UENJE

Sadraj predavanja
Pojam uenja
Habituacija i senzitizacija
Klasino uslovljavanje
Zakonitosti uslovljavanja
Emocionalno uslovljavanje
Tipovi uslovljavanja
Objanjenje fobija
Instrumentalno uslovljavanje
Zakon efekta
Operantno uslovljavanje
Potkrepljenje
Oblikovanje i osnaivanje ponaanja
Razlikovanje i generalizacija drai
Poreenje klasinog i instrumentalnog uslovljavanja
Kanjavanje
Latentno uenje i kognitivne mape
Uenje po modelu
Uenje uvianjem
 UENJE
Uenje trajna ili relativno
trajna promena u individui
koja se pod odreenim
uslovima moe manifestovati
u njenoj aktivnosti
(doivljavanju, ponaanju), a
koja je rezultat prethodne
aktivnosti pod tim ili slinim
uslovima
Relativno trajna promena u
ponaanju na osnovu
iskustva
 Habituacija i senzitizacija
Najprostiji oblici uenja
Habituacija nakon nekog vremena organizam
prestaje da reaguje na odreene NEBITNE drai,
koje se esto ponavljaju tako da ga one vie ne
ometaju (Navikavanje)
Prema odreenim teoretiarima habituacija ne
spada u oblike uenja ve predstavlja osobinu
plastinosti nervnog sistema ili odreenu vrstu
inhibicije
Razlika kratkorona dugorona habituacija!
Tolerancije kod narkomana habituacija, teorija
naspramnog procesa i klasino uslovljavanje
Senzitizacija suprotna pojava od habituacije,
organizam je sve osetljiviji na odreene vrste
drai koje se ponavljaju (esto dovodi do burne
reakcije)
 Klasino uslovljavanje
Ivan Petrovi Pavlov ruski nobelovac i fiziolog,
prouavao proces varenja
Refleks salivacije (luenja pljuvake) javlja se ne
samo pri pojavi hrane (bezuslovna dra), ve i
posude, osobe koja hrani, zvuka njenih koraka
(uslovne drai)
Uslovljavanje unapred davanje uslovne drai
nekoliko sekundi pre bezuslovne
Gaenje postepeno slabljenje (nestajanje) uslovne
reakcije ukoliko se uslovna dra daje bez bezuslovne
Ponovno uslovljavanje bre uenje
Spontano obnavljanje ponovo javljanje uslovne
reakcije, bez vidljivog razloga, iako je dolo do gaenja
Generalizacija javljanje uslovne reakcije i na drai
sline originalnoj uslovnoj (proces razlikovanja drai
spreava da se generalizacija nekontrolisano proiri)
1. Poetno stanje uroeni refleks
BEZUSLOVNA
DRA BD
(ukus hrane)

2. Proces uenja uslovljavanje

USLOVNA
(NEUTRALNA )
DRA UD
(zvuk zvona)

BEZUSLOVNA
DRA BD
(ukus hrane)
3. Stanje nakon uslovljavanja uslovni refleks
USLOVNA ASOCIJACIJA (VEZA)
(NEUTRALNA ) DRAI kljuni
DRA UD
(zvuk zvona) element klasinog
uslovljavanja
 EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE
Eksperimenti sa malim Albertom
Uslovljavanje straha kod beba Don Votson i
Rozali Rejner 1920-ih godina
7 uparivanja (glasan zvuk i beli mi) dolazi do
uenja
Osnovne karakteristike:
Do uslovljavanja dolazi vrlo brzo
Jednom naueno ponaanje se teko gasi
Uslovna dra se lako generalizuje
Razuslovljavanje Meri Kaver Dons (mali
Petar sa strahom od zeca) uz UD (zec) davana
je BD (slatki), koja izaziva reakciju BR (jedenje)
koja ne moe da se odvija istovremeno sa
nepoeljnom reakcijom UR (pla)
 Pavlovljev tip A uslovljavanja nije metodoloki i teorijski ist tip
(postoji zadovoljenje osnovnih biolokih potreba motiva)
Apetitivne drai slue za zadovoljenje osnovnih nagona
Votsonov tip uslovljavanja (emocionalno uslovljavanje)
Averzivne drai izazivaju negativne reakcije i efekti takvih drai
su dugotrajniji i opasniji za organizam, nisu vezane za osnovne
nagone uslovna reakcija se slabije gasi (npr. fobije)
Uslovljavanje vieg reda uslovljavanje na ve uslovljenu dra
(ne na bezuslovnu)
FOBIJE bezrazloni strahovi koji opstaju uprkos razumskom
objanjenju o njihovoj neopravdanosti
Reakcije ljudi na traumatske dogaaje (nasilje, rat, terorizam)
Bihevioralna psihoterapija primena zakonitosti klasinog
uslovljavanja
Razliiti oblici RAZUSLOVLJAVANJA kako bi se ugasila
negativna reakcija na uslovnu dra (metodi relaksacije uz
prezentovanje drai koja izaziva averzivnu reakciju)
 INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE
Uenje na osnovu posledica prethodnog ponaanja
ZAKON EFEKTA radnje se ue zavisno od svojih posledica
Nagrada Pojaavanje ponaanja

Izostanak nagrade Nestajanje ponaanja

Edvard Torndajk (Edward Thorndike)
Eksperimenti sa makama problemski kavez (puzzle box)
Uenje putem pokuaja i pogreaka
Instrumentalno uslovljavanje pritiskanje poluge predstavlja
instrument dolaenja do cilja
Berhus Skiner
Eksperimenti sa pacovima Skinerov kavez
Operantno uslovljavanje (ponaanje operantno u spoljanjoj
sredini; ostvaruje odreeni uticaj stvarajui posledice koje povratno
deluju na uestalost javljanja odreenog ponaanja)
 POTKREPLJENJE
Pozitivno (drai koje dovode do prijatnih stanja organizma)
osnaivanje i uvrivanje ponaanja koja vode do potkrepljenja
Negativno (uklanjanje ili izbegavanje averzivne drai)
osnaivanje i uvrivanje ponaanja koja vode do potkrepljenja
USLOVLJAVANJE BEANJEM ponaanjem se prekida
averzivna dra (dogaaj)
USLOVLJAVANJE IZBEGAVANJEM ponaanjem se spreava
javljanje averzivne drai (izbegavanje negativnih posledica)
esto kombinacija klasinog i instrumentalnog uslovljavanja
Uenje ponaanja je brzo i lako, ono se teko gasi
(izbegavanje onemoguava proveravanje da li je averzivna
dra prisutna; izbegavanje straha!; usvajanje ponaanja
linijom manjeg otpora)
POTKREPLJENJE KANJAVANJE
(UVRIVANJE PONAANJA) (SLABLJENJE PONAANJA)
 Oblikovanje i osnaivanje ponaanja
Metod oblikovanja ponaanja (sukcesivnih aproksimacija)
mala verovatnoa javljanja eljenog ponaanja, nagrauje se
priblino slino ponaanje dok se ne doe do eljenog efekta
Primarni potkrepljivai drai koje zadovoljavaju osnovne
ivotne potrebe (glad, e, toplota...) uenje prestaje kad se
potreba zadovolji!***
Sekundarni potkrepljivai uparivanje neutralnih drai sa
primarnim potkrepljivaima (omoguava se kontinuitet u uenju)
Novac
Nastanak sujeverja sluajno potkrepljivanje
Uvremenjenost potkrepljena neposredno nakon eljene reakcije
Odlaganje potkrepljenja
Konzistentnost (doslednost) potkrepljenja
Stalno (neprekidno) potkrepljenje potkrepljenje uvek prati eljeno ponaanje
Delimino potkrepljenje potkrepljenje se daje povremeno Reimi
potkrepljenja
 Reimi potkrepljenja sistemi variranja deliminog potkrepljenja
odgovorni za brzinu uenja i trajnost nauenog
Stalni interval (fixed interval) davanje potkrepljenja posle isteka
tano odreenog vremena (pojaavanje ponaanja s pribliavanjem
vremena davanja potkrepljenja)
Promenljivi interval (variable interval) davanje potkrepljenja nakon
vremenskog intervala razliite duine (umereno uvrivanje ponaanja)
Stalna srazmera (fixed ratio) davanje potkrepljenja nakon
odreenog broja izvoenja eljenog ponaanja (prilino snano
uvrsivanje ponaanja)
Promenljiva srazmera (variable ratio) davanje potkrepljenja nakon
sluajnog broja izvoenja eljenog ponaanja (uenje traje dugo,
naueno ponaanje je dugotrajno)
Razlikovanje (diskriminacija) drai razlika izmeu odgovarajuih i
neodgovarajuih situacija za ispoljavanje odreenog ponaanja
(diskriminativna razlikujua dra)
Generalizacija drai ukljuivanje slinih drai u istu kategoriju to
izaziva slian oblik ponaanja (paralelno sa diskriminacijom drai,
komplamentaran proces)
Klasino vs Instrumentalno uslovljavanje
KLASINO INSTRUMENTALNO
Nema povezanosti Postoji povezanost
izmeu reakcije i reakcije i ishoda
ishoda Zadovoljavanje vitalnih
POVEZANOST
UD i BD se povezuju potreba
nezavisno od promene ponaanja
ponaanja adaptivne prirode
Voljna (u prisutvu
diskriminativne drai
PONAANJA Nevoljna, refleksi
odgovor subjekta dovodi
do ishoda potkrepljenja)
POJAVLJIVANJE Samo ako se desi
Uparivanje
DRAI ponaanje, kontigentno
 Kanjavanje
Suprotni efekti od potkrepljenja
Potkrepljenje osnaivanje ponaanja
Kanjavanje slabljenje ponaanja
Dva oblika:
Negativno kanjavanje (izostavljanje
oekivanih potkrepljenja) ponaanje
ne dovodi do oekivane nagrade
Pozitivno kanjavanje (kazna u uem smislu)
ponaanje dovodi do negativnog ishoda
Privremeno nestajanje neeljenog ponaanja!
Gaenje (prestanak davanja potkrepljenja za
ponaanje) najbolji nain eliminacije neeljenog
ponaanja (najpre se ponaanje pojaava u snazi i
varijabilnosti da bi se zatim potpuno ugasilo)
PRAVILA USPENOG KANJAVANJA:
Izbegavati fiziko kanjavanje,
koje moe pogorati ponaanje
Kanjavati neposredno nakon
kritinog ponaanja (uvremenjeno)
Kanjavati specifino ponaanje, a
ne osobu (spreavanje razvoja
negativnih interpersonalnih odnosa)
Ponuditi alternativno ponaanje
koje se potkrepljuje
Isto ponaanje ne treba i
kanjavati i potkrepljivati
Ne odustajati od ve zapoetog
kanjavanja
 LATENTNO UENJE
Edvard Tolman (Edward Tolman) pacovi
formiraju KOGNITIVNE MAPE tokom uenja
oni su u stanju da LATENTNO UE mapu
lavirinta, iako to nije vidljivo u ponaanju
(postojanje kognitivnih psihikih procesa kao
sastavnih delova uenja)
S R S O R
O nain na koji jedinka doivljava dra utie
na krajnji ishod uenja
Faktor iznenaenja kod opaanja UD pojaava
klasino uslovljavanje reakcije straha
 UENJE PO MODELU
Albert Bandura eksperimenti sa Bobo
lutkom
Sastvani deo uenja kod dece i mladih
Sloenost procesa prilagoavanja uenje je
vaan mehanizam prilagoavanja jedinke na
sredinu u kojoj ivi
Ljudi se pored uenja ponaanja koje se
oekuje rukovode svojim potrebama i nastoje
da promene svoju sredinu u skladu sa njima
Za proces socijalnog uenja znaajna je
samoaktivnost jedinke i drutveni kontekst u
kom se uenje odvija
Samoaktivnost bitna odlika ljudi sposobni su
da misle (samorefleksivnost) i poseduju
sposobnost samoregulacije
 Opservaciono uenje (uenje putem posmatranja)
samo posmatranje uzora moe da izazove slino
ponaanje u slinim situacijama (do uenja dolazi bez
potkrepljenja upotreba kognitivnih sposobnosti, vieno
ponaanje se ne uvebava)
Vikarijsko uenje model opservacionog uenja uz
potkrepljivanje posmatranog ponaanja (nagrada ili
kazna)
Vikarijsko (supstitutivno, posredovano) potkrepljenje
uzor dobija za svoje ponaanje
Izgradnja kognitivnih oekivanja (da li e odreeno
ponaanje biti nagraivano ili kanjavano) na
osnovu posmatranja ishoda neijeg ponaanja i
ishoda sopstvenog ponaanja
Spoljanji potkrepljivai (nagrada/kazna)
Unutranji potkrepljivai (Sistemi samopotkrepljenja)
uverenja, usvojene vrednosti i norme ponaanja
usvajanje datih normi od razliitih uesnika socijalizacije
 UENJE UVIANJEM
Volfgang Keler (Wolfgang Khler) eksperimenti na
impanzama
Uvid posledica razmiljanja o problemu na osnovu kog
jedinka iznenada vidi reenje problema, iako nije
praktino pokuavala da ga rei
Zasniva se na shvatanju bitnih odnosa
Odvija se unutra i ne moe se videti u ponaanju
Nakon neuspenih pokuaja i pogreaka sledi FAZA
POVLAENJA razmiljanje kako da se problem rei
Naglo se dolazi do reenja problema
Reenje je u veini sluajeva upotrebljivo uspeno
Generalizacija ponaanja naueno ponaanje se
bez razmiljanja ponavlja u slinim situacijama
Uenje uvianjem se ui ui se nain na koji se
reava odreena grupa slinih problema