MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.

org/sr-el/МДМА

MDMA, generičko ime

MDMA

IUPAC ime
(RS)-1-(1,3-benzodioksol-5-il)-N-metilpropan-2-amin

Klinički podaci
Drugs.com unos
Opojna Fizička: ne[1]
droga Psihološka: umerena
Addiction Umerena[2]
liability
Način oralno[3]
primene ređe: insuflaciono,[3] inhalaciono,[3] injekciono,[3][4] rektalno
Pravni status
Pravni AU: S9 (Zabranjen)
status
CA: Plan I

UK: Klasa A

US: Plan I

UN: Psihotropni plan I

Farmakokinetički podaci
Metabolizam Jetra, CYP450 ekstenzino učestvuje, uključujući CYP2D6
Metaboliti MDA, HMMA, HMA, DHA, MDP2P, MDOH[5]
Početak 30–45 min (oralno)[6]
dejstva
Poluvreme (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h[7]
eliminacije (S)-MDMA: 3.6 ± 0.9 h[7]

1 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

Dužina 4–6 h[6]

akcije
Izlučivanje Bubreg
Identifikatori
CAS broj 42542-10-9 (http://www.commonchemistry.org
/ChemicalDetail.aspx?ref=42542-10-9) []
ATC kod none
PubChem CID 1615 (https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/summary
/summary.cgi?cid=1615)
IUPHAR/BPS 4574 (http://www.guidetopharmacology.org
/GRAC/LigandDisplayForward?ligandId=4574)
DrugBank DB01454 (http://www.drugbank.ca/drugs/DB01454)
ChemSpider 1556 (http://www.chemspider.com/Chemical-
Structure.1556.html)
UNII KE1SEN21RM (http://fdasis.nlm.nih.gov
/srs/srsdirect.jsp?regno=KE1SEN21RM)
KEGG C07577 (http://www.kegg.jp/entry/C07577)
ChEBI CHEBI:1391 (https://www.ebi.ac.uk/chebi
/searchId.do?chebiId=CHEBI:1391)
ChEMBL CHEMBL43048 (https://www.ebi.ac.uk/chembldb/index.php
/compound/inspect/CHEMBL43048)
Sinonimi 3,4-MDMA, ecstasy (E, X, XTC), molly, mandy[8][9]
PDB ligand B41 (PDBe (http://www.ebi.ac.uk/pdbe-srv/PDBeXplore/ligand
ID /?ligand=B41), RCSB PDB (http://www.rcsb.org/pdb/search
/smartSubquery.do?smartSearchSubtype=ChemCompIdQuery&
chemCompId=B41&polymericType=Any))
Hemijski podaci
Formula C11H15NO2
Molarna 193,25 g·mol−1
masa
Hiralnost Racemska smeša
SMILES
InChI
Fizički podaci
Tačka 105 °C (221 °F) na 0.4 mmHg (eksperimentalno)
ključanja
(verify)

metilendioksimetamfetamin, poznat i kao ekstazi, u slengu „ekser“, je sintetička, psihoaktivna droga, derivat
amfetamina. Spada u jače psihoaktivne droge, a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku
tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje više sati.

Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak
apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogući
flešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća je depresija, umor i iscrpljenost.

2 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

Popularnost
Štetne posledice
Mentalni poremećaji
Poremećaji rasta
Akutne intoksinacije od straha do psihičkog sloma
Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine

Izvori Ekstazi

Literatura
Spoljašnje veze

Iako sintetizovan 1912. godine ekstazi se smatra novom drogom.[10] Često je

korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešće
elektronske (rejv, tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si
promovisale „spiritualnost“ i „spajanje s univerzumom“, zabranjene su
1970. godine.
Ekstazi se najčešće pojavljuje u
Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodelične supstance. formi tableta.
Godine 1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugim psihodelicima, uz
naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene
dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavaju epidemijskim širenjem ekstazija u
populaciji dece i omladine.[11][12]

Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi, hiperpireksija (povećana temperatura), dehidracija
(gubljenje tečnosti) i otkazivanje rada srca. Postoji i „prirodni“ ekstazi — tablete koje sadrže žen-šen, kolu i neke
prirodne energanse — do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.[13][14][15]

Mentalni poremećaji
Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu[16], pa su i dominantni farmakodinamski efekti
stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno -
moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sistem.

Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove
supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a
toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:

strah, depresivnost[17][18][19]
slusne i vidne halucinacije[20]
toksične ili tzv. deklasirane psihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije
predisponirane da obole od neke duševne bolesti
Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno

3 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih
osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio -
miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i
konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju).[13]

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni,
karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.

Poremećaji rasta
Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u
razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja
mišićne mase.[20]

Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s
alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalarcima.

Akutne intoksinacije od straha do psihičkog sloma

Akutna intoksinacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se
somtaskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne[21][22].
Prolongirana intoksinacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage
disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili
sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto
tako karakteristični simptomi.
Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe
prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija
malom dozom supstance (50 - 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a
iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha. Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom,
podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.

Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 - 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i
zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.
Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski
ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je
uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju
naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti
paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.

Akutna intoksinacija velikim dozama (300 - 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba
stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.
Dominiraju sledeći simptomi :

anksioznost koja često prerasta u paniku (praćenu ubrzanim srčanim ritmom )

psihotična reakcija
paranoidnost i
agresivnost.
Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i
dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija). Treba imati na umu da je intoksicirana osoba
možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol...

4 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine

Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade
osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Treba izdvojiti sledeće simptome:

promene raspoloženja
emocionalnu nestabilnost
anksioznost
depresivnost i
teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje su praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.
Prolongirana intoksinacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:

gubitak mentalne bistrine i pribranosti

mentalna konfuzija
neraspoloženje
gubitak motivacije
dezorijentacija zaboravnost i
oštećenje pamćenja.
Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.

1. Palmer, Robert B. (2012). Medical toxicology of drug abuse : synthesized chemicals and psychoactive plants
(https://books.google.ca/books?id=OWFiVaDZnkQC&pg=PA139). Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. str. 139.
ISBN 9780471727606.
2. Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ur.: Sydor
A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd izd.). New York:
McGraw-Hill Medical. str. 375. ISBN 9780071481274. »MDMA has been proven to produce lesions of
serotonin neurons in animals and humans.«.
3. „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA or 'Ecstasy')” (http://www.emcdda.europa.eu/publications/drug-
profiles/mdma). EMCDDA. European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction. Pristupljeno
17. 10. 2014.
4. „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)” (http://www.nhtsa.dot.gov/people/injury/research
/job185drugs/methylenedioxymethamphetamine.htm). Drugs and Human Performance Fact Sheets. National
Highway Traffic Safety Administration.
5. Carvalho M, Carmo H, Costa VM, Capela JP, Pontes H, Remião F, Carvalho F, Bastos Mde L (2012). „Toxicity
of amphetamines: an update”. Arch. Toxicol. 86 (8): 1167—1231. PMID 22392347
(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22392347). doi:10.1007/s00204-012-0815-5 (https://doi.org
/10.1007%2Fs00204-012-0815-5).
6. Freye, Enno (28. 7. 2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine,
Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs (http://link.springer.com/chapter/10.1007
/978-90-481-2448-0_24). Springer Netherlands. str. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Pristupljeno
18. 6. 2015.
7. „3,4-Methylenedioxymethamphetamine” (http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search2
/r?dbs+hsdb:@term+@rn+@rel+42542-10-9). Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine.
28. 8. 2008. Pristupljeno 22. 11. 2014.
8. Luciano, Randy L.; Perazella, Mark A. (25. 3. 2014). „Nephrotoxic effects of designer drugs: synthetic is not
better!” (http://www.nature.com/nrneph/journal/v10/n6/abs/nrneph.2014.44.html). Nature Reviews Nephrology.
10 (6): 314—324. doi:10.1038/nrneph.2014.44 (https://doi.org/10.1038%2Fnrneph.2014.44). Pristupljeno
2. 12. 2014.

5 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

9. „DrugFacts: MDMA (Ecstasy or Molly)” (http://www.drugabuse.gov/publications/drugfacts/mdma-ecstasy-or-

molly). National Institute on Drug Abuse. Pristupljeno 2. 12. 2014.
10. Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the
Facts From the Myths.” (http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDoc1&ID=6707). Pharmazie.
61 (11): 966—972. PMID 17152992 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17152992).
doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x (https://doi.org/10.1111%2Fj.1360-0443.2006.01511.x).
11. 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence (http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_729.pdf)
World Health Organization, 1985], Pristupljeno 11. 4. 2013.
12. E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section (http://www.ecstasy.org/books
/e4x/e4x.ap.01/e4x.ap.01.015.html). Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.
13. Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA”
(http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDocPartFrame&C=ref&ID=1098&DocPartID=936).
Psychopharmacology. 154 (2): 161—168. PMID 11314678 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11314678).
doi:10.1007/s002130000648 (https://doi.org/10.1007%2Fs002130000648).
14. Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA (http://www.erowid.org/chemicals
/mdma/mdma_effects3.shtml).
15. Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"
(http://www.addictionjournal.org/viewpressrelease.asp?pr=147)
16. Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs
to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals” (http://www.erowid.org/references
/refs_view.php?A=ShowDoc1&ID=639). Toxicology Applied Pharmacology. 25 (2): 299—309. PMID 4197635
(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/4197635). doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X (https://doi.org
/10.1016%2FS0041-008X%2873%2980016-X).
17. „Ecstasy basics” (http://www.betweenthelines.net.au/drug-facts/ecstasy-basics). betweenthelines.net.au.
Приступљено 25. 5. 2010.
18. „Ecstasy” (http://www.betterhealth.vic.gov.au/bhcv2/bhcarticles.nsf/pages/Ecstasy). betterhealth.vic.gov.au.
Приступљено 25. 5. 2010.
19. „MDMA Basics” (http://www.erowid.org/chemicals/mdma/mdma_basics.shtml). erowid.org. Приступљено
25. 5. 2010.
20. „Ecstasy: effects on the body” (http://www.mydr.com.au/addictions/ecstasy-effects-on-the-body). ydr.com.au.
Приступљено 25. 5. 2010.
21. Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of
'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users”. Hum Psychopharmacol. 18 (7): 507—17.
PMID 14533132 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14533132). doi:10.1002/hup.529 (https://doi.org
/10.1002%2Fhup.529).
22. Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking
the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford). 17 (4): 371—8. PMID 14870948
(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14870948). doi:10.1177/0269881103174014 (https://doi.org
/10.1177%2F0269881103174014).

Holland, Julie (2001). Ecstasy: The Complete
Guide: A Comprehensive Look at the Risks and
Benefits of MDMA (http://books.google.com
/books?id=CUCcyklcO00C). Inner Traditions / Bear
& Co. ISBN 978-0-89281-857-0.
Beck, Jerome; Rosenbaum, Marsha (1994). Pursuit
of Ecstasy: The MDMA Experience
(http://books.google.com
/books?id=SwdedK36bVMC). SUNY Press.
ISBN 978-0-7914-1817-8.
Iversen, Leslie (2008). Speed, Ecstasy, Ritalin: The
Science of Amphetamines (http://books.google.com
/books?id=CkAaAZRLfOcC). OUP Oxford.
ISBN 978-0-19-853090-9.

6 од 7 21.12.2017 17:31
MDMA — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/МДМА

David Pearce – "Utopian Pharmacology: Mental
Health in the Third Millenium: MDMA and Beyond
(http://mdma.net)" (2008).
Earth Erowid – "Do Antioxidants Protect Against
MDMA Hangover, Tolerance, and Neurotoxicity?
(http://www.erowid.org/chemicals
/mdma/mdma_article3.shtml)" Erowid Extracts
(2001).
Marsha Rosenbaum, Rick Doblin – "Why MDMA
Should Not Have Been Made Illegal
(http://www.psychedelic-library.org
/rosenbaum.htm)" SAGE Publications (1991).
Nature News – "Ecstasy Could Augment the
Benefits of Psychotherapy (http://www.nature.com
/news/2008/081119/full/456293d.html)" (2008).
Nature News – "Party drug could ease trauma long
term (http://www.nature.com/news/2010/100416
/full/news.2010.188.html)" (2010).
Reuters Health – "Ecstasy May Help PTSD Victims
Get Better (http://www.reuters.com/article
/scienceNews/idUSTRE52I6V720090320)" (2009).
The Economist – "Agony and Ecstasy: Ecstasy May
Be Good For Those Who Can’t Get Over
Something Truly Horrible
(http://www.economist.com/science
/displaystory.cfm?STORY_ID=12792611)" (2008).
New Scientist – "Ecstasy's Long-Term Effects
Revealed (http://www.newscientist.com/article
/mg20126954.500-ecstasys-longterm-effects-
revealed.html)" (2009).
Matt Palmquist Miller-McCune – "The Ecstasy and
the Agony (http://www.miller-mccune.com/health
/the-ecstasy-and-the-agony-1391)" (August 2009).
Advisory Council on the Misuse of Drugs (ACMD) –
"MDMA (Ecstasy): A Review of its Harms and
Classification Under the Misuse of Drugs Act 1971
(http://drugs.homeoffice.gov.uk/publication-search
/acmd/mdma-report)" UK Home Office (2009).
National Institute on Drug Abuse (NIDA) - InfoFacts
– "MDMA (Ecstasy) (http://www.nida.nih.gov
/InfoFacts/ecstasy.html)" (August 2008).

http://www.znanje.org

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje

u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МДМА&oldid=12424946“

Ova stranica je poslednji put uređena na datum 26. februar 2017. u 00:04 č.

Tekst je dostupan pod licencom Krijejtiv komons Autorstvo—Deliti pod istim uslovima; mogući su i dodatni uslovi.
Pogledajte uslove korišćenja za više informacija.

7 од 7 21.12.2017 17:31