Šljiva — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.

org/sr-el/Шљива

Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće

Šljiva
podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su
mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a
poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog
drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan
samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim
nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi
(džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj
Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija
šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na
šljive
početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine
proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu. Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Sistematika šljiva Red: Rosales
Informacije o hranljivosti plodova šljive Porodica: Rosaceae
Domaća šljiva Potporodica: Prunoideae
Trnošljiva
Rod: Prunus
Sorte šljiva gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")
Proizvodnja šljiva
Podrod: Prunus
Galerija — plodovi i cvetovi šljiva
Spoljašnje veze

Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja
i lovorvišnja, a koji kao plod imaju koštunicu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod
Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca
(kajsije).

Genus Prunus

Subgenus Prunus

Sect. Prunus
Sect. Prunocerasus
Sect. Armeniaca

Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome što ima usamljene terminalne i lateralne pupoljke, kao i
glatku košticu. Ovakvo čisto morfološko razlikovanje podrodova ima praktični značaj, ali se u novijim filogenetskim
istraživanjima pokazala mala taksonomska vrednost takvih karaktera u rodu Prunus. Iz sekcije Prunus na

1 од 5 7.1.2018 16:34
Šljiva — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/Шљива

prostorima Balkana široko su rasprostranjene P. domestica L. (domaća šljiva), P. insititia L. (trnošljiva), P.

cerasifera Ehrh. (džanarika) i P. spinosa L. (trnjina).

U 100g šljiva nalazi se:

kcal kJ vode masti kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
47-48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg 5 mg
Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

% dnevnih potreba koji se unese sa 100g šljiva

kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
11% 2% 3% 7%
Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj
sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi,
severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od
mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):

cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;

glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.

Kod autora koji se bave taksonomijom roda Prunus preovlađuje mišljenje da je trnošljiva nastala kao i domaća
šljiva, u prošlosti, spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Duže je u kulturi nego domaća šljiva, od
koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, maljavim mladim grančicama, nešto većem prisustvu trnja, naročito u
juvenilnom stadijumu, i po plodovima, koji su u trnošljive relativno sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom
(endokarpom), koja više liči na košticu crnog trna (trnjine) nego džanarike.

Sorte šljiva gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")

U Srbiji se gaje sledeće sorte šljive:

Aženka (Prune d'Agen) - stara francuska sorta, nosilac proizvodnje suve šljive u Francuskoj i u Kaliforniji;
Belošljiva - domaća sorta, rasprostranjena u smederevskom Podunavlju i slivu Zapadne Morave;
Bilska rana (Quatsche de Bühle);
Viktorija (Queen Victoria);
Rut Geršteter (Ruth Gerstetter);
Drenovka (crnošljiva) - domaća sorta, rasprostranjena u slivu Zapadne Morave;
Zelena renkloda (Reine Claude verte) - stara francuska sorta, jedna od najcenjenijih sorti šljive kroz istoriju;
Ilinjača - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;

2 од 5 7.1.2018 16:34
Šljiva — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/Шљива

Imperial (Imperial);
Italijanka (Prugna d'Italia);
Kalifornijska (Sugar Prune, California Blue);
Metlaš - stara domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka;
Moravka - domaća sorta, rasprostranjena oko Požarevca,
Petrovca na Mlavi i po jugozapadnim obroncima
Homoljskih planina;
Nansijka mirabela (Mirabele de Nansy) - stara sorta iz
Francuske;
Papračanka (debeljača) - domaća sorta, rasprostranjena
oko Knjaževca;
Požegača (mađarka, bistrica) - prastara odomaćena sorta,
Plodovi šljive u fazi pred sazrevanja, sorte
kroz istoriju najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji,
Čačanka rana, juna meseca, na kultivisanom
smatra se najkvalitetnijom sortom šljive uopšte, mana su joj
samo relativno sitni plodovi, ali veliki problem u njenom šljivaku u Srbiji.
gajenju predstavlja izuzetno izražena osetljivost prema
virusu šarke šljive, koja ugrožava sam opstanak sorte;
Prezident (President);
Sitnica (saridža) - stara domaća sorta, rasprostranjena u
široj okolini Pirota;
Stenli (Stenlej) (Stenley) - američka sorta, lošeg kvaliteta
ali veoma rasprostranjena zbog izražene tolerantnosti
prema virusu šarke šljive;
Trnovača (piskavac) - stara domaća sorta, rasprostranjena
oko Čačka i Valjeva;
Fruškogorska bela - domaća sorta, nalazi se na padinama
Fruške gore;
Cimerova rana (Quetsche Zimmer);
Crvena ranka (darosavka) - stara domaća sorta poreklom Srpska šljiva
iz okoline Aranđelovca (selo Darosava), rasprostranjena u
svim šljivarskim regionima Srbije;
Džanarika (dženarika, ringlov, purkača, purak, migoljac, migavac, pljuskavac, repljanka i jaralika u Istočnoj
Srbiji)- srodnik (i predak) domaće šljive i trnošljive, uglavnom samonikla, spontano rasprostranjena širom
Srbije, u rasadničarskoj proizvodnji se koristi kao najčešća podloga za šljive i kajsije.

3 од 5 7.1.2018 16:34
Šljiva — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/Шљива

Deset najvećih proizvođača u 2015.

Država Proizvodnja (u tonama) Napomena

Kina 6.100.000

Indija 738.345

Srbija 512.645

Rumunija 306.967

Čile 305.556

Turska 305.108

Iran 226.956

Bosna i Hercegovina 220.000

Italija 210.564

SAD 210.001

Svet 11.528.337 [A]

Bez simbola = zvanični podatak, P = FAO procena,
A = zvanični, poluzvanični podaci ili procena.FAOSTAT (http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor)

domaća šljiva

trnošljiva

trnjina

4 од 5 7.1.2018 16:34
Šljiva — Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/Шљива

džanarika

Crvenolisna šljiva

Plum nutrition information (http://www.kallipolis.com/diet/food.php?id=9279&w=2)

Prune nutrition information (http://www.kallipolis.com/diet/food.php?id=9291&w=2)
Deutschlands Obstsorten (http://www.deutschlands-obstsorten.de/), ein etwa 100 Jahre altes antiquarisches
Fachbuch, in dem mehr als 300 Äpfel-, Birnen-, Pflaumen-, Erdbeeren-, Aprikosen- und Weinsorten mit
Abbildungen beschrieben werden

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шљива&oldid=12508496“

Ova stranica je poslednji put uređena na datum 20. april 2017. u 14:34 č.

Tekst je dostupan pod licencom Krijejtiv komons Autorstvo—Deliti pod istim uslovima; mogući su i dodatni uslovi.
Pogledajte uslove korišćenja za više informacija.

5 од 5 7.1.2018 16:34