Fructus

ДР
Д РУШТВО
УШТВ О РР
ККО
О ЕЕ
í

ППУ
СС

УББЛИКЕ СРПССКК
АРР
ЋА

ЛИКЕ СРП
ЧН ОВ
НО ОЋ
ВО
ААУУЧ

НН ЕЕ
«Б
« Бањ а« «
ања лу
ал укк а

Časopis Naučnog voćarskog društva Republike Srpske

Voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvjećarstvo

Oplodnja ? 4
Zametanje plodova ?
Genetski i rodni potencijal ?
Prot?
Januar / Februar 2017. godine
Cijena 5 KM
Časopis Naučnog voćarskog društva Republike Srpske - ISSN 2490 - 3426

Glavni i odgovorni urednik

Prof. dr Miljan Cvetković

Stručni urednik i grački dizajn

Gvozden Mićić

Redakcija
Prof. dr Nikola Mićić, Prof. dr Gordana Đurić 1,2 Prof. dr Miljan Cvetković,
1
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH Banjoj Luci, BiH Banjoj Luci, BiH
2
Institut za genetičke resurse Univerziteta u
Prof. dr Dragutin Mijatović, Banjoj Luci, BiH Prof. dr Rodoljub Oljača
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH Doc. dr Tatjana Jovanović - Cvetković, Banjoj Luci, BiH
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Doc. dr Dimitrije Marković, Banjoj Luci, BiH Prof. dr Ljubomir Radoš,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH Doc. dr Svjetlana Zeljković, Banjoj Luci, BiH
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Doc. dr Boris Pašalić, Banjoj Luci, BiH Mr Slobodan Stojnić,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH Doc. dr Siniša Mitrić, Banjoj Luci, BiH
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Prof. dr Duška Delić, Banjoj Luci, BiH Mr Branimir Nježić,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH Mr Biljana Lolić, Banjoj Luci, BiH
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjoj Luci, BiH

Saradnici redakcije

Dr Géza Bujdosó, Prof. dr Mekjell Meland, Prof. dr Florin Stănică,

National Agricultural Research and Norwegian Institute for Agricultural and University of Agronomic Sciences and
Innovation Centre, Frut Growing Research Environmental Research - Bioforsk, Norveška Veterinary Medicine Faculty of Agriculture,
Institute Budapest, Hungary Rumunija
Prof. dr Klime Beleski,
Prof. dr Viktor Gjamovski, Zemljodelski institut Skopje, Makedonija Dr Gérard Charlot
Zemljodelski institut Skopje, Makedonija Cti, centre de Balandran, France
Dr Nebojša Milošević,
Doc. dr Ivan Glišić, Institut za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak, Prof. dr Snježana Hrnčić,
Agronomski fakultet Čačak, Univerzitet u Srbija Biotehnički fakultet Univerziteta u Podgorici,
Kragujevcu, Srbija Crna Gora
Doc. dr Đorđe Moravčević,
Doc. dr Margarita Dimovska, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Doc. dr Dragoslav Ivanišević,
Zemljodelski institut Skopje, Makedonija Beogradu, Srbija Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Novom Sadu, Srbija
Stručni konsultant - novinar: Vidosav Đurđević
Sekretari: mr Jelena Davidović - Gidas, mr Tanja Krmpot
+ 387 51 330 933/ + 387 51 330 939
Na osnovu člana 82 stav 2 Zakona o republičkoj upravi ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 118/08, 11/09, 86/10,24/12, i 121/12) i člana 9 i 10 Zakona o javnom
informisanju - prečišćen tekst ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 10/97), Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske, rješavajući po zahtjevu Naučnog
voćarskog društva Republike Srpske, za upis glasila "FRUCTUS" u registar javnih glasila, izdalo je rješenje br. 07.06/053-19/2016-10:
Javno glasilo "FRUCTUS", sa sjedištem u Bulevaru vojvode Petra Bojovića 1 A, Banja Luka, upisano je u Registar javnih glasila Ministarstva
prosvjete i kulture Republike Srpske, pod rednim brojem 673.
Osnivač i izdavač javnog glasila "FRUCTUS" je Naučno voćarsko društvo Republike Srpske (Rješenje o upisu promjena u jedinstvenom registru udruženja
građana kod Osnovnog suda u Banjoj Luci, broj: F-1-59/04 od 06. 07. 2016. godine).
Časopis je namijenjen inženjerima poljoprivrede, stručnim službama za edukaciju i poljoprivrednim proizvođačima. Otvorena pitanja u prolisanju tema za
obradu u časopisu, kao i sva druga stručna pitanja, mogu se dostaviti redakciji preko sekretara ili na adresu: nvdrs@nvdrs.org
Korišćenje fotograja, crteža i teksta nije dozvoljeno bez saglasnosti autora©.
 FRUCTUS: Vol. 2. Br. 1. Str. 1 - 2| ISSN 2490 - 3426 |© NVDRS 
 Vox ad confessionem ↔ Glas struke 
Održiva poljoprivreda – realna
potreba ili novo lutanje ?
Poštovani čitaoci,
Pred vama je drugi broj časopisa FRUCTUS,
za koji se iskreno nadamo da će naći svoje mesto u
nekom od segmenata poizvodnje kojom se bavite
ili jednostavno biti kvalitetan materijal za infor-
misanje u oblasti hortikulture. Želja nam je da kroz
stručne članke koji su pred vama, obrađujemo ak-
tuelnu tematiku iz oblasti hortikulture, uvažava-
jući kalendar vegetacije i radova, a time i moguć-
nost da se nešto novo naučeno i primeni u redov-
noj proizvodnji. Nažalost, to nije uvek jednostavno
i lako postići. Trudićemo se da u narednom peri-
odu stalno unapređujemo kvalitet časopisa. Da bi
časopis bio kvalitetan i aktuelan, neophodno nam
je vaše mišljenje, kritike, pohvale, promišljanje o te-
mama koje bi trebalo obraditi u narednim brojevi-
ma, kako bismo išli u susret novinama u proizvod-
nji, ali i realnim problemima sa kojima se svako-
dnevno suočavamo. Potrebni su nam i proizvođači
koji mogu biti dobri primeri ostalima. Ljudi koji
dobro poznaju svoju proizvodnju i koji od svoje
proizvodnje žive. Ideja nam je da ukažemo na pri-
mere dobre proizvodnje i prenesemo njihova pozi-
tivna iskustva u proizvodnji drugim zaintereso-
vanim proizvođačima, u uverenju da je taj vid tra-
nsfera informacija jedan od najučinkovitijih i naj-
svrsishodnijih. Želimo da promovišemo i skupove
od značaja za hortikulturnu proizvodnju, kao i sku-
pove gde možemo saznati i preneti neka nova
saznanja, koja bismo mogli prilagoditi specifično-
stima naših proizvodnih uslova i time ih učiniti
korisnim. Želimo da promovišemo i druge manife-
stacije i skupove na kojima se susreću i proizvo-
đači i njihova pozitivna iskustva. Jednom rečju, sve
što može imati pozitivnog efekta na unapređenje
nivoa hortikulturne proizvodnje u našim proizvo-
dnim uslovima. Budite aktivni i pomozite nam u
tome, da zajedno budemo još uspešniji.
Poljoprivredna proizvodnja (a time i hortikul-
tura) menjala se dramatično kroz vreme, naročito
nakon Drugog svetskog rata. Značajnije podizanje
nivoa produktivnosti izvršeno je upotrebom novih
tehnologija, mehanizacije, povećanom upotrebom
hemikalija, visokim nivoom specijalizacije, kao i
raznim državnim politikama koje su favorizovale
postizanje visokih prinosa po jedinici površine, a
time i maksimalno povećanje proizvodnje.
Fructus * Časopis Naučnog voćarskog društva Republike Srpske
Međutim, takav
način proizvodnje
ubrzo je doveo i do
promena, na koje se
izgleda i (nije) raču-
nalo. Veliki broj pro-
izvođača nije mogao
sebi da omogući upo-
trebu velikih količi-
na đubriva i pesti-
cida, pa su postali
nekonkurentni na tr-
Prof. dr Miljan Cvetković
žištu. Došlo je do
značajnijih pomeranja stanovništva od urbanih ka
ruralnim sredinama. Upotreba hibrida u proi-
zvodnji dovela je do neočekivanih problema, kao
što je smanjenje biodiverziteta. Izgubljena je zna-
čajna genetička različitost. Procenjuje se da je samo
tokom poslednjih 50 godina, blizu 2 milijarde he-
ktara poljoprivrednog zemljišta degradirano (po
raznim osnovama), a da se na godišnjem nivou
ovaj broj neprestano povećava za 2 do 5 miliona
hektara. U istom periodu došlo je za oko 70% do
povećanja nivoa količine vode koja se koristi za
navodnjavanje kako bi se obezbedila proizvodnja u
aridnijim krajevima ili pak uticalo na povećanje
prinosa po jedinici površine. Ogromne količine
fosilnih goriva na godišnjem niovu se koriste kako
bi se osigurao globalni sistem obezbeđenja dovolj-
nih količina hrane. Poljoprivredna proizvodnja
učestvuje sa više od 30% od ukupne emisije gaso-
va. Povećanje poljoprivredne proizvodnje “zasluž-
no” je za uništenje 80% šumskog ekosistema.
Procena je da će se broj stanovnika do 2020. godine
povećati na 8 milijardi.
Od ukupnog broja stanovnika, skoro 3,5–4,0
milijarde ljudi biće skoncentrisano u urbanim re-
gijama. Značajno će narasti potrebe za žitaricama
(+41 %), mesom (+63 %), krompirom i drugim
krtolastim povrćem (+40 %). Te potrebe će biti još
izraženije u razvijenim zemljama. Prema predvi-
đanjima relevantnih svetskih institucija, do 2030.
godine potrebe za hranom i energijom, narašće za
50 %, dok će potrebe za vodom narasti za 30%.
Procene su i da će se obradivo zemljište po glavi
stanovnika, sa sadašnjih 0,45–0,22 ha, smanjiti na
0,16 ha u 2050. do 0,14 ha u 2100. godini. Bez obzira
na ove činjenice i danas postoji neobjašnjivo po-
našanje razvijenih zemalja kada je reč o obezbe-
đivanju dovoljnih količina hrane. Prema zvani-
čnim podacima, godišnje se po raznim osnovama
baci u proseku oko 1/3 hrane namenjene za
ljudsku upotrebu, od čega 36,8 % žitarica, 58,1 %

Glas struke  1
dr Miljan Cvetković | Glas struke

voća i povrća, 18,4 % mleka i mlečnih proizvoda,
23,4 % mesa i mesnih prerađevina i oko 40,4 % ribe
i drugih plodova mora. Svaka osoba u Evropi i
SAD godišnje baci oko 115 kg hrane. Procene su da
bi godišnja količina bačene hrane za ljudsku upo-
trebu od 1,3 milijardi tona, bila dovoljna da se na-
hrani čitav afrički kontinent.
Da li je moguće usagalasiti ove suprotnosti i
naći nove modalitete poljoprivrede koji će biti
samodovoljni i bez negativnog uticaja na okruženje
u kome se realizuje? Albert Ajnštajn je rekao da
značajni problemi s kojima se suočavamo, ne mogu
biti rešeni na nivou razmišljanja koje je probleme
kreiralo.
Novi pravci u poljoprivredi nameću potrebu
uvođenja koncepta održive poljoprivrede kao
jednog od rešenja koje može usagalasiti sve za-
hteve i potrebe savremenog društva. Poslednjih 30
godina sve značajnija je uloga održive poljo-
privrede kao pozitivna poljoprivredna praksa koja
pokušava da dâ odgovore na sva ova pitanja, na
izražene socijalne probleme koji se sve češće jav-
ljaju. Posljednjih godina koncept održive poljopri-
vrede ima sve veću podršku i prihvatanje i u ok-
viru konvencionalne poljoprivrede. Ne samo što je
održiva poljoprivreda usmerena prema mnogim
problemima ekološke i socijalne prirode, već kao
takva nudi inovativne i ekonomski opravdane mo-
gućnosti za proizvođače, radnike, potrošače, dono-
sioce odluka i mnoge ostale koji se dotiču sektora
hrane. Koncept održive poljoprivrede i dalje evolu-
ira. Održiva poljoprivreda u sebi integriše tri os-
novna cilja: očuvanje životne sredine, profitabil-
nost i socijalnu i ekonomsku održivost. Veliki broj
različitih filozofija definisanja poljoprivrede, poli-
tika i praktičnih aktivnosti, učestvuju u ostvari-
vanju ovog cilja. Ljudi sa različitim nivoima znanja
i pozicija u ovom ciklusu, od proizvođača do po-
trošača, učestvuju na svoj način u realizaciji ovog
cilja.
Održivost poljoprivrede zavisi od principa,
koji podrazumeva da moramo zadovoljiti potrebe
sadašnjosti, bez kompromisa, da na taj način sma-
njujemo mogućnost budućih generacija da oni os-
tvare svoje potrebe. U tom pogledu položaj i pri-
rodnih i ljudskih resursa je od primarnog značaja.
Položaj ljudskih resursa uključuje brigu o socijalnoj
odgovornosti, kao što su radni i životni uslovi ra-
dnika, potrebe ruralnih zajednica, kao i zdravlje i
sigurnost potrošača, kako danas tako i u budu-
ćnosti. Položaj zemljišnih i prirodnih resursa pod-
razumeva upravljanje i očuvanje vitalnih resursa
za dugi niz godina, odnosno duži period. Perspekti-
va čitavog (celokupnog) sistema je esencijalna za
razumevanje održivosti. Pristup sistemu nam daje
mogućnost i način da istražimo međuzavisnost
između načina proizvodnje i ostalih aspekata na-
šeg okruženja. Ispravno sagledavanje sistema uka-
zuje na potrebu postojanja interdisciplinarnog pri-
stupa u istraživanju i obrazovanju. To zahteva ne
samo doprinos istraživača različitih disciplina, već
takođe i farmera – proizvođača, radnika na farma-
ma, potrošača, kreatora javnih politika i ostalih.
Pravljenje tranzicije ka održivoj poljoprivredi pred-
stavlja proces. Za proizvođače prelaz ka održivoj
poljoprivredi predstavlja seriju malih, ali realnih
koraka. Porodična ekonomija i pojedinačni ciljevi
utiču na to koliko brzo ili koliko daleko učesnici
mogu ići u svojoj tranziciji. Veoma je važno shva-
titi i razumeti to da svaka mala odluka može da
napravi razliku i doprinese i unapredi sistem u
budućnosti u “kontinuumu održive poljoprivrede”.
Ključ za napredovanje je želja da se preduzme sle-
deći korak. Konačno, treba istaći i to da napredo-
vanje ka postizanju cilja održive poljoprivrede je
odgovornost svakog učesnika u sistemu, uključu-
jući proizvođače, radnike, kreatore javnih politika,
istraživače, trgovce i potrošače. Svaka grupa ima
svoj mali deo koji treba da odigra, svoje jedins-
tveno učešće koje treba da doprinese jačanju odr-
žive poljoprivrede.
Gde se kao društvo i kao zajednica nalazimo u
ovoj priči, zaključite sami. Položaj poljoprivrede (a
time i hortikulture) u Bosni i Hercegovini, nas pri-
morava da razmišljamo o konceptu održive poljo-
privrede kao realnoj mogućnosti. Koliko ćemo u
tome uspeti i koliko brzo možemo napredovati, u
velikoj meri zavisi od nas samih.

. ***

Stari mudrac bi rekao: "Vi ovde vidite 1000 gladnih usta, a ja vidim 2000 vrednih
ruku koje mogu da naprave mnogo. "

Volumen 2 | Broj 1 | Januar / februar, 2017. godine



2  FRUCTUS: Vol. 2. Br. 1. Str. 1 - 2| ISSN 2490 - 3426 |© NVDRS