Alfred Redžinald Redklif-Braun

 Alfred Redžinald Redklif- Braun, rođen u Birmingemu 1881. godine.

 Stekao obrazovanje u srednjoj školi King Edvards u Birmingemu, i u koledžu Triniti u
Kembridžu, gde je sa počasnim stepenom diplomirao psihologiju i etiku.
 Druga značajna i uticajna figura britanskog funkcionalizma.
 U Kembridžu su mu profesori bili Vilijam Rivers i Alfred Hadon, koji su ga
zainteresovali za socijalnu antropologiju.
 Hadon ga šalje na Andamanska ostrva u Bengalskom zalivu, gde če ostati od 1906. do
1908. god.
 Monografija iz ovog rada se ne smatra naročito značajnom u modernoj antropologiji.
 Autor tvrdi da „svaki običaj i verovanje primitivnog društva igraju odlučujuću ulogu u
životu zajednice, kao što svaki živi organ igra ulogu u životu organizma“. (vidi se da je
on već postavio osnove za funkcionalističko objašnjenje društva.)
 Redklif- Braun neće steći glas velikog etnografa, ali zato će postati priznati teoretičar
funkcionalizma.
 Pretrpeo je jak uticaj francuske sociologije. Čitanje Dirkema na njega ostavlja veoma
snažan utisak, te će Redklif- Braun primeniti izvestan broj njegovih tema u proučavanju
„primitivinih društava“.
 Redklif- Braun je uticao na razvoj socijalne antropologije delimično objavljenim
rezultatima svojih terenskih istraživanja na Andamanskim ostrvima i u Australiji, ali
daleko jače doprinosom teoriji, a posebno metodologiji, svojim radovima i, još više,
svojim predavanjima.
 Pisao je sa velikom stilskom i misaonom jasnoćom, ali teško, tako, kad bi se sudilo samo
po njegovim spisima, ne bi bilo lako razumeti kako je postao toliko ugledna ličnost u
antropološkom svetu. Ugled je pre stekao sposobnošću da probudi žar u svojim
studentima, sa kojima je uvek bio spreman da razgovara o problemima njihove nauke, i to
ne samo u sali za predavanje, već i svuda i u svako doba.
 Njegovim radom antropologija postaje zaista socijalna antropologija.
 1910. odlazi u ekspediciju u Australiju, gde vrši istraživanja među Aboridžinima. Ova
istraživanja poprimaju više tehnički karakter, naročito ona koja se tiču srodstva.
Međutim, njegovoj etnografiji nedostaje dubina: Redklif- Braun se drži najčešće pravno-
formalnih struktura grupe, ne zadirući u stvarne mehanizme njenog funkcionisanja.
Tačno je i da strukturno- funkcionalistički pristup za koji se on zalaže ima za cilj da
odstrani nanose svakodnevnice da bi se došlo do odlučujućih elemenata društvenog
života.
 Zakratko se vraća u Englesku, a zatim predaje u Sidneju, da bi 1921. dobio posao na
univerzitetu u Kejptaunu. Nešto kasnije, 1937. postaje profesor socijalne antropologije na

1
 univerzitetu u Oksfordu, gde će izvršiti značajan uticaj i na studente i na britansku
antropologiju uopšte. Tokom karijere je držao već spomenute katedre u Sidneju,
Kejptaunu i na Oksfordu, ali i u Aleksandriji, Jengčingu, Sao Paolu, Greamstaunu i
Mančesteru. Takođe je predavao na Londonskom ekonomsko- političkom fakultetu, na
Univerzitetskom koledžu u Londonu i u Johanesburgu. Njegovo učenje je tako postalo
zaista veoma rašireno.
 Glavni doprinos Redklif- Brauna antropološkoj misli je u njegovim jasnim izlaganjima, u
njegovom daru za pronalaženje pravih termina- bio je tvorac pojmovnog oruđa. Tako nije
navodio studente na varljiva psihološka objašnjenja, a izbegavao je i istorijska nagađanja
(mora se dodati, i istoriju uopšte).
 Uporno se zalagao za utvrđivanje zakona ili opštih istina, u smislu postavki od kojih
nema izuzetaka, putem uporedne analize, mada nije upotrebljavao statistiku, te se njegova
verzija uporednog metoda u praksi uglavnom svodila na vraćanja ilustrativnom metodu.
 Neki autori su u Redklif- Braunovim spisima videli prazna nagađanja, a neki primer
hirovitog običaja izvesnih autora da smisle kakvo uverljivo objašnjenje neke društvene
pojave, i da onda tragaju za ilustracijama koje ga naoko potkrepljuju, dok ostalu
relevantnu građu zanemaruju (o ovome detaljnije kasnije).
 Umro je u Londonu 1955. godine.
 Redklif- Braunov doprinos antropologiji u mnogo čemu dopunjuje rad Malinovskog, tako
da od tada britanski funkcionalizam postaje strukturo- funkcionalizam.

Strukturo- funkcionalizam

 Redklif- Braun je bio savremenik i kolega Malinovskog. Kao i Malinovski, Redklif-

Braun pre svega ima cilj da se otarasi spekulacija prvih etnologa i on žustro ustaje protiv
grandioznih rekonstrukcija prošlosti.
 Redklif- Braun teži da sadašnjost objasni sadašnjošću, bez pozivanja na prošlost.
 Socijalna antropologija ima za cilj da dovede do opšteg poznavanja ljudskih društava:
ona je teorijska ili „nomotetička“ disciplina, koju on naziva „komparativnom
sociologijom“.
 Malinovski je verovao da može da ostvari naučno poznavanje ljudskih društava, ali on
nije teorijski razradio tu ambiciju. Redklif- Braun je izvesno bolje sistematizovao svoje
ideje i on simbolizuje prelazak sa funkcije na strukturu, do kojeg dolazi u antropologiji.
 Kao prvo, zahvaljujući Redklif- Braunu, francuska sociologija će izvršiti trajan uticaj na
britansku antropologiju, koja će prvenstveno postati socijalna antropologija, tj. nastojaće
da objasni društveno društvenim, oslanjajući se pretežno na analizu društvenih odnosa
koji međusobno povezuju pojedince.
 Redklif- Braun je u velikoj meri zaslužan za uvođenje pojma strukture u antropologiju.
 Osnovna razlika između Malinovskog i Redklif- Brauna je u sociologizmu ovog drugog.
Za razliku od njega, Malinovski je svoju teoriju potreba postavio na biološku osnovu.

2
 Za Redklif- Brauna, ono što je biološko, organsko, ne može objasniti ono što se tiče
društva, već naprotiv, društveno funkcioniše kao biološko, poput živog bića, te biološko
ovde služi kao metodološki model, ali se ne pojavljuje kao takvo u samoj analizi.
 Redklif- Braun odbija svaku etiketu koja bi odredila vrstu antropologije kojom se on
bavi. Po njemu, u socijalnoj antropologiji nema mesta za „škole“, jer, za razliku od
umetnosti ili filozofije, socijalna antropologija treba da postane jedinstvena nauka i da iz
nje proistekne naučna teorija kulture. Ova ambicija ima za posledicu da Redklif- Braun
nastoji da otkrije generalizacije, sličnosti, a ne razlike. Nauka se ne zanima za
pojedinačno, za jedinstveno, već za opšte. Treba težiti otkrivanju opšteg oblika nekog
društvenog odnosa, prevazilazeći pojedinačne slučajeve.
 Za njega, pravilnosti pojava ne mogu da budu posmatrane neposredno, one moraju biti
konstruisane. Posmatranje je za Redklif- Brauna samo sastavni deo analize. Naučnik
treba i da opiše, uporedi, klasifikuje i da na taj način nastoji da dođe do opštih zakona.
Etnolog ne može da se zadovolji posmatranjem pojedinačne kulture, on, pored toga, mora
da poredi različite kulture da bi dosegao viši stupanj generalizacije. Posmatranje sa
učestvovanjem za Redklif- Brauna nije samo sebi cilj, što je stav kojim on najavljuje
Levi- Strosov strukturalizam.
 Redklif- Braun se donekle distancirao od ortodoksnog funkcionalizma da bi postavio
pitanje smisla. Sa njim, funkcionalizam već klizi prema strukturalizmu, koji će sav biti
posvećen potrazi za smislom. Smisao upravo nikada nije dat, on se nikada ne pojavljuje u
neposrednosti posmatranja. Ljudi retko mogu da izraze smisao svojih delanja rečima, na
antropologu je da to učini, što će često postići putem poređenja: ako se isti simbol koristi
u različitim kontekstima, poređenje između tih elemenata nas vodi otkrivanju njegovog
značenja.
 Redklif- Braunov pristup je mnogo više „sociološki“ od pristupa Malinovskog.
Objašnjenje društvenog sistema ne sme, po njegovom mišljenju, da se traži u biološkom
determinizmu, jer društveni život funkcioniše kao zatvoreno kolo, tj. kao jedna struktura
ili jedna jedinstvena celina.
 Sa Redklif- Braunom, socijalna antropologija teži da se odvoji od kulturne antropologije.
 Redklif- Brauna naime prvenstveno zanimaju društveni odnosi i on tvrdi da oni ne mogu
da se mešaju sa kulturnim odnosima. Po njemu, kultura se svodi na intelektualnu i
umetničku produkciju, na verovanja i ideje svojstvene jednom društvu. Nasuprot tome,
kaže on, kada posmatramo australijsko ili afričko pleme, ne zanima nas u prvom redu
„kultura“, već nas upravo zanimaju društveni odnosi u koje stupaju pojedinci. Zato ono
što Redklif- Braun naziva „društvenom strukturom“ za britansku antropologiju postaje
privilegovan predmet proučavanja.
 Za Redklif- Brauna društvena struktura je skup društvenih odnosa koji povezuju
pojedince da bi se oformila jedinstvena celina. Društvena struktura je kompleksna mreža
društvenih odnosa koji povezuju pojedince i mogu neposredno da budu posmatrani.
Struktura je, dakle, skup odnosa između elemenata (a ne skup elemenata). Drugim

3
 rečima, struktura je ono što opstaje kada se izmene elementi. Struktura neke kuće je
kombinacija zidova, tavanica, greda i stropova koji sačinjavaju kuću. Zid se može
ofarbati u žuto ili crveno, zid od cigala se može srušiti sagraditi novi od kamena, ali
struktura kuće ostaje nepromenjena sve dok se ne izmeni kombinacija, poseban raspored
njenih različitih sastojaka. Pored toga, ovaj primer nas podseća ma to da je struktura
posebna celina koja se ne može svesti na zbir svojih delova. Kontinuitet društvene
strukture nije uništen promenom njenih jedinica; pojedinci se menjaju, napuštaju grupu,
umiru... pa ipak društvena struktura grupe ostaje ista.
 Prema Redklif- Braunu, pažnju etnologa treba da zadrže strukturalni odnosi. Uostalom,
funkcija neke institucije sastoji se u doprinosu koji daje celokupnoj delatnosti,
funkcionisanju celokupnog sistema. Svaka institucija ispunjava prvenstveno zaštitnu
funkciju, jer treba sačuvati postojeći poredak i obezbediti kontinuitet društvene celine.
Kod Redklif- Brauna ne nailazimo na dirkemovski ideal društva kao konačne svrhe svake
društvene institucije.

Strukturalni principi i poređenje

Sistemi polovina

Ovi principi mogu se ilustrovati pomoću nekoliko Redklif- Braunovih primera. U

Australiji, plemena Novog Južnog Velsa podeljena su na dve egzogamne polovine, koje
se zovu orlovi i gavrani i koje su matrilinearne. Evolucionistički etnolog Džon Metju
objasio je ovu podelu, tvrdeći da su se veoma davno ovi narodi sreli, ratovali, zaključili
mir i uredili ovaj tip braka da bi tako očuvali mirovni sporazum. Redklif- Braun
zaključuje da se ovo objašnjenje zasniva isključivo na nedokazanim pretpostavkama, i da
je zato bez naučne vrednosti. Ključ objašnjenja takvog sistema bračnih veza treba tražiti u
poređenju ove društvene organizacije sa drugim sistemima polovina, koji se sreću u
drugim delovima sveta.
Tako se, npr. ista podela sreće kod Indijanaca Haida u Severnoj Americi, koji su takođe
podeljeni na dve egzogamne i matrilinearne polovine. U drugim delovima Australije
mogu se takođe sresti brojni primeri podela jednog društva na dve polovine, od kojih je
svaka vezana za jednu prirodnu vrstu. Ovo poređenje nas navodi da zaključimo da su
australijske polovine samo jedan poseban primer veoma raširene društvene pojave. Sa
jednog posebnog slučaja možemo preći na opštiji problem. U usmenoj književnosti svih
ovih naroda bajke tumače sličnosti i razlike između životinjskih vrsta kroz pojmove
društvenih odnosa prijateljstva i antagonizama. Daljim uopštavanjem, polovine se vezuju
za druge parove suprotnosti: nebo i zemlju, rat i mir, uzvodno i nizvodno, crveno i belo.
To znači da je podela na polovine samo transpozicija jedinstva suprotnosti na plan
društvene organizacije. Ovaj sistem je posebno sistematizovan u kineskoj filozofiji kroz
koncepte yin-a i yang-a, ili ženski i muški princip, koji zajedno sačinjavaju jednu uređenu

4
celinu. Sistematska razrada ovog principa može da posluži kao model za objašnjenje
australijske društvene podele.
Ukratko, zaključuje Redklif- Braun, australijska društvena organizacija se
odlikuje podelom na polovine koje čine celinu i, u isto vreme, su sjedinjene i jedna
drugoj suprotstavljene. Klasifikacija univerzuma u dve kategorije je jedna od osnovnih
crta australijske mitologije i legendi. Za ova plemena, ceo svet je podeljen na dva dela
koji čine celinu. Ovaj strukturalni princip jedinstva suprotnosti konačno omogućava da se
rasvetli društvena organizacija polovina.

Avunkularni odnos

U nekoliko briljantnih analiza, Redklif- Braun nam daje druge konkretne ilustracije
svojih teorijskih principa. Takva je njegova analiza uloge ujaka u Južnoj Africi. Među
Batongama, kao i u mnogim drugim populacijama, odnos između ujaka i njegovog
sestrića je veoma važan. Osnovne karakteristike ovog odnosa su sledeće:
1. Sestrić je predmet posebne pažnje svog ujaka.
2. Ako je sestrić bolestan, majčin brat će prineti žrtvu za njegovo ozdravljenje.
3. Sestrić može sebi da dozvoli mnoge slobode u odnosu na svog ujaka. Tako na primer,
on može da pojede ujakov obrok, a da ga nije ni pitao.
4. Kada ujak umre, sestrić potražuje deo njegovih dobara.
5. Ako ujak prinese žrtvu precima, sestrić jede deo mesa koje se tada nudi.

Ovakvi običaji nisu tipični samo za Južnu Afriku, sreću se svuda u svetu, a naročito kod
Hotentota ili na ostrvima Tonga u Polineziji. Osim toga, takva institucija ne može da se
razume izdvojeno, ona se mora vezati za druge institucije. Na prvom mestu, Redklif-
Braun uočava da tamo gde je majčin brat važan, bez razlike to isto važi i za očevu sestru;
tako, kada dečak održava posebno prijateljski odnos sa majčinim bratom, on mora da
bude uzdržan u odnosima sa očevom sestrom. U Tongi, na primer, tetka sa očeve strane
je svetinja, te dečak mora da prihvati sve njene odluke, posebno one koje se tiču
njegovog braka.

Da bi se razumelo ovakvo ponašanje, treba ga uklopiti u širu celinu društvenih odnosa.

Jedan od prvih ključeva objašnjenja počiva u „strukturalom principu“ ekvivalencije
braće. Naime, kako kaže Redklif- Braun, u primitivnim društvima, društveni odnosi su u
velikoj meri uređeni na osnovu srodničkih odnosa. Odnosi između srodnika moraju da se
saobraze preciznim tipovima ponašanja. Ipak, srodnici su svrstani u ograničen broj
kategorija; ovde je na delu princip ekvivalencije braće, po kojem, čovek koji je u
nekakvom odnosu sa određenim muškarcem, proširuje taj odnos na svu njegovu braću.
Isto tako, tetka sa majčine strane vezuje se za majku. Po istoj logici, nastavlja Redklif-
Braun, postoji težnja da se majčin brat smatra nekakvom „muškom majkom“, a očeva

5
sestra „ženskim ocem“. U Južnoj Africi i Tongi, ujaka, uostalom, i zovu „muška majka“.
Ako želimo da razumemo odnos deteta prema ujaku, treba prvo poznavati tip odnosa koji
vezuje to dete za oca i majku.

Kod Batonga, odnos između deteta i njegovog oca ispunjen je poštovanjem i strahom.
Otac na sebe preuzima brigu o vaspitavanju svoje dece i kažnjava ih isto kao što to čini i
očev brat. S druge strane, odnos prema majci odlikuje se ljubavlju i nežnošću. Kaže se da
majka kvari decu, da je suviše blaga. Po analogiji, majčin brat se izjednačava sa njom i
od njega se može očekivati nežnost, što nije slučaj sa očevom sestrom, koja je bliska
očevoj autoritarnosti. Druga tendencija sastoji se u preslikavanju odnosa uspostavljenog
sa jednim članom grupe na sve članove te grupe. Tako se kod Batonga, kao i kod Tonga,
ovaj stav prema ujaku proširuje na sve članove majčine porodice, ali i na božanstva te
porodice, koja se stoga i sama smatraju ljubaznim i dobronamernim.

Totemizam

Analiza totemizma je drugi primer prefinjenosti Redklif- Braunovih analiza. Po njemu,

nije moguće razumeti totemizam ako se on ne poveže sa opštijim fenomenom odnosa
čoveka i prirode. Uopšteno gledano, pod totemizmom se podrazumeva običaj po kojem je
društvo podeljeno na više grupa, od kojih svaka održava poseban odnos sa nekim
objektom, najčešće sa životinjom ili biljkom. Odnosi između grupe i njenog totema mogu
da poprime različite oblike, koji idu od obožavanja do ravnodušnosti.

Dirkem je ponudio prvo validno objašnjenje totemizma. U „Elementarnim

oblicima religijskog života“, francuski sociolog je pokazao da grupa ne može da održi
solidarnost i, sledstveno tome, izvesnu permanentnost, osim ako je predmet privrženosti
svojih članova. Ova osećanja moraju da dobiju kolektivan izraz i često su ritualizovana.
U takvom ritualu, bilo kakav predmet može da posluži kao predstavnik cele grupe. Tako
u modernim društvima, nacionalna solidarnost nalazi svoj izraz u zastavama, nacionalnim
himnama, kraljevima, predsednicima, itd. Dakle, po Dirkemu se totem jednog klana može
uporediti sa zastavom neke nacije. On je njegov amblem, simbol.

Redklif- Braun se slaže sa osnovnom pretpostavkom ove teorije, ali je smatra

nepotpunom. Kao prvo, Dirkem ne objašnjava zašto su baš biljke i životinje izabrane za
ambleme. Drugo, Dirkemova teorija objašnjava solidarnost totemske grupe (najčešće
klana), ali ne poznaje odnose između različitih totemskih grupa istog društva. Jer,
nastavlja Redklif- Braun, klan je deo šireg društva, na primer plemena, koje se takođe
odlikuje solidarnošću, a totemizam ne samo da sjedinjuje članove iste totemske grupe već
izražava i odnos između različitih grupa. Drugim rečima, ljudi „kenguri“ ne definišu se
samo u odnosu na kengura, već žele da istaknu da se razlikuju u odnosu na emue, na
gavrane ili na zebre. Totemizam, dakle, ne izražava samo solidarnost klana već i
jedinstvo totemskog društva u celini, sjedinjujući ovo društvo sa celinom prirode. Tako

6
totemizam uspostavlja sistem solidarnosti između društvenog i prirodnog poretka, između
čoveka i prirode. Ceo svemir je na taj način osmišljen kao moralan i društveni poredak.
Ova korespondencija je uostalom u skladu sa primitivnom teorijom po kojoj je društvo,
kao i priroda, ustrojeno religijskim zakonima.

Šaljivi odnosi

Pod šaljivim odnosima podrazumevaju se unutarporodični odnosi koje odlikuju prisnost,

opuštanje, blizina i šala. Svuda u svetu, naime, od Azije do Amerike, preko Afrike, sreću
se takva institucionalizovana ponašanja unutar porodica. Redklif- Braun primećuje da
ako se ona sreću svuda, mora postojati način da se nađe opšte objašnjenje koje pokriva
celinu slučajeva.

Ovi odnosi mogu se razumeti kada se dovedu u vezu sa nekim drugim: nepoštovanje se
može razumeti samo u odnosu na poštovanje. U sklopu društvenih odnosa, pozitivni
odnosi kao protivtežu imaju negativne odnose. Kod Dogomana u Maliju, na primer,
bliskost između muškaraca i sestre njegove žene ili sestrine kćerke je posledica krajnjeg
poštovanja koje on mora da izrazi u odnosu na svoju tazbinu. Brak nužno povlači za
sobom krupan poremećaj u porodičnoj strukturi. U odnosu na tazbinu, on donosi
elemente vezivanja i odvajanja, spajanja i razdvajanja. Brak ne odstranjuje u potpunosti
društvenu distancu između muža i tazbine, koja prethodi braku. Unutarporodični odnosi
će izraziti ova dvojaka osećanja kojima se odlikuju bračne veze: odnosi poštovanja
između zeta i tazbine naglašavaju razdvajanje. Šaljivi odnosi, zauzvrat, ostvaruju spoj,
bliskost, koju je stvorio brak.

Sistemi srodstva se međusobno dosta razlikuju, ali sadrže izvestan broj istih načela: kao
prvo, osoba mora da izražava poštovanje prema članovima generacije koja neposredno
prethodi (generacija +1). Ovo poštovanje u vezi je sa potrebom za autoritetom koji
upravlja vaspitavanjem. Kao drugo, odnosi sa babom i dedom se odlikuju većom
bliskošću i šalom. Ova kombinacija spajanja i razdvajanja moće se naći i u pravilima koja
upravljaju odnosima izmešu generacija, tako da je i tu reč o „strukturalnom principu“.
Ujak sam po sebi simbolizuje ovu mešavinu udaljenosti i blizine.

Šaljivi odnosi su dakle način da se uspostavi ravnoteža unutar društvenog sistema. Ovi
odnosi društvenog i prijateljskog suparništva teorijski su veoma značajni. Mogu se naći u
brojnim drugim prilikama, kao što su potlač, neke fudbalske utakmice ili suparništvo
između gradova Oksford i Kembridž. Redklif- Braun odbacuje partikularistička
objašnjenja koja odbijaju svaku komparatističku perspektivu. Ako simboličke predstave
Dogona imaju značajnih sličnosti sa praksama koje se sreću drugde u svetu, imamo pravo
da tražimo objašnjenje zasnovano na poređenju. Strukturalni princip jedinstva u dvojstvu,
na koju su šaljivi odnosi ukazivali, predstavlja korak u ovom komparativnom pristupu.

7
Ova teorijska shvatanja, u kojima je pojam strukture postao privilegovani predmet
proučavanja, uticala su na celu generaciju antropologa. U stvari, Redklif- Braun je
omogućio da se prevaziđu uske granice etnografije da bi se dostigli principi koji su u
osnovi strukture društvenog života.

 Evans- Pričard kaže da je Redklif- Braun u svom ranom radu „Majčin brat u
Južnoj Africi“ bio možda u pravu kada je podvrgao sumnji koncepciju o
opstanku, ali ne bi rekao da je njegov pozitivan doprinos bio, kako se to tvrdilo,
uzor naučnog postupka- baš naprotiv. On pokušava da pokaže da se, na osnovu
onoga što naziva principom izjednačavanja braće i sestara, osećanje nežnosti
prema majci prenosi i na njenog brata, a poštovanje prema ocu na njegovu sestru,
ali uopšte u tom radu ne pokušava da dovede to navodno prenošenje u vezu sa
sistemom srodstva u celini (jer, na primer, majčin brat je takođe brat očeve žene),
sa imovinskim pravom, političkom vlašću itd. Probran dokazni materijal se,
štaviše, svodi na pet ilustracija (za dva od društava se ne navode ni izvori), dok se
svi drugi narodi sveta prenebregavaju, mada i oni svi imaju sestrine sinove i
majčinu braću. Argument se svodi na zatvoren krug ponavljanja opisa, a ionako
ga pobijaju dokazi iz drugih društava, pogotovu kasniji iscrpni podaci
Malinovskog o Trobrijanđanima.
 Dalje Evans- Pričard kaže da u jednom drugom ogledu Redklif- Braun (koji je na
odnos između sociologije i istorije gledao kao Kont i marksistički teoretičari)
kaže da oblik društvene strukture određuje kakav će vid poprimiti religija, tako
da, na primer, tamo gde postoji rodoslovni sistem (kao u Kini i starom Rimu)
možemo očekivati i kult predaka; međutim, mnogo je društava sa kultom predaka
u kojima nema ni traga od rodoslovnog sistema, dok su najsavršeniji primer
rodoslovnog sistema moćda Arapi- Beduini, koji su muslimani.
 U jednom drugom ogledu tvrdi da tamo gde čovekov opstanak u velikoj meri
zavisi od lova i sakupljanja, životinje i biljke postaju predmet „ritualnog odnosa“,
što je konkretan primer opšteg zakona da svaki predmet ili događaj od
materijalnog značaja za materijalnu ili duhovnu dobrobit jednog društva teži da
postane predmet „ritualnog odnosa“. Ali to, prosto, nije slučaj, osim ako pod
„ritualnim odnosom“ ne razumemo svaku pažnju, čime lišavamo izraz svakog
preciznog značenja. Primenom tog opšteg zakona na totemske pojave prelazi se
preko ogromne mase etnografskih podataka, posebno u Africi, koji protivreče
izvesnoj tezi, a ne potkrepljuju je ni podaci o stočarkim i zemljoradničkim
društvima.
 Završni primer: on kaže da su tamo gde su društva podeljena na polovine, te
polovine u odnosu uravnotežene suprotnosti, a suprotnost se definiše kao „spreg
slaganja i neslaganja, solidarnosti i razmimoilaženja“. Kako bi, upitaćemo, moglo
drukčije i biti? To tvrđenje je truizam sadržan u samoj definiciji podele na
polovine, a slično bi se moglo reći i za svaku drugu društvenu grupu. Takva

8
uopštavanja, potkrepljena s nekoliko biranih ilustracija, ili su toliko široka da ne
znače ništa ili, ako su preciznije formulisana, počivaju na suviše mršavim
dokazima i ne uzimaju u obzir protivdokaze. Ovde je na mestu Kreberova opaska
o staroj dilemi sociologa: „Kad je najzad pronašao formulu od koje niko ne može
da navede izuzetak, ona je postala u osnovi toliko logička, toliko udaljena od
pojava, da niko ne zna tačno šta bi s njom“.