome kako da se mo i bogatstvo
drave poveaju. Vetina upravljanja, dakle, nije samo ideja filo
zofa ili savetnika vladaoca. Ona je i bila formulisana samo u meri
u kojoj su se uspostavljali veliki aparat administrativne monarhije
i forme znanja koje su s tim aparatom u vezi.
Ta vetina upravljanja, meutim, uistinu nije mogla da dosegne
punu snagu i konzistentnost pre XVIII veka. Ona je na izvestan
nain ostala zatvorena unutar formi administrativne monarhije.
Verujem da postoji odreen broj razloga koji su doveli do toga da
vetina upravljanja tako ostane sakrivena u samoj sebi i bude za
toenik struktura [...].**Prvo, blokirali su je istorijski razlozi. Na
delu je bio istorijski razlog u strogom smislu rei koji je lako uo
iti. Mislim prosto na niz velikih kriza tokom XVII veka. Najpre
se dogodio tridesetogodinji rat, sa svojim razaranjem i unita
vanjem, a zatim [sredinom] veka i velike seoske i gradske bune;
konano, dogodila se i finansijska kriza, kao i kriza sredstava za
ivot, koja je optereivala politiku zapadnih monarhija krajem
* Jedna ili dve nerazumljive rei. U transkriptu predavanja objavljenog u Dits et crits
nedostaje deo prethodnog pasusa, poevi od koji predstavljaju nastojanja da se, upravo
putem ... (videti prvu napomenu ovog predavanja oznaenu zvezdicom [*]), str. 648. Na
tom mestu je pasus od 19 redova kome nema traga ni na snimku ni u rukopisu.
** Skoro neujne rei. Rukopis: koji zauzimaju itavu sredinu veka.
Predavanje o d 1. februara 1978. 12 1
XVII veka. U osnovi, vetina upravljanja je mogla da se razvija,

promilja, kao i da stie i umnoava sopstvene dimenzije samo u
periodu ekspanzije, a to znai u periodu bez velikih vojnih, eko
nomskih i politikih uzbuna, kojima je XVII vek od poetka do
kraja bez prestanka bio obeleen.
Ti snani i krupni istorijski razlozi su blokirah vetinu uprav
ljanja. Mislim da ima jo razloga [iz] kojih je vetina upravlja
nja, oblikovana u XVI veku, u XVII veku bila blokirana. Oni bi se
uz pomo rei do kojih meni nije mnogo stalo mogli opisati kao
institucionalne i mentalne strukture. Moemo rei da je znaaj
problema vrenja suverenosti, i kao teorijskog pitanja i kao prin
cipa organizacije, svakako bio fundamentalni faktor za blokiranje
vetine upravljanja. Dokle god je suverenost bila glavni problem,
dokle god su institucije suverenosti bile fundamentalne institucije
i dokle god je o vrenju moi miljeno kao o vrenju suverenosti,
vetina upravljanja nije mogla da se razvija specifino i autono
mno. Mislim da se dobar primer za to moe nai upravo u mer-
kantilizmu, koji je bio prvo nastojanje, hteo sam da kaem prvo
odobrenje (sanction) te vetine upravljanja na nivou politikih
praksi i znanja o dravi. U tom smislu se moe rei da je merkan-
tilizam bio prvi prag racionalnosti u vetini upravljanja, za koju
je La Perijer u svom tekstu naznaio samo nekoliko vie moral
nih nego realnih principa. Merkantilizam je prva racionalizacija
prakse upravljanja kao vrenja moi. U njemu se po prvi put kon-
stituie znanje o dravi upotrebljivo za taktike upravljanja. Upr-
kos tome to stvar svakako stoji tako, merkantilizam je ipak bloki
ran i zaustavljen. To se, po mom miljenju, dogodilo upravo zbog
njegovog cilja. Sta bio njegov cilj? Pa njegov cilj je mo suverena.
Njegovo pitanje je bilo kako osigurati ne samo da zemlja bude bo
gata, nego i da suveren raspolae bogatstvom i fondovima tako da
moe formirati vojsku uz iju e pomo voditi svoju politiku. Cilj
merkantilizma je mo suverena. Koje instrumente merkantilizam
sebi stavlja na raspolaganje? Zakone, dekrete, pravila, tj. upravo
tradicionalno oruje suverenosti. Cilj je suveren, a instrumenti
su sredstva same suverenosti. Merkantilizam je nastojao da mo
gunosti koje su se otvorile sa reflektovanom vetinom upravlja
12 2 Bezbenost, teritorija, stanovnitvo
nja vrati u institucionalnu i mentalnu strukturu suverenosti, koja

je vetinu upravljanja blokirala. Tokom celog XVII veka, pa do
velikog naputanja merkantilistikih tema poetkom XVIII veka,
vetina upravljanja je tako ekala, zarobljena izmeu dve stvari. S
jedne strane blokirao ju je prevelik, previe apstraktan i previe
rigidan okvir suverenosti kao problema i kao institucije. Vetina
upravljanja je pokuala da se uklopi u teoriju suverenosti i bilo je
zaista pokuaja da se glavni principi vetine upravljanja izvedu
iz obnovljene teorije suverenosti. Upravo u tom smeru je ila in
tervencija jurista iz XVII veka. Radilo se o tome da se formuliu
ili reaktuelizuju teorije drutvenog ugovora. Teorija ugovora kao
osnivakog ugovora, sa recipronou obaveza suverena i podani
ka, bie neka vrsta okvira za formulisanje optih principa vetine
upravljanja. Iako su teorija drutvenog ugovora i refleksija o od
nosima izmeu suverena i njegovih podanika zaista igrale vanu
ulogu u teoriji javnog prava, [u stvarnosti] one nisu bile previe
uticajne. [To] je jasno iz Hobsovog primera. Uprkos injenici da
su u krajnjoj liniji tragale za glavnim principima vetine upravlja
nja, teorije drutvenog ugovora nikada nisu [otile] dalje od for-
mulisanja optih principa javnog prava.
Dakle, s jedne strane stoji suvie velik, suvie rigidan i suvie
apstraktan okvir suverenosti, a sa druge preuzak, preslab i nedo
voljno postojan okvir porodice. Vetina upravljanja je nastojala
da se spoji sa optom formom suverenosti ili se - ili pre: u isto
vreme se - oslanjala, jer nije mogla da se ne oslanja, na sveobu-
hvatnost kakvu ima model porodice.32' Kako osigurati da vladar
moe da upravlja dravom jednako dobro, precizno i briljivo kao
to se upravlja porodicom? Istovremeno je blokadu pravila ide
ja ekonomije, koja se u to vreme jo uvek odnosila iskljuivo na
upravljanje malim skupom stvari, koji ine porodica i ukuani.
Izmeu ukuana i oca porodice, sa jedne strane, i drave i suvere
na, sa druge, vetina upravljanja nije mogla da pronae dimenziju
koja bi joj pripadala.*
* U rukopisu se dodaje, str. 17: Jer upravo upravljanje porodicom najbolje odgovara toj
vetini upravljanja za kojom tragamo: mo imanentna drutvu (otac je deo porodice),
mo nad stvarima a ne nad teritorijom, mo sa viestrukim ciljevima koji se tiu dobro
biti, sree, bogatstva porodice, miroljubiva, budna mo.
Kako je vetina upravljanja deblokirana? Poput blokade, i

deblokada se moe pronai u odreenom broju optih procesa.
Za poetak, u pitanju je proces demografske ekspanzije u XVIII
veku, koja, pak, ima veze sa izobiljem novca, to, napokon, ima
veze sa poveanjem proizvodnje u zemljoradnji prema krunim
procesima sa kojima su istoriari upoznati podrobnije, a ja ipak
manje podrobno. U tom optem okviru, mogu preciznije da ka
em kako je deblokiranje vetine upravljanja, po mom miljenju,
bilo povezano sa pojavljivanjem problema stanovnitva. Ili, bo
lje, moemo rei da se radi o veoma suptilnom procesu, u kome
su meusobno povezani nauka o upravljanju, pomeranje fokusa
ekonomije sa porodice na neto drugo i, konano, problem sta
novnitva. Upravo je razvojem nauke o upravljanju ekonomija
mogla da pomeri fokus na odreeni nivo realnosti koji mi danas
nazivamo ekonomskim. Takoe, postalo je mogue izolovati pro
blem stanovnitva kroz nauku o upravljanju. Meutim, isto tako
se moe rei da je problem upravljanja najzad postalo mogue
misliti, reflektovati i kalkulisati van juridikog okvira suverenosti
upravo zahvaljujui uoavanju specifinih problema stanovnitva
i zahvaljujui izolovanju nivoa realnosti koji danas nazivamo eko
nomijom. Ista ta statistika koja je u okviru merkantilizma mogla da
funkcionie samo unutar i na neki nain u korist monarhijske ad
ministracije, koja je pak funkcionisala u formi suverenosti, postae
glavni ili jedan od glavnih tehnikih faktora za to deblokiranje.
Kako e problem stanovnitva u stvari omoguiti deblokiranje
vetine upravljanja? Perspektiva stanovnitva i stvarnost feno
mena koji karakteriu stanovnitvo omoguie uklanjanje modela
porodice i centriranje pojma ekonomije na neto drugo. U stvari,
statistika, koja je do tada funkcionisala unutar okvira administra
cije i, prema tome, suverenosti malo-pomalo otkriva i pokazuje da
postoje i regularnosti koje su svojstvene stanovnitvu i poinje da
govori o broju smrti, broju bolesnih i regularnosti sluajnih doga
aja. Statistika takoe pokazuje da stanovnitvo obuhvata speci
fine, sloene efekte nesvodljive na fenomen porodice, kao to su
velike epidemije, endemine ekspanzije i spirala rada i bogatstva.
Statistika pokazuje [i] specifinost ekonomskih efekata kretanja,
obiaja i aktivnosti stanovnitva. Ona je omoguila kvantifikova-

nje fenomena specifinih za stanovnitvo i tako je pokazala da je
njihova specifinost nesvodljiva na mali okvir porodice. Porodica
e nestati kao model upravljanja, izuzev unutar odreenog broja
moralnih i religijskih tema.
Sa druge strane, porodica se pojavljuje kao element unutar sta
novnitva i kao fundamentalna meustanica upravljanja njime.
Drugim recima, pre nego to se pojavila problematika stanovni
tva, vetinu upravljanja je bilo mogue misliti samo polazei od
modela porodice i od ekonomije shvaene kao upravljanje poro
dicom. Nasuprot tome, kada se stanovnitvo pojavilo kao neto
apsolutno nesvodljivo na porodicu, ona pada na nii nivo od sta
novnitva i pojavljuje se kao element unutar njega. Stoga porodica
vie nije centralni model. Porodica je segment privilegovan samo
utoliko to bi nju trebalo koristiti ako hoe da se postigne neto
u pogledu seksualnog ponaanja, demografije, stope raanja ili
potronje. Od modela, porodica postaje instrument. Ona postaje
privilegovani instrument za upravljanje stanovnitvom, a ne vie
himerini model dobrog upravljanja. To premetanje porodice sa
nivoa modela na nivo instrumenta je od apsolutno fundamental-
nog znaaja. Porodica se pojavljuje u odnosu instrumentalnosti
prema stanovnitvu poev od sredine XVIII veka. To e se do
goditi kroz kampanje o mortalitetu, kampanje u vezi sa brakom,
kroz vakcinacije itd. Dakle, stanovnitvo je deblokiralo vetinu
upravljanja zahvaljujui tome to je eliminisalo model porodice.
Drugo, stanovnitvo e se pojaviti iznad svega kao krajnji cilj
upravljanja. ta moe biti cilj upravljanja? Svakako se ne radi
samo o tome da se upravlja. Cilj je da se poboljava ivot stanov
nitva i da se poveavaju njegovo bogatstvo, ivotni vek, zdravlje.
A instrumenti kojima e se upravljanje sluiti u ostvarivanju svo
jih ciljeva bie na izvestan nain imanentni polju stanovnitva.
Oni e podrazumevati direktno delovanje na stanovnitvo putem
kampanja, ili indirektno delovanje - na primer pomou tehnika
koje neprimetno stimuliu stopu raanja ili usmeravaju tok sta
novnitva ka ovom ili onom regionu ili aktivnosti. Dakle, kao cilj
i instrument upravljanja pojavljuje se pre stanovnitvo nego mo
suverena. Stanovnitvo kao subjekt sa potrebama, tenjama, ali

i kao objekat u rukama upravljanja. Pred upravljanjem, [ono je]
istovremeno svesno onoga to eli i nesvesno onoga to mu se
ini. Interes kao svest svakog od pojedinaca koji sainjavaju sta
novnitvo, i interes kao interes stanovnitva, koji god da su indi
vidualni interesi i aspiracije onih koji ga ine, bie dvosmislena
fundamentalna meta i instrument upravljanja stanovnitvima.
Raa se nova vetina, ili bar apsolutno nove taktike i tehnike.
Na kraju, stanovnitvo e biti taka oko koje se organizuje ono
to se u tekstovima iz XVI veka pojavljivalo kao strpljenje suve
rena. To znai da e stanovnitvo biti objekt koji upravljanje u
svom posmatranju i saznavanju mora da uzima u obzir ako hoe
da upravlja zaista racionalno i promiljeno. Konstituisanje znanja
upravljanja je apsolutno neodvojivo od konstituisanja znanja o
svim procesima vezanim za stanovnitvo u irem smislu, to da
nas nazivamo upravo ekonomijom. Prole nedelje sam rekao da
je politika ekonomija mogla da se konstituie od trenutka u kome
se meu razliitim elementima bogatstva pojavio novi subjekt, a
to je stanovnitvo. Nova nauka, koja se zove politika ekonomi
ja, i u isto vreme tip intervencije karakteristian za upravljanje,
a to je intervencija na polju ekonomije i stanovnitva", konstitu-
isae se upravo na osnovu kontinuirane i mnogostruke mree
odnosa izmeu stanovnitva, teritorije, bogatstva. Krae reeno,
stanovnitvo, a samim tim i roenje politike ekonomije, nalaze
se u centru prelaza sa reima kojim dominiraju strukture suvere
nosti na reim kojim dominiraju tehnike upravljanja, do koga je
dolo u XVIII veku.33
Kada ovo govorim, uopte nemam nameru da kaem kako je
suverenost prestala da igra ulogu sa poetkom prerastanja vetine
upravljanja u politiku nauku. Naprotiv, rekao bih da se problem
suverenosti tek tada postavio u punoj otrini, zato to vie nije bila
re o tenji da se iz teorija suverenosti izvede vetina upravljanja,
kao to je bio sluaj u XVI ili XVII veku, ve da se, s obzirom na
postojanje i razvijanje vetine upravljanja, doe do toga koja se*
* U rukopisu se precizira, str. 20: Fiziokrati: nauka o upravljanju je nauka o odnosima

izmeu bogatstava i stanovnitva.
juridika forma, institucionalna forma i pravno utemeljenje moe

dati suverenosti tipinoj za dravu.
Ako proitate dva Rusoova teksta, pri emu je hronoloki prvi
meu njima lanak Politika ekonomija (conomie politique)
u Enciklopediji,34 videete kako Ruso postavlja problem uprav
ljanja i vetine upravljanja primeujui (tekst je vrlo tipian iz
te take gledita) da re ekonomija sutinski oznaava oevo
upravljanje dobrima porodice,35 ali i da se taj model vie ne moe
prihvatiti, iako je u prolosti bio validan. On kae da mi znamo
kako politika ekonomija danas vie nije porodina ekonomija.
Ne pozivajui se eksplicitno ni na fiziokrate ni na statistiku, niti
na opti problem stanovnitva,, on jasno registruje taj prekid, kao
i injenicu da ekonomija i politika ekonomija imaju potpuno
novo znaenje koje se vie ne moe redukovati na stari model po
rodice.36 U svakom sluaju, on u tom lanku preuzima zadatak da
definie vetinu upravljanja. Zatim pie Drutveni ugovor (Con
trat social)37, iji je problem upravo kako se, pomou pojmova kao
to su priroda, ugovor i opta volja moe dati opti princip
upravljanja koji e omoguiti i juridiki princip suverenosti i ele
mente kroz koje se moe definisati i opisati vetina upravljanja.
Dakle, suverenost apsolutno nije eliminisana pojavljivanjem nove
vetine upravljanja koja je prela prag politike nauke. Problem
suverenosti nije eliminisan, ve je, naprotiv, zaotren vie nego
ikad.
to se tie discipline, moemo rei da ni ona nije eliminisana.
Njena organizacija, njeno uspostavljanje, kao i sve institucije u
kojima je cvetala tokom XVII i poetkom XVIII veka, poput ko
la, radionica i vojske, svakako su deo razvoja velikih administra
tivnih monarhija i samo se kroz njega mogu razumeti. Meutim,
disciplina nikada nije bila znaajnija ili vie vrednovana nego kada
je dolo do pokuaja da se upravlja stanovnitvom. Upravljanje
stanovnitvom ne znai samo upravljanje kolektivnom masom fe
nomena ili upravljanje fenomenima samo na nivou njihovih kraj
njih rezultata. Upravljanje stanovnitvom podrazumeva temeljno
upravljanje koje deluje na sve finese i detalje stanovnitva.
Prema tome, ideja upravljanja kao upravljanja stanovnitvom
zaotrava problem utemeljenja suverenosti unutar koga Ruso do-

bija svoju ulogu, a takoe zaotrava i potrebu da se razviju dis
cipline na osnovu ega nastaje itava istorija disciplina iju sam
analizu pokuao da obavim na drugim mestima.38 Stvari stoga
uopte ne bi trebalo razumeti kao zamenu drutva suverenosti
drutvom discipline, a zatim i drutva discipline drutvom, uslov-
no reeno, upravljanja. U stvari, imamo trougao suverenosti, dis
cipline i upravljanja. Upravljanje za glavnu metu uzima stanov
nitvo, a za sutinski mehanizam uzima dispozitive bezbednosti.
No ono to sam hteo da vam pokaem jeste duboka istorijska veza
koja postoji izmeu kretanja koje preokree konstante suvereno
sti i koje je proisteklo iz velikog problema dobrih izbora uprav
ljanja, i kretanja koje stanovnitvo pokazuje kao datost, kao polje
intervencije i kao cilj tehnika upravljanja. U pitanju je proces koji
ekonomiju izoluje kao specifian domen realnosti, sa politikom
ekonomijom kao, u isto vreme, naukom i tehnikom intervencije u
tom polju realnosti.* Verujem da bi trebalo primetiti da ta tri kre
tanja - upravljanja, stanovnitva i politike ekonomije - od XVIII
veka konstituiu vrst niz koji ni do danas nije razbijen.
Dodao bih samo jo re [...*]. U osnovi, da sam ovogodinjem
kursu hteo da dam precizan naslov, svakako ne bih odabrao ,,bez-
bednost, teritorija, stanovnitvo. Ono ime u stvari elim da se
bavim je neto to bih nazvao istorijom upravljatva {gouver
nementalit). Reju upravljatvo hou da kaem tri stvari. Pod
reju upravljatvo podrazumevam sklop koji ine institucije,
procedure, analize i refleksije, rauni i taktike koji omoguava
ju izvravanje veoma specifine, mada kompleksne forme moi
koja za glavnu metu ima stanovnitvo, za najvaniju formu znanja
politiku ekonomiju, a za sutinski tehniki instrument dispozi
tive bezbednosti. Drugo, pod upravljatvom podrazumevam
tendenciju i liniju sile koja, na elom Zapadu, ve veoma dugo
ne prestaje da vodi ka prvenstvu tipa moi koji moemo nazivati
upravljanjem (gouvernement) nad svim drugim tipovima moi,
U rukopisu se dodaje, str. 22: ono [kretanje] koje e osigurati da funkcioneri rukovode
stanovnitvima.
** Sledi nekoliko nerazumljivih rei.
poput suverenosti i discipline koja je, s jedne strane, uzrokova

la da se razvije niz specifinih aparatura upravljanja [i, s druge
strane]*, da se razvije niz saznanja. Konano, pod upravljatvom
bi trebalo podrazumevati proces, ili pre rezultat procesa kojim je
drava pravde iz srednjeg veka u XV i XVI veku postala admi
nistrativna drava i kojim je postepeno uinjena upravljakom
dravom (gouvernementalise).
Poznato je koliku opinjenost danas izaziva ljubav prema dr
avi ili uasavanje od drave. Zna se kolika se bliskost osea sa
roenjem drave, njenom istorijom, njenim napretkom, njenom
moi i njenim zloupotrebama. Taj viak vrednosti koji se pripi
suje problemu drave, po mom miljenju, u sutini pronalazimo
u dve forme. Prvo, u neposrednoj, afektivnoj i traginoj formi; u
lirskom zanosu pred hladnim udovitem39preko puta nas. Pored
tog, postoji i drugi nain na koji se dravi pripisuje viak vredno
sti, a to je analiza koja dravu redukuje na odreen broj funkcija,
kao, na primer, na razvoj proizvodnih snaga, reprodukciju odno
sa proizvodnje. Ta analiza je paradoksalna jer je samo prividno
reduktivna. Taj reduktivni pogled koji naizgled ukazuje na rela
tivnost znaaja drave u poreenju s neim drugim u stvari prida
je veliki znaaj dravi jer unutar njega drava ipak igra apsolutno
sutinsku ulogu kao meta koju treba napasti i, kao to se dobro
zna, kao privilegovana pozicija koju treba zauzeti. Ni danas, ni
u prolosti, meutim, drava nije imala to jedinstvo, individual
nost i tu rigoroznu funkcionalnost. Iao bih tako daleko da kaem
da nema i nije imala ak ni taj znaaj. Na kraju krajeva, drava
je moda samo sloena realnost i mistifikovana apstrakcija iji je
znaaj mnogo manji nego to se veruje. Moda. Ono to je vano
za nau modernost, odnosno za nau sadanjost, nije, dakle, eta-
tizacija drutva, ve ono to bih nazvao uvoenjem upravljatva u
karakter drave (gouvernementalisation de lEtat).
Danas ivimo u eri upravljatva kakvo je otkriveno u XVIII
veku. Nastanak upravljakog karaktera drave je naroito uvijen
fenomen jer je, iako su problemi upravljatva i tehnike upravljanja
u stvari postali jedini politiki ulog i jedini realni prostor borbe
4 M. F.: takoe i razvoj.

i politikih odmeravanja snaga, uvoenje upravljatva u karakter

drave ipak bio onaj fenomen koji je dravi omoguio da opstane.
Istina je da drava postoji u obliku u kome postoji danas upravo
zahvaljujui upravljatvu koje je istovremeno spoljanje i unutra
nje u odnosu na nju, jer su taktike upravljatva te koje u svakom
trenutku omoguuju da se odredi ono to vie nije u nadlenosti
drave i ono to u njenoj nadlenosti mora ostati, ono to je javno
i ono to je privatno, te, napokon, ono to je dravno i ono to nije
dravno. Prema tome, rekao bih da se drava u svom opstanku
i svojim granicama moe razumeti samo polazei od generalnih
taktika upravljatva.
I moda bi se potpuno sumarno, grubo i, prema tome, nepre
cizno mogle rekonstruisati velike forme i ekonomije moi na Za
padu. Prvo, drava pravde, roena na teritorijalnosti feudalnog
tipa, koja bi uopteno gledano odgovarala drutvu obiajnog i
pisanog prava, sa igrom pravnih obaveza i sporova. Drugo, ad
ministrativna drava koja odgovara drutvu pravila i disciplina.
Konano, drava upravljanja, koja vie nije sutinski definisana
teritorijom, povrinom koju zauzima, ve masom. U pitanju je
masa stanovnitva, sa svojom zapreminom i gustinom, a svaka
ko i teritorijom na kojoj se prostire. Meutim, teritorija je samo
jedna od njenih komponenti. Dravi upravljanja, koja se sutinski
tie stanovnitva, koja se poziva [na] ekonomsko znanje i koristi
ga kao instrument, odgovaralo bi drutvo koje kontroliu dispo-
zitivi bezbednosti.
Eto nekoliko rei o uspostavljanju fenomena upravljatva, koji
je, po mom miljenju, znaajan. Sada u pokuati da vam poka
em kako je upravljatvo roeno, [kao prvo], na osnovi arhainog
modela hrianskog pastirstva; kao drugo, uz pomo diplomat-
sko-vojnog modela, ili pre tehnike; i konano, kao tree, kako je
upravljatvo svoje sadanje dimenzije moglo da stekne samo za
hvaljujui nizu vrlo specifinih instrumenata. Oni su formirani
upravo u isto vreme kada i vetina upravljanja i nazivamo ih po
licijom, u onom starom smislu koji je ta re imala u XVII i XVIII
veku. Verujem da su pastirstvo, nova diplomatsko-vojna tehnika
i policija tri velike take oslonca na osnovu kojih je mogao da
nastane taj fundamentalni fenomen u istoriji Zapada - uvoenje
upravljatva u karakter drave.
Napomene:
1 O tradiciji ogledala vladara videti: P. Hadot, Frstenspiegel, u: Reallexikon

f r Antike und Christentum, t. 8, ur. Th. Klauser, Stuttgart, A. Heisemann, 1972, col.
555-632.
2 N. Machiavelli, II Principe (1513), Roma, B. Di Giunta, 1532.
3 A. W. Rehberg, Das Buch vom Frsten von Niccolo Macchiavelli, bersetzt und
mit Einleitung und Anmerkungen begleitet, Hanover, bei den Gebrdern Hahn, 1810.
(2. izdanje Hanover, in der Hahnschen Hofbuchhandlung, 1824). Videti: S. Berteili &
P. Innocenti, Bibliografa machiavelliana, Verona, Edizioni Valdonega, 1979, str. 206,
221-223.
4 Hajnrih (Heinrich) Leo je objavio 1826. prvi nemaki prevod Makijavelijeve pri
vatne prepiske, sa uvodom (Die Briefe des Florentinischen Kanzlers und Geschichtsschrei
ber Niccolo di Bernardo dei Machiavelli an seine Freunde, aus dem Italianischen bersetzt
von Dr. H. Leo; 2. izdanje Berlin, bei Ferdinand Dmmler, 1828). Videti: G. Procacci,
Machiavelli nella cultura europea dell eta moderna, Bari, Laterza, 1995, str. 385-386; S.
Berteili & P. Innocenti, op. cit., str. 227-228.
5 Leopold von Ranke (1795-1886), Zur Kritik neuerer Geschichtsschreiber, Leipzig
& Berlin, G. Reimer, 1824, str. 182-202. U tom delu Ranke Makijaveliju posveuje samo
jedan kratak, ali vaan dodatak (Procacci). O njegovom znaaju videti: P. Villari,
Niccolo Machiavelli e i suoi tempi, Milano: U. Hoepli, 1895, t. 2, str. 463 sq.\ G. Procacci,
op. cit., str. 383-384: Ranke je prvi nemaki interpretator posle Fihtea (ne zaboravi
mo da je Hegelov esej ber Verfassung Deutschlands jo uvek nije bio objavljen) koji
je konsekventno ostavio problem jedinstva Makijavelijevog del i pokuao da ga rei
na potpuno istorijski nain. Videti i: Friedrich Meinecke (1795-1815), Die Idee der
Staatsrson in der neueren Geschichte, Minhen-Berlin, R. Oldenbourg, 1924; u fran
cuskom prevodu M. Chevalliera izdato pod naslovom LIde de la raison dtat dans
lhistoire des temps modernes, Genve, Droz, 1973, str. 343: [...] njegov sud o Makijave
liju jedan je od najinteligentnijih i najplodnijih koji su ikada napisani. On je otvorio taj
put kojim su mnogi krenuli. Njegov stav prema makijavelizmu vidi se tek iz pedeset go
dina kasnije napisanog dodatka, dok prva verzija sadri isto istorijsko izlaganje u kome
se moralni sud jedva nazirao. To drugo izdanje, iz 1874, ponovo je izdato u: Smtliche
Werke, Leipzig, 1877, XXXIIl-XXXIV, str. 151 sg.
6 Ovaj autor nije citiran ni u jednoj bibliografiji. Njegovog imena nema u lanku
koji je napisao A. Elkan - Die Entdeckung Machiavellis in Deutschland zu Beginn des
19. Jahrhunderts, Historische Zeitschrift, 119, 1919, str. 427-458.
7 Angelo Ridolfi, Pensieri intorno allo scopo di Niccolo Machiavelli nel libro II Prin
cipe, Milano, 1810. Videti: G. Procacci, Machiavelli nella cultura europea..., str. 374-377.
8 Umesto u Sjedinjenim Dravama... kao to stoji u verziji tog predavanja aso
pisa Aut-A ut (Dits et crits, t. 3, str. 637).
9 Kongres odran u Beu od novembra 1814. do juna 1815, sa ciljem da se uspo
stavi trajni m ir nakon napoleonskih ratova i da se ponovo iscrta politika karta Evrope.
Beki kongres je najvaniji evropski kongres posle Vestfalskog (1648). Videti kasnije,
predavanje od 29. marta, fusnota 9.
10 Lancellotto Politi (stupio u dominikanski red 1517. pod imenom Ambroo
Katarino [Ambrogio Catarino]); Enarrationes R. P. F. Ambrossi Catharini Politi Senen-
sis Archiepiscopi campani in quinque priora capita libri Geneses. Adduntur plerique alii
tractatus et quaestiones rerum variarum, Roma, Antonium Bladum Camerae apostoli-
cae typographum, 1552. (prema recima Luiija Firpa [Luigi Firpo] u La prima con-
danna del Machiaveili, Universit degli Studi di Torino, Annuario delV anno accademico
1966-67, Torino, 1967, str. 28, delo je moglo biti tampano 1548). Pasus u toj knjizi,
naslovljen sa Quam execrandi Machiaveili discursus & institutio sui principis (str.
340-344), neposredno sledi pasusu u kome se autor bavi de libris a Christiano dete-
standis & a Christianismo penitus eliminandis (str. 339) - ne samo paganska del, ve
i del njihovih imitatora, poput Petrarke i Bokaa (videti: G. Procacci, Machiaveili nella
cultura europea..., str. 89-91.
11 I. Gentillet, Discours sur les moyens de bien gouverner et maintenir en bonne
paix un Royaume ou autre Principaut, divisez en trois parties savoir du Conseil, de la
Religion et Police, que doit tenir un Prince. Contre Nicolas Machiavel Florentin, Genve,
1576, ponovo izdato pod naslovom Anti-Machiavel, komentari i napomene C. E. Rath,
Genve, Droz (Les Classiques de la pense politique), 1968. Videti: C. E. Rath, Inno
cent Gentillet and the First Antimachiavel, Bibliothque d'Humanisme et Renaissance,
XXVII, 1965, str. 186-225. entij (Gentillet, oko 1535-1588) je bio hugenotski advokat
koji se sklonio u enevu nakon masakra na Dan Svetog Bartolomeja. Izmeu 1576. i
1655. objavljena su 24 izdanja njegove knjige (deset na francuskom, osam na latinskom,
dva na engleskom, jedno na holandskom i tri na nemakom). Naslov koji navodi Fuko
(Discours d Estat...) odgovara lajdenskom izdanju iz 1609.
12 Fridrih II (Fridrih Veliki), Anti-Machiavel, Den Haag, 1740, je Volterova revizija
Makijavelijevog del Rfutation du Prince koju je napisao mladi pruski prestolonasled-
nik 1739, a iji e tekst biti objavljen tek 1848; ponovljeno izdanje: Pariz, Fayard (Cor
pus des uvres de philosophie en langue franaise), 1985.
13 Prvo izdanje knjige koju je napisao Thomas Elyot, The Boke Named the Gover-
nour, koja je zapravo izdata u Londonu 1531, kritiko izdanje: D. W. Rude, New York,
Garland, 1992.
14 Paolo Paruta, Dlia perfettione dlia vita politica, Venezia, D. Nicolini, 1579.
15 Guillaume de La Perrire (1499?1553?), Le Miroire politique, uvre non moins
utile que necessaire tous monarches, roys, princes, seigneurs, magistrats, et autres su
rintendants et gouverneurs de Republicques, Lyon, Mac Bonhomme, 1555; 2. izdanje,
Paris, V. Norment i J. Bruneau, 1567; 3. izdanje, Paris, Robert Le Magnier, 1567); na
engleskom jeziku objavljeno pod naslovom The Mirror o f Police, London, Adam Islip,
1589. i 1599. Videti: G. Dexter, Guillaume de La Perrire, Bibliothque d Humanisme
et Renaissance, XVII (1), 1955, str. 56-73; E. Sciacca, Forme di governo e forma dlia
socit nel Miroire Politicque di Guillaume de La Perrire, Il Pensiero politico, XXII,
1989, str. 174-197. To posthum no delo je moda napisano 1539. na zahtev Capitolz iz
Tuluza, koje su autoru naruili da ,,u jednom tomu, u odgovarajuem redosledu, ilu-
strujui i obogaujui gradske edikte i statute, priredi knjigu o politikom upravljanju
(trea posveta, str. 9).
16 Celokupan drugi deo ove reenice, poev od kako god da ukus do njenog
kraja, nedostaje u verziji teksta asopisa Aut-Aut.
17 Fukoovi citati odnose se na prvo izdanje knjige, iz 1567: Le Miroir politique,
contenant diverses manires de gouverner & policer les Republiques qui sont, & ont est
par cy-devant. Videti fusnotu 15.
18 G. de La Perrire, op. cit., fol. 23r.
19 Franois de La Mothe Le Vayer (1588-1672), Lconomique du Prince, Paris, A.
Courb, 1653; ponovo izdato u: uvres, t. 1, deo II, Dresden, Michel Groell, 1756, str.
287-288: Moral, odnosno nauka o nainu ivota, ima tri del. U prvom, koji se zove
etika ili moral par excellence, i o kome je Vae visoanstvo ve razgovaralo, uimo da

sobom upravljamo uz pomo pravila razuma. Prvi eo prirodno slede druga dva, od
kojih je jedan ekonomija a drugi politika. Taj redosled je veoma prirodan, jer je potpuno
neophodno da ovek zna da upravlja sobom pre nego to upravlja drugima, bilo kao
otac porodice, to pripada ekonomiji, bilo kao suveren, magistrat, ili m inistar u dravi,
to se tie politike. Videti i prolog u: La Politique du Prince u: uvres, str. 299: Prva
dva del morala, od kojih jedan pouava samokontroli a drugi tome kako biti dobar
ekonom, odnosno voditi porodicu onako kako treba, sledi trei deo, koji ini politika,
ili nauka o dobrom upravljanju. Ti spisi, nastali izmeu 1651. i 1658, su u jednom
delu, u izdanju uvres pod naslovom Sciences dont la connaissance peut devenir utile au
Prince. Oni sainjavaju skup Instruction de Monseigneur le Dauphin, iz 1640. Videti: N.
Choublier-Myskowski, Lducation du prince au XVIIe sicle d aprs Heroard et La Mothe
Le Vayer, Paris, Hachette, 1976.
20 F. de La Mothe Le Vayer, La Gographie et la Morale du Prince, Paris, A.
Courb, 1651. (uvres, t. 1, deo II, prvi traktat str. 3-174, drugi traktat str. 239-286);
Lconomique du Prince. La Politique du Prince, Paris, A. Courb, 1653. (uvres, ibid.,
prvi traktat str. 287-298, drugi traktat str. 299-360).
21 Jean-Jacques Rousseau, Discours sur lconomie politique (1755), u: uvres
compltes, t. 3, Paris, Gallimard, (Bibliothque de la Pliade), 1964, str. 241: Re
ekonomija potie od rel o ik (kua) i vgo (zakon) i izvorno oznaava samo mudro
i legitimno upravljanje domainstvom za opte dobro ele porodice.
22 Ibid.: Smisao tog termina kasnije je proiren na upravljanje velikom porodicom
kakva je drava. Nekoliko redova nie Ruso precizira da pravila ponaanja svojstvena
jednom od tih drutava ne bi mogla biti primerena nekom drugom: njihove razmere
suvie su razliite da bi se njima moglo upravljati na isti nain, i uvek e biti velike ra
zlike izmeu upravljanja domainstvom, gde otac sve moe lino da vidi, i graanskog
upravljanja, gde poglavar skoro da ne vidi nita osim onoga to vidi kroz oi drugih.
Videti kasnije, napomena 36.
23 Videti: Franois Quesnay (1694-1774), Maximes gnrales du gouvernement co
nomique d un royaume agricole, u: Du Pont de Nemours (ed.), Physiocratie ou Constitu
tion naturelle du Gouvernement le plus avantageux au genre humain, Paris, Merlin, 1768,
str. 99-122; ponovo izdato u: F. Quesnay et la physiocratie, t. 2, str. 949-976. Videti gore,
predavanje od 25. januara, napomena 40.
24 G. de La Perrire, Le Miroir politique, f. 23r: Vladavina predstavlja zakonsko
raspolaganje stvarima koje su u njenoj nadlenosti, sa svrhom njihovog upravljanja ka
odgovarajuem cilju.
25 O klasinoj upotrebi ove metafore videti: Platon, Eutifron, 14b, Protagora, 325c,
Drava, 389d, 488a-489d, 551c, 573d, Dravnik, 296e-297a, 297e, 301d, 302a, 304a,
Zakoni, T i l i, 942b, 945c, 961c, itd. (videti: P. Louis, Les Mtaphores de Platon, Paris,
Les Belles Lettres, 1945, str. 156); Aristotel, Politika, III, 4, 1276b, 20-30; Ciceron, Ad
Atticum, 10, 8, 6, De republica, 3, 47; Thomas dAquin, De regno, I, 2, II, 3. U narednom
predavanju Fuko se vraa na tu metaforu polazei od Sofoklovog Kralja Edipa.
26 Fridrih II (Fridrih Veliki), Anti-Machiavel, komentar petog poglavlja Vladaoca,
Amsterdam, 1741, str. 37-39. Fuko je verovatno koristio verziju teksta koju je izdao
Garnier, koju je posle Makijavelijevog Vladaoca objavio R. Naves, 1941, str. 117-118
(videti i kritiko izdanje del: C. Fleischauer, u: Studies on Voltaire and the Eighteenth
Century, Genve, E. Droz, 1958, t. 5, str. 199-200). Fukoova parafraza, meutim, nije
sasvim tana: Fridrih II ne pie daje Rusija sazdana od movara, itd., ve od zemlje koja
daje razne itarice.
27 Samuel von Pufendorf (1632-1694), De officio hominis et civis iuxta Legem na-
turalem, a Junghans, Londini Scanorum, 1673, knjiga II, pogl. II, 3 / Les Devoirs
de lhomme et du citoyen tels quils sont prescrits par la loi naturelle, prevod na franc. J.
Barbeyrac, 4. izdanje, Amsterdam, Pierre du Coup, 1718, t. 1, str. 361-362: Dobro na
roda je najvii zakon: ono je i opta maksima koju vlasti neprestano moraju imati pred
oima, jer im je suverena vlast poverena samo da bi je koristili za pribavljanje i odra
vanje javne koristi koja je prirodan cilj osnivanja graanskih drutava. Suveren, dakle,
ne treba da kao za sebe korisno vidi nita to istovremeno nije korisno i za dravu;
videti i: De jure naturae et gentium, Lund, A. Junghaus, 1672, VII, IX, 3 / Le Droit de
la nature et des gens, ou Systme gnral des principes les plus importants de la Morale, de
la Jurisprudence et de la Politique, prevod na franc. J. Barbeyrac, Amsterdam, H. Schelte
& J. Kuyper, 1706.
28 G. de La Perrire, Le Miroir politique, f. 23r: Svako ko upravlja kraljevstvom ili
republikom nuno mora u sebi da ima mudrost, strpljenje i marljivost.
29 Ibid., f. 23v: Takoe, svako ko upravlja dravom mora imati strpljenja, prema
primeru kralja pela, koji uopte nema aoku, ime je priroda htela simbolino da po
kae kako kraljevi i vladari republike prema svojim podanicima treba da koriste mnogo
vie blagosti od otrine, pravinosti od surovosti.
30 Ibid.: Kakav treba da bude onaj ko dobro upravlja republikom? Treba da u
upravljanju dravom poseduje izrazitu marljivost, i kao dobar otac porodice (da bi vaio
za dobrog ekonoma, domaina) u svojoj kui treba da bude prvi koji ustaje i poslednji
koji lee. Kako treba da postupa onaj ko upravlja dravom koja ima mnoga domain
stva? I kralj, u kraljevstvu koje ima mnoge gradove?
31 O istoriji statistike videti klasino delo: V. John, Geschichte der Statistik, Stutt
gart, F. Encke, 1884, koje se navodi u Fukoovim napomenama. Moda mu je bila pozna
ta knjiga koju je izdao INSEE, Pour une histoire de la statistique, t. 1, Paris, 1977. (novo
izdanje, Paris, d. Economica/INSEE, 1987).
32 Videti, na primer: Richelieu, Testament politique, Amsterdam, H. Desbordes,
1688; ur. L. Andr, Paris, R. Laffont, 1947, str. 279: Pojedinane porodice su pravi m o
deli republika.
33 Videti podnaslov knjige o kameralizmu, P. Schiera, (II Cameralismo f
lassolutismo tedesco, Milano, A. Giuffr, 1968): DallA rte di Governo alle Scienze dello
Stato. Fuko nikada ne citira tu knjigu, kojom je zapoelo novo doba skoranje istorije
Polizeiwissenschaft, ali je verovatno da mu je ona bila poznata bar indirektno, preko
Paskvala Paskina, koji mu je tada bio veoma blizak. Fuko se vraa na re nauka, koju
onda, na poetku sleeeg predavanja, odbacuje.
34 Videti gore, fusnota 21.
35 Videti: ibid.
36 Jean-Jacques Rousseau, Discours sur lconomie politique, op. cit., str. 241 i 244:
kako upravljanje dravom moe da bude slino upravljanju porodicom iji je te
melj toliko razliit? [... ] Iz svega to sam upravo izloio sledi da je bilo razloga iz koga
je napravljena razlika izmeu opte i posebne ekonomije, te da, budui da je dravi i
porodici zajednika samo obaveza njihovih poglavara da jednu i drugu uine srenom,
ista pravila postupanja ne mogu odgovarati i jednoj i drugoj.
37 J.-J. Rousseau, Du Contract social, ou Principe du droit politique, Amsterdam,
M. Rey, 1762; .-. Ruso, Drutveni ugovor ili naela dravnoga prava, Zagreb, 1918.
38 Videti: Surveiller et Punir / Nadzirati i kanjavati, op. cit.
39 Drava je najhladnija od svih hladnih nemani [das klteste aller kalten Ungehe
uer], I hladno lae: i ova la gmie iz njenih usta: Ja, drava, ja sam narod (Friedrich
Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra, Zagreb, Mladost, 1975, str. 44). Ovaj Nieov izraz
esto se pojavljuje u anarhistikom diskursu.
Predavanje od 8. februara 1978.
Zato izuavati upravljatvo? - Problem drave i stanovnitva. -
Ostatak opteg projekta: trostruko izmetanje analize u odnosu na
(a) instituciju, (b) funkciju i (c) predmet. - Izazovi ovogodinjih pre
davanja. - Elementi za istoriju vladavine i njeno semantiko polje od
XIII do XV veka. - Ideja upravljanja ljudima i njeni izvori: (A) Orga
nizacija pastirske moi na hrianskom i prethrianskom Orijentu,
(B) Duhovno voenje (usmeravanje savesti). - Prva skica pastirstva
i njegove specifinosti: (a) mo koja se sprovodi nad grupom u poret
ku; (b) fundamentalno dobroiniteljska mo koja za cilj ima spasenje
pastve; (c) individualizujua mo. Omnes et singulatim. Paradoks
pastira. - Institucionalizacija pastirstva u hrianskoj crkvi.
Hou da se izvinim poto u danas biti smuen vie nego to je

uobiajeno. Imam grip i ne oseam se previe dobro. Ipak, inilo
mi se neprihvatljivim da vas pustim da doete i da vam onda u
poslednjem trenutku kaem da moete da idete. Zbog toga u po
kuati da govorim onoliko koliko budem imao snage i moraete
da mi oprostite u pogledu kvantiteta i kvaliteta.
Hteo bih da ponem sa razmatranjem onoga to sam odredio
iskoristivi runi izraz upravljatvo'. Pretpostavljamo, dakle, da
je upravljanje razliito od kraljevanja i vladanja i da nije isto
to i komandovanje, zakonodavstvo*" ili uloga suverena, gos-
* U rukopisu pod navodnicima.
** Na ovom mestu gouverner prevodimo samo sa upravljanje, a ne sa vladanje kao
to smo inili u prolom poglavlju, u kome ta razlika nije bila jasna. Vladanje (rgner)
je u tom smislu suprotno upravljanju unutar Fukoovog shvatanja (prim. prev.).
*** U rukopisu su sve ove reci i fraze pod navodnicima.
134
podara, generala, zemljoposednika ili uitelja. Pretpostavljajui,

dakle, da je u pitanju specifina aktivnost, sada emo pokuati
da utvrdimo ta se sve pod ovim pojmom podrazumeva. Ukrat
ko, trebalo bi da saznamo neto o tipu moi na koji ovaj pojam
upuuje. Zarad toga e biti potrebno da analiziramo odnose moi
na kojima je postavljena esnaestovekovna vetina vladavine, koji
su potom bili meta sedamnaestovekovne merkantilistike teorije i
prakse i koji su, napokon, bili (moda) ostvareni cilj unutar onoga
to sam prole nedelje nazvao politikom naukom1 fiziokratske
ekonomske vlade'. Ali u pitanju je jako loa re jer se zapravo
ne radi o politikoj nauci ve o odreenom nivou politike kom
petentnosti.2
Prvo pitanje koje bi u tom pogledu trebalo postaviti tie se toga
zato bi neko uopte eleo da istrauje taj irok i labav domen
odreen problematinim i vetakim izrazom kakav je uprav-
ljatvo. Odgovor koji bih isprva hteo da dam na ovo pitanje jeste
da se to radi sa ciljem da se izborimo sa problemom drave i sta
novnitva. Meutim, onda se odmah javlja potreba za daljim po
janjavanjem jer se ini da svi znaju ta su drava i stanovnitvo ili
bar misle da znaju. Ukazuje se na to da pojmovi drave i stanov
nitva imaju svoje definicije i istorije. Uopteno govorei, deluje
da smo svi manje-vie upoznati sa domenom na koji ti pojmovi
upuuju ili da bi se bar moglo rei da i pored potencijalnih nepo
znanica koje bi se tu mogle javiti, svakako postoji jedan poznat
deo. Dakle, pitanje koje se postavlja zahteva da se objasni zato bi
neko eleo da tom polujasnom domenu drave i stanovnitva pri
e pomou toliko nejasnog pojma kao to je upravljanje. Zbog
ega bismo napadali neto toliko jako i vrsto pomou neega to
liko slabog, difuznog i upljeg?
Da bih na ovo odgovorio pozvau se na nekoliko stvari u vezi
sa optim projektom koji ovde sprovodimo. Kada smo prethod
nih godina govorili o disciplinama u vojsci, bolnicama, kolama i
zatvorima, cilj se u osnovi sastojao u tome da se izvede trostruko
izmetanje ka spoljanjosti. Prvo, trebalo je da se izmestimo iz
institucije i da napravimo otklon od onoga to bi se moglo nazvati*

institucionalno-centrikim pristupom. Uzmite, na primer, u ob

zir psihijatrijsku bolnicu. Svakako bi se moglo poi od institucio
nalne strukture takve bolnice i na taj nain bismo mogli pokuati
da otkrijemo njenu unutranju strukturu, identifikujemo logiku
nunost njenih konstitutivnih elemenata i tako pokaemo kako
se razvija psihijatrijsko znanje. Ipak, moglo bi se poi i iz spolja-
njosti kao u Psihijatrijskom poretku (LOrdre psychiatrique)3 Ro-
bera Katela (Robert Castel), koji bi svakako trebalo proitati. To
znai da se poe od neeg to je istovremeno dovoljno uopteno i
eksternalno, kao to je psihijatrijski poredak u meri u kojoj je po
vezan sa globalnim projektom javne higijene koji je usmeren na
drutvo u celini.4Tako bismo zajedno sa Katelom mogli da poka
emo kako psihijatrijska institucija izraava, pojaava i zgunjava
psihijatrijski poredak koji je ukorenjen u definiciji neugovornog
reima za individue svedene na status manjina.5 Napokon, mogli
bismo da pokaemo itav niz raznovrsnih tehnika koje se tiu ob
razovanja dece, pomoi siromanima i radnikog staranja koje se
koordiniraju unutar tog psihijatrijskog poretka.6 Ta vrsta metode
podrazumeva da se ode s onu stranu institucije i da se istrai ira i
obuhvatnija perspektiva onoga to bi se moglo nazvati tehnologi
jom moi. Na isti nain, ta analiza nam omoguava da zamenimo
genetiku analizu genealokom analizom. Genealogija ne bi sme
la da se izjednaava sa genezom i filijacijom koje pokuavaju da
rekonstruiu itavu mreu saveza, komunikacija i taaka podrke.
Zbog toga naglaavam da se prvi metodoloki princip sastoji u
tome da se izae iz institucije i da se ona zameni sveobuhvatnim
pogledom tehnologije moi.7
Drugo izmetanje u spoljanjost tie se funkcije. Uzmimo, na
primer, sluaj zatvora. Mogli bismo svakako analizirati zatvor po
lazei od funkcija za koje oekujemo da on ima. Te funkcije bi
bile definisane kao idealne i bio bi pretpostavljen optimalan na
in njihovog izvravanja kakav je Bentam (Bentham) prikazao u
Panoptikumu (Panoptique).8 Polazei od toga, mogli bismo uoiti
koje su funkcije zapravo sprovedene u delo i na taj nain bismo
mogli napraviti neku vrstu istorijske tabele u koju bismo upisali
pluseve i minuse u zavisnosti od toga ta je kada bilo zamiljeno
ili ispunjeno. Meutim, i u tom sluaju je ispitivanje zatvora iz

ugla discipline podrazumevalo da se funkcionalistika taka gle
dita zaobie i izbegne. Radilo se o tome da se vrati u optu teori
ju moi. To je za posledicu imalo da uoimo kako stvarna istorija
zatvora uopte nije voena uspenou ostvarivanja sopstvenih
funkcija, ve je zapravo postavljena unutar strategija i taktika u
kojima su ak i njeni funkcionalni neuspesi bili vani. Zbog toga
drugi princip podrazumeva da se funkcionalistika taka gledita
zameni spoljanjom takom gledita koja se bavi strategijama i
taktikama.
Napokon, tree izmetanje tie se predmeta. Taka gledita dis
cipline podrazumevala je da se ne pristane na to da se pred nama
nalazi ve pripremljen predmet, bilo da je u pitanju bolest, delin
kvencija ili seksualnost. Radilo se o tome da se institucije, prakse i
znanja ne mere pomou kriterijuma i normi unapred datog pred
meta. Nasuprot tome, pokuali smo da uoimo kretanje u kome
je kroz pokretne tehnologije konstituisano polje istine sa predme
tima znanja. Svakako, moemo rei da ludilo ne postoji9*, ali to
ne znai da ono ne predstavlja nita. Sve u svemu, radilo se o tome
da uradimo suprotno od onoga to nas je fenomenologija nauila
da kaemo ili uradimo. Fenomenologija nas je, grubo govorei,
uila da kaemo kako ludilo postoji, iako to ne znai da je u pita
nju neka postojea stvar. U svim tim studijama je, nasuprot tome,
poenta bila u tome da oslobodimo odnose moi od institucije da
bismo ih ispitivali iz pozicije tehnologija, da ih razlikujemo od
funkcija, tako da ih preuzmemo unutar strategijske analize i da ih
odvojimo od privilegija koje nosi predmet da bismo ih mislili iz
perspektive konstitucije polja domena i predmeta znanja.10
Na kraju, taka gledita svih tih studija sastoji se u pokuaju
da se odnosi moi odvoje od institucija, kako bi ih analizirali (iz
ugla)** tehnologija, da se oslobode od funkcija, kako bi ih ponovo
uzeli u strateku analizu, te da se odnosi moi razdvoje od privile
gija nad stvarima, kako bi im se pokualo nai novo mesto, sa ta
ke gledita konstitucije polja, domena i objekata znanja. Ako je taj

** M. Fuko ponavlja: . sa take gledita.
trostruki pokret izmetanja napolje obavljen u pogledu discipli

na, sada bih hteo da istraim tu istu mogunost u pogledu drave.
Da li se u pogledu tih drugaijih institucija na isti nain moemo
izmestiti iz drave? Da li je tu sveobuhvatnu taku gledita mo
gue pronai u pogledu drave u istoj onoj meri u kojoj je to bilo
mogue kada se radilo o lokalnim i definisanim institucijama?
Mislim da ta vrsta pitanja mora prizvati nunost koja proistie
iz onoga o emu sam upravo govorio. Napokon, zar sve te teh
nologije koje smo pokuali da rekonstruiemo izmetajui se iz
institucija zapravo ne potpadaju pod globalnu i totalizujuu insti
tuciju kakva je drava? Nismo li, izlazei iz lokalnog, regionalnog
i iz pojedinanih institucija bolnice, zatvora ili porodice, naprosto
vraeni u jednu drugu instituciju, tako da smo naputajui jedan
oblik institucionalne analize zapravo dospeli u drugi u kome je
ulog drava? Da li je u sutini prihvatljivo da se, na primer, naglasi
zatvaranje kao opta procedura unutar istorije psihijatrije, a da se
ne kae kako je zatvaranje, u stvari, tipina operacija drave ili bar
neto to u irem smislu potpada pod aktivnost drave? Koliko
god da moemo izdvojiti disciplinarne mehanizme na mestima
kao to su zatvor, radionica ili vojska, nije li drava ta koja je u po-
slednjoj instanci odgovorna za njihovu optu i lokalnu primenu?
Mogue je da nas ta vrsta vaninstitucionalne, nefunkcionalistike,
nepredmetne optosti o kojoj govorim suoava sa totalizujuom
institucijom drave.*
* Nesumnjivo zbog pomenutog umora, M. Fuko ovde odustaje od izlaganja itavog ra
zvoja, str. 8-12 u rukopisu:
O drugom razlogu da se pitanje drave postavi: da li je metoda koja se sastoji od analize
lokalizovanih vlasti u smislu procedure, tehnike, tehnologije, taktike, strategije, samo na
in da se sa jednog nivoa pree na drugi, od mikro ka makronivou? Shodno tome, da li bi
njena vrednost bila samo provizorna: vreme tog prelaska? Istina je da nijedna metoda ne
treba da bude svrha sama sebi. Metod bi trebalo da postoji kako bismo ga se oslobodili. Ali
ovde se pre radi o taki gledita nego o metodu, o izotravanju pogleda, nainu na koji se
stvari vrte [platforma (?)] kretanjem onoga koji posmatra. No, ini mi se da jedno takvo
kretanje proizvodi odreen broj efekata koji zasluuju, ako ne da budu sauvani, onda bar
zadrani to je mogue due. Koji su to efekti?
a. Da bismo dezinstitucionalizovali i defunkcionalizovali odnose moi moemo se uhva
titi za njihovu genealogiju: nain na koji nastaju, granaju se, razvijaju se, umnoavaju,
transformiu polazei od neeg potpuno drugog od njih samih: poev od procesa koji
predstavlja neto sasvim drugo u odnosu na odnose moi. Primer vojske: moe se rei
da disciplinarizacija vojske poiva na podravljenju. Transformacija strukture moi u
Utoliko se izazov ovogodinjih predavanja ogleda u sledeem

pitanju: Da li je u pogledu drave mogue izvesti istu onu vrstu
preokretanja koju smo ranije obavili u vezi sa odnosom razuma i
ludila na modernom Zapadu kada smo pokuali da preispitamo
opte procedure zatvaranja i razdvajanja, tako to smo otili s onu
stranu azila, bolnice, terapija i klasifikacija, ili u vezi sa zatvorom,
odlazei s onu stranu kaznenih institucija u strogom smislu da
bismo otkrili optu ekonomiju moi? Da li je mogue da se mo
derna drava postavi unutar opte tehnologije moi koja je osigu
rala njene mutacije, razvoj i funkcionisanje? Moemo li govoriti o
neemu poput upravljatva to bi bilo u istoj onoj vezi sa dravom
kakvu smo mogli da uoimo izmeu tehnika razdvajanja i psihi
jatrije, disciplinatornih tehnika i kaznenog sistema i biopolitike
i medicinskih institucija? To je tip pitanja koji predstavlja izazov
[ovih predavanja].
Uzmimo, dakle, taj pojam upravljanja. Uz malo istorijskog ori-
jentisanja moemo uzeti u obzir period u kome ta re jo uvek
nije zadobila ono rigorozno, politiko, dravno znaenje koje se
odreenoj instituciji objanjava se intervencijom druge institucije moi. Krug bez ekste-
riornosti. Dok je takva disciplinarizacija [dovedena (?)] u vezu [ne] sa koncentracijom
drave, ve sa problemom neartikulisanog stanovnitva, sa vanou komercijalnih mre
a, tehnikih pronalazaka i modela [nekoliko nejasnih rei] upravljanja zajednicom, itava
ta mrea saveza, podrke i komunikacije predstavlja genealogiju vojne discipline. Ne
genezu: filijaciju. Ako elimo da izbegnemo cirkularnost koja analizu odnosa snaga pre
bacuje sa jedne institucije na drugu, treba ih posmatrati kao tehnike koje imaju operativnu
vrednost u viestrukim procesima.
b. Da bi se dezinstitucionalizovali i defunkcionalizovali odnosi moi moe se [videti] u
emu i zato su oni nestabilni.
- Permeabilnost za itavu seriju razliitih procesa. Tehnologije moi nisu nepokretne: to
nisu rigidne strukture iji je cilj da ive procese imobiliu svojom imobilnou. Tehnologi
je moi ne prestaju da se modifikuju pod dejstvom brojnih faktora. A kada jedna instituci
ja pukne, to nije neophodno zato to je mo na kojoj poiva izbaena iz igre.
Moe biti daje postala nekompatibilna sa nekoliko fundamentalnih tehnolokih mutacija.
Primer kaznene reforme (ne narodna pobuna, a ni optenarodni elan).
- Takoe, pravo na borbe ili napad, iji teatar su obavezno institucije.
To znai da je sasvim mogue postii globalne rezultate, ne kroz organizovane sukobe,
ve i kroz lokalne ili lateralne ili dijagonalne napade koji integralnu generalnu ekonomiju
izlau riziku.
Tako su marginalni duhovni pokreti, mnotvo verskih disidencija, koji ni na koji nain ne
napadaju Katoliku crkvu, uinili da se konano preokrene ne samo itav jedan segment
eklezijastike institucije, ve i sam nain na koji se verska mo ispoljavala na Zapadu.
Zbog tih teorijskih i praktinih konsekvenci vredi moda nastaviti zapoeto iskustvo.
pojavljuje u XVI i XVII veku. ta dobijamo ako pregledamo isto-

rijske renike francuskog jezika? Vidimo da u XIII, XVI i XV veku
re upravljanje jo uvek obuhvata itav niz razliitih znaenja.
Prvo nailazimo na isto materijalno, fiziko i prostorno znae
nje koje podrazumeva kretanje unapred i usmeravanje na putu.
Upravljati znai pratiti put. Kod Froasara (Froissart) se, na pri-
mer, moe nai reenica u kojoj se kae kako je [...] put toliko
uzak da [...] dvojica na njemu ne mogu da se upravljaju, to zna
i da ne mogu da idu jedan pored drugog. Pojavljuje se, takoe,
i ire materijalno znaenje vezano za odravanje koje obezbeuje
opstanak. Na primer, u tekstu iz 1421. se kae kako ima dovoljno
ita da upravljamo Parizom jo dve godine, ili opet da ovek
nije imao sredstva da bi iveo ili upravljao svojom enom koja je
bila bolesna. Dakle, upravljati u smislu odravanja, ishrane i
zadovoljavanja osnovnih ivotnih potreba. Froasar govori o gradu
koji se upravlja svojim draperijama, to znai da od toga dobija
sredstva za ivot. To je, dakle, niz referentnih taaka, a posebno
materijalnih referenci za re upravljanje.
Osim toga, postoji i niz moralnih znaenja. Upravljati moe
da podrazumeva i nadgledanje nekoga u specifino duhovnom
smislu upravljanja duama, koji e opstati jo dosta dugo, ih u
smislu koji se donekle odvaja od tog, prema kome upravljanje
podrazumeva nametanje dijete pacijentu kada lekar, na primer,
upravlja pacijentom ih ovaj upravlja samim sobom - odreujui
tretman. Tako, na primer, u tekstu moemo videti kako se kae
da je pacijent preminuo napustivi bolnicu Hotel-Dije, zbog lo
eg upravljanja. Preminuo je zbog loeg tretmana. Upravljati ih
vlada moe da podrazumeva nadgledanje u osobenom moral
nom smislu rei kao kada se govori o erki koja se loe vladala.
Upravljati takoe moe da upuuje na odnos meu individua
ma koji moe imati mnoge oblike, bilo da je re o odnosu narei
vanja i kontrole u smislu bavljenja nekim ih o verbalnom odnosu
sa nekim, kada upravljati nekim moe znaiti da se sa nekim
razgovara ih da se neko zadrava u razgovoru. Tako se, na primer,
u jednom petnaestovekovnom tekstu kae kako je on dobro obe-
dovao sa svima onima kojima se upravljao, pri emu se misli na
to da je s njima razgovarao. Upravljati se sa nekim za veerom,

dakle, znai razgovarati s njim. To, takoe, moe podrazumeva-
ti seksualni odnos kada se kae kako se neko redovno viao i
upravljao enom svog suseda.
To je bio niz vrlo empirijskih, nenaunih referentnih taaka.
Ipak, mislim da nam to omoguuje da odredimo jednu od dimen
zija problema. Pre nego to se pojavilo striktno politiko znae
nje u XVI veku moemo videti kako upravljanje obuhvata vrlo
irok znaenjski domen u kome upuuje na kretanje u prostoru,
materijalni opstanak, izvravanje naredbi i, na taj nain, uopte-
no neke vrste konstantne posveene i uvek dobronamerne radnje.
Radi se o kontroli koja se moe imati nad sobom i drugima, koja
se tie tela, due ili ponaanja. Napokon, sve to se tie odnosa
u smislu krunog kretanja ili razmene izmeu dve individue. U
svakom sluaju, mislim da jedna stvar jasno iskrsava meu svim
tim znaenjima, a to je injenica da se nikada ne upravlja dra
vom, teritorijom ili politikom strukturom. Oni kojima se uprav
lja su ljudi, individue ili grupe. Kada se govori o gradu koji sobom
upravlja i kojim se upravlja draperijama, to samo znai da ljudi
dolaze do neophodnih sredstava za ivot pomou tih draperija.
Ne radi se o gradu kao politikoj strukturi, ve o ljudima, indivi
duama ili grupi. Ljudi su ti kojima se upravlja.
Mislim da se na [ovaj nain] pribliavamo neem vanom. Da
kle, za poetak, na osnovu ovog prvog skupa referenci, ljudi su
ti nad kojima se upravlja. Ta ideja upravljanja ljudima svakako
ne potie od Grka niti od Rimljana. U starogrkoj knjievnosti
se vrlo esto moe susresti metafora kormilara koji upravlja bro
dom, koja slui da bi se opisala delatnost osobe koja upravlja dr
avom i koja obavlja niz dunosti u vezi sa gradom. Uzmite na
primer Kralja Edipa. Tamo se esto pojavljuje metafora kralja koji
je odgovoran za svoj polis i koji mora da je vodi kao to dobar
kormilar upravlja svojim brodom, izbegavajui stene i plovei
ka luci. Meutim, u tim metaforama koje kralja izjednaavaju sa
kormilarom, a grad sa brodom, vidimo da se sama drava kao
predmet upravljanja opisuje kao brod koji prolazi izmeu stena
ili je zahvaen olujom ili menja kurs da bi izbegao gusare i nepri
jatelje kako bi mogao da stigne u luku. Individue nisu predmet

upravljanja, niti je delatnost upravljanja usmerena na njih. Kor
milar ili kapetan broda ne upravlja mornarima, ve brodom. Na
isti nain, kralj vlada polisom u njegovoj nesvodivoj stvarnosti,
jedinstvu i moguem opstanku ili nestajanju. Ljudima se upravlja
samo posredno, u onoj meri u kojoj su se ukrcali na brod. Tako-
e, ljudima se upravlja putem posrednika koji ih ukrcava u brod.
U svakom sluaju, ne radi se o tome da onaj ko se nalazi na elu
drave direktno upravlja ljudima.
Zbog toga smatram da ideja o upravljanju ljudima ne potie
od Grka. Ukoliko budem imao vremena i hrabrosti, vratiu se na
ovaj problem - moda jo ove godine ili neke od sledeih. On se u
velikoj meri tie Platona i Dravnika. Uopteno govorei, verujem
da ideja o upravljanju ljudima dolazi sa Orijenta, i to prvenstveno
prethrianskog Orijenta, tako da do nas dolazi preko istonog
hrianstva u dve forme. Prva forma se nalazi u ideji i organiza
ciji pastirskog tipa moi, a druga u praksi duhovnog usmeravanja
due.
Uzmimo prvo u obzir pastirsku mo. Tema kralja, boga ili voe
kao pastira ljudi, koji su nalik svom stadu, esto se moe sresti na
mediteranskom Orijentu. Moe se nai u Egiptu, Asiriji, Meso-
potamiji11, ali iznad svega kod Jevreja. U Egiptu, kao i u asirskoj i
vavilonskoj monarhiji, kralj se, na potpuno ritualan nain, opisu
je kao pastir ljudi. Na krunisanju faraon dobija insignije pastira.
Pastirski tap mu se stavlja u ruku i on se naziva pastirom ljudi.
Titula pastira ili pastora ljudi je jedna od kraljevskih titula vavi-
lonske kraljevine. To je istovremeno bila titula kojom se odrei
vao odnos bogova prema ljudima. Bog je bio pastir ljudi. U egip-
anskoj himni se kae, uzvikujui: 0, Ra, koji uva strau kada
svi ljudi zaspu, koji trai ono to je dobro za njegovo stado...
Tu moemo videti kako ta metafora pastira omoguuje odree
nu vrstu odnosa izmeu Boga i suverena. Ako su i Bog i suveren
odreeni kao pastiri, onda je kralj, u stvari, shvaen kao pastir
koji je podreen Bogu, koji je glavni pastir, tako da na kraju dana
i na kraju svoje vladavine on vraa Bogu stado koje mu je dato na
uvanje. Pastirstvo je fundamentalan odnos izmeu Boga i ljudi,
a kralj na odreen nain uestvuje u tom odnosu. Jedna asirska

himna, upuena kralju, obraa mu se sledeim recima: Sjajni sa-
putnie koji deli boje pastirstvo, brine za zemlju i prinosi joj
ono to joj je potrebno, o pastiru bogatstva.
Naravno, tema pastirstva posebno je razvijena i pojaana u
judaizmu, s tim to je ona tu sutinski, fundamentalno i skoro
iskljuivo vezana za religiozni odnos. Odnosi Boga i naroda defi-
nisani su kao odnosi pastira i stada. Ni na jednog judejskog kralja,
osim Davida koji je osnovao kraljevstvo, ne upuuje se kao na
pastira. Taj termin je rezervisan za Boga.12 Ipak, za neke proroke
se mislilo da su dobili stado ljudi od Boga, kome ga moraju vrati
ti13, kao to se, sa druge strane, loi kraljevi optuuju da su izdali
svoj zadatak i da su loi pastiri. Naravno, ne kae se da su oni loi
pastiri u odnosu na ljude ve u odnosu na celinu, kao oni koji su
rasuli stado i koji nisu bili sposobni da ga nahrane i da ga vrate u
njegovu zemlju.14Pastirski odnos u svojoj punoj, pozitivnoj formi
je, prema tome, prvenstveno odnos Boga prema ljudima.
Mislim da se tu javlja neto to je sutinsko i u potpunosti spe
cifino za mediteranski Orijent, to se ne moe pronai kod Grka.
Kod Grka nikada ne moete nai da bogovi vode ljude kao to pa
stiri vode stada. Kakva god intimnost da se javlja izmeu grkih
bogova i polisa, a ona u svakom sluaju nije bila velika, nikada
se nije radilo o toj vrsti odnosa. Grki bog je osniva grada, on
odreuje njegovo mesto i pomae u izgradnji zidina, garantuje
njegovu bezbednost, daje mu ime i pravi proroita kroz koja daje
savete. Od boga se trai savet, a on ima ulogu da titi, iako se po
nekad naljuti da bi se posle izmirio sa gradom.
U svakom sluaju, grki Bog nikada ne vodi ljude kao to pastir
vodi stado. Staje onda specifino za mo pastira koja se moe nai
na mediteranskom Orijentu, a posebno kod Jevreja, to ostaje to
liko strano Grcima? Koje osobenosti se mogu izdvojiti? Mislim da
ih moemo sumirati na sledei nain. Mo pastira se ne vri nad
teritorijom, nego nad stadom. Jo preciznije, mogli bismo rei da
se ona sprovodi nad stadom koje je u pokretu, sa jednog mesta
na drugo. Dakle, mo pastira se vri nad mnotvom u pokretu.
Grki bog je teritorijalan. U pitanju je bog intra muros, koji ima
svoje privilegovano mesto u vidu grada i hrama. Jevrejski bog, sa

druge strane, je bog koji se kree sa mesta na mesto. On je bog
koji luta. Prisustvo jevrejskog je najjae i najvidljivije onda kada
se njegov narod kree. U kretanju naroda kroz gradove, pustinje i
njive, Bog pokazuje pravac koji se mora pratiti. Grki bog se po
javljuje na zidovima da brani svoj grad. Jevrejski bog se pojavljuje
upravo u trenutku u kom njegov narod naputa grad i kree kroz
pustinju. O Boe, koji stoji na elu svojih ljudi, kau Psalmi.15
Na donekle slian nain je Amon, egipatski bog-pastir, definisan
kao onaj koji predvodi svoj narod na svakom putu. Ukoliko se i
pojavi referenca na teritorijalnost, onda je re o teritoriji na koju
Bog upuuje svoje mnotvo u pokretu, jer zna da se tamo nalaze
najplodnije njive i najbolja mesta za odmor. U Izlasku se Jahveu
poruuje: Svojom vernom ljubavlju si izveo narod koji si izbavio,
svojom snagom si ga vodio ka svojim svetim panjacima.16Tako
se, u kontrastu spram moi koja se sprovodi na jedinstvu teritori
je, pastirska mo vri na mnotvu u pokretu.
Drugo, pastirska mo je u osnovi dobroiniteljska mo. Rei
ete da je to deo religioznog, moralnog i politikog opisa moi.
Koja vrsta moi bi bila fundamentalno zla. Koja vrsta moi ne bi
imala za funkciju, svrhu i opravdanje injenje dobra? U pitanju
je univerzalna osobina, iako je u grkoj, a verujem i u rimskoj
misli dunost da se ini dobro u krajnjoj liniji bila samo jedna
od komponenti koje karakteriu mo. Mo je podjednako odre
ena svojom svepotentnou, bogatstvom i sjajem simbola u ko
jima se pojavljuje, koliko i dobroiniteljstvom. Mo je odreena
sposobnou da se pobede i porobe neprijatelji. Dobroiniteljstvo
je samo jedna od stvari u svenju osobina pomou kojih se mo
odreuje.
Meutim, verujem da je pastirska mo, sa druge strane, u pot
punosti definisana dobroiniteljstvom. Razlog njenog postojanja
jeste da ini dobro. U stvari, sutinski cilj pastirske moi je spase
nje pastve. U tom smislu, moemo rei da nismo daleko od cilja
koji se tradicionalno dovodi u vezu sa suverenom, a to je spasenje
drave, to mora biti lex suprema sprovoenja moi.17Ali spasenje
pastve u kontekstu pastirske moi, koje mora biti osigurano, ima
vrlo precizno znaenje. Spasenje, za poetak, sutinski podrazu-

meva opstanak. Pastir je neko ko obezbeuje hranu. On direktno
hrani ili obezbeuje hranu vodei stado ka dobrim panjacima,
da bi potom proverio jesu li se ivotinje dobro nahranile. Pastir
ska mo je mo brige. Ona brine za stado i individue koje mu
pripadaju, vodei rauna o tome da ivotinje ne pate, vraajui
na pravi put one koje zalutaju i leei one koje su povreene. U
kasnijem rabinskom komentaru je objanjeno zbog ega i na koji
nain je Bog odabrao Mojsija da izvede stado iz Izraela. Razlog
za to se nalazi u injenici da je Mojsije bio pastir u Egiptu i znao
je kako da vodi svoje ovce. On je takoe znao da kada doe na
panjak mora prvo da poalje najmlae jaganjce na ispau kako bi
se oni napasli najnenije trave, a tek potom one neto starije, da
bi tek na kraju poslao najstarije i najjae ovce koje su bile u stanju
da jedu najgrublju travu. Mojsije je sprovodio tu pravednu, pro
raunatu i samosvesnu distribuciju hrane, a Jahve mu je, videi
to, rekao: Poto zna kako da se brine o ovcama, umee da se
pobrine i za moj narod, i zato u ti ga poveriti.
Mislim da se vana osobina tog tipa moi ogleda u tome to
se mo pastira manifestuje u vidu dunosti a ne u vidu pokaziva
nja snage ili nadmonosti. Pastirska mo se inicijalno manifestuje
kroz revnost, posveenost i beskrajnu primenu. ta je pastir? Da li
je on neko ija snaga upada u oi, kao to je to sluaj kada se radi
o bogovima i vladarima, kao kod Grka gde se ta snaga pojavljuje
u potpunom sjaju? Nikako, pastir je neko ko bdi. Naravno, kada
se kae da on bdi misli se na to da on vodi rauna o mogu
em zlu, ali pre svega na to da je na oprezu u pogledu moguih
nesrea. On e bditi nad pastvom i izbegavati ak i onu nesreu
koja bi zapretila najmanjem broju njegovih lanova. On e povesti
rauna o tome da pribavi najbolje za svakog lana svoje pastve.
To je podjednako tano za judejskog boga koliko i za egipatskog,
za koga se kae: O, Ra, ti koji bdi onda kada svi ljudi spavaju i
koji traga za onim to je dobro za tvoje stado... Ali zato? On
bdi zato to mu je to dunost, koja nije prvenstveno odreena
kao slava ve kao teret i napor. Pastir usmerava svu svoju panju
na druge a nikada na sebe. U tome je, zapravo, razlika izmeu
dobrog i loeg pastira. Lo pastir misli o dobrom panjaku samo

zbog sopstvene dobiti, tj. zarad gojenja stada koje e kasnije moi
da proda i rasturi, dok dobar pastir misli samo o svom stadu i ni o
emu drugom. On uopte ne uzima u obzir sopstvene dobiti koje
proistiu iz dobrobiti stada. Verujem da tu vidimo prizor i skicu
moi koja je sutinski nesebina i ima prenosan karakter. Pastir
slui stadu i mora biti posrednik izmeu stada i panjaka, hrane i
spasenja, to ima za posledicu da je pastirska mo uvek dobro po
sebi. Sve dimenzije terora, sile ili nasilja koje ine da ljudi uzdrhte
pred kraljevima i bogovima nestaju u sluaju pastira, bilo da je on
kraljevski ili boji pastir.
Napokon, poslednji aspekt koji potvruje nekoliko stvari koje
sam izneo jeste ideja da je pastirska mo u stvari individualizu-
jua mo. To e rei da je tano da pastir usmerava svoje stado,
ali ga on zapravo usmera samo ukoliko mu nijedna ovca ne po-
begne. Pastir prebrojava ovce. On ih prebrojava ujutru kada ih
izvodi na ispau i uvee da bi video da li su sve na broju. On vodi
rauna o svakoj od njih pojedinano. On ini sve za celinu svog
stada, ali takoe i za svaku ovcu pojedinano. I tako stiemo do
slavnog paradoksa pastira. On uzima dva oblika. Sa jedne strane,
pastir mora voditi rauna o svima i o svakome, omnes et singula-
tim's, to e postati vaan problem za tehnike moi u hrianskom
pastirstvu i moderne tehnike koje se tiu stanovnitva. Ve sam
govorio o tome.19 Omnes et singulatim. Meutim, sa druge strane,
paradoks pastira se javlja i u drugoj formi, a to je problem rtve
pastira za njegovo stado, koja moe biti rtva zarad celog stada,
ali i celog stada zarad svake ovce. Radi se o tome da u toj judejskoj
tematici stada pastir duguje sve svom stadu, pa ak i spremnost
da rtvuje sopstveni ivot zarad njegovog spasenja.20 Meutim,
sa druge strane, s obzirom na to da on mora da spase svaku svoju
ovcu, zar se zbog toga nee nai u situaciji da zanemari elo stado
zbog jedne ovce? Ta teza, sa Mojsijem u sreditu, neprestano se
ponavlja u razliitim delovima biblijskog teksta od Postanja do
rabinskih komentara. Mojsije je stvarno bio spreman da napusti
elo svoje stado da bi spasao jednu ovcu koja je zalutala. Napo
kon, u trenutku kada bi pronaao zalutalu ovcu i doneo je na svo
jim ramenima ispostavilo bi se da je stado koje je on bio spreman

da rtvuje i samo spaseno, simboliki, upravo zbog injenice da
je bio spreman da ga rtvuje. Sredinji momenat izazova i moral
nog i religijskog paradoksa tie se rtvovanja jednog zbog svih i
svih zbog jednog. To e predstavljati srce hrianske problematike
pastirstva.
Ukratko, moemo da kaemo kako je ideja pastirske moi u
stvari ideja moi koja se sprovodi nad mnotvom pre nego nad
teritorijom. To je mo koja vodi ka odreenom cilju i funkcionie
kao posrednik. To je, dakle, mo sa svrhom za one nad kojima se
sprovodi, a ne sa svrhom za neku vrstu vie jedinice - poput gra
da, teritorije, drave ili suverena Napokon, to je mo koja je
usmerena na sve i na svakoga u njihovoj paradoksalnoj ekvivalen
tnosti, a ne na vie jedinstvo neke celine. Mislim da su strukture
grkog polisa i Rimske imperije bile potpuno strane takvom tipu
moi. Rei ete da postoji itav niz tekstova u starogrkoj knjiev
nosti u kojima postoji vrlo oigledno poreenje politike moi i
moi pastira. Tu bi se mogao navesti Dravnik koji se direktno
bavi takvim ispitivanjem. ta je onaj koji vlada? ta znai vladati?
Nije li to nalik na sprovoenje moi nad stadom?
Poto sam previe umoran, zamoliu vas da sada zastanem.
Govoriu sledee nedelje o Platonovom Dravniku. Hteo sam da
u osnovnim crtama naznaim kako postoji taj vaan fenomen po:
mou koga je ideja pastirske moi, koja je u potpunosti strana
grkoj i rimskoj misli, uvedena u zapadni svet preko hrianske
crkve. Hrianska crkva je spojila sve teme pastirske moi da bi
stvorila precizne mehanizme i jasno odreene institucije. Ona
je organizovala pastirsku mo, koja je istovremeno specifina i
autonomna. Takoe, postavila je njene dispozitive unutar Rim
skog carstva, a u srcu carstva je organizovala oblik moi koji je,
verujem, bio potpuno nepoznat bilo kojoj drugoj civilizaciji. To
stvarno predstavlja paradoks i predmet na koji bih hteo da se fo-
kusiram na sledeim predavanjima. Od svih civilizacija hrian-
ski Zapad je nesumnjivo bio najkreativniji, najarogantniji, najvie
osvajaki nastrojen i svakako najkrvaviji. U svakom sluaju, on*
* Nerazumljiva re.
sigurno predstavlja civilizaciju koja je videla najvie nasilja. Ipak,

paradoks se krije u tome to je istovremeno, tokom ovog mileni-
juma, zapadni ovek nauio da posmatra sebe kao ovcu u stadu,
i samim tim kao neto to nijedan Grk nije bio spreman da pri
hvati. Tokom ovog milenijuma on je nauio da trai spasenje od
pastira koji se zbog njega rtvuje. Najudnija forma moi, koja je
istovremeno i najtipinija na Zapadu, koja e imati trajniju sreu,
nije nastala u stepama ili gradovima. Ta forma moi, tako tipina
za Zapad i tako jedinstvena u celoj istoriji civilizacije rodila se ili
bar preuzela svoj oblik od tora, tj. politike koja se vidi kao tor.
Napomene:
1 Videti prethodno predavanje u vezi sa ekonomijom kao naukom o upravljanju

i vetinom upravljanja koja je sada prela prag politike nauke.
2 U vezi sa ovim pojmom videti predavanje od 18. januara.
3 R. Castel, LOrdre psychiatrique. Lge dor de lalinisme, Paris, Minuit (Le sens
commun), 1976.
4 Videti: ibid., pogl. 3, str. 138-152 (Laliniste, lhyginiste et la philanthrope).
Videti str. 142-143, citati iz prospekta koji predstavlja Annales d'hygine publique et de
mdecine lgale, koje su 1829. osnovali Mark i Eskirol (javna higijena, koja predstavlja
vetinu ouvanja zdravlja ljudi koji su deo drutva i koja se mora veoma razviti da bi
obezbedila brojne primene za napredak naih institucija).
5 Ibid., pogl. 1, str. 39-50 (Le criminel, lenfant, le mendiant, le proltaire et le
fou).
6 Ibid., pogl. 5, str. 208-215 (Les oprateurs politiques).
7 U predavanjima iz 1973-1974, Le Pouvoir psychiatrique, vraajui se na razliite
take iz Istorije ludila koje bi se, po njemu, mogle preispitati, Fuko po prvi put dovodi
u pitanje kritiku psihijatrijske moi u terminima institucije i suprotstavlja joj kritiku
zasnovanu na analizi odnosa moi, ili mikroftziku moi. Videti predavanje od 7. no
vembra 1973: Vie ne mislim da je institucija zadovoljavaju pojam. Mislim da ona
podrazumeva mnoge opasnosti, jer im ponemo da govorimo o institucijama u osnovi
govorimo o individuama i grupama i uzimamo pravila koja njima vladaju kao data,
to ima za posledicu da moemo da se pozovemo na sve vrste sociolokih i psiholo
kih diskursa. [...] Ono to je vano nisu [...] institucionalne regularnosti, ve mnogo
vie praktine dispozicije moi, karakteristine mree, tokovi, releji, take podrke, te
razlike u oblicima moi koje su konstitutivne za individue i grupe. Videti predavanje
od 14. novembra 1973, str. 34: Budimo antiinstitucionalisti. Videti takoe: Surveiller
et Punir, op. cit., str. 217: Disciplina se ne moe identifikovati ni sa institucijom ni sa
sistemom.
8 Jeremy Bentham (1748-1832), Panopticon, or the Inspection House..., u: Works,

ur. J. Bowring, Edinburgh, Tait, 1838-1843, t. IV, str. 37-66. / Panoptique. Mmoire sur
un nouveau principe pour construire des maisons d inspection, et nommment des mai
sons de force, preveo E. Dumont, Paris, Imprimerie nationale, 1791; ponovo izdato u:
Oeuvres de Jrmy Bentham, prir. E. Dumont, Bruxelles, Louis Hauman, t. 1, 1829, str.
245-262 (tekst reprodukovan u: J. Bentham, l e Panoptique, emu prethodi Loeil du
pouvoir, [supra, str. 26, napomena 11], a sledi mu prevod M. Sissunga prvog del ori-
ginalne verzije Panopticona, koji je Bentam objavio u Engleskoj 1791). Videti Surveiller
et Punir, str. 201-206.
9 Videti: L thique du souci de soi comme pratique de la libert (januar 1984),
Dits et crits, IV, n 356, str. 726: Shvaen sam kao da govorim da ludilo ne postoji, a
problem je u stvari potpuno suprotan: pitanje je kako je ludilo pod razliitim datim defi
nicijama u nekom trenutku konstituisano kao duevna bolest koja zauzima mesto pored
drugih bolesti. Prema Polu Venu, Remon (Raymond) Aron je tako shvatio Fukoa.
10 Videti: Paul Veyne, Foucault rvolutionne lhistoire (1978), u: Paul Veyne,
Comment on crit lhistoire, Paris, Le Seuil (Points Histoire), 1979. str. 229: Kada
sam pokazao ovaj tekst Fukou on je odgovorio otprilike na sledei nain: Ja nikada
lino nisam rekao da ludilo ne postoji, ali to bi se moglo napisati, jer za fenomenologiju
ludilo postoji ali nije stvar, dok bi se, u stvari, moralo rei upravo suprotno: da ludilo ne
postoji, ali to ne znai da nije nita.
11 Videti: I. Seibert, Hirt - Herde - Knig. Zur Herausbildung des Knigtums in
Mesopotamien, Berlin (Deutsche Akademie der Wissenschaft zu Berlin. Schriften der
Sektion fr Alterrumwissenschaft, 53), 1969.
12 Videti: Postanje, 48, 15; Psalmi, 23, 1-4; 80, 2; Isaija, 40, 11; Jeremija, 31, 10;
lezekilj, 34, 11-16; Zaharija, 11, 4-14. Videti: W. Jost, Poimen, str. 19 sq.
13 Videti: Jeremija, 17, 16; Arnos, 1, 1; 7, 14-15 (W. Jost, op. cit., str. 16).
14 Videti: Isaija, 56, 11; Jeremija, 2, 8; 10, 21; 12, 10,23,1-3; Jezekilj, 34, 2-10.
15 Psalmi, 68, 8.
16 Izlazak, 15,13.
17 M. Fuko ovde aludira na maksimu Salus populi suprema lex esto, koja se prvi
put pojavljuje - sa dosta razliitim smislom - kod Cicerona (De legibus, 3, 3, 8, na temu
dunosti magistrat da beskompromisno primenjuju zakon), a koju od XVI veka pono
vo upotrebljava veina teoretiara apsolutista. Cf. supra (str. 117, napomena 27), citat iz:
Pufendorf, De officio hominis et civis.
18 Cf. konferencija Omnes et singulatim: towards a criticism of political reason"
koju je Fuko odrao na Univerzitetu u Stenfordu u oktobru 1979. (Omnes et singula
tim: vers une critique de la raison politique, prevod P.-E. Dauzat, D, IV, n 291, str.
134-161).
19 Cf. Jevanelje po Jovanu, 11, 50; 18, 14: Bolje da umre jedan ovek nego narod
da propadne (La Bible de Jrusalem, str. 1558).
20 Videti naredno predavanje od 15. februara.
Analiza pastirstva (nastavak). - Problem odnosa pastir-stado u gr
koj knijevnosti i grkoj misli: Homer, pitagorejska tradicija. Retkost
metafore pastira u klasinoj politikoj literaturi (Isokrat, Demosten).
- Krupan izuzetak: Platonov Dravnik. Upotreba metafore pastira
u drugim Platonovim tekstovima (Kritija, Zakoni, Drava). Kritika
ideje magistrata-pastira u Dravniku. Metafora pastira primenjena
na lekara, zemljoradnika, uitelja gimnastike i pedagoga. - Istorija
pastirstva, na Zapadu, kao modela upravljanja ljudima, neodvojiva
je od hrianstva. Njegove transformacije i njegove krize do XVIII
veka. Potreba za istorijom pastirstva. - Karakteristike upravljanja
duama": obuhvatna mo, koja koegzistira sa organizacijom crkve i
koja je odvojena od politike moi. - Problem odnosa izmeu politi
ke i pastirske moi na Zapadu. Poreenje sa ruskom tradicijom.
U ovom istraivanju teme upravljatva zapoeo sam jednu ve

oma neodreenu skicu, koja se ne tie toliko istorije koliko poku
ava da naznai nekoliko repera koji omoguuju da se fiksira ono
to zovemo pastirstvo. Verujem da je u pitanju neto to je veoma
vano za Zapad. Sve ove refleksije o upravljatvu, kao i tu veoma
neodreenu skicu pastirstva, ne smete uzimati zdravo za gotovo.
Ovo nisu konani rezultati rada. Taj rad ak nije ni okonan. Taj
rad je jo uvek u toku. To znai da e ovde biti i netanog i hipo
tetinog. Ovo su, dakle, samo mogui tragovi za vas, da ih sledite
ako budete hteli, i, moda, za mene.
Prole nedelje sam se zadrao na temi pastirstva i pokuao sam
da vam pokaem kako je korienje odnosa izmeu pastira i stada
150
- bilo da se pomou njega oznai odnos Boga prema ljudima ili

odnos suverena prema njegovim podanicima - zapravo predstav
ljalo estu temu u egipatskoj knjievnosti dinastikog perioda, u
asirskoj knjievnosti i kod Jevreja, dok, sa druge strane, ne izgleda
daje imao toliki znaaj za Grke. Meni ak izgleda da odnos izme
u pastira i stada nije predstavljao dobar politiki model za Grke.
Ovoj tvrdnji moe se uputiti vie prigovora. Uostalom, prole ne-
delje mi je neko od vas priao da mi kae kako se ne slae s tim.
Dakle, ako se slaete, eleo bih da u narednim minutima poku
am da ukaem na to gde se u grkoj knjievnosti i u grkoj misli
javlja problem odnosa pastira i stada.
ini mi se da je oznaavanje odnosa suverena ili politikog
zvaninika prema njegovim podanicima ili sugraanima odno
som koji postoji izmeu pastira i stada kao tema prisutno kod
Grka, kao i da postoje tri glavne grupe izvora koji podupiru ovu
tvrdnju. Prva grupa podrazumeva Homerove epove i njihov V o
kabular. Dobro je poznato da se u Ilijadi i Odiseji kralj, naroito
Agamemnon, esto pojavljuje kao pastir naroda. On se pojavljuje
kao poimen laon, to predstavlja ritualnu titulu kralja.1To je ne
sumnjivo i to se, po mom miljenju, vrlo lako objanjava jer se
taj izraz kao ritualna titula suverena pojavljuje u celoj indoevrop
skoj knjievnosti. Nalazimo ga upravo u asirskoj knjievnosti. To
je ritualna titula, u kojoj se neko obraa suverenu nazivajui ga
pastirom naroda. Postoji vie studija o tome. Ako pogledate, na
primer, knjigu o pesnitvu i pesnikom jeziku indoevropskog pe
rioda, studiju Nemca Ridigera mita (Rdiger Schmitt) iz 1967,2
[na] str. 283-284, videete da je on izraz poimen laon, pastir na
roda, zabeleio u itavom nizu izvora. To je arhaian izraz, ali
se pojavljuje i docnije - pronalazimo ga, na primer, u spevu na
staroengleskom, Beovulfu3, u kome je suveren oznaen kao pastir
naroda ili drava.
Drugu grupu ine tekstovi koji eksplicitno govore o pitagorej-
skoj tradiciji, u kojoj, od poetka pa sve do novopitagorejstva i
tekstova Pseudo-Arhite koje Stobej4 navodi, takoe nailazimo na
model pastira. On se ovde javlja, u sutini, oko dve ili tri centralne*
* U rukopisu Fuko navodi sledee reference: Ilijada, II, 253; Odiseja, III, 156; XIV, 497.
m i
teme. Prva je tradicionalna etimologija koju prihvataju pitagorej-

ci, prema kojoj nomos potie od nomeus, to znai pastir. Pastir je
zakonodavac, u meri u kojoj je on taj koji deli hranu, usmerava
stado, pokazuje dobar pravac i odreuje kako bi ovce trebalo da
se sparuju kako bi imale dobar porod. Sve su to funkcije pastira, i
one pastira ine zakonodavcem njegovog stada. Otud je Zevs na
zivan Nomios. Zevs je bog-pastir, odnosno bog koji ovcama daje
hranu koja im je potrebna. Dalje, u tim tekstovima pronalazimo i
ideju da ono to karakterie magistrata nisu toliko njegova mo,
snaga i sposobnost donoenja odluka. Magistrat je za pitagorejce
pre svega philanthropos, tj. onaj koji voli one kojima upravlja, koji
su mu podreeni, i samim tim onaj koji nije egoista. Magistrat
odlikuje to to je pun revnosti i brige poput pastira. Kae se da
zakon ne postoji zbog njega, ve zbog onih kojima on uprav
lja.5 Dakle, imamo veoma koherentnu i trajnu tradiciju koja je
tokom celog starog veka odravala fundamentalnu temu prema
kojoj je magistrat, kao donosilac odluka u polisu, u sutini pastir.
No, ta pitagorejska tradicija je, svakako, ako ne marginalna, onda
u najmanju ruku limitirana.
Preimo sada i na treu grupu tekstova o kojoj u govoriti.
Kako, dakle, stoji stvar sa politikim vokabularom klasinog peri
oda? Imamo dve teze. Prva je teza Nemca Grupea (Gruppe), koji
u svom izdanju Arhitinih fragmenata6 objanjava da se metafora
pastira, zapravo, praktino ne pojavljuje kod Grka, osim na onim
mestima gde je moglo biti uticaja sa Istoka, a posebno jevrejskog
uticaja. Prema tom gleditu, tekstovi u kojima je pastir predstav
ljen kao model dobrog magistrata su znaajni i sadrajni, ali se
odnose na ideologiju ili tip reprezentacije politikog koji su tipi
ni za Istok. Prema tom gleditu, ova tema je apsolutno ograniena
na pitagorejce. Tamo gde ga pronalazimo, u upuivanju na pastira
treba da vidimo pitagorejski uticaj i, prema tome, uticaj Istoka.
Suprotstavljena toj je Delatova (Delatte) teza u La politique
des pythagoriciens.7 Prema njegovom shvatanju, pastir kao poli
tiki model ili politika linost predstavlja opte mesto. Ta tema
uopte ne pripada pitagorejcima u uem smislu. Ona uopte ne
izraava uticaj Istoka, ve je u pitanju relativno beznaajan mo-
liv, jedna vrsta opteg mesta misli ili renika politike retorike
klasine epohe.8 Tezu da je tema pastira opte mesto u politikoj
misli ili vokabularu klasine epohe, meutim, Delat samo iznosi,
ne podupirui je nijednim konkretnim izvorom. Uostalom, kada
pogledamo razliite indekse koji bi u grkoj knjievnosti mogli
da zabelee upotrebu reci poput pastir, otac, tj. rei poput
poimen, nomeus, biete iznenaeni onim to vidimo. Na primer,
Index isokrateon re poimen ne belei apsolutno ni u jednom tek
stu, kao ni re nomeus. To znai da kod Isokrata nigde ne moe
mo da pronaemo izraz pastir. A u Areopakoj besedi, u kojoj
Isokrat veoma precizno opisuje dunosti magistrata,9oekuje nas
jo jedno iznenaenje. Isokrat u tom tekstu daje vrlo precizan,
preskriptivan i sadrajan opis dobrog magistrata, koji iznad svega
treba da vodi rauna o dobrom vaspitanju mladih. Tom magistra
tu pripada itav niz dunosti i zadataka. On bi trebalo da brine
0 mladima i da ih neprestano nadgleda. On bi takoe trebalo da
bdi ne samo nad njihovim vaspitanjem, ve i nad njihovom ishra
nom, ponaanjem, razvitkom, pa ak i venavanjem. Oigledno
smo veoma blizu metafori pastira, ali se ona ipak ne pojavljuje.
Tu vrstu metafore praktino ne pronalazimo ni kod Demostena.
Dakle, metafora pastira je retka u onome to nazivamo klasinim
politikim vokabularom Grke.10
Ona je retka, uz jedan oiti, krupan i sutinski izuzetak, a to je
Platon. Imate itav niz Platonovih tekstova u kojima se idealan
magistrat poima kao pastir. Biti dobar pastir ne znai biti dobar,
ve biti jednostavno najbolji, idealni magistrat. To je sluaj u Kri-
tiji,u u Dravi,12u Zakonima13i u Dravniku.'4Verujem da Drav
nika treba ispitati odvojeno. Ostavimo ga na trenutak po strani i
uzmimo ostale Platonove tekstove u kojima se koristi ta metafora
pastira kao magistrata. ta tu moemo da vidimo? U svim Pla
tonovim tekstovima, osim u Dravniku, metafora pastira se, po
mom miljenju, upotrebljava na tri naina.
Prvo, ona se koristi za oznaavanje oblika specifine, potpune
1 blaene moi koju su bogovi imali nad oveanstvom u prvo
vreme njegovog postojanja, pre nego to su se prilike promenile
dolaskom vremena nevolje ili surovosti. Bogovi su zapravo izvor
ni pastiri oveanstva. Bogovi su ti koji su odgajili [ljude]*, koji

su ih vodili, koji su im obezbedili hranu, dali im opte principe
postupanja, koji su brinuli o njihovoj srei i dobrobiti. To ete
pronai u Kritiji,15 i zatim u Dravniku, i videete ta to, po mom
miljenju, znai.
Drugo, postoje i tekstovi u kojima je magistrat sadanjeg vre
mena, koje je teko i koje dolazi nakon vremena velike sree o
veanstva u kome je ono bilo predvoeno bogovima, shvaen kao
pastir. Trebalo bi, meutim, napomenuti da se taj magistrat koji
je pastir nikada ne smatra ni za osnivaa polisa, niti za onoga od
koga potiu osnovni zakoni polisa, ve za glavnog magistrata. U
Zakonima je sasvim jasno da je magistrat-pastir zapravo podre
eni magistrat. On je neto izmeu psa uvara u strogom smislu,
grubo reeno policajca, i nekoga ko je pravi gospodar ili zakono
davac polisa. U desetoj knjizi Zakona vidimo da je magistrat-pa
stir sa jedne strane suprotstavljen grabljivcima koje bi trebalo da
dri na udaljenosti od svog stada, ali i da je razliit od gospodara
koji se nalaze na vrhu drave.16U pitanju je funkcioner-pastir, koji
ostaje puki funkcioner. To znai da pastir ne predstavlja toliko
samu sutinu politike funkcije i samu sutinu onoga to je mo
u polisu, ve jednostavno jednu sporednu funkciju, za koju e u
Dravniku ak biti reeno da je samo pomona.17
Konano, trei nain na koji se metafora pastira upotrebljava
kod Platona, ne uzimajui u obzir Dravnika, nalazimo u Dravi.
Posebno ga nalazimo u raspravi sa Trasimahom u prvoj knjizi.
Kao da se radi o neem oiglednom ili o nekom optem mestu,
Trasimah polazi od toga da e se rei da je dobar magistrat onaj
koji je pravi pastir. Ali pogledajmo malo ta to pastir radi. Da li
stvarno veruje, kae Trasimah, da je pastir ovek koji sutinski, i
ak iskljuivo, ima u vidu dobro svog stada? Pastir se trudi samo
u meri u kojoj on od toga ima korist. On se trudi oko svojih ivo
tinja imajui samo u vidu dan kada e moi da ih rtvuje, zakolje
ili bar proda. Pastir postupa tako kako postupa upravo iz egoiz
ma, i pretvara se da je posveen svojim ivotinjama. Dakle, kae
Trasimah, poreenje sa pastirom apsolutno nije pogodno da se
* M. F.: koji su ih hranili.

okarakterie vrlina neophodna magistratu.18Na to mu se odgova

ra ukazujui kako to to on definie nije dobar pastir. To nije pravi
pastir i ak uopte nije pastir, ve je to njegova karikatura. Pastir
koji je egoista predstavlja kontradikciju. Pravi pastir je upravo
onaj ko je u potpunosti posveen svom stadu i ne misli na sebe.19
Verovatno je da, ako to ne predstavlja eksplicitno upuivanje na
neko opte mesto koje se i ne ini toliko optim u grkoj misli,
onda se, u najmanju ruku, radi o upuivanju na pitagorejsku temu
koja je bila poznata Sokratu, Platonu i krugovima [oko Platona].
Pitagorejska tema magistrata-pastira i politike kao pastirstva, po
mom miljenju, jasno izranja u prvoj knjizi Drave.
uveni tekst Dravnika polemisae upravo sa ovom tezom.
Taj tekst, po mom miljenju, upravo ima za funkciju da direktno
i iz sve snage postavi pitanje da li se pomou modela postupa
nja pastira sa stadom i njegove moi zaista moe okarakterisati i
analizirati, ne tek bilo koji magistrat u polisu, ve magistrat par
excellence. Dakle, u pitanju je sama priroda politike moi koja
se vri u polisu. Da li politika zaista moe korespondirati sa for
mom kakvu ima odnos pastira sa stadom? To je fundamentalno
pitanje, ili, u svakom sluaju, jedna od fundamentalnih dimenzi
ja Dravnika. Odgovor koji tekst u celini daje na to pitanje jeste
ne, a podrobnost kojom je taj odgovor obrazloen dovoljna je,
po mom miljenju, da on moe da se posmatra kao punopravno
odbacivanje onoga to je Delat, rekao bih pogreno, nazivao op
tim mestom, ali to ipak treba prepoznati kao temu dobro po
znatu pitagorejskoj filozofiji, prema kojoj bi vladar polisa trebalo
da bude pastir stada.
Ova tema se, dakle, u Dravniku odbacuje. Sada u ematski
proi kroz tok argumenta u Dravniku. Nain na koji se ova meta
fora pastira odbacuje uglavnom vam je poznat. ta je to dravnik?
Ko je dravnik? On se svakako moe definisati samo preko speci
finog znanja i osobene vetine koje mu omoguuju da efikasno
radi ono to ga ini dravnikom, onako kako bi trebalo i onako
kako je duan. U pitanju su vetina i znanje karakteristini za dr
avnika, a to je umee zapovedanja. Ko zapoveda? Kralj zapoveda
bez sumnje, ali isto tako nareuju i vra, koji prenosi boja nare
enja, i kurir, donosei rezultate skuptinskih odluka, kao i zapo-

vednik u veslanju. Dakle, meu svima njima koji nareuju trebalo
bi prepoznati onog ko je zaista dravnik, kao i osobenu politiku
vetinu koja odgovara funkciji magistrata. Stoga se prvi pokret u
analiziranju onoga u emu se nareivanje sastoji odvija na sledei
nain. Nareivati se moe na dva naina, kae Platon. Mogu se
izdavati sopstvene naredbe, a mogu se izdavati i tue, to je sluaj
sa nareivanjem kurira i glasnika, zapovednika u veslanju i vraa.
Oigledno je da dravnik, nasuprot njima, izdaje zapovesti koje
potiu od njega samog.20Kome se sve mogu zadavati naredbe koje
potiu od onog ko ih izdaje? Mogu da se izdaju neivim stvari
ma. Tako, na primer, nareuje graditelj, koji namee svoju volju
i odluke neivim stvarima kao to su drvo ili kamen. Te naredbe
mogu da se izdaju i ivim biima, i oigledno je da se dravnik,
za razliku od graditelja, nalazi na toj strani. Dakle, dravnik na
reuje ivim biima.21 Postoje dve vrste zapovedanja ivim bii
ma. Moe se nareivati izdvojenim ivotinjama kao to je konj ili
par goveda. Takoe, moe se nareivati i ivotinjama koje ive
u stadu ili formiraju krdo. Dravnik oito radi to drugo. Znai,
dravnik nareuje biima koja ive u stadu.22 Konano, naredbe
se mogu izdavati ili onim ivim biima koja su ivotinje bilo koje
vrste ili odreenoj vrsti ivih bia - ljudskim biima. Oigledno
je da dravnik radi to drugo. No ta podrazumeva izdavanje na
redbe ivim biima u stadu, bilo ivotinja, bilo ljudi? To svakako
podrazumeva da se bude njihov pastir. Otud imamo definiciju
prema kojoj je dravnik pastir ljudi. On je pastir onog stada ivih
bia koje ini stanovnitvo u polisu.23 Iako je oito nezgrapan, taj
rezultat belei, ako ne opte mesto, onda, u najmanju ruku, jedno
ve poznato stanovite. Problem dijaloga Dravnika bie upravo
kako se osloboditi te poznate teme.
Pokret kojim se oslobaamo teme dravnika kao pastira stada
odvija se, po mom miljenju, u etiri etape. U prvoj etapi razma
tra se metoda deobe koja je isprva tako neprecizno i pojednostav
ljeno izvrena. Odmah se pojavljuje sledea primedba: ta znai
staviti ljude nasuprot svim ivotinjama, koje god da su? To je loa
deoba, kae Platon, upuujui na problem deobe 24Ne mogu

se sve ivotinje staviti na jednu stranu a svi ljudi na drugu. Treba
lo bi napraviti deobu koja je zaista potpuna i na jednoj i na drugoj
strani, koja bi bila pravilna deoba na ekvivalentne polovine. to se
tie teme da je magistrat neko ko bdi [nad] stadom, tu bi, dakle,
trebalo razluiti razliite tipove ivotinja. Trebalo bi razlikovati
divlje i pitome, tj. domae ivotinje.25 Ljudi spadaju u ovu drugu
kategoriju. Domae ili pitome ivotinje dele se na vodene i kopne
ne. ovek spada u kopnene ivotinje. Kopnene ivotinje mogu se
podeliti na letee i hodajue, na rogate i one bez rogova, na one
koje imaju rascepano kopito i na jednokopitare, na one koje se
ukrtaju s drugima i one koje se pare samo unutar svoje vrste. I
tako se deoba gubi u svojim subdivizijama pokazujui da nita ne
postiemo ukoliko nastavimo tim putem, u kome polazimo od
pretpostavke da je magistrat pastir i pitamo iji. Drugim recima,
kada se u toj definiciji za konstantu uzme jednakost magistrata i
pastira, i potom se varira predmet nad kojim se taj odnos, mo
pastira, vri, tada moemo da doemo do bilo koje od moguih
klasifikacija ivotinja, bilo na vodene i kopnene, na one koje ima
ju rascepano kopito i jednokopitare, ili neto drugo. Time dobi-
jamo tipologiju ivotinja, a uopte ne napredujemo u osnovnom
pitanju koje se tie toga ta je vetina zapovedanja. Kao nepro-
menljiva, tema pastira je potpuno neplodna, i moe nas dovesti
samo do moguih varijacija u kategorizaciji ivotinja.26
Otud potreba da se krene iznova, i na tom mestu poinje drugi
stupanj kritike teme pastira. Evo u emu se on sastoji. U drugom
momentu kritike kae se da bi sada trebalo ispitati ta podrazu-
meva biti pastir. To znai da e ono to je u analizi bilo prihvaeno
kao nepromenljivo sada varirati. ta je to biti pastir? Moe se dati
sledei odgovor. Biti pastir znai pre svega biti, kao pastir, jedini u
stadu. Stado nikada nema vie pastira od jednog. Sa druge strane,
to se tie formi delatnosti, primeujemo da je pastir neko ko bi
trebalo da radi mnotvo razliitih stvari. On bi trebalo da obezbe-
uje hranu za stado. On bi trebalo da brine o najmlaima. On bi
trebalo da leci bolesne ili povreene. On bi trebalo da usmerava
* Nekoliko nerazumljivih reci.

stado svojim naredbama ili muzikom. On bi trebalo da ureuje

sparivanje u stadu, kako bi najjae i najplodnije ovce davale naj
bolju jagnjad. Dakle, imamo jednog pastira i mnotvo njegovih
razliitih funkcija.27 Uzmimo i primenimo to sada na ljude ili po
lis. Sta emo onda [rei]'? Tano je da ljudi treba da imaju samo
jednog pastira. Magistrat, a kralj svakako, trebalo bi da budu je
dinstveni u polisu. Ali ko je u polisu zaduen za aktivnosti poput
hranjenja, negovanja i sparivanja? Ko moe da bude zaduen za
njih u polisu? Na ovom mestu, princip prema kome bi stado tre
balo da ima samo jednog pastira biva odmah doveden u pitanje,
i pred nama se pojavljuju, kako Platon kae, kraljevi suparnici u
pastirstvu. Ako bismo kralja definisali kao pastira, zato onda ne
bismo rekli da i ratar, koji hrani ljude, ili pekar, koji pravi hleb i
ljudima obezbeuje hranu, nisu pastiri ljudi u istoj meri u kojoj je
neko ko poji ovce i vodi ih na ispau pastir stada? Ratar i pekar su
pastiri ljudi, i, prema tome, kraljevi suparnici. tavie, lekar koji
neguje bolesne takoe je pastir. On vri funkciju pastira. Uitelj
gimnastike i pedagog, koji brinu o dobrom vaspitanju i zdravlju
dece, o snazi njihovog tela i njihovim sposobnostima, su isto tako
pastiri ovejeg stada. Svi oni mogu da pretenduju na to da budu
pastiri, i utoliko su dravnikovi suparnici.28
Dakle, na poetku je nepromenljivo bilo to da je magistrat pa
stir. Varirali smo bia nad kojima se vri mo pastira, i dobili tipo
logiju ivotinja i deobu koja ide unedogled. Zato smo se vratili na
poetak analize toga ta znai biti pastir, i pred nama su se umno
avale funkcije koje uopte nisu politike. Na jednoj strani dobili
smo, dakle, niz moguih deoba ivotinja, a na drugoj tipologiju
delatnosti koje se mogu dovesti u vezu sa aktivnou pastira u
polisu. Dravnik je nestao. Otud potreba da krenemo ponovo, sa
nove polazne take.
Trei stupanj analize se tie toga kako emo doi do same su
tine dravnika. Na tom mestu na scenu stupa mit. Ve vam je
poznat mit iz Dravnika. Uzima se u obzir ideja da se svet okre
e, prvo u dobrom smeru, smeru sree, prirodnom smeru. Kada
okretanje u tom smeru doe do svog kraja, sledi okretanje u su
* Nerazumljiva re.
protnom smeru, kojim poinju teka vremena.29Dok se svet okre

e oko svoje ose u prvom smeru, oveanstvo ivi u srei i blaen-
slvu. To je razdoblje vladavine Hronosa. To je doba, kae Platon,
koje nipoto ne pripada razdoblju kretanja koje je sada u toku,
nego je [...] pripadalo prijanjem.30 ta se deava u tom razdo
blju? Postoji itav niz ivotinjskih vrsta, i sve one ive u stadima.
Na elu svake od vrsta je pastir u vidu boanstva koje predvodi
stado. Meu ivotinjama je i jedna posebna vrsta, a to je stado
ljudi. Coveje stado takoe ima svog boanskog pastira. Ko je taj
pastir? To je, kae Platon, bog lino.3' Bog lino je bio pastir
stada ljudi u tom razdoblju, koje ne pripada trenutnom ustrojstvu
sveta. Sta taj pastir radi? Njegov zadatak je beskrajan i iscrpan i,
istovremeno, lak. Lak je u meri u kojoj priroda u celini zadovolja
va sve potrebe oveka. U tom dobu drvee mu daje hranu, klima
je tako prijatna da ljudi nemaju potrebu da grade kue jer mogu
da spavaju pod vedrim nebom, a tek to umru - ljudi se vraaju u
ivot. Stado predvoeno boanstvom je sreno stado koje hrane
ima u izobilju i stalno se ponovo vraa u ivot. To je stado bez
neprijatelja i bez tekoa. Bog je njegov pastir i, pie dalje Platon,
dok je on bio njegov pastir, nije bilo dravnih zajednica.32 Po
litika, dakle, poinje upravo kada se zavri to prvo vreme sree,
u kome se svet okretao u dobrom smeru. Kada svet pone da se
okree u suprotnom smeru bog se povlai i poinje teko vreme.
Naravno, bogovi ne naputaju ljude u potpunosti, ali im pomau
samo posredno, dajui im vatru [vetine]33 itd. Oni vie nisu pa
stiri koji su prisutni neposredno i svuda, kakvi su bili u prvoj fazi
oveanstva. Bogovi su se povukli i ljudi su prinueni da vode
jedni druge, a to znai da im politika i politiari postaju potrebni.
Meutim (i tu je Platonov tekst veoma jasan), ljudi koji su sada
na elu stada nisu iznad njega na nain na koji su bogovi iznad
oveanstva. Oni su i sami deo oveanstva, i zbog toga ne mogu
biti smatrani pastirima.34
Evo nas sada i kod etvrte faze analize. Budui da politika, dr
avnik i politiari stupaju na scenu tek kada nestane stari poredak
oveanstva, odnosno tek po zavretku razdoblja boga-pastira,
4 Nerazumljiva re.
kako emo onda definisati ulogu dravnika i u emu e se sasto

jati vetina nareivanja drugima? Na ovom mestu se umesto mo
dela pastira pojavljuje model tkalake vetine.35 Kao to se zna, u
pitanju je beskrajno slavan model u politikoj literaturi. Dravnik
je tkalac. ta je to to model tkanja ini odgovarajuim? (Kroz
ovo u proi vrlo brzo, jer to ve znate.) Pre svega, model tkanja
omoguuje da se izvri koherentna analiza razliitih modaliteta
politikog delovanja unutar polisa. Tema pastira mogla je da nas
dovede do jedne od dve take. U sluaju u kom je nismo varirali
vodila bi nas do prethodnog stanja oveanstva, dok se u drugom
sluaju pokazala kao nedovoljno selektivna jer je vodila do ita
vog mnotva onih koji bi mogli da zahtevaju da budu priznati kao
pastiri oveanstva. Nasuprot tome, sa modelom tkalca dobijamo
emu za analiziranje upravo onih procesa koji su, unutar poli
sa, vezani za zapovedanje ljudima. Prvo, moemo da stavimo na
stranu sve ono to pripada vetinama koje su pomone u odnosu
na politiku. To su prvenstveno forme nareivanja koje u sutini
nisu politike. Politika se, kao ni tkalaka vetina, ne bavi neim
u celini na nain na koji se pastir bavi stadom u celini. Poput tka
lake vetine, politika moe da se odvija samo nakon, i uz pomo,
odreenog broja pomonih ili pripremnih radnji. Tkalac moe da
pristupi svom poslu tek nakon to se vuna ostrie, prea uprede i
kroz nju proe grebenarom. Dravniku je na isti nain potreban
itav niz pomonih vetina. Ratovanje, donoenje nepristrasnih
presuda u sudovima i uveravanje svetine umeem govornitva
nisu politika, ve uslovi za njeno obavljanje.36 ta je onda politi
ka delatnost u strogom smislu rei, sutina politikog, politiara,
ili najpre njegovog delovanja? Sutina delovanja politiara je u
tome da povezuje, kao to tkalac ukrta osnovu i potku. Politiar
povezuje dobre elemente formirane vaspitanjem. On povezuje vr
line, ije forme su razliite, a ponekad ak i suprotstavljene. On
tka i povezuje razliite suprotne temperamente, poput naprasi-
tog i odmerenog. Politiar to ini zahvaljujui tkalakom unku
narodnog mnjenja. Kraljevskoj vetini, prema tome, uopte ne
odgovara umee pastira, ve tkalca. Ona se sastoji u tome da se
ti ivoti slogom i prijateljstvom privedu [citiram; M. F.] za-
jednikom ivotu.37 Na taj nain, svojom specifinom vetinom,

razliitom od svake druge, politiki tkalac e najvelianstvenijim
tkanjem obuhvatiti i sve ostale u dravi, robove i slobodne ljude,
te ih vrsto drati na okupu tim isprepletanim tkanjem.38 Na taj
nain dolazi se do sve sree koju drava moe uivati.
U tom tekstu, po mom miljenju, imamo pravo odbacivanja
pastirstva kao teme. Platon nipoto ne kae da bi temu pastirstva
trebalo potpuno eliminisati ili napustiti. Platon pokazuje upravo
da se kod pastirstva, ako ga ima, radi samo o minornim, u polisu
svakako neophodnim ali dravniku podreenim delatnostima,
kao to je delatnost lekara, zemljoradnika, uitelja gimnastike,
pedagoga. Svi oni se zaista mogu uporediti sa pastirom, ali dr
avnik i njegova specifina aktivnost ne moe. U Dravniku, u
paragrafu 295a, to je vrlo jasno i reeno. Postavlja se pitanje da li
zamiljate da bi dravnik mogao da se spusti i, kao pastir, lekar,
pedagog, uitelj gimnastike, sedne pored svakog graanina da ga
savetuje, hrani i neguje? Da li bi jednostavno imao vremena za
to ?39 Pastirske delatnosti postoje, i neophodne su. Ostavimo ih
tamo gde i jesu, gde imaju svoju vrednost i efikasnost - uz leka
ra, uitelja gimnastike, pedagoga. Ali nemojmo rei da je drav
nik pastir. Kraljevska vetina zapovedanja ne moe da se definie
polazei od pastirstva. Ono to se zahteva u pastirstvu previe je
neznatno da bi bilo odgovarajue za jednog kralja. Pastirstvo je
neznatno zbog skromnosti svog zadatka. Stoga se pitagorejci va
raju to formu pastirstva, koja zaista moe da funkcionie u ma
lim religijskim i pedagokim zajednicama, naglaavaju na nivou
polisa u celini. Kralj nije pastir.
Verujem da, uz negativni znak odsustvovanja teme pastira iz
klasinog politikog vokabulara Grke, i uz Platonovu eksplicit-
nu kritiku te teme, imamo dovoljno jasan znak da grka misao i
refleksija o politici ne ukljuuju vrednovanje te teme kakvo pro
nalazimo na Istoku i kod Jevreja. U antikom svetu je bez sumnje
bilo formi koje su, u odreenom trenutku, konkretno sa ,,hri-
anstvom (hrianstvo stavljam pod znake navoda), kao take
oslonca omoguile irenje forme pastirstva. To bi tek trebalo da
se istrai, paljivije, i trebalo bi otii u tome mnogo dalje. Te take
uporita kasnijeg irenja pastirstva, po mom miljenju, ne bi tre

balo traiti u politikoj misli niti u glavnim formama organizacije
polisa. Trebalo bi ih, bez sumnje, traiti u malim zajednicama, u
zatvorenim grupama u kojima vladaju specifine drutvene for
me, poput filozofskih ili religijskih zajednica kao to je pitago-
rejska, ili u pedagokim zajednicama i gimnastikim kolama, a
moda takoe (na to u se vratiti sledei put) u odreenim forma
ma duhovnog vodstva (direction de conscience). Ako i ne bismo
doli do teme pastira, onda bismo svakako mogli doi do nekih
konfiguracija, tehnika i refleksija koje su kasnije omoguile da se
tema pastira, koja je uvezena sa Istoka, proiri celim helenisti
kim svetom. U svakom sluaju, ne bih rekao da se pozitivna ana
liza moi koja polazi od forme pastirstva i odnosa pastira i stada
zaista moe nai u velikoj grkoj politikoj misli.
Prema tome, rekao bih da istinska istorija pastirstva kao izvora
specifinog tipa moi nad ljudima, kao modela i matrice za pro
cedure upravljanja ljudima, u zapadnom svetu zaista poinje tek
sa hrianstvom. Re hrianstvo je, kao to je Pol Ven (Paul
Veyne) esto govorio,40 van svake sumnje netana i ona zapravo
sakriva itav niz razliitih realnosti. Svakako bi trebalo, ako ne
preciznije, onda bar malo tanije rei da pastirstvo poinje ap
solutno jedinstvenim procesom, za koji ne pronalazimo nijedan
primer u istoriji ijedne druge civilizacije. Re je o procesu u kome
se jedna religijska zajednica konstituie kao crkva, odnosno kao
institucija koja pretenduje da upravlja ljudima u njihovom real
nom ivotu, pod obrazloenjem da ih vodi u veni ivot na dru
gom svetu, i to ini ne samo na nivou odreene grupe, polisa ili
drave, ve na nivou oveanstva u celini. Crkva je religija koja
pretenduje na svakodnevno upravljanje stvarnim ivotom ljudi,
uz obrazloenje da e ih spasti, i to na nivou celog oveanstva.
Ne postoji vie nijedan takav primer u istoriji bilo kog drugog
drutva. Sa tim institucionalizovanjem religije u crkvi vrlo brzo
se, bar u glavnim crtama, formirao dispozitiv moi kakav ne pro
nalazimo nigde drugde i koji se neprestano razvijao i usvravao
tokom petnaest vekova, od II i III veka nae ere do XVIII veka.
Pastirska mo koja je apsolutno povezana sa organizacijom religi
je kao crkve, tj. hrianske religije kao hrianske crkve, doivela

je, bez sumnje, znatne transformacije tokom tih petnaest vekova
svoje istorije. Pastirska mo je, potpuno izvesno, bila premetana,
rasparavana, transformisana i integrisana u razliite forme, ali u
osnovi nikada nije istinski naputena. A kada kaem da je XVIII
vek predstavljao kraj pastirstva, verovatno ponovo greim, jer je
pastirska mo u svojoj tipologiji, organizaciji i nainu funkcio-
nisanja, tj. pastirska mo kao mo koja se vri, bez sumnje neto
ega se i dalje nismo oslobodili.
To ne znai da je pastirska mo tokom petnaest, osamnaest ili
dvadeset vekova istorije hrianstva ostala nepromenljiva i fiksna
struktura. ak se moe rei da se njen znaaj, snaga i dubina sa
kojom je ukorenjena mogu meriti intenzitetom i mnogostruko-
u nemira, pobuna, nezadovoljstva, bitaka, borbi i krvavih ra
tova koji su voeni oko nje, za nju, i protiv nje.41 Ogroman spor
oko gnoze, u vezi sa kojim je hrianstvo vekovima bilo podelje-
no42, velikim delom je spor oko naina vrenja pastirske moi. Ko
e biti pastir? Kako biti pastir, u kojoj formi, sa kojim pravima i
da bi se radilo ta? Velika prepirka izmeu asketizma anahoreta
i regulacije monakog ivota u kenobitskoj formi43 u prvim ve
kovima nae ere, uostalom povezana sa gnozom, takoe je stvar
[...'] pastirstva. Najzad, sve ili veliki deo borbi koje su proimale
ne samo hriansku crkvu, ve hrianski svet, te su se, prema
tome, u elom zapadnom svetu od XIII do XVII-XVIII veka vo
dile borbe oko pastirske moi i u vezi s njom. Sve te borbe, koje
su kulminirale verskim ratovima, od Viklifa (Wyclif)44 do Veslija
(Wesley)45, od XIII do XVIII veka, u osnovi su bile borbe oko toga
ko e imati pravo da upravlja ljudima, i to da upravlja ljudima u
njihovom svakodnevnom ivotu, u detaljima i materijalnosti koji
ga ine. To su borbe oko toga ko, u stvari, ima tu mo, od koga
se ona dobija, kako se vri, kolika se u njoj autonomija svakome
doputa, ta nekoga kvalifikuje daje vri, koja su ogranienja nje
gove jurisdikcije, koja se sredstva imaju na raspolaganju protiv
njega, kakvu kontrolu imaju oni koji vre pastirsku mo i oni nad
kojima se ona vri - jedni u odnosu na druge. Ta velika borba
* Slede jedna ili dve nerazumljive reci.

oko pastirstva prola je Zapadom od XIII do XVIII veka, a da

pastirstvo u stvari nikada nije likvidirano. Jer ako je reformacija
bila mnogo pre velika borba oko pastirstva nego velika borba oko
doktrine, to je bez sumnje sluaj, i ako je tano da je u reforma-
ciji u igri bio upravo nain vrenja pastirske moi, onda dva sveta
ili niz svetova koji su proistekli iz reformacije, tj. svetovi prote
stantskih crkava i reformisane Katolike crkve, nisu bili svetovi
bez pastirstva. Naprotiv, iz tog niza nemira i pobuna, koji poinju
u XIII veku i stabilizuju se, okvirno, u XVII i XVIII veku, proi
steklo je izvanredno ojaavanje moi pastirstva. Reformacija je
doprinela tome da pastirstvo izuzetno ojaa u dva razliita oblika.
Prvo, ono je ojaalo u protestantskom obliku, tj. u vidu razliitih
protestantskih crkava, koga odlikuje veoma pomno pastirstvo,
utoliko pomnije ukoliko je hijerarhija u njemu labavija. Sa druge
strane, pastirstvo je ojaalo i u obliku kontrareformacije, u kojoj
je kontrola nad pastirstvom povraena, i koju odlikuje piramidal
na hijerarhija unutar snano centralizovane Katolike crkve. Ali
te velike pobune oko pastirstva i oko prava da se bude upravljan
i prava da se zna kako i od strane koga e se biti upravljan bile su
povezane sa dubinskim reorganizovanjem pastirske moi. Rekao
bih daje nesumnjivo kako je politika mo feudalnog tipa doive-
la revolucije, ili, u svakom sluaju, da je naila na niz suprotstav-
ljenih procesa koji su je, osim nekoliko tragova, temeljno i istinski
likvidirali i istisnuli iz istorije Zapada. Bilo je antifeudalnih revo
lucija, ali antipastirskih revolucija nikada nije bilo. Pastirstvo jo
uvek nije nailo na proces duboke revolucije koja bi ga definitivno
izbacila iz istorije.
Naravno, ne dolazi u obzir da se ovde sada pie istorija pastir
stva. Hteo bih samo da napomenem kako mi se ini da istorija
pastirstva zapravo nikada nije napisana. Ovde bi hteo da se ogra
dim jer bi trebalo konsultovati one koji su za to kompetentni, a to
su istoriari, to ja nisam. Napisana je istorija crkvenih institucija.
Napisana je istorija religijskih doktrina, verovanja i reprezentaci
ja. Bilo je, takoe, pokuaja da se napie istorija realnih religijskih
praksi, o tome kako se i kada ispoveda, prieuje itd. Ali ini
mi se da nismo imali refleksiju o pastirskim tehnikama i da nije
napisana istorija tehnika koje se koriste, njihovog razvoja, pri-

mene i neprekidnog usavravanja. Dakle, nedostaje nam istorija
razliitih tipova analize i znanja povezanih sa vrenjem pastirske
moi. A ipak, od poetka hrianstva, pastirstvo nije jednostav
no opaano kao neophodna institucija. O njemu nije miljeno
jednostavno kao o skupu preskripcija koje se odnose na jedne i
privilegija koje imaju drugi. Ogromna refleksija o pastirstvu koja
se odmah pojavila, bila je, zapravo, shvaena ne samo kao reflek
sija o njegovim zakonima i institucijama [...'] ve kao teorijska
refleksija koja zavreuje status filozofije. Ne treba da zaboravi
mo da je Sveti Grigorije Nazijanski, nazvan Grigorije Bogoslov,
prvi definisao pastirsku vetinu upravljanja ljudima kao techn
technn, pistm epistemn, vetinu nad vetinama, nauku nad
naukama.46 Ta definicija odjekivae do XVIII veka u poznatoj
tradicionalnoj formi ars artium, regimen animarum :47 vladavina
duama (rgime des mes), upravljanje duama (gouvernement
des mes) - to je ars artium. Ali, osim kao fundamentalni prin
cip, tu reenicu bi trebalo razumeti i u njenoj polemikoj otrini,
jer ta je vailo za ars artium, techn technn, pistm epistemn
do vremena Grigorija Nazijanskog? To je bila filozofija. To znai
da ono to je na hrianskom Zapadu smenilo filozofiju i umesto
nje postalo ars artium, mnogo pre XVII i XVIII veka, nije bila
neka druga filozofija, ak ni teologija, nego pastirstvo kao vetina
kojom su neki naueni da upravljaju drugima, i kojom su drugi
naueni da se prepuste tom upravljanju. Upravo ta igra svakod
nevnog, pastirskog upravljanja jednog oveka drugim je ono to
je petnaest vekova miljeno kao nauka par excellence, tj. vetina
nad vetinama i znanje nad znanjima.
U nameri da istaknemo neke od karakteristika vetine uprav
ljanja ljudima kao znanja nad znanjima, mogli bismo odmah rei
sledee. Setite se onoga to smo prole nedelje rekli za Jevreje.
Jasno je da je tema pastira, koja je povezana sa religijskim ivotom
i percepcijom koju je hebrejski narod kroz svoju istoriju imao o*
* Sledi jedna nerazumljiva re.

** M. Fuko dodaje: ono to karakterie institucionalizaciju pastirstva u hrianskoj crkvi
je ovo.
sebi, bila vana, i to mnogo vanija nego kod Egipana, pa ak i

kod Asiraca. Sve se odvijalo u formi pastirstva, budui da je Bog
bio pastir i da su lutanja jevrejskog naroda bila lutanja stada u po
trazi za svojom ispaom. Na izvestan nain, sve je bilo pastirsko.
Meutim, trebalo bi napomenuti dve stvari. Prvo, odnos pastira i
stada u osnovi je bio samo jedan aspekt viestrukih, kompleksnih
i permanentnih odnosa izmeu Boga i ljudi. Bog je bio pastir, ali
je pored toga bio jo neto. Bio je, na primer, zakonodavac, ili je u
besu naputao svoje stado i preputao ga samom sebi. I u istoriji
i u organizaciji hebrejskog naroda odnos pastira i stada nije bio
jedina forma opaanja odnosa Boga i njegovog naroda. Drugo to
je vrlo vano napomenuti jeste da kod Jevreja nije bilo pastirske
institucije u pravom smislu rei. U hebrejskom drutvu niko nije
imao poziciju pastira u odnosu na druge. tavie, hebrejski kralje
vi (setite se ta smo rekli prole nedelje) nisu imali titulu pastira
ljudi, sa izuzetkom Davida, osnivaa monarhije. Kraljevi su, osim
Davida, proglaavani pastirima samo kada su optuivani za ne
mar i kada je trebalo pokazati da su bili loi pastiri. Kod Hebreja
kralj nikada nije pozitivno, direktno, neposredno oznaavan kao
pastir. Pored Boga, nema drugog pastira.
Nasuprot tome, u hrianskoj crkvi se tema pastira na izve
stan nain osamostaljuje u odnosu na druge teme i nije tek jed
na dimenzija ili aspekt odnosa Boga prema ljudima. Pastirstvo
e postati fundamentalan, sutinski odnos, a ne vie samo jedan
odnos meu mnogim drugim. Ono postaje odnos koji obuhvata
sve ostale. Drugo, taj tip odnosa e se bez sumnje instituciona-
lizovati u pastirstvu koje ima svoje zakone, svoja pravila, svoje
tehnike i svoje procedure. Dakle, pastirstvo e se osamostaliti,
postae obuhvatno i razvie svoje specifinosti. Odnosi autoriteta
u crkvi, od njenog vrha do dna, zasnivae se na privilegijama i
dunostima pastira. Naravno, Hristos je pastir, i to pastir koji se
rtvuje da bi zalutalo stado ponovo priveo Bogu. Hristos nije bio
samo pastir koji se rtvuje iskljuivo za stado u celini, ve i za sva
ku ovcu pojedinano. Tu se ponovo susreemo sa mojsijevskom
temom. Kao to znate, Mojsije pristaje na rtvovanje celog svog
stada48da bi spasao jednu jedinu ovcu. Ali ono to je u tekstovima
o Mojsiju bilo samo jedna od tema postaje sada glavno u itavoj

organizaciji crkve. Prvi pastir je svakako Hristos, to je reeno ve
u Poslanici Jevrejima: A Bog mira, koji podie iz mrtvih velikoga
Pastira ovaca, krvlju Zavjeta vjenoga, Gospoda naega Isusa Hri-
sta.49 Hristos je pastir. I apostoli su pastiri, pastiri koji e jedan
za drugim poseivati stada koja su im bila poverena, i koji e, na
kraju dana i na kraju svog ivota, kada doe Sudnji dan, morati da
odgovaraju za sve to se deavalo u stadu. U Jevanelju po Jovanu,
21, 15-17, Isus Hristos nalae Petru da napasa njegove jaganjce i
ovce.50Dakle, apostoli su pastiri. I episkopi su pastiri,' oni stoje na
elu da bi, citiram Svetog Kiprijana u Pismu 8, custodire gregem,
brinuli o stadu51, i u Pismu 17, ,,fovere oves, negovali ovce52.
U knjizi Regula pastoralis (Pravilo pastirskog ivota)," esto izda
vanom tekstu koji e kroz ceo srednji vek vaiti za fundamentalni
tekst kada je u pitanju pastirstvo, tj. za neku vrstu biblije hrian-
skog pastirstva, i koju esto nazivaju i Liber pastoralis53 (Pastirska
knjiga), Grgur Veliki za episkopa redovno koristi izraz pastir. I
stareine manastira smatraju se pastirima. Pogledajte fundamen
talno Pravilo Svetog Benedikta.54
Najzad, problem koji ostaje, ili pre - pitanje koje se otvara kada
se u hrianstvu tokom srednjeg veka uspostavi organizacija i pre
cizna teritorijalizacija parohija55, tie se toga mogu li se parohijski
svetenici smatrati pastirima. Znate da je to jedno od onih pita
nja koja su izazvala ako ne ba reformaciju, onda svakako seriju
kriza, sporova, rasprava, koje su konano dovele do reformacije.
Jedva da su parohije bile formirane, a ve se postavilo pitanje da
li su parosi pastiri. Jesu, odgovorio je Viklif.56 Jesu, odgovorie,
svaka na svoj nain, itav niz protestantskih crkava. Jesu, odgovo
rie i jansenisti u XVII i XVIII veku.57 Katolika crkva e odluno
odgovoriti: ne, parohijski svetenici nisu pastiri.58 Iako je teza da
parohijski svetenici jesu pastiri naveliko prihvaena u atmosferi*
* Francuska re vque oznaava rang biskupa u Katolikoj crkvi, odnosno episkopa u

Pravoslavnoj. Budui da sve tri rei - vque, biskup, episkop - potiu od iste sta
rogrke rei ETiioKOTroc, i oznaavaju isti rang u crkvenoj hijerarhiji, odluka o prevodu rei
vque na nekom mestu u tekstu donoena je u zavisnosti od konteksta (prim. prev.).
** M. Fuko naslov navodi u mnoini: Regulae pastoralis vitae (Pravila pastirskog ivota).
pre i posle Sabora, 1788. u De parochiis Marijus Lupus je u osnovi

osporava.59
Ostavimo otvorenim to pitanje u vezi sa parosima. U svakom
sluaju se moe rei da je cela organizacija Crkve, od Hrista pa
do igumana manastira i do episkopa, u stvari organizacija koja se
predstavlja kao pastirska. I moi koje Crkva ima su date, organi-
zovane i pravdane kao moi koje pastir ima prema svom stadu.
ta je svetotajinska mo? ta je mo svete tajne krtenja? Poziva
nje ovaca u stado. Staje mo svete tajne priea? Davanje duhov
ne hrane. Pokajanje je mo da se u stado ponovo ukljue ovce koje
su ga napustile. Mo pastira je i mo jurisdikcije. Upravo zahva
ljujui moi jurisdikcije, episkop, na primer, moe da kao pastir
iz stada otera ovcu koja rizikuje da na itavo stado prenese svoju
bolest ili greh. Religijska mo je, dakle, pastirska mo.
Najzad, ukupno gledano, apsolutno sutinska i fundamentalna
crta pastirske moi lei u tome to je ona, tokom ele istorije hri-
anstva, ostala odvojena od politike moi. To ne znai da se re
ligijska mo nikada nije bavila niim drugim osim pojedinanim
duama. Naprotiv, jedna od fundamentalnih osobina i paradoksa
pastirske moi, na koji u se vratiti sledei put,60 jeste da se ona
bavi pojedinanim duama samo u meri u kojoj vladanje duama
(conduite des mes) podrazumeva i intervenisanje, i to perma
nentno intervenisanje u svakodnevnom vladanju, u rukovoenju
ivotima {gestion des vies), ali i dobrima, bogatstvima, stvarima.
Pastirska mo se ne bavi samo pojedincima, ve [i] zajednicom. U
est knjiga o svetenstvu61 Sveti Jovan Zlatousti pie da bi episkop
trebalo sve da nadgleda budno i oprezno. Episkop bi trebalo da
ima hiljadu oiju, jer ne bi trebalo da brine samo o pojedincima,
ve o elom gradu, i, konano, [o] orbis terrarum, tj. [o] celoj va-
sioni. To je, dakle, zapravo zemaljska forma moi, iako je u svom
cilju upravljena ka onostranom. A uprkos tome, ukoliko sada
ostavimo po strani istonu Crkvu, ona je u zapadnoj Crkvi uvek
ostala potpuno odvojena od [politike]" moi. Tu odvojenost bi
trebalo, bez sumnje, da ujemo u uvenom Valentijanovom obra-*
* M. E: 1798.
** M. E: religijske (religieux).
anju Svetom Ambroziju, kada ga je poslao da vlada Milanom.

Poslao ga je da upravlja Milanom ne kao magistrat, ve kao pa
stir62. Ta formula e, po mom uverenju, ostati da vlada poput
principa i fundamentalnog zakona kroz elu istoriju hrianstva.
Napraviu dve primedbe. Prvo, izmeu pastirske moi crkve i
politike moi doi e, bez sumnje, do niza interferencija i podu
piranja. Izmeu njih e biti i prenosilaca i konflikata, na kojima
se neu zadravati jer su dobro poznati, tako da e ukrtanje pa
stirske i politike moi u stvari biti istorijska realnost Zapada. Ali
verujem da e sutinski, uprkos svim tim interferiranjima, uprkos
svim ukrtanjima, osloncima, prenosiocima, pastirska mo ostati
apsolutno specifina i od politike moi razliita po svojoj formi,
tipu funkcionisanja, unutarnjoj tehnologiji, bar do XVIII veka.
Pastirska i politika mo ne funkcioniu na isti nain ak ni onda
kada iste figure vre i jednu i drugu mo, a oigledno je da je do
toga dolazilo na hrianskom Zapadu. ak i onda kada bi izmeu
crkve i drave, tj. crkve i politike moi, bilo svake zamislive for
me saveza, ta specifinost je, po mom uverenju, apsolutno ostajala
karakteristina crta hrianskog Zapada.
Druga primedba se tie toga da je sam razlog te odvojenosti
veliko pitanje istorije, i zagonetka, bar za mene. U svakom slua
ju, ni sada apsolutno nemam, niti u, uostalom, sledei put imati
pretenziju da odgovorim na njega, kao ni da uopte predstavim
osnovne crte tog problema. Kako je dolo do toga da ta dva tipa
moi, politika i pastirska, zadre svoje specifinosti i osobenu fi
zionomiju? To je pitanje. Imam utisak da bismo, ako bismo ispita
li istono hrianstvo, imali pred oima drugaiji proces i razvoj,
mnogo jau isprepletenost te dve moi, i moda odreenu formu
gubitka specifinosti jedne i druge moi. Ne znam. U svakom slu
aju, jedna stvar ini se prilino jasnom. Radi se o tome da je
specifinost svake od njih u potpunosti odrana, uprkos interfe
riranjima. Kralj, za ijom definicijom, specifinou i sutinom je
tragao Platon, ostao je kralj, ak i kada su uspostavljani odreeni
mehanizmi meusobnog sustizanja te dve moi i premoavanja
razlika izmeu njih. Krunisanje kraljeva u Francuskoj i Engle
skoj predstavlja dobar primer, kao i injenica da je neko vreme
kralj vaio za biskupa i bio krunisan kao biskup. Uprkos svemu

tome, kralj je ostao kralj i pastir je ostao pastir. Pastir je ostao
figura koja vri mo na mistian nain, a kralj je ostao neko ko
vri mo na imperijalni nain. Odvojenost, heterogenost hristo-
likog pastirstva i imperijalne suverenosti je, po mom uverenju,
vana osobina Zapada. Ponoviu, ne mislim da bismo naili na
isto na Istoku. Imam u vidu, na primer, knjigu Alena Bezansona
(Alain Besanon) od pre dvanaestak godina, posveenu rtvova
nom careviu (Tsarvitch immol), u kojoj on razvija odreen broj
religijskih tema svojstvenih ruskoj monarhiji, koje su osobene za
Rusku imperiju, u kojoj pokazuje u kojoj su meri teme hristoliko-
sti prisutne u politikoj suverenosti, ako ne kroz nain na koji je
organizovana, onda svakako kroz nain na koji je proivljavana,
percipirana i duboko doivljavana u nekadanjem ruskom dru
tvu, pa ak i u modernom ruskom drutvu .63
Hteo bih da jednostavno proitam deo Gogoljevog teksta na
koji sam pre neki dan naiao, potpuno sluajno, u nedavno objav
ljenoj knjizi Sinjavskog o Gogolju.64 U pismu ukovskom iz 1846,
definiui ta car jeste i treba da bude, Gogolj priziva budunost
Ruske imperije, priziva dan kada e Imperija da dosegne svoju
savrenu formu i afektivni intenzitet kakav zahteva politiki i
gospodarski odnos izmeu suverena i njegovih podanika. Evo
ta on kae o toj, konano izmirenoj Imperiji: oveka e ispu
niti do tada nepoznata ljubav prema [itavom] oveanstvu. U
nama ostalima kao pojedincima nita nee raspaliti [takvu] lju
bav; [ona] e ostati ideal, himerina [i] neostvarena. Samo oni
koji kao najnedodirljivije pravilo imaju da sve ljude vole kao jed
no bie proeti [njome]. Zbog toga to e on voleti sve u svom
kraljevstvu, do poslednjeg podanika u najnioj klasi, i zato to e
elo svoje kraljevstvo preobraziti u svoje telo, patei, plaui, mo
lei nou i danju za svoj nesreni narod, suveren, [car] zadobija
taj svemoni glas ljubavi, jedini glas oveanstva koji je svakome
razumljiv, jedini koji moe da dodiruje rane a da ih ne nadrauje,
jedini koji moe da umiri razliite drutvene klase i da donese
harmoniju dravi. Narod e zaista ozdraviti samo onda kada [car]
[bude ispunio] svoju vrhovnu sudbinu, a to je: biti zemaljska slika
Njega koji je Ljubav.65 Tu imamo, verujem, izvrsnu sliku, izvrsno

prizivanje jednog hristolikog suverena. Taj hristoliki suveren mi
ne izgleda kao da bi mogao biti karakteristian za Zapad. Zapadni
suveren je car, a ne Hristos. Zapadni pastir nije car, nego Hristos.
Sledei put bih pokuao da uem u poreenje izmeu politike
moi i pastirske moi i da vam pokaem koja je specifinost pa
stirske moi, u samoj njenoj formi, u odnosu na politiku mo.
Napomene:
1 Prema: K. Stegmann von Pritzwald, Zur Geschichte der Herrscherbezeichnungen

von Homer bis Platon, Leipzig (Forschungen zur Vlker-Psyhologie u. Soziologie 7),
1930, str. 16-24, naziv TTOipqv Xaciavtp pojavljuje se 44 puta u Ilijadi i 12 puta u Odiseji
(prema: J. Engemann, Hirt, [Reallexikon f r Antike und Christentum, t. 15, 1991], col.
580). P. Louis (Les Mtaphores de Platon, op. cit., str. 162), belei 41 pojavljivanje u Ilijadi
i 10 u Odiseji. Videti: H. Ebeling, ur Lexikon Homericum, Leipzig, 1885; ponovljeno iz
danje, Hildesheim, Olms, 1963, t. 2, str. 195. W. Jost, Poimen, op. cit., str. 8, naznauje da
se izraz koristi i kao kraljevska titula u: Le Bouclier d Hracls, 41 (neautentina pesma
iji je poetak dugo pripisivan Hesiodu).
2 R. Schmitt, Dichtung und Dichtersprache in indogermanischer Zeit, Wiesbaden,
O. Harrassowitz, 1967.
3 Ibid., str. 284: Lngst hat man auch auf die germanische Parallele hingewisen, die
uns das altenglische Beowulf-Epos in den Verbindungen folces hyrde Hirte des Volkes
(v. 610, 1832, 1849, 2644, 2981) und hnlichem rices hyrde Hirte des Reiches (v. 2027,
3080) bietet. mit dodaje da taj izraz nije bio nepoznat narodima van indogerman-
ske teritorije: So bezeichnet etwa Hammurabi sich selbst als (akkad.) reu nii Hirte
des Volkes (o ovom poslednjem primeru videti prethodno predavanje, fusnota 24.
Beowulf: anglosaksonska poema iz prethrianskog perioda, nepoznatog autora, pre
raena izmeu VIII i X veka, iji je rukopis prvi put objavljen 1815. (na srpskom u
prevodu Ivanke Kovaevi, Beograd, Narodna knjiga, 1982.
4 Re je o fragmentima ILepi vopoii xai Sixaioav koji je od antikog doba pripi
sivan Arhiti iz Tarenta, ali je sigurno neautentian; napisani su na dorskom dijalektu,
a sauvao ih je Stobej u Florilegium, 43, 129 (= Anthologion, IV, 132, ur. Wachsmuth
& Hense); 43, 132 (135 W -H); 43, 133 a i b (136-137 W -H); 43, 134 (138 W -H); te
46, 61 (IV, 5, 61 W -H), u: A. E. Chaignet, Pythagore et la Philosophie pythagoricienne,
contenant les fragments de Philolas et dArchytas, Paris, Didier, 1874. (videti: Omnes et
singulatim, DE, IV, str. 140 n. **).
5 O razliitim elementima te tradicije videti: A. Delatte, Essai sur la politique pytha
goricienne, Lige, Vaillant-Carmanne, Bibliothque de la Facult de philosophie et
lettres de lUniversit de Lige, 1922; 2. izdanje, Genve, Slatkine, 1979.
6 O. F. Gruppe, Ueber die Fragmente des Archytas und der lteren Pythagorer, Ber
M
lin, G. Eichler, 1840, str. 92. Videti: A. Delatte, Essai sur la politique pythagoricienne
(videti sledeu napomenu), str. 73: Magistrat je poistoveen sa pastirom: ta koncepcija
[po Grupeovom miljenju] je specifino jevrejska, te str. 121, napomena 1: Ne znam
zato Grupe (Fragm. Des Arch., str. 92) to obino poredenje [magistrata sa pastirom]
hoe da vidi kao poistoveivanje, koje dalje vidi kao znak jevrejskog uticaja.
7 A. Delatte, Essai sur la politique pythagoricienne, Lige, Vaillant-Carmanne
(Bibliothque de la Facult de philosophie et lettres de lUniversit de Lige), 1922;
ponovljeno izdanje: Genve, Slatkine, 1979.
8 Ibid., str. 121 (govorei o sledeem pasusu: to se tie dobrog zapovedanja, istin
ski magistrat treba da bude ne samo znalac i moan, nego i ovean [<piAiv0pu)7iov].
Jer bilo bi udno da jedan pastir mrzi svoje stado ili bude zlonameran prema njemu):
Poredenje magistrata sa pastirom je uobiajeno u politikoj literaturi IV veka. Ali ovde
ono nije prazna formula ni opte mesto. Ono je opravdano etimologijom rei vopeuc;,
izloenom u prethodnom fragmentu [videti str. 118: Zakon treba da prodre u obiaje
i u navike graana: samo pod tim uslovom on e ih uiniti nezavisnim i svakome e
dati ono to zasluuje i ono to mu pripada. Tako Sunce, napredujui po krugu Zodi
jaka, razdeljuje svim zemaljskim biima onaj deo raanja, hrane i ivota koji im pripa
da, stvarajui lepu meavinu doba, nalik na eunomiju. To je, takoe, razlog zbog koga
se Zevs zove Npio i Nsprpoc; i zbog koga se onaj ko razdeljuje hranu ovcama zove
vope. Na isti nain, pesmama kitaraa dajemo ime nomes, jer one, takoe, uvode
mir u duu, zato to se pevaju prema harmoniji, ritmovima i metrima.] Autor u toj reci
pronalazi isti koren i isti pojam kao u iavpev, to, za njega, opisuje delovanje zakona.
9 Isocrat, Aropagitique, u: Discours, t. III, prevod na francuski G. Mathieu, Paris,
Les Belles Lettres (Collection des universits de France, 1942, 36, str. 72; 55, str. 77;
58, str. 78 (videti: Omnes et singulatim, loc. cit., str. 141, n. *).
10 Videti: Xnophon, Cyropdie, VIII, 2, 14 i I, 1, 1-3, gde je jasno oznaeno per-
sijsko poreklo poistoveivanja kralja sa pastirom (reference naveo A. Dis u: Platon, Le
Politique (uvres compltes, t. 9, Paris, Les Belles Lettres, Collection des universits
de France, 1935, str. 19).
11 Platon, Critias, 109b-c. [Prilikom prevoenja konsultovan prevod Mirjane Mi-
lenkovi Krznari u: Platon, Meneksen, Fileb, Kritija, Beograd, BIGZ, 1983].
12 Platon, Drava, I, 343a-345e; III, 416a-b, 440d. [Prilikom prevoenja konsulto
van prevod dr Albina Vilhara i dr Branka Pavlovia u: Platon, Drava, Beograd, BIGZ,
2002 .]
13 Platon, Zakoni, V, 735b-e. [Prilikom prevoenja konsultovan prevod dr Albina
Vilhara u: Platon, Zakoni; Epinomis, Beograd, BIGZ, 1990.]
14 Platon, Dravnik, 267c-277d. Fuko koristi francusko izdanje sva etiri dijaloga
u prevodu Lona Robina u: Platon, uvres compltes, Paris, Gallimard (Bibliothque
de la Pliade), 1950. [Prilikom prevoenja konsultovan prevod dr Veljka Gortana u:
Platon, Kratil, Teetet, Sofist, Dravnik, Beograd, Plato, 2000.]
15 Kritija, 109b-c.
16 Zakoni, X, 906b-c: Neke due koje stanuju na zemlji i koje su na nepravedan
nain stekle imovinu padaju pred svojim gospodarima, umiljavaju se oko njih i zano
snim recima ispunjenim molbama pokuavaju da ih dirnu, [...] neka im dozvole da
ih zbog njihove gramzivosti prema drugim ljudima ne snae kazna - a time rade kao
ivotinje koje se bacaju na zemlju pred svojim gospodarima, bilo da su to psi ili, pak,
pastiri.
17 Dravnik, 281d-e, str. 330 (razlika koju Stranac pravi izmeu pravog uzroka
i pomonog uzroka).
18 Drava, I, 343b-344c, str. 21-23.

19 Ibid., 345c-e, str. 24.
20 Dravnik, 260e, str. 304.
21 Ibid., 261a-d, str. 304, 305.
22 Ibid., 261 d, str. 305.
23 Ibid., 261e-262a, str. 305-306.
24 Videti: ibid., 262a-263e, str. 305-308.
25 Ibid., 264a, str. 308.
26 Ibid., 264b-267c, str. 308-314.
27 Ibid., 268a, str. 314-315.
28 Ibid., 267e-268a, str. 314-315.
29 Ibid., 268e-270d, str. 315-318.
30 Ibid., 271c-d: [...) to nipoto ne pripada razdoblju kretanja koje je sada u toku,
nego je i to pripadalo prijanjem.
31 Ibid., 271e: [...] Bog je osobno bio njihov pastir i upravlja [...).
32 Ibid., [...] dok je on [Bog] bio njihov pastir, nije bilo dravnih zajednica [...].
33 Ibid., 274c-d: Stoga su nam upravo, po starim priama, darovani od bogova
darovi sa potrebnom poukom i uputama: vatra od Prometeja, vjetina od Hefesta i nje
gove drugarice u vjetinama (tj. boice Atene), a sjeme opet i biljke od drugih bogova.
34 Ibid., 275b-c: [...] d a je taj lik boanskoga pastira jo odve uzvien za kralja,
i da su sadanji dravnici ovdje mnogo sliniji podanicima po svojoj prirodi, a da im se
jo vie pribliuju izobrazbom i uzgojem koji su primili.
35 Ibid., 279a-283b, str.327-332.
36 Ibid., 303d-305e, str. 359-362.
37 Ibid., 311b, str. 369.
38 Ibid., 311c: [...] [kraljevsko umee] izraditi tako na opu korist najvelian-
stvenije i najljepe tkanje, obuhvatiti i sve ostale u dravi, robove i slobodne ljude, te ih
vrsto drati na okupu tim isprepletenim tkanjem [...].
39 Ibid., 295a-b: [...] nikada nee biti kadar, dok svima skupno daje propise,
tono pruati svakom pojedincu ono to mu odgovara.
40 Fuko ovde govori o lanku La famille et lamour sous le Haut-Empire romain,
u: Annales ESC, 1, 1978, lanak je uvrten i u: Paul Veyne, La Socit romaine, Paris, Le
Seuil (Des travaux), 1991, str. 88-130, a bez sumnje i o izlaganju o ljubavi u Rimu
koje je Pol Ven odrao u njegovom prisustvu 1977. na seminaru ora Dibija na Kole
de Fransu, o kome su imali jo jedan razgovor (zahvaljujem P. Venu na ovim pojanje
njima).
41 O pobunama prema vladanju koje su od srednjeg veka izraavale otpor pastir-
stvu videti kasnije, lekcija od 1. marta.
42 Videti: ibid.
43 Videti: ibid.
44 Don Viklif (oko 1324-1384), engleski teolog i reformator, pisac De ominio
divino (1376), De veritate Scripturae sanctae (1378) i De ecclesia (1378). Njegovo uenje
je uzrok pokreta lolarda, koji su napadali obiaje Crkve i zahtevali njen povratak na si
romatvo. Bio je zagovornik razdvojenosti Crkve i drave, naglaavao autonomiju Svetog
pisma, nezavisno od uenja Crkve, i odbacivao svete tajne, svetenike - svi su jednaki,
budui da samo ire re boju. Videti: H. B. Workman, John Wyclif, Oxford, Clarendon
Press, 1926), 2 toma; L. Cristiani, Wyclif, u: Dictionnaire de thologie catholique, 1950,
t. 15/2, col. 3585-3614; K. B. McFarlane, John Wycliffe and the Beginnings of English
Nonconformity, London, 1952, ponovljeno izdanje: Harmondsworth, Penguin, 1972).
45 Don Vesli (1703-1791), osniva metodizma, jedne od glavnih struja pokreta

Revival of Religion (le Rveil), koji je u XVIII veku hvalio obnavljanje izvorne vere u srcu
protestantizma. Videti: G. S. Wakefield, Wesley, u: Dictionnaire de spiritualit asctique
et mystique, t. 16, 1994, col. 1374-1392.
46 Grgoire de Nazianze, Discours 1, 3, preveo na francuski J. Laplace, Paris, Cerf)
Sources chrtiennes, 1978, str. 110-111: Uistinu, izgleda mi dajevetina nadvetina-
ma (techn technn) i nauka nad naukama (pistm epistemn) vodstvo ljudskog bia,
najraznovrsnijeg i najsloenijeg bia.
47 Ta formula se pojavljuje u prvim redovima Pravila za pastire Grgura Velikog
(koji je preko Rufinovog prevoda na latinski, Apologetica, poznavao besede Grigori-
ja Nazijanskog): ars est artium regimen animarum (upravljanje duama je vetina
nad vetinama), Grgoire le Grand, Rgle pastorale, preveo na francuski Ch. Morel, sa
uvodom i napomenama B. Judic, Paris, Cerf, Sources chrtiennes, 1992, str. 128-129.
48 Videti: Luka, 15, 4: Koji ovjek od vas, imajui sto ovaca i izgubivi jednu od
njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nae?
(Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta - Biblija, Beograd, 2004, izdava Sveti arhijerejski
sinod Srpske pravoslavne crkve, prevod Novog zaveta: komisija Svetog arhijerejskog si
noda SPC) (videti: Knjiga proroka Jezekilja, 34, 4); isti tekst u: Matej, 18, 12; Jovan, 10,
11: Ja sam pastir dobri. Pastir dobri ivot svoj polae za ovce; videti i: 10, 15.
49 Sveti Pavle, Poslanica Jevrejima, 13, 20.
50 Jevaneljepo Jovanu, 21, 15-17: ,,A kad objedovae, ree Isus Simonu Petru: Si
mone Jonin, ljubi li me vie nego ovi? Ree mu: Da, Gospode, ti zna da te volim. Ree
mu: Napasaj jaganjce moje. Ree mu opet po drugi put: Simone Jonin, ljubi li me? Ree
mu: Da, Gospode, ti zna da te volim. Ree mu: uvaj ovce moje. Ree mu po trei put:
Simone Jonin, voli li me? Petar se oalosti to mu ree trei put: voli li me? I ree mu:
Gospode, ti sve zna, ti zna da te volim. Ree mu Isus: Napasaj ovce moje.
51 Sveti Kiprijan (oko 200-258), Correspondance, tekst ustanovio i preveo kanon
Bayard, 2. izdanje, Paris, Les Belles Lettres (CUF), 1961, t. 1, pismo 8, str. 19: [...] in-
cumbat nobis qui videmur praepositi esse et vice pastorum custodire gregem (,,i zato
to na nas pada briga o stadu, na nas koji smo na njegovom elu, da bismo ga vodili i
bili njegovi pastiri.
52 Ibid., Pismo 17, str. 49: Quod quidem nostros presbyteri et diaconi monere de-
buerant, ut commendatas sibi oves foverent [...] (Eto ta su prezviteri i akoni duni
da savetuju naim vernicima, kako bi uinili da napreduju ovce koje su im poverene
[...])
53 Grgur Veliki, Regula pastoralis, napisana izmeu septembra 590. i februara 591;
Patrologia Latina, str.77, col. 13-128.
54 Sveti Benedikt, Pravilo Svetog Benedikta, VI vek. okovac, Benediktinska u dru
ga Nard, 2008. Videti 2. poglavlje, str. 63: Opat mora znati da na pastira pada krivnja
za sve to domain nae da manjka na njegovim ovcama. No s druge strane, ako pastir
bude svu svoju pastirsku brigu posveivao nemirnom i neposlunom stadu te se protiv
njegovih bolesnih ina sluio svim svojim lijenikim znanjem, na Gospodnjem e sudu
biti odrijeen [...].
55 O kanonskoj definiciji parohija, njihovom formiranju od V veka i juridikim
uslovima njihovog uspostavljanja videti: R. Naz, Paroisse, u: Dictionnaire de droit ca
nonique, Paris, Libraire Letouzey et An, 1957, t. VI, col. 1234-1247. Kao neposredni
izvor Fuko ovde koristi lanak: B. Dolhagaray, Curs, u: Dictionnaire de thologie cat
holique, Paris, Letouzey et An, 1908, t. III, 2, col. 2429-2453.
56 Videti: Dolhagaray, Curs, col. 2430, 1 (u vezi sa pitanjem: ,,Da li su svetenici
rukopoloeni od Boga?): Neki jeretici, poznati kao prezbiterijanci, a onda Viklif, Jan
Hus, Luter, Kalvin, itdL, hteli su da dokau da su obini svetenici na istom rangu kao
biskupi. Sabor u Trentu osudio je tu pogreku.
57 Ibid., col. 2430-2431: Sorbonisti XIII i XIV veka i jansenisti XVII veka hteli
su da dokau [...] da su parosi zaista boanskog rukopoloenja, jer su autoritet nad
vernicima primili direktno od Boga; u tolikoj meri da, budui daje paroh rukopoloeni
mu svoje crkve, kao to je biskup mu katedrale, i budui da je paroh pastir, zaduen
da usmerava svoj narod u duhovnim i u svetovnim stvarima, niko ne moe da vri svete
tajne ako paroh to ne odobri. Takva ekskluzivna, boanska prava oni su tvrdili u vezi
sa parohijama.
58 Ibid., col. 2432, 2 (pitanje: Da li su parosi pastiri u strogom smislu rei?):
Najstroe reeno, naziv pastira odgovara samo biskupima. Prerogativi sadrani u nje
mu zaista su prisutni kod kardinala. Boanska mo napasanja Hristovog stada, nalaga-
nja vernicima i upravljanja njima, poverena je biskupima - da to ine umesto apostola.
Evangelistiki tekstovi to dokazuju; nema oklevanja komentatora o tom pitanju, tra
dicionalno uenje jednoglasno je u tome. [...] Narod, pripisujui titulu pastira svojim
parosima, veoma dobro zna da su oni to samo zahvaljujui biskupima i u meri u kojoj
ostaju u savezu s njima, pod njihovom jurisdikcijom.
59 Marius Lupus, De Parochiis ante annum Christi millesium, Bergamo, V Anto
ine, 1788: Certum est pastoris titulum parochis non quadrare; unde et ipsum hodie
nunquam impartit Ecclesia romana. Per pastores palam intelliguntur soli episcopi.
Parochiales presbyterii nequaquam a Christo Domino auctoritatem habent in plebem
suam, sed ab episcopo [...] hie enim titulus solis episcopis debetur (iz venecijanskog
izdanja iz 1789, t. II, str. 314; citat navodi B. Dolhagaray u: Curs, col. 2432). Kanoni
515, 1 i 519 novog kodeksa kanonskog prava, objavljenog nakon Drugog sabora u
Vatikanu, precizno navode pastirsku funkciju svetenika: Parohija je jasno odreena
zajednica vernika koja je konstituisana na stabilan nain u okviru odreene crkve, u
okviru koje je pastirsko zaduenje povereno parohijskom sveteniku, kao njenom sop-
stvenom pastiru, pod vlau biskupa u dijecezi; Paroh je pastir zajednice koja mu je
poverena [...].
60 U narednom predavanju Fuko se ne vraa na materijalni aspekt regimen ani-
maruma.
61 Jovan Zlatousti (oko 345-407), Jean Chrysostome, EIEPIIEPDZNHE, De sacer-
dotio / Sur le sacerdoce, uvod, prevod i napomene A.-M. Malingrey, Paris, Cerf (Sources
chrtiennes), 1980, 6. deo, pogl. 4, naslov, str. 314-315 (Jovan Zlatousti, est knjiga o
svetenstvu, prev. Jovan Vukovi, Novi Sad, 1894, knjiga esta, glava 4: sveteniku je
povereno da brine [...] za cijelu vaseljenu [xrjc; oixoupvq] i koji umilostivljava Boga
za grijehe sviju); Patrologia Graeca, ur. J.-P. Migne, t. XLVII, 1858, col. 677: Sacerdo-
tem terrarum orbi aliisque rebus tremendis praepositum esse.
62 Izvorno reenica ne sadri re pastir, i nalazi se u Paulinovom ivotopisu Sve
tog Ambrozija ( Vita saneti Ambrosii mediolanensis episcopi, a Paulino ejus notario ad
beatum Augustinum conscripta,S, PL 14, col. 29D): Qui inventus [Ambrozije, koji je
do tada bio guverner (judex) provincija severne Italije, pokuao je da pobegne kako
bi izbegao da bude izabran za episkopa], cum custodiretur a populo, missa relatio est
ad clementissimum imperatorem tune Valentinianum, qui summo gaudio accepit quod
judex a se direetus ad sacerdotium peteretur. Laetabatur etiam Probus praefectus, quod
verbum ejus impleretur in Ambrosio; dixerat enim proficiscenti, cum mandata ab eo-
dem darentur, ut moris est: Vade, age non ut judex, sed ut episcopus (moj naglasak;
Miel Selenar). O tom dogaaju videti, npr.: H. [F.] von Campenhausen, Lateinische
Kirchenvter, Stuttgart, Kohlhammer, oko 1960) / Les Pres latins, preveo C. A. Moreau,
Paris, Le Seuil (Livre de vie), 1969, str. 111-112.
63 A. Besanon, Le Tsarvitch immol. La symbolique de la loi dans la culture russe,
Paris, Plon, 1967, pogl. 2: La relation au soverain, str. 80-87; ponovljeno izdanje: Paris,
Payot, 1991.
64 A. Siniavski, B Tenu Poro/ia, Dans lombre de Gogol, preveo sa ruskog G. Nivat,
Paris, Le Seuil (Pierres vives), 1978. Videti prevod tog (fiktivnog) Gogoljevog pisma
ukovskom u: Sur le lyrisme de nos potes preveo J. Johannet, Passages choisis de
ma correspondance avec mes amis, 1846, pismo X, u: Nicolas Gogol, OEuvres compltes,
Paris, Gallimard (Bibliothque de la Pliade), 1967, str. 1540-1541 (o Gogoljevom
mistinom i politikom velikom planu, sa kojim je to delo korespondiralo, videti
napomenu prevodioca, str. 1488). Andrej Sinjavski (1925-1997), sovjetski disident,
osuen je 1966. na sedam godina u logoru zbog objavljivanja ive satire reima pod
pseudonimom Abram Tertz, Rcits fantastiques, Paris, 1964. iveo je u Parizu od 1973.
Delo B t o m u korona u osnovi je napisao dok je boravio u logoru, kao i Ionoc M3 xopa /
Une voix dans le chur (Paris, Le Seuil,1974) i Hpory/iKM c IlyuiKUHbiM / Promenades
avec Pouchkine (1976). Fuko je upoznao Sinjavskog juna 1977, u pozoritvu Rekamje,
na veeri organizovanoj u znak protesta protiv posete Leonida Brenjeva Francuskoj
(videti: Daniel Defert, Chronologie, u: Dits et crits, 1, str. 51). O sovjetskoj disidenciji
vidi kasnije, predavanje od 1. marta, napomena 27.
65 Andr Siniavski, Dans lombre de Gogol, str. 50.
Analiza pastirstva (kraj). - Specifinost hrianskog pastirstva u po-
reenju sa istonim i hebrejskim tradicijama. - Vetina upravljanja
ljudima. Njena uloga u istoriji upravljatva. - Osnovne crte hrian
skog pastirstva od III do VI veka (Sveti Jovan Zlatousti, Sveti Kipri-
jan, Sveti Ambrozije, Grgur Veliki, Kasijan, Sveti Benedikt): (1) odnos
prema spasenju. Ekonomija zasluga i krivica: (a) princip analitike
odgovornosti; (b) princip iscrpnog i trenutnog transfera; (c) princip
rtvenog obrta; (d) princip naizmenine korespondencije. (2) Odnos
prema zakonu: uvoenje odnosa potpunog podreivanja ovce osobi
koja je usmerava. Individualni i nefinalizovani odnos. Razlika izme
u grke i hrianske apatheia. (3) Odnos prema istini: proizvodnja
skrivenih istina. Pastirsko uenje i duhovno usmeravanje. - Zaklju
ak: potpuno novi oblik moi koji obeleavapojavu specifinog modu
sa individualizacije. Njegova odluujua vanost za istoriju subjekta.
Danas bih hteo da zavrim sa priom o pastiru, pastoru i pa-

stirstvu, koja vam se moda ini malo predugakom, da bih se
sledee nedelje vratio na problem upravljanja, vetine upravljanja
i upravljatva iz XVII i XVIII veka. Zavrimo, dakle, sa pastir-
stvom. Kada sam prole nedelje pokuao da kontrastiram pastira
iz Biblije sa Platonovim tkaem, i hebrejskog pastira sa grkim
magistratom, nisam hteo da kaem kako, sa jedne strane, posto
ji grki ili grko-rimski svet koji je u potpunosti nesvestan teme
pastira i pastirskog oblika upravljanja ljudima, tako da sa Bliskog
istoka, a posebno iz hebrejske kulture preuzet pastirski oblik moi
koji je preko hrianstva, kroz prinudu ili saglasnost, unesen u
177
onaj prvi svet. Samo sam hteo da pokaem kako je grka misao
pribegavala pastirstvu kao temi mnogo rede nego to je to sluaj
na Istoku kada je trebalo da se analizira politika mo. Ona je u
Grkoj mnogo ee upotrebljavana ili unutar ritualnih odreenja
u drevnim tekstovima ili u klasinim tekstovima da bi se opisa
le lokalne forme moi koje nisu sprovodili magistrati nad celim
gradom nego odreeni pojedinci nad religioznim zajednicama,
unutar pedagokih odnosa, brige o telu i slino.
Sada bih hteo da pokaem kako je hriansko pastirstvo, koji
je institucionalizovan, razvijan i promiljan od sredine III veka, u
stvari neto sasvim razliito od pukog oivljavanja, transpozicije
ili nastavljanja onoga to smo prethodno uoili kao hebrejsku i
istonjaku temu. Za poetak, razlika se javlja jer je tema obo
gaena, transformisana i zakomplikovana od strane hrianske
misli.
Ona se javlja i zbog toga to se tu radi o neemu to je potpu
no novo u meri u kojoj je hriansko pastirstvo podstaklo razvoj
itave institucionalne mree koja se ne moe nai nigde drugde,
a posebno ne u hebrejskoj civilizaciji. Bog Jevreja je svakako bio
bog-pastir, ali pastiri nisu postojali u njihovom drutvenom i
politikom reimu. Sa druge strane, pastirstvo je u hrianstvu
razvilo gustu, komplikovanu i tesno isprepletanu institucional
nu mreu koja sigurno nije prisutna u hebrejskoj civilizaciji. Ta
mrea, koja se razvila u hrianstvu, koegzistirala je sa samom
crkvom i samim tim se prostirala svuda gde se prostiralo hrian-
stvo i hrianska zajednica. Iz toga se vidi koliko je instituciona
lizacija pastirstva, koja se odigrala u hrianstvu, sloenija tema.
Napokon, i iznad svega, hou da naglasim treu razliku koja se
sastoji u tome da su hrianstvo i pastirstvo podstakli razvoj ve-
tine vladanja, usmeravanja i manipulisanja ljudima, njihovog
posmatranja, ija je funkcija da vode rauna o ljudima kolektiv
no i pojedinano tokom itavog ivota i u svakom pojedinanom
trenutku. Jer verujem da je pozadina upravljatva o kojoj bih hteo
da govorim znaajan, odluujui i nesumnjivo jedinstven feno
men u istoriji drutava i civilizacija. Od kraja antike pa sve do
poetka modernog sveta nije bila vie pastirski orijentisana od
hrianskih drutava. Ne verujem da su to pastirstvo i pastirska

mo mogli da se asimiluju ili pobrkaju sa metodama koje su ko-
riene da bi se ljudi podredili zakonu ili suverenu. Niti se moe
asimilovati sa metodama koje su upotrebljavane da bi se trenirala
deca, adolescenti i mladi ljudi. Ne moe se asimilovati formulom
koja se koristila da se ljudi ubede i urade neto protiv svoje volje.
Ukratko, pastirstvo ne koincidira sa politikom, pedagogijom ili
retorikom. Radi se o neem potpuno drugaijem. Radi se o vetini
upravljanja ljudima, i mislim da bi tu trebalo da potraimo izvor,
taku formiranja i kristalizacije, i embrionsko mesto upravljatva,
iji ulaz u politiku krajem XVI, te u XVII i XVIII veku obeleava
prag posle kog se nalazimo u prostoru moderne drave. Moderna
drava je roena kada je upravljatvo postalo proraunata i pro
miljena praksa. Deluje mi da se moe rei kako se hriansko
pastirstvo nalazi u pozadini tog procesa, ukoliko, sa jedne strane,
uzmemo u obzir veliki jaz izmeu hebrejske teme pastirstva i hri-
anskog pastirstva i, sa druge strane, nita manju razliku izmeu
pastirskog usmeravanja individua i razvoja vetina upravljanja,
odreenja polja politike intervencije iz XVI i XVII veka.
Danas ne elim da se bavim time kako je hriansko pastirstvo
dobilo svoj oblik, kako se institucionalizovalo i kako je u svom ra
zvoju ostalo razliito od politike moi, pored niza veza i zapleta.
Ne elim da se bavim istorijom pastirstva i hrianske pastirske
moi. Mislim da bi to bilo smeno, s obzirom na nivo moje kom
petentnosti i koliinu vremena koje nam je preostalo. Samo bih
hteo da naznaim nekoliko aspekata koji su se formirali od samog
poetka kroz praksu i refleksiju koja je uvek pratila pastirstvo i
koja jo uvek nije nestala.
Za prvu, vrlo optu, elementarnu i rudimentarnu skicu iskori-
stiu nekoliko starih tekstova koji su nastali izmeu III i VI veka,
koji redefiniu pastirstvo u zajednicama vernika i crkvama, poto
Crkva zapravo ne postoji jo neko vreme. Re je, dakle, o nekoliko
tekstova' koji su ili u osnovi zapadni ili su tekstovi koji potiu sa
Istoka ali su imali veliki uticaj na Zapadu, kao to je De Sacerdo-*
* Preuzimamo odgovornost za prevod imena dela o kojima je re, poto nismo uspeli da
ih naemo u relevantnoj literaturi (prim. prev.).
toi
tio Jovana Zlatoustog na primer.1 Uzeu Epistole Svetog Kiprija-

na2 i kljunu raspravu Svetog Ambrozija koja se zove De offlciis
ministrorum3, a onda Liber pastoralis (Knjiga o pastirskoj vladi)4'
Grgura Velikog, koja e se koristiti sve do kraja XVII veka kao
osnovni tekst hrianskog pastirstva. Uzeu u obzir takoe i neke
tekstove koji upuuju na jedan gui i intenzivniji oblik pastirstva
koji se nije primenjivao u crkvama i zajednicama vernika nego u
manastirima. U pitanju su tekstovi [Jovana] Kasijana Konferenci
je (Confrences)5, koji je u osnovi na Zapad preneo prva iskustva
ivota u zajednici u istonim manastirima, i Kenobitski instituti
(Institutions cnobitiques),6Pisma Svetog Jeremije7 i napokon, na
ravno, Pravila Svetog Benedikta8koja predstavljaju veliki osniva
ki tekst zapadnog monatva.
Kako se pastirstvo pojavljuje na osnovu elemenata koji postoje
u tim tekstovima? ta odreuje pastirstvo i ini ga razliitim od
grkog magistrata i od hebrejske teme boga-pastira? Ako uzme
mo pastirstvo apstraktno, uopteno i samo teorijski, moemo vi-
deti da je ono povezano sa tri stvari: sa spasenjem, poto se njegov
sutinski i fundamentalni cilj sastoji u tome da omogui indivi
duama da napreduju na stazi koja vodi ka spasenju. To je podjed
nako tano kada je re o individuama i kada je re o zajednici.
Pastirstvo, dakle, vodi pojedince i zajednicu ka spasenju. Drugo,
pastirstvo je povezano sa zakonom, poto pojedinci i zajednice
mogu da zarade svoje spasenje samo ukoliko se obezbedi da se
podrede zapovesti i volji bojoj. Napokon, tree, pastirstvo je po
vezano sa istinom, poto su u hrianstvu, kao i u svim drugim re
ligijama, zaraivanje sopstvenog spasenja i podreivanje zakonu
uslovljeni time da se prihvati, veruje i propagira odreena istina.
Oigledno, da pastirstvo ne predstavlja nita vie od toga i da
je dovoljno da ga opiemo na ovaj nain, i samo na ovom nivou,
onda hriansko pastirstvo uopte ne bi imalo nikakvu osobenost
i originalnost, jer su vladanje, propisivanje, poduavanje, uvanje,
odreivanje zajednikog cilja, formulisanje optih zakona i odre
ivanje istinitih i ispravnih uverenja i njihovo nametanje, delat-
nosti bilo kojeg oblika moi, pa bi takvo odreenje dalo isti oblik*
* M. E: Regulae pastoralis vitae. Isto kao u rukopisu.

pastirstvu koji ve nalazimo kod polisa i magistrata u Platonovoj

misli. Zato ne verujem da se osobenost hrianskog pastirstva
moe izraziti polazei od njegovog odnosa sa spasenjem, zako
nom i istinom kada se oni uzmu uopteno. Zapravo ne mislim da
se pastirstvo definie na nivou sopstvene povezanosti sa tri fun
damentalna elementa kakvi su spasenje, zakon i istina. Ono se
definie i specifikuje na sasvim drugom nivou, i to je ono to bih
sada hteo da pokaem.
Uzmimo prvo spasenje. Kako hriansko pastirstvo vodi in
dividue ka spasenju? Uzmimo najoptiji i najbanalniji oblik tog
problema. Uobiajena osobina grkog polisa i hebrejske teme sta
da jeste da zajednika sudbina obavija narod i onoga ko ga vodi.
Ako voa skrene svoje stado sa puta, ili magistrat ne usmeri svoj
polis na pravi nain, onda e magistrat izgubiti polis, a pastir svo
je stado, ali e i oni sami biti izgubljeni zajedno sa polisom i sta
dom. Ta zajednika sudbina, koju pronalazimo i kod Grka i kod
Jevreja, opravdana je odreenom vrstom moralnog reciprociteta
koji se sastoji od toga da se, kada nesrea upropasti polis ili glad
raspe stado, onda pastir i magistrat smatraju odgovornim i oni
su uzronici. Tako je, na primer, uzrok kuge u Tebi sam car Edip.
Ali ta je onda uzrok pojave loeg kralja ili nepaljivog pastira?
To je, naravno, sudbina ili bog, Jahve koji je hteo da kazni narod
zbog njegove nezahvalnosti ili grad zbog njegove nepravednosti.
Razlog i opravdanje za istorijski dogaaj pojave loeg kralja ili
loeg pastira jesu gresi i pogreke zajednice ili grada. Na osnovu
toga moemo zakljuiti da se tu pojavljuje odreena vrsta total
nog odnosa, zajednike sudbine i reciprone odgovornosti izme
u zajednice i osobe koja je odgovorna za nju.
U hrianskom pastirstvu se javlja niz recipronih odnosa iz
meu ovce i pastira, stada i pastira, ali mislim da je taj odnos
daleko sloeniji i razvijeniji od globalne recipronosti o kojoj sam
upravo govorio. Hrianski pastir i njegova ovca su povezani vrlo
sloenim i suptilnim odnosima odgovornosti. Prva karakteristi
ka tih neglobalnih odnosa jeste da su oni potpuno i paradoksal
no distributivni. Ovde ete ponovo videti kako nismo daleko od
hebrejske teme pastira ili od Platonovih odreenja. Ipak, treba
lo bi da nastavimo korak po korak. ta, dakle, podrazumeva ta

potpuna i paradoksalna distributivnost? Potpuna distributivnost
podrazumeva da pastir mora da osigura spasenje svih. Da bi se
osiguralo spasenje potrebno je da dve stvari budu povezane. Sa
jedne strane, pastir mora da osigura spasenje svih, a to znai ele
zajednice i zajednice u celini kao jedinstva. Pastir, kae Jovan
Zlatousti, mora da se pobrine za ceo grad i ak za orbis terra-
rum.9 U jednom smislu, re je o spasenju svih, ali se, u stvari, u
istoj meri radi i o spasenju svakog. Nijedna pojedinana ovca nije
nevana. Nijedna ovca ne srne izbei to kretanje, usmeravanje i
voenje ka spasenju. Spasenje svakog je apsolutno, a ne samo re
lativno vano. Sveti Grgur nam. u Knjizi o pastirskoj vladi (knjiga
druga, pogl. 5) kae da pastir mora da ima samilost za svaku
ovcu posebno.10 U Pravilu Svetog Benedikta (pogl. 27) opat mora
da pokae krajnju brigu za svakog od svojih monaha, tj. za svakog
od lanova svoje zajednice. On mora svom bistrinom i vetinom
da tei tome da ne izgubi nijednu od ovaca koje su mu povere-
ne . 11 Potrebno je upotrebiti sva sredstva da bi se svi spasli. Tu na
ilazimo na beskrajno ponavljanu metaforu nara koji je simoliki
povezan sa mantijom svetenika u Jerusalimu.12 Jedinstvo nara,
pod njegovom vrstom korom, ne iskljuuje jedinstvenost poje
dinanih zrna, ve je pre sainjen od njih, tako da je svako zrno
podjednako vano kao i ceo nar.13
Tu sreemo paradoksalno distributivnu stranu hrianskog pa-
stirstva. Paradoksalna distributivnost se ogleda u tome to spase
nje celine podrazumeva da se u sluaju nude prihvati rtvovanje
jedne ovce ako bi to dovelo do spasenja celine. Ovca koja stvara
problem i ija iskvarenost nosi opasnost da bi se i sve ostale ovce
mogle iskvariti mora biti naputena, iskljuena i proterana .14 Sa
druge strane, paradoks se ogleda u tome da spasenje pojedinane
ovce zahteva mnogo veu brigu pastira nego elo stado, i ne po
stoji ovca zbog koje ne bi trebalo da zanemari sve druge obaveze
i delatnosti, napusti stado i pokua da je povrati.15 Povraanje
zalutale ovce nije samo teorijska tema. Jo od prvih vekova hri-
anstva osnovni praktini problem se ticao toga kada bi trebalo
da se zna ta uiniti povodom lapsi, tj. onih koji su se odrekli
Crkve.16 Da li bi ih trebalo napustiti zauvek ili poi u potragu za

njima gde god da su? Ukratko, tu se javlja ela problematika pa
radoksa pastira o kojoj sam govorio,17 jer je on ve bio prisutan i
to ne samo naznaen nego izraen u Bibliji i hebrejskoj literaturi.
Verujem da je hrianstvo unelo etiri potpuno specifina i
prethodno nepoznata principa u pun i paradoksalan distributiv
ni karakter pastirske moi. Prvo, pojavljuje se princip onoga to
bih nazvao analitikom odgovornou. To znai da e na kraju
dana, i na kraju ivota u svetu, hrianski pastir morati da od
govara za svaku ovcu. Numerika i individualna distribucija e
omoguiti da se sazna da li se on stvarno pobrinuo za svaku od
svojih ovaca, a ovce koje budu nedostajale e se brojati protiv nje
ga. Princip analitike odgovornosti dobija svoje mesto u svemu
tome jer e on morati da odgovara za svaki in svake od ovaca,
kao i za sve ono to se meu njima dogodilo i sve dobro i zlo
to je moda uinio tada. Ne radi se samo o odgovornosti koja je
definisana numeriki i pomou pojedinane distribucije, nego i
o odgovornosti koja je definisana kvalitativno i pomou faktike
distribucije. Pastir e biti ispitivan i, kako kae Sveti Benedikt, on
e odgovarati za sve to je svaka pojedinana ovca uinila.18 Sve
ti Kiprijan u osmom pismu kae da e se jednog stranog dana,
ako mi pastiri budemo nemarni, rei da nismo poli u potragu
za izgubljenim ovcama, to podrazumeva princip numerike dis
tribucije, ali i da nismo vratili na pravi put one koje su s njega
skrenule, nismo previli polomljene noge, iako smo pili njihovo
mleko i nosili njihovu vunu .19 Dakle, moraemo da odemo s onu
stranu pojedinane odgovornosti i da uzmemo kako je pastir od
govoran za svaku ovcu.
Drugi princip, koji je takoe osoben za hrianstvo, nazvau
principom iscrpnog i trenutnog prenosa. Tog stranog dana ne
samo da e pastir morati da odgovara za svoje ovce i za ono to su
one uradile, nego i za sve ono to je svaka ovca uinila, za svaku
zaslugu ili pogreku, kao svoje delo. Kada se bilo ta dobro dogo
di ovci pastir e morati da to iskusi kao sopstveno dobro. Pastir
e morati da proivi i svako zlo koje se dogodi ovci ili se dogodi
pomou nje ili zbog nje, kao zlo koje se dogodilo njemu ili koje
je on poinio sebi. On e morati da uiva u dobru ovce sa poseb

nom linom radou i da tuguje i kaje se zbog svakog zla koje ona
poini. U 58. pismu Sveti Jeremija kae: Uini od spasa drugih
lucrum animae suae, dobit svoje due.20To je, dakle, princip iscr
pnog i trenutnog prenosa dobrobiti i greaka ovaca.
Trei princip je rtveno preokretanje, to je takoe potpuno
jedinstveno za hriansko pastirstvo. Zapravo, ako je, polazei
od opteg oblika globalne solidarnosti, tano da pastir nestaje sa
svojim ovcama, onda on mora biti spreman da sam nestane zbog
njih i umesto njih. To znai da pastir mora da bude spreman da
umre kako bi spasao svoje ovce. Pastir, kae Sveti Jovan, brani
ovce od vukova i zveri. On daje svoj ivot za njih .21 Komentar
tog temeljnog teksta ukazuje na to kako pastir, u temporalnom
smislu, mora biti spreman da umre biolokom smru kako bi od-
branio svoje ovce od njihovih temporalnih neprijatelja. Meutim,
u komentaru se navodi kako on mora biti spreman da umre u du
hovnom smislu i da mora da bude spreman da rtvuje svoju duu
zarad spasenja dua drugih. On mora biti spreman da preuzme
grehe svojih ovaca na svoja lea, tako da one ne moraju da plate
zbog njih ve da on plati za njih. Zato, ako doe do toga, pastir
mora da se izloi iskuenju, preuzimajui na sebe sve ono kroz
ta bi ovca morala da proe, ukoliko e na taj nain nju oslobo
diti od iskuenja i rizika od duhovne smrti. Ta tema se pojavljuje
kao teorijski i moralni problem, dobija svoj konkretan oblik kroz
problem duhovnog usmeravanja, o kome u kasnije govoriti. Koje
aspekte podrazumeva duhovno usmeravanje? Pitanje se zapravo
ticalo toga da li e osoba koja usmerava i ispituje padove tue sa-
vesti, kojoj drugi poveravaju svoje grehe i iskuenja, i sama zbog
toga biti izloena tim vrstama zla. Da li e zlo koje se skida sa tue
savesti, kroz sam in tog oslobaanja, uiniti da mu sam pastir
bude izloen? Da li e spoznaja tako tekih grehova i upoznavanje
tako lepih grenika stvoriti rizik da umre sama dua pastira u tre
nutku u kom on spasava duu svoje ovce?22 To je, dakle, problem
koji je od XIII veka nairoko raspravljan. Re je o primeni tog
paradoksalnog i rtvenog preokretanja vrednosti, u kome pastir
prihvata rizik umiranja da bi spasao due drugih. I upravo u tre
nutku u kome prihvata da umre za druge - pastir biva spasen.
etvrti princip i etvrti mehanizam koji pronalazimo u defini

ciji hrianskog pastira mogao bi se na ematski i arbitraran nain
nazvati principom naizmenine korespondencije. Ako je tano da
zasluga ovce konstituie zaslugu pastira, da li bismo onda moda
mogli kazati da zasluga pastira ne bi bila velika ukoliko bi sve ovce
bile u potpunosti zaslune? Zar se ne bi moglo rei da je zasluga
pastira donekle povezana sa neposlunou, izloenou opasno
sti i moguim padom ovce? Zasluga pastira, koja njemu samom
donosi spas, sastoji se upravo u toj neprestanoj borbi sa opasno
stima i povraanju zalutalih ovaca i injenici da on mora da se
bori sa sopstvenim stadom. Tako Sveti Benedikt kae da ako su
potinjeni neposluni, onda je njihov pastir osloboen.23 I po
djednako paradoksalno, moemo rei da slabosti pastira mogu
da doprinesu spasenju stada. Kako je to mogue? Svakako, pastir
mora da bude savren u meri u kojoj je to mogue. Primer koji
pastir daje predstavlja temelj. On je od sutinske vanosti za vrli
nu, zaslunost i spasenje stada. Tako Sveti Grgur kae u Knjizi o
pastirskoj vladi, II, [2]**: Zar ne bi trebalo da i ruka koja isti pr-
ljavtinu i sama bude ista?24 Dakle, pastir mora biti uredan i ist.
Meutim, ako pastir nema slabosti, ako je suvie uredan ili suvie
ist, nee li mu se pod kou uvui neki oblik ponosa na sopstveno
savrenstvo. Sveti Grgur u Liber Pastoralis postavlja upravo to pi
tanje: Nee li gordost koja proistie iz savrenstva pastira uiniti
da on padne u oima gospodnjim?25 Dobro je, dakle, da pastir
bude nesavren, da poznaje svoja nesavrenstva i da ih ne krije li-
cemerno od vernika. Dobro je da se zbog njih kaje i da bude skru
en, da svojom samoponiznou prosvetli vernike, jer bi njihovo
prikrivanje samo stvorilo skandal.26 Tako, na isti onaj nain na
koji pastirove zasluge i spasenje zavise od slabosti njegovih ovaca,
i pastirove pogreke i slabosti doprinose iskupljenju njegovih ova
ca i predstavljaju deo procesa koji ih vodi do spasenja.
Ova analiza suptilnosti koje nosi veza izmeu pastira i njegovih
ovaca mogla bi da traje neogranieno ili bar dosta dugo. Ono to
sam hteo da vam pokaem je prvenstveno to da umesto zajednice
* M. F.:II, 1.
** M. Fuko dodaje: Savrenstvo pastira je kola [jedna ili dve rei su nerazgovetne].
koja bi podrazumevala neku vrstu masovne i potpune uzajamno

sti spasenja i mira izmeu ovaca i pastira, ovde bez otvorenog do
voenja u pitanje te koncepcije, imamo hrianskog pastira koji
deluje unutar suptilne ekonomije zasluga i pogreaka, koja pret
postavlja preciznu analizu elemenata, mehanizama prenosa, pro
cedura preokretanja i uzajamnog podravanja suprotstavljenih
elemenata. Imamo, dakle, elu jednu detaljnu ekonomiju zasluga i
pogreaka o kojima na kraju Bog odluuje. Jer i ovde se pojavljuje
fundamentalni element koji podrazumeva da na kraju ni spase
nje ovaca ni spasenje pastira nisu garantovani tom ekonomijom
zasluga i pogreaka kojom se pastir bavi. Na kraju se osigurava
nje spasenja gubi iz vida, ostajui u potpunosti u bojim ruka
ma. Nevezano za pastirovu vetinu, zaslugu, vrlinu i svetost, on
nije taj koji donosi spasenje stada ili sopstveno spasenje. Sa druge
strane, bez te konane izvesnosti, on mora da se bavi putanjama,
krugovima i preokretanjima zasluga i krivica. Uvek se nalazimo
unutar opteg horizonta spasenja, ali sa razliitim modusima de-
lovanja, tipovima intervencije, stilovima, pastirskim tehnikama i
nainima koji bi stado odveli u obeanu zemlju. Tako, unutar op-
te tematike spasenja, u hrianstvu nailazimo na neto specifino
hriansko to bih nazvao ekonomijom krivice i zasluge.
Uzmimo sada u obzir problem zakona. Verujem da bismo mo
gli izvesti slinu analizu i pokazati kako pastir u osnovi nije ovek
zakona ili bar da za njega ni u kom smislu nije tipino da saopta-
va zakon. Uopteno govorei, na ematski i karikaturalan nain,
grki graanin (koji dakle nije ni rob, ni stranac) ne doputa da
ga bilo ko usmerava, ve se vodi dvema stvarima, a to su zakon i
ubeivanje, tj. zabrane polisa i retorika ljudi. Ponovo bih, na vrlo
grub nain, rekao da opta kategorija poslunosti ne postoji kod
Grka, i da postoje odreene sfere koje ne pripadaju u potpunosti
polju poslunosti. U pitanju su sfere potovanja zakona, odluka
skuptine, sudove magistrata i, uopteno, svi oni poreci koji se
obraaju svima ili pojedincima u ime svih. U pitanju je zona po
tovanja, nasuprot kojoj stoji zona lukavstva, tj. tajnog delovanja i
uinaka, u kojoj ljudi putaju da budu voeni, ubeivani ili zave
deni od strane drugog. Javljaju se takoe i procesi u kojima orator
ubeuje svoju publiku, doktor svog pacijenta da sledi odreeni

tretman, a filozof onog koji ga pita za savet ta da uini da bi do
ao do istine, samokontrole ili neeg slinog. U pitanju su procesi
putem kojih gospodar koji poduava svog aka uspeva da ga ube-
di u vanost postizanja odreenog uinka i upotrebljavanja sred
stava koja su za to potrebna. Dakle, tu postoji potovanje zakona i
doputanje da nas neko ubedi - bilo zakon ili retorika.
Mislim da je hriansko pastirstvo organizovano na potpuno
drugaiji nain koji je bio stran grkoj praksi. Re je o onom to
bismo mogli nazvati insistiranjem na potpunoj poslunosti', tj.
poslunosti kao jedinstvenim, visokovrednovanim nainom op
hoenja iji je razlog postojanja u njemu samom. Radi se o slede-
em. Svi znaju da hrianstvo nije religija zakona, ve je to reli
gija boje volje, tj. religija vezana za ono to Bog hoe od svakog
pojedinano. Onda je sasvim jasno zato pastir nee biti ovek ili
predstavnik zakona, ve e njegovo postupanje uvek biti situaci-
ono i individualno. To moemo videti u sluaju slavnih lapsi, tj.
onih koji su se odrekli Boga. Kako kae Sveti Kiprijan, njima ne
bi trebalo pristupiti tako to e se upotrebiti jedinstveno merilo
i tako to e biti osueni onako kako bi to graanski sud uinio.
Svakom se mora pristupiti kao posebnom sluaju.27 Ideja da pa
stir nije ovek zakona stalno se pojavljuje u poreenju sa leka-
rom. Pastir u osnovi nije sudija, ve doktor koji je odgovoran za
duu i bolesti due. U tom pogledu imamo itav niz tekstova, kao
to je onaj Svetog Grgura, koji kae: Ne primenjuje se jedna ista
metoda na sve ljude jer nemaju svi isti karakter. Procedure koje
pomau nekima esto su tetne za druge.28 Zbog toga e pastir
morati da uini zakon poznatim, i da uini poznatom volju gos-
podnju koja je primenjena na sve lanove zajednice. Meutim,
nain delovanja samog pastira je individualizovan. Tu se ponovo
ne nalazimo daleko od onoga to moemo da naemo kod Jevre-
ja, iako je njihova religija u stvari religija zakona. Biblijski tekst
ipak ukazuje na to da je pastir neko ko se bavi svakom ovcom po
jedinano i osigurava spasenje svih [pruajui]" neophodnu negu*
* Potpuna poslunost: u rukopisu pod navodnicima, str. 15.

** M. F.: uzimajui (prenant).
koja je svakoj od njih potrebna. Kao dodatak tome da je pastir

neko ko se bavi svima, uzimajui u obzir njegove specifine oso
bine, za razliku od oveka zakona, mora se uoiti taj odnos potpu
nog podreivanja osobi koja upravlja, to je takoe specifino za
hriansko pastirstvo i mislim da se ne moe nai nigde drugde.
Potpuno podreivanje podrazumeva tri stvari. Prvo, radi se
0 odnosu potinjavanja, ali ne potinjavanja zakonu ili principu
poretka, niti ak razumnom nareenju ili principu. Radi se o od
nosu potinjavanja jedne individue drugoj. Odnos potinjavanja
jedne individue drugoj, koji povezuje onog koji usmerava sa onim
koji se usmerava, nije samo jedan od uslova hrianske poslu
nosti. U pitanju je njen osnovni princip. Osoba koja se usmerava
mora da prihvati potinjavanje i da slua unutar tog individual
nog odnosa jer se upravo i radi o individualnom odnosu. U du
hovnim stvarima hrianin sebe preputa svom pastiru. Meu
tim, to je podjednako tano i kada su u pitanju materijalne stvari
1 svakodnevni ivot. Hrianski tekstovi se tu ponovo oslanjaju
na neto to nesumnjivo predstavlja pasus iz Psalama, u kome
se kae: Koga ne vode, taj pada kao suvi list.29 To je tano za
obian svet, ali jo vie vai za monahe, i u tom sluaju vidimo
primenu temeljnog principa prema kome hrianska poslunost
nije poslunost pred zakonom, nekim principom ili bilo kakvim
racionalnim elementnom, ve je u pitanju podreivanje nekome
zato to je on taj neko.
Podreivanje nekoga nekom drugom je, naravno, institucio-
nalizovano u manastirskom ivotu u odnosu prema opatu, na
dreenom ili uitelju iskuenika. Jedna od osnovnih taaka or
ganizacije i planiranja kenobitskog ivota od IV veka sastojao se
u tome da svaka osoba koja ulazi u manastirski ivot bude data
nekome - bilo nadreenom ili uitelju iskuenika - koji preuzima
potpunu odgovornost nad njim i u svakom trenutku mu govo
ri ta da radi. Zasluga i vrlina iskuenika sastoje se u tome da
smatra grehom da uradi bilo ta a da mu za to nije izdata izriita
naredba. Ceo njegov ivot mora da bude kodifikovan tako to e
u svakom trenutku postojati naredba koju mu neko izdaje. To je
iluStrovano neim to bi se moglo nazvati testovima poslunosti
i neposrednog delanja bez promiljanja. Niz razmatranja o tome

imamo u Kasijanovim Kenobitskim institutima koji se mogu nai
i u Histoire lausiaque.i0 Tu se, na primer, javlja test koji se sastoji
od toga da u trenutku kada mu se izda nareenje monah mora
odmah prestati da radi ta god u tom momentu radio a da se pri
tome ne pita zato mu je dato ba to nareenje ili da li bi moda
bilo bolje da je nastavio da radi ono to je radio. Primer takve
vrste poslunosti koji se navodi podrazumeva da iskuenik koji
prepisuje odreeni tekst ili ak Sveto pismo, biva prekinut, i to ne
usred pasusa, reenice ili reci, nego usred slova, da bi izvrio naj
gluplju moguu naredbu .31 To je takoe i test apsurdnosti. Vrlina
poslunosti se sastoji u tome da se naredba ne poslua zbog toga
to je razumna ili zbog toga to je u pitanju vaan zadatak, ve pre
zbog toga to je apsurdna. To je beskonano mnogo puta ponov
ljena pria o monahu Jovanu kome je nareeno da dva puta dnev
no zaliva osueni tap koji se nalazio u pustinji daleko od njegove
elije.32 Taj tap nije procvetao, ali je Jovanova svetost osigurana.
To je istovremeno test mrzovoljnog gospodara. to je on mrzo-
voljniji, manje e priznavati uspeh uenika, manje e ga hvaliti i
manje e estitati ueniku na njegovoj poslunosti, pa je, prema
tome, i zasluga poslunosti vea. Napokon, i iznad svega, to je
test za prekoraenje zakona, tj. spremnosti da se prekri sve ono
to se smatra zakonom. Lucijusov test, koji se navodi u Histoire
lausiaque govori o Lucijusu koji dolazi u manastir poto je izgu
bio enu, sa dvanaestogodinjim sinom koji mu je ostao. Lucijus
prolazi kroz niz testova nakon kojih se od njega trai da udavi
svog sina u reci.33 Poto je u pitanju naredba, Lucijus e je izvri
ti. Hrianska poslunost ovce prema pastiru predstavlja, dakle,
potpunu podreenost jedne individue drugoj. Pored toga, osoba
koja je podreena naziva se i subditus, to doslovce znai onaj koji
je posveen i dat nekome kome je u potpunosti na raspolaganju. U
pitanju je potpuna potinjenost.
Drugo, u pitanju je odnos koji nije finalizovan u smislu u kom
Grk koji se podreuje doktoru ili filozofu to, u stvari, ini sa ci
ljem da doe do odreenog uinka. Uinak moe biti spoznaja
neke vetine, vrline ili lek, a poslunost je neto nuno da bi se
dolo do uinka, to ne mora biti i prijatno. Zato moemo rei

da je situacija u kojoj se Grk podreuje tuoj volji uvek praena
ciljem, bilo da je u pitanju zdravlje, vrlina ili istina, kao i da je
praena krajem koji predstavlja taku u kojoj se odnos podree
nosti prekida ili ak preokree. U Grkoj, kada se neko podreuje
profesoru filozofije on to ini da bi u odreenom trenutku postao
svoj gospodar i da bi u odreenom smislu preokrenuo taj odnos
podreenosti.34 Sada moemo ukazati na razliku jer hrianska
podreenost ne podrazumeva cilj. Hrianska podreenost vodi
podreenosti. Onaj koji slua to ini upravo da bi bio posluan.
Sluamo da bismo bili posluni i doli u stanje' poslunosti. Mi
slim daje pojam stanja poslunosti, koji se ovde uvodi, neto pot
puno novo i osobeno to nismo mogli nigde prethodno da prime-
timo. Ciljna odrednica ka kojoj je usmerena ta praksa poslunosti
naziva se poniznost. Poniznost se sastoji od oseanja da si najma
nji meu ljudima, prihvatanja bilo ijih nareenja, ime se iznova
i iznova stvara odnos poslunosti, ali ponajvie od odricanja sop-
stvene volje. Poniznost nije vezana za spoznaju toga koliko smo
grehova poinili, niti naprosto od prihvatanja nareenja koja bi
bilo ko mogao izdati. Poniznost u osnovi i iznad svega predstavlja
spoznaju toga da je bilo kakva volja pojedinca loa volja. Zbog
toga jedini cilj koji podreivanje moe da ima jeste stanje odre
eno potpunim i definitivnim odricanjem od sopstvene volje. Cilj
poslunosti je poniavanje sopstvene volje i sastoji se od ponaa
nja u kome je volja pojedinca mrtva. To znai da se upranjava
ponaanje u kome je jedina volja koja postoji u stvari volja da se
nema volje. Na taj nain Sveti Benedikt u svom Pravilu definie
dobrog monaha: Oni vie ne ive svojom sopstvenom voljom,
ambulantes alieno judicio et imperio, ve tako to postupaju na
osnovu suda i imperiuma. Oni uvek ele da im se nareuje.35
To je neto to bi trebalo paljivo istraiti jer je uspostavljanje
hrianskog pastirstva veoma vano za hriansku moralnost, po
djednako unutar istorije ideja i unutar same prakse, kao i unutar
itave problematike onoga to se u hrianstvu naziva put. Kao
to moete videti, radi se o razlici izmeu znaenja koja se pridaju*
* Re je u rukopisu (str. 18) zaokruena, a na margini je dodato: vaan pojam.

rci apatheia, kojoj poslunost tei. Kada grki uenik dolazi kod
uitelja filozofije i puta da ga ovaj usmerava i vodi, on to ini
da bi dostigao ono to se naziva apatheia i podrazumeva odsu
stvo pathe, tj. odsustvo strasti. Ali od ega se sastoji to odsustvo
strasti i ta ono znai? Nemati strasti (passions) podrazumeva da
nestane svaka pasivnost. Time hou da kaem da apatheia tu po
drazumeva da iz sebe eliminiemo sve one impulse, sile i oluje iji
nismo gospodari unutar sopstvenog tela ili sveta oko nas. Kod
Grka se radilo o tome da se bude sopstveni gospodar. Re je o
tome da se poslua i da se odrekne odreenih stvari. Kod stoika
i epikurejaca se radilo o odricanju od uitaka puti i tela, da bi se
postigla apatheia koja predstavlja samo negativnu stranu gospo
darenja sobom, koja je pozitivna i kojoj se stremi. Prema tome,
tu se postaje gospodar putem odricanja. Re apatheia su u hri-
anstvo preneli grko-rimski moralisti.36 Ona je u tom procesu
dobila sasvim drugaije znaenje, a odricanje uitaka tela, elja
puti i seksualnih zadovoljstava u hrianstvu dobija sasvim novo
znaenje. ta za hrianstvo znai odsustvo pathe? U osnovi, to
podrazumeva odricanje od egoizma, tj. od sopstvene volje. Op
tuba protiv strasti ne tie se toga da nas ona ini pasivnim kao
kod stoika i epikurejaca, nego toga to je u pitanju individualna,
lina i egoistika aktivnost. Optuba ukazuje na to da smo moje
sopstvo i ja sam zainteresovani za te strasti, i da se u njima kri
je pretpostavka sutinske i najvee vanosti sopstva. Posledino,
pathos koji bi trebalo odagnati u stvari i nije strast nego volja. U
pitanju je volja usmerena na samog sebe, a odsustvo strasti, tj.
apatheia, je zapravo volja koja se odrekla i koja se stalno odrie
same sebe.37
Ovde bismo mogli dodati da u teoriji i praksi hrianske po
slunosti onaj koji nareuje, to u sluaju pastira znai biskup ili
opat, ne nareuje da bi nareivao ve samo zato to mu je naloe-
no da nareuje. Dokaz koji nekoga kvalifikuje za pastira je u tome
da on odbija pastirstvo za koje mu se daje odgovornost. On ga
odbija jer ne eli da komanduje, ali u meri u kojoj je njegovo od
bijanje upravo potvrda odreene volje, on mora da ga se odrekne
i mora da poslua tako to e nareivati. U tom smislu, tu posto-
ji neka vrsta generalizovanog polja poslunosti koja je tipina za

prostor u kome se nalaze pastirski odnosi.
Na isti nain na koji je analiza i definicija pastirstva omoguila
da ga razlikujemo od teme pastirskog odnosa i da uoimo slo
enu ekonomiju cirkulacije transfera i razmene zasluga i krivica,
u odnosu na opti princip zakona, u pastirstvu otkrivamo itavu
praksu podreivanja jedne individue drugoj, koje se odvija pod
znakom zakona, ali i izvan njega, kroz podreivanje koje nema
nikakvu optost, ne garantuje nikakvu slobodu niti vodi bilo ka
kvoj vetini za sebe ili drugog. To opte polje poslunosti je jako
individualizovano u svakoj svojoj manifestaciji, uvek trenutno i
ogranieno. U njemu su sve one take u kojima se pojavljuje gos
podarenje i same uinak poslunosti.
Ovde bi trebalo da pomenemo i problem koji se tie organi
zacije nizova ili, pre, para podreenosti i sluenja. Ovca koja se
usmerava mora da ivi u odnosu potpune potinjenosti sa pasti
rom. Istovremeno, pastir mora da iskusi sopstvenu odgovornost
kao sluenje tako da ga ona ini slugom ovaca. Trebalo bi napravi
ti poreenje odnosa podreenosti i sluenja sa grkim i rimskim
shvatanjem slube, tj. officiuma, i tu e se videti jo jedan temeljni
problem, a to je problem sopstva. To e rei da u pastirskoj moi
imamo modus individualizacije koji ne samo da nastaje afirmisa-
njem sopstva, nego podrazumeva i njegovu destrukciju.
Napokon, trea stvar koju bih hteo da razmotrim jeste problem
istine. To u uiniti samo kratko poto sam o tome na drugaiji
nain govorio na drugom mestu. Tu se ponovo radi o tome da
emo, ukoliko odnos pastirstva prema istini razmotrimo samo
ematski, bez ulaenja u detalje, zakljuiti da se ono ne razlikuje
previe od grkog uenja. Mislim na to to su pastirovo uenje i
zadatak usmereni na zajednicu. Moemo rei da je to njegov pri
marni i principijelan zadatak. U jednoj od prvih reenica dela De
officiis ministrorum Sveti Ambrozije kae daje Episcopi proprium
munus docere, tj. da je osobena dunost biskupa da poduava.38
Oigledno, zadatak poduavanja nije jednodimenzionalan i mno
go je sloeniji od dranja lekcija drugima. Pastir mora da podua
va svojim primerom, odnosno svojim ivotom. Vrednost primera
je zapravo toliko velika da e bilo kakvo teorijsko i verbalno podu-
avanje kojim se bavi biti poniteno ukoliko ne da dobar primer

svojim ivotom. U Knjizi o pastirskoj vladi Sveti Grgur kae da
su pastiri koji poduavaju ispravnu doktrinu, ali daju lo primer,
nalik pastirima koji piju istu vodu ali prljavim nogama zamuuju
vodu koju bi njihove ovce trebalo da piju.39 Pastir takoe ne podu
ava na opti i sveobuhvatan nain. On ak i ne poduava sve na
isti nain, jer su umovi slualaca kao ice kitare koje su razliito
zategnute i ne smeju se trzati na isti nain. U delu Liber pastoralis
Sveti Grgur daje trideset est razliitih saveta, prema tome da li se
radi o obraanju ljudima koji su oenjeni ili ne, bogati ili siroma
ni, bolesni ili zdravi, sreni ili tuni, i tako dalje.40 Ta predstava
je veoma udaljena od tradicionalne koncepcije poduavanja. U
odnosu na to, verujem da se ovde javljaju dve nove stvari koje i
kasnije nastavljaju da karakteriu hriansko pastirstvo.
Prvo, to uenje mora da bude usmeravanje dnevnog ponaanja.
Ne radi se samo o tome ta bi moralo da se zna i da se uradi. Ne
radi se samo o poduavanju optim principima, ve o dnevnoj
modulaciji. To uenje mora da podrazumeva posmatranje, nad
gledanje i usmeravanje nad celokupnim ponaanjem ovce, koje se
obavlja u svakom trenutku, sa najmanjim moguim diskontinui-
tetom. Savrenstvo, zasluga kvaliteta dnevnog ivota ne sme biti
rezultat samo opteg uenje ili ak primera. Pastir mora stvarno
da se bavi i posmatra svakodnevni ivot da bi razvio beskrajno
znanje o ponaanju i vladanju lanova stada koje nadgleda. Go
vorei uopteno o pastiru, Sveti Grgur kae: Bavei se nebeskim
stvarima pastir ne sme da zaboravi na potrebe suseda, niti zbog
snishodljivosti i materijalnih stvari sme da izgubi oseaj za du
hovno.41 On tu upuuje na Svetog Pavla koji je, kako on kae,
dok je kontemplirao nevidljivo, spustio svoj um na brani krevet.
Uio je mlade ponaanju koje bi trebalo da upranjavaju u inti
mnim odnosima. Sveti Pavle je stvarno prodro u nebesa kontem
placijom, ali nije iskljuio brige o krevetu onih koji su jo uvek
telesni.42 Tako imamo integralno uenje koje istovremeno sadri
pastirove uvide u ivot njegovih ovaca.
Drugi, podjednako vaan aspekt, predstavlja upravljanje save-
u (direction de conscience).43 To znai da pastir nee naprosto
poduavati istini. ta to znai? Ovde ponovo moramo pogledati

unazad. Strogo govorei, praksa duhovnog usmeravanja nije hri
ansko otkrie. Postoje forme duhovnog usmeravanja u antici,44
ali bismo ih ematski mogli opisati na sledei nain. [Prvo,] du
hovno usmeravanje u antici je bilo voljno, to znai da je osoba
koja je htela da bude usmeravana na odreen nain traila nekoga
ko bi je usmeravao. tavie, u svojim ranim oblicima, a ak i ka
snije, duhovno se plaalo. Pojavljuju se oni koji su bili spremni da
usmeravaju ukoliko bi im se dao novac. Sofisti su drali prodavni-
ce duhovnog usmeravanja na agorama. Za savet se moralo platiti.
Drugo, duhovno usmeravanje u antici je bilo situaciono. To
znai da se nije radilo o celoivotnom usmeravanju nego o tome
da se nae duhovni savetodavac u tekim trenucima ili kada bi se
prolazilo kroz teak period. Ako bi neko pretrpeo teak gubitak
- ili je izgubio dete ili suprugu, ili ga je vladar prognao - on bi
traio nekoga da mu pomogne i, u sutini, da ga utei. Na osnovu
toga moemo rei da je duhovno usmeravanje voljno, epizodno
i uteno, kao i da je u odreenim periodima podrazumevalo is
pitivanje savesti. To znai da je usmeravanje podrazumevalo da
onaj koji usmerava predloi usmeravanom da ispita svoju savest
i da svakog dana uvee promisli ta je sve uinio, bilo dobro ili
loe, ili ta mu se dogodilo, tj. da propusti svoj ivot tog dana kroz
filter diskursa tako da fiksira istinu o onom to se dogodilo. Tako
se ispitivala zasluga, vrlina i progres osobe koja se ispituje. Ali
to ispitivanje savesti je imalo fundamentalan cilj. Radilo se ba o
tome da osoba koja sebe ispituje preuzme kontrolu i postane gos
podar nad samim sobom tako to e znati ta je uradila i u kojoj
meri je napredovala. To je, u stvari, bio preduslov za vladavinu
nad samim sobom.
Hrianska praksa e podrazumevati sasvim drugaije duhov
no vladanje. Ispitivanje savesti, za poetak, uopte nee biti volj
no. U svakom sluaju, ono nije uvek bilo voljno, a u sluaju mona
ha, na primer, za duhovno vladanje je bilo nuno da postoji neko
ko usmerava duh. Drugo, duhovno usmeravanje nije bilo situaci
ono. Nije re o reakciji na nesreu, krizu ili potekou. Duhovno
usmeravanje je apsolutno permanentno. Ono se odvija povodom
svake stvari i tokom celog ivota. Napokon, trea razlika se sastoji

u tome to ispitivanje savesti, koje je zapravo' jedno od sredstava
duhovnog usmeravanja, ne slui tome da se postane gospodar nad
samim sobom u nekoj vrsti nadoknade za podreivanje onome
koji upravlja. Naprotiv, dogodie se upravo suprotno. Savest e
se ispitivati da bi onaj koji usmerava saznao ta je njegov subjekt
uinio, ta je iskusio, kroz koja iskuenja je proao, koje misli op-
sedaju njegov duh. To znai da se savest ispituje samo zato da bi se
bolje obeleio i fiksirao odnos podreenosti drugom. U klasinoj
antici ispitivanje savesti je predstavljalo sredstvo gospodarenja, a
ovde je ono sredstvo potinjavanja. I tako se u svakom trenutku
kroz ispitivanje savesti formira odreeni diskurs istine. Polazei
od sebe, svako e izdvojiti i stvoriti istinu koja ga vezuje za oso
bu koja usmerava njegovu svest. Tu se ponovo moe videti vrsta
odnosa prema istini koja postoji u hrianskom pastirstvu, koje,
sa jedne strane, nema u grko-rimskoj antici, dok se, sa druge,
razlikuje od hebrejske teme pastirstva.
Dakle, moemo zakljuiti da hriansko pastirstvo nije temelj
no ni sutinski odreeno odnosom prema spasenju, zakonu i isti
ni. Hriansko pastirstvo je pre odreeni oblik moi koji uzima
opti problem spasenja sa njegovom optom tematikom i smeta
ga u sveobuhvatan odnos sa ekonomijom i tehnikom cirkulaci
je, transfera i vraanja zasluga. To je fundamentalno. Isto tako,
u pogledu zakona, hriansko pastirstvo nije naprosto sredstvo
prihvatanja ili uoptavanja zakona, ve ono kroz zaobilazan od
nos sa zakonom pre uspostavlja iscrpan, potpun i stalan odnos sa
individualnom poslunou. U pitanju je neto prilino razliito
od odnosa sa zakonom. Napokon, ako hrianski pastir poduava
istini i tera ljude, odnosno ovce, da prihvate istinu, hriansko
pastirstvo je takoe potpuno inovativan jer uspostavlja strukturu
i tehniku moi, ispitivanja, samoispitivanja i ispitivanja drugih,
ime je osiguran odnos potpune poslunosti kroz koji se odvi
ja ekonomija zasluge i krivice. Ne konstituiu spasenje, zakon i
istina ono to je sutinsko i osobeno u hrianstvu, ve je to pre
stvar tih novih odnosa zasluge i krvice, potpune poslunosti i pro
izvodnje tajnih istina.
* M. Fuko dodaje: ovog arsenala, takorei.
Zavrio bih time to u rei da sa hrianstvom vidimo roenje

jedne potpuno nove forme moi. Drugi zakljuak koji bih hteo da
iznesem tie se toga da tu vidimo kako iskrsava ono to bismo mo
gli nazvati potpuno specifinim modusom individualizacije. Indi
vidualizacija u hrianskom pastirstvu odvijae se na vrlo specifi
an nain, koji smo videli u temama spasenja, zakona i istine. Za
pravo, individualizacija koja je osigurana vrenjem pastirske moi
na taj nain nee biti definisana statusom, roenjem i veliinom
dela pojedinca. Ona e biti definisana na tri naina. Prvo, bie de
finisana igrom ralanjivanja koja odreuje balans i meusoban
odnos i cirkulaciju zasluge i krivice u svakom trenutku. Recimo
da se tu ne radi o individualizaciji na osnovu statusa, nego na
osnovu analitike identifikacije. Drugo, radi se o individualizaciji
koja se ne odvija kroz obeleavanje mesta individue u hijerarhiji.
Niti se odvija uspostavljanje vlasti nad samim sobom, ve kroz
mreu sluenja koja podrazumeva optu slubu svakoga svakome
i istovremeno iskljuivanje sopstva, ega i egoizma kao centralnih
formi individue. Radi se o individualizaciji putem podreivanja
(assujettissement). Napokon, tree, re je o formi individualizacije
koja se nee postii kroz odnos prema prepoznatoj istini ve e se
postii kroz proizvodnju unutranje, skrivene istine. Analitika
identifikacija, podreivanje i subjektivacija (subjectivation) su ka
rakteristine procedure individualizacije koja e biti primenjena
u hrianskom pastirstvu i njegovim institucijama. Samim tim,
istorija pastirstva podrazumeva elu istoriju procesa individua
lizacije na Zapadu. Recimo da ona takoe podrazumeva istoriju
subjekta.
Deluje mi da pastirstvo skicira ili bar predstavlja predigru za
ono to zovem upravljatvom koje se uspostavlja od XVI veka.
Ono je predigra upravljatva u dva smisla. Prvo, ono predstavlja
predigru kroz osobene procedure pastirstva, koje u igru ne stav
ljaju naprosto principe spasenja, zakona i istine, ve pre kroz ta
kve vrste dijagonala putem kojih uspostavlja druge vrste odnosa
unutar zakona, spasenja i istine. Pastirstvo predstavlja predigru
upravljatva i tako to konstituie specifian subjekt. Re je o
subjektu ije se zasluge analitiki identifikuju, koji je podreen
neprekidnoj mrei poslunosti i koji je prirodno subjektiviran

izvlaenjem istine. Verujem da ta tipina konstitucija modernog
zapadnog subjekta ini pastirstvo jednim od odluujuih momenata
u istoriji moi u zapadnim drutvima. Tako emo zavriti sa pastir-
stvom, a sledee nedelje emo nastaviti da se bavimo upravljatvom.
Napomene:
1 Videti predavanje od 15. februara, napomena 61.

2 Sveti Kiprijan, Correspondance, op. cit.
3 Ambrozije iz Milana (biskup u Milanu od 374. do 397), De officiis ministrorum,
napisano 389. Pravo ime tog del je De officiis (Saint Ambroise, Des devoirs, prevod na
francuski M. Testard, Paris, Les Belles Lettres, CUF, 1984, t. 1, uvod, str. 49-52). Fuko
koristi De officiis ministrorum: Epist. 63 ad Vercellensem Ecclesiam, u: Patrologia Latina,
ur. J.-P. Migne, 16, col. 23-184.
5 Jovan Kasijan, Collationes... / Confrences, prevod na francuski E. Pichery, Paris,
Cerf (Sources chrtiennes), t. I, 1966; t. Il, 1967; t. III, 1971. Kasijan je proveo neko
liko meseci sa egipatskim monasima, a onda je postavljen kao svetenik u Rimu oko
415. posle ega je vodio dva samostana, jedan za ene i jedan za mukarce. O njemu
videti pregled kursa iz 1979-1980: Du gouvernement des vivants, Dits et crits, IV,
n 289, str. 127-128, u vezi sa praksom ispovesti (exagoreusis); Omnes et singulatim,
ibid., str. 144-145, u vezi sa poslunou i odnosom izmeu pastira i njegovih ovaca
koji je u hrianstvu vien kao odnos individue i kao odnos potpunog podreivanja;
Sexualit and solitude (1981), ibid., n 295, str. 177; Le combat de la chastet (1982)
ibid., n 312, str. 295-308 (u vezi sa duhom bluda i askezom ednosti); rezime kursa iz
1981-1982 LHermneutique du sujet, ibid. n 323, str. 364 (isto kao i referenca na
str. 177); Lcriture de soi (1983), ibid., n 329, str. 416; Les techniques de soi (1988),
ibid., n 363, str. 802-803.
6 De institutis coenobiorum et de octo principalium vitiorum remediis (napisano oko
420-424) / Institutions cnobitiques, prevod na francuski i napomene J.-Cl. Guy, Paris,
C erf (Sources chrtiennes, 1965.
7 Sveti Jeremija (Hieronymus Stridonensis), Epistolae, u: Patrologia Latina, 22, col.
325-1224 / Lettres, prevod na francuski J. Labourt, Paris, Les Belles Lettres (CUF), t.
I-V II, 1949-1961.
8 Regula saneti Benedicti I La Rgle de saint Benoit, op. cit.
10 Grgur Veliki, Regula pastoralis, 1,5, prevod B. Judic, Paris, Cerf (Sources chrti
ennes), 1992, str. 196-197.
11 La Rgle de saint Benot, t. 2, pogl. 27: Koliko paljiv svetenik mora da bude
sa ekskomuniciranima, str. 548-549: Debet abbas [...] omni sagacitate et industria
currere, ne aliquam de ovibus ibi creditis perdat (Jer svetenik mora da bude naj-
briniji i da sa svom mudrou i revnou stremi tome da ne izgubi nijednu ovcu koja
mu je poverena).
12 Izlazak, 28, 34.
13 Videti, na primer: Grgur Veliki, Regula pastoralis, II, 4, str. 193: Tako su u ode-
di svetenika, po svetom nalogu, zvoncima dodati narovi. Jer ta predstavljaju narovi,
ako ne jedinstvo vere? Jer u naru su mnoge kotice zatiene spoljanjom korom, kao
to jedinstvo vere obuhvata mnogobrojne narode svete Crkve zadravajui raznovrsnost
zasluga u sebi.
14 Videti: La Rgle de saint Benot, pogl. 28: A ko ode nevernik, pustite ga da ode,
to je bolje nego da obolela ovca zarazi elo stado. Tema crne ovce je ve prisutna kod
Origena i predstavlja opte mesto patristike literature.
15 Ibid., t. 2, pogl. 27, str. 255: Neka sledi primer dobrog pastira koji je ostavio
devedeset devet ovaca i otiao u planinu da bi pronaao jednu koja je zalutala. Videti:
Luka, 15, 4, Matej, 8, 12.
16 Problem se posebno razvio kao posledica mera progona koje je uveo imperator
Decije 250, pokuavajui da primora graane da u njegovo ime uestvuju u zahvalji-
vanju bogovima. Mnogi hriani su se, ne uspevi da pobegnu od zakona, podredili
imperatorovoj volji. Poto su mnogi hteli da se vrate u Crkvu, pojavile su se dve suprot
stavljene tendencije, od kojih je jedna bila da im da oprost, a druga ne (tako je nastao
raskol unutar klera, koji je napao Sveti Kiprijan u svojoj epistoli 69). U oima biskupa,
pomirenju lapsi moralo je da prethodi primereno ispatanje. Videti: Sveti Kiprijan, Liber
de lapsis, u: Patrologia Latina, 4, col. 463-494 / De ceux qui ont failli, prevod na fran
cuski D. Gorce, u: Textes, Namur, d. du Soleil levant, 1958), str. 88-92, na koji Fuko
upuuje u Les techniques de soi, str. 806, u pogledu exomologsis (javna ispovest). O
toj terni videti takoe i kurs iz 1979-1980, Du gouvernement des vivants i Luvenski
seminar iz maja 1981. (neobjavljeno).
18 La Rgle de saint Benoit, t. 1, pogl. 2, str. 227-228: Koja vrsta oveka opat mora
da bude, str. 451: [...] trebalo bi da se zna da onaj koji se uputa u upravljanje duama
mora biti spreman da poloi raun o njima. I koliko god mu je dua predato, kada dode
sudnji dan on e morati da poloi raun o svakoj od njih pred Bogom, kao to bi to ui
nio za svoju duu. Tako on uvek mora strahovati povodom ispitivanja stanja njegovog
stada koje dolazi.
19 Sveti Kiprijan, Correspondance, pismo 8, str. 19: Et cum incumbat nobis qui
videmur praepositi esse et vice pastorum custodire gregem, si neglegentes inveniamur,
dicetur nobis quod et antecessoribus nostris dictum est, qui tarn neglegentes praepositi
erant, quoniam perditum non requisivimus et errantem non correximus et claudum
non colligavimus et lactem eorum edebamus et lanis eorum operiebamur[videti: Jeze-
kilj, 34, 3]; Epistole Svetog Kiprijana, str. 17: Poto nam je data obaveza da brinemo o
stadu, i da ga uvamo umesto njegovog pastira, isto e nam biti reeno ako budemo bili
nemarni, kao to je to uinjeno i naim prethodnicima. Rei e nam da nismo potraili
ono koje se izgubilo, da nismo vratili nazad ono koje je zalutalo i da nismo previli ono koje
se povredilo, ve da smo popili njihovo mleko i da smo se obukli u njihovu vunu.
20 Sveti Jeremija, Epistolae, u: Patrologia Latina, 22, pismo 58, col. 582: Si offici
um vis exercere Presbyteri, si Episcopatus, te vel opus, vel forte honor delectat, vive in
urbibus et castellis; et aliorum salutem, fac lucrum animae tuae; prevod na francuski
Labourt, Lettres, str. 78-79: Ako eli da obavlja funkciju svetenika i ako te episkop-
ski posao i slava zadovoljavaju, ivi u gradovima i zamkovima i uini od spasenja drugih
dobit svoje due.
21 Jovan, 10, 11-12: Ja sam dobri pastir: dobar pastir je onaj koji daje ivot za
svoje ovce. Unajmljeni ovek koji nije pastir i kome ovce ne pripadaju napustie ovce
im vidi vuka kako dolazi. On e pobei, a vuk e napasti i rasterati ovce (Biblija Novog
Jerusalima, str, 1546).
22 Videti: Grgur Veliki, Regula pastoralis, II, 5, str. 203.
23 La Rgle de saint Benoit, 1. 1, pogl. 2: Koja vrsta oveka svetenik mora da bude,
str. 443: (...] ako je dao svu svoju pastirsku posveenost neposlunom stadu i ako je
uneo svu svoju brigu da bi izleio taj iskvareni nain ivota, onda e biti razreen na
bojem sudu.
24 Grgur Veliki, Regula pastoralis, II, 2: [...] necesse est ut esse munda studeat
manus, quae diluere sordes curat; [...] jer ruka koja isti i sama mora da bude ista.
25 Ibid., II, 6.
26 Ibid., str. 215: [...] neka, u diskretnom svetlu nekih znakova, njihovi podreeni
shvate kako su njihovi pastori ponizni u njihovim oima: tako e u njihovom autoritetu
videti razlog za strah, a u njihovoj poniznosti pronai uzor.
27 Sveti Kiprijan, Correspondance, pismo 17 (III, 1), str. 50: [...] vos itaque sin-
gulos regite et consilio ac moderatione vestra secundum divina praecepta lapsorum
animos temperate ( [...] povedi svakog pojedinano i svojim savetom i uzdranou
uini da umovi posrnulih budu u saglasju sa bojim zahtevima). U vezi sa zahtevima
lapsi, videti uvod: Bayard, u: Correspondance, str. XVIII-XIX; vidi napomenu 16.
28 Grgur Veliki, Regula pastoralis, III, prolog: Ut enim longe ante nos reverendae
memoriae Gregorius Nazanzinus edocuit, nonuna eademque cunctis ex hortatio con-
gruit, quia nec cunctos per morum qualitas astringit. Saepe namque aliis officiunt, quae
aliis prosunt (Jer dok je pred nama ono to je uio Grgur iz Nie, vidimo da jedan isti
podsticaj nije prilagoen za svakoga, jer nisu svi povezani slinou karaktera [videti
Discours, 2, 28-33]. Jer iste stvari nekima ine dobro, a nekima tete.)
29 U neobjavljenom Luvenskom seminaru, Mal dire, mal faire, Fuko daje Letopis
kao tekst iz koga to potie, ali se ono ne moe nai ni u njemu ni u Psalmima. Reenica
je nastala kombinacijom dva pasusa, prema tekstu Vulgate: (1) Letopis, 11, 14: Ubi non
est gubernator, populus corruet (La Bible de Jrusalem, str. 896: ,,U odsustvu usmere-
nja, ljudi podleu), i (2) Isaija, 64, 6: Et cecidimus quasi folium universi (ibid., str.
1156: Padamo kao osueni listovi). Fuko ponovo citira ovu reenicu bez davanja re
ference u: L'Hermneutique du sujet. Cours au Collge de France, 1981-1982, ur. F. Gros,
Paris, Gallimard - Le Seuil (Hautes tudes), 2001, str. 381.
30 tv Aavoiaxov / Histoire lausiaque, delo koje je napisao Paladije (363-425), bi
skup Helenopolisa iz Bitnije (Mala Azija), uven po tome to je imao origenistike ten
dencije. Poto je nekoliko godina boravio sa egipatskim monasima i u Palestini, objavio
je skup biografija posveenih Lauziju ili Lauzu, viem dvorskom savetniku Teodosija II
(408-450). On predstavlja vaan izvor u vezi sa drevnim monatvom. Palladius, Histoire
lausiaque (Vies d asctes et de Pres du dsert), prevod A. Lucot, Paris, A. Picard et fils
(Textes et Documents pour lhistoire du christianisme, 1912. (zasnovano na kritikom
izdanju: Dom Butler, Historia Lausiaca, Cambridge, Cambridge University Press, Texts
and Studies 6, 1904); Pallade dHlnopolis, Les Moines du dsert. Histoire lausiaque,
prev. Carmel de la Paix, Paris, Descle de Brouwer (Les Pres dans la foi), 1981. Vi
deti: R. Draguet, LHistoire lausiaque, une uvre crite dans lesprit dEvagre, Revue
d histoire ecclsiastique, 41, 1946, str. 321-364, i 42, 1947, str. 5-49.
31 Kasijan, Institutions cnobitiques, knjiga IV, pogl. 12, str. 134-136/135-137. Ovaj
pasus ne naznauje koji tekst se prepisuje. Poslunost ovde korespondira sa zvukom koji
poziva na molitvu ili neku drugu dunost.

32 Ibid.y IV, pogl. 24, str. 154-156/155-157. Jovan Vizionar - Ava Jovan - (premi
nuo oko 395, posle 40 godina kao pustinjak u Likopolisu) predstavlja jednu od najpo
znatijih figura iz egipatskog monatva u IV veku. Pria u kojoj centralnu ulogu igra Jo
van Kolobos, a ne Jovan od Likopolisa, preuzima se u: Apophtegmata Patrum (Patrologia
Graeca, 65, col. 204C), sa vanom razlikom to tap na kraju procveta i pone da rada
voe (videti: J.-Cl. Guy, Paroles des Anciens. Apophtegmes des Pres du dsert, Paris, Le
Seuil, Points Sagesses, 1976, str. 69).
33 Ta epizoda se zapravo ne nalazi u Histoire lausiaque, ve je iznosi Kasijan u
Institutions cnobitiquesy IV, pogl. 21 y u pogledu opata Patermutusa i njegovog osmogo
dinjeg sina (braa koja su unapred postavljena da posmatraju na kraju izvlae deaka
iz vode, onemoguujui da se naredba do kraja izvri, dok je nadreeni zadovoljan jer je
uoio oevu posveenost). U Luvenskom seminaru Fuko zapravo upuuje na Kasijana
kada iznosi ovu priu.
34 O ulozi gospodara u grko-rimskoj kulturi videti: LHermneutique du suject, op.
cit.y predavanje od 27. januara 1982, str. 149-158.
35 La Rgle de saint Benot, pogl. 5, De lo bissance des disciples, str. 466-467: ,,Ti
dakle biraju uzak put o kome Bog kae: Uzak je uvek put koji vodi u ivot. Tako oni ne
ive po svojoj volji niti sluavi sopstvene elje i uitke, ve u skladu sa sudom i nared
bom drugog [ut non suo arbitrio viventes vel desideriis suis et voluptatibus oboedientes,
sed ambulantes alieno iudicio et imperio], i boravei u zajednici [coenobia], oni ude
za tim da imaju opata koji im je nadreen [abbatem ibi praeesse desiderant]. Videti:
Omnes et singulatim, loc. cit., str. 145-146.
36 U vezi sa potekoom pri nalaenju latinskog ekvivalenta apatheia i ambivalen-
tnou koja je nastala sa prevodom pomou impatientia videti: Seneka, Pisma Luciliju,
9, 2; latinski oci e istu re prevesti kao imperturbatio (Sveti Jeremija, u: Jer. 4, uvod), ili
ee kao impassibilitas (Sveti Jeremija, Epistolae, 133, 3; Sveti Avgustin, Civitas Dei, 14,
9, 4: Onaj uslov koji se na grkom naziva apathie, ndOeia, koji bi se na latinski mogao
prevesti kao impassibilitas (neprohodnost).
37 U ovom kratkom izlaganju o apatheia javlja se implicitna kritika koje je tom poj
mu posvetio P. Hadot (Ado) u svom lanku Exercices spirituels antiques et philosophie
chrtienne, u: Exercices spirituels et Philosophie antique, Paris, tudes augustiniennes,
1981, str. 59-74. Naglaavajui kljunu ulogu apatheia u monaskoj duhovnosti, Ado
otkriva kontinuiranu nit kroz stoicizam, neoplatonizam i doktrinu Evagrija iz Ponta i Do-
roteja iz Gaze {ibid., str. 70-72). O apatheia hrianskih asketa videti sledee predavanje.
38 Te prve rei u podnaslovu prvog poglavlja (Migne, Patrologia Latina 16, col.
23A) ne pojavljuju se u novim izdanjima i samim tim verovatno potiu od izdavaa. Ista
ideja je, meutim, izraena kasnije kod Svetog Ambrozija, De officiis, I, 2, ur. J. Testard,
str. 96: [... ] cum iam effugere non possimus officium docendi quod nobis refugientibus
imposuit sacerdotii necessitudo ([...] ne moemo izbei dunost poduavanja, koju
nam je odgovornost svetenstva nametnula protiv nae volje.
39 Grgur Veliki, Regula pastoralis, I, 2: Jer stvarno pastiri popiju najvie iste vode
kada svojim ispravnim razumevanjem upijaju tokove istine. Ali da uprljaju istu vodu
svojim nogama znai da kvare izuavanje svete meditacije loim ivotom. A ovce piju tu
uprljanu vodu onda kada bilo ko od onih koji su im nadreeni ne sledi rei koje uje, ve
loe primere koje vidi (komentar na Jezekiljevljev citat iz: Pisma, 34, 18-19).
40 Videti trei deo Regula pastoralis, pogl. 24-59 (trideset est naina u strogom
smislu).
41 Ibid., II, 5: [...] ili u potrazi za viim stvarima on prezire male stvari svojih
blinjih, ili bavei se malim stvarima blinjih on gubi potrebu da traga za uzvienim.
42 Ibid.: Jer Pavle, nalazei se u raju i istraujui tajne treeg neba, i iako je roen
u kontemplaciji nevidljivog, priziva viziju svog uma u krevet telesnih, usmerava na koji
nain bi oni trebalo da imaju odnos u svojoj skrivenoj privatnosti.
43 Fuko se ve bavio hrianskom praksom duhovnog usmeravanja u Les anor
maux, op. cit., predavanje od 19. februara 1975, str. 170 sq., i 26. februara, str. 187 sq., ali
u drugom hronolokom okviru koji je vezan za XVI i XVII vek i za drugaiju analiti
ku perspektivu koja se tie pojave tela elje i uitka unutar pokajnikih praksi. Kako
Defer belei u Chronologie, Fuko je u januaru 1978. radio na drugom tomu Istorije
seksualnosti, koju je odredio kao genealogiju pohote kroz praksu ispovesti u zapadnom
hrianstvu i duhovnog usmeravanja kako se ono razvija od Trentskog koncila (Dits et
crits, I, str. 53). Rukopis je kasnije uniten.
44 O duhovnom usmeravanju u antici videti: P. Rabbow, Seelenfiihrung Methodik
der Exerzitien in der Antike, Mnchen, Ksel, 1954. Nema sumnje da je Fuko proitao
i knjigu: I. Hadot, Seneca und die grieschisch-romische Tradition der Seelenleitung, Ber
lin, Walter De Gruyter & Co., 1969, koju 1984. citira u: Le Souci de Soi (Histoire de la
sexualit, t. 3, Paris, Gallimard, Bibliothque des histoires, 1984). On se vraa na to
poreenje sa antikim i hrianskim praksama duhovnog usmeravanja na kursu Du
gouvernement des vivants, predavanja od 12, 19. i 26. marta 1980, i u LHermneutique
du sujet, predavanja od 3. m arta 1982, str. 345-348, i 10. marta, str. 390.
Predavanje od 1. marta 1978.
Pojam vladanja". - Kriza pastirstva. - Pobune u polju vladanja u
okviru pastirstva. - Premetanje formi otpora na granice politikih
institucija u modernom dobu: primer vojske, tajnih drutava, medici
ne. - Problem renika: Pobune u polju vladanja, nepotinjavanje",
disidencija, protivvladanja. Protivvladanja pastirskom vladanju.
Istorijski podsetnik: (a) asketizam; (b) zajednice; (c) misticizam; (d)
Sveto pis?no; (e) eshatoloko verovanje. - Zakljuak: staje uloga ana
lize naina vrenja moi uopte kada se upuuje na pojam pastirske
moi".
Prole nedelje sam govorio o pastirstvu i o specifinosti pastir

stva. Zato sam govorio o tome toliko dugo? Naveu dva razlo
ga. Prvo, to sam uinio da bih pokuao da vam pokaem da ne
postoji judeohrianski moral', to vam svakako nije promaklo.
[Judeohrianski moral] je lano jedinstvo. Drugo, moe biti da
sutinski aspekt odnosa izmeu religije i politike, ako je istina da
taj odnos u zapadnim drutvima postoji, lei pre u igri izmeu
pastirstva i upravljanja nego izmeu religije i politike. Drugim re
cima, fundamentalni problem, bar u modernoj Evropi, bez sum
nje nisu papa i car nego figura koja je i jedno i drugo. U pitanju su
dve figure koje na jezik, kao uostalom i drugi jezici, zove jednim
i istim imenom, a to je re ministar . Moda je upravo ministar
* Sledi gotovo potpuno nerazumljiva reenica: pojam [... ] antisemitski.

Fuko dodaje: dakle, ne postoji judeohrianski moral.
** Pored toga to oznaava visokog dravnog fukcionera, francuska re ministre oznaava
i svetenika (prim. prev.).
202
sa svom dvosmislenou tog termina pravi problem i pravo mesto

odnosa izmeu religije i politike, upravljanja i pastirstva. To je
razlog zbog koga sam se zadrao na temi pastirstva.
Pokuao sam da vam pokaem kako je pastirstvo porazume-
valo odreen skup tehnika i procedura, a na neke njihove fun
damentalne elemente samo sam ovlano ukazao. Te tehnike, bez
sumnje, uveliko prevazilaze ono to sam mogao da vam nagove-
stim. Sada bih hteo da u prolazu ukaem na neto na ta emo se
kasnije vratiti. Radi se o tome da su grki oci crkve, tanije sveti
Grigorije Nazijanski, dali naziv skupu tehnika i procedura karak
teristinih za pastirstvo, oikonomia psuchdn, to znai ekonomija
dua.1Drugim recima, grki pojam ekonomije koji smo imali kod
Aristotela2 i koji je u to vreme oznaavao specifino upravljanje
(gestion) porodicom, porodinim dobrima i bogatstvima, uprav
ljanje ili rukovoenje (direction) robovima, enom, decom, te
eventualno upravljanje, ako hoete management, klijentima. Eto
kako taj pojam ekonomije sa pastirstvom dobija sasvim drugaiju
dimenziju i sasvim drugaije referentno polje. On dobija druga
iju dimenziju jer e, u odnosu na tu, u osnovi porodinu eko
nomiju kod Grka (oikos znai habitat), [ekonomija dua] popri
miti dimenzije, ako ne celog oveanstva, onda u najmanju ruku
hrianstva u celini. Ekonomija dua bi trebalo da se odnosi na
itavu hriansku zajednicu i na svakog hrianina pojedinano.
Pored dimenzije, menja se i referenca, jer se nee raditi samo o
prosperitetu i bogatstvu porodice ili kue, ve o spasenju dua. Po
mom miljenju, sve te promene su veoma vane, a na sledeem
predavanju bih pokuao da vam pokaem u emu se sastoji druga
mutacija pojma ekonomije do koje je dolo u XVI i XVII veku.
Oito, re ekonomija nije najpogodnija re u francuskom za
prevoenje oikonomia psuchdn. Latini su to prevodili kao regimen
animarum, reim dua, to nije loe. No u francuskom imamo
povlasticu ili trpimo taj nedostatak (kako god hoete) utoliko to
imamo re koja je, zbog svoje dvosmislenosti, prilino interesan
tna za prevoenje ekonomije dua. tavie, ta re je u svojoj dvo
smislenosti uvedena relativno skoro. U dva znaenja o kojima u
sada govoriti pronalazimo je tek krajem XVI i [poetkom] XVII
veka. U nekoliko navrata moemo na nju da naiemo kod Mon-

tenja (Montaigne).3Radi se, naravno, o rei vladanje (conduite),
budui da se ona odnosi na dve stvari: vladanje podrazumeva ak
tivnost koja se sastoji u vladanju upravljenom ka nekom drugom
(iconduire), tj. u kondukciji' (conduction) ako hoete, ali vladanje
podrazumeva i nain vladanja upravljen ka samom sebi (se con
duire), nain na koji se neko preputa vladanju (se laisse condu
ire), na koji se biva voen (est conduit) i, konano, nain na koji
se neko ponaa (se comporter) kada je to posledica vladanja (une
conduite) kao aktivnosti, ili kondukcije. Smatram da se reju vla
danje na najmanje lo nain moe prevesti oikonomia psuchdn,
o emu govori Sveti Grigorije Nazijanski, i smatram da je pojam
vladanja, zajedno sa poljem koje on obuhvata, bez sumnje jedan
od fundamentalnih elemenata koje je hriansko pastirstvo uvelo
u zapadno drutvo.
Sad, kada je to reeno, eleo bih da uoimo kako je dolo do
krize pastirstva i do toga da se pastirstvo u odreenom smislu
raspukne, raspri i poprimi dimenziju upravljatva, ili jo - kako
je problem upravljanja, upravljatva, mogao da se postavi polaze
i od pastirstva. Razume se da je u pitanju samo nekoliko repera i
nekoliko vrlo diskontinuiranih ispitivanja. Ovde se apsolutno ne
radi o izlaganju istorije pastirstva, a naroito ostavljam po strani
sve to moe da se nazove velikim spoljanjim preprekama na koje
je katoliko i hriansko pastirstvo nailazilo tokom celog srednjeg
veka, zakljuno sa XVI vekom. Pod spoljanjim preprekama po-
drazumevam niz stvari na koje se neu obazirati, ne zato to ih
nije bilo ili zato to nisu proizvele posledice, ve zato to to nije
problem koji bih eleo da naglasim i koji me najvie zanima. Pod
spoljanjim preprekama podrazumevam, naravno, pasivni otpor
koji su pruala stanovnitva ije je pokrtavanje i dalje trajalo u
kasnom srednjem veku. Ta stanovnitva su se ak i nakon to bi
bila pokrtena dugo odupirala izvesnom broju obaveza koje je
pastirstvo nametalo. Jedan primer je dugotrajan otpor obaveznoj
praksi ispovedanja koja je nametnuta Lateranskim saborom 1215.
* U srpskom jeziku, kao i u francuskom, re kondukcija ima usko tehniku upotrebu
(u srpskom u okviru prava i fizike, a u francuskom u okviru fizike i fiziologije). Stoga je u
pitanju Fukoova originalna kovanica.
Predavanje od 1. marta 1978. 2 05
Drugi primer bio bi aktivan otpor sa kojim se pastirstvo fron

talno sukobilo, i koji je ili bio u vidu onoga to se moe nazvati
vanhrianskim praksama (u kojoj meri su te prakse zaista i bile
vanhrianske sasvim je drugo pitanje) ili u obliku velikih jeresi,
tj. jedne velike jeresi iz srednjeg veka, a to je, uopteno reeno,
dualistika, katarska4jeres. [O] odnosima [pastirstva]" i politike
moi i o problemu na koji je [ono] nailo sa razvojem ekonom
skih struktura u drugoj polovini srednjeg veka moe se takoe
govoriti kao o spoljanjim preprekama.
Ali to nije ono o emu hou da vam govorim. Hteo bih da po
kuam da istraim neke od taaka otpora i neke od formi napada
i kontranapada koje su se pojavile u samom polju pastirstva. O
emu je re? Kao to znamo, pastirstvo je veoma specifina forma
moi iji je predmet vladanje ljudima, odnosno forma moi koja
za instrument uzima metode koji omoguuju da se vode drugi,
koja kao metu uzima nain na koji ljudi vode same sebe i nain
na koji se ponaaju (se comportent). [Dakle], ako je cilj pastir
stva vladanje ljudima, u korelaciji sa tim su se, po mom uverenju,
pojavili pokreti otpora i neposlunosti podjednako specifini kao
to je pastirska mo, koje bismo mogli nazvati pobunama u polju
vladanja (rvolte de conduite), koristei re vladanje u oba njena
smisla.5 To su pokreti iji je cilj drugaija forma vladanja, odno
sno htenje da se bude voen drugaije, od strane drugih voa
i drugih pastira, ka drugim ciljevima i formama spasenja, pomo
u drugih procedura i drugih metoda. To su pokreti koji takoe
nastoje da, barem eventualno, umaknu tuem vladanju i da za
svakog definiu nain na koji e voditi sebe. Drugim recima, za
nimalo bi me da li postoji korespondencija izmeu specifinosti
odbijanja, pobuna i formi otpora u polju vladanja i istorijske sin-
gularnosti pastirstva. Zanimalo bi me, takoe, da li je bilo formi
otpora moi kao vladanja, kao to je bilo formi otpora moi kao
vrenja politike suverenosti, kao to je bilo i drugih, jednako na-
mernih formi otpora ili odbijanja usmerenih prema moi u formi
ekonomske eksploatacije.
Napomenuo bih tri stvari. Prvo, zar ovakvo predstavljanje stva
ri ne pretpostavlja daje najpre postojalo pastirstvo, a onda, nakon
* M. E: njegovih odnosa.
toga, pokreti protiv njega, koje sam nazvao kontranapadima ili vi

dovima reakcije? Da li su oni samo otisci pastirstva, samo nega
tivni ili reaktivni fenomeni u odnosu na njega? To bi svakako tre
balo detaljnije da se proui. Trebalo bi primetiti i da se pastirstvo
od samog poetka formiralo kao reakcija, ili u svakom sluaju iz
neprijateljstva i u konfrontaciji sa neim to teko moemo da na
zovemo pobunama u polju vladanja jer jasna pastirska forma vla
danja jo nije postojala. Pastirstvo je formirano protiv jedne vrste
opijenosti u religioznom ponaanju, ije primere pronalazimo na
elom Bliskom istoku u drugom, treem i etvrtom veku, i o kojoj
naroito snano i neosporivo6 svedoe odreene gnostike sekte.
Poistoveivanje materije i zla bar u nekim od tih gnostikih sekti
i injenica da je materija bila percipirana, prepoznavana i kvalifi-
kovana kao zlo, i to apsolutno zlo, oito su povlaili odreene po-
sledice. Na primer, povlaili su vrstu zanesenosti ili opinjenosti
izazvane vidom neogranienog asketizma koji je mogao da vodi
do samoubistva. Radilo se o tome da se treba osloboditi materije,
i to na najbri mogui nain. Takoe, povlaili su i ideju i temu
unitavanja materije iscrpljivanjem zla koje ona sadri, injenjem
svakog mogueg greha, do samog kraja, u domenu zla koji mate
rija otvara: na taj nain materija e biti unitena. Dakle, re je o
tome da treba initi grehe i da ih treba initi neogranieno. Po
stoji takoe tema ponitavanja sveta zakona. Da bi se unitio svet,
koji je svet zakona, trebalo bi prvo unititi zakon, to znai da bi
trebalo kriti sve zakone. Na svaki zakon koji potie od sveta ili od
zemaljskih sila trebalo bi odgovoriti sistematskim krenjem, od
nosno ruenjem upravljanja onog koji je stvorio svet. Onome ko
je stvorio materijalni svet, Jehovi, koji je prihvatio Aveljeve rtve
i odbio Kainove, koji je voleo Jakova i mrzeo Isava, koji je kaznio
Sodomu, moramo odgovoriti dajui prednost Kainovim rtvama,
volei Isava i prezirui Jakova i slavei Sodomu. Hriansko pa
stirstvo se na Zapadu, kao i na Istoku, razvilo protiv svega za ta
bismo iz dananje perspektive rekli da je nered {dsordre). Dakle,
moe se rei daje postojala neposredna i utemeljujua interakcija
izmeu vladanja i protiwladanja (contre-conduite).
Druga primedba se sastoji u tome to pobune u polju vladanja

imaju svoju specifinost. Bez sumnje, one su odvojene od politi
kih pobuna protiv moi koje se vre u formi suverenosti i razliite
su takoe [od ekonomskih pobuna protiv moi]' koje osigura
vaju, garantuju, eksploataciju. Ukratko, to je ono to pokuavam
da vam pokaem. Odvojene su od njih po svojoj formi i svojim
ciljevima.7Pobune u polju vladanja postoje. Na kraju krajeva, Lu-
terova (Luther) pobuna je najvea pobuna u polju vladanja koju
je hrianski Zapad upoznao i dobro je poznato da u poetku ona
nije bila ni ekonomska ni politika, bez obzira na ulogu koju su
ekonomska i politika pitanja odmah zatim preuzela. Ali specifi
nost tih borbi i tih odupiranja u polju vladanja ne znai da su oni
ostali odvojeni ili izolovani od ostalih odupiranja, sa svojim sop-
stvenim partnerima, formama, dramaturgijom i osobenim ciljem.
U stvari, oni su uvek, ili skoro uvek, povezani sa drugim konflik
tima i problemima. U elom srednjem veku pronai ete da su
pobune u polju vladanja povezane sa borbama izmeu buroazije
i feudalizma, u flamanskim gradovima8na primer, kao i u Lionu u
vreme valdeana.9Povezane su i sa razdvajanjem ruralne od urba
ne ekonomije, koje je bilo naroito primetno poev od XII veka.
Jo jedan primer nalazimo kod husita, kod kalikstinaca10, s jedne
strane, i taborita11, s druge. Takoe pronalazite da su pobune i
otpori u polju vladanja povezani sa jednim potpuno drugaijim
ali sutinskim problemom. To je problem statusa ena. Pobune u
polju vladanja esto su povezane sa problemom ena i njihovog
statusa u graanskom ili religijskom drutvu. Moete videti kako
pobune u polju vladanja doivljavaju procvat u enskim manasti
rima, u itavom pokretu poznatom kao rajnska Nonnenmystik u
XII veku.12 Imate i sve one grupe koje nastaju oko ena proroica
u srednjem veku, kao to su ana (Jeanne) Dabenton13 ili Marge-
rit Poret (Marguerite Porete)14 itd. Kasnije, moi ete da ih vidite
i u onim neobinim poluotmenim i polupukim krugovima vla
danja, ili pre u duhovnom usmeravanju u paniji u XVI veku sa
Izabelom de la Kruz (Isabelle de la Cruz),15ili u Francuskoj sa Ar-
* M. F.: od moi.
Videti rukopis, str. 5: Te pobune u polju vodstva imaju svoju specifinost: one su razliite
od politikih ili ekonomskih pobuna u svom cilju i svojoj formi.
208 Bezbenost, teritorija, stanovnitvo
mel Nikola (Armelle Nicolas),16Mari de Vale (Marie des Valles)17

i gospoom Akari (Madame Acarie).18 Pobune su povezane i sa
fenomenima razliitih kulturnih nivoa. Primer je sukob izmeu
uitelja crkve i pastira, koji se jasno pojavljuje sa Viklifom,19 sa
amoritima u Parizu,20 sa Janom Husom u Pragu.21 Dakle, koliko
god te pobune u polju vladanja bile specifine po svojoj formi i
svom cilju, i kakav god da je karakter njihove specifinosti u koji
moe da se pronikne, one nikada nisu autonomne i nikada to ne
ostaju. Na kraju krajeva, u Engleskoj revoluciji iz XVII veka, sa
svom kompleksnou njenih institucionalnih konflikata, klasnih
sukoba, ekonomskih problema, od poetka do kraja se jasno vidi
vrlo specifina dimenzija otpora u polju vladanja i konflikata oko
problema vladanja. ije vladanje prihvatamo? Kako hoemo da
budemo voeni? Prema emu hoemo da budemo voeni? To je
moja druga napomena - o neautonomnosti i specifinosti otpora
i pobuna u polju vladanja.22
Konano, moja trea napomena bila bi sledea. Izvesno je da su
u svojoj religijskoj formi te pobune u polju vladanja povezane sa
zlatnim dobom pastirstva koje traje od X i XI veka do XVI i kraja
XVII veka. Zatim e pobune i otpori u polju vladanja uzeti sasvim
drugaiju formu. Moe se rei da se one u odreenoj meri smanju
ju po intenzitetu i po broju, iako e metodistiki pokret u drugoj
polovini XVIII veka biti sjajan primer pobune ih otpora u polju
vladanja, koji je izuzetno znaajan ekonomski i politiki.23 Ipak,
moje je miljenje da, u meri u kojoj je krajem XVII i poetkom
XVIII veka vrenje upravljatva preuzelo veliki broj pastirskih
funkcija i u kojoj upravljanje tada poinje da eli da takoe ima
nadlenost nad vladanjem ljudima, do pobuna u polju vladanja
dolazi mnogo vie na strani politikih a mnogo manje na strani
religijskih institucija. Do konflikata u polju vladanja dolazie na
granicama, ivicama politikih institucija. Naveu samo nekoliko
primera i tipova, kao predmete moguih analiza ih istraivanja.
Prvo, uzmimo u obzir ratovanje. Dugo, u XVII i XVIII veku
recimo, osim za one iji je status podrazumevao da ratuju (grubo
reeno, plemstvo), ratovanje je bilo manje-vie (ee manje nego
vie) dobrovoljna delatnost, i u toj meri vojna regrutacija je ostav-
Ijala prostora za itav niz otpora, neprihvatanja i dezertiranja. De-

zertiranje je bilo apsolutno uobiajena praksa u svim vojskama
XVII i XVIII veka. Ali kada je ratovanje postalo ne samo profesija,
ak ne ni opti zakon, ve etika i nain ponaanja svakog dobrog
graanina neke zemlje, i kada je biti vojnik postalo forma politi
kog i moralnog vladanja, rtva i posveenost zajednikoj stvari i
optem spasenju, usmeravana javnom saveu i autoritetom jav
nosti unutar veoma preciznog okvira discipline; kada biti vojnik
stoga nije vie bilo samo sudbina ili profesija ve forma vladanja,
tada vidite kako se starom dezerterstvu kao prekraju o kome sam
vam maloas govorio pridruuje drugaija forma dezerterstva
koje bih nazvao dezerterstvo kao nepotinjavanje. Re je o od
bijanju da se ratuje ili da se provede neko vreme u toj profesiji
ili aktivnosti, odbijanju da se nosi oruje. Ono se pojavljuje kao
forma vladanja ili moralnog protivvladanja i kao neprihvatanje
graanskog obrazovanja, drutvenih vrednosti, kao neprihvatanje
odreenog obaveznog odnosa sa nacijom i spasenjem nacije, kao
neprihvatanje aktuelnog politikog sistema u nekoj naciji i kao
neprihvatanje odnosa sa smru drugih ili svojom sopstvenom.
Dakle, vidite da fenomen otpora u polju vladanja koji je tu na delu
vie uopte nema formu starog dezerterstva i nije bez analogije
sa nekim od fenomena otpora u religijskom vladanju [koje smo
videli u]* srednjem veku.
Uzmimo drugi primer. Poev od XVIII veka u modernom sve
tu se moe videti razvoj tajnih drutava. U XVIII veku ona su u
osnovi jo uvek bliska formama religijske disidencije. Ona, kao
to znate, imaju svoje dogme, rituale, hijerarhiju, specifino dra
nje, ceremonije i forme zajednitva. Privilegovani primer za to je
svakako slobodno zidarstvo. Zatim e, u XIX veku, tajna drutva
sve vie i vie ukljuivati politike elemente i pred sebe stavlja
ti jasnije politike ciljeve kao to su zavere, politike ili socijalne
revolucije, ali uvek sa aspektom potrage za drugaijom formom
vladanja. Radilo se o tome da se bude voen drugaije, od strane
drugih ljudi i prema ciljevima drugaijim od onih koje nudi oi
gledno i vidljivo zvanino upravljatvo drutva. To politiko de-
4 Sledi nekoliko nerazumljivih reci.

lovanje kao jednu od neophodnih dimenzija bez sumnje ima taj

nost. Ono, takoe, ukljuuje i nudi mogunost alternative onom
vladanju koje vri upravljanje, u vidu druge forme vladanja, sa
nepoznatim poglavarima i specifinim formama poslunosti itd.
Mogli bismo rei da u savremenim drutvima kao to je nae u
osnovi i dalje postoje dva tipa politikih partija. Sa jedne strane
postoje one koje nisu nita drugo do stepenice ka vrenju moi
ili pristupu funkcijama i javnim dunostima, a sa druge strane
se javljaju partije, ili pre partija, koja, iako je odavno prestala da
bude tajna, nastavlja da nosi auru starog projekta koji je oigled
no napustila, ali za koji njena sudbina i ime ostaju vezani, a to
je projekat raanja novog drutvenog poretka i stvaranja novog
oveka. Prema tome, ona mora da u odreenoj meri funkcionie
kao protivdrutvo, tj. drugo drutvo, iako je jedino to zapravo
ini reprodukovanje postojeeg drutva. Ona stoga izgleda i iznu
tra funkcionie kao jedna vrsta drugaijeg pastirstva, drugaijeg
upravljatva, sa sopstvenim poglavarima, sopstvenim pravilima,
sopstvenim moralom i principima poslunosti, i u toj meri ona,
kao to znate, poseduje veoma veliku sposobnost da se istovreme
no predstavlja kao jedno drugaije drutvo, drugaija forma vla
danja, i da kanalie pobune u polju vladanja, kao i da ih zamenjuje
i da ih obuzdava.24
Uzeu i trei primer. Pastirstvo se u svojim modernim forma
ma velikim delom vri preko medicinskih znanja, institucija i
praksi. Moe se rei da je medicina bila jedna od velikih sila koje
su nasledile pastirstvo. U toj meri, medicina je takoe proizvela
itav niz pobuna u polju vladanja od kraja XVIII veka do danas,
koje bismo mogli nazvati snanim neslaganjem sa medicinom,
i koje se proteu [od] odbijanja odreenih lekova i odreenih
preventivnih mera poput vakcinacije do odbacivanja odreenog
tipa medicinske racionalnosti. Re je o pokuaju da se konstitui-
u odreene vrste medicinskih jeresi, oko praksi leenja elektri
citetom, magnetizmom, biljkama i oko tradicionalne medicine.
Jednostavno reeno, radi se o odbacivanju medicine, koje toliko
esto pronalazimo u odreenim religijskim grupama. Tu moemo
da vidimo kako je otpor medicinskom vladanju mogao da se vee
za pokrete religijske disidencije.
Neu se vie zadravati na tome. Sada bih hteo da pokrenem

pitanje vezano jednostavno za renik. Zar ne bismo u osnovi
mogli da pokuamo pronai re za oznaavanje onoga to sam
maloas nazivao otporom, neprihvatanjem i pobunama? Kako
oznaiti tip pobune, ili pre vrstu specifine mree otpora forma
ma moi koje ne vre suverenost niti eksploatiu, ve vode'? e
sto sam koristio izraz pobuna u polju vladanja, ali moram da
kaem da nisam njime preterano zadovoljan, jer je re pobuna
istovremeno suvie precizna i suvie jaka za oznaavanje daleko
difuznijih i umerenijih formi otpora. Tajna drutva iz XVIII veka
nisu pobune u polju vladanja; misticizam srednjeg veka o kome
sam maloas govorio takoe ne bi ba bio pobuna. Drugo, re
neposlunost je, sa druge strane, bez sumnje suvie slaba, iako
je u centru svega toga upravo problem poslunosti. Pokret kao to
je anabaptizam,25 na primer, bio je mnogo vie od neposlunosti.
Osim toga, pokreti koje sam pokuao da istaknem bez sumnje
imaju produktivnost, forme egzistencije, organizaciju, konzisten-
tnost i solidnost kakve isto negativna re poput neposlunosti
ne moe da obuhvati. Nepokornost (insoumission) bi moda
mogla da bude prava re, iako tu imamo posla sa reju koja je na
izvestan nain lokalizovana i povezana sa nepokornou u vojsci.
Svakako, postoji jo jedna re koja nam pada na um, ali radije
bih da mi odseku jezik nego da je upotrebim. Zato u je samo
pomenuti. Kao to pretpostavljate, to je re disidencija.26 Re
disidencija moda, u stvari, najvie odgovara formama otpora
koje se imaju u vidu i za cilj i protivnika imaju pre svega mo
koja sebi stavlja u zadatak da vodi ljude u njihovom ivotu i sva
kodnevnoj egzistenciji. U prilog upotrebi te rei idu dva razloga,
a oba su istorijska. Prvo, re disidencija je esto bila koriena
za oznaavanje religijskih pokreta otpora pastirskoj organizaciji.
Drugo, i njena primena danas mogla bi da opravda njenu upo
trebu, jer ono to se [naziva] disidencija u zemljama Istoka i u
Sovjetskom Savezu27zaista oznaava tu kompleksnu formu otpora
i neprihvatanja. Radi se o neprihvatanju koje je politiko, ali u*
* Ova re je u rukopisu pod znacima navoda.

** M. F.: oznaava reju.
jednom drutvu u kome je politiki autoritet, odnosno politika

partija, koja je nadlena da defmie i ekonomiju i strukture suve
renosti karakteristine za dravu, u isto vreme nadlena i da vodi
individue, i to da ih vodi u njihovom svakodnevnom ivotu, kroz
igru opte poslunosti koja poprima formu terora. Nije teror da
jedni nareuju i ulivaju strah drugima. Teror imate onda kada su
strahom ispunjeni upravo oni koji nareuju, jer znaju da su i sami
obuhvaeni optim sistemom poslunosti u potpuno istoj meri u
kojoj su njime obuhvaeni oni nad kojima vre svoju mo.28Mogli
bismo govoriti o pastoralizaciji moi u Sovjetskom Savezu. Svaka
ko govorimo o birokratizaciji partije, ali isto tako moemo da go
vorimo i o pastoralizaciji partije, i sutinska, fundamentalna di
menzija politikih borbi objedinjenih reju disidencija svakako je
neprihvatanje te forme vladanja. Neemo to spasenje, neemo da
nas u spasenje vode ti ljudi, niti tim sredstvima. Ono to se dovo
di u pitanje je itava pastirska praksa spasenja. To je Solenjicin.29
Neemo da se pokoravamo tim ljudima. Neemo ovaj sistem u
kome ak i one koji komanduju teror prisiljava da se pokore. Ne
emo ovo pastirstvo poslunosti. Neemo tu istinu. Neemo da
budemo uhvaeni u ovaj sistem istine. Neemo da budemo uhva
eni u ovaj sistem posmatranja i veitog ispitivanja, koji nas ne
prekidno ocenjuje, govori nam ta smo u svojoj osnovi, zdravi ili
bolesni, ludi ili ne, itd. Dakle, moe se rei [da] re disidencija za
ista obuhvata borbu protiv efekata pastirstva o kojima sam govorio
prole nedelje. Re disidencija ne moe da se koristi bez potekoa
upravo zato to je danas isuvie lokalizovana za tu vrstu fenomena.
A uostalom, ko jo danas nema svoju teoriju disidencije?
Napustimo tu re. Ono to bih vam predloio je bez sumnje
loe konstruisana re protivvladanje. Prednost te rei sastoji se
samo u tome to omoguava da se uputi na aktivni smisao rei
vladanje i da se protivvladanje misli kao borba protiv metoda
koji se upotrebljavaju za vladanje nad drugima. Preferiram tu re
u odnosu na loe vladanje (inconduite), to bi upuivalo samo
na pasivni smisao rei vladanje i na pasivni aspekt ponaanja, tj.
da neko ne vodi sebe kako bi trebalo. Zatim, re protivvladanje
moda omoguava i da se izbegne odreena supstancijalizacija
koju re disidencija dozvoljava, jer od disidencija dobijamo

disident. U svakom sluaju, disidencija je in nekoga ko je di
sident i nisam siguran da bi nam ta supstancijalizacija ba bila
korisna. Bojim se da je ak opasna, jer nema mnogo smisla rei
da su luak ili delinkvent disidenti. U rei disidencija prisutan je i
in sanktifikacije ili heroiziranja koji mi se ne ini preterano kori
snim. Nasuprot tome, koristei re protivvladanje se, bez sakrali-
zovanja ovog ili onog kao disidenta, mogu bez sumnje analizirati
inioci naina na koji neko zaista deluje u najire shvaenom poli
tikom polju ili najire shvaenom polju odnosa moi. To omogu
ava da se oznai dimenzija ili komponenta protivvladanja koju,
zapravo, apsolutno pronalazimo kod delinkvenata, kod ludih i
kod bolesnih. Dakle, analiza ogromne porodice onoga to bi se
moglo nazvati protivvladanjima.
Nakon ovog preletanja preko opte teme protivvladanja u pa-
stirstvu i upravljatvu, sada bih hteo da pokuam oznaiti kako
su se stvari odvijale u srednjem veku i kako i u kojoj meri su ta
protivvladanja mogla da dovedu u pitanje, menjaju, prerauju i
krune pastirsku mo o kojoj sam govorio prole nedelje. Radi se
o tome kako je razvoj protivvladanja tokom veoma dugog peri
oda u srednjem veku otvorio internu krizu pastirstva. eleo bih
da imamo na umu izvestan broj optepoznatih injenica, i opro-
stiete mi stoga to u ih sada rezimirati na potpuno akademski
nain. Prvo, evo neega to je u vezi sa skicom pastirstva koju sam
napravio prole nedelje. Radi se o tome da smo od prvih veko-
va hrianstva svedoci razvoja i krajnjeg uslonjavanja pastirskih
tehnika i metoda, izrazito rigorozne i zbijene institucionalizacije
pastirstva. Drugo to bi trebalo primetiti (i to je bilo veoma spe
cifino, osobeno i znaajno za to institucionalizovanje pastirstva)
jeste da se unutar polja pastirstva formira dimorfizam, tj. binarna
struktura, koja suprotstavlja svetenstvo, sa jedne, i laike, sa druge
strane.30 itavo srednjovekovno hrianstvo i katolianstvo, po-
ev od XVI veka, bie karakterisano postojanjem te dve jasno po-
deljene kategorije individua, koje svakako nemaju ista graanska
prava, obaveze i privilegije, ali koje ak nemaju ni iste duhovne
privilegije.31 Taj dimorfizam i problem koji je on proizveo, odno
sno nelagodnost koju je u hriansku zajednicu unelo postojanje

svetenstva koje ima ne samo ekonomske i graanske ve i duhov
ne privilegije, i koje je, grubo reeno, blie raju, nebu i spasenju
od laika, bie jedan od velikih problema i jedna od taaka koje
e napadati protivvladanje.32 Jo jedna injenica koje bi se unutar
institucionalizacije pastirstva takoe trebalo setiti jeste definisa-
nje teorije i praksi svetenike svetotajinske moi. Taj fenomen se
pojavio relativno kasno, kao i dimorfizam izmeu svetenstva i la
ika. Presbyteros ili episkop ili pastir33 prvih hrianskih zajednica
nije imao svetotajinsku mo. Mo da vri svete tajne, odnosno da
samim svojim pokretima i recima direktno dejstvuje na spasenje
ovaca,34 on stie tek nakon itave serije stupnjeva u razvoju. To su
velike, isto religijske transformacije pastirstva.
Iz spoljanje, politike take gledita, trebalo bi govoriti o
isprepletanosti pastirstva sa upravljanjem dravom (gouverne-
ment civil) i politikom moi. Dalje, trebalo bi govoriti o feudali
zaciji Crkve, tj. o feudalizaciji svetovnog, ali i obinog svetenstva.
Tree, po mom miljenju, trebalo bi, na granici strogo interne,
religijske evolucije i spoljanje, politike i ekonomske evolucije,
naglasiti jednu vanu pojavu do koje je dolo oko XI i XII veka. To
je uvoenje modela koji je u sutini i u osnovi sekularan. Re je o
uvoenju juridikog modela u uobiajenu pastirsku praksu. Pra
vo reeno, rei da do toga dolazi u XI i XII veku bilo bi netano,
jer je crkva u VII i VIII veku ve stekla i vrila juridike funkcije,
to dokazuju prirunici za ispovest iz tog doba. Meutim, ono to
je znaajno je to to se praksa ispovesti razvija u XI i XII veku, i
1215,35kada postaje obavezna, odnosno kada se uspostavlja stalni
sud pred koji svaki vernik treba redovno da izlazi, ona je u stvari
ve veoma rasprostranjena. Vidimo kako se pojavljuje i razvija
verovanje u istilite,36 odnosno sistem modulirane, privremene
kazne, u kome ulogu igraju pravda i pastirstvo kroz sistem indul-
gencija, tj. kroz mogunost da pastir ili Crkva ublai predviene
kazne, u odreenoj meri i u odreenom broju u osnovi finansij-
skih uslova. Dakle, tu imamo prodiranje juridikog modela u Cr
kvu, to je, poev od XII veka, bez sumnje bilo jedan od glavnih
uzroka borbi protiv pastirstva.
Neu se vie na tome zadravati. Rei u jo samo to da su borbe

protiv pastirstva uzimale najrazliitije forme, ali ih ne bih nabra
jao. Hteo bih da vam govorim o konkretnijim stvarima. Trebalo
bi se setiti da borbe [protiv] pastirstva pronalazimo na specifino
doktrinarnom nivou, u teorijama crkve, na primer u Viklifovoj
ekleziologiji ili ekleziologiji Jana Husa.37 Te borbe protiv pastir
stva pronalaze se i u formi individualnih ponaanja - bilo indivi
dualnih u strogom smislu, bilo onih koja su se proirila i postala
serijska, kao to je, na primer, bio sluaj sa misticizmom i konsti-
tuisanjem nekoliko grupa koje su se rasule gotovo odmah im su
se formirale. Sa druge strane, borbe protiv pastirstva pronalazite
i u grupama, i to vrlo vrsto ustanovljenim grupama. Neke od
njih su bile, ak, poput produetka Crkve, ili na margini Crkve, a
da nije dolo do vrlo nasilnih konflikata s njom. Primer za to su
trei redovi ili pobona drutva. Druge grupe su bile u otvorenom
razilaenju sa Crkvom, kao to je bio sluaj sa valdeanima38, hu-
sitima39, anabaptistima40 i onima koji su od poslunosti otili ka
pobuni i neprihvatanju, kao to su begardi41 i, naroito, begine.42
Borbe protiv pastirstva i pastirska protivvladanja pronalazite se
zatim i u potpuno novom stavu, tj. potpuno novom religioznom
ponaanju, nainu postupanja i postojanja, kao i potpuno novom
nainu odnoenja prema Bogu, prema obavezama, moralu i gra
anskom ivotu. Re je o devotio moderna,43 a taj difuzan feno
men je od kapitalnog znaaja.
Po mom miljenju, svi ti meu sobom veoma razliiti fenomeni
relevantni su za istoriju odnosa pastirskog vladanja i protivvlada
nja pastirskom. Kojih taaka tih fenomena bi trebalo da se drimo
ako imamo na umu tu istoriju? Moj je utisak da je u srednjem
veku razvijeno pet glavnih formi protivvladanja, koje sve nastoje
da redistribuiraju, preokrenu, anuliraju i delimino ili potpuno
diskredituju pastirsku mo u tri domena o kojima smo prole ne-
delje govorili. Re je o tri domena koji, po mom miljenju, ka-
rakteriu cilj i polje intervencije pastirske moi. To su ekonomija
spasenja, ekonomija poslunosti i ekonomija istine. [Kojih je to]*
pet formi protivvladanja koje su se razvile u srednjem veku? Na
* Nedovrena reenica.
ovom mestu ponovo u traiti da mi oprostite zbog kolskog ili

ematskog karaktera analize.
Prva je asketizam. Rei ete da je bez sumnje pomalo para
doksalno predstavljati asketizam kao protivvladanje, jer imamo
obiaj da asketizam vezujemo pre za samu sutinu hrianstva,
suprotstavljajui hrianstvo antikim religijama tako to pravi
mo od njega religiju askeze. Ve sam maloas ciljao na to da bi se
ipak trebalo prisetiti da se pastirstvo u istonoj i zapadnoj Crkvi,
u III i IV veku, sutinski - ili bar u meri koja nije zanemarljiva -
razvilo protiv asketskih praksi, ili bar onoga to iz dananje per
spektive nazivamo preterivanjima monatva, egipatske ili sirijske
anahoreze.44 Organizacija manastira sa obaveznim zajednikim
ivotom, zatim organizacija hijerarhije u manastirima oko igu-
mana i njegovih podreenih, koji su prenosioci moi igumana,
pa pojavljivanje zajednikog ivota hijerarhizovanog pravilima,
koja na isti nain vae za sve monahe, ili bar na isti nain vae za
sve lanove neke kategorije monaha, prema tome da li su starci
ili iskuenici, dok za svaku kategoriju vae na specifian nain,
potom i postojanje apsolutnog, neosporenog autoriteta nadree
nog, pravilo poslunosti prema nalozima nadreenog i pravilo da
se o njima nikada ne raspravlja, kao i tvrdnja da pravo odricanje
u sutini nije odricanje svog tela ili ploti, ve svoje volje; drugim
recima, injenica da je poslunost vrhovna i sutinska rtva koja
se u toj formi duhovnosti trai od monaha - sve to pokazuje da je
problem bilo upravo ograniavanje svega to bi u asketizmu pro-
isticalo iz odsustva ogranienja ili nespojivosti sa organizacijom
moi.
ta je, u stvari, u asketizmu bilo nespojivo sa poslunou, ili
ta je u poslunosti sutinski antiasketsko? Po mom miljenju,
prvo, askeza je vebanje sebe na sebi. Ona predstavlja jednu vr
stu borbe u kojoj se individua hvata ukotac sa samom sobom, u
kojoj su autoritet, prisustvo i pogled nekog drugog, ako ne ne
mogui, onda u najmanju ruku nepotrebni. Drugo, asketizam je
napredovanje na skali rastue zahtevnosti. On je, u strogom smi
slu rei, vebanje,45 koje se kree od lakeg ka teem i od teeg ka
jo teem. ta je kriterijum teine vebe? Naravno, to su patnja
samog askete i tekoa sa kojom asketa prelazi na sledei nivo

i radi sledeu vebu. Tako je upravo asketa sa svojom patnjom,
sa svojim odbijanjima, sa svojim gaenjem i sa sopstvenim ne
mogunostima taj koji, u trenutku u kome prepozna svoja ogra
nienja, postaje voa svog asketizma koji neposredno i direktno
iskustvo, prepreke i ogranienja osea kao podsticaj da ih pre-
vazie. Tree, asketizam je, takoe, jedna forma unutarnjeg iza
zova i izazova drugome. Opisi ivota asketa (istonih, egipatskih
i sirijskih anahoreta) puni su pria koje jedan asketa, anahoret,
prenosi drugom, o tome da neko radi izuzetno teku vebu, na ta
drugi odgovara jo teom vebom. Pojavljuje se niz od jednome-
senog gladovanja, preko jednogodinjeg, sedmogodinjeg, sve
do etrnaestogodinjeg gladovanja.46 Dakle, asketizam ima formu
izazova, koji je i unutranji i spoljanji. etvrto, asketizam tei
stanju koje svakako nije stanje savrenstva, ali koje jeste stanje
spokojstva, smirenosti, u kome vlada apatheia o kojoj sam govo
rio prole nedelje.47 Apatheia askete je gospodarenje koje on vri
nad sobom, svojim telom i svojim patnjama, dok je praksa po
slunosti u pastirstvu drugaija. Asketa dostie stupanj na kome
vie ne osea svoju patnju, i na kome ga ono emu podvrgava
svoje telo vie ne uzbuuje, ne uznemirava i ne budi u njemu ni
kakvu strast ili snanu senzaciju. I za to imamo ceo niz primera,
poput opata Jovana o kome sam prole nedelje govorio,48 koji je u
asketizmu doao do take u kojoj mu se kaiprst mogao zariti u
oko a da se on i ne pomeri.49 U tome ima neeg to je oigledno
veoma blisko budistikom asketizmu i monatvu.50 Sve u svemu,
radi se o prevazilaenju samog sebe, pobeivanju sveta, tela, ma
terije, ili ak i avola i njegovih iskuenja. Otuda znaaj iskuenja,
koji nije toliko u tome da asketa treba da ga iskoreni, koliko u
tome da njime neprekidno ovladava. Ideal askete nije odsustvo
iskuenja, ve dostizanje take ovladavanja u kojoj se biva ravno
dunim na iskuenja. Konano, peta osobina asketizma jeste da
se on moe odnositi na odbacivanja tela i stoga materije (i, pre
ma tome, podrazumevati onu vrstu akosmizma koji je prisutan u
gnosticizmu i dualizmu), ali i na poistoveivanje tela sa Hristovim
telom. Biti asketa, prihvatiti patnje, odbijati hranu, dobrovoljno
se bievati, izlagati svoje telo, svoju plot gvozdenim predmetima,

znai pretvarati sopstveno telo u Hristovo telo. To poistoveivanje
pronalaziemo u svim formama asketizma. Ono e se pojavljivati
u starom veku svakako, ali i u srednjem veku. Setite se uvenog
Suzoovog (Suo) teksta,51 u kome je opisano kako se on jednog
zimskog jutra po ledenoj hladnoi dobrovoljno bievao biem sa
metalnim kukama koji mu je otkidao komade sa tela, sve dok nije
zaplakao nad svojim telom kao da je Hristovo.52
Tu vidite itav niz karakteristinih elemenata asketizma, koji
se odnose ili na atletsku borbu, ili na ovladavanje sobom i sve
tom, ili na odbacivanje materije i na gnostiki akosmizam, ili na
glorifikujue poistoveivanje svog tela sa Hristovim. Jasno je da
je to nespojivo sa strukturom pastirstva, koja, kao to sam prole
nedelje rekao, podrazumeva permanentnu poslunost, odricanje
od svoje volje, i to samo od volje, kao i vrenje vladanja individue'
u svetu. U pastirskom principu poslunosti nema nikakvog od
bacivanja sveta, nikada se ne otvara put ka stanju blaenstva ili
stanju identifikacije sa Hristom, ka nekoj vrsti poslednjeg stupnja
ili savrenog ovladavanja. Naprotiv, postoji samo stanje poslu
nosti prema nalozima drugih, koje je nepromenljivo i prisutno
od samog poetka. I najzad, u poslunosti nikada nema niega od
one borbe sa drugima ili sa samim sobom, ve je, nasuprot tome,
re o neprekidnoj poniznosti. Moje miljenje je da se struktura
poslunosti i struktura asketizma duboko razlikuju. To je razlog
iz koga je, kad god i gde god bi u srednjem veku dolo do razvoja
protivvladanja pastirskom, asketizam bio jedna od taaka oslon
ca protiv pastirstva i instrumenata koji su korieni protiv njega.
Asketizam je bio veoma razvijen u itavom nizu religijskih krugo
va, od ortodoksnih krugova, poput benediktinaca ili rajnskih be-
nediktinaca, do otvoreno heterodoksnih krugova poput taborita53
i valdeana, i u grupama koje su bile izmeu ortodoksije i hete-
rodoksije, poput flagelanata.54 Za asketizam se, po mom uverenju,
ne moe rei da je kao element bukvalno stran hrianstvu, ali se
svakako moe rei da je stran strukturi pastirske moi oko koje se
hrianstvo organizovalo. Tokom ele istorije hrianstva asketi-*
* Fuko dodaje: prvo (premirement).

zam je aktiviran kao borbeni element, a od XI ili XII veka svakako

je reaktiviran sa naroitim intenzitetom. Dakle, moj zakljuak je
da hrianstvo nije religija askeze. Hrianstvo je fundamentalno
antiasketsko u meri u kojoj je pastirstvo ono to karakterie nje
gove strukture moi, a asketizam je pre jedna vrsta taktikog ele
menta u slubi preokreta kojim e odreen broj tema hrianske
leologije ili religijskog iskustva biti korien protiv tih hrian-
skih struktura moi. Asketizam je jedna vrsta preterane, remetee
poslunosti, prerasle u egoistino ovladavanje sobom. Recimo da
je asketizmu svojstvena neumerenost koja onemoguava pristup
spoljanjoj moi.
Moe se, ako hoete, rei i sledee. Hriansko pastirstvo je je-
vrejskom i grko-rimskom principu zakona kao suvini i potpuno
prekomerni element dodalo poslunost, tj. neprestanu i neograni
enu poslunost jednog oveka drugom. Tom pravilu poslunosti
pastirstva asketizam dodaje jo jedan, opet preteran i prekome-
ran element, jer asketizam priguuje poslunost vikom naloga i
izazova koje individua upuuje samoj sebi. Postojao je nivo po
tovanja zakona, kome je pastirstvo dodalo princip pokoravanja
i poslunosti u odnosu na drugog. Asketizam ponovo preokree
taj odnos, pretvarajui ga u izazov vebanja sebe nad sobom. Prvi
element antipastirskog vladanja ili protivvladanja pastirskom je,
tako, asketizam.
Druga forma protivvladanja koja se razvila u srednjem veku
su zajednice. Postoji jo jedan nain nepotinjavanja pastirskoj
inoi, u odreenoj meri suprotan asketizmu, a to je formiranje
zajednica. Asketizam ima vie individualizujuu tendenciju. Za
jednica je neto potpuno drugaije. Na emu zajednica poiva?
Prvo, veina zajednica formiranih tokom srednjeg veka ima neku
vrstu teorijskog zalea, koje odbacuje autoritet pastira i njegova
teoloka ili eklezioloka opravdanja. Zajednice, ili bar one najna-
silnije i najagresivnije meu njima, tj. one koje se najotvorenije
razilaze sa Crkvom, polaze od principa da je sama Crkva, a naro
ito fundamentalno i centralno telo Crkve, tj. Rim, u stvari novi
Vavilon i da predstavlja Antihrista. Dakle, u pitanju su morali-
stiki i apokaliptiki motivi. U uenijim zajednicama, beskrajna i
9
uvek ponovo zapoinjua aktivnost formiranja zajednice na sup

tilniji nain se oslonila na znaajne probleme doktrine. Prvi takav
problem je problem pastira u stanju greha. Da li je obeleje kome
pastir duguje privilegiju svoje moi i autoriteta neizbrisivo i pri
mljeno jednom zauvek? Drugim recima: da li mo pastiru uopte
ne moe da bude oduzeta zbog toga to je svetenik i to je zare
en, osim da je eventualno suspenduje nadreeni autoritet? Da
li je mo pastira nezavisna od onoga to je on moralno, to je on
iznutra, tj. od njegovog naina ivota i postupanja? Moete uoiti
da taj problem dotie itavu ekonomiju zasluga i grehova o kojoj
sam govorio prole nedelje. Na to pitanje je odreen broj ljudi,
a posebno Viklif i zatim Jan Hus, odgovorio na strogo teorijski,
teoloki ili eklezioloki nain. Viklif je postavio princip: Nullus
dominus civilis, nullus episcopus dum est in peccato mortali, to
znai: Nema graanske vlasti, ali isto tako nema episkopa, crkve
ne vlasti, dum est in peccato mortali, ako je on u stanju smrtnog
greha.55Sama injenica da se pastir nalazi u stanju smrtnog greha
u potpunosti obustavlja njegovu mo nad vernicima. Taj princip
Jan Hus je preuzeo u tekstu koji se takoe zove De ecclesia, u kome
se kae da... ne, to nije u De ecclesia. Sledei princip je napisan,
ugraviran ili naslikan na zidu Vitlejemske crkve u Pragu:56 Pone
kad je dobro ne biti posluan prema prelatima i nadreenima.57
Jan Hus je ak govorio o jeresi poslunosti. Kada je neko po
sluan prema drugome koji je u stanju smrtnog greha, tj. prema
pastiru koji nije sam veran zakonu, koji nije sam veran principu
poslunosti, on tada postaje jeretik. U pitanju je jeres poslunosti,
kae Jan Hus.
Drugi aspekt vezan za doktrinu je problem svetotajinske moi
svetenika. U osnovi, u emu se sastoji mo svetenika da vri
svete tajne? Od samog poetka, doktrina Crkve nije prestajala da
istie, podrava, daje na teini i intenzivira svetotajinsku mo sve
tenika. Prvo, vrei krtenje svetenik moe da uvodi nove lano
ve u zajednicu, zatim, vrei tajnu pokajanja moe da razreava na
nebu ono to razrei na zemlji i vrei tajnu priea moe da daje
telo Hristovo. U razvoju razliitih religijskih zajednica neprestano
je dovoena u pitanje svetotajinska mo svetenika, koja je bila
postepeno utemeljavana u okviru Crkve.58 U religijskim zajedni

cama imamo, na primer, odbacivanje obaveze da se deca krste, jer
je krtavanje dece puki in svetenika nad nekim ko nema svoju
volju.59 Stoga imamo odbacivanje krtavanja dece i tendenciju ka
krtenju u odraslom dobu, koje je dobrovoljno i za pojedinca i za
zajednicu koja ga prihvata. Sve to zavrie se, naravno, u anabap-
tizmu,60 ali je prisutno ve kod valdeana, husita, itd. Imamo [i]
nepoverenje prema ispovedanju, koje je u X i XI veku i dalje bilo
aktivnost, praksa, koju su mogli da obavljaju i laici, a od XI i XII
veka je prela u iskljuivu nadlenost svetenika. Tako vidimo da
se u zajednicama razvija praksa ispovedanja laiku, te, ak, nepo
verenje prema ispovedanju sveteniku. Na primer, u priama koje
potiu od Prijatelja Boga iz Oberlanda ima uvena pria o eni
koja se obratila sveteniku u elji da mu ispovedi svoja telesna,
putena iskuenja, na ta joj je svetenik odgovorio da to nisu tako
ozbiljna iskuenja, da ne treba da je optereuju i da su ona prirod
na. I, sledee noi, Bog, Hristos joj se javio u snu i rekao: Zato
si svoje tajne poverila sveteniku? Svoje tajne bi trebalo da uva
za sebe.61 Dakle, javlja se odbijanje ispovedanja, ili bar tendencija
ka odbijanju ispovedanja.
Konano, tu je i priee. Imate ceo problem stvarnog bojeg
prisustva. U zajednicama protivvladanja razvile su se prakse u ko
jima priee ponovo uzima formu zajednikog obreda sa hlebom
i vinom, ali, uopteno gledano, bez dogme o stvarnom prisustvu.
To je vrsta teorijske osnove na kojoj su se razvile te zajedni
ce. Za njihovo formiranje bilo je, na pozitivan nain, svojstveno i
uklanjanje, ili tenja da se ukloni, dimorfizam izmeu svetenika i
laika, koji je odlikovao organizaciju hrianskog pastirstva. ime
je taj dimorfizam zamenjen? Zamenjen je nizom stvari. Zamenjen
je imenovanjem pastira izbornim putem i privremeno, kao kod
taborita, na primer. U tom sluaju, budui da je privremeno iza
bran, oigledno je da pastir ili nadleni, praepositus, nema nika
kvu karakteristiku koja bi ga zaista obeleavala. On ne prima sve
tu tajnu. Voljom zajednice on na izvesno vreme dobija odreene
zadatke i odgovornosti i privremenu vlast, koja nije neto to mu
pripada. Dalje, dimorfizam izmeu svetenika i laika biva zame-
*
njen i drugim, u odnosu na njega veoma razliitim dimorfizmom,

tj. opozicijom ili distinkcijom izmeu onih koji su izabrani i onih
koji nisu, kakvu pronalazimo kod katara, kao i kod valdeana. Ta
distinkcija se veoma razlikuje od prethodne, jer kada neko bude
izabran svetenik vie nema mogunost da utie na njegovo spa
senje i vie nema potrebe za intervencijom pastira koji bi ga vodio
putem spasenja. Izabranima nije vie potrebno da ih pastir vodi
ka spasenju, jer su ga oni ve pronali. Isto tako, ni ostalima, koji
nisu izabrani, niti e to ikada biti, nije potrebna mo pastira. U toj
meri dimorfizam izmeu izabranih i ostalih iskljuuje organizaci
ju pastirske moi, kao i efikasnost pastirske moi koju pronalazi
mo u optoj, zvaninoj Crkvi..
Postoji jo i princip apsolutne jednakosti meu svim lanovi
ma zajednice. Javlja se jednakost u religijskoj formi, to znai da
je svako pastir, svetenik, tj. da u stvari niko to nije. Ona se javlja
i [u] striktnoj ekonomskoj [formi]' kakva se pronalazi kod tabo-
rita, u kojoj nema linog posedovanja dobara, i sve to moe da
se stekne pripada zajednici, sa egalitarnim deljenjem dobara ili
njihovom zajednikom upotrebom.
To ne znai da je u tim zajednicama princip poslunosti bio
potpuno previan ili potiskivan. Neke od njih nisu prepoznavale
nijednu formu poslunosti. Za neke panteistike grupe, kao to je
na primer Bratstvo slobodnog duha,62 koje je inspirisano u veoj
ili manjoj meri Amorijem iz Bena (Amaury de Bene; lat. Amalri-
cus de Bene)63 i Ulrihom Strazburkim (Ulrich de Strasbourg),64
Bog je bio materija sama. Posledino, svaka individualnost bila je
samo iluzija. Podela na dobro i zlo ne moe da postoji i puka je
himera, pa su stoga svi nagoni legitimni. Utoliko je taj sistem, bar
u principu, potpuno iskljuivao poslunost ili je potvrivao legi
timnost svakog postupanja. Ali vidimo da se u tim zajednicama
eme poslunosti koriste na razne druge naine, koji su, meu
tim, potpuno drugaiji od ema poslunosti u pastirstvu. Imamo,
na primer, odnose uzajamne poslunosti. Kod Prijatelja Boga iz
Oberlanda bilo je pravila, ili pre zakletvi, zavetovanja na uzaja
mnu poslunost izmeu dva pojedinca. Tako su Rulman Mersvin*
* M. F.: i, takoe, jednakost.

(Merswin)65 i nepoznata osoba, zvana Prijatelj Boga iz Oberlan-

da,66 napravili pakt o uzajamnoj poslunosti koji je trajao 28 godi
na. Obojica su pristali da se tokom 28 godina pokoravaju nalozi
ma onog drugog kao da je on sam Bog.67Pronalazimo i fenomene
preokretanja hijerarhije. Dok hriansko pastirstvo kazuje da bi
pastir trebalo da bude poslednji meu slugama svoje zajednice,
dobro je poznato i iz iskustva oigledno da poslednji meu slu
gama zajednice nikada ne postaje pastir. Nasuprot tome, u tim
grupama postoje sistematska preokretanja hijerarhije. To znai da
je neko najnieg obrazovanja ili najsiromaniji, ili neko sa najni
im ugledom i au, najrazvratniji, prostitutka, odabiran da vodi
grupu.68 To se desilo, na primer, u Drutvu siromanih sa anom
Dabenton, koja je vaila za osobu koja je vodila najrazuzdaniji i
vot i upravo je zbog toga postala pastir grupe. To pomalo podsea
na asketizam zbog gotovo ironinog preterivanja u odnosu proste
poslunosti i zbog toga bismo mogli rei da je u nekim od zih
zajednica bio prisutan aspekt kontrakulture, karnevala, preokre
tanja drutvenih odnosa i drutvene hijerarhije. S tim u vezi tre
balo bi (... to sainjava itav jedan problem) prouiti karnevalsku
praksu preokretanja drutva i uspostavljanje tih religijskih grupa
u formi koja je po svemu suprotna [formi] postojee hijerarhije
pastirstva. Prvi e biti poslednji, a poslednji e zaista biti prvi.
Trei element i trea forma protivvladanja je misticizam,* od
nosno pripisivanje povlaenog statusa iskustvu koje izmie pa
stirskoj moi. U osnovi, pastirska mo je razvila ekonomiju istine
koja je ila od poduavanja istini ka ispitivanju individue. Javlja
se istina kao dogma koja se prenosi svim vernicima i istina koja
biva dobijena iz svakog vernika kao tajna otkrivena na dnu njego
ve due. Misticizam podrazumeva potpuno drugaiju ekonomiju.
Prvo, igra vidljivosti je u misticizmu potpuno drugaija. Dua se
ne daje drugome na uvid i pregled kroz sistem priznanja. U mi
sticizmu dua vidi samu sebe. Ona vidi sebe u Bogu i vidi Boga
4 M. F. dodaje: No, upravo shvatam da sam poao daleko. elim ovde da se zaustavim...
Vi mora da ste umorni. Ne znam. Ne znam ta da radim. Sa druge strane, ovo treba
zavriti. Ii emo brzo jer je re o sutinski poznatim stvarima. Ii emo brzo, tako emo
biti slobodni da sledei put preemo na neto drugo... Dobro. Trei element protivvla
danja - misticizam.
u sebi. U toj meri misticizam fundamentalno i sutinski izmie

ispitivanju. Drugo, misticizam kao neposredna objava Boga dui
izmie strukturi poduavanja i prenoenja istine od nekoga ko je
zna nekome ko je ui i ko e je dalje prenositi. Mistino iskustvo
pravi kratak spoj u celoj toj hijerarhiji i sporom cirkulisanju istina
poduavanja. Tree, iako misticizam, poput poduavanja istini,
prihvata princip napredovanja i funkcionie prema njemu, sistem
napredovanja u misticizmu je potpuno drugaiji. Taj sistem je
drugaiji zato to, za razliku od poduavanja koje prati putanju
pravilnog napredovanja od neznanja ka znanju kroz sukcesivno
usvajanje kumulativnih elemenata, misticizam napreduje kroz
igru promena kao to su no i dan, senka i svetlost, gubljenje i
ponovno pronalaenje, odsustvo i prisustvo, koje se neprestano
preokreu. tavie, misticizam se razvija na osnovu i u formi ap
solutne dvosmislenosti iskustava, tj. u jednoj vrsti ekvivokacije.
Kae se da je tajna noi u njoj kao osvetljenosti, a tajna - sila
osvetljenosti u tome da zaslepljuje. U misticizmu, neznanje je
znanje, a znanje ima formu neznanja. U toj meri moete videti
koliko smo daleko od forme poduavanja karakteristine za pa-
stirstvo. U pastirstvu je vladanje nad individualnim duama od
strane pastira bilo neophodno. Komunikacija due sa Bogom je
u pastirstvu mogla da bude odbaena ili kontrolisana od strane
pastira. Pastirstvo je bilo kanal izmeu vernika i Boga. U mistici
imate neposrednu komunikaciju, koja moe biti u formi dijaloga
izmeu Boga i due, poziva i odgovora, boje izjave ljubavi prema
dui i ljubavi due prema Bogu. Tu postoji mehanizam osetne i
neposredne inspiracije koja dui obznanjuje da je Bog prisutan.
Postoji komuniciranje kroz tiinu. Takoe, postoji komuniciranje
telesnim kontaktom, u kom telo mistiara snano osea prisustvo
tela samog Hrista. Dakle, i tu se vidi koliko je misticizam udaljen
od pastirstva.
[etvrti element], i pretposlednja stvar koju u rei je neto
preko ega mogu brzo da preem. To je problem Svetog pisma.
Iako privilegije Svetog pisma jesu postojale u ekonomiji pastirske
moi, vrlo je jasno da je Sveto pismo ipak bilo u zadnjem planu,
iza sutinskog prisustva, poduavanja, intervenisanja i govora sa-
mog pastira. Upravo povratak na spise, povratak na Sveto pismo,

je ono to koriste pokreti protivvladanja koji se razvijaju tokom
celog srednjeg veka. Oni ga koriste protiv pastirstva i koriste ga
kao nain da se protiv pastirstva napravi, da tako kaem, kratak
spoj.69 Sveto pismo je tekst koji govori sam i kome nije potrebno
pastirsko posredovanje, ili ako pastira mora da bude - to moe
biti samo na izvestan nain unutar Svetog pisma, radi njegovog
objanjavanja i uspostavljanja boljeg odnosa izmeu njega i ver-
nika. Pastir moe da komentarie Sveto pismo, moe da objanja
va ono to je nejasno i moe da naglaava ono to je znaajno, ali
sve to je, razume se, samo zato da bi italac mogao da sam ita
Sveto pismo. itanje je duhovni akt u kome se vernik stavlja u pri
sustvo boje rei, i koji zakon i unutranju garanciju pronalazi u
toj unutarnjoj osvetljenosti. Kada ovek ita tekst koji je mu je dat
od Boga, njegovo razumevanje tih rei je, ak i kada je nejasno,
upravo ono to je Bog hteo da mu otkrije o samom sebi. Dakle,
moe se rei da je i povratak Svetom pismu, koji je u srednjem
veku bio jedna od velikih tema u svim protivvladanjima, bio jed
na od sutinskih komponenti.
Konano dolazi i [peti element], na kome u se zaustaviti. To su
eshatoloka verovanja. Uloga pastira moe se diskvalifikovati na
jo jedan nain. To se ini tvrdnjom da je vreme ve dolo ili da
dolazi do svog kraja i da e se Bog vratiti ili da se vraa da okupi
svoje stado. On e biti pravi pastir. Prema tome, budui da pra
vi pastir dolazi da okupi svoje stado, on moe da otpusti pastire
istorije i vremena, jer on je taj na kome je sada da razdeljuje, da
hrani i vodi stado. Pastiri su otputeni jer se Hristos vraa. Druga
forma eshatologije, iji razvoj nastavlja liniju koja manje ili vie
potie od Joakima iz Flore (Gioacchino da Flore; lat. Ioachim Flo-
rensis)70, je tvrdnja o dolasku treeg vremena ili treeg razdoblja
u istoriji. U prvo vreme, prvi od Svete Trojice otelotvoruje se u
proroku Avramu, i u to vreme hebrejskom narodu bili su potreb
ni pastiri, drugi proroci. Drugo vreme, period, razdoblje, je doba
otelotvorenja drugog od Trojice, koji, meutim, ne radi isto to i
prvi, ve neto bolje. Prvi je poslao pastira, a drugi se ovaplouje
kao on sam, i to je Hristos. Ali Hristos je, vrativi se na nebo, svoje
stado poverio pastirima koji treba da ga predstavljaju. Ali, kae
Joakim iz Flore, doi e tree vreme, period, faza u istoriji sveta,

i Sveti duh e sii na zemlju. Meutim, Sveti duh se ne ovaplo-
uje ni kao prorok ni kao osoba. On se proiruje celim svetom,
to znai da e svaki vernik u sebi imati jednu esticu, fragment,
iskru Svetog duha, i u toj meri im pastir nee vie biti potreban.
Svim ovim elim da vam kaem kako se u razvoju pokreta
protivvladanja u srednjem veku moe, po mom miljenju, pro
nai pet fundamentalnih tema, a to su: eshatologija, Sveto pismo,
misticizam, zajednica i askeza. To znai da hrianstvo u svojoj
stvarnoj pastirskoj organizaciji nije ni religija asketizma, niti re
ligija zajednice, niti religija misticizma, niti religija Svetog pisma,
niti religija eshatologije. To je prvi razlog zbog koga sam hteo da
govorim o svemu ovome.
Drugi razlog je u tome to sam hteo da vam pokaem i da, uop-
teno reeno, ove teme, koje su bile fundamentalni elementi pro
tiv vodstava, oito nisu apsolutno spoljanji elementi u odnosu na
hrianstvo, ve pre elementi-granice ako tako mogu da kaem.
To su elementi koji su stalno iznova korieni, usaivani, uzimani
u jednom ili u drugom pravcu, i koje je, kao na primer misti
cizam, eshatologiju, [ili] traganje za zajednicom, do sada stalno
preuzimala i sama Crkva. To se veoma jasno vidi u XV i XVI veku,
kada e Crkva, ugroena svim pokretima protivvladanja, pokuati
da ih preuzme i prilagodi sopstvenim ciljevima. Dolazi do velikog
razdvajanja, velike podele na protestantske crkve, koje e se u os
novi opredeliti za jedan nain ponovnog usaivanja tih protivvla
danja, i Katoliku crkvu, koja e sa svoje strane pokuati da pono
vo iskoristi ta protivvladanja vraajui ih u sopstveni sistem kroz
kontrareformaciju. To je druga stvar koju hou da vam kaem.
Dakle, borba se nije odvijala u formi apsolutne eksteriornosti, ve
u formi neprestane upotrebe taktikih elemenata prikladnih za
borbu protiv pastirstva, u meri u kojoj su oni, na marginalan na
in, deo opteg horizonta hrianstva.
I konano, tree, hteo sam to da naglasim kako bih pokuao
da vam pokaem da sam zauzeo taku gledita pastirske moi jer
sam pokuao da pronaem unutranju dubinu i pozadinu uprav-
ljatva, koje poinje da se razvija u XVI veku. To sam uinio i da
bih vam pokazao kako nije re o pravljenju neeg to bi iole sliilo
endogenoj istoriji moi, koja se razvija na osnovu same sebe u

nekoj vrsti paranoinog i narcisoidnog ludila. Taka gledita moi
je nain da se identifikuju inteligibilni odnosi izmeu elemenata
koji su jedni u odnosu na druge eksterni. Pitanje je, u osnovi, za
to i kako su se politiki ili ekonomski problemi do kojih je dolo
u srednjem veku, kao to su pokreti gradskih i seljakih ustanaka
ili konflikti izmeu feudalizma i trgovake buroazije, odrazili
kao izvesne religijske teme, forme i religijska pitanja koja e na
koncu dovesti do eksplozije reformacije, do velike religijske krize
XVI veka. Po mom miljenju, ako se ne uzme probem pastirstva i
struktura pastirske moi, u kojoj su uzglobljeni razliiti elementi
koji su eksterni jedni u odnosu na druge u vidu ekonomskih kri
za, s jedne strane, i religijskih tema, sa druge, i ako ne uzmemo
pastirstvo kao polje inteligibilnosti, kao princip kojim se uspostavlja
odnos izmeu tih elemenata, kao menja sa jednih elemenata na dru
ge, mislim da bismo se morali vratiti na stare koncepcije ideologije
[i]' kazati da se aspiracije jedne grupe, klase, itd., prenose, odraavaju,
izraavaju u neem poput religijskog verovanja. Taka gledita pastir
ske moi i ove analize struktura moi omoguava, po mom miljenju,
da se stvari uzmu i analiziraju ne vie u formi ogledanja i upisivanja,
ve u formi strategija i taktika." Oprostite mi na preopirnosti, a sledei
put, obeavam, neemo vie govoriti o pastirima.*
* M. F.: to jest da.
44 Iz straha od mogunosti da govori suvie dugo, Fuko u nekoliko reenica rezimira
zakljuak koji je obimnije razvio u rukopisu, u kome, odbacujui interpretacije religijskih
fenomena u terminima ideologije, njima suprotstavlja identifikovanje taktikih ulaza:
[Ako sam insistirao] na tim taktikim elementima koji su dali precizne i uestale forme
nepokornosti u okviru pastirstva, to uopte nisam inio da bih sugerisao kako se radi o
unutranjim borbama, o endogenim protivrenostima u kojima pastirska mo prodire
samu sebe ili nailazi na sopstvena ogranienja ili prepreke u svom funkcionisanju. inio
sam to da bih identifikovao ulaze: pravce kojima su procesi, konflikti, transformacije,
koji mogu biti u vezi sa statusom ena, razvojem trine ekonomije, razdvajanjem razvoja
urbane i seoske ekonomije, podizanjem ili izumiranjem feudalne rente, statusom naja
mnih radnika u gradovima, irenjem pismenosti, pravce kojima su fenomeni poput tih
mogli da uu u polje vrenja pastirstva, ne da bi se tamo upisali, izrazili, odrazili, nego
tla bi u njemu vrili podele, vrednovanja, iskljuivanja, ponovna ukljuivanja i ponovne
podele svih vrsta. (...) Pre nego rei: svaka klasa ili grupa ili drutvena sila ima svoju
ideologiju koja joj omoguava da svoja nastojanja izrazi u teoriji, svoja nastojanja i teorije
iz kojih proistiu reorganizacije institucija koje korespondiraju sa ideologijama i zado
voljavaju njihova nastojanja, treba rei: svaka transformacija koja modifikuje odnose sile
izmeu zajednica ili grupa, svaki konflikt u kome su one sueljene ili koji ih ini protivni
cima, trai upotrebu taktika koje omoguuju da se modifikuju odnosi moi, i u igru ubace
teorijski elementi kojima se te taktike moralno opravdavaju ili racionalno utemeljuju.
Napomene:
1 ini se da se ovaj izraz ne pojavljuje u knjizi Discours. U drugom delu knjige, u

kome se govori o diferenciranoj primeni medicine dua (Tf|v tujv \|/uku)v iorpdav 2, 16,
5) prema kategorijama vernika, Grigorije pie: Meu kategorijama vernika ponekad
ima vie razlike u pogledu njihovih elja i strasti nego u pogledu fizikog aspekta; ili,
ako hoete, u pogledu meavine i kombinacije elemenata koji nas sainjavaju. Stoga nije
lako njima upravljati, pri emu je poslednji glagol prevoda xfjv oiKovopiav (2, 29, str.
127-129). Dakle, verovatno je da je Fuko skovao izraz koji pominje na osnovu ovakve
upotrebe rei oiKOvopia da oznai pastirsko upravljanje ovcama kao biima elja i strasti.
2 Aristotel, Politika, I, 3, 1253b: Budui da je ipak jasno od kojih je dijelova grad
nastao, mora se prvo govoriti o gospodarstvu (oiKOvopia). Jer se svaki grad sastoji od
domainstava. Dijelovi gospodarstva (oiKOvopia) su opet oni od kojih je sastavljeno
domainstvo. A savreno domainstvo se sastoji od robova i slobodnjaka. Budui svaku
pojedinost treba prvo istraiti u najmanjim sastojcima - a prvi su i najmanji dijelovi do
mainstva gospodar i rob, te suprug i supruga, pa otac i djeca - o tome trojem moralo bi
se razvidjeti to je svako pojedino i kakvo treba biti (Politika, prevod Tomislav Ladan,
Zagreb, SNL, 1988, str. 6 ).
3 Videti, na primer: Essais, 1,26, ur. A. Tournon, Paris, Imprimerie nationale, 1998,
t. 1 , str. 261: Ceux qui, comme porte nostre usage, entreprenent dune mme leon,
et pareille mesure de conduite, rgenter plusieurs esprits de si diverses mesures et for
mes, ce nest pas merveille si, en tout un peuple denfants, ils en rencontrent peine
deux ou trois, qui rapportent quelque juste fruit de leur discipline. Ogledi, prevela Mila
orevi (Valjevo-Beograd ,1990), O vaspitanju dece, str. 34: Kad se neki, shodno
naem obiaju, poduhvate da jednu istu lekciju i jednakim postupkom (conduite) pre
daju veem broju duhova, toliko razliitih po vrsti sposobnosti, nije udo to u itavoj
gomili dece nailaze na jedva dvoje i troje kod kojih je njihova nastava urodila pravim
polodom.
4 Maniheistiki (od Manes, ili Mani, 216-277) dualizam bio je, od III veka, vrlo
rasprostranjen u Aziji i u severnoj Africi. Represija kojoj je bio izloen u carstvu dovela
je do njegovog cepanja na mnotvo malih tajnih zajednica. Nakon to je iezao tokom
nekoliko vekova, manihejske - bogumilske, katarske - sekte ponovo su se pojavile
u srednjovekovnoj Evropi, mada njihova veza sa manihejstvom ostaje problematina.
Katarska jeres se od XI do XIII veka iri Lombardijom, centralnom Italijom, rajnskom
oblau, Katalonijom, ampanjom, Burgundijom i, iznad svega, junom Francuskom
(albigenzi). Borba protiv ovih poslednjih tekla je prvenstveno kroz propovedanje i
inkviziciju, a zatim kroz krstaki pohod koji je pokrenuo papa Inoentije III 1208, i koji
je prerastao u pravi osvajaki rat.
5 Ova analiza pobuna u polju vodstava korelativnih pastirstvu produuje tezu koju
je Fuko izneo u Volji za znanjem, str. 108-109, prema kojoj: tamo gde ima moi ima i
otpora, pri emu nisu ,,u poloaju po strani od moi, ve su ,,u odnosima moi oni d ru
ga strana, njihova nezaobilazna suprotna strana. Pojam otpora je 1978. u srcu Fukoo-
ve koncepcije politike. Na listovima papira rukopisa, zadenutim izmeu dva predavanja,
pie: Analiza upravljatva [...] implicira daje sve politika. [...] Politika nije nita vie
i nita manje od onoga to nastaje sa otporom upravljatvu, sa prvim ustajanjem protiv
njega, prvim sukobom. Ideja protivvostva, izraz koji se pojavljuje u nastavku teksta,
u Fukoovoj misli predstavlja sutinski stupanj izmeu analize tehnika pokoravanja i
analize praksi subjektivacije, koji je razvijao od 1980.
6 Predstavnici gnostikih pokreta su se od prvih vekova hrianstva suprotstavljali

zvaninim ekleziolokim uenjima u ime povlaenog znanja, ili gnoze (yvaxjic;). Ta
tendencija naroito se potvruje u II veku i iri se u mnotvu sekti. Iako su eklezioloki
autori antike u gnosticizmu videli hriansku jeres - to je teza koja je dugo prihva-
tana u modernim istraivanjima, treba videti A. von Hamacka, za koga je gnostiki
pokret predstavljao radikalnu helenizaciju hrianstva - radovi komparativistike ko
le (religionsgeschichtliche Schule) sa poetka XX veka naglaavali su izrazitu komplek
snost fenomena gnosticizma i pokazali da on nije bio proizvod hrianstva ve rezultat
mnotva uticaja (helenistika religiozna filozofija, iranski dualizam, doktrine mistikih
kultova, judaizam, hrianstvo). Dobra sinteza nalazi se u: M. Simon, La Civilisation
de lA ntiquit et le Christianisme, Paris, Arthaud, 1972, str. 175-186. Videti i: F. Gros,
u: LHermneutique du sujet, op. cit., str. 25-26, n. 49, koja upuuje na radove A.-K.
Pjea (H.-C. Puech, Sur le manichisme et Autres Essais, Paris, Flammarion, 1979). Fuko
je moda takode konsultovao i: H. Jones, The Gnostic Religion, Boston, Mass., Beacon
Press, 1972.
7 Uporedite ovu analizu sa analizom koju je Fuko razvio u Le Pouvoir psychiatrique
(Psihijatrijska mo), op.cit., predavanje od 28. novembra 1973, str. 6 sq.\ o formiranju
relativno egalitarnih zajednica u srednjem veku i uoi reformacije tu se govori u okviri
ma dipozitiva disciplina protiv sistema diferenciranja dispozitiva suvereniteta. Uzi
majui primer kaluera prosjaka, Brae zajednikog ivota i narodnih ili graanskih
zajednica koje su neposredno prethodile reformaciji, Fuko u njihovom nainu funkcio-
nisanja raspoznaje kritiku odnosa suverenosti pre nego formu otpora pastirstvu.
8 Holandija je u XIV veku bila jedna od oblasti u kojima je jeres Slobodnog duha
(vidi kasnije, napomene 41-42) bila najsnanije ukorenjena.
9 U poetku, valdenzi su bili bliski stavovima pokreta siromanih. Pokret valden-
ga nastao je iz bonskog bratstva Siromanih, koje je 1170. osnovao Pjer Valdo (Pierre
Valds, 1140-1206). Pokret je propovedao siromatvo i povratak na jevandelja, odba
cujui svete tajne i crkvenu hijerarhiju. Isprva je bio povezan sa antikatarskim propove-
danjem koje je organizovala Crkva (Lateranski sabor 1179), ali je ubrzo doao u sukob
s njom i papa ga je u anatemi na saboru u Veroni 1184. doveo u vezu sa katarskim
m anihejskom , kome su se, meutim, valdenzi odluno suprotstavljali. Uenje valdenga
proirie se na Provansu, Dofine, Pijemont, sve do panije i Nemake. Neki valdenzi
su stigli do eke i tamo se pridruili husitima. Videti: L. Cristiani, Vaudois, u: Dicti
onnaire de thologie catholique, t. XV, 1950, col. 2586-2601.
10 Kalikstinci su, uz utrakiste, jedna od umerenih struja husita. Dok su ovi drugi
zahtevali priee u dva vida, kalikstinci su zahtevali kale. Videti: N. Cohn, The Pursuit
of the Millennium, London, Seeker and Warburg, 1957 / Les Fanatiques de lApocalypse,
prevod na francuski S. Clmendot, Paris, Julliard (Dossiers des Lettres Nouvelles),
1962, str. 215. Videti kasnije, napomena 39.
11 Radikalni husiti, tvrdokorni branitelji etiri praka lana, podigli su svoj logor
u blizini Tabora (grada osnovanog 1420. u junoj Bohemiji, koji je dobio ime po planini
Tabor, mestu sa koga je Hrist, prema Novom zavetu, uskrsnuo). Nastao iz pobune u
prakoj etvrti Novo Mesto jula 1419. protiv katolike administracije koju je nametao
kralj Vaclav, taj pokret, koji su izvorno inile zanatlije, brzo je regrutovao nie slojeve
stanovnitva. Dok su se utrakisti uglavnom drali tradicionalne katolike doktrine, ta-
boriti su se zalagali za pravo svakog laika, podjednako kao i svetenika, da tumai Sveto
pismo prema sopstvenim uvidima (N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, str. 217).
Pozivajui na masakr svih grenika kako bi se proistila Zemlja, najekstremniji medu
njima najavljivali su bliski dolazak milenijuma, karakterisanog povratkom na izgublje
ni poredak komunizma i anarhije". Namete, danke i najamnine trebalo je ukinuti, kao

i privatno vlasnitvo u svakoj formi. Nema ljudske vlasti ni u jednom vidu: Svi ljudi
ivee zajedno kao braa, nijedan nee biti potinjen drugom. Gospod e vladati, i
carstvo e biti predato sirotinji (ibid., str. 222). Ta bitka je zahtevala borbu bez milosti
protiv Dives (Bogatih), tog starog saveznika Antihrista, poistoveenih sa feudalnim
gospodarem, ali iznad svega sa bogatim graaninom, trgovcem ili odsutnim najmodav
cem (loc. cit.). Taboritsku vojsku porazie na Lipanu 1434. utrakistika vojska. Od tada
brzo opada mo taboritskog krila husitskog pokreta. Nakon to su utrakisti osvojili grad
Tabor 1452, koherentna taboritska tradicija uopte nee preiveti, ni u sekti poznatoj
pod imenom Moravska braa (ibid., str 231). Videti kasnije, napomena 39.
12 Nonnenmystik, mistika monahinja: podsmeljiv izraz koji su odreeni nemaki
uenjaci koristili govorei o duhovnosti rajnsko-flamanskih begina. O tom enskom ek-
statikom pokretu videti uvod brata J.-B. R, u: Hadewijch dA nvers, ur., crits mystiques
des Bguines, Paris, Le Seuil, Points Sagesses, 1954, str. 9-34.
13 Videti: N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, str. 172: godine 1372. izvesni
mukarci i ene jeretici, koji su se nazivali Drutvo siromanih, ali koji su u narodu bili
poznati pod opscenim nadimkom turlupini, zatoeni su u Parizu. Njihov voa takoe
je bila ena, ana Dabenton. Ona je spaljena, kao i telo njenog mukog asistenta koji
je podlegao u zatvoru, kao i spisi i karakteristini kostimi njenih sledbenika. Nita se
ne zna o uenjima te grupe, ali su turlupinima inae nazivana samo Braa slobodnog
duha.
14 Margerit Poret (umrla 1310), begina iz Enoa, napisala je tekst Mirouer des Sim
ples Ames Anienties et qui seulement demourent en Vouloir et Dsir d A mour (dvojezino
izdanje, ur. R. Guarnieri, Turnhout, Brepols, Corpus christianorum. Continuatio Me-
diaevalis 69, 1986). Taj tekst, nanovo otkriven 1876, dugo je bio pripisivan Margareti
Maarskoj. Tek 1946. ustanovljen je identitet njegovog pravog autora (videti: R. Guar
nieri, II Movimento del Libero Spirito. Testi e Documenti, Roma, Ed. di storia e letteratu-
ra, 1965). Mirouer, koji poduava doktrini iste ljubavi, spaljen je na gradskom trgu u
Valensjenu poetkom XIV veka. Sud inkvizicije proglasio je Margerit Poret ponovnim
jeretikom. Pogubljena je na lomai, na Trgu de Grev u Parizu 1 . juna 1310. O dve tvrd
nje zbog kojih je osuena videti: Brat J.-B. R, u: Hadewijch dA nvers, un, crits my
stiques des Bguines, str. 16, napomena 5. Njena knjiga je nekoliko puta prevedena na
savremeni francuski pored ve navedenog prevoda R. Guarnierija (Albin Michel, 1984;
Jrme Millon, 1991). Videti: Frres du Libre pirit, u: Dictionnaire de spiritualit...,
t. 5, 1964, col. 1252-1253 i 1257-1268, te t. 10, 1978, col. 343; N. Cohn, Les Fanatiques
de lApocalypse, str. 171-172.
15 Izabela de la Kruz je bila sestra franjevakog treeg reda. Bila je glavna inspira
cija prosvetljenima Nove Kastilje u godinama oko 1520. Poreklom iz Gvadalahare, gde
je propovedala principe mistikog naputanja - dejamiento, koji se razlikuje od obinog
recogimiento (meditiranja) - izvora bezgrenosti ljubavlju koju Bog udahnjuje u oveka,
njeno uenje brzo e se proiriti po celoj Novoj Kastilji. Inkvizicija ju je uhapsila 1524.
i osudila je na bievanje a zatim na doivotnu robiju. Videti: M. Bataillon, rasme et
lEspagne, Paris, E. Droz, 1937, ponovljeno izdanje: Genve, Droz, 1998, str. 182-183,
192-193 i 469; Cl. Guilhem, LInquisition et la dvaluation des discours fminins, u:
B. Bennassar, ur., LInquisition espagnole, X V -X IX sicle, Paris, Hachette, 1979, str. 212.
O detaljima njene biografije i suenja videti: J. E. Longhurst, Luthers Ghost in Spain
(1517-1546), Lawrence, Mass., Coronado Press, 1964, str. 93-99; i: isti autor, La beata
Isabel de la Cruz ante la Inquisicin, 1524-1529, u: Cuadernos de historia de Esparta,
Buenos Aires, t. XXV-XXVI, 1957.
16 Armel Nikola (zvana Dobra Armel, 1606-1671): laik seljakog porekla koja se,
nakon godina unutranjih borbi, kajanja i mistikih ekstaza, zavetovala na siromatvo
i sva svoja dobra podelila siromasima. Njen ivot opisala je jedna monahinja iz m ana
stira Svete Ursule iz Vana (Jeanne de la Nativit), Le Triomphe de Vmour divin dans la
vie d une grande servante de Dieu, nomme Armelle Nicolas (1683), Paris, tamparija A.
Warin, 1697. Videti: Dictionnaire de spiritualit..., t. 1, 1937, col. 860-861; H. Bremond,
Histoire littraire du sentiment religieux en France depuis la fin de guerres de Religion
jusqu nos jours, Paris, Bloud 8c Gay, 1916-1936; ponovljeno izdanje: A. Colin, 1967, t.
5, str. 120-138.
17 Mari de Vale (1590-1656): takoe laik seljakog porekla, koja je od devetnaeste
godine bila rtva muka, konvulzija, te fizikih i moralnih patnji koje su trajale do njene
smrti. Bila je optuena da je vetica, ali je putena na slobodu, proglaena nevinom, a
onda zaista opsednuta 1614. an Eid (Jean Eudes), koji je pokuao da je egzorcira 1641,
proglasio ju je opsednutom, ali i sveticom. Godine 1655. napisao je trotomno delo La
Vie admirable de Marie des Valles et des choses prodigieuses qui se sont passes en
elle, koje nije objavljeno ve je prosleivano od ruke do ruke. Videti: H. Bremond,
Histoire littraire du sentiment religieux en France, op. cit., t. 3, str. 583-628; P. Milcent,
Valles (Marie des), u: Dictionnaire de spiritualit..., t. 16, 1992, col. 207-212.
18 Gospoda Akari, roena kao Barb Avrijo (Barbe Avrillot, 1565-1618): pripadala
je parikoj visokoj slubenikoj buroaziji i bila jedna od najistaknutijih figura enske
mistike u Francuskoj u vreme kontrareformacije. Godine 1604. uvela je u Francusku
panski karmelitski red, u emu ju je podrao njen roak Pjer Beril (Pierre de Brulle,
1575-1629). Videti: Bremond, Histoire littraire du sentiment religieux en France, op.
cit., t. 2, str. 192-262; P. Chaunu, La Civilisation de lEurope classique, Paris, Arthaud,
1966, str. 486-487 (Pjer oni, Civilizacija klasine Evrope, Beograd, 1977, str. 441-442).
19 O Viklifu vidi iznad, predavanje od 15. februara, napomena 44.
20 Uenici Amorija iz Bena (Amaury de Bne, oko 1150-1206), koji je bio uitelj
dijalektike u Parizu, osudio je papa Inoentije III zbog koncepcije inkorporiranja hri-
anina u Hristu, shvaene u panteistikom smislu. Nije ostavio nijedan spis. Grupa
svetenika, uenjaka i laika oba pola, tvrdei da su njegovi sledbenici, okupila se tek
nakon njegove smrti. Njih desetoro spaljeno je 1210. nakon koncila u Parizu koji je
osudio osam njihovih tvrdnji. Glavni izvor u vezi sa uenjem amorita je Guillaume (Gi-
jom) le Breton (umro 1227), Gesta Philippi Augusti / Vie de Philippe Auguste, Paris, J.-L.
Brire, 1825.
Pored panteizma (Omnia sunt Deus, Deus est omnia), amoriti su govorili o dolasku
Svetog duha nakon doba Oca i Sina, poricali sve svete tajne i tvrdili da svako moe biti
spasen samom unutranjom milou Duha, da su raj i pakao samo imaginarna mesta i
da se jedino uskrsnue sastoji u znanju istine. Stoga su poricali da greh uopte postoji
(Ako neko, govorili su, ,,ko poseduje Sveti duh poini neki sraman in - on ne grei,
jer Sveti duh, koji je Bog, ne moe da grei, i ovek ne moe da grei u meri u kojoj Sveti
duh, koji je Bog, obitava u njemu, Csaire de Heisterbach (umro 1240), Dialogus tnira-
culorum. Videti G.-C. Capelle, Amaury de Bne. tude sur son panthisme formel, Paris,
J. Vrin, 1932; A. Chollet, Amaury de Bne, u: Dictionnaire de thologie catholique, t. 1,
1900, col. 936-940; F. Vernet, Amaury de Bne et les Amauriciens, u: Dictionnaire de
spiritualit..., t. 1, 1937, col. 422-425; Dom F. Vandenbroucke, u: Dom J. Leclercq, Dom
F. Vandenbroucke, L. Bouyer, La Spiritualit du Moyen ge, Paris, Aubier, 1961, str. 324;
N. Cohn, Les Fanatiques de VApocalypse, str. 152-156.
21 Jan Hus (oko 1370-1415). Zareen 1400, naredne godine postaje dekan Teolo
kog fakulteta u Pragu. On je najuveniji primer reformske struje nastale iz krize eke

crkve sredinom XV veka. Preveo je jevandelja, koja su za njega jedino nepogreivo pra
vilo vere, na eki, i propovedao siromatvo u skladu sa jevandeljima. Bio je Viklifov
potovalac, iju osudu je odbio da prihvati, pa je izgubio podrku kralja Vaclava IV i,
ekskomuniciran (1411, zatim 1412), povukao se u junu Bohemiju i tamo, pored ostalih
tekstova, napisao De Ecclesia (1413). Odbivi da se odrekne svog uenja tokom sabora
u Konstanci, spaljen je na lomai 1415. Videti: N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse,
str. 213-214; J. Boulier, Jean Hus, Paris, Club franais du Livre, 1958; P. De Vooght,
LHrsie de Jean Huss, Louvain, Bureau de la Revue d histoire ecclsiastique, 1960. (za
im je sledio dodatni tom Hussiana); M. Spinka, John Hus Concept o f the Church, Prin
ceton, NJ, Princeton University Press, 1966.
22 O pobunama u polju vodstva zasnovanim na interpretiranju Svetog pisma videti
Fukoovo predavanje Quest-ce que la critique? [Critique et Auftdrung], odrano 27.
maja 1978, Bulletin de la Socit franaise de philosophie, 84 (2), april-jun 1990, str.
38-39.
24 Tu potpuno otvorenu kritiku Komunistike partije treba povezati sa planom,
pomenutim na kursu iz 1978-1979, da se prouava [...] vladavina partije [...] istorij-
sko poreklo neega nalik totalitarnim reimima [...] (Roenje biopolitike [Naissance de
la biopolitique], predavanje od 7. marta 1979, str. 197). Iako taj projekat nije sproveden
u okviru tog kursa, nije bio ni naputen. Tokom svog poslednjeg boravka na Berkliju
1983. Fuko je sastavio interdisciplinarnu radnu grupu za rad na novim politikim ra
cionalnostima u periodu izmeu dva rata, koja je, izmeu ostalog, prouavala politiki
militantizam u partijama levice, naroito komunistikih partija, u okvirima stilova i
vota (etika asketizma kod revolucionara itd). Videti: History of the Present, 1 . februar
1985, str. 6.
25 O anabaptistikom pokretu (od gr. crv, ponovo, i armfeiv, zaroniti u vodu),
ishodu Seljakog rata (videti predavanje od 8 . marta, napomena 1 ), koji dri da vernici,
krteni kao deca, treba jo jedanput da budu krteni kao odrasli, i koji se raspao na
mnotvo sekti videti: N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, str. 261-291; E. G. Lo
nard, Histoire gnrale du protestantisme, Paris, PUF, 1961; ponovljeno izdanje: Qua
drige 1988, t. 1, str. 88-91 (E. . Leonar, Opta istorija protestantizma, preveo Duan
Jani, Zagreb, Sremski Karlovci, 2002, t. 1, str. 94-96).
26 Ova re ve je koriena u prethodnom tekstu, u vezi sa religijskim formama
neprihvatanja medicine.
27 Re disidencija namee se poetkom sedamdesetih godina za oznaavanje po
kreta intelektualnog otpora komunistikom sistemu u SSSR-u i zemljama sovjetskog
bloka. Re disidenti korespondira sa ruskom rei inakomysliachtchie, oni koji misle
drugaije. Do formiranja tog pokreta dolazi kada su osueni Sinjavski i Julij Danijel
1966. (videti predavanje od 15. februara, napomena 64). Njegovi glavni predstavnici u
SSSR-u, pored Solenjicina (vidi kasnije, napomena 29), bili su fiziar Andrej Saharov,
matematiar Leonid Plju (sa kojim se Fuko sastao kada je ovaj stigao u Pariz 1976),
istoriar Andrej Amalrik, pisci Vladimir Bukovski (pisac Une nouvelle maladie mentale
en URSS: lopposition, preveli F. Simon i J .- J . Marie, Paris, Le Seuil, 1971), Aleksandar
Ginzburg, Viktor Njekrasov, Aleksandar Zinovjev, videti: Magazine littraire, 125 (jun
1977): URSS: les crivains de la dissidence. U ehoslovakoj disidencija e se organizo-
vati oko Povelje 77, objavljene u Pragu, iji su glasnogovornici bili Jiri Hajek, Vaclav
Havel i Jan Patoka.
28 Videti Fukoov susret sa K. S. Karolom, Crimes et chtiments en URSS et aille
urs... (Le Nouvel Observateur, 585, 26. januar - 1. februar 1976), Dits et crits, III,
n> str. 69: [...] u osnovi, teror nije disciplina koja dostie svoj vrhunac, ve neuspeh
discipline. U staljinistikom reimu, ef policije je i sam mogao biti pogubljen nekog
lepog dana nakon to je izaao sa sednice Saveta ministara. Nijedan ef NKVD-a nije
umro u postelji.
29 O Aleksandru lsaijeviu Solenjicinu (1918-2008), linosti koja je zatitni znak
sovjetske disidencije, videti: Naissance de la biopolitique, predavanje od 14. februara
1979, str. 156, napomena 1.
30 O poreklu ove distinkcije videti: I. Zeiller, Lo rganisation ecclsiastique aux
deux premiers sicles, u: A. Fliche & V. Martin, Histoire de lglise depuis les origines
jusqu nos jours, 1.1: Lglise primitive, Paris, Bloud & Gay, 1934, str. 380-381.
31 O razlikama u statusu te dve vrste hriana (kojima e biti dodato tree stanje,
stanje redovnika) u srednjem veku videti: G. Le Bras, u: J.-B. Duroselle & E. Jarry, Histo
ire de lglise depuis les origines jusqua nos jours, t. XII: Institutions ecclsiastiques de la
Chrtient mdivale, Paris, Bloud & Gay, 1959, str. 149-177.
32 Aluzija na tezu opteg svetenstva koju su zastupali Viklif i Hus, a zatim ju je
preuzeo Luter.
33 O sinonimnosti tih termina (stariji, TTpeopxepo, i onaj koji nadgleda, nad
zornik, nioKOTioc;) u prvom veku i njihovoj postepenoj diferencijaciji videti: F. Prat,
vque. I: Origine de l piscopat, u: Dictionnaire de thologie catholique, t. V, 1913, col.
1658-1672. Videti, na primer: Del svetih apostola, XX, 17, 28; i Petar, V, 1-2, itd. Na
tu sinonimnost u delima apostola pozivaju se protestanti, u prilog tezi prema kojoj je
protestantski svetenik obian lan zajednice laika, poslat od zajednice da propoveda i
deli svete tajne.
34 Videti: A. Michel, Sacraments, u: Dictionnaire de thologie catholique, tom XIV,
1939, col. 594.
35 etvrti Lateranski sabor (1215) uveo je obavezu redovnog ispovedanja, najma
nje jednom godinje za laike, i svakog meseca ili ak svake nedelje za svetenstvo. O
znaaju tog dogaaja za razvoj pokajanja na prodaju, prema juridikom i kaznenom
modelu, videti: Les Anormaux, predavanje od 19. februara 1975, str. 161-163.
36 U vreme ovih predavanja jo se nije pojavila fundamentalna knjiga: J. Le Goff,
La Naissance du purgatoire, Paris, Gallimard (Bibliothque des histoires), 1981. (ak
Legof, Nastanak istilita, prevela Ivanka Pavlovi, Novi Sad, 1992). Mogue je da je
Fuko itao, medu ostalim studijama, lanak: A. Michel, Purgatoire, u: Dictionnaire de
thologie catholique, t. 13, 1936, col. 1163-1326 (videti bibliografiju radova o istilitu u:
Le Goff, op. cit., str. 487-488).
37 Videti spise De ecclesia obojice autora, jednog iz 1378, drugog iz 1413: Iohannis
VVyclif, Tractatus de ecclesia, ur. I. Loserth, London, Triibner & Co., 1886. (2. izdanje:
New York & London / Frankfurt, Minerva, 1966); Magistri Johannis Hus, Tractatus de
ecclesia, ur. S. H. Thomson, Cambridge, University of Colorado Press, W. Heffer & Sons,
1956.
38 Vidi iznad, napomena 9.
39 Nakon smrti Jana Husa (vidi iznad, napomena 21), Savet lordova Bohemije
snano je protestovao zbog presude protiv Husa. Praka defenestracija iz jula 1419.
bila je znak za poetak husitskog ustanka, koji je konano uguen 1437. Evropa je za tih
osamnaest godina organizovala pet krstakih pohoda, na poziv pape i cara Sigismunda,
kako bi okonala jeres. Program husita bio je nastavljen u etiri praka lana (1420):
slobodno propovedanje Svetog pisma, priee u dva vida, konfiskovanje dobara sve
tenstva, kanjavanje smrtnih grehova (videti N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse,
str. 214-215). Njihov pokret je, meutim, bio podeljen na dva neprijateljska del: ume-
reni deo, utrakiste ili kalikstince (vidi iznad, napomena 10 ), otvorene za kompromis sa
Rimom, koji su u pogledu prva dva zahteva bili zadovoljeni 1433. godine (Compactata
iz Bazela), i radikalni deo, taborite (vidi iznad, napomena 10). Utrakisti su 1434. sklopili
savez sa Rimom oko unitavanja taborita. Videti: E. Denis, Huss et la guerre des Hussites,
Paris, E. Leroux, 1878, ponovljeno izdanje 1930; J. Macek, Le Mouvement Hussite en
Bohme, Praha, Orbis, 1965.
40 Videti iznad, napomena 25.
41 Videti: N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, op. cit., str. 159: Jeres Slobod
nog duha, nakon to je pola veka drana pod kontrolom, poela je ponovo brzo da se
iri krajem trinaestog veka. Od tada, sve do kraja srednjeg veka, irili su je ljudi koji su
obino nazivani begardima i koji su sainjavali nezvanini laiki pandan prosjakim
redovima. (...) Ti samozvani sveti prosjaci bili su puni prezira prema monasima i sve-
tenicima koji su vodili ugodan ivot, rado su prekidali crkveno bogosluenje i odbija
li su svaku religijsku disciplinu. Mnogo su propovedali, bez odobrenja ali sa znatnim
uspehom u narodu. Beki koncil je osudio begarde i begine u regno Alemania 1311;
o tome videti: Dom F. Vandenbrouck, u: Dom J. Leclercq i drugi, La Spiritualit du
Moyen ge, op. cit., str. 427-428.
42 Videti: Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, str. 161-162: [...] pokret [Slobod
nog duha] mnogo je dugovao enama poznatim kao begine - enama iz gradova, esto
iz imunih porodica, koje su se posvetile religioznom ivotu nastavljajui da ive u sve
tu. Tokom XIII veka begine su postale veoma brojne u oblasti koja odgovara dananjoj
Belgiji, u severnoj Francuskoj, u dolini Rajne - Keln je imao dve hiljade begina - i u Ba
varskoj i u gradovima centralne Nemake kao to je Magdeburg. Kao znak svog statusa
te ene su nosile religijsku odoru - crni ili sivi vuneni ogrta sa kapuljaom i veo, ali
nije postojao jedinstven nain ivota koji bi im svima bio zajedniki. Neke od njih (...)
ivele su sa svojim porodicama, ili su imale privatne prihode, ili su se same izdravale
sopstvenim radom. Druge su bez ikakvih spona ivele kao lutajui prosjaci, i one su pra
vi enski pandani begardima. Begine su, meutim, u veini formirale nezvanine religi
ozne zajednice i ivele zajedno u kuama ili etvrtima. (...) Begine nisu imale formalno
jeretikih namera ali su sa arom teile najintenzivnijim formama mistikog iskustva.
Tu elju delile su, naravno, i mnoge monahinje, ali je za begine misticizam sadravao
iskuenja od kojih su monahinje bile zatiene. Begine nisu imale disciplinu regularnog
reda, i istovremeno nisu bile pod adekvatnim nadzorom sekularnog svetenstva, koje
nije imalo mnogo simpatija za te novotarije i tu smelu religioznost. Videti: Fr. J.-B. R,
u: Hadewijch dAnvers, ur., crits mystiques des Bguines.
43 Duhovnost koju su razvila Braa zajednikog ivota, okupljena u manastiru
Vindeshajm, koju je krstio Johan Bu, hroniar Vindeshajma. Ona e pronai svoj naj-
uspeliji izraz u O ugledanju na Hrista, pripisivanom Tomi Kempijskom. Videti: P. De-
bongnie, Dvotion moderne, u: Dictionnaire de spiritualit..., t. 3, 1957, col. 727-747;
P. Chaunu, Les Temps des rformes. La crise de la chrtient, lclatement, Paris, Fayard,
1975, str. 257 i 259-260, koji upuuje na: E. Delaruelle, E. R. Labande & P. Ourliac,
Flistoire de lglise, ur. Fliche & Martin, t. XIV, naroito str. 926: Prva osobina devotio
moderna koja pada u oi, u poreenju sa tradicionalnom monakom pobonou, je
stavljanje jaeg naglaska na unutranji lini ivot nego na liturgiju (str. 259). Videti:
A. Hyma, The Christian RenaissanceiA History o f the Devotio moderna, Grand Rapids,
Mich., 1924), 2 toma.
44 Restrikcija anahoretskog izolovanja je u zapadnoj Evropi bila predmet vie ka
nona koncila od 465. godine (Koncil u Venu; odluke ponovljene na koncilu u Agdu
[506] i koncilu u Orleanu [511]). Videti: N. Gradowicz-Pancer, Enfermement mo-
nastique et privation dautonomie dans les rgles monastiques (V-VI sicles), Revue
historique, CCLXXXVIII/1, 1992, str. 5. O egipatskoj anahorezi videti: P. Brown, The
Making o f Late Antiquity, Cambridge, Mass., i London, Harvard University Press, 1978,
pogl. 4, Od nebesa pustinji: Antonije i Pahomije (tekst objavljen u Sjedinjenim Dra
vama 1978, na osnovu predavanja odranih na Harvardu 1976). U to vreme Fukou su,
bez sumnje, bili poznati prvi lanci P. Brauna o tom pitanju (na primer, The Rise and
Function of the Holy Man in Late Antiquity, Journal o f Roman Studies, LXI, 1971, str.
80-101; 2. izdanje u: P. Brown, Society and the Holy in Late Antiquity, London, Faber
and Faber, 1982, str. 103-152), kao i: A. Voobus, A History of Ascetism in the Syrian
Orient, Louvain, CSCO, 1958-1960. Videti takoe: E. A. Judge, The earliest use of Mo-
nachos, Jahrbuch f r Antike und Christentum, 20, 1977, str. 72-89.
45 O askezi, u strogom smislu rei asksis, ili vebi, videti: L'Hermneutique du
sujet, predavanje od 24. februara 1982, str. 301-302.
46 Ovi primeri ne nalaze se u Apophtegmata Patrum, Patrolo-
gia Graeca 65; The Sayings of the Desert Fathers, na engleski preveo B. Ward,
Oxford, Oxford University Press, 1975; nepotpuni prevod na francuski J.
Cl. Guy, Paroles des Anciens; i potpuni prevod na francuski L. Rgnault, Les Sentences
des Pres du Dsert, Solesmes, 1981.
48 Videti: ibid.
49 Ove anegdote nema ni u Kasijanovim Institutions, ni u Apophtegmata Patrum,
ni u Histoire lausaique.
50 itajui ovu reenicu neki e se prisetiti da je nekoliko nedelja nakon tog asa
Fuko proveo neko vreme u Japanu, i imao priliku da u Kjotu diskutuje sa strunjacima
za misticizam u zen-budizmu o poredenju sa tehnikama misticizma u hrianstvu (Da
niel Defert, Chronologie, Dits et crits, I, str. 53). Videti: Michel Foucault et le zen: un
sjour dans un temple zen (1978), Dits et crits, III, n 236, str. 618-624; videti naroito
str. 621, o razlici izmeu ena i hrianskog misticizma, koji cilja na individualizaciju;
zen se ne moe uporediti sa hrianskim misticizmom, dok je tehnika hrianske du
hovnosti uporediva sa tehnikom ena.
51 Henri (Henry) Suzo (Heinrich Seuse, 1295?-1366), dominikanac, proglaen
svecem 1831, napisao Horologium sapientiae i vie del na nemakom: Vie, Livre de
la Sagesse ternelle, Livre de la Vrit i Petit Livre des lettres. Stupio je u manastir Kon-
stans kada je imao trinaest godina, pratio je Ekhartova (Eckhart) predavanja u Kelnu,
posvetio je ivot propoveanju i bio upravitelj asnih sestara. Videti: J.-A. Bizet, Le M y
stique allemand Henri Suso et le dclin de la scolastique, Paris, F. Aubier, 1946; Mystiques
allemands du X IV sicle: Eckhart, Suso, Tauler, Paris, Aubier, bez datuma [oko 1957],
str. 241-289, (ponovljeno izdanje: Paris, Aubier-Montaigne, Bibliothque de philolo
gie germanique, 1971); i Henri Suso, u: Dictionnaire de spiritualit..., t. 7, 1968, col.
234-257; Dom F. Vandenbroucke, u: Dom J. Leclercq i drugi, La Spiritualit du Moyen
ge, str. 468-469.
52 Vie, XVI, u: Bienheureux Henri Suso, uvres compltes, prevod i napomene
I Ancelet-Hustache, Paris, Le Seuil, 1975, str. 185: Jednom prilikom, na dan Svetog
Klementa, prvog dana zime, izvrio je veliku ispovest, a zatim se, kao u tajnosti, zatvorio
u svoju eliju, razodenuo se do rublja, otkrivi malje na svom nagom telu, uzeo svoj bi
sa bodljama i udarao se po telu, po rukama i nogama tako da je krv kuljala odozgo kao
prilikom probadanja. Bi je imao vrh zakrivljen poput udice koji se usecao u telo i raz-
irao ga. Udarao se toliko snano da se bi raspao na tri del - jedan mu je ostao u ruci,
a vrhovi su odleteli ka zidovima. Kada je ustao, potpuno krvav, pogledao se, i taj prizor
je bio toliko bedan da je na neki nain podseao na voljenog Hrista dok su ga okrutno
bievali. I osetio je toliko saaljenje prema sebi da je zaplakao iz sveg srca, klekao na
hladnoi, i molio Boga da, blagim pogledom, izbrie njegove grehe.
53 Vidi iznad, napomena 11.
54 Pokret flagelanata pojavio se u Italiji sredinom XIII veka. Njegovi pripadnici su
praktikovali samobievanje u duhu pokajanja. Pokret se proirio u Nemaku, i tamo
doiveo znaajno irenje tokom epidemije kuge - crne smrti 1348-1349. Opisujui po
tanko ritual njihovih povorki, N. Kon (Cohn) podvlai blagonaklonost naroda prema
njima. Flagelanti su smatrani i smatrali su sebe ne obinim grenicima koji se kaju za
sopstvene grehe, ve muenicima koji na sebe preuzimaju grehe sveta i time odvraaju
kugu i, ak, unitenje oveanstva (Les Fanatiques de l'Apocalypse, str. 129). Bievanje
je tako doivljavano kao kolektivni imitatio Christi. Od 1349. pokret e evoluirati ka
revolucionarnom milenarizmu, nasilno suprotstavljenom Crkvi, i uzeti aktivno uee
u masakrima Jevreja. Bula pape Klementa VI (iz oktobra 1349), koja je osuivala greke
i preterivanja pokreta, dovela je do njegovog brzog slabljenja. Videti: P. Bailly, Flage
llants, u: Dictionnaire de spiritualit..., t. 5,1962, col. 392-408; N. Cohn, Les Fanatiques
de l'Apocalypse, str. 121-143.
55 J. Wyclif, De ecclesia. Tu tezu je preuzeo Jan Hus, koji tvrdi da svetenik u sta
nju smrtnog greha vie nije istinski svetenik (i ta tvrdnja vai i za biskupe i za papu):
Svetenici koji ive u grehu, ma na koji nain, prljaju svetenu vlast. [...]. Niko nije
predstavnik Hrista ili Petra ako ne oponaa i njihove obiaje (iskaze iz Husovih spisa,
prema buli Martina V od 22. jula 1418, citira J. Delumeau, Naissance et Affirmation de
la Rforme, Paris, PUF, Nouvelle Clio, 2. izdanje, 1968, str. 63 [an Delimo, Nastanak i
uvrenje reformacije, prevela Jelena Staki, Sremski Karlovci, 1998, str. 86 ).
56 Kapela Nedunih iz Vitlejema, poznata kao Vitlejemska crkva, u kojoj je od
marta 1420. Jan Hus propovedao na ekom jeziku.
57 Nismo pronali izvor ova dva citata.
58 Videti: A. Michel, Sacrements, loc. df.,col. 593-614.
59 Ibid., col. 594: Pismo Inoentija III Imberu, arhiepiskopu Arla (1201), uvrteno
u Dcrtales, 1. III, nasl. III, 42, Majores, osuuje one koji tvrde da je krtavanje dece
uzaludno i koji kau da vera ili milosre i druge vrline ne mogu da im se uliju, ak ni
kao habitus, jer jo nisu sposobna da daju svoj pristanak.
60 Videti iznad, napomena 25.
61 Videti: A. Jundt, Les Amis de Dieu au quatorzime sicle, Paris, Sandoz & Fis-
chbacher, 1879, str. 188. Pria o Ursuli, mladoj devojci iz Brabanta, koja je, na savet
jedne begine, 1288. odabrala povuen i usamljeniki ivot. Nakon to je provela deset
godina predajui se najbolnijim praksama asketizma, [...] Bog ju je upozorio da pre
kine spoljanje vebe koje je sebi nametala od sopstvene volje i da pusti svog nebeskog
supruga da sam upravlja njenim duhovnim ivotom preko unutranjih vebi. Ona je
tako i uinila, i odmah je bila spopadnuta uasnim i najneistijim iskuenjima. Nakon
to je uzalud preklinjala za boju pomo, otkrila je deo svojih muka svom ispovedniku,
koji je pokuao da zloupotrebi njeno naivno poverenje savetujui je, suptilnim recima,
punim misterije i nejasnim, da zadovolji svoje putene elje kako bi se oslobodila isku
enja koja spreavaju da Bog dejstvuje u njoj i njenu duu dovode u opasnost. Rasrdena
time, oterala je svetenika od sebe. Naredne noi Bog ju je snano ukorio za greku koju
je napravila otkrivajui jednom mukarcu tajne svog unutranjeg ivota koje samo njen
suprug treba da poznaje; optuio ju je da je svojim nerazboritim brbljanjem asnog o-
veka oterala u greh. Kada ga je sutradan pozvala, ispovednik je bio popravljenog dranja
i postao je ponovo poboan ovek uzornog postupanja.
62 Videti: N. Cohn, Les Fanatiques de lApocalypse, str. 157-163; G. Leff, Heresy in

Ihr Later Middle Ages: The Relation of Heterodoxy to Dissent, c. 1250 - c. 1450, Manche-
\ier, Manchester University Press, 1967, str. 308-407 (gde, na str. 309-310, Kon ospora
va vezu koju Fuko ovde sugerie); R. E. Lerner, The Heresy o f the Free Spirit in the Later
Middle Ages, Berkeley, University of California Press, 1972.
63 Videti iznad, napomena 20, u vezi sa amoritima.
64 Ulrih Strazburki ( 1220/251277) bio je vatreni uenik Alberta Velikog, ija
predavanja je sluao u Parizu, a zatim u Kelnu. Napisao je gorostasno delo Summa de
summo bono, jedan od velikih tekstova kojima je osnovana rajnska teologija. Videti: }.
I)aguillon, Ulrich de Strasbourg, O. R La Summa de Bono. Livre I. Introduction et dition
i ri tique, Paris, Bibliothque thomiste XII, 1930; E. Gilson, La Philosophie au Moyen
ge, Paris, Payot, 1922, ponovljeno izdanje: Petite Bibliothque Payot, str. 516-519 (E.
/'.ilson, Filozofija u srednjem veku, Novi Sad, 1997, str. 432-435); A. de Libra, La My
stique rhnane. DAlbert le Grand Matre Eckhart, Paris, IL (Sagesse chrtienne),
1984; ponovljeno izdanje: Paris, Le Seuil (Points Sagesses), 1994, str. 99-161.
65 Videti: J. Ancelet-Hustach, uvod u: Suso, O. C , str. 32: [...] Rulman Mersvin
(1307-82), laik, bankar, poslovan ovek, koji je bez sumnje autor apokrifnih del dugo
pripisivanih Prijatelju Boga iz Oberlanda; dakle, on je, ako hoete, poboni falsifikator,
.ili je, na kraju krajeva, posvetio svoje bogatstvo utemeljivanju johanita sa II Verta u
Strazburu, i povukao se iz sveta da bi se, tokom etrdeset godina, u potpunosti posvetio
duhovnom ivotu. Videti: A. Jundt, Rulman Merswin et lAmi de Dieu de VOberland.
Un problme de psychologie religieuse, Paris, Fischbacher, 1890; Ph. Strauch, Rulman
Merswin und die Gottesfreunde, u: Realenzyklopdie f r protestantische Theologie und
Kirche, t. 17, Leipzig, 1906, str. 203 sq.; J. M. Clark, The Great German Mystics: Eckhart,
Tauler and Suso, Oxford, Blackwell, 1949, pogl. V; F. Rapp, Merswin (Rulman), u: Dic
tionnaire de spiritualit..., t. 10, 1979, col. 1056-1058.
66 Taj slavni lik mistike literature XIV veka bez sumnje nikada nije postojao. O t
kako je P. Denifle dokazao njegov fiktivni karakter (Der Gottesfreund im Oberland und
Nikolaus von Basel. Eine kritische Studie, u: Histor.-polit. Bltter, t. LXXV, Mnchen,
1875, protiv K. mita [C. Schmidt], koji ga je identifikovao kao begarda Nikolu od Ba-
zela koji je pod imenom Bojeg prijatelja objavio vie del pripisivanih nepoznatom
autoru), istoriari se pitaju ko se krije iza njegove figure i njegovih spisa. Prema: A.
Chiquot, Ami de Dieu de lOberland, u: Dictionnaire de spiritualit..., t. I, 1937, col.
492, sve ukazuje da je to bio sam Rulman Mersvin. O toj diskusiji videti: Dom F. Vande-
nbroucke, u: Dom J. Leclercq i drugi, La Spiritualit du Moyen ge, str. 475. Pored del
navedenih u prethodnoj napomeni, videti i: W. Rath, Der Gottesfreund vom Oberland,
ein Menscheitsfhrer an der Schwelle der Neuzeit: sein Leben geschildert auf Grundlage
der Urkundenbcher der Johanniterhauses Zum Grnen Wrth in Strassburg, Zurich,
Heitz, 1930; ponovljeno izdanje: Stuttgart, 1955, kome H. Korbin iskazuje potovanje
u etvrtom tomu En islam iranien, Paris, Gallimard (Bibliothque des ides), 1978,
str. 395, napomena 72, zbog toga to je spasao specifinu prirodu duhovne injenice
a da nije pribegao hipotezi o knjievnoj prevari. Fuko, koji preuzima anegdotu o paktu
o poslunosti iz knjige A. Junta (Jundt) (videti sledeu napomenu) iz 1879, ne pravi
jasnu razliku izmeu ta dva lika. Godine 1890, u: Rulman Merswin et lAm i de Dieu de
VOberland, Junt je, odgovarajui na kritike koje je uputio Denifle, prihvatio tezu da Boji
prijatelj iz Oberlanda nikada nije postojao (str. 45-50), ali je odbacio argumente koji
su nastojali da ustvrde da je pria o njemu bila samo Mersvinova prevara (str. 69-93).
67 Videti: A. Jundt, Les Amis de Dieu au quatorzime sicle, str. 175: Prolea 1352.
sklopljen je ozbiljan pakt prijateljstva izmeu dva oveka ije e posledice biti toliko
plodonosne za njihovu potonju istoriju. Obaveze koje su preuzeli nisu, meutim, bile
onoliko unilateralne koliko to sugerie opis Rulmana Mersvina [videti str. 174, priu o
prvom susretu sa Bojim prijateljem iz Oberlanda], Istina je da su se oni jedan drugom
potinili umesto Bogu', odnosno da su se zavetovali da e se uzajamno uzdizati u svemu,
kao da odgovaraju na zapovesti samog Boga. Taj odnos meusobne potinjenosti trajae
dvadeset osam godina, do prolea 1380.
68 Videti iznad, napomena 13 (N. Kon, meutim, ne pominje razuzdani ivot ane
Dabenton).
69 Videti: Quest-ce que la critique? [Critique et Aufklrung], citirani lanak, str.
38-39.
70 Joakim iz Flore (oko 1132-1202): cistercijanski monah, roen u Seliku, na Ka-
labriji. Godine 1191. osnovao je novi red, eremitsku kongregaciju Flore, koju je papa
odobrio 1196. Zasnovano na alegorijskoj egzegezi Biblije, njegovo uenje o tri doba ili
tri stanja oveanstva - doba Oca (vreme zakona i servilne poslunosti, Stari zavet),
doba Sina (vreme milosti i sinovske poslunosti, Novi zavet), doba Duha (vreme obilnije
milosti i slobode) - izloeno je naroito u Concorde des deux Testaments / Concordia
Novi ac Veteris Testamenti. Dolazak treeg doba, ploda duhovne inteligencije dva Za
vela, trebalo je da bude delo duhovnih ljudi (viri spirituales), a monasi onog doba bili
su samo njihovi prethodnici. Svetenika, hijerarhizovana Crkva bila bi tako zamenje-
na monakom vlau iste milosti. Videti: N. Cohn, Les Fanatiques de l'Apocalypse, str.
101 104; Dom F. Vandenbroucke, u: Dom J. Leclercq i drugi, La Spiritualit du Moyen
ge, str. 324-327.
Predavanje od 8. m arta 1978.
Od pastirstva dua do politikog vladanja ljudima. - Opti kontekst
te transformacije: kriza pastirstva i pobune protiv upravljanja u XVI
veku. Protestantska reformacija i kontrareformacija. Drugi inioci. -
Dva znaajna fenomena: jaanje religioznog pastirstva i smanjenje
broja pitanja u vezi sa upravljanjem, na privatnom i javnom planu.
- Osoben dravni razlog vrenja suvereniteta. - Poreenje sa Sve
tim Tomom. - Prekid kosmoloko-teolokog kontinuiteta. - Pitanje
vetine vladanja. - Napomena o problemu inteligibilnosti u istoriji.
- Dravni razlog (I): novost i predmet skandala. - Tri take fokusira-
nja polemike rasprave oko dravnog razloga: Makijaveli, politika,
Drava.
Danas bih hteo da konano preem sa pastirstva dua na po

litiko vladanje ljudima. Razume se da neu ni pokuati da raz
motrim ceo niz transformacija preko kojih smo stvarno mogli da
preemo od te ekonomije dua do vladanja ljudima i stanovni
tvom. U danima koji dolaze hteo bih da govorim samo o nekim
optim preraspodelama koje su potvrdile taj prelaz. Budui da
bi kauzalitetu i principu tradicionalnog kauzaliteta ipak trebalo
ukazati minimum potovanja prosto bih dodao da bi taj prelaz
od pastirstva dua na politiko vladanje ljudima trebalo da bude
premeten u kontekst koji vi dobro poznajete. To je, najpre, bila,
naravno, velika pobuna, ili pre veliki niz onoga to bi se moglo
nazvati pastirskim pobunama XV, a naroito XVI veka. Ja bih
ih nazvao pobunama vladanja. Protestantska reforma je ujedno
bila najradikalnija forma i prilika za reprizu tih pobuna vladanja.
239
Njenu istoriju bi, uostalom, bilo vrlo zanimljivo prikazati. Mada

moe da se kae da su od kraja XV do poetka XVI veka veliki
procesi politikih i drutvenih preokreta kao glavnu dimenziju
imah pobune protiv vladanja, verujem, osim toga, da ne bi tre
balo zaboraviti da je ak i u procesima preokreta i u revoluci
onarnim procesima, koji su imah sasvim druge ciljeve i sasvim
druge uloge, dimenzija pobune protiv vladanja uvek bila prisutna.
To je vrlo izraeno, naravno, u Engleskoj revoluciji u XVII veku,
gde se vidi da je prava eksplozija religioznih zajednica u stvari
bila jedna od velikih osovina i imala veliku ulogu u otporu. Ko
nano, u Francuskoj revoluciji je postojao ceo pravac pobuna i
ustanka protiv vladanja, u kojima su klubovi igrah vanu ulogu,
ah koje su sigurno imale i drugih dimenzija. U Ruskoj revoluciji
1917. takoe se vide elementi koji su bih na strani pobune protiv
upravljanja, [iji su] sovjeti bih manifestacija. Ipak, oni su ostali
samo manifestacija. Bilo bi prilino zanimljivo videti kako su se
ti nizovi ustanaka protiv vladanja irih, kakve efekte su oni sami
imali na revolucionarne procese, kako su ti ustanci protiv uprav
ljanja bili kontrolisani i preuzimani u tim okvirima i u emu se
sastojala njihova specifinost, forma i unutranji zakon razvoja.
To bi, dakle, bilo elo jedno polje moguih istraivanja. U svakom
sluaju, ja bih hteo da primetim kako bi ovaj prelaz od pastirskog
usmeravanja dua na politiko vladanje ljudima trebalo da bude
stavljen u kontekst te opte, velike klime otpora, ustanaka i pobu
na protiv upravljanja.
Drugo, trebalo bi podsetiti na dva velika tipa reorganizacije
religioznog pastirstva, bilo u formi razliitih protestantskih za
jednica, bilo u formi velike katolike kontrareformacije. Prote
stantske crkve, kao i katolika kontrareformacija su reintegrisale
mnogo elemenata koji su bih karakteristini za protivvladanja o
kojima sam upravo govorio. Duhovnost, intenzivni oblici posve
enosti, obraanje Pismu, prevrednovanje, bar delimino, asketiz-
ma i mistike - sve to je bilo deo odreene vrste reintegracije pro
tivvladanja unutar religioznog pastirstva, bilo u protestantskim
crkvama, bilo u kontrareformaciji. Trebalo bi, takoe, govoriti o
velikim socijalnim pobunama koje su oivele, podrale i prou-
ile te pobune protiv pastirstva. Primer za to je seljaki rat.1 Isto

tako, tebalo bi govoriti o pravnoj nesposobnosti feudalnih struk
tura i forme moi povezane s njima, kada je u pitanju suoavanje
sa tim pobunama i pokuaj da se one okonaju. Trebalo bi, napo
kon, ponovo govoriti i o neemu to je prilino poznato, a to su
novi ekonomski i, u skladu s tim, politiki odnosi kojima feudal
ne strukture vie nisu mogle da poslue kao dovoljan i efikasan
okvir. Najzad, moglo bi se govoriti i o nestanku dva velika pola
istorijsko-religioznog suvereniteta koji su upravljali Zapadom i
koji su obeavali zdravlje, jedinstvo, zavretak vremena. Re je
0 dva velika pola, koja su iznad prineva i kraljeva predstavljala
neku vrstu velikog pastirstva, ujedno spiritualnog i temporalnog.
To su Carstvo i Crkva. Izmetanje te dve velike celine bilo je jedan
od inilaca transformacije o kojoj sam govorio.
Ovde bih prekinuo ovaj kratak uvod ukazujui na to da tokom
XVI veka mi u stvari ne prisustvujemo nestanku pastirstva. Ne
prisustvujemo ak ni snanom i optem transferu funkcija pastir
stva sa Crkve na dravu. U stvari, prisustvujemo jednom mnogo
kompleksnijem fenomenu. S jedne strane, moe se rei da se do
gaa jaanje religioznog pastirstva u njegovim duhovnim oblici
ma, ali, sa druge strane, to je podjednako tako i kada je re o nje
govoj zemaljskoj delotvornosti. Radi se o tome da su reformacija
1 kontrareformacija religioznom pastirstvu dale kontrolu, uticaj
na duhovni ivot individua koji je mnogo vei nego to je to bilo
u prolosti. Javlja se precenjivanje pobonog vaspitanja, jaanje
znaaja duhovne kontrole i jaanje veze individua i njihovih vo
dia. Nikada pastirstvo nije bilo toliko u sve upleteno i nije toliko
uticalo na materijalni, svakodnevni, zemaljski ivot pojedinaca.
Pastirstvo preuzima ceo niz pitanja i problema koji se tiu materi
jalnog ivota, istoe, obrazovanja dece. Dakle, dolazi do jaanja
religioznog pastirstva u njegovim duhovnim dimenzijama i u nje
govom zemaljskom irenju.
S druge strane, u XVI veku takoe prisustvujemo razvoju obli
ka aktivnosti upravljanja ljudima ak izvan crkvenog autoriteta.
Tu se javlja itav niz aspekata koji od tada poput iroke lepeze
naroito konstituiu privatne oblike razvoja problema upravlja
nja. Tu vidimo itav niz pitanja. Kako se vladati? Kako upravljati

sobom? Kako upravljati svojom decom? Kako upravljati svojom
porodicom? Ne bi trebalo zaboraviti da se u tom trenutku ponovo
pojavila jedna fundamentalna funkcija koja je bila funkcija filozo
fije, recimo u helenistikoj epohi, i koja je u celini nestala tokom
celog srednjeg veka. Re je o filozofiji kao odgovoru na funda
mentalno pitanje: Kako upravljati sobom? Koja pravila postaviti
sebi da bi se ponaalo kako bi trebalo, da bi se ispravno ponaalo
u svakodnevnom ivotu, da bi se ispravno ponaalo u odnosu sa
drugima, sa autoritetima, sa suverenom, sa gospodarem i, takoe,
da bi se upravljalo svojim duhom u pravcu kojim bi on trebalo da
ide, tj. ka spasenju, ali i ka istini?2 I trebalo bi jasno uoiti da je
Dekartova (Descartes) filozofija, ako ona zaista moe da se uzme
za temelj filozofije, takoe taka poetka ele te velike transfor
macije koja ini da se filozofija ponovo pojavljuje poev od pita
nja: Kako upravljati sobom?3 Regulae ad directionem ingenii4,
meditationes5, sve su to kategorije i forme filozofske prakse koje
su se ponovo pojavile u XVI veku u svrhu intenziviranja problema
upravljanja i ponovnog pojavljivanja problema vladanja i uprav
ljanja sobom kao fundamentalnog problema koji se ponovo poja
vio u tom trenutku, ili bar uzimajui formu koja u tom trenutku
nije bila naroito religiozna i crkvena.
Ta tema upravljanja takoe se javlja u onome to bih nazvao
oblau javnosti. Suprotnost privatnog i javnog nije jo na delu,
mada nema sumnje da upravo u problematizovanju upravljanja
i u specifikovanju razliitih formi upravljanja ona poinje da se
konstituie u to doba. U svakom sluaju, u tom javnom domenu,
koji e kasnije biti nazvan politikim, takoe se postavlja problem
kako, u kojoj meri vrenje moi suverena moe i treba da se opte
reti izvesnim brojem zadataka koji mu do sada nisu bili poznati,
a koji su upravo zadaci upravljanja? Suveren koji vlada i vri svoj
suverenitet, poev od tog trenutka postaje odgovoran i njemu su
dodeljeni novi zadaci, a ti novi zadaci su zadaci upravljanja du
ama. Dakle, nije bilo prelaza od religioznog pastirstva na druge
oblike upravljanja, vladanja ili rukovoenja. Dolo je do inten
ziviranja, poveanja i opteg umnoavanja pitanja, kao i samih
tehnika upravljanja. Sa XVI vekom ulazimo u doba upravljanja,

usmeravanja i vladanja.
Razumete zato postoji problem koji je, u to doba, dobio inten
zitet vei od ostalih. To je verovatno zato to se nalazio u samoj
taki ukrtanja razliitih formi upravljanja kao to su upravljanje
sobom i svojom porodicom, religiozno upravljanje i javno uprav
ljanje uz pomo ili pod kontrolom vlade. U pitanju je problem ob
razovanja dece. To je, dakle, pedagoki problem koji se tie toga
kako odgajati decu, kako ih voditi da bi postali korisni gradu, da
bi osigurali svoje spasenje, da bi mogli znati kako da upravljaju
samima sobom. To je problem koji je verovatno preoptereen i
predeterminisan elom tom eksplozijom problema upravljanja u
XVI veku. Obrazovanje dece je bilo fundamentalna utopija, kri
stal i prizma kroz koju su se opaali problemi upravljanja.6*
Ja oigledno ne elim da govorim o svemu tome, ve samo o
jednoj posebnoj taki koju sam dotakao. Radi se o pitanju u kojoj
meri bi onaj koji vri vladarsku mo trebalo da se optereti no
vim i specifinim zadacima, a to su zadaci vladanja ljudima. Tu
su odmah i jo dva problema. Prvo, prema kojoj racionalnosti,
raunu i prema kom tipu miljenja e moi da se vlada ljudima
u okviru suvereniteta? To je, dakle, problem tipa racionalnosti.
Drugo, javlja se i problem domena i objekata koji se tie toga ka
* Fuko ovde preskae dug pasus iz rukopisa (str. 4-6):
Ukazati na vanost injenice da protivvladanja nisu kao cilj imala da se otarase pastirstva
uopte ve pre kako da imaju veu dobit od pastirstva, kako da budu bolje voeni, izve-
snije spaseni, vie posluni ili bolje priu istini, i to iz nekoliko razloga. Pastirstvo je imalo
individualizujue efekte. On je obeavao spasenje svakome u individualnoj formi i po-
drazumevao je poslunost, ali kao poslunost jedne individue drugoj. On je omoguavao
svakome da spozna istinu, ali svoju istinu. Zapadni ovek je individualizovan putem pa
stirstva u meri u kojoj ga je pastirstvo vodilo spasenju koje fiksira njegov identitet zauvek,
podreuje ga mrei bezuslovne poslunosti i ukljuuje ga u istinu dogme u onom trenutku
kada iz njega izvue tajnu njegove unutranje istine. Identitet, podreivanje i unutranjost:
individualizacija zapadnog oveka kroz dugi milenijum hrianskog pastirstva izvedena
je po cenu subjektivnosti. Putem subjektivacije. Da bi se postalo individuom moralo se
biti subjekt. U istoj meri u kojoj je pastirstvo bilo agent individualizacije, ono je stvorilo
i znatan zahtev i apetit za pastirstvom: [nekoliko nerazumljivih rei] kako postati subjekt
bez podreivanja? Ogromna elja za individualnou, mnogo pre buroaske svesti i u ja
snoj razlici hrianstva od budizma (odsustvo pastirstva / misticizam [neitka re], dein-
dividualizacija). Velika kriza pastirstva i napadi protivvladanja koji su pojaali krizu nisu
vodili potpunom odbacivanju svih formi vladanja nego poveanoj potrazi za vladanjem,
ali onim koje bi bilo ispravno. Tako vidimo poveanje potreba za vladanjem u XVI veku.
I
emu bi tano trebalo da vodi to upravljanje ljudima, koje nije

vladavina Crkve i religioznog pastirstva i koje nije u domenu pri
vatnog ve koje je u okviru zadataka i nadlenosti suverena, i to
politikog suverena? Danas bih hteo da govorim o prvom pitanju,
tj. o problemu racionalnosti. Pitanje je, dakle: U skladu sa kojom
racionalnou bi suveren trebalo da vlada? I ako to kaemo na
latinskom, jer vi znate da ja volim da govorim latinski, onda e
pitanje biti sledee: Za razliku od ratio pastoralis, kakav treba da
bude ratio gubernatoria?
Danas se bavimo razlogom upravljanja. Da bih to objasnio e
lim da se malo vratim na sholastiku misao, preciznije - na Svetog
Tomu i na tekst u kojem on objanjava ta je to kraljevska mo.7
Trebalo bi se dobro podsetiti na jednu stvar, a to je da Sveti Toma
nikada nije rekao da je suveren samo suveren, da bi on trebalo
samo da vlada i da upravljanje nije njegov posao. Naprotiv, on je
uvek govorio da bi kralj trebalo da upravlja. On ak daje defini
ciju kralja prema kojoj je kralj onaj koji upravlja ljudima samo
jednog grada ili samo jedne provincije, i to ini imajui u vidu
opte dobro.8 On je taj koji upravlja narodom. Ali mislim da je
vano da, po Svetom Tomi, monarhovo upravljanje nema nikakve
posebnosti u odnosu na ostvarivanje suverenosti. Izmeu te dve
funkcije, tj. izmeu toga da se bude suveren i da se upravlja, nema
nikakvih razlika, diskontinuiteta i podele. Sa druge strane, da bi
odredio u emu bi trebalo da se sastoji to upravljanje koje treba da
obezbedi suveren, Sveti Toma se oslanja na itav niz spoljanjih
modela, odnosno na ono to bih nazvao analogijama upravljanja.
ta se podrazumeva pod analogijama upravljanja? Kada uprav
lja, suveren samo reprodukuje jedan odreeni model, [a to je] za
pravo model upravljanja Boga na zemlji. Sveti Toma to objanjava
na sledei nain. U kojoj meri je neki umetnik savren? Umet-
nik e biti savren u meri u kojoj imitira prirodu.9 A prirodu je
uredio Bog, jer je Bog prirodu stvorio i on ne prestaje da njome
sve vreme upravlja.10 Kraljevo umee e biti odlino u onoj meri
u kojoj on bude podraavao prirodu, to e rei da e ono biti
odlino ukoliko on bude postupao kao Bog. I ba kao to je Bog
stvorio prirodu, kralj e osnovati dravu ili grad, a zatim, kao to
Bog vlada prirodom - kralj e vladati svojom dravom, gradom ili

provincijom. To je, dakle, prva analogija sa Bogom.
Druga analogija i kontinuitet se uspostavlja sa samom priro
dom. Na svetu ne postoji nita, kae Sveti Toma, ili bar ne postoji
ivotinja ije telo ne bi odmah bilo izloeno gubljenju, razdvajanju
i razlaganju, kada u njemu ne bi bilo izvesne upravljake ivotne
sile koja dri na okupu te razliite delove od kojih je sastavljeno
ivo telo. To je sila koja im svima nareuje zarad zajednikog do
bra. Kad ne bi bilo te ive sile stomak bi otiao na jednu stranu,
noge na drugu, itd.11 Isto vai i za kraljevstvo. Svaki pojedinac u
kraljevstvu bi vukao ka vlastitom dobru, jer je tenja ka vlastitom
dobru jedna od karakteristika i od bitnih ovekovih crta. Svako bi
teio vlastitom dobru i tako bi zapostavio opte dobro. Zbog toga
bi u kraljevstvu trebalo da postoji neto to odgovara ivotnoj
upravljakoj sili u organizmu, to e preokrenuti tenju pojedinca
ka sopstvenom dobru na opte dobro. To neto e biti kralj. Kao
i u svakom mnotvu, kae Sveti Toma, potrebna je uprava koja
je duna da upravlja i vlada.12To je druga analogija i tie se kralja
kao ivotne sile organizma.
Najzad, trea analogija i trei kontinuitet je ona izmeu pastira
i oca porodice. Kako kae Sveti Toma, ovekov krajnji cilj oigled
no nije da bude bogat, niti ak da bude srean na zemlji ili zdrav.
Ono ka emu ovek konano tei je vena srea i boanski ui
tak. ta bi onda trebalo da bude funkcija kralja? Njegova funkcija
bi oigledno morala da podrazumeva obezbeenje zajednikog
dobra mnotva metodom koja bi bila u stanju da mu obezbedi
nebeski blagoslov.13Prema tome, sutinski, funkcija kralja nije ra
zliita od one koju ima pastir prema svom stadu, niti je ak razli
ita od funkcije oca porodice u odnosu prema njegovoj porodici.
Donosei svoje zemaljske i temporalne odluke, on bi trebalo da
postupa tako da veni spas pojedinca, ne samo da ne srne biti
ugroen, ve mora da bude mogu. Vidite, dakle, da kroz analogi
ju sa Bogom, sa ivom prirodom i sa ocem porodice, imate jednu
vrstu teoloko-kosmolokog kontinuuma u ime kojeg je suveren
ovlaen da vlada i koji prua modele prema kojima bi trebalo da
vlada. Ako u neprekidnom kontinuitetu vrenja svog suvereniteta
suveren moe i treba da vlada preko toga, to je tako samo u meri

u kojoj je on deo tog velikog kontinuuma koji ide od Boga do oca
porodice prelazei preko prirode i pastira. Tu, dakle, nema nika
kvog prekida. Taj veliki kontinuum od suvereniteta do upravljanja
nije nita drugo nego prevoenje, koje bismo pod navodnicima
mogli oznaiti kao politiko prevoenje kontinuuma od Boga
ka ljudima.
U XVI veku e taj veliki kontinuum, prisutan u misli Svetog
Tome, koji opravdava vladavinu kralja nad ljudima, biti preki
nut. Time ne elim da kaem kako se odnos suverena sa Bogom,
prirodom, ocem porodice i sa religioznim pastirom, prekida.
Naprotiv, neprestano ih vidimo kao povezane [...]. I nai emo
ih jo izrazitije postavljene kada oni budu uspostavljani polazei
od jedne druge stvari, i u skladu sa jednom drugom ekonomi
jom, jer ja verujem da politiku misao kraja XVI veka karakterie
upravo istraivanje i definisanje jednog oblika vladanja koji bi bio
poseban u pogledu naina vrenja suvereniteta. Ako se vratimo
malo unazad, i osmotrimo stvari uz pomo velikih fikcija, vidi
mo da je dolo do neke vrste hijazma, tj. neke vrste fundamental-
nog skretanja. Izdvajajui samo jednu od posledica diskurzivnih
praksi mogao bih rei da su, u osnovi, Kopernikova i Keplerova
astronomija, Galilejeva (Galilei) fizika, prirodna istorija Dona
Reja (John Ray),14 gramatika Port-Rojala (Port-Royal)15... i ve
liki efekti tih diskurzivnih praksi - govorim samo o jednom od
mnogih efekata nauke - imale za cilj da pokau kako Bog ureuje
svet pomou optih, nepromenljivih, univerzalnih zakona i isto
vremeno inteligibilnih zakona koji su shvatljivi u formi merenja
i matematike analize ili u formi klasifikujue analize u sluaju
prirodne istorije, ili logike analize u sluaju opte gramatike.
Bog ureuje svet optim, nepromenljivim, univerzalnim, jedno
stavnim, pristupanim zakonima. ta to znai? To znai da Bog
njime ne upravlja. On ne upravlja na pastirski nain. On suvereno
upravlja svetom pomou principa.
Jer ta stoji u osnovi upravljanja svetom na pastirski nain?
Ovde moemo da se pozovemo na ono to sam rekao pre petnaest
dana o specifinoj ekonomiji pastirske moi16 i specifinoj eko
nomiji koja vodi ka spasenju, poslunosti, istini. Ako se ta ema

primeni na Boga i ako Bog pastirski upravlja svetom, to bi znailo
rei da je svet bio predmet jedne ekonomije spasenja. To e rei
da je on bio stvoren kako bi ovek mogao postii svoje spasenje.
Preciznije reeno, radi se o tome da su stvari na svetu stvorene za
oveka, a da ovek nije stvoren da bi iveo u ovom svetu, ili bar
nije stvoren da bi konano iveo u ovom svetu, ve da bi preao u
jedan drugi svet. Svet kojim se vladalo na pastirski nain u skladu
sa ekonomijom spasenja bio je [dakle] svet finalnih uzroka koji je
kulminirao u oveku koji je tu trebalo da postigne svoje spasenje.
Finalni uzroci i antropocentrizam, to je bila jedna od formi, jedna
od manifestacija i jedan od znakova bojeg pastirskog vladanja
svetom.
[Drugo,] pastirsko vladanje svetom je znailo da je svet bio
podreen celoj jednoj ekonomiji poslunosti. Vi dobro znate da
pastirska poslunost fundamentalno uzima formu individualnog
odnosa i svaki put kad je Bog bteo da iz bilo kog razloga interve-
nie, bilo da se radilo o spasenju ili gubitku nekoga u nekoj prilici
ili u nekom posebnom sklopu okolnosti, on se uplitao u ovom
svetu u skladu sa ekonomijom poslunosti. To znai da je oba
vezivao bia da pokazuju njegovu volju pomou znakova, uda,
monstruoznosti koje su bile podjednako pretnje i kazne, obeanja
spasenja, znaci izbora. Priroda kojom se vladalo pastirski bila je
priroda nastanjena udima, znakovima itd.
Najzad, tree, svet podvrgnut pastirskom vladanju bio je svet u
kom je postojala ela jedna ekonomija istine, kakva se nalazila i u
pastirstvu. Sa jedne strane, istina kojoj se pouavalo je skrivena, a
sa druge - ona je izdvojena. To znai da je u svetu sa pastirskom
upravom prisutna forma neke vrste uenja. Svet je bio knjiga,
otvorena knjiga u kojoj se mogla otkriti istina, ili, bolje reeno, u
kojoj su istine same pouavale, a one su se pouavale sutinski u
formi uzajamnih pouka, to jest u vidu slinosti i analogije. To je u
isto vreme bio svet unutar kojeg je trebalo deifrovati istine koje
su bile skrivene, koji se davao skrivajui se i skrivao se dajui se.
To je bio svet popunjen iframa koje je trebalo deifrovati.
Bio je to u celini svet finalnosti, antropocentrian, svet divo
ta, uda i znakova, najzad svet analogija i ifara17, a to je ono to
konstituie pojavnu formu bojeg pastirskog vladanja svetom.

Meutim, u kom razdoblju je to nestalo? Nestalo je tano izmeu
1580. i 1650, u trenutku zasnivanja klasine episteme.n To je ono
to je nestalo i, jednom reju, moemo rei da je razvijanje jedne
inteligibilne prirode u kojoj e finalni uzroci malo-pomalo ne
stati, antropocentrizam biti doveden u pitanje, a svet oien od
svojih udesa i znamenja, stvorilo svet koji e se razvijati u skladu
sa formama matematikog razumevanja i klasifikovanja koje vie
nee moi da proe kao analogija ili ifra. Izvinite unapred zbog
izraza koji u upotrebiti, ali mislim da bi se to jedino moglo na
zvati razvlaivanjem kosmosa.
U to isto doba, tanije - od 1580. do 1660, razvija se sledea,
sasvim drugaija tema. Kada suveren vri svoj suverenitet u od
nosu na svoje podanike, to ne znai da on samo produava na
zemlji boanski suverenitet koji e se na neki nain odraziti na
kontinuum prirode. On ima i jedan specifian zadatak koji niko
drugi nema [da ispuni]. Taj zadatak nema ni Bog u odnosu prema
prirodi, ni dua u odnosu na telo, ni pastir u odnosu na svoje ovce
ili otac porodice u odnosu na svoju decu. Njegov zadatak je apso
lutno specifian. On se sastoji u upravljanju i za njega on ne moe
nai model ni u Bogu ni u prirodi. To iskrsavanje specifinosti na
nivou i u formi upravljanja izraeno je, na kraju XVI veka, novom
problematizacijom onoga to se zvalo res publica, javna stvar. Od
suverena se trai vie od pukog vrenja suverenosti i od njega se
trai da, inei vie od pukog vrenja suverenosti, radi neto dru
go u odnosu na ono to radi Bog u odnosu prema prirodi, pastir u
odnosu prema svom stadu, otac porodice u odnosu prema svojoj
deci ili pastir prema svojim ovcama. Ukratko, od njega se trai
neto vie u vezi sa suverenou. I to je upravljanje. U pitanju je
dodatak suverenosti, koji predstavlja neto drugo u odnosu na pa-
stirstvo. U pitanju je, takoe, neto za ta ne postoji model, i to bi
trebalo da trai svoj model. To je vetina upravljanja. Kad otkrije
mo vetinu upravljanja, znaemo u skladu sa kojim tipom racio
nalnosti emo moi da vrimo tu operaciju koja nije ni suverenost
ni pastirstvo. Otuda potie izazov i zbog toga nastaje temeljno
pitanje kraja XVI veka: ta je to vetina upravljanja?
Da rezimiramo. S jedne strane, dakle, imamo nivo na kome je

tema udaljena iz prie o upravljanju. Javlja se priroda koja ne trpi
upravljanje, koja jedino doputa vladavinu razuma, pri emu je
re o razumu koji je zajedniki Bogu i ljudima. Cime se bavi taj ra
zum koji priroda doputa? Ne bismo rekli da su u pitanju zakoni
(re zakon se pojavljuje kada prihvatimo juridiko-epistemo-
loku perspektivu), ve ono to se u odreenom trenutku naziva
principima, principia naturae. Sa druge strane, suverenost nad
ljudima mora da se odvija nad neim osobenim to nije sadrano
u njoj samoj. Radi se o neemu to se prilagoava drugaijem mo
delu i tipu racionalnosti. To je upravljanje i ono mora da pronae
svoj razlog." Tako sa jedne strane imamo principia naturae a sa
druge strane razlog upravljanja, ratio - upoznati ste sa izrazom
ratio status. U stvari, to je ono to nazivamo dravni razlog. Dakle,
dve strane o kojima govorimo su principi prirode i dravni razlog.
Poto su Italijani uvek za korak ispred nas, oni su bili prvi koji su
definisali dravni razlog. Na kraju XVI veka Botero pie: Drava
je vrsta dominacija nad narodima.19 Vidi se da to nije teritori
jalna definicija drave. Drava nije teritorija, niti je provincija ili
oblast. Ona podrazumeva samo narode i dominaciju. Botero ak i
ne daje dravnom razlogu usku definiciju kojom se mi bavimo, ali
i pored toga kae: Dravni razlog predstavlja znanje primerenih
sredstava zasnivanja, ouvanja i proirivanja takve dominacije.
Meutim, Botero dodaje da se taj dravni razlog vie tie ouva
nja drave nego njenog zasnivanja ili proirenja.20 Na to emo se
jo vratiti. To znai da on pod dravnim razlogom podrazumeva
racionalnost koja omoguava odravanje drave u njenom sva
kodnevnom funkcionisanju od trenutka kada se ona osnuje. Sa
principia naturae i ratio statusom, odnosno sa principima prirode
i dravnim razlogom, tj. sa prirodom i dravom, napokon su kon-
stituisane i razdvojene dve velike reference na znanja i tehnike
koje su date zapadnom oveku.
Evo jednog isto metodolokog komentara. Mogli biste rei da
je sasvim u redu da se ukae na pojavu ta dva elementa, na nji-*
* Raison se moe prevoditi sa razlog i sa razum. Iz istorijske perspektive, Fuko upravo

koristi tu dvoznanost (pritn. prev.).
hovu korelaciju, igru ukrtanja, inverziju do koje dolazi, ali da se

na taj nain nita ne objanjava. Ja to, naravno, ne objanjavam
zbog itavog niza razloga. Samo to bih ipak hteo da postavim
jedno pitanje. Ako se pod objanjenjem podrazumeva da se od
mene trai da pokaem jedan izvor iz kojeg bi se moglo smatrati
da potiu i priroda i drava i odvajanje prirode i drave, i odva
janje principiae naturae i ratio statusa, i ukratko, ako se od mene
trai da naem to jedno koje e se podeliti nadvoje, ja u odmah
odustati. Ali zar nema drugih naina da se uspostavi razumljivost
koju bi u istoriji trebalo uspostaviti? Zar razumljivost ne bi tre
balo da proistie iz neeg drugaijeg od istraivanja tog jednog
koje bi se deblo na dva ili koje bi proizvodilo to dvoje? Zar ne
bismo, na primer, mogli da ne poemo ni od jedinstva pa ak ni
od tog dvojstva prirode i drave, ve od mnogostrukosti izvan
redno raznolikih procesa u kojima bismo tano nali te otpore
pastirstvu, pobune protiv upravljanja, ali gde bismo nali i razvoj
grada ili razvoj algebre, eksperimente o padanju tela [...]? A to
bi ukljuilo razumljivost procesa o kojima sam govorio i pokaza
lo fenomene zgruavanja, podrke, uzajamnog jaanja, kohezije
i integracije, te, ukratko, itav skup procesa i elu mreu odnosa
koji su konano, kao ukupan efekat, izazvali tu veliku dvojnost
jedne specifine prirode i jedne specifine drave. Priroda o kojoj
govorimo ne moe da se shvati ako se pretpostavi da se njome
vlada, pa dakle ne moe da se razume kao neto ime se upravlja,
i otuda moe da se shvati samo ako je oslobodimo pastirske vla
davine i u njoj prepoznamo samo suverenitet nekoliko temeljnih
principa. Na drugoj strani, radi se o dravi koja se moe odrati
jedino ako je obdarena upravljanjem koje nadilazi suverenitet. U
osnovi, moda razumljivost u istoriji ne lei u pozivanju na jedan
uzrok koji je uvek manje ih vie metafora za izvor. Razumljivost u
istoriji bi moda mogla da lei u neem to bismo mogli nazvati
konstituisanje ih sastavljanje posledica. Pitanje je kako se slau
globalni efekti, tj. kako se slau masovni kumulativni efekti. Kako
se konstituisala priroda kao globalni efekat? Kako se konstituisao
efekat drave poev od hiljadu raznih procesa od kojih sam na
neke pokuao da vam ukaem? Problem je da se otkrije kako su se
Predavanje od 8. marta 1978. I
konstituisala ta dva efekta, odnosno kako su se oni koir.liltu..ili u

svojoj dvojnosti u uslovima bitne suprotstavljenosti upiavl|.ilva
prirode i upravljatva drave. Tu se javlja inverzija i globalni cle
kat, ali taj globalni karakter je samo jedna poslediea, a upravo u
tom smislu slaganja kumulativnih poslediea trebalo bi vriti isto
rijsku analizu. Nema potrebe da vam kaem kako sam u ovili ne
koliko metodolokih refleksija koje sam samo skicirao, kao i u ge
neralnom problemu pastirstva i upravljatva o kojem sam sve do
sada govorio, bio inspirisan izvesnim stvarima u radovima Pola
Vena. Njegovu knjigu Le Pain et le Cirque2' bi u svakom sluaju
trebalo da poznajete On je napisao studiju o fenomenu everge-
tizma u antikom svetu, koja predstavlja model koji me inspirie
kada govorim o tim problemima.22
Hajde da sada govorimo o tom dravnom razlogu, tom ratio
statusu. Evo nekoliko preliminarnih napomena. Dravni razlog
u punom, irem smislu, u kom smo videli da se pojavljuje u Bo-
terovom tekstu, u to vreme je odmah bio doivljen kao otkrie,
ili bar kao inovacija - imao je isti onaj otri i nagli karakter koji
je, pedeset godina ranije, imalo otkrie heliocentrizma, i koji je
kasnije imalo otkrie zakona padanja tela, itd. Drugim recima, on
se zaista posmatrao kao neto novo. To nije retrospektivni nain
gledanja u skladu sa kojim bi naprosto bilo pogodno da se kae
kako se tu najzad desilo neto to je nesumnjivo vano. Ne. Sami
savremenici, tokom celog tog perioda od kraja XVI do poetka
XVII veka, su primetili da se tu radi o jednoj novoj realnosti ili o
problemu koji je apsolutno nov. Kemnic (Chemnitz) je, pod pse
udonimom Hipolit a Lapid (Hippolithus a Lapide), objavio tekst
namenjen pregovaraima Vestfalskog ugovora23, koji se ticao od
nosa izmeu Nemakog carstva i raznih drava (istorijska poza
dina svega toga je problem Carstva i administracije Carstva)24. U
tom zaista fundamentalnom tekstu, koji se pojavio na latinskom
pod naslovom Ratio status i koji je na francuski preveden mnogo
kasnije, 1711. ili [17] 12, u jednom drugom istorijskom kontekstu
bavei se i dalje Carstvom, pod naslovom Les Intrts des princes
allemands (ini se da je prevod pomalo iskrivljen, ali u stvari to
nije sluaj: la ratio status jeste interes nemakih prineva), Ke-
hovu korelaciju, igru ukrtanja, inverziju do koje dolazi, ali da se

na taj nain nita ne objanjava. Ja to, naravno, ne objanjavam
zbog itavog niza razloga. Samo to bih ipak hteo da postavim
jedno pitanje. Ako se pod objanjenjem podrazumeva da se od
mene trai da pokaem jedan izvor iz kojeg bi se moglo smatrati
da potiu i priroda i drava i odvajanje prirode i drave, i odva
janje principiae naturae i ratio statusa, i ukratko, ako se od mene
trai da naem to jedno koje e se podeliti nadvoje, ja u odmah
odustati. Ali zar nema drugih naina da se uspostavi razumljivost
koju bi u istoriji trebalo uspostaviti? Zar razumljivost ne bi tre
balo da proistie iz neeg drugaijeg od istraivanja tog jednog
koje bi se delilo na dva ili koje bi proizvodilo to dvoje? Zar ne
bismo, na primer, mogli da ne poemo ni od jedinstva pa ak ni
od tog dvojstva prirode i drave, ve od mnogostrukosti izvan
redno raznolikih procesa u kojima bismo tano nali te otpore
pastirstvu, pobune protiv upravljanja, ali gde bismo nali i razvoj
grada ili razvoj algebre, eksperimente o padanju tela [...]? A to
bi ukljuilo razumljivost procesa o kojima sam govorio i pokaza
lo fenomene zgruavanja, podrke, uzajamnog jaanja, kohezije
i integracije, te, ukratko, itav skup procesa i elu mreu odnosa
koji su konano, kao ukupan efekat, izazvali tu veliku dvojnost
jedne specifine prirode ijedne specifine drave. Priroda o kojoj
govorimo ne moe da se shvati ako se pretpostavi da se njome
vlada, pa dakle ne moe da se razume kao neto ime se upravlja,
i otuda moe da se shvati samo ako je oslobodimo pastirske vla
davine i u njoj prepoznamo samo suverenitet nekoliko temeljnih
principa. Na drugoj strani, radi se o dravi koja se moe odrati
jedino ako je obdarena upravljanjem koje nadilazi suverenitet. U
osnovi, moda razumljivost u istoriji ne lei u pozivanju na jedan
uzrok koji je uvek manje ili vie metafora za izvor. Razumljivost u
istoriji bi moda mogla da lei u neem to bismo mogli nazvati
konstituisanje ili sastavljanje posledica. Pitanje je kako se slau
globalni efekti, tj. kako se slau masovni kumulativni efekti. Kako
se konstituisala priroda kao globalni efekat? Kako se konstituisao
efekat drave poev od hiljadu raznih procesa od kojih sam na
neke pokuao da vam ukaem? Problem je da se otkrije kako su se
konstituisala ta dva efekta, odnosno kako su se oni konstituisali u

svojoj dvojnosti u uslovima bitne suprotstavljenosti upravljatva
prirode i upravljatva drave. Tu se javlja inverzija i globalni efe-
kat, ali taj globalni karakter je samo jedna posledica, a upravo u
tom smislu slaganja kumulativnih posledica trebalo bi vriti isto-
rijsku analizu. Nema potrebe da vam kaem kako sam u ovih ne
koliko metodolokih refleksija koje sam samo skicirao, kao i u ge
neralnom problemu pastirstva i upravljatva o kojem sam sve do
sada govorio, bio inspirisan izvesnim stvarima u radovima Pola
Vena. Njegovu knjigu Le Pain et le Cirque2' bi u svakom sluaju
trebalo da poznajete On je napisao studiju o fenomenu everge-
tizma u antikom svetu, koja predstavlja model koji me inspirie
kada govorim o tim problemima.22
Hajde da sada govorimo o tom dravnom razlogu, tom ratio
statusu. Evo nekoliko preliminarnih napomena. Dravni razlog
u punom, irem smislu, u kom smo videli da se pojavljuje u Bo-
terovom tekstu, u to vreme je odmah bio doivljen kao otkrie,
ili bar kao inovacija - imao je isti onaj otri i nagli karakter koji
je, pedeset godina ranije, imalo otkrie heliocentrizma, i koji je
kasnije imalo otkrie zakona padanja tela, itd. Drugim recima, on
se zaista posmatrao kao neto novo. To nije retrospektivni nain
gledanja u skladu sa kojim bi naprosto bilo pogodno da se kae
kako se tu najzad desilo neto to je nesumnjivo vano. Ne. Sami
savremenici, tokom celog tog perioda od kraja XVI do poetka
XVII veka, su primetili da se tu radi o jednoj novoj realnosti ili o
problemu koji je apsolutno nov. Kemnic (Chemnitz) je, pod pse
udonimom Hipolit a Lapid (Hippolithus a Lapide), objavio tekst
namenjen pregovaraima Vestfalskog ugovora23, koji se ticao od
nosa izmeu Nemakog carstva i raznih drava (istorijska poza
dina svega toga je problem Carstva i administracije Carstva)24. U
tom zaista fundamentalnom tekstu, koji se pojavio na latinskom
pod naslovom Ratio status i koji je na francuski preveden mnogo
kasnije, 171 l.ili [17] 12, u jednom drugom istorijskom kontekstu
bavei se i dalje Carstvom, pod naslovom Les Intrts des princes
allemands (ini se da je prevod pomalo iskrivljen, ali u stvari to
nije sluaj: la ratio status jeste interes nemakih prineva), Ke-
mnic pie, dakle za vreme Vestfalskog mira, 1647-48: Svakog

dana ujemo beskonano mnogo ljudi kako govore o dravnom
razlogu. Svi u tome uestvuju, od onih zakopanih u kolskoj pra
ini do onih koji snose inovniku odgovornost.25 Tako je 1647.
dravni razlog jo uvek predstavljao neto novo, o emu se esto
razgovaralo. Ne moe se rei da je u pitanju prividna novina jer je
dravni razlog oduvek bio na snazi. Potrebno je samo pogledati
antike istoriare da bi se videlo kako se uvek radilo o dravnom
razlogu. O emu govori Tacit? O dravnom razlogu.26ije funkci-
onisanje on opisuje? Tu bi se moglo pronai izvanredno ponovno
upisivanje politike misli u istorijski materijal u kome bi se mo
del dravnog razloga, koji je zaboravljen u srednjem veku, mogao
pronai kroz paljivo itanje Tacita. Tacitovi tekstovi su biblija
dravnog razloga. Zbog toga se i dogaa taj oigledan povratak
istoriji u tom periodu.
Drugi, opet, tvrde da nije tako. Prema njima se tu javlja neto
radikalno novo i ako elimo da razumemo ta je u pitanju ne bi
trebalo da se obraamo istoriarima ve da posmatramo ono to
postoji oko nas ili u stranim dravama. Oekuje se da e nam ana
liza savremene stvarnosti omoguiti da odredimo kako funkcio-
nie dravni razlog. [...] Ovde bi trebalo da citiramo Kemnica jer
je upravo on jasno uviao odnos i analogiju koja postoji izmeu
domena nauka i onoga to se odvijalo u domenu dravnog razlo
ga. On kae kako je izvesno da je dravni razlog oduvek postojao,
ako pod njim podrazumevamo mehanizam putem kog drave
funkcioniu,27 ali da je istovremeno bilo potrebno potpuno novo
intelektualno sredstvo da bi se on detektovao i analizirao, kao to
je potreban teleskop da bismo videli zvezde koje su postojale i
ranije iako se nisu mogle videti. Sa svojim teleskopima, kae
Kemnic, moderni matematiari su otkrili nove zvezde i pege na
Suncu. Sa svojim teleskopima novi Politique su otkrili ono to sta
ri nisu poznavali ili su paljivo krili od nas.28
Dravni razlog je inovacija koja je odmah primeena kao ino
vacija. U pitanju je inovacija i skandal kao to su Galilejeva ot
kria podstakla skandal u polju religiozne misli. Na isti taj nain
ratio status je proizveo bar podjednako velik skandal. Svakako,
stvarno istorijsko i politiko funkcionisanje tog skandala bilo je

potpuno drugaije u meri u kojoj se iza njega krio problem po-
dele izmeu Protestantske i Katolike crkve i problem upravljanja
dravama poput Francuske iji su suvereni tvrdili da su katolici,
dok je u samim dravama postojala tolerancija. Stavie, injenica
da su u francuskoj najstroi i najdosledniji zastupnici dravnog
razloga bili Rielje (Richelieu) i Mazarin, koji moda nisu bili
najpoboniji, ali su ipak bili obueni u purpur, znaila je da re
ligiozni skandal koji je nastao sa pojavom tog pojma nije bio isti
kao onaj koji je proiziao iz pojave Galilejeve fizike. U svakom
sluaju, do skandala je dolo, i u jednom trenutku je papa Pije V
rekao da ratio status uopte nije dravni razlog ve je to ratio dia-
boli, tj. avolji razlog.29 U Francuskoj je postojala literatura koja
se suprotstavljala dravnom razlogu, i ona je, sa jedne strane, bila
inspirisana nekom vrstom otrog propanskog katolicizma a, sa
druge strane, bila suprotstavljena Rieljeovoj politici. O tome go
vori niz pamfleta koje je uredio i prouavao Tio (Thuau) u svojoj
knjizi o politikoj misli u Rieljeovom dobu.30 Upuujem vas na
nju, a sada bih iz nje preuzeo jedan citat koji potie od asnog
oca Kloda Klemana (Claude Clment). Kleman je bio jezuita i u
odreenoj meri, koju ja ne mogu da odredim, povezan sa pan-
cima. On je odlazio u paniju, ali ne znam da li je ba bio pan-
ski agent. On je 1637. napisao knjigu Makijavelizan obezglavljen
(Le Machiavlisme gorg, Machiavellismus jugulatus), u kojoj na
poetku kae: Razmiljajui o sekti Politiques, ne znam ta o njoj
da kaem i o emu bi trebalo da utim i kojim imenom bi trebalo
da je nazivam. Da li da je nazivam politeizmom? Da, bez sum
nje, jer Politique potuje sve i bilo ta unutar politikog rezona.
Da li da je nazovem ateizmom? To bi bilo pravedno, jer Politique
potuje naredbu koja iskljuivo proistie iz dravnog razloga, i
menja boju i kou kao Protej. Da li da je nazovem etatolatrija?
To bi bilo najispravnije ime. Ako u svojoj optoj ravnodunosti
Politique potuje neto, onda je to da bi ljude predala u ruke one
boginje koju su stari Grci nazivali polisom, Rimljani republikom
ili carstvom, a ljudi je danas nazivaju dravom. U pitanju je jedi
na svetost za Politique i to je najbolje ime za njih.31 Postoji vrlo
bogata literatura koja se moe pronai kod Tioa i ja u vam dati

samo naslov jednog kasnijeg teksta iz 1667. koji je napisao Remon
Sen-Marten (Raymond de Saint-Martin). Naslov je sledei: Istini
ta religija u svom pravom svetlu protiv svih suprotstavljenih greaka
ateista, libertinaca, matematiara i svih drugih koji pretpostavljaju
Sudbinu i Kob, pagana, jedveja, muhamedanaca, jeretikih sekti
uopte, izmatika, makijavelista i politiques (La Vraie Religion en
son jour contre toutes les erreurs contraires des athes, des libertins,
des mathmaticiens et de tous les autres qui tablissent le Destin
et la Fatalit, des paens, des juifs, des mahomtans, des sectes des
hrtiques en gnral, des schismatiques, des machiavlistes et des
politiques).32
Hteo bih da se zadrim na tri rei u tim dijatribama. Prva re
je Makijaveli, druga je politique", a trea je, naravno, drava.
Prvo Makijaveli. U prethodnom predavanju33 sam pokuao da
vam pokaem kako vetina upravljanja, koja je tako eljno potra
ivana u XVI i XVII veku, nije mogla da se nae kod Makijavelija,
jer ona tamo i ne postoji, a ne postoji kod njega upravo zato to
njegov problem nije bio ouvanje drave kao takve. Mislim da e
to biti jasnije sledee nedelje kada ponemo da se bavimo proble
mom dravnog razloga iznutra. Ono to je Makijaveli pokuao
da sauva nije bila drava ve odnos vladaoca prema onome nad
im vlada, a to znai da sauva provinciju kao vladaoev odnos
sa teritorijom ili stanovnitvom. Re je, dakle, o neem potpu
no drugaijem. Ne mislim da se kod Makijavelija radi o vetini
upravljanja. Ipak, ostaje injenica da je Makijaveli bio u sreditu
rasprave u trenutku kada je vetina upravljanja ograniavana.
Stvari su sloenije od toga, i to, u krajnjoj liniji, nije istina. On je
bio u sreditu rasprave, nekada sa pozitivnom, a nekada sa nega
tivnom vrednou. Zapravo, on je u tom sreditu u periodu od
1580. do 1650-1660. On nije u sreditu rasprave u smislu da se
ona dogaa zbog neega to je on rekao, ve zato to se ona odvija
preko njega. Rasprava se ne odvija zbog onoga to je on rekao
jer se vetina upravljanja ne moe nai kod njega samog. On nije
definisao vetinu upravljanja, ali e se ona traiti u onom to je
on rekao. Taj fenomen, u kome se unutar jednog diskursa trai
ono to se u datom trenutku dogaa, a da se pri tome on, u stvari,

primora da neto kae, uopte nije jedinstven. Marks je na Maki-
javeli. Diskurs ne potie od njega, ali se kroz njega odvija.
Zato se, dakle, rasprava odvija kroz Makijavelija? Protivnici
dravnog razloga, propanski, antirieljeovski katolici govore bra
niocima dravnog razloga i onima koji pokuavaju da pronau
specifinost vetine vladanja: vi tvrdite da postoji stvarno autono
mna i specifina vetina upravljanja koja je razliita od sprovoe-
nja suverenosti i pastirskog vladanja. Ali ako paljivije pogledate,
tvrde oni, ta vetina upravljanja, za koju tvrdite da postoji i da
mora biti otkrivena, koja je racionalna i organizovana zarad do
brobiti svih i koja nije iste vrste kao boanski ili prirodni zakoni,
u stvari uopte ne postoji i nema nikakvu supstancu. U najboljem
sluaju tako mogu da se definiu interesi i hirovi vladaoca. Koliko
god temeljno definisali ideju specifine vetine upravljanja, sve do
ega ete doi je Makijaveli. Nai ete samo Makijavelija, a to zna
i vladaoeve hirove i zakone. Izvan Boga, izvan zakona, izvan ve
likih modela koje daje priroda i, samim tim, u krajnjoj liniji Bog,
ne postoji nita osim vladaoevog hira i nita osim Makijavelija.
U toj taki Makijaveli igra svoju ulogu protivprimera, kritike i
primera svoenja vetine upravljanja na spasenje koje nije spa
senje drave nego kneevine. Upravljatvo ne postoji. To je ono
to protivnici dravnog razloga misle kada kau: vi ste naprosto
makijavelisti i neete pronai tu vetinu upravljanja o kojoj govo
rite. I povrh toga, kako kae Inosan antije (Innocent Gentillet)34,
moemo ak rei da ni upotreba Makijavelijevih principa nije na
liniji vetine upravljanja, ve je to loe sredstvo za vladaoca jer
e on rizikovati svoju kneevinu i tron ako ih primeni.35 Dakle,
ne samo da Makijaveli doputa da se na njega svede sve ono to
bi trebalo da bude specifinost dravnog razloga, ve i pokazuje
da je u pitanju neto neposredno protivreno i tetno. I onda se
pojavljuje jo radikalniji argument koji se sastoji od toga da se
kae sledee. Gde zapravo zavravamo ako odustanemo od Boga i
od temeljnog principa boje suverenosti nad svetom, prirodom i
ljudima da bismo pronali specifinu formu upravljanja? Zavra
vamo u hirovima vladara, kao to sam ve rekao, ali onda nestaje
i mogunost da se opravda bilo koji oblik vieg obavezivanja. Ako

uklonimo Boga iz sistema i kaemo ljudima da moraju da sluaju
vladu, ostaje pitanje u ime ega bi oni morali da posluaju. Nema
vie Boga i nema zakona. Nema vie Boga i nema vie naina da se
ljudi obaveu. Neko je rekao: Ako Bog ne postoji, sve je dozvo
ljeno. Nije u pitanju onaj na koga mislite.36 U pitanju je preasni
otac Koncen (Contzen) u Politicorum libri decem, Livre des poli
tiques iz 1620.37 U 1620. on je rekao da je, ako Bog ne postoji, sve
dozvoljeno. Jasno je da nije pojava pitanja drave, upravljatva, u
Rusiji [XIX] veka podstakla to pitanje i taj problem. Tamo se radi
lo o tome da je, u sluaju da Bog ne postoji, sve dozvoljeno - onda
Bog mora da postoji [...]
to se tie onih koji su podravali dravni razlog, oni e rei
da zapravo nemaju nita sa Makijavelijem. Oni kau da im Ma-
kijaveli ne prua ono to trae. Makijaveli je samo makijavelista
koji rauna samo polazei od interesa vladara, a mi to poriemo.
Moete videti da prigovor Makijaveliju dolazi sa dve strane. Pri
govor upuuju oni koji kritikuju dravni razlog kada kau da on
nije nita drugo do makijavelizam i da bi ga zato trebalo odbaciti.
Branioci dravnog razloga takoe upuuju prigovor kada kau da
ono za im tragaju nema nikakve veze sa Makijavelijem i da bi ga
zato trebalo odbaciti. Meutim, neki meu braniocima dravnog
razloga prihvataju izazov i kau kako im Makijaveli, bar onaj iz
Komentara (Commenti), ako ve ne iz Vladaoca, moe posluiti
u meri u kojoj pokuava da bez prirodnog modela ili teolokog
zasnivanja identifikuje nune odnose izmeu onih koji upravljaju
i onih kojima se upravlja, to je intrinzino jednom gradu. To je,
dakle, oblik koji predstavlja odreenu odbranu Makijavelija, koja
oigledno ne dolazi od protivnika dravnog razloga, ve od nekih
njegovih zastupnika. Rieljeov agent Node (Naud), na primer,
pie knjigu u kojoj hvali Makijavelija,38 a osim toga postoji i pa
radoksalna hrianska knjiga koju je napisao Mahon (Machon)39,
koja objanjava da je Makijaveli u potpunosti uskladiv sa Bibli
jom40. Mahon ne pokuava da pokae kako je Biblija puna stranih
stvari, ve da ak i u sluajevima kada narod vode Bog i proroci
postoji nesvodiva specifinost upravljanja i odreeni ratio status,
koji funkcionie za sebe i izvan optih zakona koje zadaju Bog ili
priroda. Toliko sam hteo da kaem o Makijaveliju.'
Drugo, hou neto da kaemo o rei politique. Videli ste da u
pomenutim dijatribama protiv dravnog razloga nailazimo na tu
re. Do sada ste videli da ta re uvek podrazumeva neto negativ
no, kao i da ona ne upuuje na neku stvar, domen ili vrstu prakse,
ve na ljude. Re je o les politiques", sekti, koja je, samim tim, na
granici jeresi. Re politiques" se, dakle, pojavljuje da bi se odredi
li ljudi koji dele neki odreeni nain miljenja, analize, rezonova-
nja, prorauna i zamiljanja toga ta vlada mora da uradi i na ko
joj formi racionalnosti moe da se zasniva. Drugim recima, nije
politika (la politique) kao domen, skup ciljeva ili ak profesija ono
to se prvo pojavilo u XVI i XVII veku na Zapadu, ve politiques,
tj. odreeni nain postavljanja, miljenja i odreivanja specifi
nosti upravljanja u odnosu na suverenitet. Nasuprot juridiko-
teolokom problemu zasnivanja suvereniteta, politiques predstav
ljaju one koji razmiljaju o formi upravljanja zbog nje same. Tek
sredinom XVII veka pojavljuje se politike (la politique) shvaena
kao domen ili vrsta delovanja. Re politika (la politique) ete
nai u nekim tekstovima, a posebno kod markiza od atelea (Cha-
stelet)41, a takoe i kod Bosuea (Bossuet). I svakako se moe vi-
deti da politika vie nije jeres kada Bosue govori o politici koja
proistie iz Svetog pisma42. Politika postaje nain razmiljanja ili
specifian tip rezonovanja koji upranjavaju odreene individue.
Ona postaje domen, koji se pozitivno vrednuje u smislu da je pot
puno integrisana na nivou institucija, praksi i naina delovanja u
sistemu suvereniteta francuske apsolutne monarhije. Upravo Luj
XIV uvodi osobenost dravnog razloga u opte forme suvereni
teta. Ono ta odreuje apsolutno jedinstveno mesto Luja XIV u
istoriji je upravo to da je on uspeo da, na nivou prakse i na nivou
manifestnih i vidljivih rituala, pokae vezu izmeu suvereniteta i
upravljanja, pritom uvajui njihovu specifinost i razliku na ni-*
* U rukopisu (str. 20) se prikazuje teorija ugovora kao sredstvo da se zaustavi Konceno-
vo podmuklo pitanje: ak i ako Bog ne postoji, ovek je obavezan. Od strane koga? Od
strane samog sebe. Uzimajui Hobsa za primer, Fuko dodaje: Suveren koji se uspostavlja
na taj nain, bivajui apsolutan, nije vezan ni za ta. Zbog toga e on moi u potpunosti da
bude upravlja (gouvernant).
vou forme. Luj XIV jeste, zapravo, dravni razlog i upravo kada
kae Drava, to sam ja dogaa to spajanje suverenosti i upravlja
nja. Kada Bosue govori o politici koja proistie iz Svetog pisma
politika postaje neto to je izgubilo negativne konotacije. Ona je
postala domen, skup predmeta i tip organizacije moi. Napokon,
ona proistie iz Svetog pisma, to znai da se dogodilo pomirenje
sa religijskim pastirstvom ili bar da je uspostavljen odreen tip
odnosa s njim. I ako dodamo da kod Bosuea ta politika koja pro
istie iz Svetog pisma vodi opravdanju galikanizma, tj. da dravni
razlog moe biti upotrebljen protiv crkve, vidimo obrtanje koje se
dogodilo od anatema koje su bacane na politiques, povezujui ih
sa muhamedancima ili jereticima do biskupa iz Tura koji iz Svetog
pisma izvlai pravo Luja XIV da vodi politiku prema dravnom
razlogu koja je suprotstavljena apsolutnoj monarhiji Crkve. Car
stvo je stvarno mrtvo.
Napokon, kao tree, posle Makijavelija i politike, hou da ka
em neto i o dravi. O tome u samo kratko jer emo se time
baviti sledee nedelje. Oigledno, bilo bi apsurdno rei da skup
institucija koje nazivamo dravom datira iz perioda izmeu 1580.
i 1650. Bilo bi besmisleno rei da je drava tada roena. Na kraju
krajeva, velike armije su nastale i organizovane jo za vreme Fran-
soa I. Oporezivanje je uspostavljeno pre toga, a sudski sistem jo
ranije. Svi ti aparati su ve postojali. Ipak, vaan, specifian i sva
kako neopovrgljiv istorijski fenomen koji u tom trenutku nastaje
jeste da drava poinje da ulazi u reflektovanu praksu. Problem je
da se razume kada, pod kojim uslovima i u kom obliku je drava
poela da se projektuje, programira i razvija unutar samosvesne
prakse, kada je postala predmet znanja (connaissance) i analize i
u kom trenutku je postala deo reflektovane i usaglaene strategije,
te u kom trenutku je poela da se priziva, eli, prieljkuje, da se od
nje strahuje ili da se odbacuje, voli ili mrzi. Ukratko, ulazak u to
polje prakse i miljenja je ono to bi trebalo da pokuamo uoiti.
Ono to bih sada hteo jeste da pokuam da vam pokaem kako
iskrsavanje drave kao fundamentalne politike teme moe da se
situira u optijoj istoriji upravljatva ili, ako hoete, u polju praksi
moi. Svestan sam da ima onih koji bi rekli da govorei o moi
razvijamo jednu cirkularnu ontologiju moi, ali u odnosu na to

postavio bih sledee pitanje. Nije li zapravo stvar u tome da ba
oni koji govore o dravi, istoriji i razvoju samim tim elaboriraju
jedan entitet kroz istoriju i razvijaju ontologiju drave kao stvari?
ta ako je drava samo nain upravljanja? ta ako je drava samo
tip upravljatva? ta ako svi ti odnosi moi postupno dobijaju
svoj oblik na osnovu mnogih vrlo razliitih procesa koji se pola
ko zgrunjavaju i stvaraju uinke, i ta ako te prakse upravljanja
upravo predstavljaju osnovu na kojoj se drava konstituie? Onda
bismo morali da kaemo kako drava nije vrsta ledenog udovita
u istoriji koje je u kontinuitetu raslo i razvijalo se kao neka vrsta
preteeg organizma oko graanskog drutva. Ono to bi u tom
sluaju morali da pokaemo tie se toga kako je, poevi od XVI
veka, graansko drutvo, ili naprosto upravljatvu podreeno
drutvo, moglo da organizuje neto toliko tanano i opsesivno kao
to je drava. Ali drava e u tom sluaju biti samo jedna epizoda
u upravljanju i upravljanje nee biti sredstvo drave. U svakom
sluaju, drava e biti tek jedna epizoda u upravljatvu. Toliko za
danas. Sledee nedelje u vie govoriti upravo o dravnom razlogu.
Napomene:
1 Bauernkrieg (1524-1526): ustanak nemakih seljaka, u vapskoj, Frankoniji,

Tiringiji, Alzasu i austrijskim Alpima. Taj pokret, koji je u produenim ustancima se
ljaka XV veka bio usmeren protiv preteranog kuluka, uzurpacije zajednikih dobara i
zloupotrebe vlastelinskih jurisdikcija, poprima religiozni karakter poetkom 1525, oi
gledno pod uticajem Mincerovih (Mnzer) anabaptista (videti prethodno predavanje
od 1. marta, napomena 25). Represija koju su sprovodili katoliki i luteranski prinevi
uzrokovala je vie od 100.000 mrtvih. Videti: E. Bloch, Thomas Mnzer als Theologe der
Revolution, Berlin, Aufgebau-Verlag, 1960 / Thomas Mnzer, thologien de la Rvolu
tion, prevod M. de Gandillac, Paris, Julliard, 1964, ponovljeno izdanje: 10-18, 1975;
L. G. Walter, Thomas Mnzer (1489-1525) et les luttes sociales /poque de la Rforme,
Paris, A. Picard, 1927; M. Pianzola, Thomas Munzer ou la Guerre des paysans, Paris, Le
Club franais du livre (Portraits dhistoire), 1958; E. G. Lonard, Histoire gnrale du
protestantisme, op. cit., ur., 1988, t. 1, str. 93-97.
2 Trebalo bi da tu periodizaciju istorije filozofije poveemo sa onom koju je dao P.
Ado prole godine u svom lanku Exercices spirituels, Annuaire de l'cole pratique des
hautes tudes, V section, t. LXXXIV, 1977, str. 68 (ponovljeno izdanje u: P. Hadot, Exer
cices spirituels et Philosophie antique, Paris, tudes augustiniennes, 1981, str. 56): mada
se filozofija prvobitno javlja kao metod formiranja novog naina ivota i vienja sveta,
[...] nastojanje da se transformie ovek, u srednjem veku, sa njenim redukovanjem na
nivo slukinje teologije, ona je poela da biva shvatana kao isto teorijski i apstraktan
pristup. Mi znamo kakav e znaaj ovo ponovno itanje antike filozofije u okvirima
duhovnih vebi imati za Fukoov rad poev od 1980.
3 O ovom itanju kartezijanskih meditacija videti: Mon corps, ce papier, ce feu
(1972), Dits et crits, II, n 102, str. 257-258 (kartezijanska meditacija kao veba prome
n samog subjekta), i: VHermneutique du sujet, op. cit., str. 340-341 ([...] ideja m edi
tacije, ne kao igra subjekta sa svojim miljenjem, ve kao igra miljenja na subjektu, to
je u osnovi ba ono to je jo Dekart radio u Mditations (Meditacijama) [...]. Godine
1983, u dugom razgovoru sa Drajfusom (Dreyfus) i Rabinovim, propos de la gnalo
gie de l thique (0 genealogiji etike), Fuko vie ne posmatra Dekarta kao naslednika
jedne koncepcije filozofije zasnovane na primatu upravljanja sobom, ve, naprotiv, kao
prvog koji s njom raskida: [...] ne treba zaboraviti da je Dekart napisao meditacije- a
meditacije su jedna od praksi sopstva. Ali u Dekartovim tekstovima je izvanredna stvar
to to je uspeo da zameni subjekat koji je utemeljiva saznajnih praksi subjektom koji
je konstituisan zahvaljujui praksama sopstva [...] Sve do XVI veka asketizam i put do
istine su uvek vie ili manje opskurno povezani u zapadnoj kulturi. [...] Posle Dekarta
pojavio se saznajni subjekt koji nije prisiljen na askezu (Dits et crits, IV, n 326, str.
410 i 411).
4 Regulae ad directionem ingenii / Les Rgles pour la direction de lesprit Dekart
je napisao 1628, a delo je objavljeno posle njegove smrti u Amsterdamu 1701. (posle
prevoda na flamanski 1684) u: R. Descartes opuscula posthuma. Standardno savremeno
izdanje je: Ch. Adam & P. Tannery, uvres de Descartes, Paris, L. Cerf, t. X, 1908, str.
359-469 (ponovljeno izdanje: Paris, Vrin, 1966).
5 Meditationes Metaphysicae (ili Meditationes de Prima Philosophia in qua Dei
existentia et animae immortalitas demonstrantur), Paris, Michel Soly, 1641; prevod na
francuski duc de Luynes, Les Mditations mtaphysiques de Descartes, Paris, V ' J. Camusat
& Le Petit, 1647; Adam & Tannery, ur., uvres de Descartes, Paris, Lopold Cerf, 1904.
6 Moda bi u ovom izlaganju trebalo da uoimo aluziju na: Philippe Aris, LEnfant
et la vie familiale sous lA ncien Rgime, Paris, Plon, 1960; ponovljeno izdanje: Paris,
Seuil, Lunivers historique, 1973, Points Histoire, 1975), koji je napisao predgovor
za La Civilit purile d rasme (Paris, Ramsay, Reliefs, 1977), postavljajui tekstove u
tradiciju prirunika utivosti: Ovi rukopisi o utivosti su u XV veku za upravljanje sa
mim sobom bili ekvivalent kompilacija obiaja za zakon, u XVI veku oni su kompilacija
obiajnih pravila ponaanja (kodovi ponaanja, kau R. Chartier, M.-M. Compre & D.
Julia u: Lducation en France du XVIe au XVIIIe sicle, Paris, Sedes, 1976), koja su defi-
nisala kako bi svako trebalo da se ponaa u svakodnevnim okolnostima (str. x). Eraz-
movom tekstu u tom izdanju prethodi duga napomena Alsida Bonoa (Alcide Bonneau),
preuzeta iz izdanja Isidore Lii (Lisieux) (Paris, 1877), o knjigama o graanstvu od XVI
veka. Videti takoe izvore i nastavljae Erazmovog rada: N. Elias, ber den Process der
Zivilisation. Soziogenetische und psychogenetische Untersuchungen, Bern, Francke, 1939
/ La Civilisation des murs, Paris, Calmann-Lvy, 1973; ponovljeno izdanje: Le Livre
de Poche, Pluriel, 1977, str. 90-140. U lanku posveenu Arijesu (Aris) posle njegove
smrti 1984. (Le souci de la vrit, Dits et crits, IV, n 347, str. 647, Fuko je napisao:
Maks Veber [Max Weber] se iznad svega interesovao za ekonomsko voenje, Arijesa je
zanimalo voenje koje se tie ivota.
7 Sveti Toma Akvinski, De regno, u: Opera omnia, t. 42, Roma, 1979, str. 449-471
/ Du royaume, prevod na francuski M. xMartin-Cottier, Paris, Egloff (Les Classiques de
la politique), 1946.
8 Ibid., I , 1, prevod na francuski, str. 34: [ . . . ] kralj je onaj koji vlada zajednicom
[multitude] grada ili provincije zarad opteg dobra.
9 Ibid., I, 12, prevod na francuski, str. 105: 1 poto istinska vetina podraava pri
rodu [...] deluje najbolje da se dunosti kralja izvedu iz oblika upravljanja koji se javlja
ju u prirodi. Sada se meu prirodnim stvarima nalazi i univerzalna i partikularna forma
upravljanja. Univerzalna forma je ona prema kojoj su stvari sadrane pod vladom Boga
koji upravlja svim stvarima svojim provienjem.
10 Ibid., I, 13, prevod na francuski, str. 109: Boje delovanje u odnosu na svet
mora se posmatrati polazei od dva opta apekta. Prvo, on je stvorio svet, i drugo, on
upravlja svetom koji je stvorio.
11 Ibid., I, 1, prevod na francuski, str. 29: [...] telo oveka, kao i bilo koje druge
ivotinje, raspalo bi se ako ne bi bilo neke opte vladajue sile koja uva telo i osigurava
zajedniko dobro za sve njegove delove.
12 Ibid., prevod na francuski, str. 29: [...] u svakom mnotvu mora da postoji
vladajui princip.
13 Ibid., I, 15, prevod na francuski, str. 124: 1 poto je [...] cilj naeg ivota u ovom
vremenu blaenstvo na nebu, dunost kralja je da obezbedi dobar ivot za zajednicu
[multitude] na nain koji vodi ka tom blaenstvu.
14 Videti predavanje od 25. januara, napomena 34.
15 Videti predavanje od 25. januara, napomena 48.
17 U vezi sa ovim opisom srednjovekovnog i renesansnog kosmosa videti: Les Mots
et les Choses, op. cit., pogl. II, str. 32-46.
18 Ibid. str. 64-91.
19 Giovanni Botero (1540-1617), Della ragion de Stato libri died, Venezia, Gioliti,
1589; etvrto proireno izdanje: Milano, 1598 / Raison et Gouvernement d'Estat en dix
livres, prevod na francuski G. Chappuys, Guillaume Chaudire, Paris, 1599. Postoje dva
skorija izdanja tog del, od kojih je jedno pripremio L. Firpo, Torino, UTET (Classici po
litici), 1948, a drugo C. Continisio, Roma, Donzelli, 1997. Reference su na poslednje delo.
20 Ibid., I, 1. izdanje iz 1997, str. 7.
21 P. Veyne, Le Pain et le Cirque. Sociologie historique d'un pluralisme politique, Pa
ris, Le Seuil (LUnivers historique), 1976; ponovljeno izdanje: Points Histoire, 1995.
22 Moe delovati zauujue da Fuko pravi oma knjizi koja se eksplicitno upisuje
u sferu uticaja istorijske sociologije koja polazi od Remona Arona i za koju autor pri
znaje da bi je napisao potpuno drugaije d aje razumeo znaenje Fukoove metodologije
(videti: Foucault rvolutionne lhistoire [1978], u: op. cit., str. 212: [...] Jednom sam
verovao i pisao, pogreno da su hleb i cirkusi imali za cilj da uspostave odnos izme
u onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja ili da su oni bili odgovor na izazov
koji su upravljani ispostavljali). Prema Venu, kome je to pitanje postavljeno, trebalo
bi da uzmemo u obzir Fukoovu duhovitost kada upuuje na njegovu knjigu. Videti: P.
Veyne, Comment on crit l'histoire, Paris, Le Seuil, LUnivers historique, 1971, str. 70:
Pitanje kauzalnosti u istoriji je neto to je preivelo iz paleoepistemoloke ere. Kako
Danijel Defer primeuje, nominalistiku tezu koju Ven razvija u Foucault rvolutionne
lhistoire (ali koja je ve prisutna u Comment on crit l'histoire) razmotrili su Fuko i
grupa istraivaa, koji su se nalazili tokom dve godine kada se bavio upravljatvom i
liberalnim politikim razlogom (Chronologie, Dits et crits, I, str. 53).
23 O toj raspravi ili pre o tim raspravama koje obeleavaju roenje moderne poli
tike Evrope videti predavanje od 22. marta, napomena 9.
24 Kao sin visokog nemakog funkcionera, Martina Kemnica, koji je bio kancelar
dva princa carstva, Bogislav Filip fon Kemnic (Bogislaw Philipp von Chemnitz, 1606-
1678) je studirao pravo i istoriju u Rostoku i Jeni. Na tim univerzitetima je dospeo pod
uticaj kalvinistikog pravnika Domicija Arumeusa (1579-1637), koji se smatra zaetni
kom nauke o nemakom javnom pravu, kole koja je igrala odluujuu ulogu u kritici
imperijalne ideologije. Prekinuvi studije 1627, zbog razloga koji su i dalje nepoznati,
Kemnic je sluio kao oficir u holandskoj, a potom i u vedskoj vojsci, gde je nastavio
svoju vojnu karijeru sve do 1644, postavi zatim istoriar Kristine od vedske. Delo
Dissertatio de ratione status in Imperio nostro Romano-Germanico pojavilo se 1640. pod
pseudonimom Hipolit a Lapid. (Datum izdanja je upitan i moda je u pitanju 1642. ili
1643; videti: R. Hoke, Staatsrson und Reichsverfassung bei Hippolithus a Lapide u: R.
Schnur, ur., Staatsrson. Studien zur Geschichte einen politischen Begriffs, Berlin, Dunc-
ker & Humblot, 1975, str. 409-410, n. 12 i str. 425; M. Stolleis, Histoire du droit public en
Allemagne, 1600-1800y str. 303, n. 457, o stanju diskusije).
25 Dissertatio, op. cit.y t. 1, izdanje iz 1712, str. 1 (videti: izdanje iz 1647, str. 1).
Citira: E. Thuau, Raison dtat et Pense politique Ypoque de Richelieu, Paris, Armand
Colin, 1966; ponovljeno izdanje: Paris, Albin Michel (Bibliothque de lvolution de
lhumanit), 2000, str. 9-10, n. 2. To je prva reenica iz Dissertatio koja otvara delo
(Considrations generales sur la raison dEtat [Opta razmatranja o dravnom razlo
gu]). Prevodilac, meutim, pie: la poussire de lcole [kola u praini; u jednini]
(in pulvere scholastico) je izraz usmeren protiv aristotelizma koji je tada bio dominantan
na nemakim univerzitetima.
26 Videti: E. Thuau, Raison d tat et Pense politique, op. cit.y pogl. 2: Laccueil
Tacite et Machiavel ou les deux raisons dtat, str. 33-102. Za problematizaciju od
nosa izmeu Tacita, Makijavelija i dravnog razloga videti: A. Stegman, Le tacitisme:
programme pour un nouvel essai de dfinition, Il Pensiero politico, II, 1969 (Firenza,
Olschki), str. 445-458.
27 Dissertatio, tom. 1, izdanje iz 1712, str. 6 (videti izdanje iz 1647, str. 4): Uzrok i
izvor dravnog razloga jeste drava u onom trenutku kada se rodila.
28 Ibid., str. 6-7 (videti izdanje iz 1647, str. 4).
29 Pije V (1504-1572) je izabran za papu 1566. Tu reenicu mu od kraja XVI veka
pripisuju mnogi autori. Videti prvenstveno: Girolamo Frachetta, Videa del Libro de go-
verni di Stato e di guerra, Venezia, Damian Zenaro, 1592, str. 44b: La Ragion di Stato
[...] a buona equit da Pio Quinto di felice e santa memoria era appellata Ragion del
Diavolo (Dravni razlog Pije V ispravno naziva Razlogom avola). Drugi primeri
su dati u: R. De Mattei, Il Problema dlia ragion di stato nellet dlia controriforma,
Milano-Napoli, R. Ricciardi, 1979, str. 28-29.
30 E. Thuau, Raison dtat... Videti pogl. III: Lo pposition la raison de nfer, str.
103-152.
31 R. P. Claude Clment (1594-1642/43), Machiavellismus jugulatus a Christia-
na Sapientia Hispanica et Austriaca [Machiavlisme gorg par la Sagesse chrtienne
dEspagne et dA utriche], Compluti, A. Vesquez, 1637, str. 1-2; citirano u: E. Thuau,
Raison d tat..., str. 95-96. Fuko donekle modifikuje kraj teksta koji se pojavljuje u obli
ku: [...] da su Grci mislili pod polisom, Rimljani pod republikom ili carstvom, narod
danas misli pod dravom.
32 Knjiga Remona Sen-Martena je izdata u Montobanu 1667. Videti: E. Thuau,
Raison d tat..., str. 92 i 443.

34 Ibid.
35 E. Thuau, Raison d tat..., str. 62-65.
36 Fuko aludira na slavnu reenicu Ivana Karamazova u romanu Fjodora Dosto-
jevskog, Braa Karamazovi (1879-80), prevod na francuski B. de Schloezer, Paris, Galli
mard, (Bibliothque de la Pliade), 1952, str. 285 (V, 5, legenda o Velikom inkvizitoru).
37 R. P. Adam Contzen, s. j., Politicorum libri decem, in quibus de perfectae reipu-
blicae forma,virtutibus et vitiis tractatur, Maguntiae, B. Lippius, 1620, str. 20: Si Deus
non est aut non rgit mundum, sine metu sunt omnia scelera (Ako Boga nema, ili
ne vlada svetom, sve su to zloini bez straha od kazne: citirano u: E. Thuau, Raison
dtat..., str. 94).
38 Gabrijela (Gabriel) Nodea (1600-1653), sekretara kardinala od Banjija (Bagni)
u Rimu od 1631. do 1641, Rielje je pozvao nazad u Francusku: poto je kardinal umro
postao je Mazarinov bibliotekar, to je ostao sve do 1651. Fuko upuuje na Considra
tions politiques sur les coups dtat, delo koje je Node izdao pod svojim imenom 1639.
(ponovljeno izdanje: Hildesheim, Olms, 1993, sa uvodom i napomenama F. arl-Do-
bera [Charles-Daubert]). Prvo izdanje, koje je odtampano samo u deset primeraka,
pratilo je nekoliko posthum nih izdanja: 1667. bez naznake mesta, 1673. u Strazburu
pod naslovom Sciences des Princes, ou Considrations politiques sur les coups dtat, sa
komentarima Luja di Maja (Louis Du May), izabranog sekretara Majnca, 1676. u Parizu
(ponovljeno izdanje: Bibliothque de philosophie politique et juridique de lUniversit
de Caen, 1989) itd. Tekst iz 1667. je ponovo uredio Luj Marin (Louis Marin), Paris, di
tions de Paris, 1988, sa vanim uvodom Pour une thorie baroque de laction politique.
Videti: E. Thuau, Raison d tat..., str. 318-334.
39 Louis Machon (1603-?), Apologie pour Machiavelle en faveur des Princes
et des Ministres dEstat, 1643, konana verzija 1668. (rukopis 935 u Biblioteci grada
Bordoa). To delo, sastavljeno isprva sa Rieljeovim podsticajem, ostalo je neobjavljeno,
osim fragmenta koji je, u stvari, predstavljao treinu teksta. Ono je kasnije objavljeno
na osnovu rukopisa iz 1653. u uvodu za uvres compltes de Machiavel . A. S. Biona
(J. A. C. Buchon) 1852. (Paris, Bureau du Panthon littraire). Videti: E. Thuau, op. cit.,
str. 334-350 [biografska primedba, str. 334, n. 2]); G. Procacci, Machiavelli nella cultura
europea..., str. 464-473.
40 Moja prva namera u vezi sa Apologijom bila je da smestim tekst izmeu nae
politike [Makijaveli], sa jedne strane, i Biblije, crkvenih strunjaka i kanonista, sa dru
ge, i da pokaem kako taj veliki ovek nije napisao nita to ne moe biti naeno od
rei do reci kod uenih ljudi pre njega i kod onih koji su o tome govorili posle njega
[...] (L. Machon, Apologie, tekst iz 1668, str. 444-448, citirano u: K. T. Butler, Louis
Machon Apologie pour Machiavelle Journal of the Warburg and Courtauld Institutes,
t. 3, 1939-40, str. 212.
41 Paul Hay, marquis du Chastelet, Traitt de la politique de France, Cologne, Pierre
du Marteau, 1699. To delo, koje uinilo Luja XIV veoma nezadovoljnim, stalno je izda
vano krajem XVII veka i predstavljalo je jedan od glavnih izvora inspiracije za Vobanov
(Vauban) Dme royale (1707). U markizovom delu politika (la politique) je definisana na
sledei nain: Politika je vetina upravljanja dravama; Stari su govorili kako je to kraljevska
i sveta nauka, najuzvienija gospodarica svih drugih, a meu praktinim disciplinama su
joj dali istu prednost koju metafizika i teologija imaju medu spekulativnim disciplinama.
42 Jacques-Bnigne Bossuet (biskup od Moa, 1627-1704), Politique tire des popres
paroles de lcriture Sainte, Paris, Pierre Cot, 1709; kritiko izdanje: J. Le Brun, Genve,
Droz (Les Classiques de la pense politique, 1967.
Dravni razlog (II): njegova definicija i njegovi principi karakteristi
ni za XVII vek. - Novi model istorijske temporalnosti koji je dravni
razlog podrazumevao. - Specifine karakteristike dravnog razloga
s obzirom na pastirsko upravljanje: (1) Problem spasenja: teorija
dravnog udara (Gabrijel Node). Nunost, nasilje, teatralnost. - (2)
Problem poslunosti. Bejkon (Bacon): pitanje pobune. Razlike izme
u Bejkona i Makijavelija. - (3) Problem istine: od mudrosti vladao
ca do znanja drave. Roenje statistike. Problem tajne. - Refleksivna
prizma unutar koje se pojavljuje problem drave. - Prisustvo i odsu
stvo elementa stanovnitvau toj novoj problematici.
Danas bih eleo da vam ukratko neto kaem o tome ta se mi

slilo pod dravnim razlogom krajem XVI i poetkom XVII veka.
Koristiu se odreenim brojem italijanskih tekstova, kao to su
Palacovi (Palazzo), engleskih, poput Bejkonovog teksta, francu
skih i takoe onim Kemnicovim tekstom o kojem sam vam govo
rio prolog puta1i koji mi deluje posebno vano. ta se misli pod
dravnim razlogom? Poeu upuivanjem na dve ili tri stranice
Palacove rasprave koja je objavljena na italijanskom, krajem XVI
ili moda u prvim godinama XVII veka.2 U Nacionalnoj [biblio
teci] postoji izdanje iz 1606. godine, koje moda nije prvo, ali u
svakom sluaju bar prvi francuski prevod datira iz 1611. Ta ra
sprava se zove Rasprava o upravljanju i o pravom dravnom ra
zlogu (Discours du gouvernement et de la vraie raison d*Etat) i na
prvih nekoliko stranica Palao postavlja jedno posve jednostavno
pitanje: ta se misli pod razlogom i ta se misli pod dravom?
264
Razlog, ta je to?, kae on - i videete koliko je sve to, da tako

kaemo, sholastino, u onom banalnom i trivijalnom smislu te
reci. Pa dobro, razlog je re koja se koristi u dva smisla, subjek
tivnom i objektivnom. U objektivnom smislu, razlog je celovita
sutina neke stvari, razlog je ono to konstituie neku celinu, za
jednitvo svih njenih delova, to je neophodna veza izmeu svih
razliitih delova koji konstituiu neku stvar.3 Eto ta je razlog. Ali
razlog se koristi i u jednom drugom - subjektivnom smislu. Tu
se razlog shvata kao odreena mo due koja joj omoguava da
sazna istinu o stvarima, to jest da sazna upravo tu vezu i inte
gritet razliitih delova stvari koji je konstituiu. Razlog je, dakle,
sredstvo saznanja, ali on je podjednako neto to omoguava volji
da se prilagodi onome to saznaje, to e rei - da se prilagodi
samoj sutini stvari.4 Razlog je, onda, sutina stvari, saznanje ra
zloga stvari. I razlog je takva vrsta sila koja omoguava i donekle
obavezuje [volju] da sledi samu sutinu stvari.5 Eto definicije rei
razlog.
Sada u rei neto o definiciji rei drava [tat]. Drava,
kae Palao, je re koja ima etiri znaenja.6 Drava je oblast,
dominijum. Drugo, ona je jurisdikcija, tvrdi on, ona je skup za
kona, pravila, obiaja. U stvari, u tom smislu, ona je ono to mi
nazivamo institucijom, skupom institucija. Naravno, on ne koristi
ovu re. Tree, on kae (prevodilac kae, iju re ja ovde pratim),
drava je uslov ivota, to e rei odreena vrsta statusa ili pro
fesije, bilo da je u pitanju profesija sudije ili vanbrani ili religio
zni status.' I na kraju, etvrto, drava je, kae on, kvalitet stvari,
i to kvalitet koji je suprotan pokretu." Drava je ono to ini
stvari, ako ne potpuno nepokretnim, onda bar podrazumeva da,
u svakom sluaju, stanje u kome neka stvar ostaje ono to jeste.
Ovde preskaem detalje jer on tvrdi da bi neki oblici nepokret-
nosti bili suprotni onome to se podrazumeva pod mirovanjem
neke stvari, kao to bi i neke stvari morale da budu u pokretu da
bi zapravo mirovale.
* Na francuskom re tat, koju mi na srpski prevodimo kao drava, ima vise znaenja.
Ovde tat znai neto slino naoj rei status ili rei stanje u smislu statusnog stanja
neke stvari (prim. prev.).
** I u ovom sluaju tat se koristi u smislu rei stanje (prim. prev.).
ta je republika? Republika je drava u etiri znaenja te rei

koja sam upravo naveo. Republika je isprva oblast, jedna teritori
ja. Zatim, ona je region jurisdikcije, skup zakona, pravila i obiaja.
Ukoliko republika nije stanje, onda je ona skup mnogih stanja,
to e rei individua koje su definisane svojim statusom. Na kra
ju, republika je odreena stabilnost prethodne tri stvari - oblasti,
jurisdikcije, institucija ili statusa individua.7
ta se naziva dravnim razlogom u objektivnom i subjektiv
nom smislu rei razlog, o kojima smo prethodno govorili? U
objektivnom smislu, nazvaemo dravnim razlogom ono to je
nuno i dovoljno da bi republika, u etiri smisla rei drava,
ouvala svoj integritet. Na primer, uzmimo teritorijalni aspekt
republike. Kae se da ako su odreeni deo teritorije, odreeni
grad unutar te teritorije i odreena tvrava koja ga brani zaista
neophodni za ouvanje integriteta te drave, onda taj element, ta
teritorija, taj deo teritorije, ta citadela i ti gradovi zapravo ine
deo dravnog razloga.8 Sada, ta je dravni razlog s obzirom na
[subjektivnu]' stranu rei razlog? On je pravilo ili vetina. Ci-
tirau Palacov tekst. U pitanju je pravilo ili vetina [... ] koje nam
omoguava da saznamo koja su sredstva za postizanje integriteta,
spokoja ili mira u republici.9 Ta formalna definicija, sholastina
u trivijalnom znaenju te rei, nije bila osobena samo za Palaca i
pronai ete je praktino kod veine teoretiara dravnog razloga.
eleo bih da citiram jedan Kemnicov tekst, koji je dosta kasniji i
datira iz 1647. godine.10 U njemu Kemnic pita ta je to dravni
razlog? Za njega je to odreeno politiko promiljanje koje mora
postojati u svim javnim poslovima, u svim savetima i planovima,
koje mora teiti iskljuivo ouvanju, proirenju i srei drave, i
u ijoj slubi uvek moramo primeniti najjednostavnija dostupna
sredstva.11
Moete videti kako ta Palacova definicija, koju su potvrdili Ke
mnic i mnogi drugi teoretiari dravnog razloga, odmah poka
zuje neke veoma jasne karakteristike. Na prvom mestu, sve u toj
definiciji dravnog razloga ukazuje na samu dravu i ni na ta
drugo. Ne postoji nijedna referenca na prirodni poredak, svetski*
* Miel Fuko: pozitivnu.

poredak, na osnovne zakone prirode, ak ni na boanski poredak.

Nita od kosmosa, nita od prirode, nita od boanskog poretka
ne nalazi se u definiciji dravnog razloga. Drugo, moe se vide-
ti da se dravni razlog strogo artikulie u relaciji sutina-znanje
[essence-savoir]. Dravni razlog je sama sutina drave, i istovre
meno je znanje [connaissance] koje nam omoguava da sledimo
mreu dravnog razloga i da mu se pokoravamo. On je stoga ve-
tina [un art] koja ima svoju praktinu i kognitivnu stranu. Tree,
dravni razlog je sutinski... Hteo sam da kaem konzervativan,
ali hajde da kaemo zatitniki [conservatoire]. U dravnom ra
zlogu, i po dravnom razlogu, re je o tome da se otkrije i ukae
na ono to je sutinski nuno i dovoljno da bi drava postojala i
na ono to je neophodno da se integritet drave ponovo uspostavi
ukoliko je ugroen. Ali takav dravni razlog nije ni u kom sluaju
princip transformacije drave, ak ni njene evolucije, rekao bih.
Naravno, pronai ete re poboljanje i na nju u se uskoro vra
titi. Ali tu se radi samo o poboljanju u smislu usavravanja oso
bina koje ve efektivno konstituiu dravu i stoga nije re o njenoj
transformaciji. Dravni razlog je stoga konzervativan. U drugoj
polovini XVII veka markiz od atelea e rei da se radi ,,o praved
noj prosenosti.12Poslednje to u vezi s tim hou da pomenem je,
bez sumnje, najtipinija osobina. Ne postoji, naime, prethodna,
eksterna svrha, pa ak ni krajnja svrha osim drave same. Narav
no, neko e govoriti o srei [flicit]. To postoji u Kemnicovom
tekstu.13Drugi tekstovi govore takoe o srei [bonheur]. Ali emu
se ta srea i savrenstvo moraju pripisati i sa im se moraju po
vezati? Moraju se pripisati samoj dravi. Seate se naina na koji
je Sveti Toma govorio o prirodi republike i kraljevske vladavine.
Kraljevska vladavina zaista potpada pod partikularnu zemaljsku
vetinu, ali njena konana namena bila je da obezbedi da, nakon
naputanja ovog zemaljskog stanja i osloboenjem od ove ljudske
republike, ljudi mogu da stignu do venog uivanja u Bogu. To
znai da je vetina vladavine ili vladanja kod Svetog Tome, na kra
ju, uvek organizovana oko te vanzemaljske, vandravne i vanre-
publike svrhe, koja je izvan respublica, i da je, u krajnjoj instanci,
upravo na osnovu tog cilja res publica morala biti organizovana.14
Nita od toga nemamo ovde. Cilj dravnog razloga jeste sama dr

ava i ukoliko tu postoji neto kao to su savrenstvo, radost ili
srea uvek e se raditi o savrenstvu, radosti ili srei drave same.
Nema sudnjeg dana. Nema ultimativne take. Nema niega poput
uniformne i konane vremenske organizacije.
Palao odmah nudi prigovore ovoj koncepciji. No, da li je na
njih naiao ili ih je sam smislio? Nije vano, zanimljivi su u sva
kom sluaju. Prvo, Palao kae da, ukoliko vladavina i vetina
upravljanja koje slede dravni razlog sutinski nemaju drugi cilj
osim drave same, ukoliko ne moemo ponuditi ljudima nita
izvan drave i ukoliko dravni razlog u sutini nema svrhu, zato
ga ne bismo odbacili? Zato bi se ljudi oseali obaveznim da se
pokoravaju vladavini koja im ne nudi nikakav poseban cilj osim
same drave? Drugi prigovor se tie toga da ukoliko je istinito
da dravni razlog ima iskljuivo zatitniki cilj ili bar zatitniku
ulogu i ukoliko su ti ciljevi inherentni samom ouvanju drave,
zar onda nije dovoljno da dravni razlog intervenie samo onda
kada je postojanje drave ugroeno sticajem okolnosti, to se
moe dogoditi u nekim prilikama, ali ne i sve vreme? Drugim re
cima, ne bi li dravni razlog, vetina vladavine ili vladavina sama
trebalo da interveniu prosto samo u sluaju ispravljanja neke
greke ili u sluajevima pojavljivanja neposredne opasnosti? Da
kle, zar ne moemo imati isprekidanu vladavinu i dravni razlog
koji intervenie samo u nekim takama i posebno dramatinim
trenucima?15Evo ta Palao odgovara. Ne, nikako, republika ne bi
preivela nijedan trenutak i ne bi imala nikakvo trajanje ukoliko
ne bi bila voena [reprise] i odravana svakog trenutka vetinom
upravljanja osiguranim dravnim razlogom. Republika sama,
kae on, ne bi bila sposobna ili dovoljna da se odri u miru ni
jedan sat.16Slabost ljudske prirode i ovekova zloba pokazuju da
se nita ne bi odralo u republici ukoliko ne bi bilo, u svakoj taki,
svakog trenutka i na svakom mestu, osobenog delovanja drav
nog razloga koji osigurava vladavinu na konkretan i promiljen
nain. Dakle, vladavina je bila neophodna uvek i u svim vremeni
ma: vladavina kao trajni akt stvaranja republike.
Verujem da je ta opta tema koju je postavio Palao svojom

definicijom dravnog razloga vana zbog mnogih aspekata. Zadr-
au se na samo jednom od njih. Na osnovu te analize dravnog
razloga moemo da primetimo javljanje istorijske i politike tem-
poralnosti, koja ima specifine karakteristike kada se uporedi sa
temporalnou u kojoj je vladala srednjovekovna misao, pa ak i
kada se uporedi sa renesansom. To je tako jer je to jedna beskraj
na temporalnost, tj. temporalnost vladavine koja je istovremeno
beskrajna i konzervativna. Prvo, kao posledica iz toga sledi da se
ne postavlja problem o poreklu, temeljima i legitimaciji. Nema
ak ni problema dinastije. ak i Makijavelijev problem o tome
kako vladati u odnosu na to kako je neko zadobio mo - jer nee
vladati na isti nain onaj koji je mo nasledio i onaj koji je mo
uzurpirao ili osvojio17 - ni ti problemi se vie ne javljaju ili se ba
rem javljaju sekundarno. Vetina upravljanja i dravni razlog ne
postavlja vie problem porekla. Ve se nalazimo u svetu upravlja
nja, dravnog razloga i drave.
Drugo, ne samo da se tu ne javlja pitanje porekla koje je od
luujue za oblikovanje vetine upravljanja, nego se ni problem
konanosti upravljanja ne moe postaviti. Tu se javlja neto to je
bez sumnje mnogo vanije. Radi se o tome da drava, tj. dravni
razlog i upravljanje voeno njime, nee morati da se bave pita
njem individualnog spasa. Nee morati ak ni da se uzima u obzir
neto poput kraja istorije, bilo kao ispunjenje ili kao ona taka
u kojoj se istorijsko vreme i venost spajaju. Posledino, nema
niega poput sna o drugom nebeskom carstvu koji je dominirao
u srednjovekovnim religijskim i istorijskim perspektivama. Pre
svega, vreme srednjeg veka je jo uvek bilo takvo da je, u odre
enom trenutku, trebalo da postane ujedinjeno [unifi] vreme, tj.
univerzalno vreme jednog carstva u kojem e sve razlike biti iz
brisane i upravo e to univerzalno carstvo biti ono koje e najaviti
i biti pozornica na kojoj e se odigrati Hristov povratak. Carstvo
kao poslednje i univerzalno, bez obzira na to da li su u pitanju
bili cezari ili crkva, bilo je neto to je proganjalo srednjovekovnu
perspektivu i u toj meri nije bilo govora o beskonanoj vladavini.
Nije postojala drava ili kraljevstvo koje bi se beskonano ponav
ljalo u vremenu. Nasuprot tome, nali smo se u perspektivi u kojoj

je istorijsko vreme beskrajno, tj. u perspektivi beskrajnog uprav-
ljatva bez predvidljivog kraja ili krajnje svrhe. Nalazimo se u jed
noj otvorenoj istorinosti zbog toga to je umee politike dobilo
karakter beskonanosti.
Ne uzimajui u obzir odreen broj stvari pomou kojih emo to
tek precizirati, sada ve moemo rei neto. Za poetak, moemo
uoiti da je ideja venog mira zamenila ideju konanog carstva,
koje je u srednjem veku predstavljalo stapanje svih partikulariteta
i razliitih kraljevstava u jednu jedinu formu suvereniteta. I onda
moemo rei da e ideja univerzalnog mira, koja je i sama posto
jala u srednjem veku samo kao jedan aspekt konanog carstva ili
carstva crkve, u stvari predstavljati san o vezi izmeu drava koje
ostaju drave. Univerzalni mir nee biti posledica unifikacije u
vremensko ili duhovno carstvo, nego, ukoliko bi stvari zapravo is
pale kako treba, to e biti nain na koji e razliite drave moi da
koegzistiraju jedna sa drugom bivajui u ravnotei koja bi spreila
da jedna dominira drugima. Univerzalni mir je stabilnost posti
gnuta u uravnoteenom pluralitetu i kroz njega i stoga je u pot
punosti drugaija od ideje konanog carstva. Ta ideja beskrajne
vladavine e kasnije biti obogaena idejom progresa u smislu na
pretka ljudske sree. Ali to je problem koji upravo implicira neto
za ta moete da primetite da je odsutno iz analize, a to je, naime,
pojam stanovnitva.
Imajui to u vidu, u elji da dam opti pregled dravnog razlo
ga, voleo bih da nastavim sa nekim osobinama upravljanja ljudi
ma koje se, stoga, vie nije sprovodilo kao pastirska vetina nego
kao dravni razlog. Ne pretendujem da dam neku iscrpnu ana
lizu, nego u samo razmotriti neke delove [coupes], povezujui
dravni razlog sa nekim vanim temama na koje smo nailazili u
analizi pastirstva, a to su problem spasenja, problem pokornosti
i problem istine.
Uzeu specifian primer teorije dravnog udara kako bih ispi
tao nain na koji je spasenje miljeno, reflektovano i analizirano
unutar dravnog razloga. Dravni udar je bio veoma vaan pojam
na poetku XVII veka i itave rasprave su [mu] bile posveene. Na
primer, 1639. godine Node pie Razmatranja o dravnim udarima

(Considrations politiques sur les coups dtat).ls Nekoliko godi
na kasnije pojavio se Sirmonov (Sirmond) polemiki orijentisan
tekst Dravni udar Luja XIII (Coup dtat de Louis X111)'9 koji je
bio direktno povezan sa dogaajima tog vremena. Nije uopte bila
u pitanju polemika protiv Luja XIII, ve [upravo] suprotno. Na
osnovu toga je jasno da na poetku XVII veka re dravni udar
nije ni na koji nain oznaavala preuzimanje drave na tetu onih
koji su je prethodno drali i koji su samim tim ostajali bez svoji
ne nad onim to im je pripadalo. Dravni udar je potpuno druga
stvar. ta je dravni udar za politiku misao poetkom XVII veka?
To je, na prvom mestu, suspenzija, privremeno stavljanje u za
grade zakona i legalnosti. Dravni udar je ono to je prevazilazilo
opte pravo. Excessus iuris commuais, kae Node.20 Ili opet, to je
jedno neuobiajeno delovanje protiv opteg prava, koje ne potpa
da pod bilo kakav red ili oblik pravde.21 Da li je na taj nain dr
avni udar stran dravnom razlogu? Da li je on izuzetak u odnosu
na dravni razlog? Apsolutno ne. To je zato to dravni razlog nije
homogen u odnosu na sistem legalnosti ili legitimnosti. Verujem
da je to vano naglasiti. ta je onda dravni razlog? Kemnic, na
primer, kae da je to neto to omoguava otklon od svih javnih,
partikularnih i fundamentalnih zakona kojeg god tipa oni bili.22
Dravni razlog, zapravo, mora da nareuje, ali ne pratei zakon,
nego ak, ukoliko je neophodno, on mora nareivati samim za
konima, kako bi se prilagodili sadanjem stanju republike.23 Da
kle, dravni udar nije prekid u odnosu na dravni razlog. On je,
naprotiv, element, dogaaj i nain na koji se stvari rade tako da se,
krei zakone ili ne podreujui se zakonima, potpada pod optu
formu dravnog razloga.
Ali ta je onda specifino u dravnom udaru i ta ini da on
ne bude tek jedan od oblika pojavljivanja dravnog razloga? Radi
se o tome da dravni razlog, koji se po svojoj prirodi ne mora
povinovati zakonima i koji je u svom osnovnom funkcionisanju
uvek iskljuiv u odnosu na javne, partikularne i osnovne zakone,
zapravo obino potuje zakone. On ih ne potuje u smislu da se
podreuje pozitivnim, moralnim, prirodnim i boanskim zakoni
ma zato to su oni jai, nego bi se moglo rei da im se podreuje

i potuje ih u onoj meri u kojoj ih postavlja kao elemente svoje
sopstvene igre. Dravni razlog je u svakom sluaju osnovniji od
tih zakona, ali ih on koristi u svom uobiajenom funkcionisanju
upravo zato to se ine neophodnim ili korisnim. Meutim, po-
stojae vremena kada dravni razlog vie nee moi da se koristi
tim zakonima i zbog pritiska i hitnosti nekog dogaaja morae iz
nude da ih se oslobodi. U ime ega e se to dogoditi? U ime spa
senja drave. Upravo je ta nuda drave u pogledu nje same ono
to e, u odreenom trenutku, podstai dravni razlog da skloni
u stranu graanske, moralne i prirodne zakone koje je prethodno
prepoznala i uvukla u svoju igru. Nunost, hitnost, potreba da se
spasi sama drava iskljuie iz igre te prirodne zakone i proizve-
e neto to e na neki nain biti samo uspostavljanje direktne
veze drave s njom samom pod imenom nude i spasa. Dravno
uticanje drave na sebe samu koje se odvija brzo, odmah, iz hitno
sti i nude, dramatino u stvari predstavlja dravni udar. Drav
ni udar stoga nije preuzimanje drave od strane jednih na raun
nekih drugih. Dravni udar je samomanifestacija [automanife-
station] drave same. To je afirmacija dravnog razloga. [Dravni
razlog] na taj nain potvruje da drava mora biti spasena kojim
god oblicima koji omoguuju njen spas. Dravni udar je, stoga,
afirmacija dravnog razloga i samomanifestacija drave.
Postoji, verujem, odreen broj vanih elemenata u ovom delu
ispitivanja pojma drave. Na prvom mestu, tu je pojam nunosti.
Re je o nunosti drave koja je superiorna u odnosu na zakon.
Ili pre, zakon tog razloga, koji je specifian za dravu i koji se
zove dravni razlog, jeste da spasenje drave mora da prevlada
bilo koji drugi zakon. Taj osnovni zakon nunosti, koji u kraj
njoj liniji nije zakon, stoga stoji iznad svih prirodnih, pozitivnih
zakona i ak iznad zakona donetih bojim naredbama koje te
oretiari izbegavaju da nazivaju ba boanskim zakonima, pa ih
zovu filozofskim kako bi malo maskirali stvari. Node e rei:
dravni udar se ne pokorava prirodnoj, univezalnoj, plemenitoj i
filozofskoj pravdi. Re plemenita je ironina, a re filozofska
prikriva neto drugo. Dravni udar, kae Node, pokorava se ,,jed
Predavanje od 15, marta 1978. 273
noj vetakoj, specifinoj, politikoj pravdi (...) koja se zasniva

na nunosti drave.24 Politika, posledino, nije neto to mora
da potpadne pod formu legaliteta ili sistema zakona. Politika se
bavim neim drugim, iako se u vremenima kada su joj potrebni
slui zakonima kao sredstvima. Politika se bavi nunou. I pro
nai ete itav spektar hvale i glorifikacije nunosti u politikim
tekstovima na poetku XVII veka. Neko poput Lbrea (Le Bret),
na primer, kae: Toliko je velika sila nunosti da, poput suverene
boginje, nemajui nita sveto u svetu osim vrstine svojih nepo
recivih naredbi, ona postavlja sve boansko i ljudsko pod svoju
mo. Nunost utiava zakone. Nunost ini bezvrednim sve pri
vilegije kako bi uinila da joj se svi pokoravaju.25 To je vrlo za
nimljivo ako se posmatra u kontekstu naune misli tog vremena
jer joj se direktno suprotstavlja. U svakom sluaju, poenta je da tu
vie nemamo upravljanje povezano sa legalitetom, nego dravni
razlog povezan sa nunou.
Drugi vaan pojam je pojam nasilja, naravno. U prirodi je dr
avnog udara da bude nasilan. Dravni razlog unutar svoje uo
biajene primene nije nasilan upravo zato to se po sopstvenoj
volji pojavljuje kroz zakone kao okvir i formu. Ali, kada nuda
to zahteva, dravni razlog postaje dravni udar i tada je nasilan.
To da je nasilan znai da je obavezan da rtvuje, odstrani, da iza
zove tetu i da poinje da bude nepravedan i ubilaki. Kao to
znate, taj princip je u potpunosti suprotan pastirskoj prii u kojoj
je spasenje svakog spasenje svih, a spasenje svih spasenje svakog.
Sada postoji dravni razlog u kojem e pastir biti pastir odabira,
iskljuivanja i rtvovanja pojedinaca celini i dravi. Za ouvanje
pravde u velikim stvarima, kae aron [Charron] u reenici koju
preuzima Node, potrebno je okrenuti se od malih stvari.26 Kao
fin primer nunosti nasilja dravnog udara Kemnic navodi bor
bu Karla Velikog protiv Saksonaca kada je proglasio rat [protiv
njih] i okupirao njihove teritorije. Kemnic kae daje Karlo Veliki
uspostavio sudije kako bi potisnuo pobunu i agitaciju Saksonaca.
Prva zanimljivost u vezi sa tim sudijama sastojala se u tome da
su oni bili nepoznati javnosti, tako da niko nije mogao da zna ko
e mu suditi. Drugo, te sudije su sudile bez poznavanja injenica,
to jest bez injenja bilo ega kako bi se prikupile injenice protiv

onih kojima bi presudili. Tree, njihovo suenje nije imalo oblik
pravog suenja, to e rei da nije postojao nikakav sudski po
stupak. Drugim recima, to je Kemnicov ljubazan nain da kae
kako je Karlo Veliki postavio ubice meu Saksonce, koje su ubija
le koga god su elele, kako su elele i to bez davanja razloga. Koga
su morale da ubiju? One koji su remetili javni mir i dravu. Mogli
bismo takoe da analiziramo i ideju zloina prema dravi, jer je
to veoma vana ideja koja se pojavila u tom vremenu i poprimila
krajnje specifine dimenzije. I, Kemnic kae, naravno da je bilo
nepravdi i da je nevinima sueno u dravnom udaru Karla Veli
kog, ali takvom sistemu nije bilo potrebno mnogo i bes Saksonaca
je bio umanjen.27 Dakle, dravni udar je nasilan. I kako dravni
udar nije nita drugo do manifestacija dravnog razloga dolazimo
do ideje da, bar to se tie dravnih stvari, ne postoji nikakva anti-
nomija izmeu razloga (razuma) i nasilja. Moe se rei da nasilje
drave nije nita drugo do izbijajua manifestacija, u odreenom
smislu, samog njenog razloga. Stvarajui pojmovnu suprotnost -
koju ete bez sumnje prepoznati ukoliko ste proitali eneov [Ge-
net] tekst u L Mondeu prolog septembra28- u anonimnom tekstu
koji je napisan u prvoj polovini XVII veka (pisan u doba Rieljea)
kae se da se mora praviti razlika izmeu nasilja i brutalnosti, jer
je brutalnost nasilje poinjeno jedino iz hira pojedinaca, dok
su inovi nasilja poinjeni u saglasnosti mudrih u stvari drav
ni udari.29 Bosue je takoe preuzeo razliku izmeu brutalnosti i
nasilja, kao i ene u svom zahvatu, jednostavno preokrenuvi tra
dicionalno znaenje i nazvavi nasilje drave brutalnou, a nasi
ljem ono to su teoretiari XVII veka zvali brutalnou.
Posle nasilja i nunosti, verujem da trei vaan pojam koji se
javlja jeste nunost teatralnog karaktera dravnog udara. Zapra
vo, s obzirom na to daje dravni udar izbijajua afirmacija drav
nog razloga, on mora biti od samog poetka prepoznat. On mora
biti od poetka prepoznat u pogledu svih svojih osobina, ime
se naglaava nunost koja ga opravdava. Naravno da, pored toga,
dravni udar mora da ima i element tajnovitosti kako bi uspeo.
Ali kako bi pridobio podrku i kako se krenje zakona sa kojim
je u vezi ne bi okrenulo protiv njega, dravni udar se mora dogo

diti na dnevnom svetlu i, inei to, on se mora odigrati na onoj
istoj pozornici na kojoj se nalazi dravni razlog, u ije ime on i
nastupa. Nema sumnje da dravni udar sprovodi svoje pripremne
pokrete u tajnosti, ali on mora izgledati dosledno s obzirom na
posledice koje proizvodi i iskreno u pogledu razloga kojima se
vodi. Iz toga sledi potreba da se dravni udar odigra na pozor
nici i takvu politiku praksu pronalazimo u periodima poput,
na primer, Dana prevarenih30, hapenja princa31 ili utamnienja
Fukea (Fouquet)32. Sve to pokazuje da je dravni udar specifian
nain da suveren na najefektniji nain demonstrira mo izbijanja
dravnog razloga i njegovu nadmo nad legitimitetom.
Tu nailazimo na oigledno marginalan problem, za koji ve-
rujem da je, uprkos tome, vaan. Radi se o problemu teatralne
prakse u politici, tj. teatralne prakse dravnog razloga. Pozorite
i takva teatralizacija su nain manifestacije drave i suverena kao
onoga koji raspolae dravnom moi. U poreenju sa tradicio
nalnim kraljevskim ceremonijama i nasuprot njima, od svetosti
krunisanja, na primer, do ulaska u gradove ili sahrana suverena,
koje su bile obeleene religioznim karakterom suverena i temeljile
njegovu mo na religijskoj moi i teologiji, moemo postaviti mo
derni model pozorita unutar kojeg kraljevska porodica eli da se
pokae i utelovi kroz jednu od njegovih najvanijih manifestacija,
a to je praksa dravnog udara kojeg izvodi sam suveren. Imamo,
dakle, pojavu politikog pozorita, sa svojom funkcijom pozorita
u doslovnom znaenju te rei, kao privilegovanog mesta politike
predstave i, posebno, predstave dravnog udara. Naposletku, deo
Sekspirovih (Shakespeare) istorijskih drama zaista jesu drame
dravnog udara. Kornejeve (Corneille) i ak Rasinove (Radne)
predstave su gotovo uvek predstave dravnog udara. Androma-
ha3} i A tali34 su dravni udari. ak je i Berenise35 dravni udar.
Klasina drama je, verujem, sutinski organizovana oko dravnog
udara.36 Kao to se u politici dravni razlog manifestuje pomalo
teatralno, tako se pozorite tie tog dravnog razloga, u njegovom
dramatinom, intenzivnom i nasilnom obliku dravnog udara.
Moemo rei da sud kakav je organizovao Luj XIV predstavlja
upravo tu taku artikulacije i mesto na kojem je dravni razlog

teatralizovan u obliku intriga, sramota, izbora, iskljuivanja i iz-
gnanstava, kao i mesto na kojem je pozorite predstavljalo upravo
samu dravu.
Jednom reju, u vremenu kada se kvaziimperijalna unija ko-
smosa raspadala, u vremenu kada se priroda inila sve manje i
manje dramatinom, osloboena od dogaaja i oprana od tra
ginog, verujem da se neto drugo, pa ak i neto obrnuto, dogaa
lo unutar politikog poretka. U XVII veku, sa prestankom verskih
ratova, tano u vreme Tridesetogodinjeg rata, poevi velikim
ugovorima i velikom potragom za evropskom ravnoteom, otvara
se nova istorijska perspektiva, a .to je perspektiva neogranienog
upravljatva i venih drava koje nee imati ni cilj ni svrhu. Na
staje isprekidani niz drava koje su osuene na istoriju bez nade
utoliko to nemaju cilj. To je istovremeno niz drava koje nisu
organizovane na osnovu razloga iji je zakon dinastika ili reli
gijska legitimnost nego na osnovu razloga nunosti prema kojem
moraju da se suoe sa udarima koji, iako uvek moraju biti dogo
voreni, uvek nose sa sobom rizik. Drava, dravni razlog, nunost
i rizini dravni udari formirae novi tragini horizont politike i
istorije. Istovremeno sa roenjem dravnog razloga, verujem da
je roen i odreeni tragini smisao istorije koji vie nema nita
sa jadanjem nad sadanjou ili prolou, niti sa jadikovanjem
za letopisima, to je bio oblik u kojem se tragini smisao istorije
ranije pojavljivao, nego je radije vezan za samu politiku praksu,
i, na neki nain, upravo je dravni udar ono to uvodi tu tragediju
u igru, na pozornicu same stvarnosti. U jednom zadivljujuem
tekstu u kojem daje svoju definiciju, svoj opis dravnog udara,
Node opisuje tu tragediju dravnog udara, istorije, upravljatva
koje nema cilja, ali moe samo delovati, kada je to nuno, na takav
teatralni i nasilni nain. Videete da ima neega veoma napole
onskog u tom tekstu to vas navodi da pomislite na hitlerovske
noi, noi dugih noeva. Node kae sledee: (...) kada nastupi
dravni udar, vidimo munje pre nego to ujemo njihovu tutnjavu
u oblacima. U dravnom udaru, zaveti su izreeni pre nego to
odzvone zvona, egzekucija prethodi presudi, sve postaje jevrej-
sko; (...) onaj ko misli da udari - prima udarac, onaj ko misli da

je bezbedan - umire, drugi pati od neega to nije ni sanjao, sve
se radi u noi, u mraku, u magli i senkama.37 Od velikog obea
nja pastirstva, koje je trailo sve vrste teskoba, pa ak i one volj
ne poput asketizma, stiemo do te teatralne i tragine okrutnosti
drave koja nam, u ime svog spasenja, uvek pretnjama ugroenog
i nikada bezbednog spasenja, trai da prihvatimo inove nasilja
kao najistijeg oblika razuma [raison] i dravnog razloga. To je
ono to sam eleo da vam kaem o problemu spasenja u pogledu
drave, sa take gledita dravnog udara.
A sada preimo na neto drugo. U pitanju je problem pokorno
sti. Ovde u uzeti u obzir jedno potpuno drukije pitanje i jedan
potpuno drukiji tekst. Pitanje se tie revolta i pobuna koje su, na
ravno, sve do kraja XVII veka bile glavni politiki problem. U vezi
s tim, postoji jedan veoma znaajan tekst koji je napisao kancelar
Bejkon,38 koga danas niko vie ne prouava, a koji je sigurno jed
na od najinteresantnijih linosti sa poetka XVII veka. Nemam
naviku da vas savetujem u pogledu vaeg univerzitetskog rada,
ali ukoliko je bilo ko od vas zainteresovan da prouava Bejkona -
verujem da to nee biti gubljenje vremena.39
Dakle, Bejkon pie esej koji se zove O pobunama i nevolja
ma.40 U njemu on daje kompletan opis i veoma znaajnu analizu
pobune i mera koje bi trebalo preduzeti protiv njih, kao i vladavi
ne ljudima uopte. Prvo, pobunu ne bi trebalo uzimati kao neto
neobino, nego kao potpuno normalan, prirodan fenomen, ima
nentan kao takav ivotu respublica, republike. Pobune su, kae on,
poput bura jer izbiju upravo tamo gde ste ih najmanje oekivali, u
najveem miru, u periodima stabilnosti ili u vreme ravnodnevice.
U trenucima jednakosti i mira neto se i te kako moe spremati i ti
trenuci mogu biti samo zatije pred buru.41 More se u tajnosti pri
prema, kae on, i upravo ta vrsta signalizacije i semiotike pobune
mora da se uzme u obzir. Na koji nain moemo da u periodima
mira primetimo mogue formiranje pobune? Ovde u biti veoma
kratak. Bejkon nam daje neke naznake. Prvo, tu su glasine, to e
rei cirkulisanje kleveta, pamfleta i govora protiv drave i onih
koji vladaju. Drugo, tu je ono to u zvati preokretanje vrednosti,
ili, u svakom sluaju, procene. Kada god vlada uradi neto hvale
vredno - oni koji su nezadovoljni to uzimaju za zlo. Tree, tu je
loe prenoenje naredbi, koje se ogleda u dve stvari. Prvo, ono se
ogleda u tonu kojim govore oni koji su u lancu komande, tako da
oni koji prenose naredbe govore bojaljivo, a oni koji ih primaju
govore drsko i odvano. Trebalo bi se paziti kada se takvo obrta
nje u tonu pojavi. Druga stvar koja se tie prenoenja naredbi je
ste problem interpretacije, kada osoba koja prima naredbu, ume-
sto da je primi i izvri, pone da je interpretira i uklapa u neki vid
svog naina govora, koji lii na neto izmeu naredbe koju prima
i pokornosti koju treba normalno slediti.42
Toliko o znacima koji dolaze odozdo i koji deluju pokazujui
da se sprema bura, ak i u vremenima ravnodnevice i mira. Dalje,
imamo znake koji dolaze odozgo i nuno je da se obrati panja i
na njih. Prvi znaci se pojavljuju kada oni veliki i moni, oni koji
okruuju suverena, njegovi oficiri ili oni koji su mu bliski, jasno
pokazuju da se ne pokoravaju suverenovim naredbama onoliko
koliko slede vlastite interese i da delaju na sopstvenu inicijativu.
Umesto da su, kako Bejkon kae, poput planeta koje se brzo kre
u sledei impuls prvog pokretaa, suverena u ovom sluaju, ve
likai su pre poput planeta izgubljenih na nebu bez zvezda, koje
ne idu nigde posebno, ili pre idu gde one ele umesto da se dre
orbite koja im je utvrena.43 Konano, sam vladalac daje jo jedan
znak onda kada, uprkos sebi, ne moe ili vie ne eli da sagleda,
bilo sa strane ili iznad toga, razliite suprotstavljene strane koje se
meusobno bore u republici, nego spontano zauzima jednu stra
nu i podrava njene interese nasuprot drugima. Stoga, on kae,
kada je Henri III stao na stranu katolika umesto protestanata, tre
balo je da ima u vidu da je, uinivi to, jasno stavio do znanja da
je njegova mo takva da vie ne odgovara dravnom razlogu nego
jednostavno prati razloge jedne strane i, na taj nain, jasno daje
znak celome svetu, i velikaima i narodu, da je njegova mo slaba
i, posledino, da se mogu pobuniti.44
Dakle, pobune daju znake. One [takoe] imaju uzroke. Tu
takoe, na jedan sholastian i tradicionalan nain, Bejkon kae
sledee. Postoje dve vrste uzroka pobuna - materijalni uzroci i
okazionalni uzroci.45 Materijalni uzroci nisu komplikovani, kae

Bejkon, i nema ih mnogo. Zapravo ima ih samo dva. Materijalni
uzrok pobune na prvom mestu je siromatvo, ili bar prekomer-
no siromatvo, koje prestaje da bude podnoljivo. I, Bejkon kae
da su pobune koje se diu iz stomaka najgore od svih.46 Drugi
materijalni uzrok pobune, pored stomaka, jeste nezadovoljna gla
va. U pitanju je fenomen miljenja, opaanja, koji nije, naglaava
Bejkon, nuno povezan sa stanjem stomaka. Neko i te kako moe
biti nezadovoljan iako siromatvo nije veliko, jer se fenomen ne
zadovoljstva moe pojaviti zbog mnogih razloga i uzroka koji ne
odgovaraju samoj stvarnosti. Na same razloge emo se jo vratiti.
Zapravo, kae Bejkon, jedna od karakteristika ljudske naivnosti
jeste da budu uvreeni u vezi sa stvarima koje nisu vredne briga
i da prihvataju stvari koje ne bi trebalo da budu tolerisane.47 Ali,
kako stvari stoje, trebalo bi uzeti u obzir i stomak i glavu, siro
matvo i stanje miljenja. Glad i miljenje, stomak i glava, su dva
materijalna uzroka pobune. Oni su, kae Bejkon, poput dva zapa
ljiva materijala, to jest apsolutno nezaobilazni uzroci - stomak i
miljenje, stomak ili miljenje - u sluaju pobune.48
to se tie [okazionalnih]" uzroka, oni su poput goreih eleme
nata koji padaju na zapaljivi materijal. Pre svega, nemamo jasno
znanje o tome odakle dolaze i to moe biti bilo ta. Bejkon nabraja
okazionalne uzroke bez ikakvog redosleda. Oni mogu biti prome-
na u religiji, promena u raspodeli privilegija, preokret u zakonima
i obiajima, promena u poreskom reimu, injenica da suveren
unapreuje nedovoljno vredne ljude na vane pozicije, postojanje
i suvie oigledno bogaenje prevelikog broja stranaca ili to moe
biti oskudica ita ili uslovi ivota i porast cena. U svakom sluaju,
to je sve to, kako Bejkon kae, smetajui ujedinjuje.49To e rei
da se okazionalni uzroci pojavljuju tamo gde se, prethodno od
vojeni i indiferentni elementi, dovedu do nivoa svesnog nezado
voljstva, gde se ista vrsta nezadovoljstva pojavi kod razliitih ljudi
i kada ih to nezadovoljstvo, posledino, vodi ujedinjenju uprkos
razilaenju njihovih pojedinanih interesa.*
* Izostavljena re.
Dakle, pobuna ima uzroke. Ona, takoe, ima i naine da se

izlei. Takvi lekovi se nikako ne smeju primenjivati na nizove
okazionalnih uzroka, jer su drugi veoma brojni i ukoliko se ovaj
ili onaj okazionalni uzrok potisne - uvek e ostati neki drugi da
potpali zapaljivi materijal. U stvarnosti, ti lekovi se moraju pri-
meniti na sam zapaljivi materijal, to e rei na stomak ili glavu
ili na siromatvo ili nezadovoljstvo. Prelazim ovo veoma brzo, ali
verujem da ono to je vrlo interesantno jeste prava priroda tih
predloenih lekova. Uklanjanje gladi i siromatva, kae Bejkon,
ukljuuje suzbijanje luksuza i spreavanje lenjosti, nerada, skit-
nje i prosjaenja. To podrazumeva razvoj unutranje trgovine i
poveanje protoka novca, koji se postiu smanjenjem kamatne
stope, izbegavanjem prevelikih izdataka, poveanjem ivotnog
standarda. On zapravo ne koristi taj izraz, ve kae: bolje je da
mnogo ljudi troi malo nego da malo ljudi troi mnogo.50 Da
lje, to spreavanje podrazumeva promovisanje spoljne trgovine
dizanjem vrednosti sirovina putem rada i osiguravanjem usluge
transporta do drugih zemalja. Takoe je potrebno da se, kako on
navodi, uravnotei odnos izmeu stanovnitva i dobara kojima
drava raspolae, kako ne bi dolo do toga da stanovnitvo bude
preveliko u odnosu na raspoloiva dobra. Takoe je neophodno
da se uravnotei i odnos izmeu produktivnih i neproduktivnih
delova stanovnitva koje ine moni i svetenstvo. Dakle, sve to
je potrebno sprovesti kako bi se uklonio ovaj materijalni uzrok
pobune, odnosno siromatvo.51
U reavanju nezadovoljstva takoe su potrebni itavi nizovi
razliitih tehnika i procesa. I Bejkon kae da, u sutini, postoje
dve kategorije pojedinaca u dravi. Postoji obian narod i postoji
plemstvo. I, zapravo, ne postoji nijedna prava i stvarno opasna
pobuna osim one kada se narod i plemstvo ujedine. To je tako
jer je, s jedne strane, narod sam po sebi previe spor i nikada ne
moe da uspe u pobuni osim ukoliko ga plemstvo ne podstakne.
S druge strane, u sluaju plemstva, ono je oigledno malobrojno i
stoga je slabo, i ostae slabo sve dok samom narodu ne bude loe.
Spor narod i slabo plemstvo je ono to osigurava da se pobuna
moe spreiti, a nezadovoljstvo zaustaviti, pre nego to zagade
jedno drugo. Bejkon kae da u sutini ne postoji istinski problem

u sluaju plemstva i monih ljudi, jer se s njima uvek moe postii
dogovor. Oni se mogu ili potkupiti ili pogubiti.52 Plemi moe biti
obezglavljen, sklon je izdaji, stoga je uvek na naoj strani i nee
predstavljati problem. Meutim, kada je u pitanju nezadovoljstvo
ljudi, ono je mnogo vei i mnogo ozbiljniji problem, i dosta se
tee reava. Potrebno je osigurati da nezadovoljstvo naroda, pre
svega, nikada ne dostigne taku u kojoj je njegov jedini izlaz ek
splozija revolta i pobune. To e rei da je potrebno da mu se uvek
ostavi neto malo nade. Drugo, potrebno je i osigurati da narod,
koji je spor i nita ne moe da uradi sam po sebi, nikada ne prona
e vou u plemstvu. Stoga je neophodno ustanoviti nekakav rez,
rivalstvo interesa izmeu plemstva i naroda, kako bi se spreilo
zgruavanje nezadovoljstva.53
Sve ovo sam naveo, zapravo, jer verujem da, ukoliko uporedi-
mo taj tekst sa Makijavelijevim, na koje on donekle lii, razlika
izmeu njih e uskoro postati oigledna. Trebalo bi odmah nagla
siti da se Bejkon poziva na Makijavelija i da ga citira sa hvalom.54
No bez obzira na to, verujem da se moe uvideti razlika. O emu
je re u problemu koji Makijaveli postavlja? U sutini, re je pro
blemu vladaoca koji se nalazi u opasnosti da bude svrgnut s vlasti.
ta vladalac treba da uini kako bi izbegao tu opasnost? Dakle,
pitanje koje Makijaveli postavlja tie se, u sutini, sticanja ili gu
bitka kraljevine. Tu, meutim, nemamo problem kralja koji gubi
svoj tron. Nemamo problem mogunosti da e kralj biti proteran
i izgubiti svoje kraljevstvo; nita slino se ovde ne pominje.55 Ono
to se tu javlja, nasuprot tome, jeste jedna vrsta uvek prisutne mo
gunosti unutar drave, koja na neki nain pripada svakodnev
nom ivotu drava, ili bar pripada intrinzinim vrlinama drave.
Ta vrlina je pobuna. Mogunost pobune i nereda je neto [ime]
se mora upravljati. I jedan aspekt upravljanja bie upravo preuzi
manje odgovornosti za tu mogunost pobune i nereda.
Drugo, Makijaveli jasno pravi razliku izmeu onoga to dolazi
od naroda i onoga to dolazi od plemstva. Makijavelijeva ideja je,
takoe, da bi se trebalo dobro pobrinuti da nezadovoljstvo naroda
i nezadovoljstvo plemstva nikada ne idu zajedno i da ne jaaju
jedno drugo.56 Ali je, za Makijavelija, prava opasnost dolazila od

plemstva ili bar od neprijatelja vladaoca koji su smiljali i kovali
zaveru.57 Za Makijavelija, narod je bio u sutini pasivan i naivan i
stoga je vladalac trebalo da se koristi njime kao sredstvom da on
u suprotnom ne bi postao sredstvo plemstva. Problem je bio u ra
spravi izmeu vladaoca i njegovih spoljnih ili unutranjih neprija
telja, tj. onih koji su formirali vojne saveze protiv njega i onih koji
su iznutra kovali zavere protiv njega. Za Bejkona, moete jasno
videti da plemstvo nije problem. Problem je obian narod. Narod
je za njega jednako naivan kao to je to bio za Makijavelija. Me
utim, upravo je on morao da bude predmet upravljanja drave.
Kada se, po Makijaveliju, radilo o zadravanju kraljevine, trebalo
je misliti na plemstvo i neprijatelje. No, kada je re o upravljanju u
skladu sa dravnim razlogom, ono o emu uvek treba misliti i to
bi uvek trebalo imati u vidu je narod. Problem upravljanja nisu
neprijatelji vladaoca nego narod, jer se, jo jednom, plemstvo ili
potkupi ili pogubi. Ono je blisko upravljanju, dok je narod isto
vremeno zatvoren i dalek. Ljudi su veoma teki i veoma opasni.
Upravljanje - ono je u sutini uvek upravljanje narodom.
Trea razlika izmeu Bejkona i Makijavelija je u tome da su,
u sutini, Makijavelijevi prorauni doneti s obzirom na stvarne
ili prividne kvalitete vladaoca. Makijavelijev problem se sastoji u
pitanju da li vladalac treba da bude pravedan ili treba da bude
nepravedan. Da li bi trebalo da deluje pravedno ili bi trebalo da
deluje nepravedno? Kako bi mogao da deluje neustraivo? Kako
bi trebalo da sakrije svoju slabost?58 Uvek su u pitanju osobine
vladaoca kada je re o makijavelistikim proraunima. Ono to
imamo sa Bejkonom, nasuprot tome, tie se prorauna koji se
ne oslanjaju na osobine vladaoca, bilo na njegove stvarne ili pri
vidne kvalitete. Tu se radi o proraunu koji se tie istovremeno
krucijalnih i stvarnih elemenata, to jest - ekonomije. To je jasno
kada se uzmu u obzir lekovi koje Bejkon predlae protiv pobune.
Proraun koji se tie upravljanja, kae Bejkon, mora biti donet
uzimajui u obzir bogatstvo, njegovu cirkulaciju, dunosti, pore
ze i sve to mora da bude predmet upravljanja. To je proraun
koji se bavi elementima ekonomije i proraun koji jednako uzima
u obzir miljenje o tome kako vladalac deluje, nego o tome ta

se deava u glavama onih kojima se vlada. Ekonomija i miljenje
su, verujem, dva glavna elementa stvarnosti s kojima upravljanje
mora da se nosi.
Ono to tu pronalazimo u tragovima, jedva skicirano kod Bej-
kona, zapravo je politika praksa tog vremena. Jer poevi od tog
perioda vidimo razvoj, s jedne strane, merkantilistike politike
ekonomskih prorauna, koja nije teorija nego je prvenstveno
politika praksa, i [s druge strane] razvoj prve velike kampanje
miljenja, koje e, u Francuskoj, odlikovati vladavinu Rieljea.
Rielje je osmislio politiku kampanju u smislu kleveta, pamfleta
i onih manipulatora miljenja koje su u to vreme nazivali pu
blicistima.59 Tu dakle imamo roenje ekonomista i roenje pu
blicista. U pitanju su dva glavna aspekta polja stvarnosti, tj. dva
korelativna elementa polja stvarnosti koji iskrsavaju kao korelat
upravljanja: to su ekonomija i miljenje.
Konano, na treem mestu imamo problem dravnog razloga
i istine. O tom pitanju u govoriti veoma kratko, jer je ve prolo
sat vremena, a to su stvari koje su mnogo poznatije, iako su od
sutinske vanosti. Ratio status, tj. racionalnost intrinzina vetini
upravljanja ukljuuje, isto kao u sluaju pastirstva, izvesnu proi
zvodnju istine, ali potpuno drukijih oblika i vrsta od onih koje
nalazimo kod samog pastirstva. Priseate se daje u sluaju pastir
stva istina prvo morala biti nauena. U sistemu istine u pastirstvu
pastir je morao da zna ta je ono to prenosi svome drutvu. Svaka
pastirova ovca morala je da otkrije istinu u njemu, koju on donosi
na svetio i iji je, ako ne sudija i garant, onda bar stalni svedok. To
je bio karakteristian krug istine u pastirstvu. U sluaju dravnog
razloga i novog naina upravljanja ljudima postojae takoe polje
istina, ali e oigledno biti potpuno drukije vrste. Prvo, na nivou
sadraja, ta je nuno znati da bi se upravljalo? Verujem da tu
moemo uoiti vaan fenomen. U pitanju je sutinska transfor
macija. U slikama, u predstavi, u vetini upravljanja, kako je bila
definisana do poetka XVII veka, za suverena je bilo sutinsko da
bude mudar i razborit. ta je znailo biti mudar? Biti mudar zna
ilo je poznavati zakone, pozitivno zakonodavstvo drave, prirod
ne zakone koji su vaili za sve ljude i, naravno, poznavati zakone

i naredbe samoga Boga. Biti mudar takoe je znailo postavljati
pravila ponaanja u skladu sa istorijskim primerima i modelima
vrline. S druge strane, suveren je morao da bude razborit, to jest
morao je da zna u kojoj je meri, kada i u kojim uslovima bilo nu
no primeniti tu mudrost. Kada je, na primer, bilo potrebno rigo-
rozno primeniti zakone i kada bi, nasuprot tome, principi pravi
nosti prevladali formalna pravila pravde? Mudrost i razboritost
su, na kraju krajeva, sposobnost primene zakona.
Verujem da na poetku XVII veka moemo uoiti da se javlja u
potpunosti drugaiji opis znanja koje je potrebno onome koji vla
da. Ono to suveren ili onaj ko vlada, tj. suveren utoliko to vlada,
mora da zna nisu samo zakoni. ak ni primarno niti u osnovi to
nisu zakoni iako se uvek poziva na njih i nuno je da ih poznaje.
Ono to je, verujem, novo, krucijalno i determiniue, jeste da su
veren mora da zna one elemente koji konstituiu dravu, u smislu
u kojem je Palao, u tekstu sa kojim sam poeo, govorio o dravi.
to e rei - onaj ko upravlja mora znati koji su to elementi koji
omoguuju dravi da se ouva u svojoj snazi ili u nunom razvoju
svoje snage, tako da druge drave ne dominiraju naspram nje jer
bi ona mogla nestati zato to je izgubila svoju snagu i relativnu
snagu. To e rei da je nuno za suverena da poznaje [connais-
satice] stvari pre nego da poznaje zakone. U pitanju je poznavanje
stvari koje utiu na samu stvarnost drave, i to je upravo ono to
se u to vreme nazivalo statistika'. Etimoloki, statistika znai
poznavanje drave, sila i resursa kojima drava raspolae u odre
enom trenutku. Na primer, tu su poznavanje stanovnitva, mere-
nje njegovog kvantiteta, mortaliteta, nataliteta, pa zatim procena
razliitih kategorija individua u dravi i njihovog bogatstva; pro
cena potencijalnog bogatstva kojim drava raspolae: rudnicima,
umama i slino, pa zatim procena bogatstva koje se proizvodi,
procena bogatstva koje cirkulie i, napokon, procena trgovinskog
bilansa, merenje posledica poreza i dabina. Svi ti podaci, kao i
mnogi drugi, sada ine sutinski i osnovni sadraj suverenovog*
* U rukopisu, na strani 23, Fuko pie: S ta tis tik O poreklu ove reci, koja datira iz XVIII
veka, videti kasnije, u napomeni 61.
znanja. Dakle, to nije vie korpus zakona ili sposobnost da se

oni primene kada je nuno, ve set tehnikih znanja koja opisuju
stvarnost same drave.
Tehniki, naravno, to poznavanje drave postavilo je veliki broj
potekoa. Zna se da je statistika prvo razvijena u manjim dra
vama ili na mestima gde joj je situacija bila naklonjena, kao na
primeru okupirane Irske od strane Engleske,60 gde je, zbog male
veliine drave i vojne okupacije, bilo mogue tano saznati ega
ima i koji su resursi prisutni. Statistika se takoe razvila u malim
nemakim dravama61 jer su jedinice bilo koje vrste istraivanja
bile manje. Zbog tih tehnikih potekoa bilo je, takoe, nuno
osmisliti administrativni aparat koji jo uvek nije postojao, a koji
bi bio takav da bi omoguio da se zna tano ta se deava u kra
ljevstvu u bilo kom trenutku. Taj administrativni aparat ne bi bio
samo sredstvo za sprovoenje suverenovih odluka, podizanje po
reza, bogatstva ili ljudi potrebnih suverenu, nego bi istovreme
no bio aparat znanja kao dimenzije koja je nuna za sprovoenje
moi.62*
Tu se moe dodati odreen broj drugih elemenata, kao to je,
na primer, problem tajne. Zapravo, znanje da drava mora da for
mira i razvija samu sebe rizikovalo bi da izgubi odreen broj svo
jih efekata i da ne postigne nameravane posledice ukoliko bi itav
svet znao ta se dogaa. Konkretno, dravni neprijatelji i rivali dr
ave ne bi smeli da znaju stvarne resurse u ljudstvu, bogatstvu, itd.
kojima drava raspolae. Stoga postoji potreba za tajnou. Posle-
dino, potrebna su istraivanja koja na neki nain koegzistiraju*
* Nakon to je analizirao sadraj znanja koje je potrebno dravnom razlogu, Fuko u

rukopisu (str. 24) ubrzo opisuje njegovu formu: (1) stalna istraivanja i izvetaji, pre
svega, koji omoguuju konstituisanje specifinog znanja [savoir} koje stalno nie iz same
prakse moi vladavine, koekstenzivne s njim, koje osvetljava put na svakom koraku i uka
zuje, ne na ono to mora da bude uraeno nego na ono to postoji [i] to je mogue.
Znanje koje je prethodno politika zahtevala bilo je proizvod praktinog uma. Uvek se
ticalo onoga ta treba da se uini (u terminima sposobnosti, mudrosti, pameti i vrli
ne). Bilo je sutinski preskriptivno, artikulisano na osnovu exempluma, odakle se izvlaio
pozitivan/negativan savet. Sada, vladavina e se zasnovati na injeninom, savremenom
znanju artikulisanom oko realnosti (drave), sa poljem mogunosti i nemogunosti oko
nje. Drava: ona instanca realnosti koja odreuje mogunosti vladavine; (2) tajna: To
znanje sila (realnih + mogunosti) u mnogim sluajevima je instrument vladavine samo
pod uslovom da se ne otkriva. U lekciji se pojavljuje samo ova druga taka.
sa administrativnom praksom, ali je takoe neophodna precizna

kodifikacija onoga to srne i to ne srne biti objavljeno. To je u to
vreme inilo eksplicitni deo dravnog razloga. Nazivalo se arcana
imperii, tajne moi63, i dugo e vremena statistika biti posmatrana
kao tajna koja pripada moi i ne odaje se.64
Konano, na treem mestu, jo uvek u domenu prakse istine,
imamo problem javnosti. Dravni razlog mora delovati na svest
ljudi, ne samo kako bi kod njih proizveo neka istinita ili lana
verovanja, kao kada, na primer, suvereni ele da stvore verovanje
u svoj legalitet ili nelegalnost svojih rivala, nego u smislu da me-
njaju njihovo miljenje. Naravno, sa njihovim miljenjem radi se
na nain na koji ine stvari - njihovim nainom delanja i njiho
vim ponaanjem kao ekonomskih i kao politikih subjekata. Taj
rad na javnom miljenju bie jedan od aspekata politike istine u
dravnom razlogu.'
Govorei sve ovo, jasno je da ni na koji nain nisam eleo da
nainim genealogiju same drave ili istoriju drave. Prosto sam
eleo da pokaem neke strane ili neke krajeve onoga to bismo
mogli nazvati praktino-refleksivnom prizmom unutar koje se
problem drave pojavio u XVI veku, krajem XVI i poetkom XVII
veka. Pomalo je to kao da sam rekao da moj cilj nije bio da dam
istoriju planete Zemlje, u astrofizikim pojmovima, nego da dam
istoriju refleksivne prizme koja je, u jednom odreenom trenut
ku, omoguila da se misli o Zemlji kao o planeti. To je ista vrsta
stvari, ali sa jednom razlikom. Ona se sastoji u tome da, kada se
bavimo prosto istorijom nauka, i nainom na koji smo uili, na
koji smo konstituisali znanje [savoir] unutar kojeg se Zemlja po
javila kao planeta povezana sa Suncem, onda je vrlo jasno da je,
bavei se takvom vrstom istorije, na predmet u potpunosti auto
noman i nezavisan od evolucije samog kosmosa. Nije potrebno
rei da injenica da smo u odreenoj taki saznali da je Zemlja
* U rukopisu, na strani 25, dodaje: Javnost kao subjekt-objekt znanja [savoir]: subjekt
znanja koje je miljenje i objekt znanja koji je drugog tipa, jer ima miljenje kao svoj ob
jekt i zadatak za taj oblik znanja drave jeste da promeni miljenje ili da ga uini korisnim,
da ga instrumentalizuje. Daleko smo od virtuozne ideje o komunikaciji izmeu monarha
i subjekata u zajednikom znanju oveka, prirode i boanskih zakona. Veoma daleko od
cinine ideje vladaoca koji lae svoje subjekte o boljem kako bi ustanovio i sauvao svoju
planeta nema nikakvog uticaja na Zemljinu poziciju u kosmosu,

ali, nasuprot tome, pojava drave na horizontu refleksivne priz
me krajem XVI i poetkom XVII veka je od kapitalnog znaaja u
istoriji drave i u nainu na koji su se dravne institucije zapra
vo kristalisale. Refleksivni dogaaj, skup procesa koji su doveli
do toga da drava efektivno ue unutar refleksivne prakse ljudi u
odreenom trenutku i nain na koji je, odreenog trenutka, dr
ava postala za one koji vladaju, za one koji savetuju vladare i za
one koji promiljaju o vladavini i njenim delima kako su ih oni
videli, bio je, bez sumnje, zaista determiniui, ali ne po razvoj
dravnih aparata, koji su uistinu postojali davno pre toga. Vojska,
oporezivanje, pravda - sve je to odavno postojalo, ali je taj doga
aj bio, verujem, zaista sutinski za ulazak svih tih elemenata u
polje aktivne, dogovorene i refleksivne prakse koja je bila upravo
drava. Ne moe se govoriti od dravi kao stvari kao da se razvila
na osnovu sebe same i nametnula sebe pojedincima kao nekim
spontanim, automatskim mehanizmom. Drava je praksa. Drava
je neodvojiva od skupa praksi putem kojih je ona zapravo posta
la nain upravljanja, nain na koji se rade stvari i, takoe, nain
oslanjanja na upravljanje.
Dakle, pokuao sam da izolujem taj smisao refleksivne prizme
i sada u zavriti dajui samo jednu naznaku. Voleo bih da dam
mnoge, ali ostaviu ih za sledeu nedelju. U ovoj analizi dravnog
razloga, posmatranog iz ugla spasenja i dravnog udara, pokor
nosti i podreivanja i istine, ispitivanja i javnosti, svakako postoji
jedan element koji je istovremeno na neki nain prisutan, ali ak
jo vise odsutan nego prisutan. Taj element je stanovnitvo. Sta
novnitvo je prisutno u meri u kojoj se, ukoliko na pitanje koja
je svrha drava odgovor bude da je to drava sama, mora dodati
da je to drava koja mora biti srena, napredna. Tada moemo
rei da je stanovnitvo, kao subjekt ili objekt te sree, neznatno
skicirano. Kad govorimo o pokornosti, a osnovni element po
kornosti unutar vladavine je narod, i to narod koji se moe po
buniti, vidimo da je ideja stanovnitva u maloj meri prisutna.
Kad govorimo o javnosti i miljenju na kojem neko mora da radi
kako bi oblikovao njeno ponaanje, ve smo se dosta pribliili
stanovnitvu. Ali mislim da stanovnitvo kao zaista reflektovan

element, kao pojam stanovnitva, nije prisutno i nije operativno
u ovoj prvoj analizi dravnog razloga. Dravni razlog u osnovi
govori o nekakvoj srei bez subjekta i nosioca. Kada Kemnic, na
primer, definie dravni razlog, on govori o srei drave, a ni
kada o srei stanovnitva.65 Nisu ljudi ti koji bi trebalo da budu
sreni, niti su oni ti koji bi trebalo da budu napredni; napokon,
nisu oni ti koji bi trebalo da budu bogati, ve je to sama drava. To
je zapravo jedna od osnovnih odlika merkantilistike politike tog
vremena. Radi se o bogatstvu drave, a ne stanovnitva. Dravni
razlog je veza drave sa samom sobom. To je samomanifestacija
unutar koje je element stanovnitva naznaen, ali ne i prisutan, tj.
skiciran, ali ne i reflektovan. Slino tome, kada se, kod Bejkona,
govori o pobunama, siromatvu i nezadovoljstvu, vrlo smo blizu
stanovnitva, ali Bejkon nikada ne posmatra stanovnitvo kao sa
injeno od ekonomskih subjekata koji su sposobni za autonomno
ponaanje. Bie govora o bogatstvu, o cirkulisanju bogatstva, ali
ne i o stanovnitvu kao ekonomskom subjektu. A kada, u pogledu
istine, teoretiari dravnog razloga insistiraju na javnosti i potrebi
za javnim miljenjem, analiza se vodi na vrlo pasivan nain. Uvek
je u pitanju stvaranje odreene predstave kod pojedinaca, odree
ne ideje, nametanje neega, a nikada korienje aktivnog naina
njihovog stava, miljenja i naina ponaanja. Drugim recima, mi
slim da je dravni razlog zaista definisao vetinu vladanja unutar
koje se implicitno upuuje na stanovnitvo, ali upravo stanovni
tvo jo uvek nije ulo u refleksivnu prizmu. Od poetka XVII do
sredine XVIII veka postojali su nizovi transformacija zahvaljujui
kojima i kroz koje je elaborirana takva ideja stanovnitva, koja e
biti na neki nain centralni element celog politikog ivota, poli
tike refleksije i politike nauke od XVIII veka. Ona je elaborirana
kroz aparat napravljen da bi uinio da dravni razlog funkcionie.
Taj aparat je policija. Intervencija tog polja prakse kojeg zovemo
policija je ona koja je, unutar teorije dravnog razloga, uopteno,
apsolutistika. Ona je bacila svetio na novi subjekt. I to je ono to
u pokuati da vam objasnim sledeeg puta.
Napomene:
1 Videti prethodno predavanje.

2 Giovanni Antonio Palazzo, Discorso de! governo e delta ragion vera di Slato, Napo-
li, G. B. Sottile, 1604. O ovom autoru se ne zna gotovo nita, osim da je bio neko vreme
advokat u Napulju, bez veeg uspeha, kao i da je bio sekretar don Fabricija Di Sangra,
vojvode od Vjetra. Njegova knjiga bila je dva puta prevedena na francuski: Discours du
gouvernement et de la raison vraye dEstat, prevod: Adrien de Vallires, Douai, De Belli-
re, 1611. i Les politiques et vrays remdes aux vices volontaires qui se comettent ez cours
et republiques, Douai, B. Belre, 1662. Takoe, knjiga je prevedena i na latinski: Novi
discursus de gubernaculo et vera status ratione nuclus, ab Casparo Janthesius, prevod:
Casparo Janthesius, Dantzig, G. Rhetii, 1637.
3 Discours du gouvernement..., prevod na francuski, I deo, pogl. 3 (De la raison
destat), str. 13: Razlog se esto shvata kao celovita sutina stvari, to nije nita drugo
do celokupno postojanje stvari, koje se sastoji u zajednici svih njenih delova.
4 I b i d Dalje, razum predstavlja intelektualnu mo due, koja razume i zna istinu
0 stvarima i dobro i pravilno regulie volju u njenim akcijama.
5 Ibid.: Stoga, razlog shvaen u njegovom prvom znaenju predstavlja celovitu su
tinu stvari, a u drugom jednostavnu vladavinu tih istih stvari i m eru naih operacija.
Videti takoe: IV. 17, str. 363.
6 Ibid., I, 1 (De lestt de la republique, & des princes, cause finale du gouverne
m ent), str. 10-11, i IV, 17, (De la raison destat), str. 362. Drugi tekst je koncizniji i
precizniji od prvog pa emo ga citirati celog: Koristimo re stanje kako bismo oznaili
etiri stvari. Prvo, njom oznaavamo mesto ogranienja neke oblasti, koja se onda prak-
tikuje unutar tog mesta i ne ide van njegovih granica. Drugo, stanje oznaava jurisdik
ciju, koja se naziva drava, ukoliko se vladalac trudi da je sauva i odri uvek vrstom
1 stabilnom: stoga drava u tom smislu nije nita drugo do konstantno i stabilno polje
vladaoca. Tree, stanje oznaava trajan ivotni izbor, bilo da se ne venate, da bude
te religiozni, ili da se venate: ili zaista oznaava izbor kancelarije, umetnosti i naina
ostvarivanja, koji se drugaije naziva stepen (degr) i forma (condition), i taj izbor se na
ziva stanjem zato to se ovek ne sme menjati u njemu i mora stalno da prati i posmatra
pravila i razloge koji su uvedeni zarad njegove vrstine. Konano, stanje oznaava jedan
kvalitet stvari koji je suprotan pokretu. Kao to je uvek svojstvo nesavrenih stvari da
sada jesu, a posle vie nisu, da su as dobre a as loe, sada jednog kvaliteta a onda nekog
drugog, svojstvo uzrokovano samovoljom i razliitou tih istih stvari; slino tome, mir
koji je suprotan od toga nije nita drugo do odmor, savrenstvo i uspostavljanje istih
stvari, uzrokovano njihovom jednostavnou i jedinstvom usmerenima ka cilju koji je
unapre odreen; i zbog tog svojstva stvari da se odravaju vrstim i stabilnim taj od
mor se naziva stanjem.
7 Ibid., I, 2; IV, 18-21.
8 Ibid., I, 3; str. 13-14: Prvo, dravni razlog je cela sutina stvari i svega to je po
trebno svim umetnicima i slubama u republici. Ovaj opis se moe proveriti primerima:
ukoliko bi neka provincija ili grad bili izgubljeni, ili ukoliko bi kraljevski zamak bio
okupiran, njegov integritet bio bi izgubljen. I upravo zbog toga mi se moemo i moramo
koristiti raspoloivim sredstvima kako bismo ga povratili u potpunosti, a ta upotreba
i korienje sredstava vri se u ime dravnog razloga, to jest zarad integriteta drave.
9 Ibid., str. 14: Ali, s obzirom na drugo znaenje, kaem daje dravni razlog pravi
lo i vetina za objanjavanje koja su odgovarajua sredstva za postizanje nameravanog,
a to je definicija koja se potvruje u sluaju vlasti; jer je on upravo ono na osnovu ega
saznajemo sredstva i ono to nas ui njihovoj primeni, zarad postizanja mira i dobra
republike
10 Za ovo datiranje videti prethodno predavanje od 8. marta, napomena 24.
11 B. Chemnitz (Hippolithus a Lapide), Interets des Princes d A llemagne, izdanje iz
1712, t. I, str. 12 (latinski tekst izdanja iz 1647, str. 8). Nekoliko strana pre toga Kemnic
kritikuje Palacovu definiciju (dravni razlog je pravilo i mera uz pomo koje mi meri-
mo svaku stvar i koja ih [stvari] vodi ka cilju do kojeg se moraju dovesti) kao previe
generalnu i opskurnu da bi jasno objasnila prirodu dravnog razloga (ibid., str. 10;
izdanje iz 1647, str. 6-7). Fuko stoga opravdano tvrdi da Kemnic potvruje tu definiciju
samo u smislu usvajanja pogleda koji je bio stran akademskim debatama o znaenju
tog termina.
12 Paul Hay, marquis du Chastelet, Traitt de la politique de France, op. cit., izdanje
iz 1677, str. 13-14; Sredstva politike sastoje se upravo u posmatranju religije, bivajui
pravedna u svim stvarima, delujui na takav nain da ljudi mogu da se odre u vremenu
i u dravi siromatva i bogatstva, odravajui pravednu i hvale vrednu prosenost.
13 Prevod iz 1712, koji Fuko gore citira - odreeno politiko promiljanje koje
mora postojati u svim javnim poslovima, u svim savetima i planovima i koje mora is
kljuivo teiti ouvanju, poboljanju i srei drave, u ijoj slubi uvek moramo primeniti
najjednostavnija dostupna sredstva (op. cit., str. 12) - ovde se navodi latinski tekst koji
definie dravni razlog kao odreeni politiki ugao gledanja, na kojeg se, kao na pravilo,
svaka odluka i delovanje u republici poziva, kako bi se postigao vii cilj koji se sastoji
u bezbednosti i rastu republike (summum finem, qui est salus & incrementum Reipubli-
cae), koji se postie najsrenijim (felicius) i najdostupnijim sredstvima. Srea se stoga
odnosi na sredstva pre nego na ciljeve.
14 Videti prethodno predavanje.
15 Op. cit., I, 5 (De la ncessit & de lexcellence du gouvernement), str. 28-29.
16 Ibid., str. 31.
17 Videti: Makijaveli, Vladalac (franc, naslov Le Prince), poglavlja II-VII.
18 Videti prethodno predavanje od 8. marta, napomena.
19 Jean Sirmond (oko 1589-1649), Le Coup dEstat de Louis XIII, Paris, 1631.
Videti: E. Thuau, Raison dtat et Pense politique l poque de Richelieu, op. cit., str.
226-227 i 395. Ova satira je deo iz: Hay du Chastelet, Recueil de diverses pices pour
servir lHistoire [1626-1634], Paris, 1635.
20 G. Naud, Considrations politiques sur les coups d'tat, op. cit. (1667), pogl. 2,
str. 93 i 103 (ponovljeno izdanje iz 1988, str. 99 i 101). Videti: E. Thuau, op. cit., str. 324.
Node primenjuje sledeu definiciju dravnog udara, koju od samog poetka suprotstav
lja Boterovoj definiciji dravnog razloga: [...] koji se manje odnosi na moj pogled nego
na one koji ga definiu, excessum juris communis propter bonum commune [napomena:
zloupotreba opteg zakona zarad opteg dobra]; dravni udar [...] se moe podvesti
pod istu definiciju koju smo dali maksimama i dravnom razlogu, ut sint excessus ju
ris communis propter bonum commune. Ta definicija je preuzeta iz: Scipion Ammirato
(1531-1600), Discorsi sopra Cornelio Tacito, Firenza, G. Giunti, 1594. XII, 1 / Discours
politiques et militaires sur C. Tacite, prevod na francuski: L. Melliet, Rouen, Jacques Ca-
illove, VI, 7, str. 338: Dravni razlog nije nita drugo do obrtanje obinih razloga zarad
opteg dobra ili [...] veeg i univerzalnijeg razloga.
21 G. Naud, op. cit., str. 103 (izdanje iz 1988, str. 101), odmah posle definicije date
iznad: [...] ili da budem malo razumljiviji na francuskom, hrabre i neuobiajene akcije
koje vladalac mora sprovesti u tekim i oajnim okolnostima, naputanjem opteg zakona,
ak bez primene bilo koje metode ili oblika pravde, rizikujui pojedinane interese zarad
opteg dobra. Videti: E. Thuau, op. cit., str. 324.
22 B. Chemnitz, Interets des Princes d'Allemagne, t. I, str. 25-26: Dravni razlog
unutar ogranienja o kojima smo upravo govorili [religija, vernost, iskrenost i pravda]
ne prepoznaje nijedne druge: javne, partikularne ili osnovne zakone, ili koje god druge
vrste oni bili ne ometaju ga uopte; a kada je do spasenja drave, moe se hrabro rastati
od njih.
23 Ibid., str. 26: [...] nuno je da upravlja, ali ne sledei zakone nego nareujui
samim zakonima, koji se moraju prilagoditi sadanjem stanju drave, a ne drava za
konima.
24 G. Naud, Considrations politiques..., pogl. 5, str. 324-325 (ponovljeno izda
nje iz 1988, str. 163-164). Odeljak se bavi pravdom, drugom po redu vrlinom savet-
nika-ministra, zajedno sa vrlinom snage i razboritosti: Ali utoliko to je ta prirodna,
univerzalna, plemenita i filozofska pravda ponekad neupotrebljiva i nesprovodljiva u
praktinom svetu, u kojem veri juri germanaeque justitiae solidam & expressam effigiem
nullam tenemus, umbria & imaginibus utimur [nemamo vrstu i javnu efikasnost pravog
zakona i prave pravde, pa se koristimo njihovim senkama], esto e biti neophodno
da napravimo artificijelne, partikularne i politike vrste, napravljene i adaptirane po
trebama i nudi policije i drave, jer je dovoljno labava i meka da se prilagodi, poput
lezbejskog pravila ljudima i narodnoj slabosti, razliitim vremenima, ljudima, aferama
i nesreama. Videti takode: E. Thuau, Raison d'tat..., str. 323. Te formule, kako je
navedeno u: A. M. Battista, Morale prive et utilitarisme politique en France au XVIIe
sicle (1975), u: Ch. Lazzeri & D. Reyni, Le Pouvoir de la raison d'tat, Paris, PUF,
Recherches politiques, 1992, str. 218-219, skoro doslovno su preuzete iz: Charron, De
la sagesse (1601), Paris, Fayard (Corpus des uvres de philosophie en langue franai
se), 1986, III, 5, str. 626.
25 Cardin Le Bret (1558-1655), De la souverainet du roi, de son domaine et de sa
couronne, Paris, 1632; videti: E. Thuau, op. cit., str. 275-278 i 396 za preuzete citate (R.
von Albertini, Das politische Denken in Frankreich zur Zeit Richelieus, Giessen, Brhl,
1951, str. 181.
26 G. Naud, Considrations politiques..., pogl. 1, str. 15 (ponovljeno izdanje iz
1988, str. 76): Mnogi veruju da mudar i dobro savetovan vladalac ne treba da nareuje
u skladu sa zakonima, nego zakonima samim ukoliko to nuda trai. Da bismo postigli
pravdu u velikim zakonima, navodi aron, ponekad je nuno okrenuti se od nje u malim
stvarima i, kako bi se dostiglo dobro u svemu, dozvoljeno je uiniti nepravdu u sitnica
ma. Videti: E. Thuau, op. cit., str. 323. aronov citat je preuzet iz rasprave De la sagesse.
27 B. Chemnitz, Interets des Princes dAllemagne, t. 1, str. 27-28: Istina je da ti ljudi
ponekad uine nepravdu i da taj nain kanjavanja prestupnika nije dobar po sebi, jer
nevinost moe da postoji i medu krivima. Takode, taj postupak nije bio dugog trajanja i
sprovoen je samo onoliko koliko se mislilo da je nuno u vezi sa besom Saksonaca koji
se mogao unititi samo na taj neobian nain.
28 J. Genet, Violence et brutalit (uz referencu na Rote Armee Fraktion), Le
Monde, n 10137 (2. septembar 1977), str. 1-2. Tvrdei od samog poetka da su nasilje
i ivot otprilike sinonimni, ene pie: [...] proces suenja nasilju je brutalnost. I to
je brutalnost vea, suenje je ozloglaenije, a vie nasilja postaje hitno i nuno. to je
brutalnost bezuslovnija, nasilje ivota bie sve eljenije, ak nazvano heroizmom. Stoga
on zakljuuje prvi deo svog lanka: Andras Bader, Ulrika Majnhof [UIrike Meinhof],
Holger Majnes [Meines] i uopte R. A. F. su nas zaduili jer su uinili da razumemo, ne
samo recimo, nego njihovim delima, izvan zatvora i u njemu, da samo nasilje moe da
stavi taku na ljudsku brutalnost. Navoenje tog teksta je jo interesantnije jer moe
izgledati kao apologija terorizma ([re] terorizam [...] trebalo bi, takoe, ako ne i
vie, primenjivati na brutalnosti burujskog drutva) protiv uobiajenog leviarskog"
izdanka iz maja 1968, opisanog kao aneoski, duhovni i humanistiki heroizam, u
kome, pie ene, nije bilo dovoljno borbenosti - dok Fuko, nakon 1977, jasno izno
sei svoje neslaganje sa bilo kojim oblikom teroristike akcije (Nisam prihvatao tero
rizam i krv, nisam odobravao Badera i njegovu ekipu, kasnije e se poveriti Klodu Mo-
rijaku [Claude Mauriac], Videti: Cl. Mauriac, Le Temps immobile, Paris, Grasset, t. IX,
1986, str. 388; citirano u; D. Eribon, Michel Foucault, Paris, Flammarion, 1989, str. 276).
29 La Vrit prononant ses oracles sans flatteries, citirano u: E. Thuau, Raison
d tat..., str. 395: Nasilna del su brutalnost samo onda kada ih ini pojedinac po svom
hiru; kada ih ine mudri u saglasju - ona su dravni udari.
30 Jedanaestog septembra 1630. godine Rieljeovi protivnici, mislei da su pobe-
dili, iako se to nije dogodilo, ispali su budale. Luj XIII, koji je bio bolestan, obeao je
Mariji Medici (Maria Medici), Gastonu od Orleana (Gaston dOrlans) i Ani od Austri
je, koji su bili zajedno u savezu, da e otpustiti kardinala, ali nakon to se sastao s njim
u Versaju promenio je miljenje i predao mu njegove neprijatelje (Petit Robert des noms
propres, 1996, str. 630).
31 Mogua aluzija na hapenje princa od Kondea, koji je bio blizak frondi posle
mira u Rijeju 1649 godine.
32 Godine 1661, upravnik finansija od 1653, Nikola (Nicolas) Fuke (1615-1680?) je
zadobio udesno veliko bogatstvo. Optuen za proneveru, zatoen je u tamnici Pinjero
nakon dugog suenja obeleenog nepravilnostima.
33 Jean Racine, Andromaque (1668), u: Thtre complet, ur. Maurice Rat, Paris,
Garnier, 1960, str. 112-171.
34 Athalie (1691), ibid., str. 648-715.
35 Brnice (1671), ibid., str. 296-350.
36 Uporediti ove naznake sa onima koje je Fuko dao 1976. o politikoj funkciji ek-
spirovih, Kornejevih i Rasinovih tragedija (Il faut dfendre la socit, op. cit., predavanje
od 25. februara 1976.
37 G. Naud, Considrations politiques..., str. 105 (izdanje iz 1988, str. 101). Videti:
E. Thuau, Raison d'tat..., str. 324.
38 Fransis (Francis) Bejkon (1561-1626), baron od Verulama, kancelar u 1616,
uvar velikog peata u 1617, a onda veliki kancelar od 1618. do 1621, kada je, optuen
za primanje mita, uklonjen sa svih funkcija.
39 Da li je taj savet prihvaen? Bejkonovo uenje doivelo je veliku ekspanziju u
Francuskoj, sa prevodima del Essais (Aubier, 1979), La Nouvelle Atlantide (Payot,1983;
GF, 1995), Novum Organum (PUF, 1986), De dignitate et augmentis scientiarum / Du
progrs et de la promotion des savoirs (Gallimard, Tel, 1991) i La Sagesse des Anciens
(Vrin, 1997).
40 Taj esej, koji nije bio ukljuen u prva dva izdanja Essays (The Esayes or Counsels,
Civili and Morali, 1597. i 1612), pojavljuje se u treem izdanju objavljenom 1625. (Lon
don, John Haviland), tj. godinu dana pre Bejkonove smrti. Dalje u tekstu, citiraemo
francusko izdanje iz: Essais, M. Castelain, Paris, Aubier, 1979, str. 68-82.
41 Bacon, op. cit. (izdanje Castelain), str. 68-69: Pastiri su morali da poznaju ka
lendar oluja u dravi, koje su obino najvee onda kada se stvari uravnotee; prirodno,
oluje su najvee oko ekvinocija. I kao to tu postoje izvesna tiha probijanja vetra i tajan
stveno utanje mora pre oluje, tako je i u dravama.
42 Ibid., str. 70-71.
43 Ibid., str. 72-73: ,,S obzirom na to da kretanja najveih ljudi koji vladaju treba da
budu poput kretanja planeta pod primum mobile (po starom miljenju), to znai daje
svaki od njih noen brzo najviim pokretaem, a lagano kada sam sebe pokree. I stoga,
kada se veliki unutar svog pojedinanog kretanja kreu nasilno, [...] to je znak da su
orbite ispale iz okvira."
44 Ibid., str. 70-72/71-73. Aluzija na stav Katolike lige posle mira u Monsjeu
(1576) da je suenje bilo suvie naklonjeno hugenotima. To je primoralo Anrija 111 da
nastavi rat protiv njih, zato to su eleli da ga svrgnu sa trona u korist svog voe, vojvode
Anrija de Giza (Henri de Guise). Kralj ga je ubio 1588, dan nakon barikada u Parizu, gde
je Liga ustala u njegovu podrku.
45 Ta distinkcija se pojavljuje u manje sholastikom obliku u Bejkonovom origi
nalnom tekstu, gde se govori o objektima pobuna, a zatim (...) njihovim motivima.
ibid., str. 72-73.
46 Ibid., str. 74-75: [...] pobune koje dolaze iz stomaka su najgore.
47 Ibid.: 1 neka vladalac ne meri opasnosti od njih time, bez obzira na to da li su
pravedne ili nepravedne. Zato to bi za to bilo neophodno zamisliti ljude kao razumne,
one koji esto odbacuju sopstvenu hranu; niti pak time da li su patnje, zbog kojih ljudi
ustaju, u stvari velike ili male; jer su najopasnija nezadovoljstva tamo gde je strah vei
od oseanja.
48 Ibid., str. 72-73: [...] najsigurniji nain da se spree pobune (ukoliko vreme to
dozvoljava) jeste da se ukloni njihov predmet; jer, ukoliko je gorivo pripremljeno, teko
je predvideti kada e se pojaviti varnica koja e ga zapaliti. Postoje dve vrste predmeta
pobuna: veliko siromatvo i veliko nezadovoljstvo."
49 Ibid., str. 74-75: [...) naprotiv, smetajui ljudima, spaja ih i ujedinjuje u zajed
nikom cilju.
50 Ibid., str. 76-77: [...) mali broj ljudi, koji troi vie a zarauje manje, iskoria-
va naciju pre nego vei broj ljudi, koji ivi skromno, a stvara vie."
51 Ibid., str. 74-76/75-77.
52 U tekstu ne pie ba isto tako: tu vrstu ljudi [plemstvo] treba ili pokoriti i
predati dravi, na brz i istinski nain, ili ih suoiti sa drugima iz iste partije, koji im se
mogu suprotstaviti, i na taj nain unititi njihovu reputaciju. Predloena mera, kako
prethodna reenica pojanjava, stoga predstavlja zavaanje i slamanje svih frakcija a
ne pogubljenje voa.
53 Ibid., str. 76-80/77-81.
54 Ibid., str. 70-71: [...) kao to je Makijaveli dobro naveo, kada se vladaoci, koji
treba da budu roditelji svih, nagnu na jednu stranu i priklone joj se, to je onda poput
broda koji se prevrnuo usled prevelike teine na jednoj strani. Zatim sledi primer An
rija III.
55 Videti, meutim, str. 72-73 (u sluaju primera Anrija III): [...] kada je autoritet
vladaoca samo pomono sredstvo, postoje drugi oblici vezivanja koji su vri od njega,
pa su kraljevi skoro razvlaeni.
56 Videti: Vladalac, pogl. 9.
57 O opasnostima od zavera videti: ibid., pogl. 19.
58 Ibid., pogl. 15-19.
59 Videti: E. Thuau, Raison d Etat..., str. 169-178, o vladavini mislima po Rieljeu
i primeni principa vladati znai stvoriti verovanje (faire croire).
60 Fuko aludira na radove Vilijama Petija (1623-1684), osnivaa politike aritm e
tike (Political Arithmetick or a Discourse Concerning, The Extent and Value of Lands,
People, Buildings: Husbandry, Manufacture, Commerce, Fishery, Artizans, Seamen, Soldi-
ers; Publick Revenues, Interest, Taxes, Superlucration, Registries, Banks Valuation of Men,
Increasing o f Seamen, o f Militias, Harbours, Situation, Shipping, Power at Sea, &c. As the
same relates to every Country in general, but more particularly to the Territories o f His
Majesty of Great Britain, and his Neighbours of Holland, Zealand, and France, London, R.
Clavel, 1691; prevod na francuski: Dussauze & Pasquier, u: Les uvres conomiques de
William Petty, op. cit., 1.1, str. 263-348). Od 1652. do 1659, nakon ustanovljenja katastra
na ostrvu, Peti, zaposlen kao lekar u vladi Irske, bio je pozvan da podeli zemlju uzetu
od katolika i da je distribuira engleskim trupama i njihovim nadreenima. Na osnovu
tog iskustva nastao je njegov rad The Political Anatomy of Ireland (1671-72, London,
D. Brown, 1691. / LAnatomie politique de l'Irlande, u: uvres conomiques, t. I, str.
145-260).
61 O razvoju nemake statistike videti: V. John, Geschichte der Statistik, op. cit.,
str. 15-154. Najreprezentativniji radovi te tradicije su spisi H. Konringa (Conring) po
sveeni notitia rerum publicarum^ {Opera, t. IV, Braunschweig, F. W. Meyer, 1730) i
ogled Gotfrida Ahenvala (Gottfried Achenwall) - kojem dugujemo izum rei Statistik
1749. - Notitiam rerum publicarum Academiis vindicatam, Gttingen, J. F. Hager, 1748.
Videti: R. Zehrfel, Hermann Comings (1606-1681) Staatenkunde, Ihre Bedeutung f r
die Geschichte der Statistik unter besonderen Bercksichtigung der Conringischen Bevl
kerungslehre, Berlin-Leipzig, W. De Gruyter, 1926; F. Felsing, Die Statistik als Methode
der politischen konomie im 17. und 18. Jahrhundert, Leipzig, 1930.
62 Videti predavanje od 29. marta.
63 Taj koncept, koji datira jo od Tacita, u moderni politiki renik uveo je Boden
(Bodin, Methodus ad facilem Historiarum cognitionem, [Parisiis, Martinum Iuvenem],
1566, pogl. 6 I La Mthode de l'histoire, prevod na francuski: P. Mesnard, Paris, PUF,
1951, str. 349). Prvu vanu raspravu posveenu toj temi napisao je nemaki pravnik
Arnold Klapmar (Clapmar) (Klapmarijus [Clapmarius]), De arcanis rerum publicarum,
Bremen, 1605; ponovljeno izdanje: Amsterdam, Ludovicum Elzevirium, 1644.
64 Videti, na primer: Discours historique Monseigneur le Dauphin sur le Gou
vernement intrieur du Royaume, 1736: to su sile drave manje poznate, to zasluuju
vie potovanja (iz nepoznatog rukopisa kolbertijanske inspiracije, citirano prema: E.
Brian, La Mesure de l'tat, Paris, Albin Michel, Lvolution de lhumanit, 1994, str.
155). Ta tradicija tajnosti administracije, kako Brajan (Brian) pokazuje, protee se od
druge polovine XVIII veka.
65 Videti gore, napomena 13.
Dravni razlog (III). - Drava kao princip inteligibilnosti i kao cilj.
- Funkcionisanje tog razloga upravljanja: (A) U teorijskim tekstovi
ma. Teorija odravanja drave. (B) U politikoj praksi. Nadmetanje
izmeu drava. - Vestfalski sporazum i kraj Rimskog carstva. - Sila,
novi element politikog razloga. - Politika i dinamika sila. - Prvi teh
noloki skup karakteristian za novu vetinu upravljanja: diplomat-
sko-vojni sistem. - Njegov cilj: potraga za evropskom ravnoteom.
ta je Evropa? Ideja o ravnotei. - Njegova sredstva: (1) rat; (2)
diplomatija; (3) postavljanje trajnog vojnog dispozitiva.
Pokuao sam da pokaem kako je svoje mesto u Evropi zauzelo

neto to se moe nazvati upravljakim razlogom. Tim nisam
hteo rei da je ta vetina vladavine ljudima, ije sam neke odlike
pokazao u vezi sa pastirskom praksom, postala jedna od osobina
suverenove moi tek jednostavnim procesom kopiranja, transfera
ili prevoenja. Nije kralj postao pastir tela i ivota na nain na
koji je duhovni pastir bio pastir dua i zagrobnog ivota. Ono to
sam pokuao da pokaem jeste kako je specifina vetina vladanja
zaista (samo)zaivela na osnovu svog razloga, svoje racionalnosti
i svog ratio. To je dogaaj u istoriji zapadnog razuma, zapadne
racionalnosti, koji je bez sumnje podjednako vaan kao oni doga
aji koji karakteriu, upravo u isto vreme, tj. krajem XVI i tokom
XVII veka, Keplera, Galileja, Dekarta, itd. Bavimo se veoma kom
pleksnim fenomenom transformacije zapadnog razuma. Pokuao
sam da pokaem kako je pojava tog upravljakog razloga uticala
na raanje odreenog naina miljenja, rezonovanja i prorau-
295
navanja. Taj nain miljenja, rezonovanja i proraunavanja bio je

ono to se u to vreme nazivalo politikom, i ne srne se nikada za
boraviti da je to bilo uoeno i prepoznato i daje istog trena uzne
mirilo svoje savremenike, kao neto to je heterodoksno. Radi se
o pojavi drukijeg naina miljenja moi, kraljevstva, drukijeg
naina miljenja injenice vladanja i upravljanja, drukijeg naina
miljenja veze izmeu nebeskog kraljevstva i zemaljskog kraljev
stva. Ta heterodoksija bila je prepoznata i nazvana politikom; po
litika e za vetinu upravljanja biti neto kao to je, u tom periodu,
mathesis bila za prirodnu nauku.
Pokuao sam, takoe, da pokaem kako je taj upravljaki ratio,
taj upravljaki razlog, odredio dravu istovremeno za svoj prin
cip i svoj cilj, podjednako za svoj osnov i svoju svrhu. Drava je,
dakle, princip i cilj upravljakog razloga. Drava e biti, ako e
lite, nisam siguran kako to da kaem ... princip inteligibilnosti i
strategijska ema, ili, da se posluim jednom anahronom reju
koja nema veze sa periodom o kojem govorimo, hajde da kaemo:
regulatorna ideja.1 Drava je regulatorna ideja upravljakog ra
zloga. Ovim elim da kaem daje, za politiku misao koja je trai
la racionalnosti vetine upravljanja, drava pre svega bila princip
inteligibilnosti realnosti; bila je nain miljenja odreene prirode,
veza i odnosa odreenog broja datih elemenata i institucija. ta je
kralj? ta je suveren? ta je magistrat? ta je konstituisano telo?
ta je zakon? ta je teritorija? ta su stanovnici na toj teritoriji? ta
je zdravlje vladaoca? ta je zdravlje suverena? Sve te stvari poele
su da budu miljene kao elementi drave. Drava je bila nain mi
ljenja, analiziranja i odreivanja prirode i veza tih ve datih ele
menata. Drava je stoga ema inteligibilnosti jednog itavog seta
ve ustanovljenih institucija, itavog seta datih realnosti. Vidimo
kralja definisanog kao osobu sa specifinom ulogom, ne toliko u
pogledu Boga ili u pogledu ljudskog spasenja, nego u pogledu dr
ave: on je magistrat, sudija, itd. Stoga se drava javlja kao princip
inteligibilnosti jedne realnosti koja je u potpunosti data, jedne ve
ustanovljene institucionalne celine.
Drugo, drava funkcionie unutar tog politikog razloga kao
cilj, u smislu u kojem ona mora biti posledica aktivnih interven-
ija tog razloga, odnosno te racionalnosti. Drava je ono to mora

da postoji na kraju tog procesa racionalizacije vetine upravljanja.
Ono to intervencija dravnog razloga mora postii jeste dravni
integritet, njegovo dostignue, unapreenje drave, ili, ukoliko je
njena restauracija ugroena ili ukoliko ju je revolucija preokre
nula ili u trenutku suspendovala njenu snagu i njene specifine
efekte, sve to je ono to intervencija dravnog razloga mora da
kontrolie. Drava je stoga princip inteligibilnosti onoga to jeste,
ali podjednako i onoga to mora da bude. Razumemo ta drava
jeste kako bismo bili to uspeniji u tome da uinimo da ona po
stoji u stvarnosti. Drava je princip inteligibilnosti i strategijskog
cilja koji uokviruje upravljaki razlog koji se zove upravo dravni
razlog. Hou da kaem, drava je sutinski i iznad svega regula-
torna ideja one forme miljenja, one forme refleksije, one forme
prorauna i one forme intervencije koja se zove politika. Politika
je u tom smislu poput mathesisa, ona je racionalna forma vetine
upravljanja. Upravljaki razlog stoga postavlja dravu istovreme
no kao princip za itanje realnosti i kao svoj cilj i imperativ. Dra
va je ono to nareuje upravljakom razlogu, to jest na osnovu nje
se moe upravljati racionalno u skladu sa nunou; to je funkcija
inteligibiliteta drave u vezi sa realnou i to je ono to ini uprav
ljanje racionalnim i nunim. Upravljati racionalno zato to posto
ji drava i zato da bi postojala drava. Dakle, to je kratki pregled
onoga to sam pokuao da kaem u prethodnim lekcijama.
Oigledno, to sve je u potpunosti nedovoljno da bismo uoili
pravu funkciju dravnog razloga kao upravljakog razloga. Za
pravo, ukoliko ponovo pogledamo definicije dravnog razloga
o kojima sam govorio, ini mi se da u njima uvek postoji neto
poput, pa ne ba dvosmislenosti, nego pre oscilacije, neke vrste
zamagljenosti, neega pomalo treperavog i plutajueg u definiciji.
Ne znam da li se [seate] kako je Palao definisao dravni razlog
u svom tekstu napisanom i objavljenom u Italiji 1606. godine, a
koji je preveden na francuski 1611.2 Palao je rekao da je dravni
razlog ono to osigurava integritet drave, da je on, kako Palao
kae, i ovde citiram njegove rei, sama sutina mira, pravilo iv
ljenja u miru, savrenstvo stvari3. Drugim recima, Palao daje
jednu u potpunosti esencijalistiku definiciju dravnog razloga.

Dravni razlog mora da obezbedi da se drava zaista uklopi u ono
to jeste, to jest da ostane nepokretna, bliska svojoj sutini, da
njena stvarnost bude upravo verna onome to bi trebalo da bude
u odnosu na nivo svoje idealne nunosti. Dravni razlog stoga
postrojava stvarnost drave spram njene vene, ili u svakom slu
aju nepromenljive sutine. Jednom reju: dravni razlog je ono
to omoguava dravi da se odri u normalnom stanju [en tat].
tavie, Palao (citirao sam taj tekst4) se poigrao sa reju status,
koja znai ujedno stanje, u smislu drave [ltat], i istovremeno
nepokretnost ili mirovanje neke stvari. Odranje drave [ltat] u
stanju mirovanja (en tat) - to je ono to je Palao govorio.
Meutim, u definicijama koje je dao sam Palao i u drugim de
finicijama koje potiu iz manje ili vie istog vremena istovreme
no postoji druga karakteristina osobina dravnog razloga. Ona
funkcionie na jedan, pa ne mogu da kaem u potpunosti tajni
nain, ali recimo da funkcionie diskretno. Palao kae kako je
dravni razlog pravilo koje ini moguim sprovoenje tog mira,
mirovanja i savrenstva stvari; sprovoenje, ouvanje i razvoj tog
mira. Botero, koji je, verujem, prvi u Italiji dao teoriju dravnog
razloga, kae za njega da je savreno znanje sredstava pomou
kojih se drave formiraju, odravaju, osnauju i proiruju.5Mno
go kasnije, u vreme Vestfalskog sporazuma, Kemnic kae da je dr
avni razlog ono to omoguava ustanovljenje, ouvanje i irenje
republike.6 1 ako je istina da veina teoretiara insistira na inje
nici da je dravni razlog ono to ini moguim ouvanje drave -
koristi se re manutention, odranje [maintenir] - svi oni doda
ju da je, pored toga, takoe neophodno da ona raste, odnosno da
se iri. ta je onda taj rast drave koji ini deo svih definicija datih
o dravnom razlogu? Definicije, bar one u najveem delu tekstova
koje sam navodio - u Boterovom i Palacovom sigurno, u Kemni-
covom u malo manjoj meri, bez sumnje, jer je on bio vie vezan na
odreenu politiku situaciju - mahom su teoretske i spekulativne,
a i dalje imaju neto u platonovskom duhu u smislu da, s obzirom
na njih, dravni razlog mora biti okarakterisan odranjem drave
u skladu sa njenom sutinom kao dravom. Ono to treba izbei
su, naravno, oni kvazinuni, ili, u svakom sluaju, uvek pretei

dogaaji o kojima Bejkon govori u vezi sa pobunama.7 Ono to
mora biti izbegnuto, po Boteru, Palau i drugima, su oni prakti
no neizbeni ili, u svakom sluaju, uvek pretei procesi koji, na
kon to stave dravu u taku istorije, rizikuju njenu dekadenciju i
uzrokuju da ona nestane i umre. Ono to se sutinski mora izbei,
i unutar toga i zbog toga upravo radi dravni razlog po Boteru i
Palau, jeste ono to se dogodilo Vavilonskom carstvu, Rimskom
carstvu i carstvu Karla Velikog - ciklus roenja, rasta, savrenosti
i, na kraju, dekadencije. Po terminologiji tog perioda, taj ciklus
nazivan je revolucijama. Revolucija, revolucije, to je fenomen
kvaziprirodne vrste, pola prirodni a pola istorijski fenomen koji
primorava drave na ciklus koji, nakon to ih je doveo do svetlosti
i punoe, uzrokuje njihov nestanak i smrt. To je revolucija. I ono
to Botero i Palao zapravo razumeju pod dravnim razlogom je
ste sutinski ouvanje drava od takvih revolucija. U tom smislu,
moete videti da smo blizu Platonu, kao to sam malopre rekao,
ali uz jednu razliku: kao sredstva uz pomo kojih bi spreio deka
denciju koja uvek preti gradovima-dravama Platon je predloio
dobar poredak, dobre zakone i vrle vladare, dok ljudi XVI veka,
Botero i Palao, protiv te kvazineizbene pretnje revolucija nisu
predloili zakone, poredak, ak ni vrlinu vladara, ve radije jednu
vetinu upravljanja i stoga neku vrstu sposobnosti, ali u svakom
sluaju racionalnosti u pogledu sredstava neophodnih za uprav
ljanje. Ali ta vetina upravljanja i dalje ima isti cilj kao Platonovi
zakoni: pojedinanu dravu (tat) u permanentnom stanju (tat)
savrenstva.
Meutim, verujem da moemo nai neto zapravo dosta druk
ije u tekstovima koji su manje teoretski, manje spekulativni,
manje moralistiki ili moralni od Boterovih i Palacovih tekstova.
Pronalazimo to u tekstovima koji dolaze od ljudi koji su sigurno
bili blii politikoj praksi, koji su bili direktno umeani u samu
politiku. Ovde mislim na tekstove koje je ostavio Sili (Sully),
objavljenim pod naslovom conomies royales (Ekonomija kraljev-
stva)g, na tekstove koje je objavio Rielje u Uputstvima (Instruc
tions) koja su davana ambasadorima, na primer, ili zvaninicima
ili kraljevskim slubenicima. Tu se moe videti kako je teorija

odranja drave potpuno nedovoljna da obuhvati stvarnu politi
ku praksu i primenu dravnog razloga. Ta druga stvar, ta stvarna
podrka onome to su Botero i drugi jednostavno zvali proire
nje drave, je jedan, ini mi se, veoma vaan fenomen. Radi se
o uvianju toga da su drave postavljene jedne pored drugih u
prostoru konkurencije. 1 verujem da je svojevremeno ta ideja bila
ujedno fundamentalna, nova i ekstremno plodonosna s obzirom
na sve to se moe nazvati politikom tehnologijom. Zato je to
nova ideja? To se moe ispitati sa dva aspekta, od kojih je jedan
specifino teorijski, dok drugi upuuje na istorijsku stvarnost dr
ave.
Sa teorijske take gledita: verujem da je ideja da se drave
takmie jedna sa drugom u osnovi direktna, gotovo neizbena
posledica teorijskih principa postavljenih dravnim razlogom, o
kojima sam govorio prole nedelje. Kada sam pokuao da opiem
kako je dravni razlog shvatan, ispostavilo se da su teoretiari dr
avnog razloga definisali dravu kao da je ona uvek sama sebi cilj.
Drava je ureena iskljuivo s obzirom na sebe samu. Ne postoji
pozitivan zakon, naravno, ni moralni zakon, ni prirodni zakon,
na kraju krajeva, moda ni boanski zakon - ali to je drugo pita
nje - no, u svakom sluaju, nijedan zakon ne moe se nametnuti
dravi spolja. Drava je ureena jedino u odnosu na samu sebe,
ona trai svoje sopstveno dobro i nema spoljanju svrhu, to e
rei - ne srne da upuuje ni na ta drugo do na sebe samu. Ni na
suverenovo spasenje, naravno, niti na spoljanje spasenje naroda,
kao ni na bilo koji oblik ispunjenja ili eshatologije kojoj bi mogla
teiti. Podsetio sam vas prole nedelje da, sa dravnim razlogom,
ivimo u svetu beskonane istorinosti i u otvorenom vremenu
koje nema kraja. Drugim recima, putem dravnog razloga skici
ran je svet u kojem e nuno i neizbeno zauvek postojati mno
tvo drava koje imaju svoje zakone i svrhu unutar sebe samih.
Mnotvo drava ne ini, iz te perspektive, samo prelaznu fazu iz
meu prvog jedinstvenog kraljevstva i drugog carstva u kojem e
to jedinstvo biti ponovo uspostavljeno. Mnotvo drava nije pre-
lazna faza koja je nametnuta ljudima na neko vreme kao kazna.
Nasuprot tome, mnotvo drava je sama nunost istorije koja je

u potpunosti otvorena, a ne privremeno okrenuta prema kona
nom jedinstvu. Otvoreno vreme, mnogostruki prostor, to je ono
to zapravo sledi iz teorije dravnog razloga o kojoj sam govorio
prole nedelje.
No, istinu govorei, nema sumnje da te teorijske posledice ne bi
bile dovoljne da razjasne neto poput politike tehnologije' uko
liko se ne bi zapravo odnosile na istorijsku stvarnost kao upravo
njen princip inteligibilnosti. ta je ta istorijska realnost u odnosu
na koju se artikulie ideja vremenski otvorene istorije i otvorenog,
pardon, htedoh rei - mnogostrukog prostora? Ona je, naravno,
tokom XVI veka bila prepoznata na jedan u potpunosti upeatljiv,
opipljiv i definitivan nain u to vreme. tavie, bila je instituci-
onalizovana u XVII veku kroz poznati Vestfalski sporazum,9 na
koji emo se vratiti, ime su konano nestali stari oblici univer
zalnosti, ponueni i nametnuti Evropi tokom itavog srednjeg
veka, praktino od Rimskog carstva i njegovog naslea. Kao kraj
Rimskog carstva trebalo bi oznaiti upravo [ 1648 ]", to j est u onom
trenutku kada [je] konano prepoznato da Rimsko carstvo nije
krajnje zvanje svih drava, da vie nije onaj oblik za koji se nada
lo ili sanjalo da e se drave jednog dana rastopiti. Istovremeno,
Vestfalski sporazum je ustanovio odvajanje od Crkve, poteklo iz
reformacije, kao prihvaenu, institucionalizovanu i prepoznatu
injenicu10, kao i onu da drave, u svojim politikama, u svojim
izborima i svojim savezima nee vie morati da se povezuju s ob
zirom na svoj religiozni status. Od tog trenutka katolike drave
mogu savreno dobro da sklapaju saveze sa protestantskim dra
vama, i obrnuto; katolike drave mogu da unajmljuju protestant
ske vojske i obrnuto.11 Drugim recima, carstvo i Crkva, dve velike
forme univerzalnosti, koje su, bar u sluaju carstva, godinama,
decenijama i moda vekovima bile vrsta praznog oklopa koji je
ipak u sebi uvao njihovu mo usredsreivanja, privlanosti i in
teligibilnosti, su tada izgubile svoje zvanje i znaaj, bar na nivou
te univerzalnosti. To je ta stvarnost s obzirom na koju je osmiljen*
* M. Fuko dodaje: ... da se, zaista, one nisu uspele investirati...

** Fuko: 1647.
princip vremena unutar kojeg postojimo u [politikoj]' otvoreno

sti i u prostoru mnotva drava. Sada se dotiemo jedinica koje su
na neki nain apsolutne, bez podreenosti ili zavisnosti [izmeu]
njih, bar ne u sluaju velikih drava, i te jedinice - a to je drugi as
pekt ili druga strana istorijske stvarnosti u odnosu na koju se sve
to artikulie - te jedinice se afirmiu, ili u svakom sluaju trae
samoafirmaciju, u prostoru ekonomske razmene, koja je istovre
meno mnogostruka, proirujua i intenzivirajua. One trae da
se afirmiu u prostoru trgovinske konkurencije i dominacije, u
prostoru monetarne cirkulacije, u prostoru osvajanja kolonija i
kontrole nad morima, i sve to daje svakoj dravi samoafirmaciju,
ne samo u obliku da je svaka samoj sebi cilj, o emu sam govo
rio prole nedelje, nego takoe u tom novom obliku nadmetanja.
Drava moe da se afirmie jedino u prostoru politikog i eko
nomskog nadmetanja, da se izrazim pomalo anahronim recima u
vezi sa tom stvarnou, to daje na znaaju problemu proirenja
drave kao principa, glavne teme dravnog razloga.
Jo konkretnije, moe se rei kako pojavljivanje, ili radije ra
zvoj dravnog razloga koji moe da odri dravu jedino time to
e poveavati njene sile u prostoru nadmetanja. Verujem da to
zadobija neposredan i konkretan oblik u problemu, uopteno
govorei, panije, ili panije i Nemake. Dravni razlog, istina,
nije roen u Italiji, u njoj je bio formulisan na osnovu specifi
nih problema o povezanosti malih italijanskih drava. No ukoliko
se on razvio i zaista postao osnovna kategorija miljenja u svim
evropskim dravama, ukoliko nije ostao sredstvo analize i reflek
sije, sredstvo delovanja i strategijski oblik u malim italijanskim
dravama, to je zbog fenomena o kojima sam govorio i koji su se
pojavili u obliku panije. panije koja se, s jedne strane, putem di
nastikih veza sa carstvom i porodicom koja je bila na elu, zatie
kao naslednik pretendent na univerzalnu monarhiju; panije koja
se, s druge strane, od XVI veka, u najmanju ruku posle pripajanja
Portugalije, zatie u posedstvu, manje ili vie svetskog, kvazimo-
nopolistikog, kolonijalnog i primorskog carstva; i konano, koja
postaje celoj Evropi primer jednog zapanjujueg fenomena, koji*
* Fuko: vremenskoj.
e biti glavna tema razmiljanja hroniara, istoriara, politiara i

ekonomista dugi niz decenija. Naime, te panije koja se, upravo
zbog takvog kvazimonopola, ukratko - upravo zbog veliine svo
je imperije, bogatila na spektakularan nain neko vreme, a onda,
tokom XVII veka a moda i ve poetkom XVI veka, osiromaila
na jo spektakularniji nain i u jo kraem periodu.
Dakle, ono to imamo sa panijom je skup procesa koji u pot
punosti razjanjavaju sva ona razmatranja dravnog razloga i
prostora konkurencije u kojem se nadalje ivi. Prvo, svaka drava
poput panije, pod uslovom da ima sredstva, opseg i mogunost
da odredi svoje potraivanje, pokuae, poput panije, da zauzme
dominantnu poziciju naspram ostalih drava. Nee vie polagati
direktan zahtev carstvu, nego e zapravo pokuati da uspostavi
dominaciju nad drugim dravama. Drugo, sprovoenje te domi
nacije, te kvazimonopolistike situacije koju je panija, ako ne
stekla, onda bar o njoj sanjala i gotovo postizala tokom nekog
vremena, bilo je uprkos tome pod stalnom pretnjom upravo od
onoga to ga je uinilo moguim i odrivim; to jest, drava bi mo
gla da osiromai od bogaenja, mogla bi da se iscrpi od vika svoje
moi i situacija dominacije bi mogla da postane uzrok neemu
to e se sada zvati revolucijom, ali u potpuno drukijem smislu
revolucije kao skupa stvarnih mehanizama, kojima e sama stvar
koja je osiguravala snagu i dominaciju drave zauzvrat proizve
sti gubitak ih bar smanjenje njene snage. panija je bila privile-
govani predmet, klasini primer oko kojeg se analiza dravnog
razloga razvila. I moemo videti zato su se sve analize dravnog
razloga i tog novog nastajueg politikog polja posebno razvile
kod neprijatelja i rivala panije; u Francuskoj, u Nemakoj koja
je pokuavala da se oslobodi jarma carske nadmoi, u Engleskoj
pod Tjudorima. Ukratko, od jedne ideje vremena koja je, po mom
miljenju, i dalje dominirala politikim miljenjem XVI veka i
koja mu je sluila kao horizont, jednog vremena sa tendencijom
ujedinjenja i vremena koje je isprekidano, pod pretnjom sutin
skih revolucija, dolazimo do jednog otvorenog vremena, na koje
se prelo usled fenomena konkurencije koji moe izazvati prave
revolucije, to jest revolucije koje su na istom nivou mehanizama
koji osiguravaju bogatstvo i mo nacija.
Rekavi to, moemo se zapitati da li je sve to toliko novo. Moe

li se zaista rei da je otvaranje prostora za konkurenciju izmeu
drava bio fenomen koji se odjednom pojavio krajem XVI i poet
kom XVII veka i koji je onda iskristalisao nizove novih aspekata i
razvoja dravnog razloga? Svakako, nije ni potrebno rei da su ve
due vreme postojala rivalstva, sukobi i fenomen konkurencije.
Meutim, jo jednom, eleo bih da budem u potpunosti jasan po
vodom toga to govorim, povodom toga ta je problem u ovome o
emu govorim - to je taka u kojoj svi ti fenomeni zapravo ulaze
u refleksivnu prizmu koja im omoguava da budu organizovam u
strategije. Problem se sastoji u sledeem: kada ti fenomeni sukoba
i rivalstva, koji mogu biti uoeni u bilo kojem vremenu, zapravo
ponu da se percipiraju u obliku konkurencije meu dravama
unutar jednog otvorenog ekonomskog i politikog polja i unutar
jednog beskrajnog vremena? Poevi od kog trenutka se svi ti fe
nomeni kodifikuju u smislu ideje i strategije konkurencije? To je
ono to bih eleo da pokuam da zahvatim i zaista mi izgleda da,
poevi od XVI i XVII veka, ti odnosi izmeu drava nisu vie
posmatrani u obliku rivalstva ve u obliku konkurencije. I ovde
- naravno, ja mogu samo da naznaim taj problem - verujem da
bi trebalo da se pokua identifikovati kako je bilo mogue videti,
prepoznati i govoriti, kao i misliti i proraunavati sukobe izmeu
kraljevstava u smislu rivalstava, a posebno dinastikih rivalstava,
i poevi od kog trenutka su ona poela da budu miljena kao
konkurencija.
Na prilino grub i ematski nain moglo bi se rei da je u po
gledu oblika sukoba, koji je sam reflektovan kao rivalstvo izmeu
vladara, kao dinastiko rivalstvo, relevantan element, naravno,
bio bogatstvo vladara, bilo u obliku njegovog blaga ili u obliku po-
reskih resursa kojima je raspolagao. Prva transformacija dogodila
se kada mogui sukobi i njihove posledice vie nisu bile miljene,
proraunavane i merene u smislu bogatstva vladara, blaga koje
mu je bilo na raspolaganju i njegovih monetarnih resursa, i kada
se pokualo umesto toga misliti o njima u smislu bogatstva same
drave, to jest prelaska od bogatstva vladara kao faktora moi na
bogatstvo drave kao same snage kraljevstva. Druga transforma-
ija bila je prelazak sa procenjivanja vladareve moi putem opsega

njegovih posedovanja na istraivanje vrih, ali i tajnijih sila koje
karakteriu jednu dravu: to jest, [ne] vie samih posedovanja,
[ve] dravnog unutranjeg bogatstva, njenih raspoloivih resur
sa, prirodnih resursa, trgovakih mogunosti, trgovinskog bilan-
sa i tako dalje. Kao tree: dok su sukobi bili miljeni kao rivalstva
izmeu vladara, mo vladara karakterisao je njegov sistem saveza,
u porodinom smislu ili u smislu porodinih obaveza povezanih
s njim, trea transformacija nastupila je od trenutka u kojem se
o sukobima poelo misliti kao o konkurenciji, to jest [kroz] save
ze kao privremene kombinacije interesa. Taj prelazak sa rivalstva
izmeu vladara na konkurenciju izmeu drava nesumnjivo je
jedna od najvanijih mutacija, podjednako i u politikom ivotu
Zapada i u istoriji Zapada.
Svakako, prelazak sa dinastikog rivalstva na konkurenciju iz
meu drava je dug i kompleksan proces, preklapanja su se nasta
vila dugo vremena, i ja sam u potpunosti karikirao predstavivi
neke od njegovih karakteristika na ovaj nain. Na primer, rat za
pansko naslee, voen poetkom XVIII veka12, bio je jo uvek u
potpunosti proet problemima, tehnikama i procesima, nainima
delanja i miljenja karakteristinim za dinastiko rivalstvo. Me
utim, sa ratom za pansko naslee i sa zastojem, neuspehom na
koji je on naiao, verujem da imamo poslednji trenutak, poslednji
oblik sukoba u kojem je dinastiko rivalstvo jo uvek proeto i
koje u odreenoj meri upravlja konkurencijom izmeu drava,
a koja e se potom u narednim ratovima pojaviti u slobodnoj dr
avi. U svakom sluaju, od trenutka prelaenja sa rivalstva vlada
ra na konkurenciju izmeu drava, na miljenje sukoba u smislu
konkurencije izmeu drava, oigledno je da se otkriva i ostaje
naga jedna apsolutno sutinska i osnovna ideja koja se prethodno
nije pojavila i nije bila formulisana ni u jednom teorijskom tekstu
o dravnom razlogu o kojima sam govorio. Ta ideja je, naravno,
ideja sile. Ne radi se vie o teritorijalnom irenju, nego o razvoju
dravnih sila; nema vie ekstenzije posedovanja ili branih save
za, [nego] uveanja dravnih sila; nema vie kombinacija naslea
kroz dinastike saveze, nego kompozicije dravnih sila u savezima

koji su politiki i privremeni: sve to e biti grub materijal, objekat

i istovremeno princip inteligibiliteta politikog razuma [raison].
Ukoliko vie ne uzimamo politiki razum u smislu u kojem se
pojavljivao u onim donekle teorijskim, ali donekle i esencijali-
stikim i platonistikim tekstovima o kojima sam govorio prole
nedelje, i ukoliko ga umesto toga razmotrimo u njegovim formu
lacijama krajem XVI i poetkom XVII veka, pogotovo u vreme
Tridesetogodinjeg rata13, kao i kod ljudi koji su pre bili praktiari
nego teoretiari politike, onda, dobro, pronalazimo nov teorijski
sloj. Taj novi teorijski i analitiki sloj, taj novi element politikog
razuma je sila. To je sila, sila drava. Ulazimo u politiku iji e
glavni objekat biti primena i proraun sila. Politika, politika na
uka, suoava se sa problemom dinamike.
Tu oigledno postoji jedan problem koji sam u potpunosti
ostavio u stanju neizvesnosti i jedva da sam ga naznaio. Moete
videti kako se taj razvoj u potpunosti dogaa u osnovi jedne isto-
rijske realnosti i istorijskih procesa koji se mogu identifikovati -
otkria Amerike, uspostavljanja kolonijalnih carstava, nestanka
Svetog rimskog carstva, povlaenja, brisanja univerzalnih funk
cija Crkve - ukratko, svi ti fenomeni, koji su ono to jesu i koji
imaju svoju sopstvenu nunost i inteligibilnost, vodili su javljanju
osnovne kategorije sile u politikoj misli. Svi ti fenomeni vodili su
mutaciji unutar politike misli, koja je znaila da politika misao
po prvi put stremi da bude istovremeno i strategija i dinamika
sila. Vama je dobro poznato da se istovremeno, i putem potpuno
drukijih procesa, prirodna nauka - posebno fizika, takoe su
srela sa tim pojmom sile. Stoga su dinamika politike i dinamika u
fizici manje-vie savremenice. I videemo kako je sve to povezao
Lajbnic (Leibniz)14, koji je glavni teoretiar sile i sa istorijsko-po-
litike take gledita i sa take gledita fizike nauke. Zato je to
tako? ta je ta savremenost? Priznajem da o tome ne znam apso
lutno nita, ali verujem da se taj problem neizbeno postavlja s
obzirom na to da je Lajbnic dokaz da homogenost ta dva procesa
nije bila u potpunosti strana miljenju tog vremena.
Sumirajmo sve ovo. Stvaran problem za tu novu upravljaku
racionalnost nije stoga samo ouvanje drave u optem redu, ko
liko je ouvanje odnosa sila, ouvanje, postojanost ili razvoj di

namike sila. Kako bi implementirao politiki razum koji se sada
sutinski odreuje u smislu dinamike sila, verujem daje Zapad, ili
zapadna drutva, postavio dva sklopa koja se mogu razumeti jedi
no u toj osnovi racionalizacije sila. Ta dva velika sklopa, o kojima
elim da govorim danas i sledee nedelju su, svakako, diplomat-
sko-vojni dispozitiv, s jedne strane, i dispozitiv policije, u smislu
koji je ta re imala u tom vremenu, s druge strane. ta je u sutini
ono to je njihova funkcija trebalo da obezbedi? Prvo, trebalo je
da odravaju odnos sila a onda rast svake od tih sila bez pucanja
te celine. To odranje veze izmeu sila i razvoj unutranjih sila
svakog elementa, povezujui ih zajedno, upravo je ono to e se
kasnije zvati mehanizmom bezbednosti.
Prvo, nove tehnike diplomatsko-vojnog tipa. Ukoliko drave
postoje jedna zajedno s drugom u konkurentskom odnosu, mora
se pronai sistem koji e ograniavati pokretljivost, ambiciju, rast
i naoruavanje svih drugih drava u meri u kojoj je to mogue,
ali ostavljajui svakoj dravi dovoljno otvorenosti za sebe kako
bi maksimirala svoj rast a da ne provocira protivnike i da onda,
posledino, ne dovede do sopstvenog nestanka ili slabljenja. Taj
sistem bezbednosti bio je istaknut i, istini za volju, u potpunosti
ustanovljen na kraju Tridesetogodinjeg rata, po zavretku sto
godinjih religioznih i politikih borbi15koje su dovele do jasnog
i konanog nestanka i imperijalnog sna i crkvenog univerzaliz
ma, to je dovelo veliki broj drava do sukoba interesa, jer su sve
mogle da tvrde kako imaju pravo na samouspostavljanje i svrsis-
hodnost svoje politike. ta je obuhvatao sistem koji je ustanovljen
na kraju Tridesetogodinjeg rata? Sastojao se od jednog cilja i od
sredstava za njegovo ostvarenje. Cilj je bio postizanje ravnotee u
Evropi. Ponovo, isto kao i dravni razlog, ravnotea Evrope je ita-
lijanskog porekla; ideja ravnotee ima italijanske korene. Verujem
da se kod Gviardinija (Guicciardini) moe pronai analiza te po
litike kojom se svaki od italijanskih vladara vodio u pokuaju da
odri stanje ravnotee u Italiji.16 Ostavimo se italijanskog sluaja
i vratimo se na Evropu. Ravnotea u Evropi, ta to znai? Kada su
diplomate, ambasadori koji su pregovarali o Vestfalskom miru,
primili instrukcije svojih vlada17, bili su eksplicitno savetovani da

osiguraju da e nove granice, nove podele drava, nove veze koje
e se ustanoviti izmeu nemakih drava i Svetog rimskog car
stva, kao i zone uticaja Francuske, vedske i Austrije, biti ustanov
ljene u skladu sa sledeim principom: odrati ravnoteu izmeu
razliitih evropskih drava.
Pre svega, ta je Evropa? Na poetku, ili u prvoj polovini XVII
veka ideja Evrope bila je u potpunosti nova. ta je Evropa? Prvo,
ona je upravo jedinica koja vie nema univezalno zvanje hrian-
stva, na primer. Hrianstvo je po definiciji, po zvanju, pretendo-
valo da obuhvati ceo svet. Evropa je, s druge strane, geografska
oblast koja u to vreme nije ukljuivala Rusiju, na primer, a En
gleska je bila ukljuena na donekle dvosmislen nain, s obzirom
na to da Engleska zapravo nije bila jedna od strana ukljuenih u
Vestfalski mir. Dakle, Evropa je poprilino ograniena geografski
odeljena oblast, bez univerzalnosti. Drugo, Evropa nije hijerar
hijsko ureenje drava koje su u manjoj ili veoj meri podreene
jedna drugoj kulminirajui u konaan, pojedinaan oblik Svetog
rimskog carstva. Svaki suveren - govorim ovde veoma uopteno,
kao to ete videti, i pokuau to da popravim odmah - svaki su
veren je car u svom sopstvenom domenu, ili, u svakom sluaju,
glavni suvereni su carevi u sopstvenim kraljevstvima, i nema ni
kakvog nagovetaja o tome da neki pojedinani suveren u jednoj
dravi ima nadmo nad ostalima to bi uinilo Evropu na neki
nain jedinstvenom celinom. Evropa je u osnovi mnotvena. Ne
elim da kaem - i ovde odmah ispravljam ono to sam govorio -
da to znai da nisu postojale razlike izmeu drava. [Ta injenica
je bila vrlo jasno oznaena], na primer ak i pre Vestfalskog mira,
u onome to nam Sili govori o Henriju IV i onome to je on zvao
velikim dizajnom.18Veliki dizajn koji Sili pripisuje politikoj mi
sli Henrija IV sastoji se u konstituisanju Evrope, dakle mnotvene
Evrope, kao ograniene geografski odeljene oblasti, bez univer
zalnosti i bez kulminirajueg jedinstva, naravno, ali u kojoj bi pet
naest drava bile jae od ostalih i donosile odluke umesto njih.19*
* Fuko: i, upravo suprotno, vrlo jasno je obeleeno.

** Fuko: Nalazimo je.
Dakle, to je geografski odeljena oblast, divizija, mnotvo drava

bez jedinstva, [unutar] koje ipak postoji velika, ako ne konstitu
tivna, meusobna razlika izmeu velikih i malih. Konano, e
tvrta karakteristika Evrope jeste da, iako je geografski odeljena
oblast, mnotvo, ona nije odseena od celoga sveta, ali njena veza
sa celim svetom oznaava samu specifinost Evrope u odnosu na
svet, s obzirom na to da jedina vrsta veze koju Evropa mora imati
i koju poinje da ima sa ostatkom sveta jeste ekonomska domi
nacija ili kolonijalizacija, ili, u svakom sluaju, trgovinska korist.
Ideja formirana krajem XVI i poetkom XVII veka, koja se kri-
stalizovala polovinom XVII veka sa skupom sporazuma koji su
potpisani u to vreme jeste ona o Evropi kao geografskom regionu
mnotva drava, bez jedinstva, ali sa razlikama izmeu velikih i
malih i sa odnosom upotrebe, kolonijalizacije i dominacije u od
nosu na ostatak sveta - i ta ideja je istorijska stvarnost koja nas ni
danas nije napustila. To je ono to Evropa jeste.
Drugo, ravnotea. ta je evropska ravnotea?20 Latinska re je
trutina Europae.' Re ravnotea koristi se u vie znaenja u teksto
vima iz tog perioda. U razliitim dravama, razliitim politikama
i u razliitim trenucima, ravnotea Evrope prvenstveno je znaila
nemogunost da najjaa drava namee svoj zakon bilo kojoj dru
goj dravi. Drugim recima, ravnotea u Evropi odravae se uko
liko se osigura da razlika izmeu najjae drave i onih ispod nje
ne bude takva da omogui najjaoj da namee svoje zakone svima
ostalima. Stoga postoji ogranienje jaza izmeu najjae i ostalih
drava." To je prva taka. Drugo, evropska ravnotea, evropski
ekvilibrijum bio je miljen kao konstituisanje ogranienog broja
najjaih drava, izmeu kojih se mora odravati jednakost tako
da svaka od njih bude sposobna da sprei bilo koju drugu u pre
uzimanju vodstva i dolaenju na viu poziciju. Drugim recima,
to znai konstituisanje jedne aristokratije drava, jedne jednake
aristokratije koja e zadobiti oblik, na primer, jednakosti sila iz
meu Engleske, Austrije, Francuske i panije. U takvoj dvokolici
* Rukopis, str. 14: trutina sive bilanx Europeae (izraz citiran u: L Donnaieu, La 'thorie
de lequilibre. tude d histoire diplomatique et de droit international, doktorska teza na poli
tikim naukama, Universit dAix-Marseille, Paris, A. Rousseau, 1900, str. 3).
** Fuko u rukopisu upuuje ovde na: Sili, veliki dizajn, videti napomenu 18.
jasno je da nijedna drava od te etvorke ne moe zauzeti panje

vredno vodstvo u odnosu na druge, jer - ukoliko bi se to dogo
dilo - prva reakcija ostale tri bi oigledno bila da se to nekako
sprei. Konano, trea definicija evropske ravnotee je ona koja se
najlake moe pronai kod pravnika i koja ima nizove posledica
koje moete zamisliti. U XVIII veku moete je pronai kod Volfa
(Wolff) u Jus gentium, gde on kae kako se evropski ekvilibrijum
mora sastojati u sledeem: unija nekoliko nacija mora biti spo
sobna da osigura da nadmo jedne ili vie drava bude jedna
ka zajednikoj moi ostalih.21 Drugim recima, stvari moraju da
budu ureene tako da kombinacija nekoliko malih moi moe
da bude protivtea snazi superiorne moi koja moe da ugrozi
neku od njih. Posledino, imamo mogunost koalicije iji efek
ti, u datom trenutku i na datom mestu, mogu biti protivtea bilo
kojoj ustanovljenoj nadmoi. Apsolutno ogranienje sile najjae,
izjednaenje sa najjaom i mogunost udruivanja slabijih protiv
najjae su tri oblika zamiljena i namenjena konstituisanju evrop
skog ekvilibrijuma, ravnotee u Evropi.
Vidite da sa tim razliitim procedurama, umesto neke vrste
apsolutne eshatologije koja postavlja jedno carstvo, univerzal
nu monarhiju kao taku vrhunca istorije, imamo neto to bi se
moglo nazvati relativnom eshatologijom, nesigurnom i krhkom
eshatologijom, ali ka kojoj je zaista nuno stremiti, i ta eshato-
logija je, ukratko, mir. Ona je opti mir, relativno opti i rela
tivno konani mir, svakako, ali za mir o kojem se sanja u tom
vremenu vie nije oekivano da e doi od konano ujedinjene i
neizazvane nadmoi poput Svetog rimskog carstva ili Crkve. Taj
opti i relativno opti mir, taj konani, ali relativno konani mir
radije je oekivan od mnotva koje je bez ujedinjujuih posledica
dominacije. Mir vie ne dolazi od jedinstva, ve od nejedinstva,
od mnotva koje se odrava kao mnotvo. Moete videti u kojoj
meri smo sada situirani unutar istorijske perspektive, ali takoe
i u obliku diplomatske tehnike, veoma razliitih od onoga to je
bilo mogue u srednjem veku, na primer, kada se oekivalo da e
mir doi od Crkve jer je ona bila jedna, jedinstvena i ujedinjujua
mo. Sada se oekuje da e mir doi od samih drava i od nji
hove mnotvenosti. To je glavna pramena. Cilj e sada biti da se

osigura bezbednost unutar koje svaka drava moe efektivno da
uveava svoje sile bez opasnosti da to dovede do unitenja drugih
drava ili nje same.
Drugo, sredstva. Postoje, verujem, tri sredstva kojima se slui
dravni razlog iji je okvir diplomatski i sutinski definisan kon-
stituisanjem Evrope i evropske ravnotee. Prvo sredstvo tog ne
sigurnog, krhkog i provizornog opteg mira, koje se tie aspekta
ravnotee i ekvilibrijuma izmeu mnotva drava, jeste, naravno,
rat. to e rei da e stoga biti mogue voditi rat, ili, bolje rei,
da e biti nuno voditi rat upravo zarad ouvanja te ravnotee. I
tu se moe videti kako su se funkcije, oblici, opravdanja i pravna
misao koja se ticala rata, ali podjednako i njegovi ciljevi, u potpu
nosti preokrenuli. ta je, naposletku, bio rat u srednjovekovnim
koncepcijama? Rat je sutinski, krenuo sam da kaem: pravno
ponaanje, ali elim rei: pravosudno. Zato bi se ilo u rat? Rat
se vodi onda kada postoji nepravda, kada postoji krenje prava
ili kada neko pretenduje na pravo koje je osporio neko drugi. U
srednjovekovnom svetu nije postojao diskontinuitet izmeu sveta
prava i sveta rata. Nije ak postojao nikakav diskontinuitet izme
u univerzuma privatnog zakona, iji je predmet reavanje spo
rova, i sveta sukoba izmeu vladara, koji nije bio, i nije ni mogao
biti nazvan meunarodnim i javnim zakonom. Uvek se ivelo u
kraljevstvu sporova, reavanju sporova - oduzeo si moje nasle-
e, preoteo si jedan od mojih poseda, odbacio si moju sestru - i
borilo se, ratovi su se razvijali, unutar tog pravnog okvira javnog
rata i privatnog rata. U pitanju je bio javni rat kao privatni rat ili
privatni rat koji je zadobio javne dimenzije. Bio je to rat prava i
razreavao se, tavie, upravo kao i pravna procedura, pobedom,
koja je bila poput boje presude. Izgubio si, dakle pravo nije bilo
na tvojoj strani. U pogledu tog kontinuiteta izmeu zakona i rata,
te homogenosti izmeu borbe i pobede i boje presude, upuujem
vas na Dibijevu (Duby) knjigu o Nedelji Buvinea (Le Dimanche
de Bouvines),22 gde moete nai nekoliko prosvetljujuih strana o
pravosudnoj funkciji rata.
Od tada rat funkcionie drukije zato to, s jedne strane, nije
vie u pitanju rat prava nego rat drave, rat dravnog razloga. U
sutini, vie nije bio potreban pravni razlog da bi se zapoeo rat.

Sa svakim pravom se moe zapoeti rat iz isto diplomatskog ra
zloga: ravnotea je ugroena, mora se ponovo ustanoviti, postoji
previe moi na jednoj strani i to se vie ne moe tolerisati. Svaka
ko, pravni izgovor se moe pronai, ali rat je nezavisan od njega.
Drugo, ukoliko rat izgubi svoj kontinuitet sa zakonom, moe se
videti kako povraa drugi kontinuitet, koji je, naravno, kontinui
tet sa politikom. U odreenom trenutku, politika - ija je funkcija
upravo da odrava i osigurava ravnoteu izmeu drava u evrop
skom okviru - e zahtevati da se vodi rat, protiv te i te drave, do
odreene take i samo te take, bez prevelikog ugroavanja rav
notee, sa sistemom saveza, i tako dalje. Kao posledica toga javlja
se dobro poznat princip koji je, gotovo dvesta godina kasnije, for-
mulisan na sledei nain: Rat je politika produena drugim sred
stvima.23 Ali nakon toga nije uinjeno nita vie do uoavanja
mutacije koja je zapravo ustanovljena poetkom XVII veka, [sa
konstituisanjem]' novog diplomatskog razloga, novog politikog
razloga, istovremeno sa Vestfalskim mirom. Ne treba zaboraviti
da je na bronzanim kanonima francuskih kraljeva pisalo: Ultima
ratio regum, poslednji, konani razlog [raison] kraljeva24. Da
kle, to je prvo sredstvo koje je omoguavalo da funkcionie sistem
evropske bezbednosti, evropske ravnotee.
Drugo sredstvo, diplomatsko sredstvo, staro je kao i rat i takoe
je obnovljeno. Neto novo se javlja u tom trenutku - ali ovde treba
razjasniti stvari - napokon, neto kao Vestfalski mir koji je mno
gostran mir kojim se ne reava spor izmeu nekoliko osoba ve
kojim totalitet drava koje ine novi sistem Evrope, sa izuzetkom
Engleske, reava svoje probleme i obraunava svoje konflikte.25
Reavanje njihovih problema i obraunavanje njihovih konflikata
ne znai sleenje pravnih linija propisanih zakonima i tradicija
ma. To ne znai sleenje linija propisanih pravima naslea ili pra
vima pobednika, sa klauzulama o otkupu, braku i prenosu. Linije
sile koje slede diplomate tog mira su one koje odreuje nuda za*
* Fuko: u trenutku tog velikog konstituisanja.

** Sledi delimino nerazumljiva fraza: [...] politiki razlog koji je sada upisan u kanon
i...].
ravnoteom. Po kojoj osnovi, pod kojim uslovima e teritorije,

gradovi, episkopije, luke, opatije i kolonije biti razmenjene, pre
date i prenete? Ne s obzirom na staro pravo naslea ili staro pravo
pobednika, nego pod uslovima fizikih principa, budui da e to
ukljuivati prikljuenje jedne teritorije drugoj, prenos odreenog
prihoda tom vladaru i dodelu te luke toj teritoriji, u skladu sa prin
cipom nunosti uspostavljanja meudravne ravnotee sa najve
om moguom stabilnou. Osnovni princip te nove diplomatije
bie fizika drava, a ne vie pravo suverena. U vezi s tim, naravno,
a jo uvek u domenu diplomatije, moemo videti stvaranje onoga
to jo uvek nije bilo nazvano stalnim diplomatskim misijama, ali
u svakom sluaju jedne organizacije praktino stalnih demokrat
skih pregovora i sistema informacija o stanju sila svake drave
(vratiu se uskoro na sve to). Iako je institucija stalnih ambasa
dora zapravo dugo nastajala, poevi od kraja XV i poetka XVI
veka, ipak svesna, reflektovana i apsolutno stalna organizacija di
plomatije kao konstantnih pregovora vodi poreklo iz perioda o
kome govorimo. to e rei, postoji ideja o stalnom dispozitivu
odnosa izmeu drava koji nije dispozitiv imperijalnog jedinstva
ili crkvene univerzalnosti. To je ideja o stvarnom drutvu nacija i
ne koristim tu re retrospektivno na ovom mestu. Ta ideja je vrlo
dobro i istinski bila formulisana u to vreme. Moete je pronai
kod Krusea (Cruce), koji je poetkom XVII veka napisao neku
vrstu utopije nazvanu Le Nouveau Cynee,26 gde predvia, s jedne
strane, policiju27 (na to u se detaljnije vratiti sledee nedelje28),
a, s druge, istovremeno i u sutinskoj vezi s tim - to objanjava
zato sam, obeavajui da u govoriti o policiji, oseao potrebu da
govorim pre toga o diplomatsko-vojnim organizacijama - stal
nu organizaciju za pregovaranje izmeu drava sa ambasadorima
koji su stalno okupljeni u jednom gradu. Taj grad bi bila Venecija,
teritorija za koju on kae da je neutralna i indiferentna u odnosu
na sve vladare29, a ambasadori stalno okupljeni u Veneciji bie
odgovorni za reavanje sporova i prepirki i za osiguravanje toga
da se princip ravnotee zaista i dobro sprovodi.30
Ta ideja da drave izmeu sebe samih formiraju neto poput
drutva na evropskom prostoru, ta ideja da su drave poput in
dividua koje moraju imati odreene meusobne odnose koje za

kon mora da popravlja i kodifikuje, u tom trenutku je podstakla
razvoj onoga to se nazivalo zakonom naroda [droit des gens], jus
gentium, koji postaje jedna od osnovnih taaka, jedna od posebno
intenzivnih kljunih taaka delatnosti pravne misli, budui da je
obuhvatala odreivanje pravnih veza izmeu tih novih individua,
drava Evrope, koje su postojale u novom prostoru ili drutvu na
roda. Dalje, ideja o dravama kao drutvu moe se pronai, jasno
izraena, u tekstu najveeg teoretiara zakona naroda, Birlamaki-
ja (Burlamaqui), sa samog poetka XVIII veka, pod naslovom Les
Principes du droit de la nature et des gens (Principi zakona prirode
i ljudi)31, gde kae: Danas je Evropa politiki sistem, telo u kojem
je sve povezano odnosima i raznolikim interesima naroda koji na
seljavaju ovaj deo sveta. Ona nije vie, kao ranije, zbunjena masa
izolovanih delova u kojima svaki misli da nema nikakvog interesa
od sudbine drugih i retko je zabrinut onim to ga se direktno ne
tie - to je istorijski netano, ali to nije vano, nije tako bilo
ranije, ali evo kako on definie trenutnu situaciju: Neprestana
panja suverena o svemu to se deava u njegovom sopstvenom
i ostalim narodima, stalni boravak ministara [referenca na stalne
diplomate32; M. F.[ i neprestani pregovori su ono to ini modernu
Evropu vrstom republike iji se lanovi, nezavisni, ali povezani
zajednikim interesom, spajaju u cilju odranja reda i slobode.
Eto kako je ideja Evrope i evropske ravnotee bila roena. Ra
zjanjena je, naravno, sa Vestfalskim mirom33, prvim potpunim,
svesnim i eksplicitnim izraajem politike evropske ravnotee, ija
je glavna uloga bila, kao to znate, da reorganizuje Sveto rimsko
carstvo, da odredi njegov status i njegova prava u odnosu na ne-
make kneevine i zone uticaja Austrije, vedske i Francuske na
nemakoj teritoriji, sve to u skladu sa zakonima ekvilibrijuma, to
zapravo objanjava zato je Nemaka mogla da postane, i zapravo
je postala, centar elaboracije svih evropskih republika. Ne sme se
nikada zaboraviti da je Evropa kao juridiko-politiki entitet, kao
sistem diplomatske i politike bezbednosti, bila onaj jaram koji
su najmonije drave (te iste Evrope) nametale Nemakoj svaki
put kada su pokuale da je nateraju da zaboravi san uspavanog
cara, bilo Karla Velikog, bilo Barbarose, ili malog oveka koji je
izgoreo izmeu svog psa i svoje ljubavnice jednog majskog po-
podneva' u kancelariji. Evropa je nain da se Nemaka primora
da zaboravi Sveto rimsko carstvo. Stoga, ako se car nikada zaista
ne budi, ne bi trebalo da nas iznenauje kada Nemaka ponekad
ustane i kae: ,Ja sam Evropa. Ja sam Evropa jer ste vi eleli da
budem Evropa. I ona to kae upravo onima koji su eleli da ona
bude Evropa i nita osim Evrope, naime francuskom imperija
lizmu, engleskoj dominaciji ili ruskom ekspanzionizmu. Oni su
eleli da obavezom Evrope zamene u Nemakoj elju za Svetim
rimskim carstvom. Dobro, Nemaka stoga odgovara, nema
problema, jer e Evropa biti moje carstvo. Pravedno je da Evropa
bude moje carstvo, kae Nemaka, budui da ste stvorili Evropu
samo zato da nametnete dominaciju Engleske, Francuske i Rusije
nad Nemakom. Ne bi trebalo zaboraviti onu malu anegdotu iz
1871. godine, kada se Tje (Thiers) raspravljao sa nemakim pu
nomonikom koji se zvao, mislim, Ranke i kada mu je rekao: Ali
protiv koga se vi borite? Mi vie nemamo vojsku, niko vam se ne
moe suprotstaviti, Francuska je izmorena, Komuna je bila ko
nani udarac zadat mogunosti otpora, stoga - protiv koga vodite
rat? Ranke je odgovorio: Ali vidite, protiv Luja XIV.
Tree sredstvo tog diplomatsko-vojnog sistema za odranje
evropske ravnotee - prvo je bilo novi oblik, nova koncepci
ja rata, [drugo] je bilo diplomatsko sredstvo - tree sredstvo e
biti konstituisanje sledeeg osnovnog i novog elementa: razvitka
stalnog vojnog dispozitiva koji ukljuuje, [prvo], profesionaliza
ciju vojnika, utvrivanje vojne karijere; drugo, stalno naoruanu
strukturu koja slui kao okvir za izuzetne ratne regrutacije; tree,
infrastrukturu za podrku postrojenjima uporita i transporta;
i konano, etvrto, oblik znanja, taktike refleksije na vrste ma
nevara, ema napada i odbrane, ukratko - jednu u potpunosti
specifinu i autonomnu refleksiju o vojnim pitanjima i moguim
ratovima. Dakle, postoji jedno ispoljavanje te vojne dimenzije
koje se teko moe u potpunosti svesti samo na ratno delovanje.*
* Oigledan lapsus. Hitler je izvrio samoubistvo 30. aprila 1945. u podzemnom bunkeru
ispod kancelarije Rajha u Berlinu.
Postojanje stalnog, skupog, velikog i naunog vojnog dispozitiva

unutar samog sistema mira bilo je, naravno, jedno od neophod
nih sredstava za konstituisanje evropske ravnotee. Kako bi se ta
ravnotea uopte i mogla odravati ukoliko svaka drava, ili bar
one najmonije, nije imala taj vojni dispozitiv i nije ga zapravo
odravala, uopte uzev, na manjem ili veem nivou od vojnog
dispozitiva njihovog glavnog rivala? Dakle, konstituisanje stalnog
vojnog dispozitiva, koji nije toliko bio prisustvo rata u miru ko
liko prisustvo diplomatije u politici i ekonomiji, bilo je sutinska
komponenta politike voene kalkulacijama o ravnotei i odrava
nju sile steene ratom, ili mogunou ili pretnje ratom. Ukratko,
to je sutinski element u toj konkurenciji izmeu drava, u kojoj,
naravno, svaka tei da preokrene odnos moi na svoju stranu, ali
i gde je sve tee da se odri kao celina. Tu ponovo moemo videti
kako Klauzevicev princip da je rat produetak politike ima podr
ku, upravo institucionalnu podrku - u institucionalizaciji vojske.
Rat vie nije drukiji aspekt ljudske aktivnosti. U datom trenut
ku, rat e znaiti uvoenje u igru politiki odreenih sredstava,
gde je vojska jedna od osnovnih i konstitutivnih dimenzija. Stoga
postoji politiko-vojni kompleks koji je zaista neophodan za kon
stituisanje te evropske ravnotee kao mehanizma bezbednosti; taj
politiko-vojni kompleks e stalno biti uvoen u igru i rat e biti
samo jedna od njegovih funkcija. [Stoga moemo razumeti]' da
e veza izmeu rata i mira, izmeu vojnog i civilnog biti preras-
poreena oko tog kompleksa.
Otiao sam malo predaleko, oprostite mi. Sledee nedelje govo-
riu o drugom velikom mehanizmu bezbednosti ustanovljenom u
dravnom razlogu o kome govorimo, koji je stoga organizovan s
obzirom na problem sile i snage. To drugo sredstvo, ta druga ve
lika tehnologija nije diplomatsko-vojni dispozitiv, nego politiki
dispozitiv policije.*
* Pretpostavka: nekoliko neujnih rei.

** U rukopisu je dodato, str. 20: 4. etvrto sredstvo: informativni aparat [appareil].
Poznavati svoje sopstvene snage (i, to je hitnije, kriti ih), poznavati one od drugih,
saveznika i protivnika, i sakriti injenicu da ih zna. Poznavati ih znai da neko zna kakva
se sila drava sastoji u njima. Gde je tajna koja obitava u njima: misterija panije, koja je
izgubila svoju mo i misterija Ujedinjenih provincija, jedne od najvanijih drava Evrope.
Napomene:
1 O toj kantovskoj ideji, kojom se Fuko ovde dosta slobodno koristi, videti: Critique
de la raison pure, I, II, Appendice la dialectique transcendantale: De lusage rgulateur
des ides de la Raison pure, prevod na francuski: A. Tremesaygues & B. Pacaud, Paris,
PUF, 1968, str. 453-454 (Imanuel Kant, Kritika istoga uma, BIGZ, Beograd, 1976, str.
391-405): [Transcendentne ideje] [...] imaju jednu izvanrednu i neophodno nunu
regulativnu upotrebu, koja se sastoji u tome to upuuju razum ka jednom odreenom
cilju, s obzirom na koji se linije pravaca svih njegovih pravila slivaju u jednu taku, koja
ipak slui tome da [...] pribavi najvee mogue jedinstvo pored najvee proirenosti
(str. 392).
2 Videti prethodno predavanje od 15. marta.
3 A. Palazzo, Discours du gouvernement et de la raison vraye d Estat (prevod na
francuski: Vallires), IV, 24, str. 373-374: Konano, dravni razlog je sama sutina
mira, pravilo ivljenja u miru i savrenstvo stvari
8 Maximilien de Bthune, baron de Rosny, duc de Sully (1559-1641), conomies
royales, ur. J. Chailley-Bert, Paris, Guillaumin, s. d. [pre 1820]. Videti napomenu 18.
9 Vestfalski mir, konano potpisan 24. oktobra 1648. godine u Minsteru, kojim
je okonan Tridesetogodinji rat u Evropi, bio je rezultat petogodinjih intenzivnih i
komplikovanih pregovora izmeu najveih evropskih sila. Istoriari razlikuju tri glavna
perioda: (1) od januara 1643. do novembra 1645, kada su proceduralna pitanja bila u
centru diskusije; (2) od novembra 1645. do juna 1647, kada su reeni mnogi proble
mi izmeu Nemaca i Holanana; (3) 1648, kada su potpisana dva sporazuma, izmeu
Svetog rimskog carstva i Francuske u Minsteru (Instrumentum Pacis Monsteriense) i
izmeu Svetog rimskog carstva i vedske u Osnabriku (Instrumentum Pacis Osnabru-
cense). Videti: G. Parker, La Guerre de Trente Ans. Drave carstva hoe da prepoznaju
teritorijalnu superiornost (Landeshoheit), koju je veliki broj njih ve itav vek zapravo
upranjavao u stvarnosti. Samo carstvo, otrgnuto od svog svetog karaktera, nastavilo je
da preivljava kao drava, ali po cenu nekih konstitutivnih promena. Za dalje razmatranje
tih taki videti: M. Stolleis, Histoire du droit public en Allemagne, 1600-1800, str. 335-343.
10 Sporazumi su, zapravo, uspeno sankcionisali priznavanje kalvinizma kao tree
legalne religije Rimskog carstva, pored katolicizma i luteranizma.
11 U zoru buenja politika (politiques) to je bio stav koji je ve usvojio Rielje
u pogledu vladarske kue panije, to se zavrilo ulaskom u otvoreni rat 1635. godine.
Interesi drava koji povezuju vladare su drukiji od interesa za spasenje naih dua
(Rielje, u: D. L. M. Avenel, ur., Lettres, Instructions diplomatiques et Papiers d tat du
cardinal du Richelieu, t. I: 1608-1624, Paris, Imprimerie impriale, 1854, str. 225). Ta
politika, u ijoj osnovi stoji samo kriterijum interesi drave, nala je svoju prvu od-
branu u delu: Henri de Rohan, De lintrt des princes et des tats de la chrtient, Paris,
1638; ur. Ch. Lazzeri, Paris, PUF, 1995. Videti: F. Meinecke, Lide de la raison d tat
dans lhistoire des Temps modernes, knjiga I, pogl. 6: La doctrine des intrts des tats
dans la France de Richelieu (o Rohanu videti str. 150-180).
12 Taj konflikt, u kojem su bile suprotstavljene Francuska i panija naspram evrop
ske koalicije (Quadruple-Alliance), trajao je od 1701. do 1714, praen dolaskom Filipa
V, unuka Luja XIV, na panski tron, zavren je sporazumima u Utrehtu i Ratatu. Vi-
deti: L. Donnadieu, La Thorie de lquilibre. tude d histoire diplomatique et de droit
international, doktorska teza na politikim naukama (Univerzitet Eks Marselj), Paris, A.
Rousseau, 1900, str. 67-79.
13 Tridesetogodinji rat (1618-1648), koji je postepeno pretvorio Nemaku u boj
no polje Evrope (vedska ulazi u rat 1630, Francuska, nakon skrivenog rata, 1635),
bio je istovremeno i graanski rat i prvi veliki meunarodni konflikt u XVII veku koji
je uveo logiku sile u igru. O Vestfalskom miru, kojim je rat zavren, videti napomenu 9.
14 Gotfrid Vilhem (Gottfried Wilhelm) Lajbnic (1646-1717), pravnik, matemati
ar, filozof i diplomata, autor Eseja o teodiceji (1710) i Monadologije (1714). O sili kao
fizikoj ekspresiji zajednitva supstance videti posebno: Specimen dynamicum (1695),
ur. H. G. Dorsch, Hamburg, F. Meiner, 1982. Lajbnic je istovremeno autor istorijsko-po-
litikih spisa, videti: Opuscules contre la paix de Ryswick, u: Die Werke von Leibniz gemss
seinem handschriftlichen Nachlass in der Bibliothek zu Hannover, Hannover, Klindworth,
1864-1884, vol. VI, sect. B. O Lajbnicovoj dinamici videti: M. Guroult, Leibniz. Dyna
mique et mtaphysique, Paris, Aubier-Montaigne, 1967; W. Vois, Leibnizs model of
political thinking, Organon, 4, 1967, str. 187-205. O pravno-politikim implikacijama
njegovih metafizikih posledica videti: A. Robinet, G. W. Leibniz. Le meilleur des mon
des par la balance de lEurope, Paris, PUF, 1994, pogotovo str. 235-236: ta je ravnotea
Evrope? Da li je to ideja politiko-vojne fizike nacija u kojoj se razne antagonistike sile,
upotrebljene u smislu nasuminog nasilja, sudaraju sa nekim drugima, ili protiv nekih
drugih. [...] Ravnotea Evrope nije problem statike, nego dinamike.
15 Sto godina, ukoliko se uzme period koji poinje od Augzburkog mira (1555),
koji je priznavao pravo svake drave u Svetom rimskom carstvu da sprovodi svoju religi
ju, katoliku ili protestantsku, koju je priznavala - princip koji e se kasnije nazvati cujus
regio, ejus religio - ime je osvetan kraj srednjeg veka, sve do Vestfalskog mira (1648).
16 Francesco Guicciardini (1483-1540), Storia d Italia, I, 1, Firenza, Lorenzo
Torrentino, 1561. (nepotpuno izdanje); Genve, Stoer, 1621; ponovljeno izdanje: Tori
no, Einaudi, 1970, ur. Silvana Seidel Menchi, str. 6-7: E conoscendo ehe alla republica
fiorentina e a s proprio sarebbe molto pericoloso se alcuno de maggiori potentati am-
pliasse pi la sua potenza, procurava con ogni studio che le cose dTtalia in modo bilan-
date si mantenessino che pi in una che in unaltra parte non pendessino: il che, senza la
conservazione della pace e senza vegghiare con somma diligenza ogni accidente bench
minimo, succedere non poteva. / Histoire d Italie, prevod na francuski: J.-L. Fournel
& J.-C. Zancarini, Paris, Robert Laffont, Bouquins, 1996, str. 5: I znajui da bi bilo
veoma opasno po Firentinsku republiku i za njega samog ukoliko bi neko od monijih
uveavao svoju mo i dalje, on (Lorenco Di Medici [Lorenzo de Medici]) je pokuao
da na svaki nain odri ravnoteu u italijanskim aferama kako se one ne bi nagnule na
jednu ili drugu stranu; to ne bi moglo da bude postignuto bez ouvanja mira i bez m ar
ljivog nadzora i najmanjeg dogaaja.
17 Videti: Recueil des instructions donnes aux ambassadeurs et ministres de France,
depuis les traits de Westphalie jusqu la Rvolution franaise, XXVIII, tats allemands,
t. 1: Llectorat de Mayence, G. Livet, Paris, CNRS, 1962; t. 2: Llectorat de Cologne, 1963;
t. 3: Llectorat de Trves, 1966. Videti, takoe, zbirku Acta Pacis Westphalicae, objavljivanu
od 1970, ur. K. Repgen, u okviru Nordrhein-Westflische Akademie der Wissenschaften
(Serie II, Abt. B: Die franzsischen Korrespondenzen, Mnster, Aschendorff, 1973).
18 Maximilien de Bthune, baron de Rosny, duc de Sully, Mmoires des sages et
royales (Economies dEstat, domestiques, politiques et militaires de Henri le Grand, Paris
(Nouvelle Collection des mmoires pour servir lhistoire de France, ur. Michaud &
Poujoulat), t. 2, 1837, pogl. 2, str. 355b-356a. Videti: E. Thuau, Raison d tat et Pense
politique l poque de Richelieu, op. cit., str. 282, koji upuuje na: Ch. Pfister, Les
(Economies royales de Sully et le Grand Dessein de Henri IV Revue historique, 1894.
(t. 54, str. 300-324, t. 55, str. 67-82 i 291-302, t. 56, str. 39-48 i 304-339). Izraz veliki
dizajn (magnifique dessein) navodi L. Donnadieu, La Thorie de Tquilibre..., str. 45, u
sledeem izvodu iz: (Economies royales (Petitot, VII, 94): Nainiti svih petnaest glavnih
sila hrianske Evrope priblino jednakim po snazi, kraljevstvu, bogatstvu, protezanju
i dominaciji i dati im dobro podeene i umerene granice i ogranienja tako da one ije
e elje i pohlepa biti najvee i najambicioznije ne pomisle o proirenju, a da druge ne
budu uvredene, ljubomorne ili u strahu da e biti potlaene.
19 Videti drugi i trei kraljev dizajn koji iznosi Sili, op. cit., str. 356a: [...] povezati
to je vie mogue suverenove moi sa njegovim dizajnom da se smanje sve te nasledne
monarhije na gotovo jednake snage, koliko u pogledu veliine drava toliko i u pogledu
bogatstva, tako da one koje imaju previe ne misle o tlaenju slabih, a ove druge da se
ne plae tlaenja monih; [...] pokuati uspostaviti izmeu petnaest dominacija, od
kojih se hrianska Evropa mora napraviti, neka dobro prilagoena ogranienja izmeu
onih koje se meusobno granie, i regulisati ravnopravno raznolikosti njihovih prava i
zahteva tako da oni moda nikada ponovo ne postanu stvar spora.
20 O tom pitanju videti Donadjeovu (Donnadieu) tezu, to je glavni Fukoov izvor.
Videti: E. Thuau, Raison d tat..., str. 307-309, i lanak G. Celera (Zeller) na koji upu
uje Tio (Le principe d quilibre dans la politique internationale avant 1789, Revue
historique, 215, januar-m art 1956, str. 25-27).
21 Kristijan fon (Christian von) Volf, Jus gentium methodo scientifica pertracta-
tum, Halle, Rengeriana, 1749, pogl. VI, 642, citirano u: L. Donnadieu: La Thorie de
Tquilibre..., str. 2, n. 5, u kojoj dodaje: Taleran [Talleyrand] je blizak Volfu: Ravnotea
je odnos izmeu recipronih sila otpora i agresije razliitih politikih tela (Instruction
pour le congrs de Vienne, Angeberg, str. 227).
22 G. Duby, Le Dimanche de Bouvines, Paris, Gallimard (Trente journes qui ont
fait la France), 1973, str. 144-148.
23 C. von Clausewitz, Vom Kriege, ur. W. Hahlweg, Bonn, Dmmlers Verlag, 1952,
knjiga I, pogl. 1, 24 / De la guerre, Paris, Minuit, 1955; prevod na francuski: De Vatry,
izmenjeno i dopunjeno izdanje, Paris, Lebovici, 1989. Uporediti tu analizu sa onom
iz predavanj 1975-1976, Il faut dfendre la socit, op. cit., str. 146-147 (Fuko po-
menutu izjavu analizira u tim predavanjima, ne kao produetak novog diplomatskog
razloga ve kao obrt odnosa izmeu rata i politike koji su u XVII i XVIII veku definisali
istoriari rasnog rata).
24 O tom izrazu videti deklaraciju vladara Svetog rimskog carstva (dvadeset trea
opservacija u odgovoru na cirkularno pismo koje su poslali francuski punomonici 6.
aprila 1644, pozivajui ih da poalju predstavnike na konferenciju u Minster), citirano
u: G. Livet, Lquilibre europen, Paris, PUF, 1976, str. 83: Videli smo upisivanja, por
trete francuskog kralja, gde je on imenovan kao osvaja univerzuma, videli smo sledeu
misao u njegovim kanonima, poslednji razlog kraljeva, koja u potpunosti izraava njegov
uzurpirajui duh.
25 ,,U Minsteru, uz papinog predstavnika i predstavnika Venecije, pored sila iz rata
u Nemakoj [Francuske i vedske], uestvovali su i panija, Ujedinjene provincije, Por-
tugalija, Savoja, Toskana, Mantova, vajcarski kantoni i Firenca (G. Livet, La Guerre de
Trente Ans, Paris, PUF, 1963, str. 42).
26 Emerik Kruse (Emeric Cruc, Emery La Croix [Emeri la Kroa], 1590?-1648),
Le Nouveau Cyne, ou Discours d Estat reprsentant les occasions & moyens d tablir une
paix generalle & la libert du commerce par tout le monde, Paris, Jacques Villery, 1623,
ponovo objavljeno 1624; ponovljeno izdanje; Paris, EDHIS (ditions dhistoire sociale),
1976. Videti: L.-P. Lucas, Un plan de paix gnrale et de libert du commerce au XVIIe
sicle, Le Nouveau Cyne d Emeric Cruc, Paris, L. Tenin, 1919; H. Pajot, Un rveur de
paix sous Louis XIII, Paris, 1924; E. Thuau, Raison dtat..., str. 282. Kruse ne govori o
drutvu naroda, nego o ljudskom drutvu (Le Nouveau Cyne..., uvod): [...] ljud
sko drutvo je telo u kojem svi lanovi poseuju saoseanje, takvo da je mogue da se
boljke jednog ne prenesu na druge (ibid., str. 62).
27 Ibid., uvod: [...] ta mala knjiga sadri optu politiku, jednako korisnu za sve
narode, i prijatnu onima koji imaju neto svetlosti u razumu (videti poetak teksta na
86. strani).
28 Fuko e se vratiti na pitanje policije u sledeem predavanju, ali ne i na Kruseovu
analizu tog pitanja.
29 Le Nouveau Cyne..., str. 61: Najprikladnije mesto za takav skup jeste teritorija
Venecije, zato stoje ona neutralna i indiferentna prema svim vladarima: takode, blizu je
najuvenijim monarhijama sveta, papinoj, dvaju careva i kralja panije.
30 Veoma slobodna interpretacija Kruseovog teksta. Videti: ibid., str. 78: [...] nita
ne moe da prui sigurnost nekom carstvu osim opteg mira, glavne pobude koja potie
od ogranienja monarhija, tako da je svaki vladar ogranien na zemlje koje poseduje u
sadanjosti i koje nee prekoraiti bez obzira na zahteve. A ukoliko je uvreden takvom
regulacijom, neka razmisli o tome da su granice kraljevstava i vlastelinstava u ruka
ma Boga, koji ih oduzima i daje onda i tamo gde njemu izgleda dobro. To potovanje
statusa kvo, u skladu sa boanskom voljom, veoma je daleko od dinamikog principa
ravnotee.
31 an-ak (Jean-Jacques) Birlamaki (1694-1748), Principes du droit de la natu
re et des gens, deo IV, pogl. II, posthumno izdanje, De Felice, Yverdon, 1767-1768, 8
tomova; novo izdanje, revidirao i ispravio M. Dupin, Paris, B. Ware, 1820, 5 tomova,
citirano u: L. Donnadieu, La Thorie de lquilibre..., str. 46, koji navodi: Birlamakijeve
ideje nalaze se, re po re, u: Vattel, Droit des gens". Videti: E. de Vattel, Le Droit des
gens, ou Principes de la loi naturelle..., III, 3, 47 (De lquilibre politique), London,
1758, t. 2, str. 39-40.
32 Kako Donadje razjanjava u: La Thorie de lquilibre..., str. 27, n. 3: Vestfalski
mir je uspostavio delovanje ambasadora. Zbog toga je njihov uticaj na ravnoteu veliki."
33 O Vestfalskom miru, koji je u stvarnosti ukljuivao vie sporazuma, videti iznad
u ovom predavanju, napomena 9.
Drugi tehnoloki skup karakteristian za novu vetinu upravljanja
prema dravnom razlogu: policija. Tradicionalna znaenja te rei
sve do XVI veka. Njen novi smisao u XVII i XVIII veku: kalkulacije
i tehnika koje su inile moguom dobru upotrebu dravnih sila. -
Trostruka veza izmeu sistema evropske ravnotee i policije. - Tirk
de Majem (Turquet de Mayerne), Aristodemokratska monarhija (La
Monarchie aristodemocratique). - Kontrola ljudske aktivnosti kao
konstitutivni element sile drave. - Predmeti policije: (1) broj graa
na; (2) nunosti ivota; (3) zdravlje; (4) poslovi; (5) koegzistencija i
cirkulacija ljudi. - Policija kao vetina upravljanja ivotom i blago
stanjem stanovnitva.
[Fuko se izvinjava zbog kanjenja, bila je saobraajna guva.]

Imam jo neke loe vesti za vas, ali njih u vam rei na kraju pre
davanja. Dakle, pokuao sam da pokaem kako je ta nova vetina
upravljanja postala - i ovo je prva poenta - jedna od funkcija,
osobina ili zadataka suverenosti, koja je svoj princip nala u kal
kulacijama dravnog razloga. Prole nedelje pokuao sam da vam
pokaem kako je sutinska novina te nove vetine upravljanja,
verujem, sadrana u neem drugom. to e rei, od kraja XVI i
poetka XVII veka, predmet te vetine upravljanja, koja je oi
gledno postojala kao nacrt dugo vremena, vie nee biti praenje
stare formule i prilagoavanje, dostizanje ili ostajanje vernim su
tini savrenog upravljanja. Od tada, vetina upravljanja se nee
sastojati u obnavljanju sutine ili ostajanju vernim njoj, nego u
manipulisanju, odravanju, raspodeli i ponovnom uspostavlja
321
nju odnosa sila unutar prostora konkurencije koje podrazumeva

kompetitivni rast. Drugim recima, vetina upravljanja je razvije
na unutar polja odnosa sila. I to je, verujem, veliki poetak mo-
dernosti te vetine upravljanja.
Razvijanje unutar polja odnosa sila konkretno znai uspostav
ljanje dva glavna skupa politike tehnologije. Prvi, o kojem sam
govorio prole nedelje, konstituisan je procedurama koje su nu
ne i dovoljne za odravanje onoga to je ve bilo nazvano ravno
teom Evrope, evropskim ekvilibrijumom, a to je, ukratko, teh
nika koja se sastoji u organizovanju i razvijanju kompozicije sila
i interdravne kompenzacije sila putem dva sredstva: diplomat
skog sredstva stalne i mnogostruke diplomatije, s jedne strane,
te organizovanja profesionalne vojske, sa druge strane. Eto prvog
velikog tehnolokog skupa tipinog za novu vetinu upravljanja u
kompetitivnom polju snaga.
Drugi veliki tehnoloki skup, o kojem elim da govorim da
nas, je ono to se tada zvalo policija, koja, to se mora razumeti,
ima veoma malo, ne vie do jednog ili dva elementa zajednika
sa onim to mi zovemo policijom od kraja XVIII veka. Drugim
recima, od XVII do kraja XVIII veka re policija imala je u pot
punosti drukije znaenje od onog koje ima danas.1eleo bih da
dam tri skupa zapaanja koja se tiu te policije.
Prvo, naravno, nekoliko primedbi o znaenju te rei. U XV i
XVI veku re policija se ve esto koristila u oznaavanju vie
stvari. Na prvom mestu, policijom se naziva, vrlo jednostavno,
oblik zajednice ili udruenja kojim upravlja javna vlast; vrsta
ljudskog drutva onda kada se neto poput politike moi ili jav
ne vlasti sprovodi nad njim. Vrlo esto se nalaze nizovi izraza ili
spiskova poput: drave, kneevine, gradova, policije [les polices].
Ili se, pak, esto nalaze dve povezane rei - republika i policija.
Nee se rei za porodicu ili manastir da su policija jer im nedo
staje upravo karakteristika sprovoenja javne vlasti nad njima. U
svakom sluaju, ona je vrsta relativno slabo definisanog drutva,
javnog tela. Korienje rei policija u tom smislu trajae bar do
poetka XVII veka. Kao drugo, jo uvek u XV i XVI veku, poli
cija je oznaavala upravo skup akcija koje su rukovodile [rgir]
tim zajednicama pod javnom vlau. Tako se nalazi gotovo tradi

cionalan izraz policija i puk [rgiment]", puk korien u smislu
rukovoenja, upravljanja, i koji ima veze sa policijom. Konano,
postojao je i trei smisao rei policija, koji naprosto oznaava
rezultat, pozitivan i vredan rezultat dobre vladavine. To su, uop-
teno, tri u nekoj meri tradicionalna znaenja na koja nailazimo
do XVI veka.
Poev od XVII veka, deluje mi da re policija zadobija veo
ma drugaije znaenje. Verujem da to ukratko moemo sumirati
na sledei nain. Od XVII veka policija poinje da se odnosi
na skup sredstava kojima se sile drave mogu uveavati zajedno
sa ouvanjem dobrog reda u toj dravi.2 Drugim recima, policija
e biti proraun i tehnika koja e uiniti moguim ustanovljenje
pokretnog, a ipak stabilnog i podlonog kontroli, odnosa izme
u dravnog unutranjeg reda i razvoja njenih sila. Postoji re,
tavie, koja u manjoj ili veoj meri obuhvata taj predmet, taj do-
men, oznaavajui vezu izmeu uveanja dravnih sila i njenog
dobrog reda. Nailazimo vie puta na tu udnu re za opisivanje
predmeta policije. Nalazimo je na poetku XVII veka u tekstu ko
jem u esto imati priliku da se vraam, tekstom iz 1611. godine
koji je napisao Tirk de Majern, sa interesantnim naslovom Aristo-
demokratska monarhija.3 Nalazimo je ponovo sto pedeset godina
kasnije, 1776, u Hohentalovom (Hohenthal) nemakom tekstu.4
Ta re je, naprosto, rasko [splendeur]. Policija mora da osigura
rasko drave. Godine 1611. Tirk de Majern kae da se policija
mora baviti svim onim to daje ukras, oblik i rasko gradu.5 A
1776. godine, Hohental, uzimajui tradicionalnu definiciju, kae:
Prihvatam definiciju onih koji policijom nazivaju skup sredstava
koja slue raskoi itave drave i srei svih njenih graana.6 ta
je rasko? To je istovremeno vidljiva lepota mira i sjaj sile koja se
manifestuje i koja zrai. Policija je stoga, zapravo, vetina dravne
raskoi kao vidljivog mira i ispoljavanja sile. U vie analitikom
smislu, taj tip definicije policije nalazi se kod autora koji je bio
najbolji teoretiar policije, Nemca Fon Justija [von Justi]7, koji
sredinom XVIII veka u svojim Optim elementima policije daje
sledeu definiciju policije. To je skup zakona i regulativa koje se
tiu unutranjosti drave i koji nastoje da ojaaju i uveaju mo

drave i naine dobru upotrebu njenih sila.8 Dobra upotreba dr
avnih sila, to je predmet policije.
Druga primedba koju elim da napravim tie se toga da se
mogu videti bliske veze izmeu te tradicionalne, kanonske defi
nicije policije iz XVII i XVIII veka i problema ekvilibrijuma, rav
notee Evrope. Pre svega, tu postoji morfoloka veza, jer u emu
se u osnovi sastojao evropski ekvilibrijum, ta diplomatsko-vojna
tehnika ravnotee? Pa sastojao se u odravanju ravnotee izmeu
drugaijih, viestrukih sila, od kojih je svaka teila uveanju svog
sopstvenog rasta. Policija e takoe biti, ali takorei u suprotnom
smeru, nain uveanja dravnih sila do maksimuma zajedno sa
odravanjem dobrog reda u dravi. U prvom sluaju, problem
evropskog ekvilibrijuma ima kao glavni cilj odranje ravnotee
uprkos rastu drave; s druge strane, problem policije jeste kako da
osigura maksimalan rast dravnih sila ujedno odravajui dobar
unutranji red. Dakle, to je prva veza izmeu policije i evropskog
ekvilibrijuma.
Drugo, postoji veza uslovljavanja, s obzirom na to da se na kra
ju XVI veka prostor meudravne kompeticije znaajno otvorio i
preuzeo dinastika rivalstva, pa je stoga veoma jasno razumljivo
da se u tom prostoru, ne opte konkurencije, ali evropske kon
kurencije izmeu drava, odranje ekvilibrijuma moe zadobiti
jedino ukoliko je svaka drava omoguena da uveava svoju sop-
stvenu snagu do mere da nikada ne bude prestignuta od strane
druge drave. Ravnotea i ekvilibrijum u Evropi ne mogu se efek
tivno odravati ukoliko svaka drava nema dobru policiju koja joj
omoguava da razvija svoje sopstvene sile. I ukoliko razvoj svih
policija nije relativno paralelan, nastae neravnotea. Svaka dr
ava mora da ima dobru policiju kako bi spreila da odnos sila
bude preokrenut na njenu tetu. Lako stiemo do, na neki nain,
paradoksalne i suprotne injenice, koja se sastoji u iskazivanju
sledeeg: na kraju krajeva, postojae neravnotea ukoliko unutar
evropskog ekvilibrijuma postoji drava, ne moja drava, sa loom
policijom. Posledino, moramo se postarati da postoji dobra po
licija, ak i u drugim dravama. Evropski ekvilibrijum poinje da
funkcionie kao vrsta meudravne policije ili kao pravo. Evrop

ski ekvilibrijum daje skupu drava pravo da se postaraju da po
stoji dobra policija u svakoj dravi. To je zakljuak zacrtan ekspli-
citno i sistematino 1815. godine, sa Bekim mirom i policijom
Svete alijanse.9
Konano, na treem mestu, postoji instrumentalna veza izme
u evropskog ekvilibrijuma i policije, u smislu da se koriste bar
jednim zajednikim sredstvom. To sredstvo, zajedniko evrop
skom ekvilibrijumu i organizaciji policije, ta je ono? To je sta
tistika. Efektivno ouvanje evropskog ekvilibrijuma zahteva da
svaka drava bude u poziciji da, kao prvo, poznaje svoje sopstvene
sile, i, kao drugo, da poznaje i procenjuje sile drugih drava, to e
rei uspostavljanje poreenja koje dozvoljava sleenje i odranje
ekvilibrijuma. Stoga je potreban princip za deifrovanje konstitu
tivnih sila drave. Potrebno je poznavati, za svaku dravu, svoju
sopstvenu i druge, stanovnitvo, vojsku, prirodne resurse, pro
izvodnju, trgovinu i monetarnu cirkulaciju - sve elemente koje
zapravo obezbeuje nauka ili domen saznanja statistike, koja je
osnovana i razvijena u tom vremenu. Kako se zasniva statistika?
Moe je zasnovati upravo policija, za samu policiju, kao vetinu
razvijanja sila, pretpostavljajui da svaka drava tano identifi-
kuje svoje mogunosti i svoje vrline. Policija ini statistiku neop
hodnom, ali policija takoe ini statistiku moguom. Jer ona je
upravo itav skup procedura postavljenih da uveaju, kombinuju
i razvijaju sile, itav taj administrativni sklop koji ini moguim
da se otkrije ta sile svake drave obuhvataju i koje su moguno
sti njihovog razvoja. Policija i statistika meusobno uslovljavaju
jedna drugu i statistika je zajedniko sredstvo policije i evropskog
ekvilibrijuma. Statistika je dravno znanje o dravi, shvaeno kao
dravno znanje ujedno o sebi i o drugim dravama. Kao takva,
statistika je spona izmeu dva tehnoloka sklopa.
Postoji i etvrti element te sutinske, osnovne veze izmeu po
licije i ekvilibrijuma, a to je problem trgovine, ali u o tome poku
ati da govorim sledee nedelje. Ostavimo to na trenutak.
Trei skup primedbi koje elim da dam tie se toga da taj proje-
kat policije, ta ideja, kako god, da u svakoj dravi mora da postoji
koncentrisana vetina uveanja njenih konstitutivnih sila oi

gledno nije zadobila isti oblik, imala iste teorijske karakteristike
ili snabdela sebe istim sredstvima u razliitim dravama. Dok su
elementi o kojima sam do sada govorio, teorija dravnog razlo
ga, na primer, ili dispozitiv evropskog ekvilibrijuma, bili uglav
nom zajedniki pojmovi ili dispozitivi koji se mogu nai u ve
ini evropskih zemalja, oigledno sa prilagoavanjima, u sluaju
policije verujem da su stvari krenule dosta razliitim tokom i da
policija nije ni reflektovana niti institucionalizovana na isti nain
u razliitim evropskim dravama. To oigledno mora da se proui
do detalja. Kao indikacije, hipoteze, kao nacrt, ako elite, mislim
da moemo rei sledee.
ta se dogodilo u Italiji? Zaudo, iako je dravni razlog razvijen
u Italiji, i pored toga to je ekvilibrijum bio vaan i esto znaajan
problem, policije, s druge strane, nije bilo. Bila je odsutna podjed
nako kao institucija i kao oblik analize i refleksije. Razlog za to
mogla je biti posledica teritorijalne podeljenosti Italije, relativne
ekonomske stagnacije koju je iskusila od XVII veka, spoljne poli
tike i ekonomske dominacije, kao i prisustva Crkve, ujedno kao
univerzalne i lokalizovane institucije, dominantne na poluostr-
vu i teritorijalno usidrene u odreenom delu Italije, to je moda
znailo da problematika rasta sila nikada zapravo nije mogla da
se uspostavi, ili, radije, da je konstantno bila spreavana i bloki
rana drugim problemom, dominantnim za Italiju, naime upravo
problemom ravnotee tog mnotva sila koje nisu bile ujedinjene i
moda nisu ni mogle da se ujedine. U sutini, poto je Italija bila
uveliko podeljena, pitanje se uvek pre svega ticalo kompozicije i
kompenzacije sila, to jest primarne uloge diplomatije. Problem
uveanja sila, usaglaenog, reflektovanog i analitikog razvoja sila
drave mogao se pojaviti tek kasnije. To je, bez sumnje, istinito
pre italijanskog ujedinjenja, a takoe je nesumnjivo tano i posle
ostvarenja italijanskog jedinstva i konstituisanja neega poput ita-
lijanske drave, drave koja nikada zapravo nije bila policijska dr
ava, u smislu te reci u XVII i XVIII veku, naravno, i koja je uvek
bila diplomatska drava, to jest sklop mnogih sila meu kojima se
mora uspostaviti ravnotea; izmeu politikih partija, sindikata,
klijenata, Crkve, Severa, Juga, mafije, itd., to je rezultiralo da Ita

lija bude diplomatska drava, bez policije. To moda znai da je
upravo rat, ili gerilski rat, ili kvazirat, bio stalni oblik postojanja
italijanske drave.
U sluaju Nemake, teritorijalna podela dovela je, paradoksal
no, do potpuno drukijeg efekta. Dolo je do pre-problematiza-
cije* policije, jednog intenzivnog teorijskog i praktinog razvoja
onoga to bi policija trebalo da bude kao mehanizam za uveanje
dravnih sila. Trebalo bi da pokuamo uoiti razloge zbog kojih
je teritorijalna podela ima onakav efekat u Italiji, a potpuno su
protan u Nemakoj. Ostavimo po strani te razloge. Ono to bih
voleo samo da naznaim jeste da bismo mogli da mislimo o tim
nemakim dravama, koje su konstituisane, reorganizovane i po
nekad ak proizvedene u vreme Vestfalskog mira sredinom XVII
veka, kao o istinski malim, mikrodravnim laboratorijama koje bi
mogle da poslue podjednako kao modeli i mesta eksperimenta.
Izmeu feudalnih struktura prespojenih Vestfalskim mirom i im
perijalne ideje izvan Nemake - koja je lebdela iznad njene terito
rije, ali oslabljena, ako ne ponitena istim tim sporazumom - vi
dimo konstituisanje tih, ako ne modernih, onda bar novih drava,
zauzimajui srednje mesto izmeu feudalnih struktura i velikih
drava, to ih ini privilegovanim mestima za dravni eksperi
ment. Taj laboratorijski aspekat bio je bez sumnje osnaen inje
nicom daje, dolazei iz feudalne strukture, Nemakoj u potpuno
sti nedostajalo ono to je Francuska posedovala: ve konstituisan
administrativni kadar. To je znailo da bi u cilju izvoenja tog
eksperimenta ona zaista morala da obezbedi sebi taj novi kadar.
Gde bi potraila taj novi kadar? Nala ga je u instituciji koja je po
stojala irom Evrope, ali koja je za podeljenu Nemaku, pogotovo
podeljenu izmeu protestanata i katolika, bila vanija nego bilo
gde drugde: naime, univerzitet. Dok su u Francuskoj univerziteti
stalno gubili na svojoj teini i uticaju, iz razloga koji su dolazili
podjednako od administrativnog razvoja i dominantnog karak
tera Katolike crkve, u Nemakoj su oni postali mesta za obuku
onih administratora koji su morali da osiguraju razvoj dravnih
* U rukopisu ova re je pod navodnicima.
sila, i, istovremeno, za promiljanje onih tehnika koje bi trebalo

da budu primenjene za uveanje dravnih sila. Iz toga proizilazi
injenica da se uoava razvoj neega na nemakim univerzitetima
emu gotovo da nema ekvivalenta u Evropi: Polizeiwissenschaft,
policijske nauke,10 koja je od sredine ili kraja XVII pa do kraja
XVIII veka bila u potpunosti nemaka specijalnost koja se irila
irom Evrope i imala presudan uticaj. Teorije policije, knjige o
policiji i prirunici za administratore proizvee ogromnu biblio
grafiju Polizeiwissenschaft u XVIII veku."
Verujem da u Francuskoj imamo situaciju koja nije ni italijan-
ska ni nemaka. Brzi i rani razvoj teritorijalnog jedinstva, monar
hijske centralizacije i, takoe, administracije znaili su da proble-
matizacija policije nije bila iznesena teorijskim i spekulativnim
nainom koji vidimo u Nemakoj. Na neki nain, policija je bila
osmiljena unutar administrativne prakse, ali bez teorije, sistema
ili koncepata, i tako je bila praktikovana i institucionalizovana
kroz mere, pravila, kolekcije ukaza, kao i kroz kritike i projekte
koji uopte nisu dolazili od univerziteta, ve od pojedinaca koji
su lebdeli oko administracije, bilo od samih administratora, bilo
od onih koji su eleli da se prikljue ili onih otputenih iz admi
nistracije. Takoe je nalazimo kod uitelja, a pogotovo kod ui
telja vladara: postoji teorija policije kod Fenelona (Fnelon)12, na
primer, jedna druga, veoma interesantna kod opata Flerija (Fle
ury),13 kao i kod svih privatnih tutora dofena'. Dakle, u Francu
skoj nemamo onih velikih konstrukcija poput [nemakog] Poli
zeiwissenschaft, [ak ni] ideje Polizeistaat, policijske drave, koja
je bila tako vana za Nemaku. Pronaao sam - naravno, moe
se pronai i u drugim tekstovima - ali, konano, pronaao sam
jednom kod Montkretjana (Montchrtien), u njegovom tekstu
Trait dconomie politique (Rasprava o politikoj ekonomiji) izraz
politika drava [tat" de police] koji u potpunosti odgovara ne
makoj rei PolizeistaatH.
Toliko o optoj situaciji tog problema policije. Sledi pitanje:
Ukoliko je njen glavni cilj da uvea dravne sile na takav nain da
* Dauphins - naslednici francuskog prestola (prim. prev.).
** U rukopisu poinje velikim slovom.
pre ojaa nego ugrozi red u odreenoj dravi, ime se onda zapra
vo policija bavi? Posluiu se tekstom na koji sam ve upuivao, a
to je veoma rani tekst, napisan tano na poetku XVII veka, koji je
neka vrsta utopije upravo onoga to bi Nemci odmah nazvali Po-
lizeistaat, policijskom dravom, a za ta Francuzi nisu imali re.
Tu utopiju policijske drave napisao je 1611. godine Tirk de Ma
jem. U tom tekstu, nazvanom Aristodemokratska monarhija, on
poinje definicijom policije kao sve ono to daje [ve sam citirao
ovo mesto; Fuko] ukras, oblik i rasko gradu.15 To je red svega
to se moe videti u gradu.16 Posledino, na tom nivou, policija je
upravo vetina upravljanja u celini. Za Tirka de Majerna, vetina
upravljanja i delatnost policije su ista stvar.17 Meutim, ukoliko
elimo da znamo kako se zapravo sprovodi policija, on tvrdi da
svako dobro upravljanje treba da sadri etiri velike kancelarije i
etiri velika slubenika:18kancelara, koji se bavi pravdom, pozor
nika, koji se bavi vojskom, i nadzornika, koji se bavi finansijama
- sve to su ve postojee institucije - ukljuujui etvrtog velikog
slubenika koji e biti, kako on kae, komesar [Conservateur]
i generalni reformator policije. Koja je njegova uloga? Njegova
uloga je da odrava [i citiram; Fuko] posebne prakse umereno-
sti, dareljivosti, lojalnosti, industrije i dobrog domainstva kod
ljudi.19Vratiu se na to ubrzo.
Postavlja se sledee pitanje: U razliitim regionima i provin
cijama u dravi, ko e slediti naredbe tog velikog slubenika, tog
policijskog komesara, koji je samim tim na istom nivou kao kan
celar i nije pod nadzorom? U svakoj provinciji postojae etiri
kancelarije pod nadlenou komesara, koje e stoga biti direk
tne filijale i podreene policijskom komesaru. Za ta je na prvom
mestu odgovorno ono to, striktno govorei, nosi naziv policijski
biro? Prvo, za obuku dece i mladih ljudi. Policijski biro mora-
e da osigura da deca postanu pismena, i Tirk de Majern kae
da pismenost ukljuuje sve to je neophodno da se popune sve
funkcije u kraljevstvu i stoga sve to je potrebno za sprovoenje
pojedinih funkcija u kraljevstvu.20Oigledno, morae da se naue
posveenosti i morae konano da prou vojnu obuku.21 Stoga e
policijski biro, koji se bavi obukom dece i mladih ljudi, takoe
morati da se bavi i profesijom svakog od njih. to e rei, kada
je njegova obuka gotova i kada je napunio dvadeset pet godina,

mladi ovek e morati da se predstavi policijskom birou. Morae
da kae kojom vrstom zanimanja eli da se bavi u ivotu, bez ob
zira na to da li je bogat ili ne, bez obzira na to da li eli da uvea
svoje bogatstvo ili da prosto uiva u njemu. U bilo kojem sluaju,
on mora da kae ta eli da radi. On e onda biti upisan u registar
zajedno sa svojim izborom profesije, svojim izabranim nainom
ivota, i bie unet jednom zauvek. Oni koji ne ele da budu upi
sani pod neki od naslova - prelazim preko predloenih naslova22
- nee se smatrati graanima, ve ljudskim ljamom, mafijaima
i onima bez asti.23 Toliko o policijskom birou.
jo uvek pod odgovornou i.nadlenou velikog slubenika,
generalnog reformatora policije, pored policijskog biroa u uem
smislu - postojae i posebni biroi policije, naime biro za dobro
tvorni rad [Bureau de Charit], koji e se baviti siromanima, si
romanima koji su zdravi, naravno, kojima e biti dat ili koji e
biti primorani da se zaposle, kao i bolesnim i onesposobljenim
siromanima, koji e biti subvencionisani.24 Biro za dobrotvorni
rad bavie se i javnim zdravljem u vremenima epidemije i zara
ze, ali takoe i u drugim vremenima. Biro za dobrotvorni rad e
se [takoe] baviti nesreama, poarima, poplavama i svime to
moe da izazove osiromaenje, to ostavlja porodice u nematini
i siromatvu.25 Pokuae da sprei te nesree, da ih ispravi i po
mogne njihovim rtvama. Konano, Biro za dobrotvorni rad e
pozajmljivati novac skromnim umetnicima i radnicima kojima
e on biti potreban kako bi se bavili svojom profesijom, a kako bi
ih zatitio od pljakanja zelenaa.26
Trei biro, posle policije u uem smislu i dobrotvorstva, bavie
se tritima i - prelazim ovo veoma brzo - regulisae probleme
trita, proizvodnje i vrste proizvodnje i morae da promovie tr
govinu irom provincije.27 Konano, etvrti biro, biro za kontrolu
oblasti [Bureau du Domaine], bavie se nepokretnostima kako
vlastelinska prava ne bi suvie teko uticala na narod, voenjem
rauna o prodaji nepokretnosti i nainu na koji se kupuju ili pro
daju, nadzorom prodajnih cena, voenjem evidencije batina i, na
kraju, voenjem rauna o kraljevom posedu i putovima, rekama,
javnim graevinama i umama.28
A sada razmotrimo ta vidimo kada paljivije pogledamo pro-

jekat Tirka de Majerna? Na prvom mestu, vidimo da je, na prvom
nivou, policija poistoveena sa celinom upravljanja, a na drugom
nivou - njena prva distinkcija u odnosu na tu generalnu funk
ciju - izgleda kao funkcija drave koja se razlikuje od tri osta
le tradicionalne institucije: pravde, vojske i finansija. To su bile
tradicionalne institucije, a sada se mora dodati etvrta, policija,
koja predstavlja modernu administraciju par excellence. Na dru
gom mestu, trebalo bi dodati da, kada Tirk de Majern odreuje
ulogu generalnog reformatora policije, on kae da se reformator
mora pobrinuti za lojalnost i umerenost graana i stoga on ima
moralnu funkciju. Ali on se mora podjednako baviti i bogatstvom
i voenjem domainstva, to jest nainom na koji se ljudi vode
s obzirom na njihovo bogatstvo, njihov nain rada i potronje.
On se stoga bavi meavinom moralnosti i rada. Meutim, ono to
mi se posebno ini kao sutinsko i tipino jeste da, kada pogle
damo u samo srce policije, u predmet i brigu policijskih biroa u
uem smislu, vidimo da je to obrazovanje, s jedne strane, a onda
i profesija, profesionalizacija pojedinaca, s druge strane; tie se
obrazovanja koje mora da obui pojedince tako da oni mogu da
imaju profesiju, a onda i profesije, ili, u svakom sluaju, vrste ak
tivnosti kojoj e se posvetiti i kojoj su reeni da se posvete. Dakle,
imamo skup kontrola, odluka i ogranienja donesenih za same
ljude, ne zbog toga to oni imaju status ili mesto u redu, hijerarhiji
i drutvenoj strukturi, nego zbog toga to oni neto rade, to su u
stanju da to rade i spremni da to rade itavog ivota. tavie, sam
Tirk de Majern naznauje da ono to je vano policiji nije razlika
izmeu plemstva i obinog naroda; ono to je vano jesu razliita
interesovanja, ne razlike u statusu.29 eleo bih da vam proitam
ovaj izvanredan pasus sa poetka, na prvim stranicama knjige
Tirka de Majerna. U pogledu policijskih magistrata, on kae: Za
magistrate koji e biti njeni direktori, dakle, radi se o policiji,
predloio sam oveka kao istinskog subjekta na kojem su vrlina
i mudrost otisnuti tako da, postepeno, vodei ga od detinjstva do
njegove savrenosti, i tako ga dovodei do odreenog savrenstva,
u smislu istinske politike i drutvene vrline, on, u sebi samom i
svojim delima, dri do neega emu se posvetio.30
Verujem da je jedan od sutinskih i tipinih elemenata onoga

to e se od sada razumeti pod policijom jeste to imanje oveka
kao istinskog subjekta i kao istinskog subjekta neega emu se
posvetio, ukoliko ima neku delatnost koja mora da karakterie
njegovu savrenost i stoga da ini moguim savrenstvo drave.
Policija je upravljena prema ljudskoj delatnosti, ali utoliko to ta
delatnosti ima odnos prema dravi. Ono to je interesovalo suve
rena, vladara ili republiku u tradicionalnom smislu ticalo se toga
ta ljudi jesu, bilo u smislu njihovog statusa, njihovih vrlina ili nji
hovih unutranjih kvaliteta. Njima je bilo vano da budu vrli, da
budu pokorni i bilo im je vano da budu radnici a ne dokoliari.
Dobar kvalitet drave zavisio je od dobrog kvaliteta njenih delova.
Bila je to veza bia [rapport dtre], kvalitet bia, veza vrline. Po toj
novoj koncepciji, ono to interesuje dravu nije ta ljudi jesu, ak
ni njihovi sporovi, kao u dravi pravde. Ono to interesuje dravu
nije ak ni njihov novac, to je tipino za, recimo, fiskalnu dravu.
Ono to je karakteristino za policijsku dravu jeste njen interes
za ono to ljudi rade; ona je zainteresovana za njihove delatno
sti, za njihova zanimanja. Cilj policije je stoga kontrola i odgo
vornost za ljudsku delatnost utoliko to ta delatnost konstituie
diferencijalni element razvoja dravnih sila. Verujem da je to u
samom srcu organizacije onoga to su Nemci zvali policijskom
dravom i onoga to su Francuzi zapravo uspostavili a da mu nisu
dali ime. Putem projekta Tirka de Majerna moemo videti da pro-
jekat policije zavisi od delatnosti ljudi kao konstitutivnog elemen
ta dravne snage.
Sta su, onda, konkretni zadaci policije? Ona e morati da obez-
bedi sebi, kao sredstva, sve to je nuno i dovoljno za efektivno
integrisanje ljudske delatnosti u dravu, u njene sile i u razvoj
njenih sila, i morae da osigura da drava, zauzvrat, moe da sti-
mulie, odreuje i orijentie tu delatnost na takav nain da ona
zapravo bude korisna dravi. Jednom reju, ono o emu se radi
jeste stvaranje drave korisnosti na osnovu ljudskih zanimanja i
delatnosti, na osnovi onoga to oni rade. Na toj osnovi, i uzima
jui od te moderne ideje policije, verujem da moemo lako dedu-
kovati one predmete za koje e od tada policija tvrditi da su pod
njenom nadlenou.
Prva nadlenost policije bie broj ljudi, budui daje, za ljudsku

delatnost koliko i za njihovu integraciju u dravu korisnosti, va
no da se zna koliko ih je i da se osigura da ih bude to je vie mo
gue. Snaga drave zavisi od broja njenih stanovnika. Ta teza je
ve bila formulisana u srednjem veku i bila je ponavljana kroz ceo
XVI vek, ali poinje da zadobija svoje precizno znaenje u XVII
veku u smislu pitanja koje se odmah postavlja: Koliko mnogo lju
di je zaista potrebno i kakav odnos treba da bude izmeu broja
ljudi i veliine teritorije i njenog bogatstva, zarad najboljeg i naj
sigurnijeg razvoja snage drave? Teza, ili tvrdnja, da dravna sila
zavisi od broja njenih stanovnika tvrdoglavo je ponavljana tokom
celog XVII veka i jo uvek poetkom XVIII veka, pre nego to e
je fiziokrate bitno iskritikovati i reproblematizovati. No ja u uzeti
jedan tekst sa kraja XVII i poetka XVIII veka. U objavljenim be-
lekama lekcija koje je davao Dofenu (Dauplun)31 svetenik Fleri
kae: Ne moemo sprovesti pravdu, voditi rat, povisiti finansije,
itd., bez izobilja ivih, zdravih i mirnih ljudi. to je njih vie, to je
sve ostalo lake, a drava i njen vladar su jai. Ponovo, mora se
jasno rei da nije apsolutan broj stanovnitva ono to se rauna,
ve njegov odnos prema skupu sila: veliine teritorije, prirodnih
resursa, bogatstva, trgovinskih delatnosti itd. Ponovo je Fleri taj
koji kae u svojim belekama: (...) nije prostranstvo zemlje ono
to doprinosi veliini drave, nego plodnost i broj ljudi. Koja je
razlika izmeu Holandije, Velike moskovske kneevine i Turske?
Prostiranje pustinje teti trgovini i vladavini. Bolje je petsto ljudi
na malom prostoru neko milion rasutih: drava Izrael.32 Iz toga
proizilazi prvi predmet policije: broj ljudi, kvantitativni razvoj
stanovnitva u odnosu na resurse i mogunosti teritorije koju za
uzima to stanovnitvo. To e Hohental zvati copia civium, u svojoj
Raspravi o policiji - kvantitet, obilje graana.33 Dakle, prvi pred
met policije jeste broj graana.
Drugi predmet policije su nunosti ivota. Ljudi nisu dovoljni,
potrebno je i da su u mogunosti da ive. Posledino, policija e
se baviti tim neposrednim nunostima. Prvo i pre svega, narav
no, jeste snabdevanje hranom, zadovoljenje takozvanih osnovnih
potreba. Tu, ponovo Fleri kae: Vladar znai otac: hranjenje nje
gove ece, traenje sredstava koja snabdevaju ljude hranom, ode-

om, mestom stanovanja, grejanjem. (...) Namirnica korisnih za
ivot nikada ne moe biti previe.34 Taj cilj policije - pobrinuti
se da ljudi zapravo mogu da imaju uslove za ivot koji im je dat
roenjem - oigledno podrazumeva poljoprivrednu politiku: po
veanje ljudi na selu smanjenjem taille', optereenja, vojske, kulti-
visanjem zemlje itd. Svega toga ima kod Flerija.35Dakle, to podra
zumeva poljoprivrednu politiku. To takoe podrazumeva strogu
kontrolu trita i cirkulacije namirnica i onih ivotnih namirnica
koje se uvaju za vreme nestaice; ukratko, radi se o svemu onome
to sam na poetku objanjavao govorei o policiji ita,36a koja je,
sudei po Arensonu (Argenson), policija koja je najdragocenija
i najvanija za javni mir.37 To ne podrazumeva samo nadzor nad
trinom razmenom ivotnih namirnica ve, takoe, i nadzor nji
hovog kvaliteta u vreme prodaje, voenje rauna o tome da kvali-
tet bude dobar i da one nisu pokvarene, i tako dalje.
Tu nailazimo na trei cilj policije. Posle broja ljudi i nunosti i
vota dolazimo do pitanja zdravlja. Zdravlje postaje predmet bav
ljenja policije utoliko to je zdravlje takoe nuno stanje za one
koji opstaju zahvaljujui snabdevanju hranom i zadovoljavanju
osnovnih potreba, tako da budu u stanju da rade, budu zaposleni
i zauzeti. Dakle, zdravlje nije samo problem kojim se policija bavi
u sluajevima epidemije, kada se pojavi kuga ili kada je u pitanju
prosto izbegavanje zaraze, kao u sluaju onih koji pate od lepre;
svakodnevno zdravlje svih tako postaje trajni predmet policijske
brige i intervencije. Stoga je neophodno voditi rauna o bilo emu
to moe dovesti do bolesti uopte. Vazduh, provetravanje, venti
lacija, pogotovo u gradovima, sve to e biti povezano sa, naravno,
teorijom mijazme38, i itava nova politika pogodnosti, novog ur
banog prostora, bie organizovana s obzirom na principe i brigu o
zdravlju i njima podreena: irina puteva, rasprivanje elemenata
koji mogu izazvati mijazmu i zatrovati atmosferu, mesare, klani-
ce, groblja. Stoga imamo itavu novu politiku urbanog prostora u
vezi sa problemom zdravlja.
Kada imamo veliko stanovnitvo koje moe opstati i koje je do
brog zdravlja, etvrti cilj policije, posle zdravlja, bie da se pobrine
* Taille (franc.) - porezi (prim. prev.).
za delatnosti tog stanovnitva. Pod delatnou se podrazumeva,

pre svega, spreavanje besposlice. S obzirom na one koji su radno
sposobni, policija e se pobrinuti za to da rade oni koji mogu da
rade, a invalidima ili bolesnima da obezbedi osnovne potrebe. Od
mnogo vee vanosti bie postarati se za razliite vrste delatnosti
za koje su ljudi sposobni, osigurati da e razliite profesije koje su
potrebne dravi zaista biti voene i obezbediti da vrste proizvo
da koji se proizvode budu one od kojih drava moe profitirati.
Regulacija profesija je stoga jo jedan predmet bavljenja policije.
Konano, poslednji predmet policije jeste cirkulacija, cirkula
cija dobara, proizvoda ljudskih delatnosti. Ta cirkulacija mora da
bude shvaena pre svega u smislu materijalnih sredstava kojima
e se ona sprovoditi. Stoga e se policija baviti stanjem i razvojem
puteva, plovnou reka i kanala itd. U svojoj Raspravi o javnim
pravima ( Trait de droit public) Doma [Domat] posveuje poglav
lje [tom pitanju], nazvano O policiji (De la police), puni na
slov: O policiji koja se bavi morima, rekama, mostovima, putevi-
ma, javnim trgovima, glavnim putevima i drugim javnim mesti-
ma (De la police pour lusage des mers, des fleuves, des rivires,
des ponts, des rues, des places publiques, des grands chemins et
autres lieux publics).39 Stoga je prostor cirkulacija privilegovan
predmet kojim se policija bavi.40 Meutim, pod cirkulacijom ne
bi trebalo podrazumevati samo tu materijalnu mreu koja omo
guava cirkulaciju dobara i eventualno ljudi, nego takoe i cir
kulaciju po sebi, to jest skup regulacija, ogranienja i limita, ili
objekata i podsticaja, koji e omoguiti cirkulaciju ljudi i stvari
u kraljevstvu i eventualno izvan njegovih granica. Iz takve osno
ve tih tipino policijskih regulacija, od kojih neke pokuavaju da
onemogue besposliarenje, druge da olakaju cirkulaciju dobara
u ovom ili onom smeru, [i] ostale koje ele da spree kvalifikovane
radnike da naputaju svoja radna mesta ili, pogotovo, kraljevstvo.
Posle zdravlja i predmeta same nunosti, posle samog stanovni
tva, to elo polje cirkulacije postae predmet bavljenja policije.
Uopteno govorei, ono ime policija treba da upravlja, njen
osnovni predmet, jesu svi oblici, hajde da kaemo, ljudske koeg
zistencije jednih sa drugima. injenica je da oni ive zajedno, re-
produkuju se i da su svakome od njih potrebni hrana i vazduh da

bi iveli, da bi opstali; injenica je da oni rade jedni pored drugih
u razliitim ili slinim profesijama, kao i da postoje unutar pro
stora cirkulacije; da iskoristimo re koja je anahrona s obzirom
na spekulacije tog vremena - policija mora da bude odgovorna za
sve to je u vezi sa tim tipom drutvenosti [socialit]. Teoretiari
XVIII veka rei e sledee: policija se u osnovi bavi drutvom.41
Meutim, Tirk de Majern ve je rekao da je zanimanje ljudi - on
dodue ne koristi re zanimanje - da se poveu jedni sa drugi
ma, da pronau jedni druge, i ta komunikacija, omoguava
nje i odranje te komunikacije jeste onaj pravi predmet kojim se
policija bavi.42 Koegzistencija i komunikacija izmeu ljudi jeste
krajnji domen koji mora biti obuhvaen Polizeiwissenschaftom i
institucijom policije u smislu u kojem o njima govore teoretiari
XVII i XVIII veka.
Dakle, ono to policija stoga obuhvata jeste ogroman domen,
za koji moemo rei da ide od ivota do vie od ivota. Time e
lim da kaem da policija mora da osigura da ljudi ive, i da ive u
velikom broju, ona mora da osigura da oni imaju sredstva za ivot
i da ne umiru u velikom broju. No, istovremeno, ona takoe mora
da osigura da sve unutar njihovih delatnosti to ide izvan tog i
stog i prostog opstanka bude zapravo proizvedeno, raspodeljeno
i podeljeno, te puteno u cirkulaciju tako da drava zaista moe
da crpi svoju snagu iz toga. Jednom reju, moemo da kaemo da
taj ekonomski, drutveni sistem, moemo ak rei antropoloki
sistem, koji se konstruie krajem XVI i poetkom XVII veka, nije
vie voen neposrednim problemom preivljavanja i neumira-
nja, ve je sada voen problemom ivljenja, i to u smislu ivljenja
malo bolje od pukog ivota. Upravo tu dolazi policija, utoliko
to je ona skup tehnika koje osiguravaju da ivljenje, bolje od
pukog ivljenja, koegzistencija i komunikacija mogu zapravo biti
pretvorene u dravne sile. Policija je skup intervencija i sredstava
koji omoguuju da ivljenje, bolje od pukog ivljenja i koegzi
stencija budu efektivno iskorieni zarad konstituisanja i razvo
ja dravnih sila. Stoga, sa policijom imamo krug koji poinje sa
dravom kao silom racionalne i proraunate intervencije na po
jedince, a vraa se na dravu kao rastui skup sila, ili sila koje
se razvijaju, putem ivota pojedinaca, koji e sada za dravu biti
dragoceni prosto kao ivot. To je sutinski ve bilo uspostavlje
no; bilo je dobro poznato da je kralj, suveren, bio onoliko moan
koliko je subjekata imao. Taj krug proimae ivote pojedinaca,
ali e takoe proimati i njihove bolje od pukog ivota, to jest
ono to je tada nazivano ugodnostima [commodit] ljudi, njihove
prijatnosti ili ak njihovu sreu. to e rei, taj krug, sa svime to
to podrazumeva, znai da e policija morati uspeno da povee
zajedno dravnu snagu i individualnu sreu. Ta srea, kao bo
lje od pukog ivota pojedinca, mora na neki nain biti ucrtana i
konstituisana u ono to je korisno za dravu: uiniti ljudsku sreu
dravnom koristi, uiniti ljudsku sreu samom snagom drave.
Zbog toga u definicijama policije na koje sam upravo aludirao
postoji element sa kojim treba biti vrlo oprezan, a to je ljudska
srea. Delamar, na primer, tvrdi da se jedini predmet kojim se
policija bavi sastoji u voenju oveka do najpotpunije sree koju
on moe uivati u ovom ivotu.43 Ili opet, Hohental, u prvom
delu definicije koju sam ve citirao,44kae da je policija skup sred
stava koja obezbeuju reipublicae splendorem, rasko republike,
et externam singulorum civilium felicitatem, i spoljanju sreu
svakog pojedinca.45 Rasko republike i srea svakoga. Iskoristi-
u ponovo Fon Justijevu osnovnu definiciju, koja je, jo jednom,
najjasnija i najbolje artikulisana, najvie analitika. On kae: Po
licija je skup zakona i regulativa koje se tiu unutranjosti drave
i koje nastoje da ojaaju i uveaju njenu mo, da dobro iskoriste
njene sile - to sam ve citirao - ,,i konano da dovedu do sre
e subjekata.46 Ta veza izmeu ojaavanja i uveavanja dravnih
moi, dobrog korienja njenih sila i obezbeivanja sree njenim
subjektima jeste ono to je specifino za policiju.
Postoji re koja jo bolje od rei prijatnost, ugodnost ili srea
oznaava ono ime se policija bavi. Retko se moe nai pre kraja
XVIII veka. Meutim, koristila se poetkom XVII veka, ali, to je
veoma jedinstveno, kako mi se ini, ostala je bez ponovne upotre
be u francuskoj literaturi, iako se moe videti njen eho i kako je
vodila nizu zaista osnovnih problema. Re se nalazi u Montkre-
tjanovoj Politikoj ekonomiji. On kae: ,,U sutini, priroda nam

moe dati samo bie, ali dobar ivot [bien-tre] dobijamo samo
disciplinom i vetinama.47 Disciplina, koja mora biti jednaka za
sve, vana je, kako za dobrobit drave tako i za sve koji ive dobro
i poteno unutar nje, kao i vetine, stoga to potpadaju pod ono
to je neophodno da bi nam obezbedilo ono to je - i ponovo citi
ram - nuno, korisno, ispravno i prijatno.48 Dakle, ini mi se da
je cilj policije sve ono to sainjava ivot, posebno dobar ivot, sve
to moe da obezbedi ovaj dobar ivot iznad pukog ivota, a na taj
nain da dobar ivot pojedinaca bude snaga drave'.
Budui da sam zakasnio petnaest minuta daleko sam od zavr
avanja onoga to sam eleo da kaem. Dakle - a ovo je ona druga
loa vest - sigurno u odrati jo jednu lekciju sledee nedelje,
u sredu, kada u, polazei od opte definicije policije, pokuati
da objasnim kako je ona bila kritikovana, kako se oslobaalo od
nje tokom XVIII veka, kako se politika ekonomija odatle rodi
la i kako je specifian problem stanovnitva povezan s tim, [to
e] biti u vezi sa bezbednou i stanovnitvom o kojima sam
govorio prole nedelje. Stoga, ako vam to ve nije dosadilo... U
svakom sluaju, odrau tu lekciju sledee nedelje. Budui da vas
niko ne prisiljava da budete ovde, moete sami odluiti da li ete
doi ili ne.
Napomene:
1 Videti definiciju koju Fuko daje 1976. godine u: La politique de la sant au XVI-
II' sicle, str. 17: Sve do kraja antikih reima pojam policija nije oznaavao (bar ne
iskljuivo) instituciju policije u modernom smislu; policija je sklop mehanizama koji
slue za obezbeivanje reda, ispravno kanalisanje rasta bogatstva i uslova za ouvanje
zdravlja uopte (zatim sledi kratak opis Delamarovog traktata). Fukoovo interesova-
nje za Delamara see sve do ezdesetih. Videti: Histoire de la folie..., op. cit., izdanje iz
1972, str. 89-90.*
* U rukopisu, str. 28, Fuko dodaje: ,,'Dobro [bien] u definiciji upravljanja koju daje Sveti
Toma - koje podrazumeva da ljudi vode sami sebe dobro [bien] tako da su u mogunosti
da dou do vrhovnog dobra [bien] - u potpunosti menja znaenje.
2 U nizu stranica rukopis o policiji, pridruenih pripremnim dosjeima za preda

vanja, Fuko citira ovo iz Uputstava Katarine II. Videti: predavanje od 5. aprila, napome
na 18, koja se bavi transformacijom znaenja rei policija (od uzroka do posledice):
Sve to slui odranju dobrog reda u drutvu jeste stvar policije. .
3 Louis Turquet de Mayerne (1550-1615), La Monarchie aristodmocratique, ou
le Gouvernement compos et mesl des trois formes de legitimes Republiques, Paris, Jean
Berjon & Jean le Bouc, 1611. U svom predavanju Omnes et singulatim Fuko nazna-
ava: ,,To je jedan od prvih utopijskih programa policijske drave. Luj Tirk de Majern
skicirao g a je i predstavio 1611. godine holandskim zemljama. U svojoj knjizi Science
and Rationalism in the Government o f Louis X IV [Baltimore, Md., The Johns Hopkins
Press, 1949] J. King skree panju na vanost tog udnog del [...] (lanak citiran u
Dits et crits, IV, str. 154). Videti pogotovo str. 31-32, 56-58 i 274 Kingovog rada (King
kae: Tirk de Majern). Videti takoe: R. Mousnier, Lopposition politique bourgeoise
la fin du XVI'' et au dbut du XVIIe sicle. Luvre de Turquet de Mayerne, Revue
historique, 213, 1955, str. 1-20.
4 Peter Cari Wilhelm, Reichsgraf von Hohenthal, Liber de politia, adspersis observa-
tionibus de causarum politiae et justitiae differentiis, Leipzig, C. G. Hilscherum, 1776,
2, str. 10. Napisano na latinskom, trebalo bi ga razumeti kao: tekst Nemca Hohentala.
0 toj raspravi videti: Omnes et singulatim, str. 158.
5 L. Turquet de Mayerne, La Monarchie aristodmocratique, op. cit., knjiga I, str. 17:
[...] u okviru policije mora da bude ukljueno sve to daje ukras, oblik i rasko gradu,'
a to zapravo jeste red svega to se moe videti u njemu.
6 P. C. W. von Hohenthal, Liber de politia, op. cit., II, str. 10: Non displicet vero
nobis ea definitio, qua politiam dicunt congeriem mediorum (s. legum et institutorum),
quae universae reipublicae splendori atque externae singulorum civlum felicitati inser-
viunt. Kao podrku toj definiciji, Hohental navodi: J. J. Moser, Commentatio von der
Landeshoheit in Policey-Sachen, Frankfurt-Leipzig, 1773, str. 2, 2, i J. S. Ptter, Insti-
tutiones Iuris publici germanici, Gttingen, 1770, str. 8. Nijedan od njih, meutim, ne
naglaava sreu ili sigurnost subjekata, niti koristi re rasko.
7 U karijeri punoj dogaaja i ivotu koji sadri mnogo senki, Johan Hajnrih Gotlob
fon Justi (Johann Heinrich Gottlob von Justi, 1720-1771) bio je istovremeno i profesor
1 praktiar. Uio je pre svega kameralistiku na Theresianum de Vienne, ustanovi osnova
noj 1746. za obrazovanje mladih plemia, a onda, nakon razliitih epizoda koje su ga vo
dile od Lajpciga do Danske, naselio se u Berlinu 1760, gde mu je nekoliko godina kasnije
Frederik II poverio kancelariju Berghauptmanna, to je neka vrsta generalne admini
stracije rudnika. Optuen, bez sumnje lano, za posedovanje protivpravno prisvojenog
javnog novca zatvoren je 1768. u kulu Kiistrin, gde je, lep i upropaen, preminuo bez
anse da dokae svoju nevinost. Radovi kojima odgovaraju dva perioda njegovog ivota,
u Beu i u Berlinu, imaju dosta razliit tonalitet. Prvi period (Grundstze der Policey-
Wissenschaft, 1756, nastao je iz lekcija na Theresianumu i preveden na francuski kao
lments gnraux de police, 1769) u sutini se bavi dobrom drave, dok drugi (Grundri
einer guten Regierung, 1759; Grundfeste der Macht und Glckseligkeit der Staaten oder
Polizeiwissenschaft, 1760-61) vie naglaava dobro pojedinaca.
8 J. H. G. von Justi, Grundstze der Policey-Wissenschaft, Gttingen, Van den
Hoecks, 1756, str. 4: In weitluftigem Verstnde begreifet man unter der Policey alle
Maaregeln in innerlichen Landesangelegenheiten, wodurch das allgemeine Vermgen
des Staats dauerhaftiger gegrndet und vermehret, die Krfte des Staats besser gebra
uchet und berhaupt die Glckseligkeit des gemeinen Wesens befrdet werden kann;
und in diesem Verstnde sind die Com merden, Wissenschaft, die Stadt- und Landco-
nomie, die Verwaltung der Bergwerke, das Forstwesen und dergleichen mehr, in so fern
die Regierung ihre Vorsorge darber nach Maagebung des allgemeinen Zusamme
nhanges der Wohlfahrt des Staats einrichtet, zu der Policey zu rechnen / lments
gnraux de police, delimian prevod na francuski: Eidous, Paris, Rozet, 1769, uvod,
2 (uzimajui u obzir policiju u irokom smislu): [...] u naziv policije mi ukljuujemo
zakone i regulacije koji se tiu unutranjosti drave i koji nastoje da ojaaju i uveaju
mo drave i naine dobru upotrebu njenih sila, da obezbede sreu njenim subjektima,
reju - trgovina, finansije, poljoprivreda, rudarstvo, ume, drvee itd., s obzirom na
injenicu da srea drave zavisi od mudrosti kojom su sve te stvari vodene.
9 Na Bekom kongresu, od septembra 1814. do juna 1815, konani akt od 9. juna
1815. okupio je zajedno razliite ugovore koje su potpisale velike sile, videti predavanje
od 1. februara, napomena 9. Sveta alijansa, zakljuena u septembru 1815, bila je na
prvom mestu pakt religiozne inspiracije koji su potpisali ruski car Aleksandar I, car
Austrije Franc I i kralj Pruske Frederik Vilhelm III radi odbrane zapovesti pravde, hri-
anskog dobrotvorstva i mira, ,,u ime svetog i nevidljivog Trojstva. Meternih (Metter
nich), koji ga je smatrao ispraznim i zvunim spomenikom, bio je u stanju da ga pre
tvori u sredstvo ujedinjavanja saveznikih moi protiv liberalnih i nacionalnih pokreta.
Pakt se raspao 1823, nakon kongresa u Veroni i francuske ekspedicije u paniju.
10 O uenju o Polizeiwissenschaft u Nemakoj u XVIII veku videti predavanje od
11. januara, napomena 25. Videti: M. Stolleis, Histoire du droit public en Allemagne,
1600-1800, str. 562-570.
11 O toj bibliografiji videti: M. Humpert, Bibliographie des Kameralwissenschaften,
Kln, K. Schrder, 1937, koja see do XVI veka. Autor navodi vie od 4.000 naslova,
od 1520. do 1850. godine, pod naslovima nauka o policiji u irem smislu i nauka o
policiji u striktnom smislu. Videti takoe: A. W. Small, The Cameralists, op. cit. (videti
predavanje od 11. januara, napomena 25); H. Maier, Die ltere deutsche Staats- und
Verwaltungslehre, Neuwied-Berlin, H. Luchterhand, 1966 (znaajno proireno izdanje:
Mnchen, DTV, 1986), i: P. Schiera, II Cameralismo e lssolutismo tedesco.
12 Fenelon, Fransoa de Salinjak de la Mot (Franois de Salignac de La Mothe,
1651-1715), uitelj vojvode od Burgonje od 1689. do 1694. Fuko, bez sumnje, aludira
na Examen de conscience sur les devoirs de la royaut (prvo, posthumno izdanje objav
ljeno pod naslovom Direction pour la conscience dun roi, Den Haag, Neaulme, 1747) u:
uvres de Fnelon, Paris, Firmin Didot, 1838, t. 3, str. 335-347.
13 Videti kasnije u ovom predavanju.
14 Antoyne de Montchrtien (Montchrestien, 1575-1621), Trait de Vconomie
politique (1615), ur. Th. Funck-Brentano, Paris, E. Plon, 1889, knjiga I, str. 25: Severni
narodi bolje koriste policijsku dravu (Testat de la police) nego mi danas i bolje je regu-
liu nego mi.
15 Videti napomenu 5 ovog predavanja.
16 Ibid.
17 Videti: L. Turquet de Mayerne, La Monarchie aristodmocratique, knjiga IV, str.
207: [...] na nju [policiju] svodi se sve to se misli ili govori s obzirom na vladavinu:
proimanje policije oigledno je kroz sve nekretnine i stanja osoba, i u svemu to ona
planira, radi, odrava i veba.
18 Ibid., knjiga I, str. 14.
19 Ibid., str. 15.
20 Ibid., str. 20: [...] obezbediti na odgovarajui nain sve funkcije, za ta je neop
hodno zaposliti obrazovane ljude.
21 Ibid., str. 19-20.
22 Ibid., str. 14: To jest, bogati, sa velikim prihodima, trgovci i biznismeni, umet-
nici, a za poslednje i najnie - radnici i manuelni radnici.
23 Ibid., str. 22: Svi oni zajedno, koji su napunili 25 godina, rnorae da se pojave
pred njima [rektorima policijskog biroa] u svakoj oblasti da izjave kojim zanimanjem
bi voleli da se bave i da se upiu u jednu od klasa, s obzirom na njihova sredstva, ivlje
nje i industriju, bez obzira na sramotu. Oni koji ne budu uneti u registre biroa nee se
smatrati graanima, ve ljamom od ljudi, prevarantima i onima bez asti; lienim svih
privilegija dobre sudbine
24 Ibid., str. 23.
25 Ibid., str. 24-25: Ti javni rektori bavie se takode i svakoga trenutka javnim
zdravljem i, u vremenima zaraze, pomagae bolesnima i leiti nesree prouzrokovane
takvom katastrofom. [...] Poari i velike i male poplave takode e spadati u njihovu nad
lenost i brigu zato to oni izazivaju osiromaenje i porast siromatva i nematine ljudi.
26 Ibid., str. 24.
27 Videti: ibid., str. 25: biro za trite (,,le Bureau des Marehans).
28 Ibid., str. 25-26.
29 Ibid., str. 14: [...] zbog kvaliteta svake klase [pet klasa ili redova ljudi], koji su
isto lini, vie nije re o plemenitosti ili prostoti, ve o sredstvima i nainima koji se
moraju sprovesti i nadzirati u republici.
30 Ibid., str. 19.
31 Klod Fieri (Claude Fleury, 1640-1723), svetenik i istoriar, asistent i lini ui
telj kraljeve dece u Fenelonu - ne srne se pomeati sa kardinalom Flerijem, koji je ta
kode bio uitelj Luja XV. Autor je mnogih del, od kojih je najpoznatije Institutions du
droit franais, Paris, 1692, 2 toma. Videti: R. E. Wanner, Claude Fleury (1640-1723) as
an Educational Historiographer and Thinker, Den Haag, M artinus Nijhoff, 1975, a o nje
govim aktivnostima kao publiciste: G. Thuillier, conomie et administration au Grand
Sicle: labb Claude Fleury, La Revue administrative, 10, 1957, str. 348-573, i od istog
autora: Comment les Franais voyaient ladministration au XVIIIe sicle: le Droit public
de la France de labb Fleury ibid., 18, 1965, str. 20-25.
32 Nismo uspeli da pronaemo ovaj i prethodni citat u jedinom nama poznatom
izdanju Avis au Duc de Bourgogne, u: Opuscules, Nmes, P. Beaume, 1780, t. 3, str. 273-
284. Videti, meutim: Fleury, ibid., str. 252: Broj ljudi, a ne prostiranje zemlje je ono
to ini snagu drave. Bilo bi bolje zapovedati stotinama ljudi na plodnom ostrvu od
dve milje nego biti sam na ostrvu od dve stotine milja; stoga, bie snaniji onaj koji
zapoveda sa sto hiljada ljudi na ostrvu od deset milja nego onaj koji ima dvesta hiljada
ljudi razbacanih na hiljadu milja.
33 P. C. W. von Hohenthal, Liber depolitia, pogl. 1,1: De copia civium ( VIII-IX),
str. 17-28.
34 C. Fleury, Avis au Duc de Bourgogne, str. 277: Vladar je otac: on hrani svoju
decu, trai sredstva koja snabdevaju ljude hranom, odeom, mestom stanovanja, gre-
janjem. Namirnicama: penicom i drugim itom, povrem, voem: navodi radnike,
najneophodnije od svih subjekata, da mnogo rade, da ive sa malo, obino dobre lju
de: najasnije sredstvo sticanja je poljoprivreda: namirnica korisnih za ivot nikada ne
moe biti previe.
35 Ibid.: Ponovno naseljavanje sela i poveanje broja ljudi na selima smanjenjem
Taille (direktan porez na zemlju koji su plaali seljaci i neplemii u starom reimu [An
cien Rgime] u Francuskoj, prim, prev.), vojske itd.
36 Videti predavanje od 18. januara.
37 Mark-Rene de Vojer (Marc-Ren de Voyer), markiz dA renson (1652-1721),
otac autora Mmoires (videti: Naissance de la biopolitique, op. cit., predavanje od 10.
januara 1979, str. 22). Doao je u Reni kao generalni porunik policije 1697, a onda
preuzeo funkciju predsednika vea za finansije i uvara peata (1718). Citirana fraza je
preuzeta iz pisma od 8. novembra 1699, citiranu u: M. de Boislisle, Correspondance des
Contrleurs gnraux, t. II, n 38, koju je ponovio E. Depitr u svom uvodu u: Herbert,
Essai sur la police gnrale des grains, op. cit., izdanje iz 1753, str. v [videti predavanje od
18. januara, napomena 7].
38 Videti: C. Fleury, Avis au Duc de Bourgogne, str. 378: Voditi rauna o isto
i gradova, spreavati irenje zaraznih bolesti; osigurati dobar vazduh i dobru vodu u
izobilju.
39 Jean Domat (an Doma, pravnik, jansenist, kraljev advokat u strunom sudu u
Klermonu, 1625-1696), Le Droit public, suite des Loix civiles dans leur ordre naturel, Pa
ris, J.-B. Coignard, 2 toma, 1697. (drugo izdanje u 5 tomova, 1697); ponovljeno izdanje:
Paris, 1829, Bibliothque de philosophie politique et juridique, Presses universitaires
de Caen, 1989, knjiga I, naslov VIII: 0 policiji koja se bavi morima, rekama, mostovi
ma, putevima, javnim trgovima, glavnim putevima i drugim javnim mestima: i koja se
bavi rekama i umama, lovom i ribolovom. '
40 Ibid., 16972, t. IV, str. 224-225: [...] s obzirom na upotrebu te druge vrste stvari
[stvari koje proizvodi ovek, poput hrane, odee, mesta stanovanja] koje su neophodne
drutvu i ovek ih moe imati i koristiti jedino upotrebom puteva koji trae razliite
veze i komunikacije izmeu njih, ne samo od jednog do drugog mesta, nego od svake
drave do neke druge, i izmeu najudaljenijih nacija. Olakavanje komunikacije om o
guava Bog putem prirode i ovek putem policije.
41 U skupu rukopisa o policiji na koje je ve ranije upueno (ovo predavanje, na
pomena 2), Fuko citira Delamara o ideji da se policija bavi drutvom: Policija u
svom okviru obuhvata sve stvari koje slue kao osnov i pravilo za drutva koja su ljudi
meusobno ustanovili. I dodaje: ,,U skupu pojedinaca postoje veze koegzistencije, to
znai da oni ive i stanuju zajedno. Ukratko - stanovnitvo.
42 L. Turquet de Mayerne, La Monarchie aristodmocratique, knjiga I, str. 4: [...]
bez te komunikacije prenosa i odravanja, to je ispravno nazvano policijom, sigurno je
da bismo bili lieni humanosti i, tavie, saaljenja, mizerno bismo stradali kroz posr
nua i nikada ne bismo voleli niti inili dobro na ovom svetu.
43 N. Delamare, Trait de la police, op. cit., 1.1, izdanje iz 1705, uvod bez oznaenih
stranica [str. 2].
44 Videti 6. napomenu ovog predavanja, gde se nalazi ceo citat na latinskom.
45 P. C. W. von Hohenthal, Liber de politia, str. 10.
46 Videti 6. napomenu ovog predavanja.
47 A. de Montchrtien, Trait de lconomie politique, op. cit., str. 39.
48 Ibid., str. 40.
Predavanje od 5. aprila 1978.
Policija (nastavak). - Delamar. - Grad kao mesto razvoja policije.
Policija i urbana regulacija. Urbanizacija teritorije. - Odnos izme
u policije i merkantilistike problematike. - Iskrsavanje pijanog
grada. - Metode policije. Razlika izmeu policije i pravde. Sutinski
regulatoran tip moi. Regulacija i disciplina. - Povratak na problem
ita. - Kritika policijske drave na osnovu problema oskudice. Teze
ekonomista u vezi sa cenom ita, stanovnitvom i ulogom drave. -
Roenje novog upravljatva. Upravljatvo politike i upravljatvo eko
nomista. - Transformacije dravnog razloga: (1) prirodnost drutva;
(2) novi odnosi znanja i moi; (3) bavljenje stanovnitvom (javna
higijena, demografija itd.;) (4) novi oblici dravne intervencije; (5)
status slobode. - Elementi nove vetine upravljanja: ekonomska prak
sa, raspolaganje stanovnitvom, zakon i potovanje sloboda, policija
sa represivnom funkcijom. - Razliiti oblici protivvladanja u odnosu
na upravljatvo. - Opti zakljuak.
Danas emo zavriti ovaj pomalo produeni niz predavanja.

Prvo hou da kaem nekoliko rei o tome kako je konkretno
izgledala policija i kako se policijska praksa pojavljuje u teksto
vima. Mislim da sam vam prole nedelje dao optu ideju. Ali o
emu je zapravo govorila knjiga posveena policiji? Mislim da bi
u svakom sluaju trebalo da se usmerimo na tekst koji je pred
stavljao glavni pregled u XVIII veku. U pitanju je osnovni tekst za
politiku praksu u Francuskoj i Nemakoj. Iako je tekst napisan
na francuskom, nemake knjige uvek upuuju na njega kada se
govori o policiji. Delamarov pregled je velika trotomna kolekcija
343
policijskih propisa. Mislim daje prvi put objavljena 1711. ili 1708,
ali je potom ponovo objavljivana tokom XVIII veka.1 Delamarov
pregled i oni koji su ga sledili2 najee razlikuju trinaest dome
na kojima se policija bavi. To su religija, moral, obiaji, zdravlje i
opstanak, javni red, briga o zgradama, trgovima i putevima, na
uke i slobodne umetnosti, trgovina, manufaktura i zanati, sluge
i radnici, pozorite i igre, te, napokon, briga za disciplinovanje
siromanih kao bitan deo javnog dobra.3 Delamar grupie tih
trinaest rubrika4 pod optije naslove ih optije funkcije jer kada
se policija, na primer, bavi religijom i moralom, ona to ini jer
je njena funkcija dobar ivot.5 Ako se policija bavi zdravljem i
opstankom, to je tako jer je jedna od njenih funkcija ouvanje
ivota.6U pitanju su, dakle, dobrobit i ouvanje ivota. Mir, briga
0 zgradama, nauke i slobodne umetnosti, trgovina, manufaktura
1 zanati, sluge i radnici, sve to upuuje na pogodnosti ivota,7
a pozorite i igre upuuju na uitke ivota.8 Disciplina i briga
za siromane su vaan deo javnog dobra9 i podrazumevaju eli
minaciju ili bar kontrolu siromanih, iskljuivanje onih koji ne
mogu da rade i obavezivanje onih koji mogu da rade i zapravo i
rade. Sve to je konstituisalo opti uslov da se ivot u drutvu od
vija u granicama dobrobiti, ugodnosti i prijatnosti. Vidite kako to
potvruje ono to sam govorio prole nedelje o tome da se u XVII
i XVIII veku policija bavi ivotom, i to onim koji podrazumeva
vie od pukog preivljavanja. Kao to je rekao Montkretjan, nije
nam potrebno bie, nego i dobrobiti.10 To se dakle tie dobrote,
odravanja, pogodnosti i uitka ivota.
Kada pogledamo razliite predmete koji se tako definiu kao
relevantni za praksu, intervenciju i refleksiju policije i o policiji,
prva stvar koju vidimo jeste da su oni u osnovi urbani predmeti.
Urbani su u smislu da neki postoje samo u gradu i zbog toga to
grad postoji. To su putevi, trgovi, zgrade, pijaca, trgovina, manu
faktura, zanati itd. Drugi predmeti predstavljaju problem samo
kada se jave u gradu. Zdravlje, opstanak, sredstva za spreava
nje nestaica, prisustvo prosjaka, protok skitnica su primeri za to.
Skitnice postaju problem na selu tek krajem XVIII veka. Uopte-
no gledano, to su problem saivota i zbijenog saivota.
Druga stvar koju bi trebalo da primetimo jeste da problem

kojim se bavi policija podrazumeva probleme pijace, kupovine i
prodaje, razmene, koji su usko povezani sa problemima grada.
On se tie regulisanja naina na koji se stvari mogu i moraju dati
u prodaju, po kojoj ceni, kako i kada. On se takoe tie i reguli
sanja proizvoda manufakture, zanata i uopte zanatske industrije.
Ukratko, tie se celog problema razmene, cirkulacije, proizvodnje
i reklamiranja robe. U pitanju su saivot ljudi i cirkulacija dobara.
Trebalo bi jo dodati i to da su ova dva u vezi. U pitanju je ceo
problem skitnica, tj. ljudi koji se kreu i premetaju. Ukratko, mo
emo rei da je policija u osnovi urbana i trino orijentisana. Jo
zaotrenije, policija institucija trita (pijace) u najirem smislu.
Zbog toga itav niz stvari prestaje da nas iznenauje. Prvo, oda
kle dolaze svi ti propisi koji su sakupljeni u XVIII veku, koje vi
dimo u praksama i stvarnim institucijama policije? Oni su uglav
nom stari, a nekada potiu i iz XVI, XV i XIV veka i predstavljaju
gradske propise. To znai da policijske prakse i institucije naje
e preuzimaju te starije regulacije, razvijene u srednjem veku,
koje su se ticale oblika zajednikog ivota, proizvoenja dobara
i prodaje hrane. Policija u XVII i XVIII veku izvodi neku vrstu
produetka urbane regulacije koja je i ranije postojala.
Druga institucija koja je, pored urbane regulacije, na neki na
in prethodila policiji u dananjem obliku jeste konjika policija,
marchausse. U pitanju je oruana snaga koju je kraljevska mo
morala da rasporedi u XV veku kako bi izbegla nerede, rasputa-
nje vojski i druge posledice koje su nastajale posle ratova. Oslobo
eni vojnici, koji esto nisu bili isplaeni, sainjavali su plutajuu
masu pojedinaca koja je bila spremna na sve vrste nelegalnosti, od
nasilja, delinkvencije, zloina, kraa, pa sve do ubistva. Marcha
usse je bila odgovorna za kontrolu tih ljudi na putevima i repre
siju prema njima.
To su institucije koje su prethodile policiji. Grad i put, tj. pijaca
(trite) i mrea puteva na koje se ona oslanjala predstavljaju ta-
ku oko koje se to razvilo. Na osnovu toga moemo razumeti zato
se u XVII i XVIII veku o policiji misli polazei od onoga to bi se
moglo nazvati urbanizacijom teritorije. U osnovi, to je podrazu-
mevalo da se kraljevstvo i itava teritorija pretvore u neku vrstu

velikog grada tako da se teritorija organizuje po modelu grada.
Trebalo bi se setiti da u Raspravi o javnim pravima', koja je inae
jako vana kada je re o povezivanju policijske moi i juridikog
suvereniteta, Doma kae da uz pomo policije stvaramo gra
dove i mesta na kojima se ljudi sastaju i razgovaraju koristei se
putevima, trgovima itd...11 Unutar Domaovog pogleda na stvar
veza izmeu policije i grada je toliko jaka da on moe da kae da
samo zbog toga to postoji policija - gradovi mogu da postoje.
To, naravno, znai da je preduslov za postojanje gradova taj to je
regulisan nain na koji ljudi mogu, prvo, da se sastanu i, drugo, da
razgovaraju u najirem smislu rei, tj. da ive zajedno, da prodaju
i kupuju. Policija se, dakle, pojavljuje kao uslov postojanja urbane
egzistencije. Skoro 150 godina posle Domaa, u optem reniku
policije sa kraja XVIII veka, Freminvil (Freminville) daje sledee
potpuno mitsko objanjenje roenja policije u Francuskoj, govo
rei kako je Pariz prvi grad sveta u XVII veku koji je nastao zbog
preciznog usavravanja svoje policije.12 Freminvil kae da je ri-
gorozna policijska praksa koja je sprovoena u Parizu uinila taj
grad toliko savrenim modelom da je Luj XIV hteo da sudije
svih gradova njegovog kraljevstva stvore policiju nalik parikoj.13
Gradovi postoje jer postoji policija, a poto postoje gradovi u ko
jima policija funkcionie toliko dobro pojavljuje se i ideja da se
policija prenese na nivo celog kraljevstva. Policijski ustrojiti i
urbanizovati su termini iji se smisao menja tokom XVIII veka,
ali u jakom smislu oni znae isto.
Drugi komentar koji sam hteo da napravim povodom odnosa
policije i urbane egzistencije jeste da se moe videti kako je na
stanak policije potpuno neodvojiv od upravljake teorije i prakse
merkantilizma. Policija je, dakle, usko povezana sa tehnikom i
proraunom koji su bili u slubi ojaavanja moi evropskih dr
ava koje su se nadmetale kroz razvoj trgovine. Merkantilizam je
u potpunosti deo konteksta evropske ravnostee i unutarevrop
skog takmienja o kome sam govorio pre nekoliko nedelja.14 On
odreuje trgovinu kao sutinski instrument i glavno oruje u tom*
* M. Fuko dodaje: od XVII veka.

unutarevropskom takmienju koje se odvija u formi ekvilibriju-

ma. To znai da merkantilizam zahteva, prvo, da svaka drava
ima najvee mogue stanovnitvo, drugo, da to stanovnitvo bude
uposleno, tree, da plate budu to je mogue nie tako da, etvrto,
cena kotanja dobara bude najnia mogua i da je zato mogue
prodati najveu moguu koliinu putem izvoza, ime e se po
veati uvoz zlata i njegov transfer u kraljevsku riznicu tako da
zemlja komercijalno trijumfuje. Zlato e, za poetak, omoguiti
regrutaciju vojnika i vojnu silu bez koje nije mogu rast drave
u evropskom ekvilibrijumu. Ono e, takoe, poveati proizvod
nju, a samim tim i trgovinski napredak. Trgovinska strategija kao
tehnika za uvoz valute je jedno od tipinih svojstava merkantiliz-
ma. Kada dravni razlog uzme evropski ekvilibrijum za svoj cilj,
a vojno-diplomatsku armaturu za sredstvo koje bi trebalo da mu
obezbedi rast, postaje jasno zato je policija neodvojiva od politi
ke trgovinskog nadmetanja u Evropi.
Policija i trgovina, tj. policija i urbani razvoj, kao i policija i ra
zvoj svih trinih aktivnosti u XVII veku ine esencijalno jedinstvo
u XVII i poetkom XVIII veka. Oigledno je da su razvoj trine
ekonomije, umnoavanje i intenzifikacija razmena u XVI veku i
aktiviranje monetarne cirkulacije ovekov ivot uveli u apstrak
tan i potpuno reprezentacijski svet robe i razmenske vrednosti.15
Moda bi to trebalo osuditi i, ako je tako, osudimo ga. Meutim,
mislim da neto sasvim drugo iskrsava u XVII veku, mnogo vee
od uvoenja ljudske egzistencije u apstraktni svet robe. U pitanju
je sveanj inteligibilnih odnosa koji bi se mogli analizirati i koji
omoguuju da se povee niz fundamentalnih elemenata. To su
formiranje vetine upravljanja koja je organizovana upuivanjem
na princip dravnog razloga, politika takmienja u formi evrop
skog ekvilibrijuma, traganje za tehnikom koja bi omoguila rast
dravnih snaga pomou policije, iji je osnovni cilj organizacija
odnosa izmeu stanovnitva i proizvodnje dobara, te, napokon,
iskrsavanje pijanog grada, sa svim problemima kohabitacije i
cirkulacije o kojima mora da brine dobra vlada prema principima
dravnog razloga. Ne mislim da se pijani grad rodio u to vreme,
ve da je on u tom trenutku postao model za dravnu intervenciju
u ivote ljudi. Mislim da je to temeljna injenica XVII veka ili

bar ona koja odlikuje roenje policije u XVII veku. Postoji neka
vrsta kruga izmeu dravnog razloga i urbane privilegije, kao i
veza izmeu policije i primata robe, unutar koje su ivljenje i ak
dobar ivot pojedinaca postali relevantni za dravno intervenisa-
nje po prvi put u istoriji zapadnih drutava. Ako je upravljatvo
drave po prvi put postalo zainteresovano za finu materijalnost
ljudskog ivota i saivota, razmenu dobara, i ako se sve to uzima
u obzir kroz grad i probleme zdravlja, puteva, pijaca i ita, razlog
za to bi trebalo traiti u injenici da je u tom trenutku po prvi put
trgovina shvaena kao osnovni instrument dravne moi, a rast
dravne moi kao cilj policije. To je prva stvar koju sam hteo da
kaem u vezi sa predmetima policije i njenim urbanim modelom
i organizovanjem oko problema trita i trgovine.
Drugi komentar koji hou da iznesem povodom policije jeste
da policija zapravo demonstrira intervenciju dravnog razloga i
moi u novim domenima. Meutim, metodi koje koristi policija
deluju relativno, pa ak i potpuno tradicionalno. Naravno, od po
etka XVII veka, ideja policijske moi e se jasno razlikovati od
drugih oblika vrenja kraljevske moi, kao to je sudska mo. Po
licija nije pravda. Bilo da piu oni koji podravaju i opravdavaju
policiju ili pravnici ili parlamentarni predstavnici koji izraavaju
nepoverenje prema njoj, postoji jasno slaganje oko toga da poli
cija nije pravda.16 Ona, naravno, kao i pravda, sledi iz kraljevske
moi, ali je od nje ipak jasno razdvojena. U tom periodu policija
uopte nije miljena kao sredstvo u rukama juridike moi i kao
nain njenog sprovoenja. Nije u pitanju produetak pravde, niti
u sluaju policije kralj deluje pomou sudskog aparata. Tu kralj
direktno deluje na svoje podreene, ali na nejuridiki nain. Te
oretiar poput Bakea (Bacquet) kae: Pravo policije i pravo suda
nemaju nita zajedniko. (...) Ne moemo rei da pravo policije
pripada bilo kome osim kralju.17 Policija se sastoji od toga to
suveren sprovodi kraljevsku mo nad pojedincima koji su mu po
dreeni. Drugim recima, policija je neposredno upravljatvo su
verena kao suverena. Ili opet, mogli bismo rei da je policija tra
jan dravni udar. Ona je trajan dravni udar koji se sprovodi i koji
funkcionie u ime principa sopstvene racionalnosti, bez meanja

ili prilagoavanja ve postojeim pravilima sudskog aparata. Tako
policija, koja ima specifinu funkciju i prvi princip, mora da ima i
specifian nain intervenisanja. U Uputstvima Katarina II (Cathe-
rine II), tokom sredine XVIII veka, inspirisana francuskim filozo
fima, jo uvek kae: Policijska regulacija je potpuno razliita od
graanskih zakona. Stvari policije su stvari svakog trenutka, dok
su stvari zakona definitivne i permanentne. Policija se bavi malim
stvarima, dok se zakoni tiu onoga to je vano. Policija se stalno
bavi detaljima, i napokon, ona moe da deluje samo trenutno i
neposredno.18 U tom smislu postoji jasna specifinost policije u
odnosu na opte funkcionisanje pravde.
Meutim, kada razmotrimo kako je zapravo nastala ta speci
finost, vidimo da je policija u XVII i XVIII veku u stvari pozna
vala samo jedan nain delovanja i intervencije. Oigledno, ona ne
operie kroz juridiki aparat, ve je u pitanju trajni dravni udar
koji dolazi direktno od kraljevske moi. Ali ta su sredstva tog
trajnog udara? To su regulacija, dekret, zabrana i naredba. Policija
intervenie na regulatoran nain. Ponovo u Upustvima Katarine
II, moemo proitati da policija ima veu potrebu za regulaci
jom nego zakon.19 Nalazimo se u svetu bezgranine regulacije,
koja je permanentna, stalno obnavljana i sve detaljnija. Tu je re
o formi koja, ako i nije sudska, jeste pravosudna. To je forma za
kona koji na pokretan, trajan i detaljan nain funkcionie unutar
regulacije.20 Mada je u pitanju neto to je potpuno razliito od
sudske institucije, moramo priznati da policija upotrebljava sred
stva i naine delovanja koji se morfoloki ne razlikuju radikalno
od sudskih. To da je policija jedan sutinski regulatoran svet je
toliko tano da je sredinom XVIII veka teoretiar policije Gijote
(Guillaute) napisao da policija u sutini mora da bude regulator-
na, iako kraljevstvo mora da izbegne da postane samostan. Na
lazimo se u svetu regulacije i discipline. To znai da se od kraja
XVI do XVIII veka dogaa velika proliferacija lokalnih i regio
nalnih disciplina u radionicama, kolama i armiji21, koja se mora
posmatrati s obzirom na pokuaj opte disciplinarizacije i opte
regulacije individua i teritorije kraljevstva u obliku policije koja
se zasniva na sutinski urbanom modelu. Uiniti od grada neku

vrstu kvazisamostana i od oblasti neku vrstu kvazigrada je veliki
disciplinarni san koji stoji iza policije. Trgovina, grad, regulacija
i disciplina su najkarakteristiniji elementi policijske prakse kako
je ona shvaena u XVII i prvoj polovini XVIII veka. To je ono
to bih rekao prole nedelje da sam imao vremena da opiem taj
veliki projekat policije.
Sada bih hteo da se vratim na ono sa im smo krenuh na sa
mom poetku. Uzeemo najprecizniji od tekstova koje sam poku
ao da analiziram, a koji se tiu onoga to se naziva policija ita
i problem oskudice.22 To nas vraa u sredinu prve treine XVIII
veka i mislim da sada moemo bolje da razumemo vanost pro
blema i otrinu diskusija koje se tiu policije ita i oskudice, kao
i otrinu teorijskog proboja i praktine mutacije koja se spremala
na osnovu tog problema i osobenih objekata i tehnika policije.
Mislim da sve to moemo bolje razumeti sada jer sam zapravo
sve ovo vreme, pored nekih skretanja, i pokuavao samo da ko-
mentariem te tekstove o oskudici. Deluje mi da kroz problem
marketinga i cirkulacije ita i kroz problem oskudice moemo da
vidimo konkretan problem koji je predstavljao osnovu za kritiku
onoga to bi se moglo nazvati policijskom dravom, kao i smer te
kritike. Kritika, oslobaanje i prekid te policijske drave o kojoj se
toliko mnogo promiljalo i u koji je poloeno toliko nade na po
etku XVII veka moe se videti u prvoj polovini XVIII veka kroz
odreene ekonomske probleme, a posebno kroz problem cirkuli-
sanja ita o kojem sam govorio.
Razmotrimo sada nekoliko tema i teza s obzirom na policiju
ita. Prva teza iz hziokratske literature i uopte literature cono
mistes, koje ete se setiti, glasi: ako elite da izbegnete oskudicu
i ako elite da imate dovoljno ita, prvenstveno ga morate dobro
platiti.23 Na nivou onoga to se tvrdi, ta teza se suprotstavlja prin
cipu kojim se vodila cela merkantilistika politika. Taj princip je
podrazumevao da mora da postoji mnogo ita koje e biti jeftino,
jer e jeftino ito omoguiti da se plati najmanja mogua nadnica,
to e uiniti da cena kotanja dobara koje bi trebalo izneti na
trite bude niska, to e omoguiti onome ko ih proizvodi da
ih proda u inostranstvu, to e na kraju omoguiti da se uveze

najvea mogua koliina zlata. U pitanju je, dakle, politika niskih
cena ita za niske nadnice radnika. Tezu koju sam upravo izneo
osporili su fiziokrati. Ne samo da je ona osporena nego conomi
stes XVIII veka ponovo uvode agrikulturu, profit u agrikulturi,
mogunost investiranja u agrikulturu, dobrobit seljaka i, samim
tim, neto vie od seljakog stanovnitva u analizu i meu ciljeve
politike intervencije. Drugim recima, ema koja je potpuno or-
ganizovana oko privilegija grada ovde je unitena. Implicitne gra
nice sistema policije, koje su ustanovljene pojavom urbanog sela,
sada se ukidaju da bi se otvorio problem sela i agrikulture. Proble
matika conomistes ponovo uvodi agrikulturu kao fundamentalni
element racionalnog upravljatva. Zemlja se tada pojavljuje kao
privilegovani predmet dravne intervencije bar u meri u kojoj je to
sluaj sa gradom, ako ne i vie. U pitanju je upravljatvo koje uzi
ma zemlju u obzir. Ne samo da ono uzima zemlju u obzir, nego se
vie ne mora fokusirati na trite, na kupovinu i prodaju proizvo
da, njihovu cirkulaciju, ve prvenstveno na njihovu proizvodnju.
Napokon, tree, to upravljatvo nije vie tako mnogo zaintereso-
vano da proda jeftino drugima ono to je proizvelo po najnioj
ceni, ve se fokusira na problem dohotka, tj. toga kako vrednost
proizvoda moe da se vrati njegovom prvobitnom proizvoau,
a to je seljak ili farmer. Ono to je osnovni predmet upravljatva
nije vie grad nego zemlja, nije cirkulacija nego proizvodnja, nije
vei profit od prodaje nego vei povraaj. Javlja se deurbanizacija
u korist agrocentrizma, pojava problema proizvodnje kao neeg
razliitog od problema prodaje na tritu. Mislim da je to prvi
vei proboj kroz sistem policije u smislu u kojem je ona shvaena
u XVII i na poetku XVIII veka.
Seate se da je druga teza podrazumevala sledee. Sta e se do
goditi ako se ito dobro plati, tj. ako se pusti da cena ita raste koli
ko hoe s obzirom na ponudu i tranju, na njenu retkost i potrebu
potroaa za njom? Cena ita nee nastaviti da raste beskonano
dugo ve e se zaustaviti na nekoj visini, koja nije ni previe velika
ni previe mala. Ona e se zaustaviti na nivou koji je pravedan. To
je teza o pravednoj ceni.24Zato e se cena ita zaustaviti na nivou
koji je pravedan? Na prvom mestu, to e se dogoditi jer e u tom

trenutku cena biti dovoljno visoka da se farmeri nee premiljati
da poseju koliko god mogu jer je cena dobra i oni e dosta zara
diti. Ako vie poseju bie bolja etva. Kada su etve dobre, manji
je izazov da se ito nagomilava i da se oekuju vremena oskudice.
Tako e sve ito da se pojavi na tritu, i ako cena bude dobra
stranci e, naravno, pokuati da poalju najveu moguu koliinu
svog ita da bi i oni profitirali od dobre cene, tako da e via cena
imati tendenciju da bude stabilna. Sada moete da vidite ta su tim
drugim principom conomistes dovodili u pitanje. Ne radi se vie
0 urbanom predmetu, koji bi bio privilegovan predmet policije.
Radi se o neem drugom, a to je regulacija. Regulacija je predstav
ljala osnovno sredstvo koje je u formi generalizovane discipline
bilo ono na osnovu ega se razmiljalo o mogunosti i nunosti
policijske intervencije. Postulat policijske regulacije se, naravno,
sastojao od toga da su stvari beskonano fleksibilne i da suvereno-
va volja ili racionalnost imanentna dravnom razlogu moe da od
njih dobije ono to hoe. Upravo je to ono to analiza conomistes
dovodi u pitanje. Stvari nisu fleksibilne iz dva razloga. Prvi je da
ne samo da postoji odreeni tok stvari koji se ne moe promeniti
ve da e se modifikovanjem stvari samo uiniti gorim. Zato je
ito skupo kada je nestaica, kau conomistes. ta e se dogoditi
ako neko pokua da sprei visoku cenu ita njenim fiksiranjem?
Pa ljudi nee hteti da prodaju svoje ito, i to se vie bude poku
avalo sa sniavanjem cena - gora e postajati nestaica i cene e
imati tendenciju da rastu. Ne samo da stvari nisu fleksibilne, nego
su ak neposlune i to vie neko pokuava da ih skrene sa prirod
nog toka one e vie pokuavati da se vrate. Tako e se doi do re
zultata koji je upravo suprotan eljenom. Dakle, postoji neka vrsta
tvrdoglavosti u stvarima. Ne samo da regulacija ne vodi onome to
se eli nego je ona u potpunosti besmislena. Policijska regulacija je
besmislena jer, kao to pokazuje analiza o kojoj govorim, postoji
spontana regulacija stvari. Ne samo da je regulacija tetna, ona je
1besmislena. Regulacija koja je zasnovana i koja se slae sa tokom
samih stvari mora da zameni regulaciju policijskim autoritetom.
To je drugi vaan proboj unutar sistema Polizei, policije.
Trea tema koju nalazimo kod conomistes jeste da stanovni

tvo nije dobro po sebi. Tu ponovo nailazimo na temeljan prekid.
U sistemu policije, o kome sam govorio prole nedelje, jedini na
in na koji se mislilo o stanovnitvu je podrazumevao brojeve.
Pitanje je bilo da li ima dovoljno stanovnitva. Odgovor je bio da
nikada nije dovoljno. Zato nikada nije bilo dovoljno? Zato to je
potreban veliki broj radnika da rade i proizvode veliki broj pred
meta. Velika radna snaga je potrebna i da nadnice ne bi porasle
previe, da bi se tako garantovala najmanja cena kotanja stvari
koje se proizvode i iznose na trite. Veliki broj radnika je nuan
pod uslovom da svi oni rade. Napokon, velika radna snaga je po
trebna pod uslovom da su radnici posluni i da potuju regulaci
ju koja im se namee. Brojevi, radnici i poslunost, tj. veliki broj
poslunih radnika, e osigurati efektivan broj koji je potreban za
dobru policiju. Jedini prirodni datum unesen u mainu je broj.
Stvari moraju da se urede tako da se ljudi reprodukuju, i to da se
reprodukuju u to veem broju. Izvan te varijable broja pojedinci
su samo podreeni, kao subjekti prava ili kao subjekti policije -
oni su subjekti regulacije.
Sa conomistes na snagu stupa potpuno drugaiji nain kon-
ceptualizovanja stanovnitva. Stanovnitvo koje je predmet
upravljanja vie nee biti odreen broj ili najvei broj individua
koje rade i primenjuju regulaciju. Stanovnitvo svakako mora biti
potrebne veliine da bi proizvodilo mnogo, a posebno je vano da
postoji dovoljno stanovnitva u poljoprivredi. Ipak, ono ne srne
da bude preveliko. Ono to ne srne da bude upravo da nadnice ne
bi bile preniske, tj. da bi ljudi imali interes da rade i da bi podigli
cene svojom potronjom. Na taj nain stanovnitvo gubi apsolut
nu vrednost, tako da mu ostaje samo relativna vrednost. Postoji
optimalan broj ljudi koji je poeljan na nekoj teritoriji i taj poe
ljan broj varira s obzirom na resurse, mogu posao i potronju
koja je potrebna i dovoljna da bi se uvrstile cene i ekonomija
uopte. Drugo, taj broj, koji ne predstavlja apsolutnu vrednost, ne
moe se fiksirati na autoritaran nain. Ne bi se smelo delovati, kao
to su to inili utopisti iz XVI veka, koji su govorili: to je otprilike
broj ljudi koji je nuan i dovoljan da bi se gradovi uinili srenim.
Broj ljudi e se zapravo sam prilagoditi. On e se prilagoditi upra

vo postojeim resursima. Kretanja stanovnitva, mogua kontro
la raanja i sline stvari su deo spontane regulacije stanovnitva
koja osigurava da na odreenom prostoru u odreenom trenutku
uvek postoji prirodno determinisan broj ljudi, to pominju svi
conomistes, a Kesne to posebno naglaava.25 To je bila trea teza.
etvrta teza conomistes tie se omoguavanja slobodne trgo
vine meu dravama. Tu ponovo postoji fundamentalna razlika u
odnosu na sistem policije. Seate se da je sistem policije podrazu-
mevao da se osigura da je u inostranstvo izvezena najvea mogu
a koliina dobara, tako da se doe do najvee mogue koliine
zlata i da to zlato prispe u zemlju, ime bi policija u stvari omo
guila poveanje snaga drave. U tim novim tehnikama uprav-
ljatva koje donose conomistes ne dolazi u obzir da se prodaje
po bilo kojoj ceni da bi se uvezla najvea mogua koliina zlata.
Pitanje e od tog trenutka biti kako da se strane drave integri-
u u mehanizme regulacije unutar svake drave, radi profitiranja
od visokih cena u drugim dravama kada se alje koliko je god
mogue vie ita i doputanja cenama kod kue da porastu da bi
se strano ito privuklo. Dozvolie se, dakle, konkurencija. Ali ko
se zapravo takmii? Tu se ne radi o konkurenciji kao rivalstvu o
kome sam govorio prole nedelje, koja je istovremeno predstav
ljala sistem policije i ravnotee snaga u Evropi. Konkurencija e
od tada operisati meu privatnim individuama. Upravo ta igra in
teresa privatnih individua koje se takmie i pokuavaju da stvore
najveu dobit za sebe omoguie dravi i elom stanovnitvu da
doe do odreenih dobiti. Tako e, u stvari, nastati pravedna cena
penice i najpoeljnija ekonomska situacija. Od ega e zavisiti
srea svih? Ona nee zavisiti od autoritarne intervencije drave u
obliku policije, koja kontrolie prostor, teritoriju i stanovnitvo.
Dobrobit svih e biti osigurana ponaanjem svakoga pojedinano
kada drava omogui privatnom interesu da deluje putem aku
mulacije i regulacije. Drava, dakle, nije izvor dobrobiti za svakog
pojedinano. Ne radi se o tome, kao to je bilo sa policijom, da se
osigura kvalitet ivota i da se on prenese na celinu drutva. Radi
se o tome da se osigura da drava intervenie samo da bi regulisa-
la i da bi omoguila da se pojedinani interesi prilagode tako da

poslue svima. Drava se zamilja kao regulator interesa, a ne kao
transcendentan, sintetiki princip koji transformie sreu svako
ga u sreu svih. Mislim daje to kljuna promena koja nas suoava
sa jednim sutinskim elementom istorije XVIII, XIX, pa ak i XX
veka. On se tie pitanja koju bi igru drava trebalo da igra i koja
bi trebalo da bude njena uloga i funkcija u odnosu na fundamen
talnu i prirodnu igru privatnih interesa.
Vidite kako se kroz raspravu o itu, policiji ita i izbegavanju
oskudice skicira ceo novi oblik upravljatva koji je skoro taku
po taku suprotstavljen upravljatvu koje je zamiljano pomou
policijske drave. Naravno, u istom tom periodu, tj. u XVIII veku,
bilo je svakako mnogo znakova te transformacije i roenja no
vog upravljakog razuma. Istovremeno, mislim da je vano da se
naglasi da se, uopteno govorei, sve to odigravalo kroz problem
onoga to e se nazvati ekonomijom. U svakom sluaju, prvi koji
su kritikovali policijsku dravu u XVIII veku nisu bili pravnici.
Meu njima je sigurno vladalo tinjajue nezadovoljstvo u XVII,
a pogotovo u XVIII veku, kada su se suoili sa policijskom dra
vom i onim to je ona podrazumevala u pogledu direktnih naina
delovanja kraljevske moi i njene administracije. Oni su bili do
nekle utljivi i ponekad kritini povodom njenog roenja, ali tu
se uvek polazilo od upuivanja na tradicionalnu koncepciju prava
i privilegija individue. Za njih je to bilo samo pitanje ograniava
nja onoga to su videli kao sve vie prekomernu kraljevsku mo.
Meu pravnicima, pa ak i onima koji su kritikovali policijsku
dravu, nikada se nije javio pokuaj da se definie nova vetina
upravljanja. Sa druge strane, conomistes su izveli kritiku policij
ske drave polazei od mogueg roenja nove vetine upravljanja.
Mislim da bi na neki nain trebalo uporediti te dve velike poro
dice koje razdvaja ceo vek i koje su u stvarnosti duboko suprot
stavljene. Seate se da je na poetku XVII veka postojalo neto to
je posmatrano kao istinska sekta i jeres, a to su bili politiques.26
Politiques su bili ti koji su definisali novu vetinu upravljanja, ne
vie polazei od prilagoavanja poretku i mudrosti sveta i te vrste
velike kosmoteologije koja je predstavljala okvir za vetinu uprav
ljanja u srednjem veku pa sve do XVI veka. Politiques su zahtevali

da se ostavi po strani problem sveta i prirode da bi se potraio
razum koji je intrinzian vetini upravljanja. Oni su pokuavali
da definiu horizont koji bi omoguio da se fiksiraju specifini
racionalni principi i oblici prorauna za vetinu upravljanja. Oni
su definisali novu racionalnost usecajui domen drave u veliki
kosmoteoloki svet srednjovekovne i renesansne misli, feres poli
tiques je bila temeljna jeres. Skoro ceo vek kasnije pojavila se nova
sekta koja je takoe percipirana kao sekta.27 To su bili conomi
stes. U pogledu ega su conomistes bili jeretini? Oni nisu bili
jeretini s obzirom na kosmoteoloku misao suvereniteta, ve u
odnosu na miljenje koje se organizovalo oko dravnog razloga i
u odnosu na dravu, a posebno policijsku dravu. Oni su osmi
slili novu vetinu upravljanja koja je jo uvek polazila od razloga,
koji, meutim, vie nije bio dravni razlog. Precizno govorei, oni
su modifikovali dravni razlog pomou novog domena koji je u
tom trenutku nastajao, a to je bila ekonomija. Ekonomski razlog
nije zamenio dravni razlog, ve mu je dao novi sadraj. On je
dao nov oblik dravnoj racionalnosti. Sa conomistes se rodilo
novo upravljatvo, ceo jedan vek posle prve pojave upravljatva.
Upravljatvopolitiques nam daje policiju, a upravljatvo conomi
stes uvodi neke od fundamentalnih linija modernog i savremenog
upravljatva.
Trebalo bi, naravno, da imamo na umu da se jo uvek nalazimo
na podruju dravnog razloga. To znai daje cilj tog novog uprav
ljatva conomistes jo uvek bio da se uveaju dravne snage unu
tar ekvilibrijuma evropskog prostora i unutranjeg ekvilibrijuma
poretka. Ali e se ta dravna racionalnost i taj dravni razlog, koji
nastavlja da dominira milju conomistes, modifikovati i sada bih
hteo time malo da se pozabavim.
Prvo, moe se videti da se u ematskoj analizi, koju sam skici
rao u vezi sa policijom ita i novom ekonomijom u kojoj se pro
blem promilja, uvek javlja referenca na neto to bismo mogli
nazvati prirodnim. Vratimo se na trenutak onome o emu sam
govorio pre nekoliko nedelja.28 Rekao sam da su, uopteno govo
rei, u srednjovekovnoj i renesansnoj tradiciji, dobra vlada i dobro
ureeno kraljevstvo deo svetskog poretka koji je podreen bojoj

volji. Posledica toga jeste da je dobra vlada upisana u veliki ko-
smoteoloki okvir. U pogledu takvog prirodnog poretka, dravni
razlog je usekao novu podelu ili je ak napravio radikalan prekid,
govorei o dravi koja se pojavljuje i otkriva kao nova stvarnost sa
sopstvenom racionalnou. Time se, dakle, pravi prekid u odnosu
na staru prirodnost koja je uokvirivala srednjovekovnu politiku
misao. Javlja se neprirodnost i apsolutna artificijelnost, koja pred
stavlja prekid sa starom kosmoteologijom, koja je podstakla op
tubu za ateizam o kojoj sam govorio.29Moemo, dakle, govoriti o
artifkijelnosti policijskog upravljatva i dravnog razloga.
Meutim, prirodnost se ponovo pojavljuje sa conomistes. Na
ravno, u pitanju je sasvim drugaija prirodnost. U pitanju je pri
rodnost onih mehanizama koji osiguravaju da e, ako se dopusti
da cene rastu, one u jednom trenutku prestati da rastu same od
sebe. U pitanju je prirodnost koja osigurava da se stanovnitvo
privue visokim platama do odreene take u kojoj se plate sta-
bilizuju, to za posledicu ima i da stanovnitvo prestane da ra
ste. Kao to vidite, nije u pitanju isti tip prirodnosti kao to je
ona koju je podrazumevao kosmos koji je uokvirivao i podravao
upravljaku racionalnost u srednjem veku ili u XVI veku. U pita
nju je prirodnost koja je zapravo suprotstavljena artifkijelnosti
politike, dravnom razlogu i policiji. Ona im je suprotstavljena na
vrlo specifian nain. Ne radi se, u stvari, o prirodnosti procesa
prirode same, u smislu prirode sveta, nego o prirodnosti odnosa
meu ljudima i onoga to se spontano dogaa kada oni kohabi-
tiraju, ulaze u zajednicu, obavljaju razmenu, rad i proizvode. To
znai daje u pitanju prirodnost koja u osnovi nije postojala do tog
trenutka i koja, ak i ako nije eksplicitno imenovana, poinje da
se misli i analizira kao prirodnost drutva.
conomistes su, dakle, osvetlili taj domen drutva kao pri
rodnost koja je specifina za ovekov ivot u zajednici kao polje
predmeta, te prostor za analizu, znanje i intervenciju. Drutvo
kao specifino polje prirodnosti koje je osobeno za oveka i koje
e se nazivati graansko drutvo pojavljuje se naspram drave.30
ta je graansko drutvo, ako nije ono to se ne moe naprosto
zamiljati kao posledica drave? Ipak, ono istovremeno nije ni

neka vrsta ovekove prirodne egzistencije. Graansko drutvo je
ono to upravljaka misao i nova forma upravljatva, roena u
XVIII veku, otkrivaju kao nuan korelat drave. ime bi treba
lo da se bavi drava? Za ta je ona odgovorna? ta ona mora da
zna? ta bi to drava trebalo da uradi ako ne da kontrolie ili bar
regulie? Koja vrsta stvari su te prirodne regulacije koje bi ona
morala da potuje? Ne radi se o primitivnoj prirodi, jednako kao
to se ne radi ni o skupovima podreenim suverenovoj volji koji
bi bili submisivni u odnosu na njegove potrebe. Drava ima od
govornost za graansko drutvo i mora da rukovodi njim. To je,
naravno, fundamentalna mutacija u odnosu na dravni razlog i
policijsku racionalnost koja se i dalje bavila skupom podreenih
subjekata. To je prva stvar koju sam hteo da naglasim.
Druga stvar o kojoj bih hteo da govorim tie se toga to se u
tom novom upravljatvu i korelativnom horizontu drutvene pri
rodnosti pojavljuje nova forma znanja. To u stvari nije ba tano.
ta sreemo u tim prirodnim fenomenima o kojima govore co
nomistes? Sreemo se sa procesima koji se mogu razumeti kori
stei se istom metodologijom koja se koristi u naunom znanju.
Zahtev za naunom racionalnou, koji zaista ne moemo nai
kod merkantilista, uvode u XVIII veku conomistes, koji smatraju
da se vladavina dokaza mora uspostaviti u svim tim domenima.31
Posledino, metode prestaju da budu prorauni snaga i diplomat
ski prorauni, koje je koristio dravni razlog u XVII veku. Znanje
koje se od tog trenutka koristi mora da bude nauno po svojim
procedurama.' Drugo, nauno znanje je potpuno nezamenljivo za
dobro upravljanje. Vlada koja ne bi uzela u obzir tu vrstu analize i
znanje o tim procesima i njegove rezultate bila bi osuena na pro
past. To u svakom sluaju vidimo kada vlada protiv svih pravila
fiksira maksimalnu cenu ita. Rei e se da u tom sluaju ona de-
luje naslepo, protiv svojih interesa i da je doslovce napravila gre
ku u naunom smislu. Imamo, dakle, ono nauno znanje koje je*
* Rukopis to razjanjava: To znanje je politika ekonomija, ne kao prosto znanje naina
da se drava obogati, nego kao znanje o procesima koji povezuju varijacije u bogatstvu i
varijacije u stanovnitvu vezane za tri ose: proizvodnja, cirkulacija i potronja. Roenje,
dakle, politike ekonomije.
nezamenljivo za upravljanje, ali je vano da istovremeno primeti-

mo kako to nije neka vrsta znanja koje je samo upravljanje ili koje
je unutranje u odnosu na samo upravljanje. To znai da nije u pi
tanju znanje koje spada unutar same vetine upravljanja. Nije vie
u pitanju naprosto proraun koji se javlja unutar prakse onih koji
upravljaju. Postoji nauka koja je takorei tte--tte sa vetinom
upravljanja. Ona je spoljanja u odnosu na vetinu upravljanja i
moe se njome baviti i neko ko uopte ne upravlja i ne uestvuje
u vladavini. Dakle, kao to vidite, tu se pojavljuje vrlo specifian
odnos moi i znanja, upravljanja i nauke. Iz tog jedinstva, koje je
nastavilo da deluje kao neka manje-vie izmeana magma, vetina
upravljanja, koja je istovremeno i znanje i mo, nauka i oduka,
posle nekog vremena poinju da se izdvajaju dva pola naunosti,
od kojih jedan tei teorijskoj istoi i postaje ekonomija, a drugi
nastavlja da polae pravo na to da ga vlada uzima u obzir i da na
njemu mora da temelji svoje odluke. To je druga vana taka.
Trea vana taka u tom novom upravljatvu je, naravno, izne
nadna pojava problema stanovnitva u novim oblicima. Prethod
no, pitanje se u osnovi nije ticalo stanovnitva kao naseljavanja
ili depopulacije. Radilo se o broju, radu i poslunosti. Sada se,
meutim, stanovnitvo pojavljuje kao istovremeno specifina i
zavisna realnost. Ona je zavisna u odnosu na nadnice, moguno
sti rada, cene. Istovremeno, ona je specifina u dva smisla. Prvo,
stanovnitvo ima svoje sopstvene zakone transformacije i kreta
nja i ono je podjednako podreeno prirodnim procesima koliko i
bogatstvo. Bogatstvo se kree, menja se, raste ili se smanjuje. Kroz
procese koji su razliiti, ali su iste vrste ili su bar podjednako pri
rodni, stanovnitvo se transformie, raste ili se smanjuje i kree.
To je, dakle, prirodnost koja je intrinzina stanovnitvu. Druga
specifina karakteristika stanovnitva je u tome to se niz interak
cija, krunih efekata i efekata rasipanja odvija izmeu pojedinca
i drugih, to znai da postoji spontana veza izmeu njega i dru
gih koju nije konstituisala drava ili volja suverena. Stanovnitvo
karakterie zakon mehanike interesa. U prirodnosti stanovnitva
i zakonu kompozicije interesa unutar njega vidi se pojava stanov
nitva kao stvarnost koja ima prirodnu gustinu i debljinu, koja se
razlikuje od skupa podreenih koji su zavisni od volje suverena i

intervencije policije. To ima za posledicu da je to, ako je stanov
nitvo stvarno obdareno tom prirodnou i gustinom zbog svojih
unutranjih mehanizama regulacije, upravo ona stvarnost za koju
e drava biti odgovorna, umesto da to budu individue koje mo
raju biti potinjene i podreene pravilima i regulaciji. U drugoj
polovini XVIII veka, preuzimanje odgovornosti za stanovnitvo
e podrazumevati razvoj, ako ne ba nauka, onda bar praksi i
oblika intervencije. To e, na primer, podrazumevati drutvenu
medicinu ili ono to se u to vreme nazivalo javnom higijenom
i to e se ticati demografskih problema i svega to osvetljava tu
novu funkciju odgovornosti drave za stanovnitvo u njegovoj
prirodnosti. Stanovnitvo kao skup subjekata zamenjen je stanov
nitvom kao skupom prirodnih fenomena.
etvrta velika izmena u upravljatvu tie se sledeeg. ta znai
ako se kae da su injenice stanovnitva i ekonomskih procesa
podreene prirodnim procesima? To znai, naravno, da ne samo
da nee biti opravdanja, nego uopte nee biti ni interesa da se
pokua sa uspostavljanjem regulatornog sistema zabrana, impe
rativa koji bi se nametali tim procesima. Osnovni princip dravne
uloge, kao i oblika upravljatva koji joj se pripisuje, sastojae se
od potovanja prirodnih procesa ili bar od toga da se oni uzmu u
obzir i uini da funkcioniu. To znai, sa jedne strane, da inter
vencija dravnog upravljatva mora da bude ograniena, ali da
ta granica nee biti naprosto negativno ogranienje. Ceo domen
moguih i nunih intervencija pojavljuje se unutar tako ograni
enog polja, ali te intervencije nee nuno, pa ak ni skoro uopte
imati oblik pravila i regulacija. Drugim recima, bie vano da se
rukovodi, ali ne i da se kontrolie pomou pravila i regulacija. Su
tinski cilj takvog rukovoenja nee prvenstveno spreavati stva
ri, nego e osigurati da nuna i prirodna regulacija funkcionie ili
ak da se stvori regulacija koja omoguuje da prirodna regulacija
funkcionie. Prirodni fenomeni e morati da budu uokvireni na
takav nain da ne skrenu sa pravca ili da ih nespretna, arbitrarna i
zaslepljena intervencija ne skrene. To znai da e biti nuno da se
postave mehanizmi bezbednosti. Fundamentalni cilj upravljatva
e biti mehanizmi bezbednosti, tj. dravna intervencija sa sutin

skom funkcijom osiguravanja bezbednosti prirodnih fenomena
ekonomskih procesa, tj. procesa koji su intrinzini stanovnitvu.
To sve napokon objanjava uvoenje slobode unutar uprav-
ljatva, ne samo kao prava individua da se legitimno suprotstav
ljaju moi, uzurpaciji i zloupotrebi suverena ili vlade, nego kao
elementa koji je postao nezamenljiv za samo upravljanje. Uslov
za dobro upravljanje jeste da sloboda ili bar odreeni oblici slo
bode budu ispotovani. Ukoliko ne bude potovanja za slobodu,
to nee predstavljati samo zloupotrebu prava u odnosu na zakon
ve, iznad svega, i neznanje kako bi trebalo upravljati ljudima. In
tegracija slobode i njenih specifinih granica unutar polja uprav
ljake prakse u tom trenutku postaje imperativ.
Moe se videti kako nestaje velika prekomerno reguliua po
licija. Regulatorna kontrola teritorije i podreenih, koja je jo
uvek karakterisala policiju u XVII veku, u tom trenutku se dovodi
u pitanje, i zato nastaje neka vrsta dvostrukog sistema. Sa jedne
strane, javie se itav niz mehanizama koji potpadaju pod domen
ekonomije i rukovoenja stanovnitvom i imaju za cilj da ojaaju
snagu drave. Sa druge strane, javljaju se aparat i instrumenti za
osiguravanje spreavanja i guenja nereda, neregularnosti, nele
galnosti i delinkvencije. To znai da e ujedinjujua policija u kla
sinom smislu iz XVII i XVIII veka, koja pojaava snage drave
dok potuje opti poredak, biti demontirana ili, pre, situirana u
drugim mehanizmima i institucijama. Sa jedne strane e biti ve
liki mehanizmi podsticaja i regulacije, kao to su ekonomija, ru
kovoenje stanovnitvom i slino. Potom e postojati institucije
policije u savremenom smislu rei, koja e imati isto negativnu
funkciju i koja e biti sredstvo za spreavanje odreenih nereda.
Rast unutar poretka i sve pozitivne funkcije e biti osigurane ita
vim nizom institucija, aparata i mehanizama, a eliminacija nereda
e biti funkcija policije. To ima za posledicu da pojam policije
bude u potpunosti preokrenut, skrajnut i da dobije isto negativ
no znaenje koje ima i danas.
Ukratko, novo upravljatvo, koje je u XVII veku mislilo da
moe u celini da se uloi u ujedinjujui projekat policije, sebe za-
tie u situaciji u kojoj mora da uputi na ekonomiju kao domen

prirodnosti. Ono mora da rukovodi stanovnitvima, da organizu-
je legalni sistem potovanja sloboda, i napokon da se obezbedi
sredstvom direktne ali negativne intervencije kakvo je policija.
Stari policijski projekat je razlomljen na etiri elementa, a to su
ekonomska praksa, rukovoenje stanovnitvom, javni zakon koji
je zasnovan na potovanju sloboda, te policija sa represivnom
funkcijom, kojima je dodat veliki vojno-diplomatski dispozitiv
koji se malo promenio od XVIII veka.
Imamo, dakle, ekonomiju, rukovoenje stanovnitvom, zakon
sa sudskim aparatom, dipomatski i vojni aparat. Jasno je da moe
mo do kraja izvesti genealogiju savremene drave i njenih aparata,
koja nije zasnovana na onome to se naziva cirkularnom ontolo
gijom32 drave koja se uspostavlja i raste kao ogromno udovite
ili automatska maina. Moemo da izvedemo genealogiju moder
ne drave i njenih razliitih aparata na osnovu istorije upravlja
ke racionalnosti. Drutvo, ekonomija, stanovnitvo, bezbednost i
sloboda su elementi novog upravljatva, ije forme moemo jo
uvek da organizujemo oko savremenih modifikacija.
Ako hoete da mi date jo tri minuta, hteo bih da dodam slede -
e. Pokuao sam da pokaem kako su pastirstvo i njegovo uprav
ljanje ljudima, kao projekat vladanja ljudima, koji je zapoet i
razvijan u srednjem veku, isprovocirah odreena protivvlaanja.
Isto tako bi se moglo rei da sam pokuao da pokaem kako su se
vetina, projekat i institucije za vladanje ljudima i protivvladanje
koje mu se suprotstavljalo razvili u meusobnom odnosu. Javljale
su se sve vrste pokreta otpora ih transformacije pastirskog vlada
nja o kojima sam govorio. Mislim da moemo rei neto slino i
da moemo nastaviti analizu u pogledu upravljatva u njegovoj
modernoj formi. U osnovi, pitam se da li bismo mogli usposta
viti, ako ne analogije, a onda bar korespondencije. Pokuao sam
da pokaem kako je postojao itav niz razmena, recipronih po
drki izmeu pastirske vetine vladanja ljudima i protivvlaanja
koja su joj bila savremenici. Pitam se da li bismo mogli analizi
rati protivvlaanja u modernom sistemu upravljatva govorei
da je ono to su u stvari ulozi protivvlaanja, koji su mogli da
se razviju u korelaciji sa modernim upravljatvom, isti elementi

kao i za upravljatvo, te da je od sredine XVIII veka razvijen i
tav niz vladanja iji je cilj bio upravo da odbace dravni razlog i
njegove fundamentalne zahteve, pritom nalazei podrku u istoj
onoj stvari koju na kraju otkriva i dravni razlog, a to su elemen
ti drutva suprotstavljeni dravi, ekonomska istina u odnosu na
podrku, nerazumljivosti i slepilo, interes svih, koji je suprotan
privatnom interesu, apsolutna vrednost stanovnitva, kao prirod
ne i ivue stvarnosti, bezbednost u kontrastu spram nesigurnosti
i opasnosti, te sloboda u suprotnosti sa pravilima i regulacijama.
Vie ematski, i da bismo sumirali sve ono to sam hteo da ka
em, moda bismo mogli rei da je dravni razlog postavio pri
marni zakon moderne drave i istorijske nauke da ovek mora
da ivi u jednom neogranienom vremenu. Uvek e biti vlade i
drava, tako da nema nikakve nade da e oni nestati. Nova isto-
rinost dravnog razloga je iskljuila carstvo poslednjih dana, kao
i eshatoloko kraljevstvo. Protiv te teme, koja je formulisana na
kraju XVI veka, i koja je jo uvek sa nama danas, protivvladanja
razvijaju poziciju prema kojoj se tvrdi da dolazi vreme u kom e
vreme da stane, i brane mogunost eshatologije, poslednjeg vre
mena, suspenzije ili dovrenja istorijskog i politikog vremena
kada e se beskonano upravljatvo drave dovriti i zaustaviti.
Ali ta e ga zaustaviti? Zaustavie ga iskrsavanje drutva samog.
Dan kada se graansko drutvo oslobodi ogranienja i kontro
le drave, kada mo drave napokon bude ponovo uvuena u to
drutvo, vreme, ako ne istorije, onda bar politike, i drave e doi
do svog kraja. Ta revolucionarna eshatologija je stalno progonila
XIX i XX vek. Prvi oblik protivvladanja je predstavljao afirmaciju
eshatologije u kojoj e graansko drutvo pobediti dravu.
Drugo, pokuao sam da vam pokaem kako je poslunost in
dividua predstavljala temeljni princip dravnog razloga i da od
odreenog trenutka forme individualnog podreivanja vie nisu
morale da uzimaju feudalni oblik vernosti, ve pre oblik potpu
ne i iscrpne poslunosti u vladanju prema imperativima drave.
Uoava se razvoj protivvladanja i zahteva u obliku protivvlada
nja ije znaenje podrazumeva da mora da postoji trenutak kada
e, raskidajui sve forme poslunosti, stanovnitvo stvarno imati

pravo, koje nije juridikog karaktera, ve je sutinsko i temeljno,
da raskine odnose poslunosti koje ima sa dravom, ustajui pro
tiv njih i govorei o svom zakonu i zakonu svojih potreba i svoje
prirode kao stanovnitva, koji mora da zameni poslunost. Posle-
dino, javlja se eshatologija koja e uzeti oblik apsolutnog prava
na pobunu, ustanak i raskidanje svih odnosa poslunosti, dakle
pravo na revoluciju samu. To je drugi veliki oblik protivvladanja.
Napokon, pokuao sam da vam pokaem kako je dravni ra
zlog podrazumevao da drava ili oni koji je predstavljaju posedu-
ju istinu u vezi sa ljudima, stanovnitvom i onim to se dogaa na
teritoriji i optoj masi koju sainjavaju pojedinci. Toj temi drave
kao onoga to poseduje istinu protivvladanja e suprotstaviti ide
ju da u odreenom trenutku nacija u svom totalitetu mora biti u
stanju da, na svakom svom delu i u celini, poseduje istinu o tome
ta je, ta eli i ta mora da uini. U pitanju je ideja prema kojoj
nacija ima pravo na sopstveno znanje, odnosno ideja drutva koje
je samo sebi transparentno i koje poseduje sopstvenu istinu ak
i kada postoji odreeni element stanovnitva ili organizacija koja
predstavlja elo stanovnitvo, kao to je partija koja formulie tu
istinu. U svakom sluaju, istina drutva, drave i dravog razloga
vie nee biti u posedu same drave, ve ele nacije. Mislim da
je to trei veliki oblik protivvladanja, koji je taku po taku su
protstavljen dravnom razlogu u XVI veku, ali koji su podrali
razliiti pojmovi i elementi koji su se pojavili u transformacijama
dravnog razloga.
Bilo da dravi suprotstavimo graansko drutvo, stanovnitvo
ili naciju, jasno je da su to elementi koji su upotrebljeni u genezi
drave, bar u njenom modernom obliku. Zbog toga e ba oni biti
ulog za dravu i one koji su joj suprotstavljeni. U meri u kojoj su
istorija dravnog razloga, upravljaki ratio i istorija protivvlada
nja suprotstavljeni polazei od njih, to troje su nerazdvojni.'*
* Fuko izostavlja poslednje dve strane rukopisa u kojima, definiui revolucionarne po

krete kao protivvladanja ili pre kao vrstu protivvladanja koja korespondira sa oblicima
drutva u kojima je upravljanje ljudima postalo jedan od atributa drutva, ako ne njegova
sutinska funkcija, i kratko razmatra pitanje religioznog naslea:
Religiozno naslee revolucionarnih pokreta moderne Evrope esto se pominje. Ono
* *
To je sve to sam hteo da kaem. Ove godine sam hteo da na

pravim mali metodoloki eksperiment da bih pokazao kako je
mogue da se, polazei od relativno lokalne i mikroskopske anali
ze tipinih formi moi pastirstva, bez paradoksa i protivrenosti,
vratimo na opte probleme drave, pod uslovom da ne poimamo
dravu kao transcendentnu realnost ija istorija se moe misliti na
osnovu sebe same. Mora biti mogue da se istorija drave napie
polazei od aktuelnih praksi ljudi, onoga to oni rade i kako misle.
Svakako, ne mislim da je ovakva analiza jedina mogua analiza
istorije drave, ali verujem da je to dovoljno plodna mogunost,
a prema mom uverenju plodnost je povezana sa injenicom da se
iz ove perspektive ukida prekid izmeu nivoa mikromoi i ma-
kromoi, tako da razmatranje jednog ne iskljuuje razmatranje
drugog. U stvari, analiza mikromoi se bez veih potekoa vraa
u analizi problema kao to su upravljanje i drava.
Napomene:
1 Nicolas Delamare, Trait de la police, op. cit. Delo se sastoji od tri toma objavljena
u Parizu, J. & P. Cot 1705. (t. I), P. Cot 1710. (t. II) i M. Brunet 1719. (t. III). etvrti tom,
koji je pripremio A.-L. Lekler di Brije (Lecler du Brillet), Delamarov student, dovren je
pet godina posle autorove smrti: Continuation du Trait de la police. De la voirie, de tout
nije direktno. U svakom sluaju, ne radi se o vezivanju religiozne ideologije i revoluci

onarne ideologije. Veza je sloenija i ne uspostavlja vezu meu ideologijama. Dravnom
pastirstvu se suprotstavljaju protivvladanja koja su posudila odreene elemente iz reli
gioznih protivvladanja. Razlog za uslonjavanje revolucionarnih pokreta mora se traiti
na strani antipastirskih taktika, izmatikih i jeretikih prekida i borbi oko moi Crkve.
Istina, postoje fenomeni stvarnog povezivanja, kao to su utopijski socijalizam, koji svoje
korene nije imao u knjigama i tekstovima ve u praksama, poput zajednica, kolonija reli
gioznih organizacija poput kvekera u Americi, u srednjoj Evropi [...] i bio je povezan sa
alternativnim fenomenima kao to su metodizam i Francuska revolucija. Sluaj religiozne
ideologije koja je [apsorbovala?] revolucionarni proces? Bar u zemlji sa slabom dravnom
strukturom i sa jakim ekonomskim napretkom i sa mnotvenim pastirskim organizacija
ma, pobune vladanja su mogle da uzmu arhaini oblik novog pastirstva.
ce qui en dpend ou qui y a quelque rapport, Paris, J.-F. Hrissant, 1738. Proireno izda
nje prva dva toma izdao je M. Brune (Brunet) 1722. Lano izdanje u etiri toma, pozna
to kao drugo izdanje, pojavilo se u Amsterdamu, na raun kompanije, 1729-1739. (R-
M. Bondois, Le Commissaire N. Delamare et le Trait de la police, str. 322, napomena
3). Prvi tom sadri prve etiri knjige, I: De la Police en gnral, & de ses Magistrats &
Officers (O policiji uopte, magistratima i oficirima; II: De la Religion (O religiji);
III: Des Murs (O obiajima); IV: De la Sant (O zdravlju). Druga knjiga sadri
prva 23 naslova pete knjige: Des Vivres (O provizijama. Trei tom sadri preostali
deo pete knjige, a etvrti tom estu knjigu: De la Voirie (O putevima). Delo je osta
lo nedovreno i objavljena je samo polovina Delamarovog programa (nedostaju knjige
koje bi se bavile sigurnou gradova i puteva, naukama i slobodnim umetnostima, trgo
vinom, manufakturom, slugama, domainstvima, radnicima i siromanima).
2 Videti: Edm de La Poix de Frminville, Dictionnaire ou Trait de la police gnra
le des villes, bourgs, paroisses et seigneuries de la campagne, Paris, Gissey, 1758 (ponov
ljeno izdanje: Nmes, Praxis, 1989); (prirunik policijskih regulacija poredan je abeced
nim redom); Du Chesne (porunik policije u Vitriju u ampanji), Code de la police, ou
Analyse des rglemens de police, Paris, Prault, 1757. (4. izdanje 1768); J.-A. Sall, LEsprit
des ordonnances et des principaux dits dclarations de Louis XV, en matire civile, cri
minelle et beneficiale, Paris, Bailly, 1771; Nicolas Des Essarts, Dictionnaire universel de
police, Paris, Moutard, 1786-1791, 8 tomova (u kojima je, prema: P.-M. Bondois, Le
Commissaire N. Delamare..., str. 318, n. 1, potpuno opljakana Trait de la police).
3 N. Delamare, Trait de la police, 1.1, knjiga I, naslov I, str. 4: [...] od roenja hri-
anstva, carevi i kraljevi su toj prastaroj podeli dodali brigu i disciplinovanje siroma
nih, kao vaan deo javnog dobra u vezi sa kojim ne nalazimo nijedan primer u atinskoj
policiji ili u policiji paganskog Rima.
4 Delamar sam navodi jedanaest. Videti: ibid.: Policija je, prema naem gledi
tu, tako u potpunosti sadrana u ovih jedanaest delova koji podrazumevaju religiju,
disciplinu obiaja, zdravlje, povlastice, javnu sigurnost i mir, puteve, nauke i slobodne
umetnosti, trgovinu, manufakturu i zanatske vetine, sluge u domainstvima, radnike i
siromane. Razlika se sastoji u tome to Fuko stavlja pozorite i igre pod zaseban na
slov, dok se oni, u stvari, nalaze pod obiajima, kako Delamar objanjava na str. 4, i time
razlikuje domene koje Delamar kombinuje. U svom predavanju Omnes et singulatim,
sa druge strane, govori o jedanaest stvari koje, po Delamaru, policija mora da rei
(videti: Dits et crits, IV, str. 157).
5 Trait de la police: [...] dok su Grci prvi predmet policijskog delovanja povezivali
sa ouvanjem prirodnog ivota, mi smo se opredelili za one predmete koji mogu uiniti
ivot dobrim, to se deli na dva del, a to su religija i moral. (Videti: ibid., str. 3: Prvi
zakonodavci slavnih grkih republika uzimali su ivot za osnovu svakog drugog dobra i
tako odreivali predmete policije. Oni su smatrali da ivot uzet sam po sebi, bez dobrog
i mudrog vladanja, pored svih spoljanjih pomoi moe biti samo nesavreno dobro.
Oni su delili policiju na tri del: ouvanje, dobro i uici ivota.)
6 Ibid.: Kada smo se bavili ouvanjem ivota kao drugim predmetom sledili smo
istu podelu, primenjujui brigu nae policije na dve vane stvari, a to su zdravlje i op
stanak graana.
7 Ibid.: ,,U pogledu udobnosti ivota, to predstavlja trei predmet policije, moe
mo ga, kao i njih, podeliti na est taaka: javni mir, brigu o graevinama, putevima i
trgovima, velike puteve, nauke i slobodne umetnosti, trgovinu, manufakturu, zanatske
vetine, domainstva i radnike.
8 Ibid.: Napokon, podraavali smo antike republike u brizi koju su posveivale
delu policije koji se bavi uicima ivota. Ipak, postoji razlika izmeu nas i starih, jer su
za njih igre i spektakli predstavljali vaan deo oboavanja njihovih bogova, pa je jedini
cilj zakona bio da se njihov broj i velianstvenost poveaju. U naem sluaju, koji je vie
u saglasnosti sa istoom religije i obiaja, njen jedini cilj jeste da ispravi zloupotrebe
koje bi preterana doputenja mogla doneti, te da osiguraju da se to m irno odigra. Dakle,
umesto da igre i spektakli postanu poseban omen za policiju, kao to je to bilo kod
starih, mi ih stavljamo pod isti odeljak koji se brine za obiaje uopte.
11 J. Domat, Le Droit public, op. cit., knjiga I, naslov VIII, izdanje iz 1829, str. 150:
[...] prirodno je da jedna od primena koju je Bog dao rekama i morima jeste da stva
raju puteve kojima se odvija komunikacija meu zemljama uz pomo navigacije. A
policija je ono to je uinilo gradove, javne trgove i druga mesta da budu primereni
za upotrebu i da svaki grad, provincija i nacija moe da komunicira sa svim drugim
pomou velikih puteva.
12 E. de La Poix de Frminville, Dictionnaire ou Trait de la police gnrale des
villes..., op. cit., predgovor, str. VI.
13 Ibid.
15 Aluzija na situacionistiku kritiku kapitalizma koja je osudila dvostruku vla
davinu fetiizma robe i drutva spektakla. Fuko se na to vraa naredne godine. Videti:
Naissance de la biopolitique, op. cit., predavanje od 7. februara 1979, str. 117.
16 Videti, na primer: Charles Loyseau, Trait des seigneuries, Paris, LAngelier, 1608,
4. proireno izdanje, 1613), koje u delu rukopisa o policiji na koji smo ve uputili Fuko
citira, na osnovu Delamarove Trait de la police, knjiga I, naslov I, str. 2: Pravni sa-
vetnik kae da je ispravno bez ikakve primene od strane bilo koga, i samo na osnovu
interesa za javno dobro, izvriti regulaciju kako bi se svi graani jednog grada vezali za
svoje zajedniko dobro i korist. )a dodajem da je mo policijskog magistrata blia priro
di moi vladaoca nego prirodi moi sudije, koji samo ima pravo da prosuuje izmeu
tuioca i tuenog.
Izvorni tekst kae sledee: [...] pravo policije se sastoji u tome da bude sposobna da
odredi pojedinane regulacije za graane u odreenoj oblasti i na nekoj teritoriji, koje
se tiu svih, to prevazilazi mo obinog sudije koji moe samo da se opredeli izmeu
tuioca i tuenog i ne moe da daje regulaciju bez tuioevog zahteva ili sasluanja tu
enog. Zbog toga policijska mo ima mnogo vie zajednikog sa vladarskom nego sa
sudskom moi kada se radi o regulaciji kakva su zakoni i posebne naredbe, koje se po
greno nazivaju akti a ispravno edikti kao to smo ve rekli u treem poglavlju (Trait
des seigneuries, pogl. IX, 3, Paris, LAngelier, 4. proireno izdanje, 1613, str. 88-89).
17 Jean Bacquet (preminuo 1685), Traict des droits de justice, Paris, LAngelier,
1603, pogl. 28 (Ako prava policije, strae [Guet] i putnog ureda [Voirie] pripadaju vi
sokim pravdama ili kralju), str. 381: Prava suda i policije nemaju nita zajedniko
sa drugima (naslov 3). Pravo suda, takoe, ne sadri u sebi pravo policije i zato su
to odvojena prava. Zbog toga gospodar ne moe zahtevati pravo policije pod senkom
suda ( 3). Poto je izvesno da policija u sebi sadri ouvanje i odravanje stanovnika
grada i njihovog javnog dobra, moemo rei da pravo policije pripada samo kralju ( 4).
18 Catherine II, Supplment Vlnstruction pour un nouveau code (= Instruc
tions pour la commission charge de dresser le projet du nouveau code de loix), Saint-
Ptersbourg, Acadmie des sciences, 1769, 535 (videti: Surveiller et Punir, op. cit., str.
215, gde Fuko upuuje na isti pasus). Tekst skoro doslovce prenosi Monteskjeov Esprit
des lois, knjiga XXVI, pogl. 24 (Regulacije policije ne pripadaju istom poretku kome
pripadaju regulacije zakona): Stvari policije su stvari svakog trenutka, koje obino za-
htevaju malo, i nikakve formalnosti nisu potrebne. Delovanje policije je brzo i odvija se
na stvarima koje se pojavljuju svakog dana, tako da vee kanjavanje u njoj nije mogue.
Ona se prvenstveno bavi detaljima i zato joj veliki primeri nisu vani.
19 Catherine II, Supplment...-, Montesquieu, Esprit des lois, str. 776: Sadri pre
regulaciju nego zakone.
21 Videti: Surveiller et Punir, str. 135-196 (III deo: Discipline).
22 Videti predavanje od 18. januara.
23 O dobroj ceni ita videti, na primer: F. Quesnay, Grains (1757), u: F. Quesnay
et la physiocratie, t. 2, str. 507-509, i Hommes, u: ibid., str. 528-530; videti takode: G.
Weulersse, Le Mouvement physiocratique, op. cit., knjiga II, pogl. 3: Le bon prix des
grains, str. 474-577; i: Les Physiocrates, op. cit., pogl. 4: Le programme commercial: le
Bon prix des grains, str. 129-171.
24 U smislu dobre cene ili trine cene videti: S. L. Kaplan, Le Pain, le Peuple et le
Roi, napomena 14 u pogl. II, str. 402. U vezi sa pojmom pravedne cene u teleoloko-
moralnoj tradiciji i diskursu policije sve do XVIII veka videti: Naissance de la biopoli
tique, predavanje 17. januara 1979, str. 49, napomena 2.
25 Videti predavanje od 25. januara, napomene 19 i 24.
27 Videti, na primer, kod Grima (Grimm), koji se podsmevao svim neuspesima
sekte, njen kult, njene ceremonije, njen argon i njene misterije (citirano u: G. Weu
lersse, Les Physiocrates, str. 25).
29 Ibid.
30 Fuko e temeljno razmatrati pojam graanskog drutva u svom poslednjem pre
davanju tokom sledee godine (4. april 1979), u: Naissance de la biopolitique, str. 299 sq.
31 Videti lanak vidence u: Encyclopdie (t. VI, 1756), koji je anonim no objavio
Kesnej (u: F. Quesnay et la physiocratie, t. 2, str. 397-426).
32 Taj izraz, koji je ve bio upotrebljen na predavanju od 8. marta, upuuje na
kritike koje su neki ljudi uputili na raun analize moi kojom se Fuko bavio od sredine
sedamdesetih.
Rezime kursa*
Kurs se bavio nastankom politikog znanja koje u centar svog

predmeta stavlja pojam stanovnitva i mehanizme za osigurava
nje njegove regulacije. Prelazak sa drave teritorije na dravu
stanovnitva? Ne, jer to nije ukljuivalo zamenu ve pre prome
nu naglaska i javljanje novih ciljeva, kao i novih problema i novih
tehnika.
Izabrali smo pojam upravljanja kao smernicu za praenje tog
nastanka.
I. Trebalo bi preduzeti temeljno istraivanje istorije, ne samo
pojma, ve i procedura i sredstava korienih da se osigura
upravljanje ljudima u odreenom drutvu. Na osnovu celog
prethodnog pristupa izgleda da u grkim i rimskim drutvima
sprovoenje politike moi nije podrazumevalo ni pravo niti mo
gunost upravljanja shvaenog kao delatnost koja preuzima na
sebe da vodi pojedince kroz itav njihov ivot tako to e ih staviti
pod autoritet vodia koji je odgovoran za ono to oni rade i za ono
to im se dogaa. Pratei indikacije Pola Vena, deluje da se ide
ja pastira - suverena ili kralja ili magistrata kao pastira ljudskog
stada moe pronai samo u arhainim grkim tekstovima ili kod
malog broja autora iz imperijalne epohe. S druge strane, metafora
pastira koji nadgleda svoje ovce prihvaena je kao opis onoga to
su radili uitelj, doktor ili nastavnik gimnastike. Analiza Dravni
ka potvrdie ovu hipotezu.
* Objavljeno u: Annuaire du Collge de France, 78 anne. Histoire des systmes de pense,
anne 1977-1978, 1978, str. 445-449, kao i u: Dits et crits, 1954-1968, iz: D. Defert & F.
Ewald, uz saradnju J. Lagrange, Paris, Gallimard (Bibliothque des sciences humaines),
1994, t. 4, str. 719-723.
369
Razvoj teme pastirske moi odvio se na Istoku, a pogotovo u je-

vrejskom drutvu. Tema je obeleena mnogim odlikama: pastiro
va mo se ne sprovodi nad fiksnom teritorijom koliko nad naro
dom koji ide prema nekom cilju; njegova uloga jeste da obezbedi
stadu opstanak, da vodi rauna o njemu svakoga dana i da osigura
njegovo spasenje; konano, u sutini paradoksalno, u pitanju je
mo koja individualizuje time to daje podjednaku vrednost sva
koj ovci kao i elom stadu. Sa tom vrstom moi Zapad se upozna
je preko hrianstva i institucionalizuje je u crkvenom pastirstvu:
upravljanje duama formira se u hrianskoj Crkvi kao centralna
i uena delatnost koja je neophodna za spasenje svih i svakoga.
Opta kriza pastirstva poinje i razvija se tokom XV i XVI
veka. Ona se javlja ne samo i ne toliko kao odbacivanje pastir
ske institucije, ve u mnogo kompleksnijem obliku: potragom za
drugim (ali ne nuno manje strogim) modelima duhovnog usme-
renja i novim vrstama odnosa izmeu pastira i stada; ali takoe
i istraivanjima naina putem kojih se upravlja decom, porodi
com, oblau ili kneevinom. Na kraju feudalizma, opte ispitiva
nje naina upravljanja i upravljanja sobom, vladanja [conduire] i
vladanja sobom [se conduire] praeno je roenjem novih oblika
ekonomskih i drutvenih odnosa i novih politikih struktura.
2. Nakon toga, analizirali smo neke aspekte formiranja poli
tikog upravljatva, to jest naina na koji je vladanje [condu-
it] skupom pojedinaca postao deo, na jedan sve izraeniji nain,
sprovoenja suverenove moi. Ta vana transformacija naznae
na je u razliitim vetinama upravljanja napisanim krajem XVI
i u prvoj polovini XVII veka. To je u nesumnjivoj vezi sa pojavom
dravnog razloga. Prelazimo sa jedne vetine upravljanja, iji su
principi bili izvedeni iz tradicionalnih vrednosti (mudrosti, prav
de, slobode, potovanja boanskih zakona i ljudskih obiaja) ili
iz uobiajenih vetina (razboritosti, reflektovanih odluka, brige
da budete okrueni najboljim savetnicima), na vetinu upravlja
nja koja pronalazi principe svoje racionalnosti i specifian domen
svoje primene u dravi. Dravni razlog nije imperativ u ije ime
se mogu ili moraju obrnuti sva druga pravila; on je novi kalup
racionalnosti s obzirom na koji vladar mora sprovoditi svoju su
Rezime kursa 371
verenost prilikom upravljanja ljudima. Daleko smo od vrline su

verena pravde, kao i od Makijavelijevog heroja.
Razvoj dravnog razloga je korelativan ukidanju imperijalne
teme. Rim konano nestaje. Formira se nova istorijska percepcija
koja vie nije fokusirana na kraj vremena i ujedinjenje svih po
jedinanih suverenosti u carstvo poslednjih dana. Ona se otvara
ka beskrajnom vremenu u kojem se drave moraju boriti jedna
protiv druge kako bi osigurale svoje sopstveno preivljavanje. Pre
nego problemi legitimnosti suverenovih prava nad teritorijom,
ono to se tada ini vanim jeste znanje i razvoj dravnih sila:
podjednako na evropskom i globalnom prostoru konkurencije iz
meu drava, koja je veoma razliita od sukoba izmeu dinastija.
Glavni problem tie se dinamike sila i racionalnih tehnika koje
omoguuju da se one primene.
Tako dravni razlog, nezavisno od teorija koje su ga formu-
lisale i opravdale, zadobija oblik unutar dva velika sklopa poli
tikog znanja i tehnologije: diplomatsko-vojne tehnologije, koja
se sastoji u obezbeivanju i razvijanju dravnih sila kroz sistem
saveza i organizacije aparata naoruanja; tenja ka evropskom
ekvilibrijumu, jednom od vodeih principa Vestfalskog mira, bila
je posledica te politike tehnologije. Drugi sklop bila je polici
ja, u smislu koji je ta re imala tada, to jest skup sredstava za
ostvarivanje unutranjeg rasta dravnih sila. Taku u kojoj se te
dve velike tehnologije susreu trebalo bi smestiti u trgovinu i mo
netarnu cirkulaciju, koje su njihovo zajedniko sredstvo: bilo je
oekivano da e se kroz bogaenje putem trgovine omoguiti rast
stanovnitva, ljudske moi, proizvodnje i izvoza, kao i opremanje
jakim i velikim vojskama. U periodu merkantilizma i kameraliz-
ma, par stanovnitvo-bogatstvo bio je privilegovan predmet no
vog upravljakog razloga.
3. Razrada tog stanovnitvo-bogatstvo problema (u njegovim
razliitim konkretnim aspektima oporezivanja, oskudice, depo
pulacije, besposlice-prosjaenja-skitanja) jedan je od uslova za
formiranje politike ekonomije. Ona se razvija kada je uoeno da
odnosom izmeu stanovnitva i resursa ne moe vie biti uprav
ljano putem iscrpnog regulativnog i prinudnog sistema koji bi
stremio ka uveanju stanovnitva putem uveanja resursa. Fizi-

okrate nisu antipopulacionisti u opoziciji spram merkantilista
prethodnog perioda; oni postavljaju problem stanovnitva na
drukiji nain. Za njih, stanovnitvo nije prosti zbir subjekata
koji naseljavaju teritoriju, zbir koji je rezultat elje pojedinaca da
imaju decu ili legislative koja ohrabruje ili obeshrabruje raanja.
Stanovnitvo je varijabla zavisna od mnogih faktora, meu ko
jima nikako nisu svi prirodni (sistem oporezivanja, cirkulacija i
raspodela profita su sutinske determinante stope stanovnitva).
Meutim, ta zavisnost se moe racionalno analizirati na takav
nain da se stanovnitvo javlja kao prirodno zavisno od mno-
tvenih i vetaki modifikujuih faktora. Tako poinje da se javlja
politiki problem stanovnitva, odvajajui se od policije, a vezu
jui se za raanje ekonomske misli. Stanovnitvo se ne shvata kao
kolekcija pravnih subjekata, niti kao skup ruku koje ine radnu
snagu; ono se analizira kao skup elemenata koji, sa jedne stra
ne, formiraju deo opteg sistema ivih bia (stanovnitvo onda
spada pod ljudsku vrstu, koja je novi pojam toga vremena, da
bi se razlikovalo od oveanstva [le genre humain]), a, s druge
strane, ono moe da obezbedi oslonac za usaglaene intervencije
(kroz zakone, ali takoe i kroz promene u stavovima, nainima na
koje se rade stvari i nainima ivota koji se mogu pojaviti putem
kampanja).
SEMINAR
Seminar je posveen onome to su u XVIII veku Nemci nazi
vali Polizeiwissenschaft, to jest teorijom i analizom svega to tei
da afirmie i uvea mo drave, da dobro upotrebi njene sile, da
obezbedi sreu njenim subjektima, a prvenstveno da odri mir i
disciplinu, regulacije koje tee da uine njihov ivot udobnim i da
im obezbedi sve stvari koje su im potrebne za ivot.
Pokuali smo da pokaemo koji su to problemi na koje je po
licija trebalo da odgovori; obim u kojem je uloga koja joj je bila
pripisana bila drukija od uloge koja je kasnije dodeljena institu
ciji policije; i ta se oekivalo od nje pri osiguravanju dravnog
rasta s obzirom na dva cilja: da joj omogui da oznai i pobolja
Rezime kursa 373
svoju poziciju u igri rivalstava i konkurencije izmeu evropskih

drava, te da garantuje unutranji red putem blagostanja poje
dinaca. Razvoj dravne (vojno-ekonomske) konkurencije, razvoj
Wohlfahrt drave: to su dva principa koje je policija kao racio
nalna vetina upravljanja trebalo da usaglasi. U to vreme polici
ja se shvatala kao neka vrsta tehnologije dravnih sila".
Meu glavnim predmetima kojima je ta tehnologija morala da
se bavi bilo je stanovnitvo, u kome su merkantilisti videli izvor
bogaenja i u kome su svi prepoznali sutinsku komponentu sila
drava. Pored drugih stvari, upravljanje tim stanovnitvom zahte-
valo je politiku zdravlja, sposobnu da snizi stopu smrtnosti odoj-
adi, da sprei epidemije i smanji stope zaraznih bolesti, interve-
nie kako bi izmenila i nametnula norme uslova ivota (bilo da se
radi o ishrani, stanovanju ili planiranju grada) i da sagradi dovolj
no odgovarajuih medicinskih ustanova. Razvoj onoga to se u
drugoj polovini XVIII veka nazivalo Medizinische Polizei, javnom
higijenom i socijalnom medicinom, trebalo bi ponovo ukljuiti
u opti okvir biopolitike; ona cilja na to da tretira stanovni
tvo kao skup koegzistirajuih ivih bia sa posebnim biolokim i
patolokim odlikama; kao takva, ona spada pod specifian oblik
znanja i tehnike. Ta biopolitika mora da se razume na osnovu
teme koja je razvijena poev od XVII veka: upravljanja dravnim
silama.
Korieni su tekstovi o pojmu Polizeiwissenschaft (P. Paskino
[Pasquino]), o kampanji protiv velikih boginja (A.-M. Mulen
[Moulin]), o epidemiji kolere u Parizu tokom 1832. godine (F.
Delaport [Delaporte]) i o pravnim uredbama vezanim za nesree
na poslu i razvoj osiguranja u XIX veku (F. Evald [Ewald]).*
* Drave blagostanja (prim. prev.).

Miel Senelar*
Okolnosti kursa
Dva kursa Miela Fukoa, Bezbednost, teritorija, stanovnitvo

(1978) i Roenje biopolitike (1979), koja objavljujemo zajedno,
sainjavaju diptih koji se tie problematike biomoi koja je uve
dena 1976. Prvi od ta dva kursa poinje podseanjem na ovaj
pojam, to istovremeno, u samom naslovu, naznauje program
drugog niza predavanja. Deluje, dakle, da se ta dva kursa u celini
bave genezom moi nad ivotom koja, prema Fukou, iskrsava
kao glavna i nesumnjivo jedna od najvanijih mutacija u istoriji
ljudskih drutava. Ona bi tako bila u potpunom kontinuitetu sa
zakljucima predavanj iz 1976. Preskaui jednu godinu u kojoj
nije drao predavanja (1977), mogli bismo rei da on nastavlja
tamo gde je stao, da bi putem istorijske analize uinio konzisten-
tnom hipotezu koju je prethodno izneo na uopten nain.
Meutim, taj projekat ga vodi nekim izletima koji ga oigledno
udaljavaju od njegovog poetnog cilja i preusmeravaju predavanja
u novom pravcu. Zapravo deluje da je hipoteza o biomoi morala
da se postavi u iri kontekst da bi postala stvarno operacionalna.
Obeano istraivanje mehanizama putem kojih je u XVIII veku
ljudska vrsta ula u optu strategiju moi koja je predstavljena kao*
* Miel Senelar je profesor politike filozofije na Vioj normalnoj koli za knjievnost i
drutvene nauke u Lionu. Autor je del Machiavlisme et Raison d tat (Paris, PUF, 1989),
Les Arts de Gouverner (Paris, Le Seuil, 1995). Preveo je takoe i: M. Stolleis, lHistoire du
droit public en Allemagne, 1600-1800. Thorie du droit public et science de la police (Paris,
PUF, 1998).
374
Okolnosti kursa 375
skica istorije tehnologija bezbednosti biva od etvrtog predava

nja 1978. zamenjena projektom istorije upravljatva sve od nje
nog poetka u hrianskom dobu. Na slian nain je i u narednom
kursu analiza uslova formiranja biopolitike zamenjena analizom
liberalnog upravljatva. U oba sluaja radi se o tome da se osvetle
oblici iskustva i racionalnosti na osnovu kojih se mo nad ivotom
organizuje na Zapadu. Ipak, to istovremeno ima za uinak i da se
centar istraivanja u predavanjima pomeri sa pitanja biomoi na
upravljatvo do te mere da ga na kraju skoro u potpunosti zame-
njuje. Zbog toga se na ovom mestu javlja izazov da predavanja o
kojima je re shvatimo kao radikalno raskre na kome se odvija
prelaz ka problematici upravljanja sobom i drugima. U prekidu
sa govorom o borbi, koji je korien od poetka sedamdesetih,
pojam upravljanja obeleava prvi zaokret od analitike moi ka
etici subjekta, koji postaje mnogo vidljiviji od 1980.
Mada se genealogiji biomoi prilazi posredno, a rezultat ostaje
samo u naznakama, ona ostaje horizont ta dva predavanja. Godi
ne 1979. Fuko zakljuuje rezime drugog kursa sledeim recima:
Sada bi trebalo prouiti nain na koji su specifini problemi ivota i stanov

nitva postavljeni unutar tehnologije upravljanja, koja svakako nije uvek
bila liberalna, ali je od XVIII veka progonjena pitanjem liberalizma.
Toj temi e, dakle, biti posveen kurs predavanja naredne go

dine, koji e imati naslov O upravljanju ivotima, i ona jo uvek
usmerava njegovo istraivanje sa svim svojim zaokretima. Pita
nje biomoi je neodvojivo od rada na istoriji seksualnosti koji je
obavljen paralelno sa predavanjima. Godine 1976. Fuko tvrdi da
seksualnost postoji upravo u taki u kojoj se telo i stanovnitvo
susreu. Od 1978, sa razvijanjem Korienja ljubavnih uivanja
(LUsage des plaisirs) i Staranja o sebi (Souci de soi) iz 1984, sve to
e dobiti novo znaenje i nee vie predstavljati samo taku u ko
joj se artikuliu disciplinarni mehanizmi i regulatorni dispoziti-
vi, ve glavnu temu etikih refleksija koje se tiu tehnika sopstva.
Nivo analize koji se tu razvija oigledno nije postojao u ranijim
delima, ali konture su iscrtane ve od 1978. sa problematikom
upravljatva.
* *
Prvo bi trebalo da se podsetimo nekih aspekata istorijskog, po

litikog i intelektualnog konteksta unutar kog su se ta predavanja
odigrala.
Fukoove refleksije u vezi sa modernom upravljakom racional-
nou prvenstveno predstavljaju deo uspona miljenja na levici
(kome je doprinela druga levica) koje se distanciralo od mar
ksizma da bi otvorilo nova pitanja koja se tiu svakodnevnog i
vota, pozicije ena, upravljanja sobom i tako dalje. Godine 1977.
on je uestvovao na forumu o levici, eksperimentisanju i dru
tvenoj promeni koji su organizovali Faite i Le Nouvel Observa-
teur: Piem i radim za ljude koji postoje, za nove ljude koji po
stavljaju nova pitanja. Fukoovo odbijanje da zauzme bilo kakav
stav u vezi sa izborima u martu 1978. moe se objasniti njegovom
eljom da uestvuje u obnavljanju leviarske kulture koja nije ve
zana za partijske strategije. Unutar konteksta debata koje su pod-
staknute porazom levice i predsednikim izborima 1981. trebalo
bi razumeti pitanje koje postavlja ove godine:
Da li postoji adekvatno socijalistiko upravljanje? Kakvo upravljatvo moe

biti striktno, intrinzino i autonomno socijalistiko upravljatvo? U sva
kom sluaju, [...] ako i postoji stvarno socijalistiko upravljatvo, ono nije
skriveno u socijalizmu i njegovim tekstovima. Ono mora biti izmiljeno.
Pitanje koje proistie iz analize neoliberalnog upravljatva koje

je u svoj svojoj dubini razvijeno u tim predavanjima, nastavlja da
zaokuplja Fukoa. Iz njega proizilazi projekat bele knjige o soci
jalistikoj politici, koji je predloio 1983: Da li se socijalisti bave
problematikom upravljanja ili problematikom drave?
Drugi vaan fenomen iji se veliki uinci promiljaju u tim pre
davanjima jeste pokret sovjetske disidencije koji je tada imao ve
liku podrku. Juna 1977. Fuko je upoznao Leonida Plijua nakon
to je ovaj stigao u Pariz 1976, i organizovao vee sa odreenim
brojem disidenata u pozoritu Rekamje protestujui protiv posete
Leonida Brenjeva Francuskoj. Upuujui na taj pokret, nekoliko
Okolnosti kursa 377
meseci kasnije on po prvi put teoretizuje pravo onih kojima se

upravlja, [...] koje je preciznije i istorijski odreenije od ljudskog
prava, u ime legitimne odbrane od vlasti. Re disident u tom
trenutku ulazi u njegov renik na neko vreme. Na primer, krajem
1977, u predgovoru za Les )uges kaki (autori Mirej Debar [Mi-
reille Debard] i an-Lik Enig [Jean-Luc Hennig]), on pie: Radi
se o tome da se pojaaju take odbijanja [points de repulsion] u
politikoj teksturi i da se proiri povrina moguih disidencija.
Izgleda da ga je trivijalizacija tog pojma ubrzo iznervirala jer ve
1978. odbija da ga upotrebi kad govori o pobunama vladanja.
Meutim, iz perspektive Fukoovog linog zalaganja, glavni
dogaaj je afera oko Klausa Kroasana (Croissant) krajem 1977.
Advokat Baderove [Baader] bande (Rote Armee Fraktion), Kla
us Kroasan je 18. oktobra zatraio pravo na azil u Francuskoj, u
koju je izbegao u julu 1977. Trojica voa RAF-a, koji su zatvoreni
u tutgartu 1972, pronaeni su mrtvi u svojim elijama. lanovi
grupe su 19. oktobra uzvratili ubistvom predsednika komore po
slodavaca, Hansa Martina lejera (Hanns-Martin Schleyer) koji je
otet 5. septembra. Poto je utamnien u Santeu 24. oktobra, Klaus
Kroasan je izruen Nemakoj 16. novembra. Fuko je uestvovao u
protestima ispred Santea tog dana i zauzeo je jasnu poziciju u vezi
s tim da je Kroasan imao pravo na azil. lanci i intervjui koje je
objavio u to vreme posebno su vani kada je re o predavanjima
iz 1978. i 1979. Jo vie nego o pravu onih kojima se upravlja, on
uvodi ideju o paktu bezbednosti, koja od tog trenutka povezuje
dravu i stanovnitvo:
ta se danas dogaa? Odnos drave prema stanovnitvu je u osnovi uspo

stavljen na osnovu onoga to bi se moglo nazvati paktom bezbednosti.
Ranije je drava mogla da kae: Ja u vam dati teritoriju ili Ja u vam ga-
rantovati da moete da ivite u miru unutar svojih granica. To je bio stva
ran teritorijalni pakt i garantovanje granica je bilo glavna funkcija drave.
Naslov predavanja iz 1978, Bezbednost, teritorija, stanovni

tvo, ve sadri taj izraz. Ipak, Fuko mnogo jasnije nego u pre
davanjima naglaava nove specifine oblike borbe koji nastaju
u drutvima bezbednosti. To je razlog zbog koga je, iz njegove
perspektive, vano da se novi oblik moi ne svede na tradicional

ne kategorije politike misli, niti da se napadne analitikim apa
ratom koji se poziva na faizam ili totalitarizam. Ta kritika je
ponovljena u predavanjima iz 1979, ali nije usmerena samo protiv
leviarskih teza kojima je Fuko i sam dugo bio blizak. Ona tako-
e objanjava njegovo odbacivanje terorizma kao sredstva koje
svoju legitimnost crpi iz antifaizma. Njegova podrka Kroasanu
u ime odbrane prava na azil je samim tim iskljuivala bilo kakvu
solidarnost sa terorizmom. Takva pozicija je bila izvor njegovog
razilaenja sa ilom Delezom (Gilles Deleuze), sa kojim je tada
prestao da se via.
Afera Kroasan je potcrtala vanost nemakog pitanja u
Fukoovim politikim refleksijama. Tako je godinu dana kasnije
za pigl izjavio: isto i prosto ignorisanje Nemake je oduvek
bio nain na koji je Francuska izbegavala politike i kulturne pro
bleme koji su joj se tu postavljali. Pitanje se postavlja na dva ni
voa: na nivou podele Evrope na antagonistike blokove (ije su
posledice po Nemaku znaile presecanje napola?) i na nivou
stvaranja Evropske zajednice (kakvo mesto e Nemaka u njoj
imati?). To objanjava dugaka izlaganja u predavanjima iz 1979,
koja su posveena nemakom modelu, kroz analizu posleratne
ortoliberalne misli:
Nemaki model [...] nije model bizmarkovske drave koja postaje hitlerov
ska na osnovu ega se diskredituje, odbacuje i kritikuje. Nemaki model
koji se iri, [...] o kom je re, [...] i koji je deo nae stvarnosti tako to je
strukturira i odreuje njene konture, u stvari je mogunost neoliberalnog
upravljatva.
Za Fukoa je nemako pitanje, koje je postavljeno u debati o

terorizmu, jedna od sutinskih taaka za razumevanje sadanjice.
S tim su povezana i njegova dva putovanja u Berlin da bi se sreo
sa levim militantima u decembru 1977. i martu 1978.
Kada je u aprilu 1978. zavrio sa predavanjima, Fuko je otpu
tovao u Japan na tri nedelje. Tamo je odrao predavanja u kojima
je rezimirao analizu pastirske moi, postavljajui je u perspektivu
drugog toma Istorije seksualnosti (Histoire de la sexualit) koji je
Okolnosti kursa 379
tada skicirao. Nadalje, on je tamo izloio svoju koncepciju uloge

filozofa kao ublaitelja moi unutar velike tradicije antidespot-
skih filozofa, koja se protee do Solona, ali protiv njenih klasinih
oblika:
Moda filozofija jo uvek moe da odigra ulogu na strani protivmoi pod

uslovom da se u suoavanju sa moi njena uloga ne svodi na to da se po
stavi zakon filozofije i da samim tim filozofija prestane sebe da razume kao
propoved, pedagogiju ili zakonodavstvo, ve da bi se postavio zadatak da
se analizira, istrai i osvetli, i na taj nain pojaa borba koja se odvija oko
moi i strategija suprotstavljenih u odnosima moi, kao i taktika koje oni
koriste, te izvora otpora, tj. pod uslovom da filozofija prestane da postavlja
pitanje moi iz perspektive dobra i zla, i pone da ga postavlja iz perspek
tive egzistencije.
U istom duhu, po povratku iz Japana, Fuko reinterpretira Kan-

tovo pitanje: ta je AufkldrungV\ na koje e se stalno vraati. Ko
ristei se jezikom koji je prilino nov u odnosu na njegove tek
stove iz prethodnih godina, on na taj nain objanjava kritiki
projekat u koji se upisuje njegova analiza upravljatva.
Paralelno sa tim, Fuko zamilja program ideja iz izvetavanja
koje bi povezale intelektualce i novinare u detaljnom istraivanju
na terenu:
Moramo biti prisutni pri roenju tih ideja i eksploziji njihove snage, ali ne
u knjigama koje ih iznose nego u dogaajima u kojima one manifestuju
svoju snagu, kao i borbama koje se vode za njih ili protiv njih.
Prvi od tih izvetaja, koji se pojavio u listu Korijere de la sera,

napisao je Fuko u Iranu izmeu 16. i 24. septembra 1978, nekoliko
dana posle crnog petka, a onda izmeu 9. i 15. novembra 1978,
tokom velikih pobuna i demonstracija protiv aha. U to vreme se
posebno sretao sa liberalnim ajatolahom arijatom Madarijem,
koji je bio drugi najvaniji crkveni velikodostojnik u zemlji i koji
je bio protiv toga da iitsko svetenstvo ima politiku mo. Bio
je zainteresovan za nastavak predavanja koje je Fuko odrao ne
koliko meseci ranije bavei se idejom dobrog upravljanja, koju
je izneo ajatolah. Islamsko upravljanje ne upuuje na politiki
reim u kome bi svetenstvo igralo ulogu usmeravanja ili nadgle

danja, ve na dvostruki pokret politizacije tradicionalnih dru
tvenih struktura u odnosu na aktuelne probleme i otvaranja du
hovne dimenzije politikog ivota. Tom prilikom on na topao
nain izraava potovanje za delovanje i uenje Alija arijatija,
koji je preminuo 1977, i ija senka natkriljuje [...] itav politiki
i religiozni ivot Irana danas. U svetlu tih velikih doktrinarnih
liberalnih i socijalistikih figura, Fukoov slavni izraz politika
duhovnost, koji je stvorio tolike nesporazume, postaje razumljiv:
ta znai da su [Iranci] ak i po cenu sopstvenog ivota traili mogunost

onoga to su drugi zaboravili od vremena renesanse i velikih kriza hrian-
stva, a to je p o liti k a d u h o v n o s t ? Ve mogu da ujem neke Francuze kako
se smeju, ali znam da gree.
U jednom intervjuu koji je dao u to vreme (kraj 1978), prisea-

jui se studentskih trajkova u Tunisu tokom marta 1968, gde je
tada predavao, Fuko ponovo povezuje duhovnost sa moguno
u rtvovanja sebe:
U dananjem svetu, ta u pojedincu moe da izazove elju, sposobnost i

mogunost apsolutne rtve, a da se ne pojavi razlog za sumnju da taj in
podrazumeva ambiciju i elju za moi i dobiti? To je ono to sam video
u Tunisu, dokaz nunosti mita, duhovnosti, neizdrive strane odreenih
situacija koje stvaraju kapitalizam, kolonijalizam i neokolonijalizam.
ah je prepustio mo 16. januara 1979. A 1. februara, Ho-

meini, koji je bio u izgnanstvu od 1964, trijumfalno se vraa u
Iran. Egzekucija protivnika novog reima od strane islamskih pa-
ravojnih grupa poinje ubrzo posle toga. Fuko u tom trenutku
postaje predmet otre kritike, i sleva i zdesna, zbog toga to je
podrao revoluciju. Ne elei da ue u polemiku, on je odluio
da odgovori lankom, koji je ujedno bio i manifest u Mondu za
11. i 12. maj, pod naslovom Inutile de se soulever? Tvrdei da
postoji transcendencija onih koji se bune u odnosu na bilo koji
oblik istorijskog kauzaliteta, jer je ovek koji se buni temeljno
neobjanjiv, on kontrastira duhovnost onih koji su odlazili u
smrt kada je to bilo potrebno i krvavu vlast fundamentalisti-
Okolnosti kursa 381
kog svetenstva. Otpor je prekinuo tok istorije i uveo u njega

subjektivnost. Duhovnost je, kao generator snage pobune, tako
neodvojiva od etike i politike subjektivacije o kojoj je Fuko u to
vreme razmiljao. Subjekt vie ne upuuje na podreenu indi
viduu, ve na singularnost koja se afirmie u otporu prema moi
kao to je to sluaj u pobunama vladanja ili protivvladanjima,
koja Fuko razmatra u predavanjima tokom 1978. Taj nuni otpor
(mo koju jedan ovek vri nad drugima uvek je opasna) tako-
e opravdava prizivanje nezaobilaznih zakona i neogranienih
prava. Fuko tako suprotstavlja svoju teorijsku moralnost pro
raunima stratega:
[...] strateg je neko ko govori: ta pojedinana smrt, pojedinani uzvik

i pojedinana pobuna znae kada se uporede sa velikom nunou celine
i, sa druge strane, ta opti princip znai u pojedinanoj situaciji u ko
joj ivimo? Meni je potpuno svejedno da li je taj strateg politiar, isto-
riar, revolucionar, sledbenik aha ili ajatolah, jer je moj teorijski moral
suprotstavljen njihovom. On je antistrategijski u smislu da podrazumeva
potovanje singularnosti pobuna i nepopustljivosti u trenucima kada mo
prekri univerzalno.
Problematika upravljatva se postavlja izmeu politikog

odbacivanja terorizma i pohvale pobuni u ime antistrategijske
moralnosti.
STRUKTURA I IZAZOV PREDAVANJA
1. Bezbednost, teritorija, stanovnitvo

Predavanja iz 1978. obeleavaju poetak novog ciklusa u podu
avanju Miela Fukoa na Kole de Fransu.
Iako deluje da se tu pojavljuje itav skup predmeta koji se pot
puno razlikuju od onih kojima se bavio izmeu 1970. i 1975, pre
davanja iz 1976. su, u stvari, unutar istog programa istraivanja.
Kao to je Fuko izjavio prethodne godine, radi se o ciklusu koji
bi trebalo dovriti. Njegov projekat da izuava mehanizme pu
tem kojih smo od kraja XIX veka pokuavali da branimo dru
tvo predstavlja produetak razmatranja spore formacije znanja
i moi normalizacije koja je zasnovana na tradicionalnim juridi-

kim procedurama kanjavanja. To je podrazumevalo da se anali
ziraju teorije drutvene odbrane, koje su se pojavile u Belgiji oko
1880, zarad dekriminalizacije i medikalizacije mladih delinkve
nata. Meutim, drutvena odbrana ne nestaje u potpunosti, ve
se situira u optiju genealoku perspektivu koja nam omoguuje
da vidimo opte povlaenje od istorijskog ka biolokom u ideji
drutvenog rata. Tako je odbrana drutva povezana sa ratom jer
je on krajem XIX veka miljen kao unutranji rat protiv opasno
sti koje nastaju u drutvenom telu samom.
Tada Fuko iznosi pojam biomoi i biopolitike po prvi put i,
vraajui mu se u Volji za znanjem (La Volont de savoir) iste go
dine, uvodi pojam stanovnitva kao globalne mase koja je po
goena optim karakteristikama koje su osobene za ivot [...],
kao to su roenje, smrt, proizvodnja, bolest i tako dalje, ime
ispravlja svoju raniju hipotezu o generalizovanom disciplinar
nom drutvu, pokazujui kako su tehnike discipline povezane sa
regulatornim dispozitivima.
Posle anatomske politike ljudskog tela koja se javila tokom XVIII veka, na
kraju tog veka pojavljuje se neto to vie nije anatomska politika, a to bih
nazvao biopolitikom ljudske vrste.
Polazei od zakljuaka iznetih u predavanjima iz 1976, pre

davanja iz 1978. predlau da proire i prodube taj teorijski obrt.
Posle razmatranja discipline tela dolazi regulacija stanovnitava i
tako se otvara novi ciklus koji e nekoliko godina kasnije navesti
Fukoa da razmilja o stvarima koje njegovi sluaoci nisu mogli da
oekuju.
Naslov tih predavanja, Bezbednost, teritorija, stanovnitvo, ta-
no opisuje problem koji se postavlja. Problem je, zapravo, u ono
me ta ukljuuje nova tehnologija moi koja se pojavila u XVIII
veku, koja ima stanovnitvo za predmet i koja pokuava da uspo
stavi odreenu vrstu homeostaze [...] postiui opti ekvilibrijum
u vidu bezbednosti celine u pogledu njenih unutranjih opasno
sti. Fuko kontrastira takvu tehnologiju bezbednosti mehanizmi
ma putem kojih je suveren, sve do klasinog perioda, pokuavao
Okolnosti kursa 383
da obezbedi sigurnost na svojoj teritoriji. Teritorija i stanov

nitvo se tako pojavljuju kao suprotstavljeni polovi izmeu kojih
e se odvijati istraivanje. Kako smo preli od suvereniteta nad
teritorijom na regulaciju stanovnitava? Koji su bili uinci te mu
tacije na nivou upravljakih praksi? Kako izgleda nova racional
nost koja njima od tog trenutka upravlja? Izazov predavanja se
sada jasno definie i on se sastoji od toga da se vidi da li kroz
istoriju tehnologije bezbednosti moemo [...] govoriti o drutvu
bezbednosti. To je podjednako istorijski koliko i politiki ulog,
poto se tie dijagnoze dananjice: Da li moemo rei da opta
ekonomija moi u naim drutvima postaje domen bezbednosti?
Fuko sprovodi taj program sve do predavanja odranog 1. fe
bruara na osnovu tri primera uzeta iz XVII i XVIII veka: prostori
bezbednosti, sa problemom grada koji ga vodi do toga da naglasi
odnos stanovnitva sa njegovom sredinom i ophoenje prema
sluajevima vezanim za probleme nestaice i cirkulacije ita, koji
mu omoguavaju da povee pitanje stanovnitva sa liberalnom
politikom ekonomijom, te, napokon, oblik normalizacije koji je
osoben za bezbednost sa problemom velikih boginja i inokulacije,
koji ga vodi tome da razlikuje disciplinarno normiranje od nor
malizacije u strogom smislu. Na kraju tog puta, koji vrlo dosledno
prati plan skiciran 1976, Fuko stie do onoga to on razume kao
korelaciju izmeu tehnika bezbednosti i stanovnitva. Iskrsava-
nje tog drugog kao ideje i kao realnosti nije vano samo na poli
tikom nivou. Ono je, takoe, odluujue za epistemoloki nivo,
kao to je to oigledno iz naina na koji u svetlu pojavljivanja
stanovnitva Fuko reformulie arheologiju nauka o oveku, koju
je izneo u Recima i stvarima (Les Mots et les Choses):
[...] tema oveka i nauka o oveku koje ga analiziraju kao ljudsko bie,
radnog pojedinca i subjekta koji govori moraju se razumeti na osnovu iskr-
savanja stanovnitva kao korelata moi i predmeta znanja. ovek [...] je
samo figura stanovnitva.
Analiza dispozitiva bezbednosti koja je vezana za stanovni

tvo odvela je Fukoa tome da naglasi pojam upravljanja. Dok je
taj pojam prvenstveno upotrebljavan u tradicionalnom smislu
javnog autoriteta i izvravanja suvereniteta, on je, zahvaljujui fi-

ziokratskom pojmu ekonomskog upravljanja, postupno dobio
diskriminiuu vrednost i poeo da oznaava tehnike koje su spe
cifine za rukovoenje stanovnitvima. Upravljanje u tom kon
tekstu uzima strogo znaenje vetine izvravanja moi u obliku
ekonomije, to omoguuje Fukou da definie liberalizam kao ve-
tinu upravljanja.
Tako problematika trougla bezbednosti, teritorije i stanovni
tva, koja je posluila kao poetni okvir za istraivanje, biva zame-
njena sistematskim nizom bezbednosti, stanovnitva i upravlja
nja. To je razlog zbog kog Fuko odluuje da posveti predavanje
od 1. februara treem pojmu. To predavanje, koje je predstavljeno
kao logian produetak ranijih predavanja, u stvari predstavlja
veliku prekretnicu u optem usmerenju predavanja. Fuko tu, u
stvari, uvodi pojam upravljatva kojim iznenadno menja izazov
svog rada, putem dramatinog teorijskog preokreta. Poto je od
vojio problem upravljanja koji se pojavljuje u XVI veku od ideje
mudrog vladaoca kojeg opisuje Makijaveli, i poto je pokazao da
stanovnitvo omoguava da se vetina upravljanja odblokira u
odnosu na dvostruki model - juridiki i model domainstva koji
ga je onemoguavao da nae sopstvenu dimenziju, Fuko se vraa
naslovu tih predavanja, koji vie nije primeren kao naslov projekta:
[...] kada bih ovogodinjim predavanjima morao da dam precizniji naslov,

sigurno ne bih izabrao bezbednost, teritorija, stanovnitvo. Ono to bih
hteo da uradim jeste, u stvari, da napiem istoriju upravljatva.
Da li je taj potez naprosto produbljivanje poetne hipoteze ili

deo njegovog rakovskog pristupa, kako je voleo da opisuje svoj
nain kretanja u analizi (Ja sam kao rak, kreem se postrance)?
Pitanje oigledno promauje poentu. Otkrie pojma upravlja
tva proistie podjednako iz izvoenja prethodno zadatog plana
(kojim se vodi u prva etiri predavanja, kao to smo videli) i misli
u kretanju koja, na osnovu onoga to otkriva, odluuje da pree
preko nekih analiza koje su ranije ve izvedene (u vezi sa veti-
nom upravljanja i pastirstvom dua) u iroj teorijskoj perspektivi.
Moda to vie nego bilo koji drugi trenutak u Fukoovom podu
Okolnosti kursa 385
avanju pokazuje njegovu sklonost za lavirinte u koje mogu da

uem i kroz koje mogu da se kreem svojim govorom, pravei
podzemne prolaze, tako se izmetajui daleko od mesta na kom
sam bio, pritom nalazei prelaze koji skrauju i deformiu putanju,
kako je navedeno u Arheologiji znanja (UArchologie du savoir).
Sa pojmom upravljatva otvara se novo polje istraivanja koje
vie nije istorija tehnologija bezbednosti, to polako odlazi u po
zadinu, ve genealogija moderne drave, ije se teorijske i me
todoloke pretpostavke razjanjavaju u sledeem predavanju. To,
izmeu ostalog, podrazumeva da se u odnosu na dravu zauzme
taka gledita koju je Fuko ve ranije usvojio, prema kojoj su od
nosi moi razdvojeni od bilo kakvog institucionalistikog pristu
pa. Zbog toga Fuko redefinie izazov predavanja:
Da li je mogue smestiti modernu dravu unutar opte tehnologije moi

koja bi osigurala njene mutacije, razvoj i funkcionisanje? Moemo li govo
riti o neemu kao to je upravljatvo to bi u odnosu na dravu bilo ono to
su tehnike razdvajanja bile u odnosu na psihijatriju, tehnike discipline u
odnosu na kazneni sistem i biopolitika u odnosu na medicinske institucije?
Problematika upravljatva samim tim obeleava upliv pitanja

drave u polje analize mikromoi. Ovde vredi zastati i izneti ne
koliko komentara:
1. Ta problematika odgovara na primedbu koja je esto upui
vana Fukou - da on u svojoj analizi moi ignorie dravu. Kako
on objanjava, ta analiza niti iskljuuje dravu niti joj se podre
uje. Ne radi se ni o tome da se drava iskljui niti da joj se prida
nadreena pozicija, ve da se pokae da analiza mikromoi nije
ograniena na odreeni segment definisan sopstvenom veliinom
i da se ona mora posmatrati kao taka gledita i nain deifrova-
nja koji se moe primeniti na sve veliine.
2. Fukoovo novo interesovanje za dravu se, meutim, ne svo
di samo na metodoloka razmatranja. Ono takoe proistie iz
proirenja polja na kome se obavlja analiza, to se dogodilo na
kraju predavanj iz 1976. Rukovoenje biosociolokim proce
sima ljudskih masa, nasuprot disciplinama koje su postavljene
u okviru ogranienih institucija (kola, bolnica, radionica itd.),
podraavaju dravni aparat. Kompleksni organi koordinacije i

centralizacije koji su za to potrebni nalaze se na nivou drave.
Biopolitika se moe misliti samo kao bioregulacija drave.
3. Za Fukoa je uzimanje drave u obzir neodvojivo od kritike
postojeih predstava drave kao bezvremene apstrakcije, kao pola
transcendencije, sredstva klasne dominacije ili ledenog udovita.
Po njegovom uverenju, svi oblici preteranog naglaavanja dra
ve kojima on suprotstavlja kompozitnu realnost drave samo
su pokretni uinci reima mnotvenih upravljatava. Godine
1979. isti taj pristup omoguava mu da povee pitanje drave sa
fobijom od drave, ije inflacione efekte naglaava.
Analitika perspektiva upravljatva ne predstavlja prekid u
Fukoovom radu u odnosu na njegove ranije analize moi, ve se
upisuje u prostor koji se otvara sa problemom biomoi. Samim
tim, ne bi bilo tano ako bismo tvrdili da od tog trenutka po
jam upravljanja zamenjuje pojam moi, jer ovaj drugi pripada
problematici koja izlazi iz mode. Kretanje od moi ka uprav
ljanju, koje se odigralo 1978, nije uinak problematizacije teorij
skog okvira ve njegove primene na novi predmet, a to je drava,
koja nije imala svoje mesto u analizi discipline.
Stadijumi kroz koje drava dobija upravljaki karakter su
predmet poslednjih devet predavanja, polazei od hnanskog
pastirstva (predavanja od 8, 15, 22. februara i 1. marta 1978),
preko prelaza sa pastirstva na politiko upravljanje (predavanje
od 8. marta), vetine upravljanja prema dravnom razlogu (kraj
predavanja od 8. marta i naredna dva), pa sve do dva tehnoloka
sistema koji sainjavaju taj karakter: vojno-diplomatski sistem or-
ganizovan oko odravanja evropskog ekvilibrijuma (predavanje
11) i policija u klasinom znaenju skupa sredstava koja obezbe-
uju rast snaga drave iznutra (predavanja 12 i 13, od 29. marta
i 5. aprila). Poslednje predavanje zavrava se povratkom na pro
blem stanovnitva, ije mesto pojavljivanja Fuko tada moe bolje
da defmie nakon dela teksta u kome kae: grananje tehnologije
policije i roenje ekonomske refleksije. Zbog toga to je problem
stanovnitva u centru kritike policijske drave od strane ekono
mije, liberalizam se pojavljuje kao oblik racionalnosti osoben za
dispozitive biopolitike regulacije.
Okolnosti kursa 387
To je upravo teza koju predlae za 1979. godinu.

2. Roenje biopolitike
Od prvog asa ova predavanja se predstavljaju kao direktan na
stavak prethodnih. Najavljujui nameru da nastavi ono o emu je
poeo da govori prethodne godine, Fuko najpre precizira izbor
metode koja e rukovoditi njegovu analizu,1 zatim saetak po-
slednjih predavanja koja su posveena upravljanju dravnog ra
zloga i njegovoj kritici na osnovu problema trgovine itom. Prin
cip spoljanjeg ogranienja dravnog razloga, koje je inilo pravo,
zamenio je princip unutranjeg ogranienja u obliku ekonomije.2
U sutini, politika ekonomija u sebi sadri zahtev za samoogra-
nienjem dravnog razloga, koje je zasnovano na poznavanju pri
rodnog toka stvari. Ona, dakle, oznaava prodiranje nove racio
nalnosti u vetinu upravljanja: upravljati manje, radi maksimalne
efikasnosti, a s obzirom na prirodu pojava o kojima je re. Upravo
to je upravljatvo, koje je u svom naporu za postojanim ograni
enjem povezano sa pitanjem istine, i koje Fuko naziva liberali
zam. Od tog momenta, predmet predavanja je pokazati u emu
liberalizam predstavlja uslov za razumevanje biopolitike:
Sa pojavom politike ekonomije, sa uvoenjem ograniavajueg principa u

samu dravnu praksu, nastaje znaajna supstitucija, bolje reeno duplira-
nje, jer i sami pravni subjekti nad kojima se izvrava politika suverenost
pojavljuju se kao s t a n o v n i t v o kojim vlast mora da upravlja.
Upravo to je polazna taka biopolitike linije organizacije. Ali

ko ne vidi da je to samo strana neeg mnogo ireg, a to je taj dravni
razlog? Prouavati liberalizam kao optu osnovu biopolitike.3
Najavljeni plan je sledei: prouiti liberalizam u njegovoj izvor
noj formulaciji, kao i njegove savremene oblike, nemaki i ame
riki, a zatim stii do problema politike ivota.4 Samo e prvi deo
1 II faut dfendre la socit, str. 223.

2 U rukopisu o vladi, koji slui kao uvod za seminar iz 1979, Fuko opisuje taj prelaz kao
veliko pomeranje od pravne istinitosti ka epistemikoj istinitosti.
3 Rukopis sa prvog predavanja od 10. januara 1979, str. 24, napomena.
4 lbid.. Ovde skiciran plan je preciziran (a samim tim i retrospektivno razjanjen) malo
dalje: videti prvo predavanje (31. januar 1979).
tog programa biti realizovan, jer je Fuko svoju analizu nemakog

neoliberalizma razvijao due nego to je planirao.5Interes za soci
jalnu ekonomiju trita ne postoji samo zahvaljujui paradigmat
skom karakteru nemakog iskustva. Takoe postoji i zbog razloga
kritike moralnosti, naspram neke vrste laksizma koji sainja
va inflacionistiku kritiku drave koja ubrzo razotkriva faizam
u funkcionisanju zapadnih demokratskih drava.6 Nemako pi
tanje se tako nalazi u samom centru metodolokih, istorijskih i
politikih pitanja koja ine osnovu ovog kursa.
Drugo i tree predavanje (od 17. i 24. januara 1979) posveeno
je prouavanju naroitih karakteristika liberalne vetine uprav
ljanja, onakvom kakvom se ona pokazuje u XVIII veku. Fuko tu
objanjava, pre svega, vezu izmeu istine i liberalnog upravljatva
kroz analizu trita kao mesta verodostojnosti i precizira naine
unutranjeg ograniavanja koji iz toga proistiu. Tako prikazuje
dva puta ograniavanja javne vlasti, koji odgovaraju dvema razli
itim koncepcijama slobode: aksiomatski revolucionarni put, koji
polazi od prava oveka da bi zasnovao vrhovnu mo, i radikalni
militaristiki put koji polazi od dravne prakse da bi definisao, u
terminima koristi, granicu nadlenosti vlasti i sferu nezavisno
sti individue. Razliiti putevi, ali koji se meusobno ne iskljuu
ju. Istoriju evropskog liberalizma od XIX veka treba prouavati
upravo u tom svetlu njihove strateke interakcije. Na taj nain se
rasvetljava i stie sveukupni uvid u nain na koji Fuko od 1977.
razrauje problematiku prava onih kojima se upravlja u odnosu
na nejasnije i apstraktnije prizivanje prava oveka.7
5 Videti poetak osmog predavanja (7. mart 1979), str. 191: [...] na poetku sam zaista
nameravao da vam govorim o biopolitici, ali sam vam dugo, moda i predugo, govorio o
neoliberalizmu, a onda i o neoliberalizmu u njegovom nemakom obliku. Videti isto tako
Rezime kursa, str. 325: Ovogodinji kurs je bio u potpunosti posveen onome to bi
trebalo da bude samo njegov uvod.
6 Videti osmo predavanje (7. mart 1979), str. 191-193.
7 Naravno da nije re o ublaavanju problematike prava onih kojima se upravlja, ne
odvojive od pojave razdora (videti: Da li e izruiti Klausa Kroasana, D, III, n 210,
str. 364), a koja se odnosi na nezavisnost onih kojima se upravlja prema utilitaristikom
proraunu, ve je re o naglaavanju srodnosti, koja nesumnjivo nije strana Fukoovom
interesu za liberalizam.
Okolnosti kursa 389
U treem predavanju, nakon to je obradio pitanje Evrope i

njenih odnosa sa ostatkom sveta, prema novom nainu uprav
ljanja, vraa se na svoj izbor da liberalizmom nazove ono to se
u XVIII veku prikazuje u obliku naturalizma. Re liberalizam se
objanjava ulogom koju igra sloboda (libert) u liberalnom nai
nu upravljanja: zagarantovana sloboda, ali jednako stvorena od
strane liberalizma, koji ima potrebu, zarad postizanja svojih ci
ljeva, da je neprekidno kreira, odrava i uokviruje. Liberalizam,
tako, moemo definisati kao proraun rizika - slobodna igra inte
resa meu pojednicima - saglasan sa interesima svakoga. Upravo
zato podsticanje na opasan ivot sa sobom povlai utvrivanje
viestrukih mehanizama osiguranja. Sloboda i osiguranje: to su
procedure kontrole i oblici dravnih intervencija, koje takav dvo
struki uslov iziskuje, koje sainjavaju paradoks liberalizma, i koje
vode poreklo od kriza upravljatva8 koje su se deavale tokom
dva veka.
Dakle, sada je pitanje saznati kakva kriza upravljatva karak-
terie aktuelni svet i kakve revizije liberalne vetine upravljanja
je podstakla. Na taj dijagnostiki zadatak odgovara prouavanje,
poev od 4. predavanja (31. januar 1979) dve velike neoliberalne
kole, nemakog ordoliberalizma9 i amerikog anarholiberaliz-
ma (videti Rezime predavanja)10 - jedina Fukoova digresija, za
vreme njegovih predavanja na Kole de Fransu, na polje savre-
mene istorije. Te dve kole ne uestvuju samo u istom projektu
ponovnog osnivanja liberalizma. One takoe predstavljaju dva
razliita oblika kritike iracionalnosti svojstvene preterivanju u
upravljanju,11 od kojih jedan istie logiku iste konkurencije na
ekonomskom terenu, uokvirujui trite putem mnogobrojnih
dravnih intervencija (teorija politike drutva), a drugi nastoji
8 Videti tree predavanje (24. januar 1979), str. 70.

9 Kako je francuska bibliografija na ovu temu veoma suena, izuzev teze F. Bilgera (La
pense conomique de lAllemagne contemporaine, Paris, Librairie Gnrale de Droit, 1964)
kojom se slui Fuko, istai emo skoranje objavljivanje kolokvijuma VOrdoliberalisme
allemand. Aux sources de lconomie sociale da march, s. dir. P. Commun, Universit de
Cergy-Pontoise, CIRAC/CICC, 2003.
10 Videti str. 327-329.
11 Ibid., str. 327.
da proiri racionalnost trita na podruja koja su do tada sma

trana neekonomskim (teorija ljudskog kapitala).
SUTINSKI POJMOVI
Zavrimo ovo izlaganje sa nekoliko napomena o dva temeljna
pojma - upravljanje i upravljatvo - oko kojih su organizova-
ni ovi kursevi.
Upravljanje
Tokom kursa iz 1975, Nenormalni, prvi put se iscrtava proble
matika vetine upravljanja. Suprotstavljajui model iskljuivanja
leproznih sa modelom ukljuivanja kunih,12 Fuko je dobu kla
sicizma pripisao izumevanje pozitivnih tehnologija moi, prime-
njivih na raznim nivoima (dravni aparat, institucije, porodica):
Klasicizam je dakle razradio ono to se moe zvati vetina upravljanja,

tano u onom znaenju u kome se tada shvatalo upravljanje decom,
upravljanje ludima, upravljanje siromasima i uskoro upravljanje rad
nicima.13
Pod upravljanjem, pojanjavao je Fuko, trebalo je podrazu-

mevati tri stvari: novu ideju o jednoj moi utemeljenoj u preno-
su, otuenju ili predstavljanju volje pojedinaca; dravni aparat
postavljen u XVIII veku; i najzad, optu tehniku upravljanja
ljudima, koja je bila nalije pravnim i politikim strukturama
predstavljanja, i uslov za funkcionisanje i uspenost tih aparata.14
Tehniku iji se tipini dispozitiv sastojao u disciplinarnoj orga
nizaciji opisanoj prethodne godine.15
Analiza upravljanja, u istim ovim predavanjima, nije se ogra
niavala na discipline, ve se protezala na tehnike upravljanja du-
12 Modeli koje obnavlja 1978, u okviru analize tehnologija bezbednosti (cf. Bezbednost,
teritorija, stanovnitvo, predavanje od 11. januara 1978, str. 19).
13 Nenormalni: predavanja na Kole de Fransu: 1974-1975, prevela Milica Kozi, Svetovi,
Novi Sad, 2001, predavanje od 15. januara 1975, str. 66.
14 Ibid., str. 67.
15 Cf. Psihijatrijska mo: predavanja na Kole de Fransu: 1973-1974, prevela Milica Ko
zi, Svetovi, Novi Sad, 2005, predavanja od 21. i 28. novembra, i od 5. decembra 1973.
Okolnosti kursa 391
sama to ih je definisala Crkva oko obreda pokore.16 Disciplina

tela i upravljanje duama tako se javljaju kao dva komplementar
na lica jednog istog procesa normalizacije:
Upravo u trenutku kada su drave sebi postavljale tehniki problem vlasti

koja se vri nad telima [...], Crkva je, sa svoje strane, obraivala pastorak
tehniku upravljanja duama, definisanu na Tridentskom saboru, koju je
potom prihvatio i razradio Karlo Boromejski.17
Vetina upravljanja i pastorak te dve niti ponovo su razmota-

ne na kursevima iz 1978, ali uz odreen broj znakovitih razlika.
Pre svega, tu je znatno proirenje hronolokog okvira: pastorala
se vie ne konstituie u XVI veku, kao reakcija na reformaciju,
nego ve u prvim vekovima hrianstva, pri emu su upravlja
nje duama Oci definisali kao vetinu nad vetinama ili nau
ku nad naukama.18 Fuko, dakle, ponovo upisuje tridentski pa-
storal u dugo trajanje hrianskog pastirstva. Zatim ponovno
usmeravanje vetine upravljanja na samo funkcionisanje drave:
upravljanje, u politikom smislu, vie ne oznaava tehnike koji
ma se mo prikopava na pojedince, ve samo vrenje politikog
suvereniteta19 - neto ranije smo videli kojem je metodolokom
ulogu odgovaralo to novo gledite. Najzad, premetanje anali
ze stvarnih mehanizama moi na samosvest vlade.20 Ta kretnja,
meutim, ne prekida sa mikrofizikim pristupom iz prethodnih
radova. Onako kako on to objanjava u uvodu za seminar iz 1979,
za Fukoa stvar nije toliko u izuavanju praksi koliko u izuavanju
16 Nenormalni, predavanje od 19, februara 1975, str. 222.
17 Hrid., str. 222.
18 Cf. Bezbednost, teritorija, stanovnitvo, predavanje od 15. februara 1978, str. 150.
19 Raanje biopolitike: predavanja na Kole de Fransu: 1978-1979, predavanje od 10.
januara 1979, str. 13, gde Fuko objanjava da pod vetinom upravljanja podrazumeva
racionalizaciju dravne prakse u vrenju politikog suvereniteta.
20 Raanje biopolitike, predavanje od 10. januara 1979, str. 12-13: Nisam prouavao,
niti elim da prouavam realnu dravnu praksu, takvu kakva danas postoji i koja svuda
odreuje situaciju o kojoj se raspravlja, postavljene probleme, izabrane taktike, koriene
instrumente, izmiljene ili promenjene itd. Moja je namera bila da prouim vetinu uprav
ljanja, tj. najbolji promiljen nain upravljanja, a istovremeno i refleksiju o najboljem m o
guem nainu upravljanja. Odnosno, pokuao sam da obuhvatim instancu miljenja u
dravnoj praksi i o njoj.
programske strukture koja im je inherentna, kako bi izvestio o

procedurama objektivizacije koje iz nje proistiu:
Svako upravljatvo moe da bude samo strateko i programsko. To nikad

ne funkcionie. Ali da to nikad ne funkcionie moe se rei upravo u od
nosu na neki program.
U svakom sluaju, ne elim da analiziram uinke drutvene organizacije,
ve uinke objektivizacije i veridikcije. I to u humanistikim naukama
ludilo, kazneni sistem, i u odnosu na njega samog, u meri u kojoj se reflek-
tuje upravljatvo (drava / graansko drutvo).
Re je o tome da se ispita tip prakse kakva je upravljatvo, u meri u kojoj
ono ima uinke objektivizacije ili veridikcije kad je re o samim ljudima,
konstituiui ih kao subjekte.21
Upravljatvo
(a) Prvi put formulisan u etvrtom predavanju iz 1978. (1. fe
bruar 1978), pojam upravljatva22 postepeno klizi od jednog
preciznog, istorijski odreenog smisla do optijeg i apstraktnijeg
znaenja. Naime, on u tom predavanju slui za imenovanje rei
ma moi uspostavljenog u XVIII veku, koji za glavnu metu ima
stanovnitvo, za najvaniju formu znanja politiku ekonomiju, a
za sutinski tehniki instrument dispozitive bezbednosti23, kao
i proces koji je vodio ka prvenstvu tipa moi koji moemo na
zivati upravljanjem {gouvernement) nad svim drugim tipovima
moi, poput suverenosti i discipline, itd.24 On, dakle, oznaava
skup elemenata ije su geneza i artikulacija specifine za zapadnu
istoriju.
21 Rukopis uvoda u seminar iz 1979.

22 Suprotno tumaenju koje su ponudili neki nemaki komentatori, re gouvernemen
talit' (upravljatvo) ne bi mogla da proishodi iz saimanja rei gouvernement (uprav
ljanje) i mentalit (cf., na primer, U. Brckling, S. Krasmann i T. Lemke, ur., Gouverne-
mentalitt der Gegenwart. Studien zr konomisierung des Sozialen, Frankfurt/Main,
Suhrkarnp, 2000, str. 8), budui da je gouvernmentalit izvedeno iz gouvernemental kao
musicalit iz musical i da oznaava, zavisno od okolnosti, strateko polje odnosa moi ili
specifina obeleja vladine aktivnosti. Prevoenje reju Regierungsmentalitt, to se po
javljuje u najavnom tekstu sa skupa Governmentality Studies, odranom u Beu 23-24.
marta 2001, predstavlja, dakle, besmislicu.
23 Bezbednost, teritorija, stanovnitvo, predavanje od 1. februara 1978, str. 106 i dalje.
24 Ibid. Proces koji se saima u sekvenci: pastoralna mo - diplomatsko-vojni dispozitiv
- policija (Predavanje od 22. marta 1978. str. 295).
Okolnosti kursa 393
Na dogaajno obeleje upravljatva, svojom se istorijskom

i jedinstvenom dimenzijom nadovezuju granice njegovog po
lja primene. On ne definie bilo koju relaciju moi, ve tehnike
upravljanja koje podrazumevaju obrazovanje moderne drave.
Izmeu njega i drave postoji ista ona veza koja se moe uoiti
izmeu:
[...] tehnika razdvajanja i psihijatrije, disciplinatornih tehnika i kaznenog

sistema i biopolitike i medicinskih institucija.25
Upravljatvo je, dakle, u toj etapi Fukoove refleksije, pojam

koji omoguuje da se iskroji specifino podruje relacija moi,
u odnosu sa problemom drave. To e dvostruko obeleje tog
pojma, dogaajno i regionalno, teiti da nestane tokom narednih
godina. Od 1979. ta re vie ne oznaava samo prakse upravljanja
koje ulaze u sastav nekog pojedinanog reima moi (policijska
drava ili manjinska liberalna vlada), ve nain na koji se vlada
vladanjem ljudi, sluei tako kao analitika reetka za odnose
moi uopte.26 Iako ta reetka tada i dalje funkcionie u okvi
ru problema drave, sledee godine se odvaja od njega i postaje
koekstenzivna semantikom polju upravljanja,
[...] budui da je taj pojam shvatan u irokom smislu tehnika i procedura

namenjenih usmeravanju vladanja ljudima. Upravljanje decom, upravlja
nje duama ili svestima, upravljanje nekom kuom, dravom ili sobom.27
Budui da se upravljatvo od tada brka sa upravljanjem28,
25 Bezbednost, teritorija, stanovnitvo, predavanje od 8. februara 1978, str. 57. Cf. supra, str.
139.
26 Raanje biopolitike, predavanje od 7. marta 1979. [Ovde nismo mogli da preuzmemo
odlomak iz postojeg prevoda na srpski zato to je, grekom izdavaa, to predavanje izo
stavljeno iz teksta knjige, iako postoji u sadraju - prim, prev.)
27 Rezime predavanja Du gouvernement des vivants (1980), Dits et crits, IV, br. 289, str.
124.
28 O upravljanju kao praksi koja se sastoji u vladanju vladanjem, cf. i Deux essais sur
le sujet et le pouvoir (april 1983), u: H. Dreyfus i P. Rabinow, Michel Foucault: Beyond
structuralism and hermeneutics, University of Chicago Press, 1982. / Michel Foucault. Un
parcours philosophique, prev. F. Durand-Bogaert, Paris, Gallimard (Bibliothque des sci
ences humaines), 1984, str. 314.
Fuko se zauzima za razluivanje ta dva pojma, jer prvi definie

strateko polje odnosa vlasti, prema tome koliko su oni pokret
ljivi, promenljivi, povratni29, u okviru kojeg se uspostavljaju ti
povi vladanja, ili vladanja vladanjima, kojima se odlikuje drugi
pojam. Tanije - jer strateko polje nije nita drugo do sama igra
relacija moi meu sobom - on pokazuje kako se one uzajamno
obuhvataju, jer upravljatvo ne predstavlja strukturu, to e rei
relacionu invarijantu izmeu [...] promenljivih ve jednu je
dinstvenu optost30, ije promenljive, u svojoj nasuminoj inte
rakciji, odgovaraju sticaju okolnosti.
Na taj nain ono biva racionalnost imanentna mikromoi-
ma, koji god da je razmatrani nivo analize (odnos roditelji/deca,
pojedinac / dravna sila, stanovnitvo/medicina itd.). Ako je
dogaaj31, ono to vie nije kao odreena istorijska sekvenca,
kao na kursu iz 1978, ve je to u onoj meri u kojoj je svaka relacija
moi deo strateke analize:
Jedinstvena optost: njena stvarnost je jedino dogaajna, a njena inteligi-

bilnost moe da pokrene samo jednu strateku logiku.32
Preostaje da se zapitamo kakva to veza, u Fukoovoj misli, postoji

izmeu tih tipova dogaajnosti: ona koja se upisuje u neki zasebni
istorijski proces, svojstven zapadnim drutvima, i ona koja je te
orijski usidrena u optoj definiciji moi kroz re upravljanje33.
29 Hermeneutika subjekta. Predavanja na Kolez de Fransu 1981-1982, preveli Milica

Kozi i Branko Raki, Svetovi, Novi Sad, 2003, str. 320. Cf. i Rsum du cours iz 1981,
Subjectivit et vrit, Dits et crits, IV, br. 304, str. 214: jedan od ciljeva kojima je odgo
varalo izuavanje upravljatva, osim kritike uobiajenih poimanja moi, bio je da se
mo analizira kao podruje stratekih relacija izmeu pojedinaca ili grupa - relacija iji
je ulog vladanje drugim ili drugima
30 Rukopis o upravljatvu (bez naslova, sveanj od 11 listova papira obeleenih str. 22 do
24, a potom nepaginiranih), umetnut izmeu predavanja od 21. februara i 7. marta 1979.
u Raanju biopolitike.
31 Ibid.
32 Cf. supra, 20.
33 Cf. Deux essais sur le sujet et le pouvoir, loc. cit., str. 314: Modus relacije svojstven
moi ne bi, dakle, trebalo traiti oko nasilja i borbe, niti oko ugovora i dobrovoljne veze
(koji mogu da budu, u najboljem sluaju, samo njegovi instrumenti), ve oko onog m odu
sa pojedinanog delanja - ni ratnikog ni juridikog - kakav je upravljanje.
Okolnosti kursa 395
(b) Analiza tipova upravljatva kod Fukoa neodvojiva je od ana

lize formi otpora, ili protivvladanja, koji joj odgovaraju. Tako on
na 8. predavanju iz 1978. (1. mart 1978) pravi spisak glavnih for
mi protivvladanja razvijenih u srednjem veku u odnosu na pastir-
stvo (asketizam, zajednice, misticizam, Sveto pismo, eshatoloko
verovanje). Isto tako ga analiza modernog upravljatva, ureena u
naelu dravnog razloga, pri kraju kursa navodi da istakne razli
ita arita specifinih protivvladanja, u ime graanskog drutva,
stanovnitva ili nacije. Budui da su ta protivvladanja u svakom
razdoblju simptom krize upravljakog aparata34vano je zapita
ti se koje forme poprimaju u dananjoj krizi, kako bi se definisa-
li novi modaliteti borbe ili otpora. itanje liberalizma koje nudi
Fuko moe se, dakle, razumeti samo na osnovu tog pitanja.
U tom nam se pogledu ini zanimljivim da navedemo slede-
i odeljak iz rukopisa u kojem je Fuko definisao upravljatvo
kao jedinstvenu optost'. Tu se, naime, vidi kako on politiku i
dalje poima sa stanovita formi otpora moi3536(uostalom, to je,
koliko znamo, jedini tekst u kojem aludira na Karla mita [Carl
Schmitt]):
Analiza upravljatva kao jedinstvene optosti podrazumeva da je sve poli

tiko. Tom se izrazu tradicionalno pridaju dva znaenja:
- Politiko se definie itavom sferom dravne intervencije. [...] Rei da je
sve politiko znai rei da je drava svuda, posredno ili neposredno.
- Politiko se definie sveprisutnou borbe dva protivnika [...]. Ta druga
definicija je definicija K. [sic] mita.
Teorija druga
[...]
Sve u svemu, dve formulacije: sve je politiko po prirodi stvari, sve je politi
ko usled postojanja protivnika.
Stvar je u tome da se radije kae: nita nije politiko, sve se moe politizo-
vati, sve moe da postane politiko. Politika nije nita vie niti ita manje od
onoga to se raa sa otporom upravljatvu, prvi ustanak, prvo sueljavanje.56
34 Raanje biopolitike, predavanje od 24. janutara 1979, str. 104.

35 Cf. i ovde, Deux essais sur le sujet et le pouvoir, str. 300, gde Fuko sugerie novi m o
dus ispitivanja relacija moi koji se sastoji u uzimanju formi otpora razliitim tipovima
moi za polaznu taku.
36 Rukopis o upravljatvu, supra, 20. Budui da je Fukoov rukopis na nekoliko mesta te
ko deifrovati, nismo naveli odlomke u kojima je naa transkripcija bila previe nesigurna
ili je u njoj bilo rupa.
(c) Iako su dva kursa iz 1978. i 1979. ostala neobjavljena do

dana dananjeg, izuzev 4. predavanja (1. februar 1978) iz prvog3'
i nekoliko odlomaka iz drugog38, problematika upravljatva, na
roito poev od Fukoovog rezimea predavanja na Stenfordu iz
197939, pre desetak godina je izrodila prostrano polje istraivanja
u anglosaksonskim zemljama, a u skorije vreme i u Nemakoj40,
gouvernmentality studies. One su na nekim univerzitetima ak
uvrtene meu discipline na katedrama za sociologiju ili politike
nauke. Polazna taka tog pokreta bila je objavljivanje knjige G.
Berela (Burchell), K. Gordona i P. Milera (Miller) The Foucault
Effect: Studies in governmentality, 1991. godine41, knjige koja je,
osim Fukoovog predavanja na tu temu, sadrala i dugaak uvod
Kolina (Colin) Gordona, u kojem se iznosi produbljena sinteza
kurseva iz 1978. i 1979, kao i skup studija naroito usredsreenih
na pojam rizika (poimanje drutvenog rizika, modaliteti preven
cije rizika, razvoj bezbednosnih tehnika, filozofija rizika itd.).42 Iz
37 Izalo je na italijanskom u asopisu Aut-Aut, br. 167-168,1978, potom na francuskom
u Actes, 54, leto 1986. Taj tekst, osetno drugaiji od onog koji mi objavljujemo, preuzet je
u Dits et crits, III, br. 239, str. 635-657. Engleski prevod istog tog predavanja izaao je u
reviji Ideology and Consciousness, 6, 1979.
38 Odlomak iz Raanja biopolitike, predavanje od 31. januara 1979, pod naslovom
Phobie dtat, Libration, 967, 30. jun - 1. jul 1984. (tekst preveden na nemaki u: U.
Brckling, S. Krasmann i T. Lemke, ur., Gouvernementalitt der Gegenwart, str. 68-71);
odlomak iz Raanja biopolitike, predavanje od 24. januara 1979, pod naslovom Michel
Foucault et la question du libralisme, Le Monde, dodatak broju od 7. maja 1999. Podseti-
mo, osim toga, da su prva predavanja sa oba kursa objavljena na kasetama, pod naslovom
De la gouvernementalit (Paris, LeSeuil, 1989).
39 Omnes et singulatim, loc. cit., str. 134-161.
40 Osim ve citiranog kolektivnog rada, videti mnogobrojne lanke T. Lemkea, koji su
objavljivani nakon njegovog izuzetnog rada Eine Kritik der politischen Vernunft. Foucaults
Analyse der modernen Gouvernementalitt, Berlin-Hamburg, Argument Verlag, 1997.
41 London, Harvester Wheatsheaf, 1991.
42 Videti lanke: J. Donzelot, The mobilisation of society (str. 169-179); F. Ewald,
Insurance and risk (str. 197-210); D. Defert, Popular life and insurance technology
(str. 211-233); i R. Castel, From dangerousness to risk (str. 281-298). Tekst D. Dfra
je opti uvod u radove istraivake grupe on the formation of the insurance apparatus,
considered as a schema of social rationality and social management (str. 211), oformljene
1977. sa J. Donzeloom, F. Evaldom i drugim istraivaima, koja je dovela do nastanka
nekoliko naunih radova: Socialisation du risque et pouvoir dans le ntreprise (daktilo-
gram, Ministarstvo rada, 1977) i Assurance-Prvoyance-Scurit: Formation historique
des techniques de gestion dans les socits industrielles (daktilogram, Ministarstvo rada,
1979). O raspravi o tom skupu radova videti: P. OMalley, Risk and responsibility, u: A.
Okolnosti kursa 397
toga je proishodio nastanak znatne literature na polju drutvenih

nauka, politike ekonomije i politike teorije, iji popis oigledno
nije mogue sainiti u okviru ovog izlaganja. Radi skupnog uvida
uputiemo na knjigu Miela Dina (Mitchell Dean), Governmenta-
lity: Power and rule in modem society43, i na lanak Tomasa (Tho
mas) Lemkea, Neoliberalismus, Staat und Selbsttechnologien.
Ein kritischer berblick ber die governmentality studies.44 Sko
ranja primena pojma upravljatva na podrujima tako udaljenim
od sredita Fukoovog interesovanja kao to su rukovoenje ljud
skim resursima45 ili teorija organizacija46 svedoi o plastinosti te
sheme analize i o njenom kapacitetu kruenja u najraznolikijim
prostorima.
*
* *
elim da zahvalim Danijelu Deferu za velikodunost sa kojom

mi je stavio na raspolaganje rukopise i spise Miela Fukoa, kao i
mojoj supruzi antal (Chantal) za tako dragocenu pomo u radu
na transkripciji kurseva.
M. S.
Barry, T. Osborne i N. Rose, Foucault and Political Reason: Liberalism, Neo-liberalism and
rationalities o f government, London, University College, 1996, str. 189-207.
43 London, Thousand Oaks / New Delhi, Sage Publications, 1999.
44 Politische Vierteljahresschrift, 41 (1), 2000, str. 31-47.
45 Videti naroito: B. Townley, Reframing Human Resource Management: Power, ethics
and the subject at work, London, Thousand Oaks / New Delhi, Sage Publications, 1994;
E. Barratt, Foucault, HRM and the ethos of the critical management scholar, Journal of
Management Studies, 40 (5), jul 2003, str. 1069-1087.
46 Cf. A. McKinlay i K. Starkey, ur., Foucault: Management and organization theory, from
Panopticon to technologies o f the Self, London, Thousand Oaks / New Delhi, Sage Publica
tions, 1998, i konferenciju Organiser aprs Foucault, koja je odrana na cole des Mines,
u Parizu, 12. i 13. decembra 2002.
akle, evo nekoliko optih odlika tih dispozitiva bezbednosti.
Hteo bih da uoim etiri za poetak. Prvo, hteo bih malo da
prouavam ono to moemo nazvati prostorima bezbednosti. Drugo,
izuavaemo problem postupanja sa onim to je nesigurno. Nazovi
mo to problemom aleatornosti. Tree, prouavaemo oblik norma
lizacije koja je specifina za bezbednost za koju mi deluje da je dru
gaijeg oblika od disciplinarne normalizacije. Napokon, doi emo
do onoga to e biti ovogodinji problem - odnos izmeu tehnike
bezbednosti i stanovnitva, koja je istovremeno i subjekat i objekat
tih mehanizama bezbednosti. Nee se raditi samo o iskrsavanju poj
ma, nego i realnosti stanovnitva. U osnovi se radi o ideji o stvarno
sti stanovnitva, koja je bez sumnje potpuno moderna u odnosu na
politiko funkcionisanje, ali podjednako u odnosu na znanje i poli
tike teorije pre XVIII veka. Dakle, prvo, uopteno, pitanja prostora.
Grubo govorei, na prvi pogled i donekle ematski, moglo bi se rei
da se suverenost sprovodi u granicama teritorije, disciplina na telima
individua i, napokon, bezbednost na skupu celog stanovnitva.
Miel Fuko
Scurit, territoire, population

Cours au Collge de France
( 1977- 1978)
M ichel Foucault

Misel Fuko - Bezbednost, Teritorija, Stanovnistvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Misel Fuko - Bezbednost, Teritorija, Stanovnistvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ca ca

Copyright Seul/Gallimard, 2004.

CIP - KaTa/iorn3 auwja y ny6 nnKaL4njn

Izvornik na franc, jeziku.

tampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publishing d.0 .0 .

SCURIT, TERRITOIRE, POPULATION

Cours au Collge de France

Copyright Seul/Gallimard, 2004.

Predavanje od 11. januara 1978. 19

Predavanje od 18. januara 1978. 47

Predavanje od 25. januara 1978. 73

Predavanje od 8. februara 1978. 134

Predavanje od 15. februara 1978. 150

Predavanje od 1. marta 1978. 202

Pojam vladanja. - Kriza pastirstva. - Pobune u polju vladanja u

Predavanje od 8. marta 1978. 239

Predavanje od 22. marta 1978. 295

Predavanje od 29. marta 1978. 321

Predavanje od 5. aprila 1978. 343

Rezime kursa 369

Miel Senelar: Okolnosti kursa 374

Mici Fuko je na Kole de Fransu predavao od januara 1971. pa

Renikom Kole de Fransa kae se da profesori imaju sluaoce, a

5 Godine 1976, u uzaludnoj nadi da e prorediti polaznike, Miel Fuko je promenio

diskusiju ini nemoguom. A poto nema povratnog kanala, as

Poto su sedamdesete godine bile godine razvoja i usavravanja

Na taj nain su predavanja (i izvesni seminari) bila sauvana.

Hezbednost, teritorija, stanovnitvo, predavanja iz 1978, za

Sa ovim izdanjem predavanja na Kole de Fransu, jedan novi

Fransoa Evald (Franois Ewald) i

Ove godine bih hteo da ponem sa izuavanjem onoga to sam

kako se odvija, izmeu ega i ega, izmeu koje i koje take, na

m ija. Na neki nain, zbog isto faktikih razloga, ovo to radim

stavlja istu onu dimenziju u kojoj se vekovima i vekovima odvijala

11 ip.i 1? Potom, kako se statistiki moe predvideti koliki e biti

4 M. F.: vrsta {genre).

dijagnostiku i eventualnu transformaciju individua. Sve smo to

* M. Fuko je rekao: ipak, korekcija, korektivni efekat je oigledno upuen...

io i da je praksa muenja kao davanja primera bila korektivna

hanizama bezbednosti. Na kraju krajeva, da bi se osigurao uinak

i .izviti u svakom sektoru, u svakom trenutku, u svakom drutvu i

delom XVII veku, odaju sasvim drugaiji utisak od onih vezanih

11 <.io u biolokoj sudbini vrsta. Da li onda moemo rei - a to

Disciplina se, svakako, izvrava na telirna individua, ali sam

M.ilan razvoj vojnih vetina je postavljao isti problem. Napokon,

njih. Napokon, u prestonici,15 u plemikim odajama graevine,

nistrativnih funkcija i tako dalje. Napokon, zanimljivo je i to to

neki i ovde, u Francuskoj, u vreme Luja XIII i Luja XIV. Uzmimo

vri ih ka manjima. Najvei pravougaonici, to e rei najvee uda

a, sa druge strane, njegovi odnosi sa Engleskom su vodili tome

* Nekoliko nerazumljivih rei.

Ima, radilo se o organizovanju cirkulacije, eliminisanju opasnih

to bio sluaj kada je u pitanju disciplinarni grad. Radi se naprosto

Sumirajui do sada izneto, moemo rei da, dok suverenitet

smrtnosti vodi veem broju leeva i, posledino, veoj koliini

* U rukopisu, na strani 16, Fuko pie u zagradi:

mu hmkcionie kao vrsta, u Mohovim (Moheau) Istraivanjima o

da tu imamo jednu od osa, tj. jedan od osnovnih elemenata u ra

1 Videti: U faut dfendre la socit. Cours au Collge de France, 1975-1976, ur.

H P Iclicvre, LUrbanisme et lA rchitecture Nantes au XVIIIe sicle, doktorska

( poeli smo, dakle, sa prouavanjem onoga to bismo mo-

tome da se subjekti disciplinuju i prinude na proizvodnju materi