DKC6101
Kasni hibrid višestruke namene:
visok prinos, pogodan za berbu
u klipu i siliranje!
Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu.
Solidno podnosi loše uslove gajenja, ali mnogo
efikasniji u dobrim uslovima gajenja.
Registrovan u Srbiji 2011.
Oplodnja je odlična, čak i u lošijim
uslovima gajenja.
Stablo: biljka ima fantastično
ukorenjavanje i jak koren; sta-
blo je jako i elastično, spremno
da ponese visok prinos i odo-
leva olujnim vetrovima i drugim
fizičkim činiocima, koji utiču na
poleganje i lom stabla.
Klip je priljubljen i čvrsto povezan za
stablo, srednje veličine, sa 20 redova
zrna na klipu i 42-44 zrna u redu.
U dobrim uslovima teži formiranju
dva i više redovnih klipova na stablu.
Zrno: zuban, visokog kvaliteta.
U dobrim vremenskim uslovima,
kombajniranje ovog hibrida treba
planirati polovinom oktobra. Suvo
Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživih rezultata sa
zrno je tolerantno na mehaničko
oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljišta i vremenskih uslova
habanje i vrlo lako se kombajnira.
FAO 400
26
DKC6120
Za dobre uslove gajenja, višestruke
namene i može se čuvati u čardaku!
Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu.
Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenim
listovima i izraženim «stay green» efektom.
Registrovan u Srbiji 2009.
Oplodnja: vreme oplodnje je u sredini Preporuka za setvu
Preporuka za setvu njegove grupe zrenja, iako metlice
Preporučuje se ranija
Optimalan -rani i srednji izbacuje ranije – onda kada i hibrid
setva, među prvima u okviru
rok setve za dati iz FAO 500 grupe. optimalnog roka za dati region.
region. Treba izbegavati kasne
Stablo: tolerantno je na lom Preporučeni razmak u setvi
rokove setve.
i poleganje, robustnog (međuredno rastojanje 70 cm)
Preporučeni razmak u setvi izgleda.
DKC6120 se može gajiti za silažu
(međuredno rastojanje 70 cm)
Klip je krupan i pravi je i u navodnjavanju gde je preporučeni
Za dobre uslove gajenja: predstavnik FAO razmak: 17.5-18 cm u redu.
19-20 cm u redu. grupe 600, U suvom ratarenju ukoliko se gaji za
U lošijim uslovima gajenja: ima 20-22 reda zrna sa
zrno: 19.5-20.5 cm u redu.
20-21 cm u redu. 43-45 zrna u redu.
Zrno je krupno sa visokom
specifičnom težinom
(masom 1000 zrna).
Zrno je izuzetno krupno, duboko
usađeno i ima izazovan ukus
Preporučeno vreme setve Potrebe za đubrenjem Preporučeni sklop
Preporučeno vreme setve
za stoku sa visokim sadržajem
Potrebe za đubrenjem Preporučeni sklop
masti i proteina. Zuban dobrog Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživih
mehaničkog kvaliteta. rezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature
zemljišta i vremenskih uslova
Đubrenje
Đubrenje
Prinosan hibrid sa velikom zelenom
Hibrid za intenzivne uslove proizvod-
masom, tipično za FAO 600, zahteva
nje, koji odlično reaguje na đubrenje.
solidno đubrenje, čije ulaganje će biti
Razumnim povećanjem doze đubre-
vraćeno kroz visok prinos zrna.
nja, povećaće se i prinos.
Preporuka za proizvođača
Preporuka za proizvođača
DKC6120 ima krupne klipove, sa
Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta
čvrstom šapurikom – kočankom i zbog
zemljišta i niste sigurni hoćete li usev
toga može se koristiti za berbu u klipu
skidati u zrnu ili u klipu, DKC6101 je
pri vlagi 23-27%.
odličan izbor za Vas.
Visok sadržaj hranivih materija u zrnu
Skidanje useva u klipu (branje) treba
čine ga ukusnim za stoku, pogotovo za
obavljati kada je vlaga zrna 23 - 27%.
svinje i živinu.
500 600 700 FAO 400 500 600 700
27
 DKC6315
Tri u jedan = čuvanje u čardaku,
kombajniranje u zrnu i odlična silaža!
Namenjen za kombajniranje u zrnu, branje u klipu i silažu.
Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenim
listovima i izraženim «stay green» efektom.
Registrovan u Srbiji 2011.
Oplodnja: vreme
oplodnje je najčešće
u drugoj polovini jula
meseca, eventualno
u prvoj nedelji avgusta.
Stablo: tolerantno je
na lom
i poleganje,
robustnog
izgleda.
Klip je krupan i
pravi je predstavnik
FAO grupe 700,
ima 20-22 reda zrna
sa 43-45 zrna u redu.
Zrno: retko dolazi do
mehaničkog oštećenja zrna.
Stoka ga rado jede.
FAO 400
28
Preporuka za setvu
Preporučuje se ranija setva
- među prvima u okviru
optimalnog roka za dati region.
Preporučeni razmak u setvi
(međuredno rastojanje 70 cm)
DKC6315 se može gajiti za silažu gde
je preporučeni sklop: 19.5-20.5 cm
u redu.
U suvom ratarenju: 20-21 cm u redu.
Preporučeno vreme setve Potrebe za đubrenjem Preporučeni sklop
Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloživih rezultata sa
oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljišta i vremenskih uslova
Đubrenje
Prinosan hibrid sa velikom zelenom
masom, tipično za FAO 700, zahteva
optimalno đubrenje i u lošim uslovima
proizvodnje će značajno podbaciti
prinosom.
Preporuka za proizvođača
Ima krupne klipove sa čvrstom
šapurikom (kočankom) i namenjen je
svim proizvođačima kukuruza, koji
svoj rod skladište u čardacima (ko-
tarkama).
Visok sadžaj hranljivih materije u zrnu
čine ga pogodnim za ishranu stoke.
500 600 700
KVALITET ZRNA DKC KUKURUZA
Mnogi poljoprivredni proizvođači direktno koriste
DKC hibride u ishrani stoke i imaju odlična iskustva. Sadržaj sirovih proteina u zrnu DKC
“Svinje ih rado jedu i brže napreduju” ili “Od kada ko-
ristim DKC hibride u tovu junadi, oni mnogo brže na- kukuruza
preduju” su najčešći komentari koje smo čuli obilazeći
stočare. Ove tvrdnje su potvrdili i rezultati ispitivanja 10,5
kvaliteta, koje je uradila laboratorija “Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu–Departmana za stočarstvo”. 9,5
Ispitivana su samo dva parametra: Sadržaj sirovih
proteina u suvoj materiji zrna kukuruza i sadržaj siro- 8,5
vih masti u suvoj materiji zrna kukuruza. Ovi parametri Uobičajeni sadžaj sirovih proteina u zrnu kukuruza: 7.5 - 8 %
nisu dovoljni da detaljno opišu hranjivu vrednost, ali 7,5
mogu da daju okvirne odgovore o tome da li je neki 6,5
hibrid dobar za ishranu stoke.
Predstavljeni grafikoni “sadržaja sirovih proteina” I
“sadržaja sirovih masti” pokazuju da su DKC hibridi
visoko snabdeveni ovim važnim hranjivim materijama.
Prosečne vrednosti koje smo pronašli u literaturi
se kreću u rasponu od 7,55 – 8,05% sadržaja sirovih
proteina, dok je za sirovi sadržaj masti (ulja) to oko
Sadržaj sirovih masti u zrnu DKC
3,2 – 3,3% u suvoj materiji zrna kukuruza. Mora da se kukuruza
naglasi, da kvalitet zrna kukuruza ne zavisi isključivo
5
od genetike koju nosi hibrid, već u dobroj meri zavisi
od spoljašnjih faktora. Na mnoge spoljašnje faktore,
proizvođač može da utiče, kao što su način obrade 4,5
zemljišta, đubrenje, zaštita od korova i insekata, plo- 4
dored, vreme setve i vreme žetve kukuruza, a na mno-
ge ne može, kao što su broj sunčanih dana, padavi- 3,5
ne, temperatura vazduha, kvalitet zemljišta (ponekad Uobičajeni sadržaj sirovih masti u zrnu kukuruza: 3.2 - 3.3 %
3
nismo u mogućnosti da biramo parcele, već sejemo
gde moramo).
Proteini su neophodni za rast i razviće stoke jer di-
rektno učestvuju u stvaranju amino kiselina (protei-
na) u stočnim organizmima. Kvalitet i sadržaj protein
u ishrani mladih životinja je od posebnog značaja jer
u toj fazi razvoja životinje troše mnogo više protein,
nego u odraslim fazama svog rasta i razvoja.
Životinje ne mogu da sintetišu esencijalne masne
kiseline, pa je sadržaj ulja u hrani koja se daje stoki
od izuzetnog značaja u ishrani stoke. Ulja, ili masti iz
hrane su izvor energije za rast i razviće, bez koje stoka
ne može da napreduje.
Pored nabrojanih važnih hranjivih činioca zrna kuku-
ruza, postoje i drugi - koje sada nećemo pominjati, ali
se skrob, kao najzastupljeniji u zrnu kukuruza, mora
pomenuti. Sadržaj skroba u zrnu kukuruza je najčešće
oko 63-64 %. Skrob je izvor energije za stoku, ali se
mora voditi računa da se ne primeni u prevelikoj dozi,
jer tada može da izazove gojaznost i oboljenja.
Svi stočari treba da teže uravnoteženoj ishrani sto-
ke.
29
 DEKALB u službi poljoprivrednih proizvođača

i n a
o d
g
0 0
30
1 31
 NEKA VAM VREMENSKI USLOVI POMOGNU U IZBORU HIBRIDA ZA VAŠU NJIVU
2007 – komentar vremenskih uslova Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2007. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ) 2009 – komentar vremenskih uslova Mesečne količine padavina (mm) u 2008. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)

U toku vegetacionog perioda veliki deficit pada- 26

Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Vremenski uslovi u 2009. godini su bili izuzetno
140
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

vina, kao i visoke temperature vazduha i zemljišta

24
22 regionalno podeljeni i različiti. Neki od regiona su 120

uslovili su jako isušivanje zemljišta. Ovo je važan 20

imali skoro optimalne uslove za proizvodnju kuku- 100
18
podatak jer znamo da se u julu odvija oplodnja ku- 16 ruza, dok se u nekim regionima manifestovala jaka 80

kuruza i da je polen izuzetno osetljiv na navedene 14

12 suša. Ukoliko se posmatra Vojvodina, moglo bi se 60
nepovoljne uslove, te je sve to rezultiralo nepravil- 10
reći da je najnepogodnije uslove imalo područje u
8
nim ozrnjavanjem klipova. 6 obliku četvorougla koji spaja Sombor – Vrbas – Be-
40

Tokom avgusta 2007. godine, u fazi nalivanja 4

2 čej – Kikindu i Kikindu sa Somborom uz granicu sa 20

zrna, kukuruz je pretrpeo drugi stres od suše, tako 0

Mađarskom. Ovakvi sušni regioni su se nalazili i u 0

da su i postojeća zrna na klipu ostala nedovoljno nekim drugim krajevima, kao ostrva i najčešće su
nalivena i zakržljala. 2007. Višegodišnji prosek (1971-2000)
bili vezani za samo jedno, ili dva sela. Sušni regioni 2008. Višegodišnji prosek (1961-2005)

Vodno-temperaturni stres je na pojedinim lokali- i regioni sa nešto većim padavinama, u vegetacio-

tetima smanjio prinose kukuruza i do 80%, što je Mesečne količine padavina (mm) u 2007. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ) nom periodu su se razlikovali samo u padavinama, Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2009. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)
rezultiralo izuzetno neujednačenim prinosima u re- 140 dok su temperature bile približno iste. Prosečan
gionu.
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar 26

120
prinos kukuruza u 2009. godini je sličan sa ostva- 24
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

Poštovani poljoprivredni proizvođači, moramo renim prosečnim prinosom u 2008. godini. 22

Vas podsećati na ovakve katastrofalne godnie, 100 20

Ukupne godišnje, prosečne padavine u Srbi- 18

kako bi pravilnim izborom hibrida ublažili nepovolj- 80

ji iznose oko 620 mm/m2, dok u vegetacionom
16
14
ne vremenske uslove. Najbolju performansu u suš- 60
periodu obično padne oko 370 mm/m2 vodenog 12

nim uslovima u 2007. god su pokazali hibridi iz FAO 40 taloga. U sušnom regionu, u Srbiji, deficit je bio
10
8
200, FAO 300 i FAO 400. 20 i do 100 mm/m2 za vegetacioni period, dok je u 6

DEKALB ima odgovor i za ovakve uslove, molimo regionu sa nešto više padavina ova razlika bila na
4
2
0
Vas pogledajte tabelu sa preporukom za izbor hi- nivou 10-20 mm/m2. U nekim mikro regionima pa-
0

brida u odnosu na intenzitet suše (Strana 4.) 2007. Višegodišnji prosek (1961-2005) davine su bile u suficitu u odnosu na višegodišnje
prosečne vrednosti. Predstavljeni rezultati i trend 2009. Višegodišnji prosek (1971-2000)

2008 – komentar vremenskih uslova Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2008. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)
u deficitu padavina pokazuje veliki značaj u izbo-
ru hibrida i primenjene agrotehnike u cilju čuvanja Mesečne količine padavina (mm) u 2009. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)
28
2008. godinu karakteriše nedostatak padavina na- 26
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
vlage. U tekstu „Male tajne uspešne proizvodnje 140
kon oplodnje, te ovom prilikom želimo da Vam ista- 24
kukuruza“ naveli smo podatak da se nepravil- Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
22 120
knemo važnost padavina u drugoj polovini jula i avgu- 20 nom agrotehnikom može izgubiti i do 100 mm/
stu mesecu. Vremenske prilike za uzgajanje kukuruza 18
16
m2 za godinu dana, tako da ovaj podatak u zbiru 100

su bile idealne do polovine jula meseca. Nakon op- 14 sa navedenim razlikama i deficitom padavina po- 80

timalnih uslova, u drugoj polovini jula i u avgustu je 12

10
kazuje da se poneke njive mogu naći u deficitu 60

nastupila suša u kombinaciji sa izuzetno visokim tem- 8 čak od 200 mm/m2 – od ukupnih 370 mm/m2 za 40

peraturama i vetrom. Nepripremljene biljke, ušavši u 6

4
period vegetacije. U ovako velikom deficitu vlage, 20
pomenuti sušni period, doživele su ozbiljan stres koji 2 u kombinaciji sa nepravilnim đubrenjem, ni jed-
je uticao na sušenje stabla, listova i u njima sprovod-
0
0

2008. Višegodinji prosek (1971-2000)

nih snopića, kao i direktnu izloženost mladih zrna vi-
sokim temperaturama. Interakcija biljaka i loših spo-
ljašnjih uslova je dovela do domino efekta, abortiranja
oplođenih zrna i vrlo skromnog nalivanja.
Prinosi u 2008. godini su bili uniformniji po regi-
onima i nije bilo katastrofalno niskih prinosa, kao
u 2007. godini, ali nije bilo ni rekordno visokih pri-
nosa. U proseku u 2008. godini postignuti su bolji
prinosi u poređenju sa prinosom iz 2007. godine.
na genetika, ni jedan hibrid kukuruza Vam neće
pomoći da ostvarite visoke prinose. Pogotovo je
interesantno obraditi pažnju na sve detalje u pro-
U ovakvim uslovima su opet najviše profitirali hi- izvodnji, onda kada je cena merkantilnog kuku-
bridi iz ranijih grupa zrenja, kao što su FAO 300 ruza niska. U uslovima niske cene merkantilnog
i FAO 400, koji su imali ranu oplodnju i dovoljno kukuruza, nema mesta za greške, jer tada malo
vremena da otpočnu nalivanje zrna, pa čak i da smanjenje prinosa može rezultirati negativnim fi-
značajno ojačaju u odnosu na kasnije hibride, kod nansijskim efektom.
kojih je uglavnom i dolazilo do odumiranja spro- U uslovima niske cene merkantila kukuruza je ap-
vodnih snopića i propadanja celih biljaka. solutno pogrešno voditi se idejom niskog ulaganja
2009. Višegodišnji prosek (1961-2005)
u proizvodnju kukuruza i očekivati da je u takvoj
proizvodnji veća šansa za ostvarivanjem profita, jer
je za proizvodnju kukuruza neophodno pružiti op-
timum agrotehničkih operacija, đubrenja i odabira
hibrida, kako bi ste imali sigurnost u proizvodnji i
ostvarenju profita.

32 33
2010 – komentar vremenskih uslova Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2010. godini
u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)
2011 – komentar vremenskih uslova
Vrlo neobična godina po pitanju vremenskih uslova. 26 Sreća je što je vegetacioni period u 2011. otpočeo sa
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
Počela je sa znatnim zimskim rezervama vlage i obilnim 24
dovoljnim zimskim rezervama vlage u zemljištu, jer je
22
padavinama pre i za vreme setve kukuruza. Padavine 20
april mesec kada je setva i nicanje u punom jeku, bio
i relativno niska temperatura bile su izražene i nakon 18 period sa deficitom u padavinama. Kao i prethodnih go-
dina i u ovoj sezoni svi korisnici DEKALB semena su
16
setve, te su poljoprivredni proizvođači imali problema 14

sa primenom herbicidnih tretmana. U ovoj godini su se 12 se hvalili sa nicanjem i ostvarenim sklopovima. U prilog
pojavile izrazite razlike između kvalitetnih brendiranih
10
8
pravilnog razvoja kukuruza su išle i temperature, koje do
preparata i loše formulisanih „kineskih“, gde se pored 6 kraja jula meseca nisu puno odstupale od višegodišnjeg
aktivne materije u preparatima nalazi i puno nečistoća. 4
proseka.
2
Zbog nepovoljnih uslova za rast i razviće biljaka kuku- 0 Na žalost ovo je generalna slike vremenskih uslova,
ruza (prevlažno i prehladno vreme), dešavalo se da su dok je u nekim regionima bilo značajnih odstupanja, pa
ovakvi, loši preparati imali izraženo negativno dejstvo na 2010. Višegodišnji prosek (1971-2000)
su i padavine bile u značajnom deficitu i temperature su
usev kukuruza. U ovakvim „lošijim“ uslovima za prvobit- bile drastično više. Srednje mesečne temperature vazduha (°C) u 2011. godini
ni porast, kukuruz je u odnosu na prosečnu godinu ka- U svakom slučaju, nigde nismo primetili nepovoljni uti- u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)
Mesečne količine padavina (mm) u 2010. godini
snio u razviću za oko 30-ak dana. Na žalost, ali potrebni u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ) caj vremenskih prilika na oplodnju kod DEKALB hibrida 28
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
26
su loši uslovi da bi se video značaj kvaliteta semena. U 250 kukuruza. 24
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
2010. godini su se vrlo jasno izdiferencirale semenske U prilog ove konstatacije govori i činjenica da smo 22
20
kuće i njihove strategije u doradi semena. Sa ponosom 200 praktično tek u 2010. godini nastupili sa širokom lepe- 18

kažemo da su DKC uvek bili u vrhu po nicanju, ostva- zom u ponudi naših hibrida i da smo u 2011. zajedno sa 16
14
renom sklopu i prvobitnom brzom rastu i razviću, što je 150
Vama napravili kvalitetnu procenu u nameni hibrida za 12

potvrda izuzetno visokih semenskih kvaliteta. određene regione, tako da je priča o toleranciji na sušu 10
8
100
Svi usevi kukuruza su se uglavnom ujednačili u junu napokon i postala stvarnost. 6

Od kraja jula, pa sve do kraja vegetacije kreće vrlo ne-

4
mesecu po svom uzrastu, ali ne i po razviću. Oni kuku- 50 2

ruzi koji su bili napredni u maju, kasnije su pokazali svoje povoljan period za nalivanje zrna i pravilno sazrevanje 0

prednosti, odnosno veći prinos. 0 kukuruza. Naime, i visoke temperature i potpuno odsu-
Kišni uslovi su se nastavili i u julu, i u avgustu mesecu, stvo padavina su odmah pokazale znanje i vrednoću do- 2011 Višegodišnji prosek (1971-2000)

što za kukurz predstavlja optimalne uslove za oplodnju 2010 Višegodišnji prosek (1961-2005) maćina. Prvi tragovi suše na usevu kukuruza su se prvo
i za nalivanje zrna. U ovoj godini su DKC hibridi ostvarili primetili na parcelama na kojima nije bilo primenjeno P Mesečne količine padavina (mm) u 2011. godini
1-2t/ha (suvog zrna) više nego u ranijim godinama. i K đubrenje. u odnosu na višegodišnji prosek (SO, KI, NS, SM, VŠ)

Pored prvobitnog rasta i razvića useva kukuruza, ova Odsustvo ova vrlo važna dva elementa daje negativan 160
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar
godina nije pružila povoljne uslove za otpuštanje vlage iz efekat upravo u stresnim uslovima. Prisustvo plužnog 140

zrna. Dok su DKC hibridi u septembru 2009. imali vlagu đona, i nepravilna obrada zemljišta tokom zime i prole- 120

zrna oko 17-21%, u 2010. godini su imali oko 21-25% ća, gde se gube zimske rezerve vlage iz zemljišta, tako- 100

vlage u zrnu, što je opet bilo značajno manje u odnosu na đe, su odlika poljoprivrednih proizvođača koji su imali 80
neke konkurentske hibride, koji su u isto to vreme, u naj- probleme sa redukcijom prinosa u ovoj godini.
60
većem broju slučajeva imali vlagu značajno preko 30%. Pored podrivanja, koje se predlaže svake treće/četvrte
Na žalost nije se isplatilo čekanje da vlaga zrna opad- godine, obrada zemljišta u optimalnim uslovima vlage i 40

ne, jer su dugotrajne kiše donosile i do 100 mm/m2 vode, zatvaranja brazde, predlažemo da dobro uporedite i izra- 20

što je opet vraćalo vlagu zrna na 20%. Tokom oktobra čunate gubitak u prinosu kukuruza kada ste štedeli na 0

meseca DKC hibridi su imali valgu zrna od 16-20%, što fosfornim i kalijumovim đubrivima. Naša iskustva kažu da
ih je izbacilo na prvu poziciju po pitanju otpuštanja vla- je gubitak prinosa koji nastane samo od ne primenjivanja 2011 Višegodišnji prosek (1961-2005)

ge. U ovoj godini su ostvareni rekordni prosečni prinosi fosfornih i kalijumovih đubriva oko 1 t suvog zrna po ha.
sa DKC hibridima, pa su se vrlo često beležili rezultati Pomenućemo još jednom da se rizik u ovakvim uslovima Ukupna količina padavina iz 2010. god = 850 – 1000
sa preko 15 t/ha na velikim proizvodnim farmerskim po- proizvodnje povećava do te mere da se profit čak i u vako mm/m2 je doprinela boljim uslovima u proizvodnji ku-
vršinama. Ostvareni su i pojedinačni rekordni prinosi sa prosečno povoljnim godinama može vrlo lako izgubiti. kuruza u odnosu na 2011, kada su se ukupne godišnje
preko 18 t/ha i to na parcelama gde su se poklopili svi Za razliku od 2010 godine u ovoj sezoni hibridi iz FAO padavine kretale od 300 – 450 mm/m2. I pored ovako
neophodni faktori za uspešno gajenje kukuruza. 600 nisu pokazali najveće prinose, već su uglavnom na niskih padavina mnogi od Vas su postizali vrlo visoke
Interesantno je pomenuti da su se u ovoj godini, sa DKC proizvodnim parcelama, najbolje prinose dali hibridi iz prosečne prinose sa proizvodnih površina koji su izno-
hibridima, u Banatu ostvarili najbolji prinosi, nešto niži u FAO 300, FAO 400 i FAO 500 grupe. Češća je bila situa- sili 12, 13, čak i 14 t/ha. U ovoj godini je bio manji broj
Sremu, a na žalost najniži u Bačkoj i kretali su se od pro- cija da su hibridi iz FAO 300 imali najveći prinos, koji je u slučajeva, u odnosu na 2010. sa ostvarenim rekordnim
sečnih banatskih 13t/ha do prosečnih bačkih 12,5 t/ha. proizvodnji dostizao i 12 t/ha suvog zrna. prinosima sa 16 t/ha i preko toga.

34 35
 Raspored DKC ogleda u 2011. godini Rezultati DKC hibrida kukuruza u ogledima 2011
Prikazani rezultati ogleda dobijeni su merenjem prinosa sa njiva poljoprivrednih proizvođača. Na ogle- Poštovane kolege poljoprivredni proizvođači,
dnim parcelama je primenjena ista agrotehnika, kao i na proizvodnim parcelama kukuruza, datog imanja. Ovom prilikom želimo da Vam predstavimo rezultate DKC hibrida kukuruza u ogledima
Ogledi su požnjeveni sa cele posejane površine. širom Vojvodine.
Najmanja požnjevena površina po hibridu = 1000 m2 ~ 10ar. Nadamo se, da će Vam ovi rezultati pomoći, da odaberete hibrid, koji će u vašim njivama
Prosečna površina po hibridu = 1500 m2 ~ 15ar. ostvariti najbolji prinos.

Pored hibrida sa DKC oznakama, nalaze se i hibridi sa oznakama ST = standard (strani i domaći, konkurents- Želimo Vam puno uspeha u narednoj sezoni!
ki hibridi, najrasprostranjeniji u toj oblasti gde je ogled izveden).
U grafikonima ćete videti i “DKC Exp” hibride. To su naši eksperimentalni hibridi, koji su još u procesu Monsanto Serbia
registracije.
Zoran Petrović, direktor i Marija Vidaković, komercijalista na terenu

36 37
 Prosečne vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledima Prosek 6 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridima
Prosek 30 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2011. godini konkurentskih kompanija u Vojvodini u 2011. godini

12,2 13,5
DKC5783

VOJVODINA 2011.
DKC6120
VOJVODINA 2011.

DKC6101
12 DKC6089 DKC6101
DKC6089 13
DKC5276
DKC5783 DKC6120
11,8 DKC5276 DKC5699
DKC5170 DKC5170
DKC5699 12,5 ST FAO 590
11,6
DKC4590 DKC5143
Prinos t/ha (14% vlage)

ST FAO 490
12

Prinos t/ha (14% vlage)

11,4 DKC5143 ST FAO 520
DKC4888
DKC4964 DKC4888 ST FAO 450
11,2 DKC4964 ST FAO 620
11,5
DKC4590
11 ST FAO 340
11
10,8
10,5
10,6
DK440 10
10,4 DK440
12 13 14 15 16 17 18
vlaga (%)
9,5
14 15 16 17 18 19 20 21
vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledima

Prosek 52 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2010. godini Prosek 10 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridima
konkurentskih kompanija u Vojvodini u 2010. godini
13,00
DKC6120 14,00
DKC6120
DKC6089
DKC6040

VOJVODINA 2010.
VOJVODINA 2010.

12,50 DKC5783 DKC5783 DKC6040

13,00 DKC6089
DKC5276 DKC5699 DKC5276

Prinos t (14% vlage)

DKC5170 DKC5699
Prinos t/ha (14% vlage)

12,00 DKC5170
12,00 DKC5143 ST FAO 530
DKC5143 DKC4888 ST FAO 560
DKC4888 ST FAO 640
11,50 DKC4964 ST FAO 410
11,00 DKC4626
ST FAO 440
DK440 ST FAO 340
DKC4964
11,00 DKC4626 ST FAO 360
10,00
ST FAO 260
DK440
10,50
9,00
16,0 17,0 18,0 19,0 20,0 21,0 22,0 23,0
vlaga (%) 15,0 16,0 17,0 18,0 19,0 20,0 21,0 22,0 23,0 24,0 25,0
vlaga (%)

38 39
 Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza
BAČKA - 15 lokaliteta SREM - 6 lokaliteta

13 11,5

DKC6120
DKC5276
12,5 DKC6089 DKC5783 DKC6101
DKC6101 11
DKC6120 DKC5276
DKC5170 DKC4590
DKC5143 DKC5783 DKC5170

Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5699
Prinos t/ha (14% vlage)

12
DKC4590 DKC5699
DKC4888
10,5 DKC6089
DKC4964
11,5
DKC5143 DKC4964
DKC4888
10
11
DK440

DK440
10,5 9,5
13 14 15 16 17 18 10 11 12 13 14 15 16 17
vlaga (%) vlaga (%)

Prosečne vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza MK SEEDS d.o.o.
BANAT - 9 lokaliteta
Kompanija MK Seeds doo je uvoznik i distributer DEKALB hibrida kukuruza.
Pored prodaje i distribucije semena, kompanija MK Seeds pruža i konsultantske usluge
12,4 DKC6101
i savetovanje poljoprivrednim proizvođačima o optimalnom načinu uzgajanja kukuruza.
DKC6120
12,1 DKC6089

DKC5783
11,8 DKC5699
DKC5276
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5170
11,5 DKC4590
DKC4964
11,2 DKC4888

10,9 DKC5143

10,6

DK440
10,3
13 13,5 14 14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18
vlaga (%)

Mitjana Drobac, Dragana Obradović Dijana Božić

Knjigovođa Direktor Marketing menadžer

40 41
 Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 300
Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 500
11,5
11,5
PR37N01 DKC 5699
DKC4590
11,3 LG 3540
VOJVODINA 2011.

VOJVODINA 2011.
11
Luče
11,1

PR35F38
NK Helico
Bc 398 10,9
Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

Prinos t/ha (14% vlage)

KWS 3381 10,7

NK Lucius LG 3350
10 10,5
Rulexx ZPSC 560 AS57

10,3 NS 5051

9,5 NS 3022
ZPSC 341 10,1

9,9
Bc 532
9
13 13,5 14 14,5 15 15,5 16 9,7
14 14,5 15 15,5 16 16,5 17
vlaga (%)
vlaga (%)
Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 400
11,1
DKC 5276
Axxo
Kitty
10,9
PR36V74

NK Paco
10,7
Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

10,3

LG 3488
AS44
10,1 NS 4023
ZPSC 434

9,9 Bc 418 B

9,7
14 14,2 14,4 14,6 14,8 15 15,2 15,4

vlaga (%)

42 43
 Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 6 lokaliteta za Prosečna vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadrže NOVE DKC hibride, komercijalne
FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2011. godini DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa tri lokaliteta) u 2011. godini

12 14 DKC NF5630
Exp 500 DKC6120
DKC6120
DKC5783
DKC6089
13,5 DKC5276 DKC Exp 500
EI5521
VOJVODINA 2011.

DKC6101

VOJVODINA 2011.
11,5 DKC 5699 DKC5170
DKC 6101 DKC Exp 400
EH4812 DKC5707
DKC4795
DKC5699
DKC4590 DKC4590 ST FAO 500 DKC6315
DKC 5276 13
DKC5143 DKC Exp 300
DKC4608
11 DKC Exp 400
DKC5401
DKC5007 ST FAO 500

Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5143
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5143 DKC5717
12,5 DKC4888 ST FAO 500
DKC4964 ST FAO 400 ST FAO 400
10,5

12 ST FAO 500

10 ST FAO 300
ST FAO 300 ST FAO 600
11,5
crvena FAO
FAO300
300
zuta FAOFAO
400 400 DK440
9,5 Ljubicasta FAO 500
FAO 500
zelena FAO
FAO600
600 11

9
10,5 ST FAO 400
13 14 15 16 17 18 19 20
13 14 15 16 17 18 19 20
vlaga (%) vlaga (%)

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 5 lokaliteta za Prosečna vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadrže NOVE DKC hibride, komercijalne
FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa dva lokaliteta) u 2010. godini

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosečne vrednosti sa 5 lokaliteta 14

13,5 za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini
DKC5143 DKC5717 DKC Exp 500
DKC 6120 DKC5170 DKC6120
13,0 DKC6120
DKC Exp 500 DKC6120

VOJVODINA 2010.
VOJVODINA 2010.

13,5 DKC5699 DKC5707 DKC6120 DKC6040

12,5 DKC Exp 400 DKC6101 ST FAO 620
DKC 5699 DKC5143 DKC Exp 400 DKC Exp 700
DKC 5276 DKC4964 DKC5007 DKC5143

Prinos t/ha (14% vlage)

12,0
13 DKC Exp 300 DKC5276 ST FAO 500
DKC5143
DKC5143
DKC5783
Prinos t (14% vlage)

11,5 DKC6089 DKC6120

DKC4964 ST FAO 400
11,0 12,5 DKC4590
DKC5143 ST FAO 530
DK440 DKC4626
10,5
ST FAO 300 ST FAO 640

10,0
12
CRVENA FAO
FAO300
300
ST FAO 400
ZUTA FAOFAO
400 400
LJUBICASTA FAO 500
9,5 FAO
ZELENA FAO
500
600
ST FAO 260
FAO 600
ST FAO 340
11,5
9,0
17 18 19 20 21 22 23 24 25
17 18 19 20 21 22 23 24 25 26
vlaga (%)
vlaga (%)

44 45
 BAČKA
Čaba Ebli-Bezdan Predusev-pšenica Datum setve: 18.04. Datum žetve: 05.10.
14,5
DKC5699
DKC5276
14,3

BAČKA 2011.
BAČKA 2011.

14,1 DKC6120

DKC6101
13,9

Prinos t/ha (14% vlage)

13,7 DKC5783 DKC6089

DKC5143
13,5 DKC4590

DKC4888
13,3
DKC4964
Marko Mušikić 13,1
Glavni komercijalista “MK Seeds” DK440
064 8711 401
12,9
11,5 12,5 13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5
vlaga (%)

“Matijević Agrar”-Bezdan Predusev-kukuruz Datum setve: 19.04. Datum žetve: 18.10. “Labudnjača AD”- Labudnjača Predusev-šećerna repa Datum setve: 21.04. Datum žetve: 30.10.

15,5

DKC6089 13,8
DKC5783 DKC6120 DKC5170 DKC6120
15 DKC6101
DKC5276
13,3
DKC5783 ST FAO 450 DKC5699 DKC6101
DKC4888 DKC6089
14,5 12,8
DKC5143
DKC4590

Prinos t/ha (14% vlage)

ST FAO 490
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5276 DKC5699 DKC4590 ST FAO 520

14 12,3
ST FAO 590
DKC4964
11,8
13,5 DKC4964
DKC5170
DKC4888 DKC5143
11,3
13
10,8 DKC6040
DK440
12,5
DK440 10,3
ST FAO 620
12 9,8
12 13 14 15 16 17 18 19 15 16 17 18 19 20
vlaga (%) vlaga (%)

46 47
 Holo Robert-Doroslovo Predusev-pšenica Datum setve: 16.04 Datum žetve: 22.09. Mile Bjelić-Obrovac Predusev-pšenica Datum setve: 20.04. Datum žetve: 18.10.

13,5
10,5

DKC4964 DKC5276
13
10
DKC5170 ST FAO 530 DKC6101
DKC5143
ST FAO 300 ST FAO 420

BAČKA 2011.
BAČKA 2011.

DKC5276 12,5 DKC5170 ST FAO 600

9,5 ST FAO 300 DKC5783 DKC6089 DKC5143 DKC6120
ST FAO 700
ST FAO 530 ST FAO 700

Prinos t/ha (14% vlage)

ST FAO 300 DKC5699 DKC6120
12
9 ST FAO 400 ST FAO 380 ST FAO 430
ST FAO 590 DKC5699
DKC4888
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC6089
11,5
8,5 ST FAO 650 DKC5783
ST FAO 600 DKC6101
DKC4590 ST FAO 660 DKC4964
ST FAO 300 DKC4590 ST FAO 710
DK440 11
8
ST FAO 600
ST FAO 560
10,5 DKC4888
7,5 ST FAO 500 DK440
ST FAO 550

ST FAO 620 10
7
12,5 13 13,5 14 14,5 15 15,5 16
13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5 19,5 20,5 21,5 22,5
vlaga (%)
vlaga (%)

“Agrobrest”- Bački Brestovac Predusev-šećerna repa Datum setve: 26.04. Datum žetve: 11.11. Lekar Milovoj-Bački Petrovac Predusev-pšenica Datum setve: 21.04. Datum žetve: 19.10.

15,50
DKC6101
DKC5276
DKC6120
13,5 DKC6089 DKC6101 DKC5699
ST FAO 590 15,00
DKC5783
DKC6089
DKC5276 DKC5699 14,50 DKC5783
12,5 DKC5170
ST FAO 520 DKC5170 ST FAO 620
14,00
Prinos t/ha (14% vlage)

Prinos t/ha (14% vlage)

ST FAO 490
DKC5143 ST FAO 590
11,5
ST FAO 700 ST FAO 730 13,50
ST FAO 540
ST FAO 500
DKC4590 ST FAO 450
DKC4964
10,5 DKC4888 13,00 ST FAO 700
ST FAO 640
ST FAO 530

ST FAO 340
12,50
9,5 ST FAO 600
DK440
ST FAO 600 12,00 ST FAO 490

8,5 11,50
15,5 16,5 17,5 18,5 19,5 20,5
vlaga (%) 14 14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18 18,5
vlaga (%)

48 49
 Janko Hrčan-Kisač Predusev-šećerna repa Datum setve: 21.04. Datum žetve: 29.10. Darko Bojanić-Bačko Dobro Polje Predusev-soja Datum setve: 14.04. Datum žetve: 06.10.

13,5
11,5
DKC5783 DKC6120 DKC6120
DKC6089
13 DKC6089
DKC6101
11
DKC5170 DKC6101
DKC5699

BAČKA 2011.
BAČKA 2011.

12,5
DKC5276
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC5276 DKC5170

Prinos t/ha (14% vlage)

12 10,5
DKC4888 DKC5699
DKC5143
DKC4590 DKC5783
11,5
DKC4888 10

DKC4964 DKC5143
11
DKC4590

9,5
DK440
10,5
DK440

DKC4964
10 9
14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18 18,5 19 19,5 11 12 13 14 15 16 17
vlaga (%) vlaga (%)

Srbo Brborić-Stepanovićevo Predusev-pšenica Datum setve: 24.04. Datum žetve: 20.10. “Agro MV”-Sivac Predusev: šećerna repa Datum setve: 17.04. Datum žetve: 17.10.
16,5 12,5
DKC4888

16

DKC4964 DKC5143 DKC6120

15,5
12
15 DKC5276 DKC5276
DKC5143 DKC6101
14,5 DKC6089
Prinos t/ha (14% vlage)

DKC4590

Prinos t/ha (14% vlage)

11,5 DKC5783 DKC6101
DKC5170 DKC5170 DKC5699
14 DKC4590

13,5
11
13 DK440 DKC4964

DKC6089
12,5
DKC6120 DKC4888
10,5 ST FAO 380
12 DK440
ST FAO 640
11,5 DKC5699 ST FAO 300

11 10
12,5 13,5 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5 13 14 15 16 17 18 19 20
vlaga (%) vlaga (%)

50 51