You are on page 1of 155

GRAFIČKI MATERIJALI I TEHNOLOGIJA

Nenad ĐorĎević

2013-2014.

1
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013. Sadržaj

Sadržaj
1. UVOD 7
1.1. Definicija materijala .......................................................................................................................................................... 7
1.2. Klasifikacija....................................................................................................................................................................... 7
2. STRUKTURA I SVOJSTVA MATERIJALA SA RAZLIČITIM HEMIJSKIM VEZAMA 13
2.1. Kovalentna veza .............................................................................................................................................................. 15
2.2. Jonska veza ...................................................................................................................................................................... 18
2.3. Metalna veza.................................................................................................................................................................... 19
2.4. Sekundarne veze .............................................................................................................................................................. 21
3. FIZIČKA SVOJSTVA PODLOGA ZA ŠTAMPANJE 23
3.1. Debljina ........................................................................................................................................................................... 23
3.2. Gramatura ........................................................................................................................................................................ 23
3.3. Gustina i specifična teţina ............................................................................................................................................... 24
3.4. Pravac vlakana ................................................................................................................................................................. 25
3.5. Električna svojstva .......................................................................................................................................................... 26
3.5.1. Specifična električna otpornost ................................................................................................................................................ 26
3.5.2. Specifična električna provodnost .............................................................................................................................................. 27
3.6. Optička svojstva .............................................................................................................................................................. 27
3.6.1. Boja ........................................................................................................................................................................................... 27
3.6.2. Sjaj ............................................................................................................................................................................................ 29
3.6.3. Svetlina...................................................................................................................................................................................... 30
3.6.4. Belina ........................................................................................................................................................................................ 30
3.6.5. Providnost i opacitet ................................................................................................................................................................. 31
3.7. Površinska i barijerna svojstva ........................................................................................................................................ 32
3.7.1. Glatkoća.................................................................................................................................................................................... 32
3.7.2. Propustljivost vodene pare, gasova i masnoće ......................................................................................................................... 34

2
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013. Sadržaj

3.7.3. Keljivost .................................................................................................................................................................................... 35


3.7.4. Otpornost na čupanje i prašenje............................................................................................................................................... 36
3.7.5. Trenje ........................................................................................................................................................................................ 37
4. MEHANIČKA SVOJSTVA MATERIJALA 39
4.1. Zatezna čvrstoća .............................................................................................................................................................. 40
4.2. Duţina kidanja ................................................................................................................................................................. 42
4.3. Otpornost na smicanje (klizanje) ..................................................................................................................................... 44
4.4. Otpornost na savijanje ..................................................................................................................................................... 45
4.5. Otpornost na uvijanje ...................................................................................................................................................... 47
4.6. Tvrdoća ............................................................................................................................................................................ 50
4.7. Ţilavost ............................................................................................................................................................................ 53
4.8. Mekoća i stišljivost papira ............................................................................................................................................... 55
4.9. Otpornost na cepanje ....................................................................................................................................................... 56
4.10. Otpornost na presavijanje ................................................................................................................................................ 56
4.11. Otpornost na pucanje po Mulenu .................................................................................................................................... 58
4.12. Dimenziona stabilnost ..................................................................................................................................................... 59
5. METALNI MATERIJALI 61
5.1. Aluminijum ..................................................................................................................................................................... 61
5.1.1. Svojstva ..................................................................................................................................................................................... 61
5.1.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji ............................................................................................................................. 61
5.2. Kalaj ................................................................................................................................................................................ 62
5.2.1. Svojstva ..................................................................................................................................................................................... 62
5.2.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji ............................................................................................................................. 63
5.3. GvoţĎe i čelik .................................................................................................................................................................. 63
5.3.1. Legure gvožđa i čelika .............................................................................................................................................................. 63
5.3.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji ............................................................................................................................. 65
5.4. Bakar i njegove legure ..................................................................................................................................................... 65
3
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013. Sadržaj

5.4.1. Svojstva ..................................................................................................................................................................................... 65


5.4.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji ............................................................................................................................. 66
5.5. Ostali metali .................................................................................................................................................................... 67
6. CELULOZNI MATERIJALI 68
6.1. Sastav papira i kartona .................................................................................................................................................... 68
6.2. Proizvodnja papira ........................................................................................................................................................... 78
6.3. Klasifikacija papira i kartona .......................................................................................................................................... 81
6.3.1. Klasifikacija prema sastavu ...................................................................................................................................................... 81
6.3.2. Klasifikacija prema gramaturi ................................................................................................................................................. 83
6.3.3. Klasifikacija po nameni ............................................................................................................................................................ 84
6.3.4. Klasifikacija po stepenu konfekcioniranja................................................................................................................................ 85
6.3.5. Klasifikacija po načinu obrade površine .................................................................................................................................. 85
6.3.6. Klasfikacija celuloznih materijala prema stepenu lepljenja..................................................................................................... 87
6.3.7. Klasifikacija celuloznih materijala po građi ............................................................................................................................ 88
6.4. Hromo karton i hromo zamena ........................................................................................................................................ 89
6.5. Talas karton ..................................................................................................................................................................... 91
6.6. Lepenka ........................................................................................................................................................................... 95
6.7. Celofan ............................................................................................................................................................................ 97
7. PLASTIČNE MASE 99
7.1. Sastav plastičnih masa ................................................................................................................................................... 101
7.2. Opšta svojstva vezivnih smola i plastičnih masa .......................................................................................................... 103
7.3. Polietilen ........................................................................................................................................................................ 104
7.4. Polipropilen ................................................................................................................................................................... 106
7.5. Polivinilhlorid ................................................................................................................................................................ 108
7.5.1. Tvrdi PVC ............................................................................................................................................................................... 110
7.5.2. Žilavi PVC .............................................................................................................................................................................. 112
7.5.3. Meki PVC ................................................................................................................................................................................ 112

4
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013. Sadržaj

7.6. Poliviniliden hlorid (PVDC) ......................................................................................................................................... 113


7.7. Polistiren ........................................................................................................................................................................ 115
7.8. Poliestri .......................................................................................................................................................................... 118
7.8.1. Polietilen tereftalat ................................................................................................................................................................. 118
7.8.2. Polikarbonat ........................................................................................................................................................................... 120
7.8.3. Polietilen naftalat ................................................................................................................................................................... 120
7.9. Poliamidi ....................................................................................................................................................................... 121
7.10. Višeslojni savitljivi ambalaţni materijali ...................................................................................................................... 122
8. GRAFIČKE BOJE 125
8.1. Obojene supstance ......................................................................................................................................................... 126
8.1.1. Pigmenti .................................................................................................................................................................................. 127
8.1.2. Bojila ...................................................................................................................................................................................... 130
8.2. Veziva ............................................................................................................................................................................ 130
8.2.1. Ulja ......................................................................................................................................................................................... 131
8.2.2. Firnisi. .................................................................................................................................................................................... 132
8.2.3. Smole ...................................................................................................................................................................................... 132
8.2.4. Rastvarači ............................................................................................................................................................................... 133
8.2.5. Aditivi...................................................................................................................................................................................... 134
8.3. Svojstva grafičkih boja .................................................................................................................................................. 136
8.4. Način vezivanja grafičke boje za podlogu .................................................................................................................... 137
8.4.1. Očvršćavanje oksidacijom veziva ........................................................................................................................................... 138
8.4.2. Vezivanje boje za podlogu upijanjem ..................................................................................................................................... 139
8.4.3. Vezivanje isparavanjem rastvarača ........................................................................................................................................ 141
8.4.4. Vezivanje polimerizacijom veziva ........................................................................................................................................... 142
8.4.5. Vezivanje geliranjem .............................................................................................................................................................. 142
8.4.6. Vezivanje očvršćavanjem boje pri kontaktu sa hladnom podlogom ....................................................................................... 143
8.4.7. Vezivanje boja sa kombinovanim vezivima............................................................................................................................. 143
9. LEPKOVI 144
5
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013. Sadržaj

9.1. Zalepljeni spoj ............................................................................................................................................................... 144


9.2. Klasifikacija lepkova ..................................................................................................................................................... 146
9.2.1. Klasifikacija prema funkciji .................................................................................................................................................... 148
9.2.2. Klasifikacija prema hemijskom sastavu.................................................................................................................................. 148
9.2.3. Klasifikacija prema načinu očvršćavanja .............................................................................................................................. 149
9.2.4. Klasifikacija prema fizičkom obliku ....................................................................................................................................... 151
9.2.5. Klasifikaciji prema ceni .......................................................................................................................................................... 152
10. STAKLO 154

6
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

1. Uvod
1.1. Definicija materijala
Materija je filozofski pojam koji se odnosi na objektivnu stvarnost koja nas okruţuje, i postoji
nezavisno od naših čula i shvatanja. Materija postoji u dva oblika, kao:
supstanca i
fizičko polje.
Supstanca je oblik postojanja materije od koga su izgraĎena sva tela u prostoru koji nas okruţuje, i
koja moţemo opaziti ili čijeg postojanja moţemo biti svesni.
Fizičko polje je deo prostora u kome se oseća dejstvo sila (gravitaciono, električno, magnetno i
nuklearno).
Često se mešaju pojam materija i supstanca, i u govoru se za ono od čega su izgraĎena fizička tela
upotrebljava reč materija, iako ona ima šire značenje.
Materijal predstavlja supstancu koja, posle odreĎenih postupaka dobijanja i prerade, obavlja neku
funkciju. Za tehničku primenu značajni su materijali koji u bar jednom agregatnom stanju imaju tehnički
upotrebljivo svojsto i koji se na pogodan način mogu proizvesti u industrijskim uslovima.
1.2. Klasifikacija
Materijali se dobijaju na različite načine:
Nalaze se u prirodi u čistom stanju (zlato),
Transformacijom prirodnih sirovina (preradom rude) i
Sintetizovanjem sloţenim tehnološkim postupcima, polazeći od sirovina iz prirode.

7
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Izučavanje materijala moţe se raščlaniti na izučavanje:


Unutrašnje strukture
Procesa prerade i
Funkcionalnih svojstava materijala.
Ova tri činioca su meĎusobno povezana, i promena jednog od njih istovremeno znači i promenu druga
dva. Na primer, da bi se promenilo neko funkcionalno svojstvo odreĎenog materijala, potrebno je prineniti
neki postupak prerade, koji će u svakomslučaju promeniti i unutrašnju strukturu.

Struktura materijala moţe se razmatrati na četiri nivoa:


Atomska struktura; raspored atoma, jona i molekula i njihove meĎusobne veze na lokalnom nivou, reda
veličine nm;
Fina struktura; raspored atoma, jona i molekula u prostoru na većim rastojanjima unutar materijala,
čime je odreĎen nivo pravilnosti njihovog rasporeda; ako je ureĎenost velika, radi se o kristalnoj
strukturi, a ako ureĎenost ne postoji, radi se o amorfnoj strukturi;
Mikrostruktura; raspored, oblik, veličina i broj faza u većim razmerama (µm); ovim je definisan
raspored mikrokonstituenata koji se mogu uočiti posmatranjem pod optičkim mikroskopom;
Makrostruktura; geometrijski oblici i agregatno stanje materijala na nivou reda veličine mm; definisanje
makrostrukture je posebno značajno kod sloţenih funkcionalnih i kompozitnih materijala.

Svojstvo materijala se moţe definisati kao merljiva veličina kojom se karakterišu stanje i oblik, ili
mera sposobnosti materijala da pruţa odgovor na spoljašnje uticaje. Svojstva materijala se mogu
klasifikovati na razne načine, kao na primer:

8
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Hemijska svojstva; odnose se na ponašanje materijala kada su oni izloţeni raznim hemijskim uticajima;
Tipična hemijska svojstva su otpornost na koroziju, zapaljivost, toksičnost, sklonost ka oksidaciji;
Fizička svojstva; odnose se na ponašanje materijala koji je izloţen delovanju nekog fizičkog polja;
Tipična fizička svojstva su gustina, specifična teţina, električna provodnost i druga električnasvojstva;
stepen providnosti i druga optiča svojstva; magnetna permeabilnost i druga magnetna svojstva;
temperatura faznih prelaza i druga termička svojstva...
Mehanička svojstva; odnose se na sposobnost materijala da se odupre delovanju spoljašnjih sila, koje
pod raznim uslovma deluju tako da ga deformišu i polome; Tipična mehanička svojstva suotpornost na
zatezanje, sabijanje, smicanje, savijanje, uvijanje i izvijanje, zatim ţilavost, tvrdoća, otpornost na zamor
materijala...
Tehnološka svojstva; odnose se na ponašanje materijala u procesu prerade; veoma je vaţno poznavati
kakva je sposobnost livenja, brizganja, presovanja ili dubokog izvlačenja nekog materijala, da bi se
mogli proizvesti upotrebljivi predmeti;
Upotrebna svojstva; odnose se na ponašanje materijala u krajnjoj primeni; često su za krajnju primenu
od najvećeg značaja neka mehanička sojstva, ali, zavisno od vrste materijala i načina primene, i druga,
kao na primer stepen upojnosti, glatkoća, barijerna svojstva...

Prema nameni materijali se mogu podeliti na:


Konstrukcione; Sluţe za izradu mašinskih, graĎevinskih i drugih konstrukcija koje treba da izdrţe
velika opterećenja; Za ove materijale je značajno da imaju veliku mehaničku otpornost i otpornost na
uticaje kojima će biti izloţeni tokom eksploatacije;
Pomoćne; Sluţe za izradu delova koji nisu jako, i koji obavljaju razne funkcije, kao na primer izolatori,
koroziono otporni delovi, zaptivači, obloge;
9
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Pogonske; Učestvuju u proizvodnji kao maziva, goriva i prenosioci pritiska i toplote (vazduh, voda,
vodena para).

Način na koji se u materijalu reĎaju atomi ili molekuli zavisi od geometrijskih uslova, kao što su
veličina čestica i ugao veza izmeĎu njih. Da bi se dobila stabilna struktura, neophodno je da se ostvari
maksimalna moguća gustina pakovanja gradivnih čestica, odnosno maksimalan broj veza po jedinici
zapremine materijala. Lokalni raspored atoma, jona i molekula u materijalu naziva se atomska struktura, i
prema stepenu ureĎenosti struktura materijala moţe biti:
Kristalna; Pravilan, periodičan raspored atoma, jona ili molekula u materijalu; Kristalna struktura moţe
se opisati idealizovanim geometrijskim modelom - kristalnom rešetkom; U čvorovima kristalne rešetke
rasporeĎeni su atomi u prostoru.
Amorfna; kod amorfne strukture ne postoji pravilan raspored i perodičnost gradivnih čestica na većim
rastojanjima.

Na osnovu prirode veze i strukture, materijali se mogu podeliti u četri osnovne grupe, prikazane u
tabeli 1.1.

10
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Tabela 1.1 Opšta klasifikacija materijala na osnovu veza i strukture


R.b. Osnovna grupa Podgrupa Najznačajniji materijali
GvožĎe
Ugljenični čelik
Feromagnetni metali i legure Legirani čelik
NerĎajući čelik
Alatni čelik
Aluminijum
Metalni Bakar
1
materijali Magnezijum
Nikal
Obojeni metali i legure Titanijum
Dragoceni metali
Refraktorni metali (otporni na najviše temperature)
Legure (Mesing Cu-Zn, Bronza Cu-Sn, Duraluminijum
Al-Mg, Tipografskalegura Pb-Sn-Sb...)
Polietilen (PE)
Polipropylene (PP)
Termoplastične plastične mase
Polistiren (PS)
Polivinil hlorid (PVC)
Alkidi
Polimerni
2 Smole (amino i fenolne)
materijali
Termostabilne plastične mase Epoksidi
Poliuretani
Nezasićeni poliestri
Guma
Elastomeri
Kevlar

11
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

R.b. Osnovna grupa Podgrupa Najznačajniji materijali


Staklo
Staklo-keramika
Glina
Porcelan
Keramički
3 Termootporna keramika
materijali
Abrazivi
Za specijalne namene
Dijamant
Grafit
Ojačane plastične mase
Kompoziti sa metalnom matricom
Kompozitni
4 Kompoziti sa keramičkom matricom
materijali
Sandvič strukture
Beton

12
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

2. Struktura i svojstva materijala sa različitim hemijskim vezama


Materijali su izgraĎeni od samostalnih, meĎusobno razdvojenih gradivnih elemenata (slika 2.1):
Atoma;
Jona ili
Molekula.

a) b) c)
Slika 2.1 a) Atom ugljenika; b) Joni natrijuma i hlora; c) Molekul vode

Veze izmeĎu atoma uspostavljaju se preko elektrona, koji su rasporeĎeni u ljuskama, ili omotačima.
Za uspostavljanje veza značajni su elektroni u spoljašnjem omotaču, koji se nazivaju valentni elektroni.
Atom se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanih elektrona koji su
rasporeĎeni oko jezgra. Sile izmeĎu atoma u čvrstom materijalu su elektrostatičke prirode i mogu biti
odbojne i provlačne. IzmeĎu dva jezgra sile su odbojne, a izmeĎu jezgra jednog atoma i elektronskog
13
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

omotača drugog atoma sile su privlačne. Ukoliko se


rastojanje izmeĎu atoma smanjuje, javlja se odbojna sila
koj je sve veća sa smanjenjem rastojanja. Ukoliko se
rastojanje povećava, javlja se privlačna sila, koja u
početnoj fazi udaljavanja raste, da bi posle dostizanja
nekog odreĎenog rastojanja počela da opada. Postoji
ravnoteţno rastojanje izmeĎu atoma, r0, za koje su
privlačne i odbojne sile uravnoteţene, tako da je
rezultujuća sila izmeĎu atoma jednaka nuli, a energija
veze minimalna (slika 2.2).
Energija koju treba uloţiti da bi se atomi iz
ravnoteţnog stanja u molekulu razdvojili na beskonačno
rastojanje (u praksi: na rastojanje na kome je meĎusobno
dejstvo zanemarljivo) naziva se energija veze. Što je ona
veća, veza je jača a molekul je stabilniji. Na dijagramu će
molekulima sa jačim vezama odgovarati kriva
potencijalne energije sa minimumom koji je pomeren ka
niţim vrednostima (ali to znači veliku apsolutnu vrednost
energije veze).
Načini vezivanja atoma u materijalu odreĎeni su
jačinom veza i njihovom usmerenošću u prostoru. Veze
koje se ostaruju velikim smanjenjem energije elektrona
Slika 2.2 Energija veze i sile u molekulu vodonika
14
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

nazivaju se jake ili primarne veze. Postoje tri granična slučaja primarnih veza izmeĎu atoma:
Kovalentna veza
Jonska veza i
Metalna veza.
Osim veza izmeĎu atoma, postoje i veze koje se uspostavljaju izmeĎu molekula, i u tom slučaju se radi
o slabim, sekundarnim vezama (mala energija veze). Granične vrste sekundarnih veza se ne mogu lako
razlikovati, jer se u ovomslučaju radi o blagom privlačenju dipola (molekula koji su električno neutralni,
ali u kojima je primećeno razdvajanje naelektrisanja).
Veze izmeĎu atoma u velikom broju materijala ne mogu se svesti samo na jedan od graničnih
slučajeva, jer u tim materijalima u formiranju veza ne učestvuju samo elektroni iz spoljašnjeg omotača,
već i oni iz unutrašnjeg.
2.1. Kovalentna veza
Kovalentna veza u molekulu ostvaruje se tako što dva atoma od svojih valentnih elektrona formiraju
zajednički elektronski par. Valentni elekroni su oni elektroni koji se nalaze u spoljašnjem elektronskm
omotaču atoma, i mogu, ali i ne moraju, da učestvuju u formiranju hemijske veze. Ovaj tip hemijske veze
karakterisičan je za vezivanje atoma nemetala. Na primer, grafit je materijal kod koga je svaki atom
ugljenika povezan kovalentnim vezama sa po tri susedna atoma ugljenika. S obzirom da su u ovoj
alotropskoj modifikaciji ugljenika tri kovalentne veze smeštene u ravni, pod uglom od 120°, grafit ima
karakterističnu slojevitu strukturu. MeĎutim, u dijamantu je svaki atom ugljenika povezan sa četiri atoma
ugljenika, a kovalentne veze su u prostoru orijentisan u pravcu rogljeva tetraedra, čime se formira
karakteristična trodimenzionalna mreţa. Iz ova dva primera moţe se zaključiti da su kovalentne veze
usmerene (slika 2.3).

15
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b)
Slika 2.3 Prikaz strukture: a) Grafita; b) Dijamanta

Formiranjem kovalentne veze ili veza, svaki atom popunjava svoju spoljašnju elektronsku ljusku do
pune konfiguacije (2, 8 ili 16 elektrona, zavisno od rednog broja hemijskog elementa). Tako na primer,
ugljenik koji ima četiri valentna elektrona, u većini jedinjenja formira četiri kovalentne veze (kao u
dijmantu, slika 2.3), čime dobija još četiri elektrona i popunjava spoljašnju elektronsku ljusku do broja
osam. Vodonik, koji ima jedan valentni elektron na prvom nivou, prilikom formiranja kovalentne veze
dobija još jedan elektron, čime popunjava spoljašnju elektronsku ljusku do broja dva. Ostvarivanje pune
konfiguracije elektrona u spoljašnjoj ljusci omogućava formiranje jake hemijske veze, kao što je to
prikazano na primeru metana CH4 (slika 2.4).

16
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b)
Slka 2.4 a) Formiranje elektronskih parova izmeĎu ugljenika i vodonika; Ugljenik u svojoj spoljašnjoj elektronskoj
ljusci sada ima 8 elektrona, čime je popunio drugu elektronsku ljusku maksimalnim brojem elektrona za taj
energetski nivo; Vodonik u svojoj spoljašnjoj (prvoj i jedinoj) elektronskoj ljusci sada ima dva elektrona, čime je
popunio prvu elektronsku ljusku maksimalnim mogućim brojem elektrona za taj elektronski nivo; b) Prikaz ugla
izmeĎu veza koje formira atom ugljenika u većini jedinjenja (teraedarska struktura, 109°30')

Materijali sa kovalentnim vezama su u najvećem broju slučajeva:


Tvrdi;
Krti;
Loši provodnici električne struje;
Loši provodnici toplote;
Sa visokom tačkom topljenja.
Tipična kovalentnaveza ostvaruje se u ugljovodonicima, jedinjenjima silicijuma sa kiseonikom i ...
17
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

2.2. Jonska veza


Jonska veza formira se tako što jedan atom otpušta, a drugi prima taj valentni elektron, pri čemu oa
atoma teţe da postignu punu konfiguraciju svoje spoljašnje elektronskeljuske. Jonsku vezu najčeće
formiraju atom nemetala i atom metala. Atom metala otpušta valentne elektrone, čime postaje katjon
(elektropozitivan jon). Atom nemetala prima te elektrone i postaje anjon (elektronegativni jon). IzmeĎu
katjona i anjona uspostavlja se jaka elektrostatička privlačna sila koja formira jonsku vezu.

S obzirom da su elektroni koji formiraju vezu lokalizovani, i da je energija veze velika, materijali sa
jonskom vezom:
Imaju visoku temperaturu topljenja;
Malu električnu provodljivost;
Malu toplotnu provodljivost;
Veliku tvrdoću
Veliku krtost.
Tipični materijali sa izraţenim jonskim karakterom veze su keramički materijali, a tipičan primer čiste
jonske veze ostvaruju halogenidi alkalnih metala (NaCl, KBr, slika 2.5).

18
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b) c) d)
Slika 2.5 Jonska veza u slučaju NaCl: a) Prikaz katjona i anjona koji nastaju prelaskom elektrona iz spoljašnje
ljuske natrijuma (koji kao atom u trećoj, spoljašnjoj eletronskoj ljusci ima samo jedan elektron, čijim otpuštanjem
postiže stabilnu elektronsku konfiguraciju - osam elektrona u drugom elektronskom nivou) u spoljašnju elektronsku
ljusku hlora (kao atom, hlor ima sedam valentnih elektrona,a kao jon osam); b) Dvodimenzionalni prikaz kristalne
rešetke NaCl; c) Trodimenzionalnimodel kristalne struktureNaCl; d) Realni model kristalne strukture NaCl, koji
ilustruje gusto pakovanje katjona i anjona

2.3. Metalna veza


Metalna veza se, za razliku od jonske ili kovalentne, uspostavlja izmeĎu većeg broja atoma metala.
Svaki atom metala oslobaĎa se valentnog(ih) elektrona, tako da oni postaju zajednički za veći broj
metalnih jezgara. Formira se oblak slobodnih elektrona (elektronski gas) u kome su elektroni veoma
pokretljivi i ispunjavaju slobodan prostor izmeĎu izmeĎu jezgara atoma metala u kristalnoj rešetci.
Pozitivni joni nastali otpuštanjem elektrona su utopljeni u elektronskom oblaku, sa kojim se nalaze u

19
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

dinamičkoj ravnoteţi (slika 2.6). Ovakav način delokalizacije elektrona doprinosi da metalna veza nije
usmerena.

a) b)
Slika 2.6 Metalna veza: a) Šematski prikaz slobodnih valentnih elektrona (crne tačke sa belim slovom "v"), koji su
napustili spoljašnju elektronsku ljusku atoma metala i postali zajednički elektroni; b) Ilustracija elektronskog oblaka
u kome se nalaze pozitivni joni metala, pozicionirani u čvorovima kristalne rešetke

Zahvaljujući velikoj pokretljivosti elektrona, metali su dobri provodnici električne struje i toplote.
S obzirom da elektroni apsorbuju fotone metali su u principu neprovidni materijali.
Metalna veza, odnosno dinamička ravnoteţa izmeĎu zajedničkih elektrona i pozitivno naelektrisanih
jezgara omogućava da se metalni materijali mogu dobro obraĎivati plastičnim deformacijama, jer se
pozitivni joni premeštaju izjedne pozicije u drugu mehanizmom klizanja, pri čemu se stalno uspostavlja
dinamička ravnoteţa suprotnih naelektrisanja.

20
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

2.4. Sekundarne veze


Sekundarne veze spadaju u grupu slabih veza koje se uspostavljaju električnim privlačenjem izmeĎu
dipolnih molekula, koji mogu biti stalni ili fluktuirajući. Ove veze nazivaju se Van der Valsove veze.
Postoje molekuli kod kojih naelektrisanje nije ravnomerno rasporeĎeno, pa se centri pozitivnog i
negativnog nalektrisanja ne poklapaju, čime se formira slabi dipol. IzmeĎu suporotnih krajeva dipola
pojavljuje se sila elektrostatičkog privlačenja (slika 2.7).

a) b) c) d)
Slika 2.7 a) Atom kiseonika jače privlači elektrone od atoma vodonika, tako da neelektrisanje u molekulu vode nije
ravnomerno rasporeĎeno, čime se formira dipol; b) Uspostavljanje vodonične veze izmeĎu dipolnog molkeula
amonijaka i dipolnog molekula vode; Dipolni molekuli se orijentišu suprotno nelektrisanim krajevima jedan prema
drugom, pri čemu dolazi do elektrostatičkog privlačenja; c) Šematski prikaz uspostavljanja van der Valsovih veza u
materijalu; d) Sekundarne veze se smatraju slabim vezama, ali ipak omogućavaju nekim vrstama guštera da hodaju
uz vertikalnu staklenu ploču.

Ukoliko u molekulu dipola koji učestvuje u formiranju sekundarne veze pozitivan pol predstavlja
vodonik, takva sekundarna veza naziva se vodonična veza.

21
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Iako slabe, ove veze su često dovoljne da odrede krajnji raspored grupa atoma u materijalima i veoma
su značajne za strukturu i svojstva polimernih materijala.
Na primer, polimerni materijali se sastoje od dugačkih molekula sa kovalentnim vezama, pa bi se
generalno očekivalo da su oni veoma krti. MeĎutim, izmeĎu lanaca se mogu uspostaviti slabe Van der
Valsove veze. Pod dejstvom opterećenja ove veze se relativno lako raskidaju, omogućavajući da dugački
makromolekuli klize jedan preko drugog, čime se moţe objasniti velika sposobnost plastične deformacije
nekih polimernih materijala.

22
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3. Fizička svojstva podloga za štampanje


3.1. Debljina
Debljina podloge je definisana u postupku izrade materijala. Poznavanje debljine materijala je vaţno iz
nekoliko razloga. Prilikom podešavanja štamparske mašine potrebno je podesiti zazor izmeĎu cilindara i
pripremiti ureĎaj za transport materijala. Tokom razrade konstrucije izdanja potrebno je predvideti i kolika
će biti ukupna debljina izdanja, a za to je, pored broja strana, neophodno znati i debljinu pojedinog lista.
Bušene kartice ili neke vrste karata za gradski prevoz moraju imati veoma ujednačenu i tačno odreĎenu
debljinu, jer su aparati u kojima se primenjuju precizno baţdareni za odreĎenu debljinu materijala.
MeĎutim, debljine podloga koje se štampaju tehnikama sito-, transfer- ili tampon štampe nemaju tako zna-
čajnu ulogu tokom štampanja, s obzirom na specifičnosti pomenutih tehnika.
Debljina podloge se odreĎuje merenjem mikrometrom većeg broja uzoraka na više mesta. Deblji
uzorci se mogu meriti pojedinačno, a kod tanjih se više komada sloţi jedan preko drugog i merenje se
izvodi pod definisanim opterećenjem. Izmereni rezultat se podeli sa brojem listova, pa se kao debljina
podloge uzima sredinja vrednost merenja.
3.2. Gramatura
Gramatura je jedno od najvaţnijih fizičkih svojstava podloga namenjenih štampanju. Predstavlja masu
(m) odreĎene površine (S) podloge. Moţe se odrediti na nekoliko načina, preciznim merenjem mase
uzorka tačno odreĎene površine i izraţava se kao:
m
G= [ g/ m 2 ]
S

23
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

U praksi se gramatura moţe praktično odrediti ako je poznata masa odreĎenog broja tabaka i njihov
format. Tada se iz odnosa mase i površine tih tabaka dobija gramatura. U laboratorijskim uslovima se meri
masa nekoliko uzoraka isečenih šablonom, pomoću kvadrantne vage, čija je skala baţdarena tako da se
vrednost gramature direktno očitava.
3.3. Gustina i specifična težina
Poznavajući debljinu, površinu i masu podloge, moţe se jednostavno doći do podatka o gustini. S
obzirom da gustina predstavlja masu jedinične zapremine, moţe se izračunati po jednačini:
m m G
= = =
V S d d
gde su:
m [g] - masa ,
V [m3] - zapremina ,
G [g/m2] - gramatura i
d [m] - debljina lista podloge.
Kako se karakteristika papira moţe izraziti i gramaturom, to se gustina moţe izračunati kao odnos
gramature i debljine.
Specifična zapremina, τ, predstavlja recipročnu vrednost gustine i moţe se izaziti na sledeći način:
τ = 1/ρ = d / G.
Ova veličina se češće koristi za definisanje fizičkih svojstava podloge. Kod papira postoji veliki
raspon specifičnih zapremina, zbog prisustva različitih dodataka, različitog načina mlevenja i završne
obrade. Usled toga tanki papiri mogu biti veće gramature, i obratno.

24
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.4. Pravac vlakana


O pravcu vlakana ima smisla govoriti samo kod papira. Prilikom formiranja papirne trake dolazi do
orijentacije vlakana u smeru kretanja trake. Usled toga papir nema ista svojstva u pravcu kretanja trake i
normalno na njega. U nekim slučajevima orijentacija vlakana je veoma značajna za izbor postupka
štampanja ili dorade papira, kao i za primenu grafičkog proizvoda. Otpornost na kidanje (zatezna čvrsto-
ća), cepanje (smicanje) i savijanje, kao i dimenziona stabilnost, razlikuju se u ova dva pravca. To je
razumljivo, jer u jednom slučaju sila deluje normalno na vlakna, a u drugom paralelno sa osom vlakana.
Što se dimenzione stabilnosti tiče, uzrok različite promene duţine papira zbog apsorbovanja vlage leţi u
različitoj deformaciji pojedinačnog vlakna po pravcima koji su paralelni i normalni na osu vlakna. Vlakno
mnogo više bubri u poprečnom pravcu, pa će i promena dimenzija biti veća u tom pravcu.
O ovom problemu treba posebno voditi računa prilikom štampanja višebojnih reprodukcija na
tabačnim ofset mašinama. Papir se seče tako da duţa strana tabaka bude paralelna pravcu vlakana (smeru
kretanja papirne trake prilikom formiranja). Za papir isečen na ovaj način kaţe se da je isečen u uskom
pravcu. Prilikom štampanja prve boje moţe doći do promena dimenzija papira usled prisustva tečnosti za
vlaţenje. Promene dimenzija su izraţenije u poprečnom pravcu. Sečenjem papira na pomenuti način (u
uskom pravcu), postiţe se da poprečni pravac vlakana papira doĎe po obimu cilindra, gde je promenom
prečnika cilindra forme moguće korigovati manje promene dimenzija tabaka. Postoji još nekoliko primera
koji ukazuju na vaţnost poznavanja pravca vlakana u papiru: pri izradi knjiga treba voditi računa da uz-
duţni pravac papira bude paralelan leĎima knjige; uzduţni pravac etiketa za automatsko etiketiranje boca
treba da bude paralelan osi boce.
Pravac vlakana u papiru se odreĎuje jednostavnim eksperimentima:
Ako se komad papira nakvasi on će se uvrnuti tako da duţa osa nastalog cilindra bude paralelna pravcu
vlakana;

25
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Cepanjem tabaka paralelno sa pravcem vlakana


dobiće se ravna linija cepanja, dok će se u
drugom slučaju dobiti izlomljena linija;
Otpor materijala cepanju je veći ako se cepanje
vrši poprečno na pravac vlakana;
Ako se uporede rezultati ispitivanja papira
zatezanjem (duţine kidanja) u dva meĎusobno
normalna pravca, moţe se zaključiti da je onaj
pravac za koji se dobija veća vrednost paralelan
vlaknima. Slika 3.1 OdreĎivanje pravca vlakana kod papira: 1 -
Jedna od najpopularnijih metoda za odreĎivanje uzdužni i 2 - poprečni pravac
pravca vlakana je pomoću dve trake istih dimenzija.
Jedna traka se iseca u pravcu vlakana, a druga normalno na njega (slika 3.1). Trake se uhvate izmeĎu palca
i kaţiprsta i okrenu na gore. Više se savija traka kod koje je pravac vlakana paralelan kraćoj strani.
3.5. Električna svojstva
3.5.1. Specifična električna otpornost
Specifična električna otpornost ima veliki značaj kod papira namenjenih primeni u električnim
ureĎajima ili kablovima, kao izolacioni materijal u električnim kondenzatorima, transformatorima ili
kablovima.
Specifična električna otpornost, ρ, predstavlja otpornost, R, provodnika jedinične duţine l, i jedinične
površine, S, poprečnog preseka:

26
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

S
R ,
l
i izraţava se u Ωm (ommetrima).
3.5.2. Specifična električna provodnost
Specifična električna provodnost, γ, predstavlja recipročnu vrednost speifične električne otpornosti, i
izraţava se u simensima po metru (S/m):
1

Specifična električna provodnost celuloznih materijala je mala, oni su dobri izolatori, meĎutim, sa
povećanjem sadrţaja vlage ona se povećava.
Merenje vlaţnosti papira svodi se na merenje električne provodljivosti.
3.6. Optička svojstva
3.6.1. Boja
Boja se meri spektrofotometrima. Da bi spektrofotometri mogli da jednu subjektnu kategoriju, kao što
je boja, iskaţu kvantitativno, neophodno je da se uzmu u obzir i karaktristike izvora svetlosti pod kojim
čovek posmatra obojeni objekat, kao i karakteristika posmatrača (prosečan ljudski vid). Karakteristike
različitih standardizovanih izvora svetlosti su ugraĎene u spektrofotometar, kao i karakteristika prosečnog
posmatrača. Na početku merenja ove dve karakteristike se moraju izabrati u spektrofotometru, da bi ih on
koristio u izračunavanju koordinata boje, a samo merenje se svodi na merenje spektralne refleksije
izabrane svetlosti sa uzorka, u celom opsegu talasnih duţina (najčešće sa korakom od 10 nm).

27
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Boja se moţe iskazati u različitim sistemima, a jedan od najčešće korišćenih sistema jeste CIE L*a*b*
sistem, (slika 3.2).

a) b)
Slika 3.2: a) Šematski prikaz CIE L*a*b* bojenog prostora; b) Ilustracija teorije oponentnih boja - gledati u belu
tačku u sredini slike 15 sekundi, a onda skrenuti pogled na belu pozadinu

Koordinata L* opisuje svetlinu boje. Za L* = 0 sve su boje crne, za L* = 100 sve su boje bele.
Koordinata a* opisuje koliko u nekoj boji ima zelene ili crvene, a koordinata b* udeo ţute ili plave. Ovi
parovi boja su izabrani na osnovu teorije oponentnih boja, po kojoj čovek ne moţe da vidi neku boju kao
kombinaciju zelene i crvene, ili plave i ţute. postoje ţuto-zelena, zeleno-plava, ljubičasta ili narandţasta,
ali ne postoje zeleno-crvena ili plavo ţuta.
Boja tipičnog papira iskazana je velikom vrednošću L* (velika svetlina), i malim vrednostima a* i b*
(papir je neutralno obojen, tačka na dijagramu se nalazi u blizini sive ose).

28
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.6.2. Sjaj
Sjaj podloge je povezan sa njenom glatkoćom, mada se pri tome radi o dva svojstva različitog karak-
tera. Glatkoća zavisi od mikroreljefnosti površine, a sjaj je optička osobina koja definiše koliki se deo
svetlosti reflektuje od površine pod uglom jednakim upadnom. Kod hrapavih površina svetlost se reflektu-
je pod različitim uglovima. Sjaj takvih površina je slab. Da bi papir bio sjajan on obavezno mora da bude i
gladak. MeĎutim nisu svi glatki papiri sjajni. U nekim slučajevima sjaj površine moţe da predstavlja es-
tetsku prednost. MeĎutim treba voditi računa da preterani sjaj moţe da ometa čitljivost teksta.
Prilikom odreĎivanja sjaja papira standardnom procedurom (TAPPI T 480), meri se odnos jačine svet-
losti reflektovane pod uglom koji jednak upadnom uglu, prema jačini upadne svetlosti (slika 3.3). Po
standardnoj proceduri merenja sjaja papira obavljaju se pod uglovima od 20° ili 75°, a kod lakiranih povr-
šina radi se pod uglom od 60°.

a) b)
Slika 3.3 a) Difuzna refleksija sa hrapave površine - mali sjaj; b) ogledalska refleksija sa glatke površine - visoki sjaj

Tipične vrednosti sjaja kreću se od 5% za nepremazne papire, do 90% za sjajne premazne papire.
29
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.6.3. Svetlina
Svetlina se definiše kao stepen refleksije plave svetlosti talasne duţine 457 nm. Ovo je arbitrarno (na
osnovu subjektivne procene) izabran kriterijum za definisanje svetline, ali je detaljno standardizovan
(Tappi T 452). Stepen refleksije plave svetlosti se koristi u čitavoj industriji papira i celuloze za
kontrolisanje procesa. Svetlina nije isto što i stepen beline.
MeĎutim, svetlina celuloze i ostalih komponenti koje ulaze u sastav papira omogućavaju da se
predvidi maksimalni stepn beline papira koji e moţe postići.
3.6.4. Belina
Stepen beline je pokazatelj u kojoj meri papir difuzno reflektuje sve talasne duţine vidljive svetlosti.
Apsolutno odreĎivanje stepena beline nije moguće, pa se pribegava poreĎenju uzoraka sa etalonom čija se
belina smatra maksimalnom (ISO 11475, JUS H.N8.129). Kao etalon koristi se talog MgO (100% belo).
Izuzetno se primenjuje i BaSO4 (96%). Osim subjektivnog poreĎenja mogu se i instrumentalno meriti
stepeni refleksije etalona i uzorka. Poznavanje beline podloge ima značaj prilikom izbora podloge za kva-
litetnija izdanja i proizvode, a pogotovo ako se štampa transparentnim bojama.
Prilikom izrade papira dodaju se razne supstance koje utiču na nijansu koju će papir imati na kraju
procesa. TakoĎe, nijansu odreĎuje i udeo pojedinih sirovina u papiru. U Evropi se, generalno uzevši,
primenjuju papiri većeg stepena beline. U Americi preovladava mišljenje da je za ljudsko oko manje
zamoran otisak načinjen na papiru niţeg stepena beline, pa je dodavanje belila zabranjeno za pojedine
vrste papira (školske sveske).

30
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.6.5. Providnost i opacitet


Opacitet predstavlja meru neprovidnosti, odnosno odnos svetlosnog fluksa koji podloga spreči da
proĎe, prema svetlosnom fluksu upadne svetlosti. Potpuno neprovidna sredina bi imala opacitet 100%,
odnosno upadna svetlost bi bila u punoj meri sprečena da proĎe.
Providnost ili transparentnost se izraţava odnosom propuštenog i upadnog svetlosnog fluksa.
Providnosti i opacitet su suprotne veličine.
U zavisnosti od namene proizvoda neophodno je obratiti paţnju na ova svojstva. Paus papir, na pri-
mer, mora da ima veliku providnost, a novinski što veći opacitet, zbog lakoće čitanja.
Providnost se u praksi procenjuje tako što se list stavi preko jedne crne i jedne bele podloge. Ukoliko u
oba slučaja izgleda isto, tada se smatra da je njegova transparentnost veoma blizu 0%. Postoje i objektivne
metode koje se baziraju na fotometrijskim merenjima (ISO 2471 i TAPPI T425). Meri se stepen refleksije
uzorka u dva slučaja: kada se uzorak nalazi iznad belog standarda (stepen beline veći od 80%), i kada se
uzorak nalazi iznad crne površine (stepen beline manji od 6,5%). Transparentnost se izračunava po jed-
načini:
b-c
providnost =
ub - uc
gde su:
b [%] - stepen refleksije uzorka meren iznad belog standarda,
c [%] - stepen refeksije iznad crnog standarda,
ub [%] - stepen beline belog standarda i
uc [%] - stepen beline crne površine.

31
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.7. Površinska i barijerna svojstva


3.7.1. Glatkoća
Kvalitet otiska i vernost reprodukcije sitnih detalja u velikoj meri zavisi od mere ostvarenog dodira
štamparske forme i podloge. Kontakt zavisi, dalje, od toga koliko je podloga ravna i glatka. Svaka nerav-
nina na podlozi predstavlja prepreku kontaktu štampajućih elemenata štamparske forme, sa udubljenim
delovima površine podloge, usled čega se moţe desiti da se pojedini delovi slike ne reprodukuju. Ne-
ravnine na površini nekog materijala karakterišu sledeći geometrijski parametri: srednje rastojanje izmeĎu
izdignutih neravnina - korak i srednja dubina ulegnuća (slika 3.4).
Pri tome se ističu različite vrednosti mikro- i makroneravnina. Zato, pri karakterisanju površine
materijala treba razlikovati pojmove "ravan" i "gladak" (slika 3.5). U kojoj meri je podloga ravna odreĎuju
makroneravnine, sa velikim korakom, koje se rasprostiru na većim elementima površine (preko 1 mm2).
Glatkoću odreĎuju mikroneravnine sa manjim korakom. Na taj način, površina papira moţe biti
istovremeno i ravna i hrapava, kao što moţe biti neravna i glatka. Uticaj mikro- i makroneravnina na kva-
litet štampanja moţe biti različit, jer makroneravnine u svakom slučaju oteţavaju štampanje, dok
mikroneravnine, u slučaju da je korak manji od dimenzija najsitnijih detalja na štamparskoj formi, nemaju
značajnijeg uticaja. Pod tim uslovom se mogu dobiti izuzetno kvalitetni otisci na hrapavom, ali dovoljno
ravnom materijalu. MeĎutim, povećanje glatkoće u najvećem broju slučajeva povoljno utiče na kvalitet
štampe, jer je kontakt štamparske forme i papira potpuniji.
U svim postupcima štampanja, osim sito štampe, prenos boje se ostvaruje usled pritiska kojim
štamparska forma deluje na podlogu. Usled dejstva pritiska moţe doći do izravnavanja i povećanja
glatkoće površine podloge. Kod tvrdih podloga kao što su metalne folije, staklo, keramika, ovaj efekat je
minimalan. MeĎutim, kod papira moţe doći do znatnog povećanja glatkoće pod pritiskom.

32
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 3.4 Elementi neravnina: l0 - ko- Slika 3.5 Oblici neravnina površine papira: a) ravna hrapava površina; b)
rak, h0 - dubina ulegnuća neravna glatka površina; c) neravna hrapava površina d) ravna glatka
površina

Najveći stepen glatkoće imaju folije od plastičnih masa. Glatkoća papira zavisi od sastava i načina
obrade, kao i od toga koja strana papira se posmatra. Veći udeo punilaca, kalandrovanje ili premazivanje
utiču na povećanje glatkoće površine papira. Kod papira koji su formirani na klasičnim papir-mašinama sa
jednim sitom postoji razlika u glatkoći izmeĎu strane koja je tokom formiranja bila okrenuta situ i strane
okrenute filcu. Strana papira formirana prema situ sledi njegovu strukturu i moţe se okarakterisati kao hra-
pava, dok je gornja strana glatka. Ako se na papiru sa izraţenom razlikom izmeĎu površina štampa neki
proizvod samo sa jedne strane, tada se u većini slučajeva bira gornja strana.
Glatkoća papira se po Beku (Beck) izraţava vremenom potrebnim da 10 cm3 vazduha pod dejstvom
podpritiska od 0,49 bara protekne izmeĎu površine papira i polirane ploče odreĎenih dimenzija, izmeĎu
kojih deluje sila pritiska od 9,81 N po površini 1 cm2. Kod papira veće glatkoće kontakt papira sa pločom
je potpuniji, pa je vreme duţe.
Glatkoća se moţe odrediti i optičkim putem, po Čepmenu (Chapman), merenjem intenziteta reflek-
tovane svetlosti pod različitim uglovima. Uz površinu papira se odreĎenom silom pritisne staklena prizma,

33
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

kroz koju dospeva paralelan snop svetlosti. Svetlost se pod manjim uglom odbija od delova površine koji
su u kontaktu sa prizmom, a pod većim od delova koji ne dodiruju prizmu. PoreĎenjem signala na dvema
fotoćelijama, na koje padaju zraci reflektovani od površine podloge u kontaktu sa prizmom i ostatka
površine, dobija se podatak o vrednosti glatkoće, odnosno hrapavosti.
3.7.2. Propustljivost vodene pare, gasova i masnoće
Ova svojstva nemaju toliki značaj za postupak štampe, koliko za primenu odštampanog ili
neodštampanog grafičkog proizvoda, i posebno kao ambalaţnog materijala.
Propustljivost gasova je povezana sa poroznošću, koja, kod papira, zavisi od popunjenosti zapremine
lista vlaknima. MeĎuprostor izmeĎu vlakana čini kapilarni sistem. Što je veći udeo zapremine
meĎuprostora u ukupnoj zapremini, materijal je porozniji.
Propustljivost za vazduh po Beku se odreĎuje zapreminom vazduha koja se usisa pri potpritisku od 0,5
bara za jednu sekundu kroz površinu 1 cm2.
Propustljivost vodene pare kroz papir zavisi od poroznosti, ali u znatno većoj meri od higroskopnosti
celuloznog vlakna. Do prolaska vlage kroz papir dolazi difuzijom, usled različite vlaţnosti na dve strane
lista.
Propustljivost vodene pare kroz papir se odreĎuje tako što se posuda sa zasićenim rastvorom soli
hermetički zatvori uzorkom čija se propustljivost ispituje. Zatim se posuda postavi u eksikator sa
sredstvom za sušenje. Posle odreĎenog vremena izmeri se masa suda sa rastvorom. Masa se smanji za onaj
deo tečnosti koji je prošao kroz papir (JUS H.N8.127).
Propustljivost masnoća je neţeljeno svojstvo većine ambalaţnih materijala. Za propustljivost masti
(kao i gasova) odgovorne su kapilare koje izlaze na površinu lista podloge. Ukoliko kapilare ne izlaze na
površinu, ili su nekim postupkom obrade zatvorene, propustljivost lista će biti manja.

34
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Propustljivost masti kroz papir se ispituje stvaranjem mehurića. Traka papira se kratkotrajno zagreva
iznad plamena ili na posebno konstruisanom grejnom cilindru. Pri tome dolazi do naglog isparavanja vlage
apsorbovane u unutrašnjosti lista. Ako su pore na površini zatvorene, tada para ne moţe da napusti list i
formiraju se mehurići. Što je gustina i veličina mehurića veća, propustljivost papira je manja. Često se
propustljivost masti ispituje tako što se na površinu papira stavi kap terpentinskog ulja ili slične supstance,
pa se papir pokrije istim takvim papirom. Ovaj sendvič se oblaţe običnim pisaćim papirom, pa se sve
zajedno postavi izmeĎu dve staklene pločice. Gornja pločica treba da ima masu 100 g. Ako za 120 minuta
ne doĎe do prodiranja masnoće do čistih listova papira, ili ako prodre samo na nekim mestima male
površine, smatra se da je papir nepropusan za masnoće.
3.7.3. Keljivost
O keljivosti ima smisla govoriti samo kod papira. Ovo svojstvo predstavlja suprotnost upojnoj moći,
koja je povezana sa kapilarnom strukturom. U toku izrade papiru se dodaju neke supstance, koje smanjuju
upojnu moć i sprečavaju razlivanje boje usled kapilarnih pojava. One, u stvari, zatvaraju kapilare koje
dospevaju do površine papira, i daju joj hidrofoban karakter. Proba na keljivost se obavlja pomoću
standardnog pera umočenog u mastilo standardnog sastava. Ako se povučene linije razlivaju, konstatuje se
da papir nije keljen (lepljen). Keljivost papira se odreĎuje i tako što se od papira napravi posuda u koju se
sipa mastilo i meri se vreme za koje ono probije podlogu.
Kod ostalih podloga, kao što su plastične i aluminijumske folije ili metalne ploče, upojnost je
praktično beznačajna, jer ti materijali nemaju kapilarnu strukturu. Vezivanje boje kod upojnih materijala
delimično se ostvaruje i upijanjem boje od strane podloge, meĎutim kod neupojnih materijala treba
izabrati boje kod kojih su dominantni drugi načini fiksiranja.
Upojnost papira se u nekim slučajevima izraţava visinom stuba vode koji se formirao u uzanoj traci
papira u odreĎenom vremenskom intervalu.
35
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

3.7.4. Otpornost na čupanje i


prašenje
U momentu kontakta površine
podloge i boje na štamparskoj formi
počinje vezivanje boje za podlogu.
Odmicanjem štamparske forme od pod-
loge sloj boje, koji je adhezivnim
silama vezan za dve površine, mora da
se razdvoji. Uslov da uopšte doĎe do
otiska je da sile kohezije boje budu
manje od sila adhezije izmeĎu boje i
podloge. TakoĎe sile adhezije izmeĎu
štamparske forme i boje mora da budu
veće od sila kohezije unutar boje. Boja
prilikom razdvajanja deluje na podlogu
silom zatezanja. Slika 3.8 Denison test
Ukoliko je sila kohezije unutar
podloge manja od adhezije izmeĎu
boje i podloge, moţe doći do čupanja delova površine podloge. Ovaj efekat je svakako nepoţeljan, i zato
je neophodno odrediti otpornost podloge na čupanje. O čupanju ima smisla govoriti samo u slučaju papira.
Kod papira moţe doći do oslobaĎanja delova vlakana ili punilaca, kao i do odvajanja većih delova
površine.

36
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Otpornost na čupanje se moţe


odrediti na osnovu probnog štampanja
bojama različitih, ali odreĎenih
viskoznosti. Kao mera otpornosti uzima
se ona vrednost viskoznosti, pri kojoj se
primećuje pojava čupanja. Čupanje se Slika 3.9.Ispitivanje prašenja papira
odreĎuje i pomoću etalona od voska
(Denison test), prikazanog na slici 3.8.
Više etalona u obliku štapića od različitih standardizovanih uzoraka voska se zagreje do omekšavanja i
pritisne na površinu papira. Zatim se prilepljeni štapići odlepljuju od papira. Kao mera otpornosti na
čupanje se uzima redni broj onog etalona koji je prvi izazvao čupanje.
Prašenje papira se odreĎuje pomoću valjka premazanog uljem, kojim se prelazi preko ispitivanog
papira. Čestice papira prelaze na masnu površinu valjka. Zatim se tim valjkom prelazi preko valjka sa
bojom, i tada se na papiru načini otisak. Na mestima na kojima su bile čestice papirne prašine nastaće
greške na otisku (slika 3.9). Otpornost na čupanje testiranog papira obrnuto je srazmerna broju grešaka
(neodštampanih mesta) na krajnjem otisku.
3.7.5. Trenje
Trenje je pojava da se prilikom klizanja ili kotrljanja jednog objekta preo drugog javlja sila koja se
tome suprotstavlja - sila trenja, Ftr, koja je proporcionalna normalnoj komponenti sile na površinu, Fn:
Ftr = µ Fn .
Faktor proporcionalnosti naziva se koefijent trenja, i zavisi od površinskih karakteristika materijala.
Moţe se odrediti u statičkim uslovima, preko sile koja je potrebna da se objekat pokrene iz stanja
mirovanja, i tada se naziva koeficijent statičkog trenja. Ukoliko se koeficijent trenja odreĎuje u uslovima
37
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

da se predmet kreće, peko sile neophodne da se objekat odrţi u stanu jednolikog kretanja, radi se o
koeficijentu kinetičkog trenja, koje je uvek manji od koeficijenta statičkog trenja.
Koeficijent trenja je karakteristika od velikog značaja za ambalaţne materijale, koji se koriste na
automatskim mašinama za pakovanje, na kojima će materijal biti u kontaktu sa nepokretnim delovima
mašine.
Koeficijenti trenja ambalaţnih maerijala odreĎuju se prema standardizovanim procedurama, TAPPI T
548, T815, T 549 i T816. Tipični koeficijenti trenja odreĎeni metodom trenja po horizontalnoj ravni
prikazani su u tabeli 3.1.
Tabela 3.1 Tipični koeficijenti trenja odreĎeni metodom trenja po horizontalnoj ravni
Vrsta Koefiijent statičkog trenja Koeficijent kinetičkog trenja
Pisaći papir 0.50-0.65 0.35-0.5
Mat premazni papir 0.45-0.55 0.30-0.45
Sjajni premazni papir 0.40-0.50 0.30-0.40

38
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

4.Mehanička svojstva materijala


Delovi mašina ili materijal koji se obraĎuje su tokom rada izloţeni dejstvu raznih sila, koje u njima
izazivaju napon i deformaciju. U cilju dimenzionisanja delova mašina i opreme koji treba da izdrţe sva
opterećenja tokom rada a da se pri tome ne
deformišu plastično, neophodno je pozna-
vati mehanička svojstva konstrukcionih
materijala. TakoĎe, potrebno je poznavati i
mehanička svojstva materijala koji se obra-
Ďuju, da bi se mogli seći, deformisati, sabi-
jati ili formirati izvlačenjem, što sve spada u
plastične (trajne, nepovratne) deformacije.
Na slici 4.1 prikazani su neki tipični
slučajevi dejstva sile na predmete. Pod dej-
stvom sile u poprečnom preseku se javlja
napon. Ukoliko je orijentacija sile normalna
na površinu poprečnog preseka u kome se
javlja napon, govoi se o normalnom naponu
(zatezanje, sabijanje, savijanje). U slučaju
da sila deluje paralelno površini poprečnog
preseka u kome se javlja napon, govori se o
tangencijalnom naponu, (smicanje ili Slika 4.1 a), b) zatezanje, c), d) sabijanje, e) smicanje, f), i), j), k)
uvijanje). savijanje, g) uvijanje) h) izvijanje

39
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

4.1. Zatezna čvrstoća


Zatezna čvrstoća materijala se definiše kao maksimalni napon koji se javlja u materijalu prilikom
ispitivanja zatezanjem na kidalici. Za ispitivanje je potrebno od materijala napraviti epruvetu, odnosno
paţljivo isečen i obraĎen uzorak, prema odgovarajućem standardu. Taj uzorak se postavlja u čeljusti
kidalice, koje počinju da se meĎusobno udaljavaju pod dejstvom jakog pogonskog mehanizma (slika 4.2).

a) b)
Slika 4.2 a) Šematski prikaz ispitivanja materijala zatezanjem; Epruveta od ispitivanog materijala se postavlja u
čeljusti, koje se udaljavaju konstantnom brzinom, pri čemu se mere sila i rastojanje krajeva čeljusti; b) Prikaz
kidalice (ureĎaja za ispitivanje zatezanjem)

40
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Kidalica je mnogo jača od epruvete koja se ispituje, tako da su deformacije koje se javljaju u kidalici
zanemarljive u odnosu na deformacije koje se javljaju u epruveti. Kidalica sve vreme ispitivanja daje
podatak o sili koja deluje na epruvetu, i koja je neophodna da bi se savladao otpor epruvete izduţenju.
Osim toga, kidalica sve vreme daje podatak o izduţenju epruvete.
U epruveti se, pod dejstvom sile, F, koja deluje normalno na poprečni presek površine S, javlja
normalni napon zatezanja, σ, koji se izraţava kao:
F
.
S
Osim napona koji se javlja u poprečnom preseku epruvete, za opisivanje ponašanja datog materijala po
dejstvom opterećenja koristi se i relativna deformacija, ε, koja se izraţava kao odnos apsolutne
deformacije, ∆L, i početne duţine, L0:
L
L0
Na slici 4.3 prikazana je tipična zavisnost
napon-relativno izduţenje za neki materijal koji
ima izraţena elastična svojstva, oblast plastične
deformacije, deformaciono ojačavanje,
maksimalni napon i napon pri kome dolazi do
loma.
Oblast elestičnih deformacija predstavljaju
oni naponi, posle čijeg se prestanka telo vraća
na prvobitne deformacije. Elastične deformacije
su povratne deformacije, za razliku od Slika 4.3 Dijagram napon-relativno izduženjeza čelik

41
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

plastičnih, koje su trajne. U početnom delu oblasti elastičnih deformacija vaţi Hukov zakon:
E
pri čemu je E Jungov moduo elastičnosti.
Sličan eksperimentalni pristup i razmatranje moţe se izvesti i u slučaju kada na telo deluju sile koje su
usmerene jedna prema drugoj i koje nastoje da telo sabiju (slika 4.1 c), d)).
Prilikom konstruisanja mora se voditi računa da ni jedan deo mašine u normalnom radu ne doĎe u
oblast plastičnih deformacija. Za razne tipove mašina utvrĎeni su koeficijenti sigurnosti, koji definišu
koliko maksimalni napon koji se javlja u materijalu puta mora biti manji od zatene čvrstoće ili granice
tečenja (plastične deformacije).Što je koeficijent sigurnosti veći, i što je maksimalni napon koji se očekuje
veći, deo se mora dimenzonisati sa većim poprečnim presekom, ili od jačeg materijala. Ovo vaţi i za
otpornost na sabijanje, savijanje i uvijanje.
4.2. Dužina kidanja
Štamparska podloga je u toku štampanja izloţena ne samo dejstvu sile pritiska štampanja, koja deluje
normalno na površinu podloge, već i dejstvu sila koje deluju paralelno i koje mogu dovesti do kidanja
materijala. Kod tabačnih mašina transportni sistem hvata tabake pomoću metalnih hvataljki (grajfera), koji
mogu da proizvedu veliko ubrzanje pri transportu papira, kada tabak iz stanja mirovanja predaju cilindru
koji se obrće brzinom od nekoliko hiljada obrta na čas. Kod mašina koje štampaju materijal iz rolne, trans-
port trake vrše cilindri u štamparskim sekcijama (cilindar forme i ofset cilindar, cilindar forme i štampar-
ski cilindar ili dva ofset cilindra) i nekoliko pari valjaka hrapave površine, koji se nalaze izmeĎu štampar-
skih sekcija, kao i na ulazu u sekciju za savijanje i sečenje. IzmeĎu njih je provučena traka koja usled tre-
nja dobija prinudno kretanje. Na takvim mašinama postoje sistemi koji stalno zateţu traku da bi se obezbe-
dila konstantna brzina odmotavanja, zatim sistemi za brzu izmenu rolni bez zaustavljana mašine, kada tra-
ka treba da izdrţi udarnu silu koja se javlja zbog inercije rolne, koja iz stanja mirovanja treba da postigne
42
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

brzinu od nekoliko obrta u sekundi. Da bi podloga izdrţala sva opterećenja kojima je izloţena tokom
štampanja, a i kasnije, u eksploataciji, mora da ima dovoljnu zateznu čvrstoću, koja je ranije nazivana ot-
pornošću na kidanje. Ovo svojstvo štamparskih materijala se izraţava duţinom kidanja.
Duţina kidanja je duţina trake odreĎene gramature, G i debljine, d, pri kojoj bi došlo do kidanja te
trake obešene za jedan svoj kraj usled sopstvene teţine. Naravno, duţina kidanja se eksperimentalno ne
odreĎuje odmotavanjem hiljada metara trake, već pomoću kidalice, na kojoj se komad trake odreĎenih di-
menzija (širine B i debljine d) zateţe do kidanja. Kidalica daje podatke o sili i izduţenju pri kidanju, pa je,
na osnovu podataka o gramaturi i debljini, transformacijom Hukovog zakona moguće proračunati zateznu
čvrstoću i duţinu kidanja, L:
F m g m g L G g L E d
E; E; E; E; E; L
S B d B L d d G g
Za ispitivanje papira koriste se kidalice posebne konstrukcije, kakva je prikaza na na slici 4.4.

a) b) c)
Slika 4.4 a) Izgled kidalice za ispitivanje dužine kidanja papira; b) Postavljanje uzorka papira (epruvete); c) Izgled
pokidane epruvete
43
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

4.3. Otpornost na smicanje (klizanje)


Smicanje (slika 4.5) je tangencijalno naprezanje, koje se javlja se u poprečnom preseku koji je paralelan
pravcu dejstva sile. Napon smicanja izračunava se kao:
F
S = =G
S
gde su S - površina paralelna dejstvu sile, G - modul klizanja, , ugaona deformacija
Ugaona deformacija izračunava se kao:
L
=
L
Ukoliko se izvede eksperiment sličan ispitivanju otpornosti na zatezanje, tako što se povećava sila i prati
deformacija, dobija se dijagram sličan onome na slici 4.2, sa koga se moţe odrediti smicajna čvrstoća, kao
mera otpornosti na smicanje nekog materijala.
IzmeĎu modula smicanja i Jungovog modula utvrĎena je
sledeća veza:
E
G=
2 ( 1+ )
gde je (nekad se koristi i oznaka ) Poasonov koeficijent:
S1 - S0
S0
=
L1 - L0
L0 Slika 4.5 Sile koje izazivaju smicanje; b)
deformacija pri smicanju

44
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Poasonov koeficijent za čelik: u oblasti elastičnih deformacija, 0,3, u oblasti plastičnih deformacija,
0,5.
4.4. Otpornost na savijanje
Savijanje predstavlja normalno naprezanje, koje se javlja usled dejstva momenta savijanja:
Mx
s= y
Ix
gde je Mx, Nm, moment savijanja, Ix, m4, moment inercije poprečnog preseka. y, m, rastojanje poprečnog
preseka u kome se traţi normalni napon od ose savijanja.
Deo štapa iznad ose x na slici 4.6 opterećen je na zatezanje, a napon ima pozitivnu vrednost. Ispod ose x
javlja se sabijanje, a napon ima negativnu vrednost. Duţ ose štapa napon je jednak nuli.

Slika 4.6 Prikaz napona i geometrijska analiza savijanja


45
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Otporni moment poprečnog preseka u odnosu na osu x predstavlja količnik momenta inercije sa
najvećim rastojanjem:
Ix
W x=
y max
Maksimalni napon javlja se u vlaknima koja su najudaljenija od ose savijanja, i iznosi:
Mx
smax =
Wx
Moment inercije se izračunava kao:
Ix y 2 dA
A
a podaci za karakteristične slučajeve mogu se naći u priručnicima (tabela 4.1).
Tabela 4.1 Momenti inercije i otporni momenti raznih profila
A, m2 Ix, m4 Iy, m4 Wx, m3 Wy, m3 Io, m4 Wo, m3
d4 d4 d4 d3 d3 d4 d3
4 64 64 32 32 32 16

D2 d2 D4 d4 D4 d4 D4 d4 D4 d4 D4 d4 D4 d4
4 64 64 32 D 32 D 32 16 D

46
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

ab ab 3 a 3b ab 2 a 2b a 3b 3 ab 2
2 2
min
4 4 4 4 a b 2
a 2b
max
2
ab ab 3 a 3b ab 2 a 2b - -
12 12 6 6

ah ah 3 - ah 2 - - -
2 36 24

4.5. Otpornost na uvijanje


Uvijanje je tangencijalno naprezanje, koje se javlja se pod dejstvom sprega sila, koje proizvode moment
uvijanja (slika 4.7):
Mt
t= r
IO
gde je Mt, Nm, moment uvijanja, IO, m4, polarni moment (u odnosu na osu uvijanja), r, rastojanje
poprečnog preseka u kome se proraèunava moment uvijanja od ose uvijanja. Količnik polarnog momenta
inercije sa najvećim rastojanjem od ose uvijanja predstavlja polarni otporni moment.

47
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

IO
WO
d
Deformacija uvijenog štapa (u radijanima) izračunava se kao:
R =l 1 i
r =l
iz čega sledi da je ugao smicanja u datom sloju na rastojanju r od ose uvijanja:
= 1 (r / R).
Deformacija je najveća na površini tela, a u osi je jednaka nuli.
Najveći napon uvijanja trpi poprečni presek na najvećem rastojanju od ose uvijanja:
Mt
tmax =
WO
Za kruţni poprečni presek (najčešći slučaj),
moţe se uvesti sledeće uprošćenje:
16 M t
tmax =
d3
16 M t
d=3
tdoz
Ugao uvijanja:

Slika 4.7 Uvijanje

48
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

l 1 l x l Mt l Mt R l Mt
= ( u radijanima)
R
R G R WO G R IO G IO G
l M t 180
= ( u lučnim stepenima, °).
IO G
Proračun kod lakih transmisionih vratila izvodi se na osnovu nepovoljnijeg od sledeća dva kriterijuma:
dozvoljeni ugao uvijanja iznosi doz / l = 0,25° / m ili
napon uvijanja mora biti manji od dozvoljenog za dati materijal.
Ukoliko vratilo kruţnog poprečnog preseka prenosi snagu P, onda je rad koji ono izvrši tokom jednog
obrta:
A’ = F · s = F · 2 R.
Snaga koja se prenosi vratilom pri broju obrta n (obrta u sekundi):
A
P F 2 R n 2 Mt n
t
Maksimalni moment uvijanja koji se javlja pri prenosu snage P:
P
Mt .
2 n
Prečnik vratila prema dozvoljenom uvijanju:
16 P
d .
4 2
G n
l
Prečnik vratila prema dozvoljenom uvijanju:

49
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

P
d 2 3
2
.
n tdoz
Veza izmeĎu zatezne čvrstoće pri uvijanju, klizanju i zatezanju:
Čelik: tM sM = ( 0,84 0,87 ) eM i10
GvoţĎe: tM sM = ( 1,02 1,17 ) eM .11

4.6. Tvrdoća
Tvrdoća predstavlja sposobnost materijala da se odupre prodiranju nekog stranog tela u njegovu
unutrašnjost.
Tvrdoću ne treba mešati sa elastičnošću, jer elastičnost se odnosi na sposobnost tela da se vrati u
prvobitno stanje nakon prestanka dejstva sile, i opisana je Hukovim zakonom.
Tvrdoća se moţe iskazati na različite načine:
Mosovom skalom tvrdoće;
Po Brinelu;
Po Rokvelu;
Po Vikersu;
U stepenima po Šoru.
Mosova skala tvrdoće zasniva se na poreĎenju ispitivanog materijala sa 10 minerala različite tvrdoće,
počev od najmekšeg, talka, do najtvrĎeg, dijamanta (Tabela 4.2). Tvrdoća materijala odreĎuje se
poreĎenjem sa tvrdoćom minerala iz Mosove skale. Naprimer, ukoliko neki materijal moţe da zagrebe
gips, a ne moţe sledeći i z skale, kalcit, onda se proverava da li i gips moţe da zagrebe isitivani materijal.
Ukoliko moţe, onda je tvrdoća ispitivanog materijala jednaka tvrdoći gipsa, odnosno materijal ima

50
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

tvrdoću stepena 2 po Mosovoj skali. MeĎutm, ako gips ne moţe da zagrebe ispitivani materijal, onda je on
tvrĎi od gipsa, a mekši od kalcita i ima tvrdoću 2,5 po Mosovoj skali.
Tabela 4.2 Mosova skala tvrdoće
Redni broj Mineral Hemijska formula
1 Talk Mg3Si4O10(OH)2
2 Gips CaSO4·2H2O
3 Kalcit (CaCO3)
4 Fluorit CaF2
5 Apatit Ca5(PO4)3(OH-, Cl-,F-)
6 Ortoklas, feldspat KAlSi3O8
7 Kvarc SiO2
8 Topaz Al2SiO4(OH-,F-)2
9 Korund Al2O3
10 Dijamant C

Tvrdoća po Rokvelu, Brinelu ili Vikersu odreĎuje se eksperimentalno, utiskivanjem čelične kuglice
(Brinel, Rokvel HRB) ili dijamantske igle (Vikers, Rokvel HRC), pod dejstvom tačno definisane sile, u
tačno odeĎenom trajanju, na odreĎeni način (slika 4.8). Zatim se proučava otisak koji je utsnuto telo
ostavilo u materijalu. Što je materijal mekši, alat koji se utiskuje ostaviće dublji i veći otisak. Tvrdoća se
izraţava u stepenima, koji se dobijaju proračunom u koji su, zavisno od metode, uključeni prečnik (Brinel)
ili dijagonala (Vikers) otiska, ili dubina utiskivanja (Rokvel).

51
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 4.8 OdreĎivanje tvrdoće po Vikersu (utiskivanjem dijamantske prizme), Brinelu (utiskivanjem čelične kuglice) i
Rokvelu (utiskivanjem dijamantskog vrha oblika kuglice ili piramide)

Na primer, tvrdoća po Brinelu, HB, izračunava se kao:


2F
HB 0,102 ,
2 2
DD D d
pri čemu je F, sila utiskivanja koja se odreĎuje prema tablicama, D, prečnik kuglice i d, prečnik otiska
U grafičkoj i drugim industrijama veoma često se koristi merenje tvrdoće ureĎajem koji se naziva
durometar (slika 4.9), a tvrdoća se izraţava u stepenima po Šoru. Durometar je opremljen specijalno
oblikovanom iglicom, koja malo viri iz tela ureĎaja. Kada se durometar postavi na površinu čiju tvrdoću
merimo, iglica se uvuče u telo urĎaja utoliko više ukoliko je materijal tvrĎi. Uvlačenje iglice se sistemom
poluga i opruga prenosi na kazaljku, koja omogućava direktno očitavanje tvrdoće na skali ureĎaja.

52
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Savreeniji durometri imaju digitalni senzor, koji registruje koliko se iglica uvukla, i prikazuju brojčanu
vrednost tvrdoće na digitalnom ekranu.

a) b) c)
Slika 4.9 Durometar po Šoru: a) Postavljanje durometra na uzorak čija se tvrdoća meri; b) Uveličan prikaz iglice
koja se uvlači u telo ureĎaja; c) Varijante durometara po Šoru, u zavisnosti od oblika iglice (u grafici se najčešće
koristi durometar po Šoru A)

4.7. Žilavost
Ţilavost je svojstvo materijala koje pokazuje kolika je otpornost materijala na udarac. Ovo svojsto je
posebno značajno za materijal od koga su izraĎeni delovi koji trpe promenljiva i udarna otperećenja. Ţilavi
materijali imaju spospobnost da u kratkom vremenskom periodu apsorbuju veću količinu mehaničke
energije, a da se pri tome ne polome.

53
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Ţilavost po Šarpije je definisana kao rad koji je potrebno utrošiti po jedinici površine poprečnog
preseka epruvete, iznad zareza, da bi se epruveta kvadratnog poprečnog preseka, sa zarezom na sredini,
slomila jednim udarom.
Ispitivanje ţilavosti materijala obavlja se pomoću Šarpijevog klatna. Epruveta sa zarezom, čija
pozicija definiše mesto loma epruvete, postavlja se na put teškog klatna, čija je ivica oblikovana prema
odreĎenoj specifikaciji, da bi merenja na različitim ureĎajima bila uporediva. Klatno se podiţe do
odreĎene visine, odnosno ugla u odnosu na horizontalu, a zatim pušta. Potencijalna energija klatna se
pretvara u kinetičku, koja se prilikom udara u epruvetu troši na njeno lomljenje. Posle udara u epruvetu,
klatno i daljeima odeĎenu kinetičku energiju, usled čega se podiţe na neku visinu koja je manja od
početne. Što je materijal od koga je načinjena epruveta ţilaviji, više će se energije potrošiti na lomljenje i
klatno će se popeti na manju visinu posle loma. Količina mehaničke energije utrošena za udarno lomljenje
predstavlja meru udarne ţilavosti, i moţe se izračunati kao razlika potencijalne energije koju klatno ima
pre i posle loma:
A = mgh1 – mgh2 = mgR(cosα1 – cosα2)
pri čemu je m masa klatna, g je ubrzanje sile teţe, R je poluprečnik klatna, α1 i α2 su uglovi koji se direktno
očitavaju na skali ureĎaja za odreĎivanje ţilavosti (slika 4.10 a, d)). Ovaj rad izraţen po jedinici površine
poprečnog preseka predstavlja udarnu ţilavost po Šarpiju.

54
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b) c) d)
Slika 4.10 a) Prinicp rada Šarpijevog klatna; b) Prikaz momenta udarca, pogled odozgo; c) Izgled epruvete pre i
posle loma; d) Izgled Šarpijevog klatna

Ţilavost većine materijala opada sa temperaturom, pa je prilikom ispitivanja potrebno temperaturu


drţati pod kontrolom.
4.8. Mekoća i stišljivost papira
Materijali se najčešće ne karakterišu mekoćom, već suprotnim svojstvom, tvrdoćom. Standardi
definišu brojne metode kojima se odreĎuje tvrdoća (vidi tačku 4.6). MeĎutim, za odreĎivanje tvrdoće, od-
nosno mekoće najvaţnijeg štamparskog materijala, papira, ne postoji praktična objektivna metoda. Me-
koća se subjektivno procenjuje na osnovu čula dodira, odnosno opipa papira izmeĎu prstiju. Postoji još
jedan način procene, a to je na osnovu zvuka. List papira se uhvati za jedan kraj i pomera u vazduhu levo-
desno. Na osnovu zvuka koji se pri tome javlja, moţe se zaključiti sledeće: ako papir proizvodi više
tonove, on je tvrd i krt; papir koji proizvodi duboke tonove je mekši.
55
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Stišljivost je odnos apsolutne promene zapremine prema početnoj zapremini, pri dejstvu nekog pritiska
ili napona. U procesu štampanja stišljivost zajedno sa mekoćom izraţava sposobnost podloge za štampu da
se deformiše pod dejstvom pritiska štampanja. Što se tiče kvaliteta otiska, povećanje mekoće utiče da se sa
manjim pritiskom štampanja moţe ostvariti puniji kontakt štamparske forme i podloge, što poboljšava
otisak. U stvari, dolazi do povećanja glatkoće podloge usled pritiska. Zato, pored početne glatkoće, treba
uzeti u obzir i mekoću papira, jer se nekad mogu dobiti kvalitetniji otisci na hrapavom ali mekanom, nego
na glatkom, ali tvrĎem papiru.
4.9. Otpornost na cepanje
Otpornost na cepanje je vaţno svojstvo kod crtaćih i toaletnih papira, radi predviĎanja kako će se
ponašati u realnim eksploatacionim uslovima.
OdreĎuje se metodama po Elmendorfu (Elmendorf) ili Ungeru (Unger), koje se sastoje u razdvajanju
krajeva papira oko zaseka i merenju sile koja je potrebna da prouzrokuje cepanje, odnosno produţenje
zaseka. Sila u oba slučaja deluje normalno na zasek,
s tom razlikom što se po Elmendorfu cepanje vrši
normalno na ravan površine podloge, a po Ungeru
paralelno (slika 4.11).
4.10.Otpornost na presavijanje
Ukoliko se proizvod u eksploataciji podvrgava
presavijanju (banknote, mape, planovi, projekti),
potrebno je utvrditi koliko presavijanja podloga
moţe izdrţati. Ispitivanje se obavlja pomoću aparata Slika 4.11 Cepanje uzorka po: a) Elmendorfu i b)
različitih konstrukcija, koji presavijaju uzorak od Ungeru
56
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

jednog do drugog krajnjeg poloţaja, odnosno za 180o. Rezultate


dobijene na dva različita aparata nije moguće porediti. Uočeno je
da, kod papira, porast gramature do neke granice izaziva porast
otpornosti na savijanje, da bi zatim došlo do njenog smanjivanja
(slika 4.12).
Na slici 4.13 prikazana je jedna savremena konstrukcija
ureĎaja za ispitivanje otpornosti papira prema standardu TAPPI
T 511. Traka papira širine 15 mm i duţine 100 se na oba kraja
pričvršćuje za elastične drţače i provlači kroz glavu za testiranje,
koja ima dva proreza pod uglom od 90°. Papir se provlači kroz
prorez koji leţi na istom pravcu kao drţači papira. Kroz drugi Slika 4.12 Zavisnost otpornosti na
prorez prolaze potiskivači, koji se oscilatorno pomeraju gore presavijanje od gramature papira
dole, potiskujući traku papira, čime se simulira dostruko presaviane. UreĎaj automatski detektuje kidanje
papira i prikazuje broj dvostrukih presavijanja koji je doveo do toga.

a) b) c)

57
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 4.13 a) Izgled ureĎaja za ispitivanje otpornosti papira na dvostruko presavijanje; b) Izgled glave za
presavijanje; c) pozicija uzoraka tokom ispitivanja

Osim otpornosti na dvostruko presavijanje, kod papira koji su namenjeni izradi proizvoda koji trpe
grubu manipulaciju (banknote), ispituje se i otpornost na guţvanje.
4.11.Otpornost na pucanje po Mulenu
Otpornost na pucanje je vaţno svojstvo materijala za izradu ambalaţe, od koje se očekuje da izdrţi
nagla opterećenja koja se javljaju prilikom manipulacije i transporta. Otpornost na pucanje se odreĎuje
postepenim povećanjem pritiska na materijal dok ne doĎe do pucanja. Pritisak koji izaziva pucanje
predstavlja meru otpornosti materijala. Standardna procedura za ovo ispitivanje obavlja se prema TAPPI T
403.
UreĎaj za ispitivanje otpornosti na pucanje po Mulenu (slika 4.14) sastoji se od klipa koji prenosi
pritisak na glicerin, a glicerin pritiska gumenu dijaframu. Gumena dijafragma prečnika 30,5 mm je
priljubljena i pričvršćena po obodu za uzorak koji se ispituje. Ispupčenje na dijafragmi raste sa
povećanjem pritiska i prenosi se na ispitivani uzorak. U trenutku kada se na uzorku uoči oštećenje
materijala beleţi se vrednost pritiska.
Da bi se za različite vrste papira izbegao uticaj gramature na rezultat, izračunava se relativna otpornost
materijala na pucanje, na sledeći način:
B
b= x 100 %
G
gde su: b [%] - relativna otpornost na pucanje, B [kPa] - izmerena otpornost na pucanje i G [g/m2] -
gramatura materijala.

58
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b)
Slika 4.14 a) Izgled ureĎaja za ispitivanje otpornosti na pucanje po Mulenu; b) Radni element

4.12.Dimenziona stabilnost
O ovom svojstvu je već bilo reči kod pravca vlakana. Papir se sastoji od isprepletenih vlakana
celuloze, koja imaju preteţnu orijentaciju u pravcu kretanja trake prilikom njenog formiranja na papir
mašini. Prilikom apsorpcije vlage vlakno moţe da bubri po obimu 15-20%, dok je po duţini vlakna
relativna promena dimenzija zanemarljiva. na osnovu toga moţe se očekivati da će papir, prilikom
promene sadrţaja vlage u mnogo većoj meri menjati dimenzije u porečnom pravcu (cross direction - CD),
nego u pravcu kretanja trake kroz papir mašinu (maschine direction - MD). Usled neujednačenih promena
dimenzija po dva pravca često moţe doći do pojava nabiranja ili uvijanja papira. TakoĎe, promena

59
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

dimenzija redovno doodi do poteškoća sa uklapanjem boja prilikom višebojne štampe na mašinama koje
zahtevaju da papir proĎe više puta.
Relativna promena dimenzija se izraţava kao:
Lk - L0
ε= 100 [ % ]
L0
gde su:
Lk [m] - duţina uzorka na kraju ispitivanja (pri većoj vlaţnosti) i
L0 [m]- duţina uzorka na početku ispitivanja (pri manjoj vlaţnosti).
Već promena dimenzija od 0,5% moţe da izazove poteškoće oko uklapanja boja. Do ove pojave moţe
da doĎe usled kvašenja papira tokom štampanja postupkom ofset štampe i povećanja sadrţaja atmosferske
vlage u štampariji.
Premazni papiri, koji imaju zatvorene površinske pore, imaju veću dimenzionu stabilnost jer manje
apsorbuju vlagu.

60
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

5.Metalni materijali
5.1. Aluminijum
5.1.1. Svojstva
Aluminijum je danas jedan od najznačajnijih materijala koji je primenu našao u mnogim oblastima, pa
tako i u grafičkoj i ambalaţnoj industriji. Aluminijum karakterišu sledeća svojtva:
Mala gustina, 2700 kg/m3;
Relativno niska tačka topljenja, 660°C;
Odlična električna i toplotna provodljvost;
Velika otpornost na koroziju, s obzirom da se na vazduhu izuzetno brzo prevuče slojem oksida, koji
sprečava dalju oksidaciju;
Mala toksičnost;
Velika sposobnost obrade plastičnom deformacijom;
U čistom stanju je relativno mekan i ima malu mehaničku otpornost, ali uz mali dodatak legirajućih
elemenata (Mg, Cu, Si, Mn), čvrstoća mu se značajno povećava.
Skoro potpuna mogućnost reciklaţe.
5.1.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji
Na osnovu izuzetnih svojstava, aluminijum je našao široku primenu u grafičkoj i ambalaţnoj
industriji:
Za izradu osnove ofset ploča. Osim toga, aluminijum oksid koji se na površini ofset ploče formira
elektrohemijskim putem, predstavlja neštampajuće elemente štamparske forme za ofset štampu.
61
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Za izradu limenki za razne tečne i praškaste proizvode.


Za izradu folija koje zatvaraju blister ambalaţu ili čaše od PVC-a (čaša za jogurt).
Za izradu folija koje predstavljaju barijejrni sloj u višeslojnoj savitljivoj ambalaţi (na primer,
kombinacija PE, Al, PET).
Za izradu navojnih zatvarača za boce.
Za izradu okvira za sito u sito štampi.
Za izradu delova grafičkih mašina, koji su izloţeni manjim naprezanjima.
5.2. Kalaj
5.2.1. Svojstva
Kalaj se javlja u dve alotropske modifikacije, kao beli i sivi kalaj. Na niţim temperaturama beli kalaj
se polako transformišeu sivi kalaj, koji je izuzetno nestabilan, pod najmanjim optrećenjem se pretvara u
prah, pa tako nema nikakvu tehničku primenu.
Beli kalaj karakterišu sledeća svojstva:
Niska temperatura topljenja, 232°C.
Otpornost na koroziju.
Otpornost na dejstvo kiselina i alkalija.
Velika sposobnost obrade plastičnom deformacijom.
Mala mehanička čvrstoća.

62
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

5.2.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji


Kalaj se zbog svojih mehaničkih karakteristika (mek metal male otpornosti na deformaciju), skoro
nikad ne koristi samostalno, već ili u sastavu neke legure, ili kao tanka prevlaka za zaštitu od korozije:
Sa olovom kalaj gradi leguru za lemljenje koja se koristi u elektro industriji (Legura od 60% Sn i 40%
Pb topi se na 160°C).
Sa bakrom kalaj gradi bronzu, leguru koja se zbog otpornosti na habanje često koristi i za izradu
leţajeva.
Ranije se kalaj zajedno sa olovom i antimonom koristio za izradu tipografske legure, odnosno metala za
livenje slova za tipoštampu. Danas se ova legura više ne koristi.
Materijal dobijen nanošenjem kalajne prevlake preko gvozdenog lima sa obe strane naziva se beli lim, i
koristi se za izradu limenki, s tim što se unutrašnji sloj kalaja dodatno lakira. Kalaj se moţe naneti u
rastopljenom stanju, čime se dobija deblji i neujednačeniji sloj, ili, savremenim postupkom,
elektrohemijskim taloţenjem čime se dobija tanja ali kompaktnija prevlaka.
5.3. Gvožđe i čelik
Čelik je najznačajniji konstrukcioni materijal naše doba, kojije našao veliku primenu i u grafičkoj i
ambalaţnoj industriji. Čelik je u osnovi legura ţeleza i ugljenika, koja sadrţi 0,025-2,14 %(mas) ugljenika.
Ukoliko je sadrţaj ugljenika manji, radi se o tehničkom ţelezu (gvoţĎu), a ukoliko je viši o livenom
gvoţĎu.
Osim ugljenika, čelik se moţe legirati sa mnoštvom drugih elemenata, čime se mogu dobiti materijali
najrazličitijih svojstava.
5.3.1. Legure gvožđa i čelika
Dodatkom legirajućih elemenata mogu se poboljšati mnoga svojsta čelika:
63
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Mehanička svojsta, kao što su zatezna čvrstoća, napon tečenja, trdoća, ţilavost, granica elastičnosti.
Otpornost na koroziju.
Toplotna postojanost.
Prokaljivost (sposobnost dubinskog očvršćavanja čelika kaljenjem).
Kristalna struktura čelika.
Toplotna i električna provodljivost.
Na osnovu dodataka legirajućih elemenata čelici se mogu podeliti na sledeće grupe:
Ugljenične čelike (nisko, do 0,25%, srednje, 0,25-0,60%, i visoko legirane, preko 0,60% ugljenika)
Legirane čelike (nisko, do 5%, i visoko legirane, preko 5% legirajućih elemenata).
Na osnovu postignutih svojstava čelici se mogu podeliti na:
Konstrukcione.
Alatne.
NerĎajuće.
Sa posebnim svojstvima.
Liveno gvoţĎe se prema načinu termičke obrade deli na:
Belo liveno gvţĎe; Sadrţi ugljeni u obliku cementita, tvrdo je i krto.
Sivo liveno gvoţĎe. Sadrţi ugljenik u obliku grafita, ima bolja mehanička svojstva od beloglivenog
gvoţĎa.
Temper liv. Termičkom obradom belog livenog gvoţĎa ugljenik s eizdaja kao grafit u obliku pauljica.
Temper liv ima odlična mehanička svojstva, dobro se lije, obraĎuje rezanjem, otporan je na koroziju,
relativno je ţilav i otporan na zatezanje.

64
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Nodularni liv. Dobija se legiranjem gvoţĎa sa magnezijumom cerijumom, i ima odlična mehanička
svojsta, slična nekim čelicima, moţe se obraĎivati plastičnom deformacijom u zagrejanom stanju.
5.3.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji
Najveći deo mase svake mašine u industriji papira, grafičkoj i ambalaţnoj industriji izraĎen je od
čelika (zupčanici, cilindri, leţajevi, valjci, poluge, kaišnici, vijci...), ili livenog gvoţĎa (postolje mašine). U
izradi delova tih mašina korišćeni su alati od alatnog čelika.
NerĎajući čelici (hrom ili hrom-nikl čelici) koriste se kao osnova za izradu fotopolimernih ploča za
tipo i flekso štampu.
Gvozdeni lim je osnova za izradu belog lima od koga se prave limenke i krunski zatvarači za boce.
Čelik je osnova za izradu cilindra forme za duboku štampu.
Čelične ploče namenjene nagrizanju koriste se za izradu štamparskih formi za tampon štampu.
Čelične forme se takoĎe koriste za mehaničkuobradu papira utiskivanjem, za izradu numeratora i za
izradu formi za štampanje folijom.
5.4. Bakar i njegove legure
5.4.1. Svojstva
Bakar je metal iz grupe teških obojenih metala, koji ima sledeća svojstva od značaja za primenu u
grafičkj industriji:
Odlična električna i toplotna provodljivost.
U čistom stanju ima loša mehanička svojstva (mekan je i malo otporan na razna opterećenja).
Ima veliku sposobnost obrade plastičnom deformacijom.
Teško se lije, jer se osloboĎeni gasovi ugraĎuju u odlivak, koji postaje šupljikav i mehanički slab.
65
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Na vazduhu se prevlači patinom, koja ga štiti od dalje korozije.


Dobro se rastvara u azotnoj kiselini, organskim kiselinama, amonijaku i ferihloridu.
Bakar se, u cilju dobijanja materijala sa boljim mehaničkim sojstvima, legira sa:
Cinkom, čime se dobija mesing. Mesing ima dobru električnu i toplotnu provodljivost, dobra mehanička
svojstva, otporan je na koroziju i dobro se preraĎuje u toplom i hladnom stanju.
Kalajem, čime se dobija kalajna bronza. Bronza ima nešto veću zateznu čvrstoću od bakra, otporna je
prema koroziji, i naročitoje otporna na habanje.
5.4.2. Primena u grafičkoj i ambalažnoj industriji
Bakar je metal d koga je načinjena većina provodnika, pa tako i u mašinama u grafičkoj i ambalaţnoj
industriji. Bakar je takoĎe i jedan od slojeva na štampanim kolima.
Od bakra se prave i cevi koje su sastavni deo instalacija raznih sistema grafičkih i ambalaţnih mašina.
Bakar koji se elektrohemijski taloţi predstavlja osnovni i radni (gravirni) sloj cilindra za izradu
štamparske forme za duboku štampu.
Bakar se koristii kao sloj cilinra za izradu forme za duboku štampu koji se obraĎuje nagrizanjem
(rastvaranjem), najčešće u feri hloridu.
Ranije se bakar koristio i kao jedan od slojeva bimetalnih i trimetalnih ploča za ofset štampu, ali danas
se takve ploče, i pored izuzetnih karakteristika, više ne koriste.
Bakarne pločice se koriste za direktno graviranje likova na vrednosnim papirima, a bakar ima značajnu
ulogu i u daljem umnoţavanju izgraviranih likova postupkom galvanostegije.
Mesing se ranije koristio za izradu slova, ornamenata i alata koji su sluţili za mehaničku obradu papira
ili kartona ili štampanje folijom. TakoĎe se koristi za izradu pojedinih delova mašina u industeriji papira,
grafičkih i ambalaţnih mašina.

66
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Fosforna bronza (kalajna bronza sa dodatkom 0,5% (mas) fosfora) koristi se za izradu mreţice za sito
štampu, kao i za izradu velikih sita u sastavu mašina za izradu papira.
Kalajna bronza se, s obzirom na veliku otpornost na habanje, koristi za izradu leţajeva.
5.5. Ostali metali
U grafičkoj i ambalaţnoj industriji primenu su našli i drugi metali:
Hrom. Koristi se kao zaštitni sloj na formama za duboku štampu.
Nikal. Koristi se kao meĎusloj izmeĎu gvoţĎa i osnovnog loja bakra na cilindrima za izradu formi za
duboku štampu.
Cink. Ranije se koristio za izradu klišea za tipoštampu nagrizanjem u azotnoj kiselini ili
elektromehaničkim graviranjem. Danas se koristi kao radni sloj za lasersko graviranje cilindara za
izradu štamparskih formi za duboku štampu.

67
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Celulozni materijali
Grafičkim i ambalaţnim materijalima celuloznog porekla pripadaju:
Papir.
Karton.
Talas-karton.
Lepenka.
Celofan.
Materijali celuloznog porekla koriste se i u tekstilnoj industriji (vlakna od acetatne celuloze - viskoza,
pamuk), u industriji eksploziva, boja i lakova (nitroceluloza).

Papir je kompozitni materijal, koji se formira u obliku tankih, ili debljih listova izlivanjem vodene
disperzije vlakana, najčešće biljnog porekla, punioca i različitih aditiva, na sito papir mašine uz njeno
odvodnjavanje.
Karton je proizvod, koji se kao i papir, formira izlivanjem vodene disperzije biljnih vlakana, punioca i
aditiva na sito papir mašine, uz njeno odvodnjavanje. Masa kvadratnog metra kartona se kreće 150 - 600
g⁄m2. Kartoni sa manjom površinskom masom sastavljeni su iz jednog sloja, dok se kartoni sa većom
površinskom masom sastoje od dva i više slojeva. Ovi slojevi se spajaju odmah pri formiranju na sitovoj
partiji papir mašine, pod dejstvom pritiska i primenom različitih lepila.
Lepenka se razlikuje od papira i kartona po kvalitetu korišćenih vlakana za njenu izradu, po gramaturi,
koja je veća od 600 g⁄m2 i po nameni. Mašine za izradu lepenke su mnogo jednostavnije od mašina za
izradu papira i kartona.

68
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Sastav papira i kartona


Osnovne sirovine za proizvodnju papira su:
– celulozna vlakna (primarna)
– drvenjača
– vlakna iz starog papira (sekundarna).

Pomoćne sirovine za proizvodnju papira su:


– aditivi
– punioci i pigmenti
– ostale pomoćne sirovine
- skrob
- soli aluminijuma
- sintetske pomoćne sirovine itd.

69
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

U sastav papira i kartona ulaze brojne supstance, meĎu kojima su:


Celulozna vlakna.
Punioci.
Lepila.
Boje.
Voda.
Lignin.
Hemiceluloza.

Vlakna u sastavu papira i kartona mogu biti različitog porekla:


Celuloza od lišćara.
Celuloza od četinara.
Celuloza iz pamuka i tekstilnih otpadaka.
Celuloza iz jednogodišnjih biljaka.
Sekundarna vlakna (iz starog papira).

70
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Uloga lignina kao matrice u prirodnom organskom polimernom kompozitnom materijalu sa ojačanjem u vidu
celuloznih vlakana koji nazivamo drvo

Uprošćen prikaz dela mase drveta sa tri celulozna vlakna okružena ligninom,hemicelulozom i ostalim primesama

71
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Shematski prikaz postrojenja za dobijanje drvenjače mehaničkim postupkom

Prema načinu obrade postoji nekoliko vrsta vlaknastih sirovina za proizvodnju papira:
Sulfatna celuloza. Dobija se kuvanjem komadića drveta u alkalnom rastvoru (NaOH i Na2S). Postupak
je pogodan za izradu ambalaţnih papira veće jačine. Kao sirovina moţe se koristiti i drvo sa većim
sadrţajem smole, čak i ako kora nije sasvim uklonjena, zatim jednogodišnje biljke, otpaci iz industrije
prerade drveta, slama...

72
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Shematski prikaz proizvodnje celuloznih vlakana sulfatnim postupkom

Sulfitna celuloza. Dobija se kuvanjem komadića drveta u kiselom rastvoru (natrijumbisulfit). Pogodna
je za obradu drveta sa manjim sadrţajem smole.

73
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Shematski prikaz proizvodnje celuloznih vlakana sulfitnim postupkom

CTMP (Chemi-thermomechanical pulp, hemi-termomehanička celuloza). Dobija se mehaničkim


razvlaknjivanjem drveta na povišenoj temperaturi, koje je prethodno tretirano hemikalijama. Ovim
hibridnim procesom troši se manje energije nego u čisto mehaničkim procesima, manje hemikalija nego
u hemijskim procesima, a dobijaju se bolja svojstva nego u mehaničkim procesima. MeĎutim, ne
uklanja se sav lignin.
TMP (Termomechanical pulp, termomehanička celuloza, siva drvenjača). Dobija se mehaničkim
razvlaknjivanjem drveta na povišenoj temperaturi (zagrejana para), čime se smanjuje potrebna energija i
dobijaju se kvalitetnija, manje oštećena vlakna u poreĎenju sa čisto mehaničkim procesom. MeĎutim, u
u masi celuloznih vlakana zaostaje i lignin.

74
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

RMP (Refined mechanical pulp, bela drvenjača). Dobija se čisto mehaničkim razvlaknjivanjem
seckanog drveta u rafinerima. Namenjena je za proizvode koji nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi
(dnevne novine), gde su zahtevi za mehaničkom jačinom papira mali. Sav lignin ostaje u masi.
GWP (Groundwood pulp, bela brušena drvenjača). U ovom slučaju drvenjača se dobija mehaničkom
obradom čitavih debala, koja se bruse velikim brusnim kamenovima koji rotiraju velikom brzinom. Ovo
je najjeftiniji način proizvodnje sirovine za izradu papira, ali ne moţe se očekivati visok kvalitet i
trajnost krajnjeg proizvoda.
Sekundarna vlakna. Dobijaju se mlevenjem sekundarnih sirovina, starog papira i kartona. S obzirom
da sa starim papirom u postrojenje za mlevenje dospeva i štamparska boja, često se primenjuje deinking
postupak za njeno ukanjanje, pri čemu se flotacijom uklanja izdvojena štamparska boja, kako bi se
dobio neutralno obojen papir.
Tipičan radni tok proizvodnje celuloze se od drveta odvija se prema sledećoj proceduri:
Sečenje drveta.
Skidanje kore.
Seckanje drveta na sitne komade.
Kuvanje u autoklavu u prisustvu hemikalija.
CeĎenje.
Ispiranje.
Beljenje.
Formiranje tabli.
Sušenje.
Na slici 6.1 prikazan je kompletan postupak izrade papira, od seče stabala do konfekcioniranja papirne
trake. Prvi deo ovog procesa, zaključno sa beljenjem celuloze, odnosi se na izradu celuloze.
75
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Za izradu papira velike mehaničke otpornosti poţeljno je da vlakna budu što duţa (tekstilna vlakna,
četinari, celuloza dobijena sulfatnim postupkom), a za upojne papire ili papire kod kojih je vaţno da budu
meki, poţeljno je da vlakna budu kraća i bolje samlevena.

Slika 6.1 Ilustracija kompletnog procesa proizvodnje papira, počevši od seče drva u šumi, preko otkoravanja, seckanja
na sitne komade i brušenja u cilju dobijanja drvenjače, ili kuvanja u autoklavu sa hemikalijama, prečišćavanja, i

76
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

beljenja celuloze, pripreme papirne mase mlevenjem, dodavanja punila, boje i lepila, nalivanja suspenzije na sito,
ceđenja vode u mokrom delu, sušenja papirne trake, nanošenja premaza, kalandrovanja i sečenja široke trake na uže
trake ili tabake.

Punioci su materijali neorganskog porekla (na primer CaCO3, kaolin, talk, TiO2, BaSO4 ), koji se
dodaju u masu papira radi uštede celuloze i smanjenja cene papira, povećanja neprovidnosti, gramature,
glatkoće, mekoće i beline. Danas se, uz odgovarajuće dodatke, prave papiri koji imaju i preko 50%
punilaca.
Lepila su supstance koja se dodaju u masu papira ili kao premaz, u cilju smanjenja upojnosti papira i
poboljšanja njegovih mehaničkih karakteristika. Korste se prirodna (kolofonijum, skrob, dekstrin, tutkalo ,
ţelatin ili kazein) ili sisntetička (polivinilalkohol, polivinilacetat, fenolformaldehidne smole ili
melaminaldehidne smole) lepila.
Papir se moţe bojiti u masi, dodavanjem odgovarajućih boja. Osim boja, u masu papira se dodaju i
optički izbeljivači, koji deluju tako da apsorbuju svetlost u ultraljubičastom i ljubičastom delu spektra, a
onda je reemituju u plavom delu spektra.
Voda je prisutna još u sirovini za izradu papira - drvetu. Pre formiranja papirne trake na papir mašini,
od vlakana i vode pravi se suspenzija sa 3-5% vlakana. Formiranje papirne trake sastoji se u odstranivanju
vode i sušenju trake, ali papirna traka ne sme i ne moţe da se potpuno osuši.
Lignin je polisiaharid koji je prisutan u sastavu drveta kao materijal koji povezuje vlakna celuloze, ali
čije je prisustvo u papiru nepoţeljno, s obzirom da sa vremenom poţuti, a papir postaje krt. Odstranjuje se
sulfatnim ili sulfitnim postupkom. MeĎutim, ukoliko se za izradu papira koriste drvenjača (RMP, TMP ili
CTMP), onda lignin ostaje u sastavu papirne mase i takvi papiri nisu namenjeni dugotrajnoj upotrebi.

77
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Proizvodnja papira
Proizvodnja papira sastoji se iz tri faze, koje su prikazane u drugom delu procesa na slici 6.1:
Priprema papirne mase.
Formiranje papirne trake.
Dorada papira.
Priprema papirne mase se sastoji iz nekoliko operacija:
Izbor i priprema celuloze (usitnjavanje).
Dispergovanje u vodi do koncentracije 4%.
Mlevenje celuloze.
Dodavanje lepila i punila, dispergovanje do koncentracije 1%.
Prečišćavanje, odvajanje peska, čvorića.
Prečišćena suspenzija vlakana i dodataka predstavlja sirovinu za formiranje papirne trake. Prečišćena
suspenzija se naliva iz natočnog korita na beskonačno metalno sito.
Neposredno po nalivanju suspenzije na sito dolazi do ceĎenja vode slobodnim padom, čime se
koncentracija suve materije povećava na oko 6%.
U drugom delu sita voda se cedi uz pomoć vakuuma, čime se postiţe koncentracija suve materije od oko
20%, a traka ima dovoljnu čvrstoću da se mţe odvojiti od sita i prebaciti u mokri prese, za dalje ceĎenje
vode.
CeĎenjem vode u mokrim presama pod dejstvom vakuuma postiţe se koncentracija od oko 40% suve
materije.
Papir zatim ide u suvi deo, gde se prevoĎenjem preko zagrejanih cilindara suši tako da ostane 5-6%
vlage.

78
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

U sastavu papir mašine moţe biti ugraĎen deo za nanošenje premaza, kojim se postiţe zatvaranje
površinskih pora papira, smanjuje se upojnost i poboljšava pogodnost za štampanje.

U sastavu papir mašine moţe biti ugraĎen i kalander, koji ima funkciju da mehanički glača papir, čime
se postiţu bolja mehanička svojstva, i bolja štamparska svojstva.
Operacije formiranja papirne trake prikazane su detaljnije na slici 6.2.
Dorada papira sastoji se iz od sledećih operacija:
Super kalandrovanje. Glačanje u posebnom ureĎaju do visokog steepena glatkoće, moguće i obostrano.
Satiniranje. Glačanje do veoma visokog stepena glatkoće, više nego što se moţe postići
superkalandrovanjem.

79
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Pregovanje. Utiskivanje teksture sa valjaka u vlaţan papir.


Sečenje široke trake na uţe trake, ili sečenje na tabake i pakovanje.

Slika 6.2 Papir mašina: Mokri deo, natok iz koga se suspenzija naliva na beskonačno sito, partija mokrih presa za
ceđenje (sa filcom), suvi deo u kome se papirna traka dodatno suši, deo za kalandrovanje
80
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Klasifikacija papira i kartona


Papiri i kartoni se mogu klasifikovati prema više kriterijuma:
Sastavu.
Gramaturi.
Nameni.
Stepenu konfekcioniranja.
Obradi površine.
GraĎi.
Sadrţaju lepila.
Klasifikacija prema sastavu
Prema sastavu papir i karton se mogu podeliti na:
Bezdrvni.
81
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Sa drvenjačom.
Od starog papira.
MeĎutim, ovo je samo osnovna podela, unutar koje se papir moţe detaljnije klasifikovati.
Bezdrvni papiri se mogu podeliti na tri grupe:
100% vlakana od starih krpa; Ovo su najfiniji papiri - cigaret papir, biblijski papir, papir za
banknote.
Kombinacija vlakana od starih krpa i celuloze; Veoma kvalitetni papiri.
100% vlakana sulfatne celuloze: Ovi papiri imaju veliku mehaničku jačinu - natron ili kraft (nem: jak)
papir, a koriste se za izradu papirnih dţakova velike nosivosti ili kesa sa ručkom.
100% vlakana sulfitne celuloze. Ovi papiri imaju odlična površinska svojstva, veliki stepen beline i
mogu se dobro štampati - papir za crtanje, za izradu poštanskih maraka, papir za umetničku štampu,
foto-papir, filter papir, hromo-karton...
Papiri i kartoni u kojima ima drvenjače nazivaju se još i srednje fini papiri ili kartoni. Postoji pet
grupa, i što ima više drvenjače, papir je jeftiniji, ali lošijeg kvaliteta i kraćeg roka trajanja:
I grupa - 80% ceuloze i 20% drvenjače; tipičan primer je kraftlajner, koji sadrţi minimalno 80%
vlakana od četinara, izdvojenih sulfatnim postupkom (kraft vlakna); zbog odličnih mehaničkih svojstava
koristi se za spoljašnji ravni sloj talas kartona.
II grupa - 60% celuloze i 40% drvenjače;
III grupa - 40% celuloze i 60%drvenjače;
IV grupa - 30% celuloze i 70 posto drvenjače;
V grupa - 25% celuloze i 75 % drvenjače (novinski roto papir, koji je u jednom trenutku činio oko
50% ukupne svetske proizvodnje papira).

82
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Ukoliko se kao osnovna sirovina koriste vlakna od starog papira, dobijaju se sivi ili smeĎi papiri
lošijih mehaničkih karakteristika, koji ne smeju da doĎu u neposredan kontakt sa namirnicama. Tipične
vrste papira su:
Šrenc (nem: debeo). Pravi se skoro isključivo od sekundarnih vlakana. Zbog loših mehaničkih
karakteristika proizvodi se samo u većim gramaturama, i koristi kao unutrašnji ravni sloj talas kartona.
Fluting. TakoĎe sluţi za izradu talas kartona, ali s obzirom da se pravi od nešto kvalitetnijih sirovina u
različitim odnosima (poluceluoza, celuloza od slame, drvenjača, sekunarna vakna), korisiti se uglavnmo
za talasasti sloj talas kartona.
Testlajner. Dvoslojni mašinski gladak papir, kome je pokrivni sloj sačinjen od beljene ili nebeljene
sulfatne celuloze, a ostatak od sekundarnih vlakana. Ima dobra mehanička svojstva, pa se moţe koristiti
i kao ravni i kao talasasti sloj talas kartona.
Sivi karton. Pogodan za izradu kutija koje se mogu oblepiti odštampanim papirom. Odličan odnos cene
materijala i mehaničkih svojstava.
Siva lepenka. Pravi se od nesortiranog starog papira.
Hromo zamena. Ovo je višeslojni karton formiran na karton mašinama sa nekoliko sita. Unutrašnji
slojevi su izraĎeni od vlakana iz starog papira, a spoljašnji sloj koji se štampa je premazni. Koristi se za
izradu kartonskih kutija.
Klasifikacija prema gramaturi
Celulozni materijali se prema gramaturi dele na papire, kartone i lepenke. MeĎutim u literaturi se
moţe naići na razne kriterijume klasifikacije prema gramaturi, meĎu kojima je veoma zastupljena sledeća
podela:
Papir, 8-150 g/m2.

83
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Debeli papir ili tanki karton - polukarton, 150-250 g/m2.


Karton, 250-500 g/m2.
Debeli karton ili tanka lepenka, 500-600 g/m2.
Lepenka, preko 600 g/m2.
Granice izmeĎu pojedinih grupa nisu uvek oštro postavljene, i često se osim gramature mora uzeti u
obzir još neki kriterijum da bi se materijal klasifikovao u odreĎenu grupu.
Na primer, prema načinu proizvodnje, traka koja je proizvedena na papir mašini sa jednim sitom je
jednoslojna, i naziva se papir , bez obzira na gramaturu. Traka proizvedena na karton mašini sa više
natoka, (dakle višeslojna traka) naziva se karton ili lepenka.
Klasifikacija po nameni
Celulozni materijali se prema nameni mogu podeliti na veliki broj grupa, meĎu kojima su i papiri i
kartoni:
Za tabačnu ofset štampu.
Za duboku štampu.
Novinski roto-papir.
Za umetničku štampu.
Za štampanje preslikača.
Za fotokopiranje.
Za ink-jet štampače.
Pisaći.
Crtaći.
Omotni.
84
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Tissue (čita se tisju), higijenski papiri velike upojnosti.


Za termoštampu.
Za samolepljive etikete.
Izolacioni.
Samokopirajući.
Fotopapir.
Za izradu papirnih dţakova i kesa.
Za izradu talas kartona.
Hromo karton za izradu kutija.
Hromo zamena za izradu kutija.
Knjigovezačka lepenka.
Ukrasni.
Klasifikacija po stepenu konfekcioniranja
Papiri i kartone se prema stepenu konfekcioniranja mogu klasifikovati na:
Papir u rolnama.
Papir u tabacima.
Klasifikacija po načinu obrade površine
Prema načinu obrade površine papiri i kartoni se mogu podelti u višegrupa:
Mašinski kalandrovan papir. Ovo je papir koji posle izlaska sa papir mašine nije dalje obraĎivan
glačanjem. Jedino glačanje dešava se u samoj papir mašini, na kraju suvog dela papir mašine. Ovakav
papir naziva se još i prirodni, ili mašinski gladak papir, i ima veliku hrapavost.
85
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Super kalandrovani ili satinirani papir. Satiniranje se ostaruje voĎenjem papira kroz posebnu mašinu -
super kalander, koji se sastoji od naizmenično rasporeĎenih metalnih valjaka i valjaka obloţenih
specijalno zalepljenim i obraĎenim papirom. Prolazeći izmeĎu valjaka koji ostvaruju pritisak, površina
papira se glača. Postoje i super kalandri za postizanje visokog sjaja kod kojih izmeĎu valjaka postoji
razlika u brzini obrtanja, papir trpi trenje i pritisak, usled čega se psotiţe izuzetno velika glatkoća
površine, koja dovodi do visokog sjaja. Super kalandrovanje se obavlja po pravilu na papiru kome se
veštačkim putem malo poveća sadrţaj vlage. Postoji nekoliko stupnjeva satiniranja, zaisno od sadrţaja
vlage u papiru, sastava sirovina od kojih je papir izraĎen, voluminoznosti papira i pritiska izmeĎu
valjaka u super kalandru:
- mat satiniranje, za pisaće papire;
- lako satiniranje, za štamparske papire;
- normalno satiniranje, za štamparske papire;
- oštro satiniranje, za papire za duboku štampu;
- satiniranje do visokog sjaja, za pergamin papire;
Premazni. Površina papira ili kartona se moţe oplemeniti nanošenjem površinskog premaza (skrob,
karboksimetil celuloza, tutkalo, kazein, emulzija parafina i voska) koji zatvara površinske pore,
smanjuje upojnost i poboljšava štamparska svojstva. Osim klasičnih premaza koji poboljšavaju
štamparska svojsta, na papirnu traku mogu se naneti i specijalni premazi, kao što su termoreaktivni ili
samokopirajući premazi.
Papir sa teksturom. Tekstura se postiţe voĎenjem papira sa podešenim sadrţajem lage izmeĎu reljefnih
valjaka koji pod velikim pritiskom plastično deformišu papir utiskujući svoju teksturu u površinu
papira.

86
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Klasfikacija celuloznih materijala prema stepenu lepljenja


Prilikom pripreme papir mase, ili kasnije , tokom formiranja trake kao gornji sloj, papiru se moţe
dodati lepilo (keljivo) u cilju:
Smanjenja poroznosti i upojnosti.
Poboljšanja dimenzione stabilnosti.
Povećanja glatkoće.
Smanjenja koeficijenta trenja.
Povećanja krutosti.
Povećanja zatezne čvrstoće.
Sprečavanja razlivanja mastila kod pisaćih papira.
Za lepljenje u masi koristi se prirodna smola kolofonijum (u kiseloj sredini) ili alkiletendimer (AKD u
alkalnoj ili neutralnoj sredini).
Za površinsko lepljenje papira najčešće se koriste sintetska ili skrobna lepila, koja se nanose tzv. lajm
presama ili savremenijim, film presama.
Prema stepenu lepljenja moţe se izvršiti sledeća podela papira:
Nelepljen papir.
Lepljen 1/4
Polulepljen.
Lepljen 3/4.
Potpunolepljen papir.
Stepen lepljenja zavisi od udela i efikasnosti lepila u ili na papiru, a odreĎuje se standardnom
metodom iscrtavanja dve ukrštene linije standardnim mastilom pomoću standardnog pera, posle čega se
posmatra razlivanje iscrtane linije.
87
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Kod potpuno lepljenih papira linija se ne razliva i ne prodire na poleĎinu


papira. Kod papira koji su lepljeni 3/4 mastilo probija na mestu preseka dve
linije. Kod polulepljenih apira na poleĎini se vidi de linije. Ako linije prodiru na
poleĎinu, radi se o papiru koji je lepljen 1/4, a ako se linije potpuno razlivaju
radi se o papiru koji uopšte nije lepljen.
Klasifikacija celuloznih materijala po građi
Ukoliko se posmatra graĎa celuloznih materijala u poprečnom preseku,
moţe se načiniti podela na jednoslojne i višeslojne materijale, ali ovakva
jednostavna podela nije kompletna, već se mora načiniti detaljnija podela:
Jednoslojni papir, koji se formira na papirmašini sa jednim sitom.
Dvoslojni papir, koji se formira spajanjem dve trake papira. Tipičan primer
su kraftliner od nebeljene sulfatne celuloze, ili testlajner, kod koga je
unutrašnji sloj od papira sa sadrţajm drvenjače i sekundarnih vlakana, a
spoljašnji sloj od celuloze. Slika 6.3 Vrste talas
Hromo karton i hromozamena; Formiraju se na karton mašini sa više sita, kartona
ili natoka, gde se spajaju slojevi od celuloze (hromokarton) ili lošijih sirovina
(hromozamena), uz nanošenje kvalitetnog površinskog premaza.
Talas karton (talasasta lepenka). Dvoslojni, troslojni, petoslojni ili čak sedmoslojni materijal (slika 6.3,
odozgo nadole), koji se sastoji od naizmenično rasporeĎenih i slepljenih ravnih i talasastih slojeva.
Lepenka (ravna lepenka). Lepenka je po strukturi višeslojni materijal (sličan hromokartonu ili
hromozameni), formiran lepljenjem i presovanjem mokrih slojeva, sa minimalnom gramaturom od 500
g/m2. Lepenka je po pravilu izraĎena od manje plemenitih vlakana (drvenjače, hemijske drvenjače ili

88
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

starog papira). Površinski sloj nije oplemenjen, tako da lepenka nije namenjena štampanju. Koristi se za
izradu kutija, kao knjigovezački materijal za izradu tvrdih korica, u industriji obuće.

Hromo karton i hromo zamena


Hromo karton i hromo zamena su izuzetno značajni materijali, od kojih se prave prodajna pakovanja
za najrazličitije proizvode. To su višeslojni, jednostrano premazni materijali.
Hromo karton sepravi na karton mašinama sa više sita ili natoka (slika 6.4).

89
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 6.4 Šematski prikaz mašine za proizvodnju višeslojnog kartona: Skladište sirovina, priprema sirovina, četiri
natoka na zajedničko sito za formiranje četiri sloja, partija presa za ceĎenje, sekcija za sušenje, prvi i drugi kalander,
ureĎaj za nanošenje premaza sa lica i sa naličja, kalander za postizanje sjaja, kalander za dodatno poliranje
površine, namotana rolna premazno višeslojnog kartona.

Kod hromo kartona sirovina je celuloznog porekla, dok se unutrašnji slojevi hromo zamene prave od
manje plemenitih lakana (drvenjače i sekundarnih vlakana). MeĎutim premazni sloj se pravi od
najkvalitetnijih sirovina, jer od njega zavise štamparska svojstva ambalaţnog materijala. U slučaju hromo

90
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

kartona i hromo zamene ova svojstva su posebno značajna, jer se skoro sva prodajna ambalaţa od ovih
materijala štampa, i to najčešće tehnikom višebojne ofset štampe.
Odštampani tabaci hromo kartona se posle štampanja štancuju na ravnim ili rotacionim štanc
aparatima, čime se dobija rasklop kutije. Sledeća faza je lepljenje i formiranje kutije, koje se moţe obaviti
ručno ili na automatskim mašinama - lepilicama.
5.6. Talas karton
Talas karton je višeslojni materijal koji je patentiran sredinom XIX veka, ali je u široku upotrebu kao
materijal za izradu transportne ambalaţe uveden tek u prvoj polovini XX veka. Talas karton ima veoma
povoljan odnos cene i upotrebnih svojstava (mala specifična teţina, velika mogućnost zaštite proizvoda od
mehaničkih uticaja, mogućnost reciklaţe).
Prema graĎi, talas karton moţe biti dvoslojni, troslojni, četvoroslojni (unakrsni) petoslojni i
sedmoslojni, koji su redom, odozgo naviše prikazni naslici 6.3, sa izuzetkom četvoroslojnog.
Za izradu spoljašnjeg ravnog sloja koriste se papiri velike jačine (kraft, natron, nebeljeni ili beljeni,
koji se čak mogu direktno štampati u boji). Talasasti sloj se najčešće pravi od flutinga, a unutrašnji ravni
sloj od šrenca.
Prema karakteristikama talasastog sloja moţe se načiniti podela na A, B, C, E, F, G (N) i K talas (val),
koja je prikazana na slici 6.5. Oznake su dodeljene hronološki, prema redosledu nastajanja, a ne prema
tehničkim svojstvima.

91
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b)
Slika 6.5: a) Razni tipovi talasastog sloja; b) Izgled talas kartona sa raznim tipovima talasastog sloja

"A" talas ima malu otpornost na pritisak, ali najbolje ublaţava dinamička opterećenja (udarce) koja
deluju normalno na površinu talas kartona. U pravcu pruţanja talasa otpornost na savijanje i izvijanje je
veća nego kod ostalih tipova talasa, a poprečno na pravac pruţanja talasa ova otpornost je najmanja.

92
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Otporost na probijanje je velika. Ovaj talas se naziva još i "visoki val". Kutije od "A" talasa su posebno
pogodne za pakovanje lake robe osetljive na udarce.
"B" talas je najčešće korišćen tip. Ima veliku otpornost na pritisak, ali slabo amortizuje dinamička
opterećenja. Otpornost na savijanje i izvijanje po pravcu pruţanja talasa je mala, ali u poprečnom pravcu
je veća nego kod talasa sa većom visinom. S obzirom na veliku otpornost na pritisak moţe se štampati
(flekso štampa). Koristi se za izradu sloţivih kartonskih kutija opšte namene, za teţu robu manje osetlivu
na udarac, ili u sastavu petoslojnog talas kartona.
"C" talas je po debljini ali i po svojim mehaničkim svojstvima negde izmeĎu "A" i "B" talasa. Ima
veću otpornost na udarce i savijanje i izvijanje poprečno na pravac pruţanja talasa od "B" talasa, ali je
slabiji od "A" talasa.
"E" talas ima veliku otpornost na pritisak i malu otpornost na savijanje i izvijanje. Naziva se još i
"mikrotlas" ili "mikroval". Koristi se za izradu kutija za prodajna pakovanja, ili u sastavu petoslojnog talas
kartona (EF, EE).
"F" i "G" ("N") talas su najnoviji i najtanji tipovi talasa, koji se mogu direktno štampati tehnikom ofset
štampe. Zauzimaju najmanje prostora i koriste se kao zamena za puni karton u izradi prodajnih pakovanja.
"K" talas, visine 6,0 - 7,0 mm naziva se još i makro val i ima veliku otpornost na udarce i savijanje
poprečno na pravac pruţanja talasa.
Četvoroslojni talas karton se ne koristi često, jer je izrada kutija od nje teţa nego od ostalih tipova talas
kartona, tako da se ona koristi uglavnom za pakovanje voća i povrća, ili u kombinaciji sa drvetom, gde
sluţi kao zamena za daske. Kod četvoroslojne lepenke talasasti slojevi su okrenuti jedan prema drugom,
pod meĎusobnim glom pruţanja talasa od 90°, i meĎusobno su zalepljeni.

93
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Petoslojni talas karton se pravi od raznih kombinacina talasa, prema tome kakav se efekat ţeli postići.
Generalno, slojevi sa većom visinom talasa obezbeĎuju otpornost na udarce, a slojevi sa manjom visinom
čvrstoću pakovanja.
Sedmoslojna lepenka se pravi od tri ista talasa ili od kombinacije A, Bi C talasa. Mikrotalas se u
principu ne koristi za sedmoslojnu lepenku. Po mehaničkim svojstvima sedmoslojna lepenka se moţe
uporediti sa drvetom, i moţe se koristiti za izradu kutija za teške mašine i opremu.
Talas karton se proizvodi tako što se najpre pravi talasasti sloj, tako što se papir provlači izemeĎu
rebrastih valjaka, a zatim tako talasast lepi sa ravnim slojem. Sledeći korak je da se ovaj dvoslojni
materijal lepi sa još jednim ravnim slojem,čime se dobija troslojni talas karton (slika 6.6).

Slika 6.5 Šematski prikaz izrade troslojnog talas kartona: 3 - rolna papira za unutrašnji ravni sloj, 4 - srednji valajk
za kondicioniranje papirne trake vrućom parom, 5 - izrada talasastog loja i nanošenje lepka, 6- zalepljeni talas i
ravni sloj , 7 - sušenje, 8- valajk za kondicioniranje spoljašnjeg sloja, 9 - nanošenje lepka na dvoslojni meĎuproizvod,

94
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

10 - sekcija u kojoj se pod dejstvom pritiska i temperature prilepljuju slojevi, a potom hlade, 12 - uzdužno sečenje, 13
- poprečno sečenje, 14 - izlaganje tabli talas kartona

5.7. Lepenka
Lepenka predstavlja višeslojni materijal koji je sličan kartonu, ali ima veću debljinu, lošiji sirovinski
sastav i formira se na mašinama drukčije konstrukcije od karton mašina.
Na osnovu sirovina od kojih je izraĎena, moţe se izvršiti podela lepenki na:
Belu. Pravi se od bele drvenjače, veoma je krta i lakše s elomi od drugih tipova. Koristi se za izradu
raznih kutija, a pogotovo onih koje se ricuju (delimično zasecaju na mestu savijanja ili otkidanja).
SmeĎu. Pravi se od smeĎe drvenjače i ima veću ţilavost od bele lepenke. Moţe biti mašinski glatka ili
satinirana. Koristi se za izradu kutija koje se obraĎuju bigovanjem i za izrdu orica u tvrdom povezu.
Sivu . Pravi se od sekundarnh vlakana. Predstavlja najjaču i najţilaviju vrstu lepenke. Koristi se za
izradu kutija i registratora, kao i za izradu korica u tvrdom povezu.
Lepenku od slame. Ovo je najjeftinija vrsta lepenke. Ţućkaste je boje. Koristi se za izradu kutija i
registratora i za izradu korica u tvrdom povezu.
Specijalnu lepenku. Proizvodi se od celuloze, na isti način kao i obične lepenke od jeftinijih sirovina, a
koristi se u elektro industriji, industriji obuće, tekstilnoj i drugim industrjama.
Proizvodnja lepenke je prikazana na slici 6.6. U kadi 1 sa pripremljenom disperzijom za formiranje
lepenke obrće se cilindrično rotaciono sito 2. Filc 3 u obliku beskonačne trake preuzima formiranu
vlaknastu traku sa cilindričnog sita. Valjci za ceĎenje filca 5 uklanjaju višak vode iz filca. Vlaknasta traka
sa filca prelazi na gvozdeni valjak 6 i namotava se na njega do postizanja ţeljene debljine. Po dostizanju
ţeljene debljine noţ 7 uzduţno raseca lepenku koja se zatim skida. Ovakva tabla lepenke ima preko 65%
vode, pa se mora ocediti pod presom i osušiti.
95
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 6.6 Šematski prikaz proizvodnje lepenke na mašini sa okruglim sitom

Ukoliko se lepenka mora kalandrovati, ona se posle sušenja površinski kvasi vodom, a posle
kalandrovanja se sortira, pregleda i pakuje. Uobičajeno je da se lepenka formata B1pakuje u pakete od po
25 kg, i da se njena gramatura (debljina) izraţava brojem tabli u pakovanju od 25 kg. To znači da je
lepenka sa oznakom 8 mnogo deblja od lepenke sa oznakom 100.

96
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

5.8. Celofan
Celofan je materijal koji se dobija od celuloze. Celuloza se tretira natrijum hidroksidom, čime se
dobija alakli celuloza, koja se zatim izlaţe dejstvu ugljenik disulfida. Ovako dobijen ksantogenat celuloze
je rastvoran u vodi čime se dobija viskozna tečnost (viskoza). Provlačenjem viskoze kroz uske otvore
dobijaju se niti od kojih se prvi tkanina, a provlačenjem kroz uske proreze dobija se tanka folija - celofan.
Ova folija se vodi kroz kupatila za taloţenje u kojima se uklanja ugljenik disulfid, a folija se zatim ispira i
suši.
Celofan je u stvari zaštićen trgovački naziv koji se odomaćio u upotrebi. Celofan je izumeo švajcarski
hemičar Brandenberger, početkom XX veka.
Celofan nema vlaknastu strukturu, pa se ne moţe smatrati papirom. Celofan po nekim svojstvima
podseća na plastičnu masu, ali s obzirom da zagrevanjem ne prelazi u plastično stanje, ne moţe se ubrojati
ni u plastične mase.
Celofan ima nekoliko izuzetnih svojstava koja ga čine izuzetnim ambalaţnim materijalom:
Velika providnost.
Velika glatkoća.
Odlična štamparska svojstva.
Odlična svojstva za primenu na automatskim mašinama za pakovanje (savitljivost se postiţe dodatkom
glicerina).
Odlična barijerna sojstva (mikroorganizmi, vazduh, masnoće, prašina).
Otporan prema organskim rastvaračima, slabim organskim kiselinama i alkalijama.
Velika otpornost na cepanje (ali jednom zacepljen, dalje se lako cepa).
MeĎutim, celofan je higroskopan, propušta vodenu paru, a na povišnoj temperaturi postaje krt. U cilju
prevazilaţenja ovih problema celofan se moţe lakirati nitroceluloznim ili polimernim lakovima.
97
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Nelakirani celofan se koristi za pakovanje robe koju treba zaštiti od prašine, masnoća, ilikada robu
treba lepo prezentovati kupcu - ukrasna pakovanja). Tipični prooizvodi koji se pšakuju ucleofan su
prehrambeni proizvodi, duvan i tekstilni proizvodi.
Lakirani celofan se koristi za pakovanje higroskopnih roba, kao i proizvoda koji sadrţe masnoće.

98
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

6.Polimeri i polimerni materijali


6.1. Polimeri
Polimeri su makromolekulska jedinjenja (velike molarne mase) koja mogu biti prirodnog (celuoza,
lignin, kaučuk, prirodna smola, belančevine, DNK...) ili veštačkog porekla (sintetski polimeri - polietilen,
polivinihlorid itd), i koja imaju lančasti raspored gradivnih jedinica - monomera. Postoje i modifikovani
prirodni polimeri (derivati celuloze, termoplastični skrob...). Naravno, nisu svi polimeri pogodni za izradu
polimernih materijala.
Polimerna jedinjenja se prema kompoziciji (sastavu) mogu podeliti na:
Homopolimere - sadrţe samo jednu vrstu monomera;
Kopolimere - Sadrţe dve ili više vrsta monomera.
Polimeri se po konstituciji (strukturi) mogu podeliti na:
Linearne;
Razgranate;
Umreţene.
Prema stepenu ureĎenosti polimeri mogu biti:
Kristalni (potpuna ureĎenost strukture)
Kristalasti (delimična ureĎenost strukture)
Amorfni (ne postoji ureĎenost srukture ili je veoma mala).

99
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

6.2. Polimerni materijali


Pod polimernim materijalima podrazumeva se grupa materijala, čija je glavna komponenta neko
polimerno jedinjenje.
Polimerni materijali se danas najčešće dele na sledeće tri grupe:
Plastomere – linearne razgranate molekule koji se tope na povišenoj temperaturi.
Duromere – prostorno gusto umreţene makromolekule, koji su nerastvorni, ne tope se na povišenoj
temperaturi i ne bubre u rastvaračima.
Elastomere – temperatura ostakljivanja niţa od temperature primene.
U industriji ambalaţe najviše se koriste plastomeri, mnogo manje duromeri, a elastomeri (guma) se
koriste kao materijali za zaptivanje ili povezivanje.
Polimerni materijali po sastavu mogu biti:
Homogeni - sadrţe samo jednu vrstu polimera ili kopolimera, ili
Kompozitni (blende)- sadrţe dva ili više polimera ili kopolimera.
U praksi se često koriste i komercijalni nazivi za pojedine grzupe polimernih materijala, kao na
primer:
Guma (vulkanizat)- za elastomere i gumene kompozite;
Sintetika - sintetski elastomeri i plastomeri u vidu vlakana;
Plastika (plastična masa) - za plastomere i duromere koji se koriste kao konstrukcioni materijali
Plastomeri i duromeri se još nazivaju i plastične mase, a taj naziv su dobile po tome što se u nekom
trenutku proizvodnog procesa zagreju i preĎu u plastično (tečljivo) stanje, posle čega dobijaju konačan
oblik (livenjem ili brizganjem u kalupe, ekstrudiranjem, valjanjem ili nekom drugom plastičnom
deformacijom). Posle hlaĎenja plastične mase postaju čvrste.
Postoje dve osnovne grupe plastičnih masa:
100
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Termoplastične (plastomeri).
Termostabilne (termoreaktivne - duromeri).
Termoplastične plastične mase se zagrevanjem mogu ponovo prevesti u plastično stanje. Molekuli
vezivne smole u termoplastičnim masama su najčešće linearni.
Termostabilne plastične mase se zagrevanjem ne mogu ponovo prevesti u plastično stanje. Ukoliko se
suviše zagreju, doći će do njihove degradacije. Molekuli vezivne smole su najčešće razgranati i grade
mreţastu strukturu.
Najznačajnije termoplastične mase koje se štampaju ili koriste u ambalaţnoj industriji su:
Polietilen (polieten, PE).
Polipropilen (polipropen, PP).
Polivinilhlorid (PVC).
Polistiren (polistirol).
Poliamid (najlon, -6, -11).
Poliestri tereftalne kiseline (polietilentereftalat, PET).
Termostabilne plastične mase se manje koriste u industriji štampane ambalaţe, a najvaţniji
predstavnici iz ove grupe su:
Aminoplasti.
Melamin-formaldehidne plastične mase.
Poliestarske termoplastične mase.
Termoreaktivni poliuretani.
6.3. Sastav plastičnih masa
U sastavu plastičnih masa mogu se naći različite supstance:
101
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Vezivna smola.
Omekšivač.
Stabilizator.
Punila.
Boje.
Vezivna smola je osnova plastične mase. To je neko makromolekularno organsko jedinjenje koje ima
zadatak da sve komponente poveţe u čvrstu homogenu celinu, kao i da svojim svojstvima odlučujuće utiče
na svojstva čitave plastične mase. Kao vezivne smole koriste se brojna organska jedinjenja, meĎu kojima
su polietilen, polipropilen, polivinilhlorid, polietilentereftalat, poliamidi. Platične mase se najčešće
nazivaju po hemijskom nazivu vezivne smole.
Omekšivač se dodaje u plastičnu masu radi postizanja ţeljenih mehaničkih svojstava, pre svega da bi
se olakšala prerada i oblikivanje, ali i zbog prilagoĎavanja uslovima tokom korišćenja proizvoda izraĎenog
od plastične mase. Omekšivači su posebno značajni kod plastičnih masa kojese koriste na niskim
temperaturama, jer se sa sniţenjem temperature povećava krtost. Kao omekšivači koriste se razna ulja,
hlorisani parafini, kamfor, estri adipinske kiseline i dr.
Stabilizatori imaju antioksidujuće dejstvo, čime se smanjuje uticaj spoljašnjih faktora (svetlosti,
kiseonika, povišene temperature, zračenja) i produţava period trajanja plastične mase. Plastične mase bez
stabilizatora mnogo brţe počinju da gube mehaničku otpornost. Ko stabilizatori korite se sapuni zasićenih
masnih kiselina (laurinske, stearinske), soli olova i dr.
Punila imaju nekoliko zadataka:
Smanenje cene proizvoda (infuzorijska zemlja, cinkoksid, i slični matrijali koji su jeftiniji od vezivne
smole, a ne utiču u prevelikoj meri na pogoršanje svojstava.
Postizanje otpornosti na visoke temperature (silicijum dioksid, liskun, azbest).
102
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Poboljšanje mehaničkih svojstava (staklena vuna, tekstilni otpaci).


Plastične mase se mogu bojiti neorganskim pigmentima (prusko plavo, cinkovo belo, titanoksid, oker,
čaĎ) ili organskim bojama (azo i indigo boje).
6.4. Opšta svojstva vezivnih smola i plastičnih masa
Za većinu vezivnih smola karakteristična su neka zajednička svojstva, koja omogućuju njihovu široku
primenu u raznim oblastima, pa tako i u ambalaţnoj industriji:
Mala provodljivost električne struje.
Mala provodljivost toplote.
Mala specifična teţina.
Mala rastvorljivost u većini rastvarača.
Hemijska inertnost.
Velika providnost u čistom stanju (moţe se porediti sa providnošću stakla).
Odlična barijerna svojstva.
Pogoršanje mehaničkih svojstava usled starenja, pod dejstvom kiseonika, svetlosti, povišene
temperature i zračenja moţe da predstavlja i prednost i nedostatak. U slučaju da se očekuje razgradnja
otpadne plastične mase u što kraćem periodu, ovo predstavlja veliku prednost.
Same vezivne smole nisu toksične, ali plastifikatori koji se koriste za poboljšanje mehaničkih
svojstava mogu da budu. Zbog toga se plastifikatori moraju ispitati i svrstati u odreĎenu kategoriju na
osnovu svoje toksičnosti. Za izradu plastičnih masa koje dolaze u dodir sa proizvodima namenejnim
ljudskoj upotrebi mogu se koristiti samo plastifikatori iz I grupe, čija je toksičnost minimalna.
Izborom odgovarajućih komponenti mogu se postići ţeljena mehanička svojstva. Prema mehaničkim
svojstvima, plastične mase se mogu podeliti na dve grupe:
103
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Krute. Imaju veliku otpornost na savijanje i na habanje, relativno veliku zateznu čvrstoću (ukoliko se
svede na odnos zatezne čvrstoće prema gustini materijala, onda je uporedia sa čelikom). MeĎutim, otpor
na dinamičko (udarno) opterećenje je mali, kao i tvrdoća.
Savitljive. Imaju veliku zateznu čvrstoću, ali i veliku mogućnost deformacije u oblasti plastičnih
deformacija. Otpornost prema savijanju i izvijanju im je mala, ali imaju veliku otpornost na dinamička
(udarna) opterećenja.
6.5. Polietilen
Polietilen je jedna od najzastupljenijih plastomera (plastičnih masa). Dobija se polimerizacijom etena
(etilena), koja se moţe voditi na visokom ili nisokom pritisku, pa se prema tome dobijaju dve osnovne
vrste polietilena:
Polietilen niske gustine (PENG).
Polietilen visoke gustine (PEVG).
Polietilen niske gustine se proizvodi polimerizacijom na visokom pritisku (1200 bara) u prisustvu male
količine kiseonika koji sluţi kao katalizator. PENG ima razgrante makromolekule, mekan je, i ima malu
gustinu (0,918-0,940 kg/dm3). Srednja molarna masa iznosi nekoliko desetina hiljada. Tačka omekšavanja
je oko 65°C. PENG se obično isporučujeu obliku praha. Folije od PENG su jako istegljive i savitljive, tako
da plastifikatori nisu neopodni.
Polietilen visoke gustine (PEVG). Ukoliko se polimerizacija odvija na atmosferskom pritisku, u
prisustvu jedinjenja aluminijuma kao katalizatora, u većoj meri nastaju linearni molekuli koji bolje naleţu
jedan na drugi, pa dobijeni materijal ima veću gustinu (0,940-0,965 kg/dm3), tvrĎi je, ima veću zateznu
čvrstoću i otporniji je na visoku temperaturu, omekšava tek na 110°C. MeĎutim, sa porastom gustine
smanuje se otpornost na dinamička opterećenja i providnost. PEVG se obično isporučujeu obliku granula.

104
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Obe vrste PE se mogu bez problema koristiti i na niţim temperaturama, do –50°C.


PE je odličan električni izolator, što znači da se usled trenja pri manipulaciji i obradi moţe jako
naelektrisati i privući prašinu.
PE slabije propušta svetlost od stakla, odnosno daje "mutan" izgled robi upakovanoj u njega čak i kad
je providan. MeĎutim, UV svetlost propušta bolje od stakla.
PE se slabo kvasi i teško zadrţava štamparsku boju, usled čega se mora posebno pripremati da bi
mogao da se štampa (elektrostatičko praţnjenje preko površine folije - korona, premazivanje površine
vezivnim premazom, tretiranje površine hemikalijama...). PE na dodir daje utisak kao da je masan ili
premazan voskom.
Polietilen ima dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari, ali propušta ugljen dioksid, kiseonik i
organska isparenja.
PENG koristi se za proizvodnju tuba za pakovanje viskoznih proizvoda, folija za razne vrste kesa i
dţakova, i kao unutrašnji sloj višeslojne savitljive ambalaţne folije, koja treba da obezbedi mogućnost
zavarivanja. Posebno je interesantna primena termoskupljajućih folija, koje na povišenoj temperaturi steţu
robu koja je u njih umotana, formirajući veoma čvrsta transportna pakovanja.

a) b) c) d)

105
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 7.1 Primena PENG: a) Folija za izradu kesa; b) termoskupljajuća folija; c) posude za tečnu i praškastu robu;
d) boce

a) b) c) d)
Slika 7.2 Primena PEVG: a) "Šuškave" kese; b) Posude; c) Boce; d) Kese velike nosivosti

PEVG ima veću krutost pa se moţe koristiti i za izradu boca (za tečna sredstva za pranje, ulja za
podmazivanje), transportne ambalaţe, buradi, i folija za izradu kesa.
6.6. Polipropilen
Polipropilen se dobija katalitičkom polimerizacijom propena na niskom pritisku. Ima nisku gustinu
(0,90-0,91 kg/dm3), visoku tačku omekšavanja (iznad 160°C), veliku tvrdoću, krutost i ţilavost. Mnogo je
providniji od polietilena i otporniji na visoke temperature. Osim toga, njegova mehanička svojstva se
mnogo manje menjaju sa porastom temperature u odnosu na PE.

106
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Običan PP slabo podnosi niske temperature, i već na 0°C postaje krt, ali se njegova svojstva mogu
poboljšati dodavanjem kaučuka kao plastifikatora, ili tako što se pravi kopolimer sa etenom. S obzirom da
mu se u većini slučajeva ipak ne dodaju plastifikatori, on je, kao i PE, netoksičan i pogodan je za
pakovanje namirnica.
Mehanička svojstva PP folije mogu se poboljšati istezanjem u zagrejanom stanju. Ova plastična
deformacija dovodi do povećanja zatezne čvrstoće i smanjena osetljivosti na niske temperature. PP folija
koje je na ovaj način obraĎena po dva pravca (uzduţnom i poprečnom) naziva se biaksijalno orijentisani
polipropilen (BOPP) i moţe se koristiti na temperaturama do –60°C.
Štamparska svojstva su mu mnogo bolja nego kod polietilena, i roba spakovana u kristalno providnu
PP foliju izgleda mnogo lepše nego spakovana u delimično mutni PE.
Polipropilen ima dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari, ali propušta gasove. MeĎutim, PPfolija
prevučena vinilom predstavlja dobru zaštitu proizvoda od kiseonika.
Polipropilen se moţe zavarivati, pa se najčešć koristi u sastavu višeslojnih savitljivih materijala za
izradu kesa i transportnih dţakova. Ambalaţa od PP se moţe koristiti i za pakovanje proizvoda u
zagrejanom stanju, s obzirom na njegovu otpornost na povišene temperture.

107
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b) c)

d) e) f)
Slika 7.3 Primena PP: a) Štancovane složive kutije; b) kontejneri formirnaidubokim izvlačenjem; c) folije; d) lepljiva
traka; e) i f) džakovi velike nosivosti

6.7. Polivinilhlorid
Polivinilhlorid (PVC)se proizvodi polimerizacijom vinilhlorida, koja se moţe odvijati u emulziji, u
suspenziji i u masi. PVC se proizvodi od 1925. godine i moţe se reći da je ovaj materijal dostigao punu

108
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

industrijsku zrelost, uz brojna usavršavanje postupka izrade i svojstava materijala. To je, posle PE druga
po zastupljenosti vrsta plastičnih masa.
Osnovne prednosti PVC-a u odnosu na druge plastične mase su niska cena, kompatibilnost sa mnogim
plastifikatorima i lakoća prerade.
Nestabilan je na uticaj toplote, svetla i kiseonika. Karakteriše ga dobra tvrdoća i sjajnost, izuzetna
otpornost na vlagu i niska propustljivost na gasove. Zbog svega navedenog, pogodan je za pakovanje
gaziranih pića, mineralne vode i jestivih ulja. Materijal je otporan na delovanje jakih polarnih i nepolarnih,
ali ne i na srednje polarne rastvarače, usled čijeg delovanja bubri, ili se potpuno rastvara.
Zavisno od uslova i načina polimerizacije, mogu se dobiti različita svojstaPVC-a. Na primer, sa
sniţenjem temperature polimerizacije smanjuje se razgranatost, a raste prosečna molarna masa i stepen
kristaliničnosti dobijenog polimera, pa proizvod reakcije ima veću gustinu, višu tačku omekšavanja i
topljenja. Prosečna relativna molarna masa kreće se u granicama od 50000 do 120000 i tkoĎe zaisi od
uslova polimerizacije. Na temperaturi od oko 50 ºC dobija prosečna molarna masa od oko 140000, a
polimerizacijom na temperaturi od oko 70 ºC oko 60000.
PVC proizveden polimerizacijom u emulziji sadrţi deo upotreblenog emulgatora, pa mu je providnost
manja nego kod drugih tipova PVC-a. Zbog hidrofilnosti emulgatora, u vodi pomalo bubri i gubi čvrstoću,
a zbog prisustva soli ima slabija elektroizolaciona svojstva. Dobra karakteristika emulzionog PVC-a je što
se, usled prisustva emulgatora, koji deluje kao neka vrsta maziva, lako preraĎuje.
PVC proizveden polimerizacijom u suspenziji ima veću providnost i postojanost. Polimerizacija u
suspenziji izvodi se u vodi, uz dodatak sredstava za stabilizaciju dispergovanog monomera vinil-hlorida.
Ovakvom reakcijom dobija se vrlo porozan prah polimera, što je prednost kod apsorpcije potrebnih
dodataka.

109
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Polimerizacija u masi primenjuje se od 1965. godine. U ovom slučaju u reakcionoj masi nema vode,
tako da, za razliku od drugih postupaka, nema potrebe za naknadnim razdvajanjem polimera i vode i
sušenjem, čime se troškovi proizvodnje smanjuju, a dobija se čistiji, providniji, termički stabilniji i
tehnološki povoljniji proizvod - prah od kojeg se daljom preradom dobijaju tvrdi ili meki PVC.
PVC nije moguće preraditi bez aditiva. U zavisnosti od dodatih aditiva i svojstava osnovne vezivne
smole, PVC plastične mase mogu se grupisati u tri grupe:
Tvrdi PVC.
Ţilavi PVC.
Meki PVC.
6.7.1. Tvrdi PVC
Tvrdi PVC se dobija preradom polimernog praha od sva tri tipa PVC smole sa najviše 20%
omekšivača. Kao što mu samo ime kaţe, to je tvrd i ţilav materijal, koji se teško preraĎuje, ali je vrlo
stabilan na atmosferske uticaje, vlagu i hemikalije. Tvrdi PVC je hemijski vrlo otporan prema rastvorima
soli, razblaţenim i koncentrovanim bazama i mnogim kiselinama. Propusnost na gasove i vodenu paru mu
je osrednja. Izrazito je transparentan (poput stakla), a završna obrada površine moţe mu biti sjajna, ili mat.
Ako mu se dodaju beli pigmenti, providnost se moţe samnjiti u velikoj meri. Poseduje dobru rasteznu
čvrstoću i savitljivost. MeĎutim, Tvrdi PVC nema veliku termičku stabilnost, omekšava već na 85ºC, a
temperatura proizvoda tokom punjenja ne sme biti viša od 78ºC i to samo pod uslovom da se napunjena
ambalaţa odmah ohladi.
Od tvrdog PVC-a se proizvode čaše i slična ambalaţa za pakovanje jogura, margarina i drugih mlečnih
proizvoda, kao i za pakovanje onih proizvoda koje se ne moraju naknadno termički sterilisati (slika 7.4).
Tvrdi PVC ima malu otpornost na dinamičkaopterećenja, pogotovo na temperaturama ispod nule.

110
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

PVC se moţe dokazati probom gorenja. Tvrdi PVC se teško pali, i gasi se odmah posle uklanjanja
inicijalnog plamena. Prilikom gorenja oslobaĎa se gust crni dim i hlorovodonik, oštrog mirisa.Ostatak
posle gorenja je smeĎe boje i ţilav.

a) b) c)

d) e)
Slika 7.4 Primena tvrdog PVC-a: a) Čaše za pakovanje mlečnih proizvoda i margarina; b) Štancovana složiva kutija;
Kontejneri za hranu formirani dubokim izvlačenjem; d) Cilindrična ambalaža od tvrdog PVC-a formirana uzdužnim
zavarivanjem; Boce formirane kao duvana ambalaža

111
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

6.7.2. Žilavi PVC


Ţilavi PVC je smesa PVC smole sa drugim veštačkim smolama i kopolimerima (na primer, sa
poliakrilatima ili hlorisanim poliolefinima).
Dodaci koji povećavaju ţilavost smanjuju providnost i krutost, a povećavaju cenu materijala. Da bi se
postigla ţeljena krutost boca, zidovi moraju biti deblji nego kada se prave od tvrdog PVC-a.
6.7.3. Meki PVC
Meki PVC se dobija preradom vezivne smole sa 20-50% plastifikatora. U prvoj fazi dobija se gusta
pasta (lateks), koja na povišenoj temperaturi ţelira, a potom prelazi u čvrstu i homogenu masu mekog
PVC. Svojstva mu zavise od vrste i količine plastifikatora. Meki PVC je u odnosu na tvrdi slabijih
mehaničkih karakteristika, manje je otporan na toplotu, atmosferske uticaje i hemikalije, ali se lakše
preraĎuje, ţilav je i savitljiv i ima bolju sposobnost istezanja.
Zbog visokog sadrţaja omekšivača, meki PVC izgleda mutan i slabije propušta svetlo. Upotrebljava se
za pakovanje namirnica, ali se prethodno mora znati da li je omekšivač toksičan i da li migrira.
Tanki PVC-P filmovi se koriste kao omotna ambalaţa za različite proizvode na podlošcima, kao na
slici 7.5. Na primer, ako se u jednoj takvoj ambalaţi nalazi meso, omotač od PVC filma treba da bude
dovoljno propustan za kiseonik (da bi omogućio stvaranje oksimioglobina, koji daje ţeljenu crvenu boju
mesu), dovoljno jak da podnese niske temperature, da dobro prijanja uz proizvod, ali i da poseduje dobru
prozirnost i sjajnost. Osim za pakovanje mesa, ovakva ambalaţa koristi se i za paradajz, papriku, ili
jabuke, s obzirom da visoka propusnost na vodenu paru sprečava kondenzaciju pare sa unutrašnje strane
filma. Meki PVC u principu nije pogodan za pakovanje proizvoda koji sadrţe mnogo masnoća.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, godišnje proizvodnje PVC i PE bile su pribliţno
jednake. Situacija se promenila 1971. godine kada su kod mnogih osoba izloţenih dejstvu monomera vinil
hloria u vazduhu otkriveni ozbiljni zdravstveni problemi sa jetrom. Posle toga je pri proizvodnji PVC-a
112
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

zaostala koncentracija monomera vinil hlorida smanjena sa 300 – 400 ppm, koliko je iznosila šezdesetih
godina dvaesetog veka, na 2 do 5 ppm 1976., a danas je daleko ispod 1 ppm.

a) b)
Slika 7.5 Primena mekog PVC-a: a) Folija za pakovanje prehrambenih proizvoda; b) Ambalaža za posteljinu

Zbog rastućeg broja kritika od strane konzumenata, a na osnovu činjenice da se tokom sagorevanja
ambalaţe oslobaĎa hidrohlorna kiselina, kao i zbog migracije plastifikatora iz mekih filmova, PVC se se
više zamenjuje drugim plastičnim masama. Najčešća zamena u ambalaţi napitaka je polivinil teraftalat
(PET), a za izradu mekih filmova kao alternativa se koriste jedinjenja na bazi poliolefina.
Konačno, PVC se teško reciklira, jer se koristi za različite proizvode, pa ga je teško identifikovati i
odvojiti. Osim toga, spaljivanje PVC predstavlja ekološki problem zbog izdvajanja hlorovodonika.
6.8. Poliviniliden hlorid (PVDC)
PVDC je polimer viniliden hlorida. Ima sposobnost za termozavarivanje i sluţi kao odlična barijera za
vodenu paru, gasove, masne i uljane proizvode. Koristi se za neelastična pakovanja, kao jednoslojni film,
prevlaka ili deo koekstrudiranog proizvoda. Glavne primene uključuju pakovanje ţivinskog mesa,

113
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

konzervisanog mesa, sira, zrnastih proizvoda, čaja, kafe itd. TakoĎe se koristi za punjenje u vrućem stanju,
skladištenje na niskim temperaturama i prilagoĎeno pakovanje u zaštitnoj atmosferi.
PVDC se proizvodi homopolimerizacijom i kopolimerizacijom viniliden hlorida [CH2=CCl2], ri čemu
se dobijaju različite vrste homo- i kopolimera. Proizvodnja poliviniliden hlorida odvija se po mehanizmu
slobodnih radikala u emulziji ili suspenziji, po čemu je slična proizvodnji polivinil hlorida.
Vaţniji kopolimeri su sa vinil hloridom [CH2=CHCl], akrilonitrilom [CH2=CHCN] i
metilmetakrilatom [CH2=C(CH3)-COOCH3]. Pod pojmom poliviniliden hlorida podrazumevaju se
homopolimeri i svi kopolimeri u kojima je udeo viniliden hlorida veći od 50%.
Kopolimeri viniliden hlorida pokazuju bolja svojstva od homopolimera. Temperatura topljenja im je
niţa, što olakšava preradu, a stabilniji su i prema razgradnji. MeĎutim, s porastom udela komonomera
opada sklonost prema kristalizaciji kopolimera. Od stepena kristalizacije zavisi većina svojstava, izmeĎu
ostalog mehanička, postojanost prema rastvaračima i propusnost na gasove i vodenu paru. Zbog toga se
preporučuje da se pri izboru materijala za pakovanje obrati paţnja na odnos komonomera i uslove
kristalizacije, koji će osigurati ţeljena svojstva. .
S obzirom na visok stepen kristaliničnosti (oko 75%), PVDC ima odlična barijerna svojsta prema
gasovima i vodenoj pari. Osim toga, malo je rastvorljiv, pa se na sobnoj temperaturi rastvara samo u vrlo
polarnim organskim rastvaračima. Sva pomenuta svojstva u značajnoj meri izdvajaju PVDC od ostalih
polimera.
PVDC se najčešće preraĎuje ekstrudiranjem i injektovanjem. Ekstrudirani materijal je amorfan, a
povećanje stepena kristaliničnosti se postiţe jednosmernim, ili dvosmernim razvlačenjem
(monoaksijalnom, ili biaksijalnom orijentacijom) filmova na povišenoj temperaturi.
Jedan od najvaţnijih oblika PVDC-a su dvosmerno razvučeni filmovi za pakovanje prehrambenih
proizvoda, koji se pri zagrevanju skupljaju i na taj način čvrsto omotavaju upakovanu hranu. S obzirom na

114
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

stezljivost, a zbog niske propusnosti na gasove, upotrebljavaju se za pakovanje sireva, dimljenog mesa i
tamo gde postoji potreba za vakuumom, kako bi se sprečio rast bakterija i obezbojavanje proizvoda.
Najpoznatiji PVDC film ima trgovački naziv saran. Vezivna smola je kopolimer sa 15% vinilhlorida.
To je vrlo mek, providan film, pogodan za zamotavanje prehrambenih proizvoda. Negativna mu je
karakteristika to što pokazuje tendenciju slepljivanja, što se jednostavno otklanja silika prahom, ili
sredstvima za klizavost. Saran se prilično lako rasteţe, pa to moţe izazivati teškoće u mašinskoj
proizvodnji, a naročito prilikom štampanja. Oštra tačka topljenja zahteva strogu kontrolu temperature pri
zavarivanju. Odlične zaštitne osobine čine ga pogodnim za pakovanje konditorskih proizvoda koje je
neophodno zaštititi od vlage. Vrlo je otporan na dejstvo jakih kiselina i baza, osim amonijaka.
Prilikom identifikacije probom gorenja, PVDC-a se teško pali i slabo gori, gasi se odmah po
uklanjanju inicijalnog plamena. tokom gorenja moţe se osetiti karakterističan sladunjav miris.
6.9. Polistiren
Polistiren (PS) se dobija polimerizacijom stirena u rastvoru ili vodenoj emulziji. Osim čistog
polistirena (homopolimera), javljaju se i kopolimeri sa butadienom, akrilonitrilom ili sa oba pomenuta
jedinjenja.
Polimer i kopolimeri stirena nisu toksični, pa se oe plastične mase mogu korititi za pakovanje
namirnica. PS je jedna od najjeftinijh plastičnih masa odličnih svojstava, čija se upotreba povećava.
Polistiren se javlja u nekoliko oblika:
Standardni PS.
Stiren-akrilonitril kopolimer.
Stiren-butadien kopolimer.
Akrilnitril-butadien-stirenski kopolimer.

115
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Penasti PS.
Standardni PS je providan, tvrd, sa glatkom i sjajnom površinom. Otporan je na razreĎene kiseline i
alkalije, masti i ulja. Ima dobra barijerna svojstva za mirise. MeĎu nedostatke mogu se ubrojati niska
temperatura omekšavanja (60-85°C), krtost, velika propustljivost za gasove i vodenu paru i neotpornost
prema aromatičnim ugljovodonicima, benzinu, etru, ketonima, estrima i hlorisanim ugljovodonicima.
Standardni PS se isporučuje u obliku granula ili krutih folija. PreraĎuje se brizganjem rastopljenih
granula ili dubokim izvlačenjem folija. Folije se mogu dodatno obraditi istezanjem po dva pravca u
zagrejanom stanju (biaksijalna orijentacija), čime se dobija materijal koji liči na tvrdi PVC, iako ima nešto
lošija barijerna svojstva prema gasovima i vodenoj pari.
Folija od standardnog PS se moţe dobro štampati. Koristi se za pakovanje prehrambenih sveţih i
duboko smrznutih proizvoda.
Kopolimer sa akrilonitrilom ima dobra mehanička svojstva, alii veliku propustljivost za isparenja
aromatičnih materija, pa se malo koristi za izradu ambalaţe.
Kopolimer sa butadienom se naziva još i ţilavi polistiren. On je mutno bele boje, skoro neprovidan,
Sa povećanjem udela butadiena dobija se materijal veće ţilavosti. Primenu ţilavog PS ograničavaju
osetljivost na povišene i niske temperature i propustljivost vodene pare i gasova. PreraĎuje se brizganjem
granula u kalupe ili dubokim izvlačenjem folije. Od ţilavog PS prave se čaše, šolje, kutije i sanduci.
Akrilnitril-butadien-stirenski kopolimer je tvrĎi, ţilaviji, otporniji na starenje i dejstvo hemikalja od
svih drugih vrsta PS. TakoĎe, povoljno je što zadrţava dobra mehanička svojsta u velikom opsegu
temperatura (–40-100°C). Od njega se prave boce za razna sredstva za pranje.
Penasti polistiren (ekspandirani, kod nas je poznato jedno od trgovačkih imena - "stiropor") se moţe
praviti od svih prethodno opisanih tipova PS, ali najčešće se pravi od standardnog PS. Šupljkavost se

116
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

postiţe tako što se granulama dodaje sredstvo za razvijanje pene (pentan), ili se to sredstvo dodaje tokom
prerade (metilhlorid).
Penasti PS je materijal u kome se nalazi veliki broj zatvorenih šupljina ispunjenih vazduhom. Ovakav
materijal ima malu specifičnu teţinu, izuzetna termička izolaciona svojstva i veliku otpornost na
dinamička opterećnje (odlično amortizuje udarce) i tako štiti proizvod u širokom opsegu temperatura (–
200-90°C).
Ambalaţa od penastog PS se moţe praviti na dva načina:
Sinterovanjem granula u kalupima pod povišenom temperaturom (za zagrevanje se moţe koristiti
zagrejana vodena para) i pritiskom.
Dubokim izvlačenjem krute folije (koja se pravi duvanjem - ekstruzijom). Folije se mogu dobro
štampati, zavarivati i lepiti.
Od ekspandiranog PS prave se šolje, kutije, podloške u koje se moţe pakovati sveţe meso, jaja, voće
smrznuta hrana, razni lomljivi predmeti (slika 7.6).

a) b) c) d) e)
Slika 7.6 Primena PS: a) Ambalaža formirana sinterovanjem granula penastog PS u kalupima, za zaštitu predmeta
osetljivih na udar; b) Komadići penastog PS za zaštitu od mehaničkih uticaja; c) Šolja od penastog PS; d) Posude i

117
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

tacne od ekspandiranog PS, formirane dubokim izvlačenjem, za pakovanje namirnica; e) Tacna formirana dubokim
izvlačenjem, za pakovanje sadnica

6.10.Poliestri
Poliestri nastaju kao rezultat reakcije polikondenzacije izmeĎu karboksilne kiseline i alkohola. U
ambalaţnoj industriji najveći značaj imaju:
Polietilen tereftalat (PET).
Polikarbonat (PC).
Polietilen naftalat (PEN).
6.10.1.Polietilen tereftalat
Dobija se polikondenzacijom (esterifikacijom) tereftalne kiseline sa glikolom ili nekim drugim
dvovalentnim alkoholom. PET je najznačajni ambalaţni materijal od svih poliestara, a ima značajnu
primenu i u drugim oblastima (osnova grafičkog filma, osnova štampaarskih formi za ofset štampu, u
tekstilnoj industriji).
PET ima nekoliko izuzetnih svojstava, meĎu kojima su:
Dimenziona stabilnost.
Velika providnost.
Otpornost na ogrebotine i habanje.
Odlična barijerna svojstva prema gasovima, aromatičnim isparenjima i masnoćama. MeĎutim, nema
dobra barijerna svojstva prema vodenoj pari.
Velika tvrdoća.
Velika zatezna čvrstoća, koja se moţe dodatno poboljšati biaksijalnim istezanjem.
118
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Velika glatkoća.
Velika postojanost na toplotu, mineralna ulja, rastvore, kiseline. MeĎutim, PET nije postijan prema
nekim alkalijama.
PreraĎuje se ekstruzijom, injektovanjem i ekspandovanjem.
Postupak proizvodnje PET filma ekstruzijom je nešto komplikovaniji nego kod drugih plastičnih masa.
Film se hladi neposredno nakon ekstruzije da bi se sprečila kristalizacija, a zatim se izvodi biaksijalna
orijentacija izvlačenjem pri temperaturi od 80ºC. Ovim postupkom se poboljšavaju mehanička svojstva i
smanjuje krtost materijala. Ukoliko se film uzastopno zagreva iznad 80ºC, dolazi do značajne kontrakcije.
Da bi se pojava ublaţila, orijentisani film se čvrto drţi, a potom zagreva na 200ºC, čime se značajno
povećava kristalnost materijala, bez primetnog uticaja na orijentaciju, a naknadnim hlaĎenjem poboljšava
se stabilnost do temperature od 200ºC. Toplotno zavarivanje filmova je oteţano usled kristalizacije.
Amorfni PET se koristi za izradu injektovane i duvane ambalaţe različitih oblika i veličina (boce,
tegle, tube i različiti drugi oblici, slika 7.7). Otpornost na gasove unapreĎuje se koekstruzijom sa
barijernim slojevima, kakvi su poliamidni. Sa poboljšanim karakteristikama, PET ambalaţa se
upotrebljava čak i za pakovanje vina, ili piva i drugih gaziranih pića.
Kristalni PET, ili PBT (polibutilentereftalat) mogu se koristi za oblaganje kartonskih sudova za
pečenje u konvencionalnim rernama, čak do temperatura od 220ºC. Posude za jednu porciju hrane,
izraĎene od toplotno obraĎenih filmova široko se koriste za pripremanje u mikrotalasnim pećima.
PET folije se mogu praviti veoma tanke, i imaju odlična barijerna svojstva. Često se koriste kao
površinski sloj višeslojnih savitljivih folija, i to onaj sloj koji se štampa, najčešće tehnikom flekso ili
duboke štampe.
Reciklirani PET od boca se koristi u obliku vlakana kao izolacioni materijal, u tekstilnoj industriji i za
izradu ambalaţu za proizvode koji nisu prehrambeni.

119
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

a) b) e) d)
Slika 7.7 Primena PET: a) Boce; b) Kese i štancovane kutije; c) Tegle; d) Posude i tacne formirane dubokim
izvlačenjem

6.10.2.Polikarbonat
Polikarbonat (PC). Polikarbonat se dobija polimerizacijom od natrijumove soli bifenolne kiseline sa
karbonil dihloridom (fosgen).
Polikarbonat je providan, otporan na toplotu, kiseline, alifatične ugljovodonike, više alkohole, masti i
trajan. Uglavnom se koristi kao zamena za staklo u kada treba praviti velike boce za vodu za višekratnu
upotrebu i male boce koje se mogu sterilisati. Prilikom čišćenja boca od polikarbonata treba voditi računa
da se ne koriste jaki deterdţenti na bazi natrijum hipohlorida, zbog katalitičkog delovanja na izdvajanje
bifenola, koji su potencijalna opasnost za zdravlje.
6.10.3.Polietilen naftalat
Polietilen naftalat (PEN) je polimer koji se dobija reakcijom polikondenzacije dimetil naftalen
dikarboksilata i etilen glikola. To je relativno novi član grupe poliestera sa odličnim performansama zbog
visokog koeficijenta prenosa toplote. Barijerna svojstva PEN za ugljen dioksid, kiseonik, vodenu paru su
120
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

bolja nego kod PET ambalaţe. Osim toga PEN pokazuje bolje rezultate na visokim temperaturama, čime
omogućuje višestruko toplo punjenje, pranje i korišćenje. Ipak, PEN je 3 do 4 puta skuplji od PET
ambalaţe. Zbog toga što PEN obezbeĎuje zaštitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa, pogodan je za
proizvodnju boca za piće, kao što je pivo.
6.11.Poliamidi
Poliamidi (PA) se proizvode reakcijom polikondenzacije alifatičnih diamina i dikarbosnkih kiselina.
Za njih je karakteristično prisustvo veoma polarne amidne grupe (CONH), koja daje specifična svojstva
ovom materijalu i omogućava njegovu primenu u izradi ambalaţe. Amidne grupe ujedno povezuju i lance
makromolekula jakim vodoničnim vezama, pa su poliamidi kristalinični termoplasti visoke temperature
topljenja i dobre otpornosti na različite vrste rastvarača. Osnovna svojstva poliamida zavise od vrste i
veličine ugljovodoničnih segmenata, odnosno gustine amidnih grupa. Svojstva im se mogu menjati
supstitucijom vodonika u amidnim grupama. Poliamii se označavaju brojevima koji predstavljaju broj C
atoma u polaznom molekulu diamina i dikarbonske kiseline. Na primer, najlon 6/6 dobijen je
polikondenzacijom diamina i dikarbonske kiseline od kojih je svako jedinjenje imalo po šest ugljenikovih
atoma.
Poliamidi se odlikuju :
Velikom providnošću.
Velikom ţilavošću.
Otpornošću na udarno opterećenje.
Velikom zateznom čvrstoćom.
Otpornošću na svetlost (sporo starenje).
Otpornošću prema alkalijama. MeĎutim, na oksidujuća sredstva i kiseline imajumanju otpornost.

121
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Otpornošću prema masnoćama i raznim rastvaračiuma (voda, etarska ulja, aliftični i aromatični
ugljovodonici).
Dobrim barijernim svojstvima za gasove, ali slabim za vodenu paru.
Postojanošću na visokim temperaurama (tačka omekšavanja izmeĎu 155 i 265°C).
Postojanošću na niskim temperaturama (do –70°C).
Netoksičnošću, odsustvom irisa i ukusa.
Najpoznatiji trgovački naziv poliamidnih materijala je najlon koji je proizvela firma Dupont. Poliamidi
se najviše koriste u tekstilnoj industriji, ali se od njih prave i razni ambalaţni oblici.
Poliamidna folija se moţe dobro štampati. PA se mogu se preraditi svim poznatim postupcima prerade
termoplastičnih masa: brizganjem, ekstrudiranjem i rotaciono livenje. Ekstrudiranjem se proizvode
filmovi, folije, trake, profili i cevi. Od ekstrudiranih filmova, folija i creva jednostavnim postupcima
dobijaju se ambalaţne jedinice. Poliamidni i drugi plastomerni filmovi se mogu meĎusobno spajati
(kaširanjem, koekstruzijom), čime se dobijaju ambalaţni materijali poboljšanih svojstava (zatezne
čvrstoće, smanjene propusnosti vodene pare). Injektovanjem, ekspandovanjem i rotacionim livenjem
proizvode se različiti oblici ambalaţe (posude, flaše, burad, cisterne).
6.12.Višeslojni savitljivi ambalažni materijali
Svaki do sada pomenuti materijal imaju odreĎene prednosti ali i nedostatke za odreĎenu primenu.
Kombinovanjem folija od različitih materijala moţe se dobiti novi materijal, koji će od svake komponente
preuzeti neko korisno svojstvo, kao na primer:
Svetlosnu nepropusnost.
Barijerna svojstva prema gasovima, aromatičnim isparenjima ili vodenoj pari.
Mogućnost zavarivanja.
122
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Mogućnost da se kvalitetno odštampa.


U praksi se sreću razne kobinacije, kao na primer:
Celofan/celofan. Slojevi se spajaju termokaširanjem obostrano lakiranog celofana. Upotrebljava se za
pakovanje proizvoda sa visokim sadrţajem masti (čips, čokolada, keks).
Celofan/Polietilen. Slojevi se spajaju termokaširanjem ili koestruzijskom laminacijom. Celfan se
štampa, PE obezbeĎuje zatvaranje zavarivanjem. Upotrebljava se za pakovanje tečnih, praškastih i
pastoznih namirnica, u zaštitnoj atmosferi ili za vakuum pakovanje.
PA/PE.
PET/Al/PE. PE se ekstrudira na Al foliju, a PET folija odštampana sa unutrašnje strane se termokašira
na prethodno pripremljeni dvoslojni materijal. PE obezbeĎuje zatvaranje pakovanja zavarivanjem, Al
barijerna svojstva, a PET folija vrhunski izgled otiska. Upotrebljava se za pakovanje kafe, začina i
drugih vrednih i osetljivih prehrambenih proizvoda.
Papir/PE. Slojevi se spajaju ekstruzijom PE na papir. Upotrebljava se za pakovanje namirnica osetljivih
na vlagu - šećera, soli, kao i za pakovanje kozmetičkih, farmaceutskih i hemijskih proizvoda. Papir
obezbeĎuje da se moţe štampati, a PE da se pakovanje moţe zatvoriti zavarivanjem.
Al/PE/Papir/vosak. Slojevi Al i papira oslojenog voskom se spajaju tako što se izmeĎu njih ektrudira PE
folija. Upotrebljava se za pakovanje za pakovanje robe osetljive na svetlost, kiseonik i vodenu paru:
mleko u prahu, supa u kesici, farmaceutski proizvodi. Vosak obezbeĎuje mogućnost zavarivanja
pakovanja, Al barijerna svojstva i mogućnost štampanja.
PA/PE. Upotrebljava se za pakovanje smrznutih ribljih preraĎevina, gde PA osigurava otpornost prema
masnoćama i barijeru prema kiseoniku. Biaksijalno orijentisani PA filmovi imaju povećanu savitljivost,
barijerna i mehanička svojstva. Dvoosno istezanje PA unapreĎuje njegovu krutost i uslovljava njegovu
upotrebu kao filma nosača, zajedno sa termoskupljajućim slojevima u laminatima. Pakovanje kafe,
123
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

mleka u prahu domaćih i industrijskih sireva, sveţeg i termički obraĎenog mesa, ribe, kao i smrznute
hrane u vakuumu i inertnim gasovima samo su neki od primera primene ovih laminata, koji se takoĎe
koriste kao unutrašnje vreće za pakovanje tečnosti u kutije.
PET/PE. Slojevi se spajaju ekstruzijom PE na PET foliju. Upotrebljava se za vakuum pakovanje kafe,
sira, mesa i mesnih preraĎevina, celih pilića, ukiseljenog povrća, smrznute ribe...

124
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.Grafičke boje
Grafičke boje su obojene materije u obliku tečnosti ili pasta, koje se postupkom štampanja mogu
naneti na podlogu za štampanje i vezati za nju. Grafičke boje se sastoje od dve osnovne komponente:
Obojene supstance.
Veziva.
Grafičke boje se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, meĎutim osnovna podela je prema
štamparskom postupku koji se primenjuje za nanošenje boje na podlogu:
Boje za ofset štampu.
Boje za duboku štampu.
Boje za tipo štampu.
Boje za flekso štampu.
Boje za sito štampu.
Grafičke boje treba da ispune veći broj zahteva u pogledu:
Vizuelnih svojstava.
Podesnosti za odreĎenu vrste štampe.
Sušenja pod odreĎenim uslovima.
Vezivanja za odreĎeni materijal.
Postojanosti.

125
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.1. Obojene supstance


Obojene supstance mogu biti u čvrstom stanju, dispergovane do veoma malih dimenzija, i tada se
nazivaju pigmenti. Obojene supstance u tečnom stanju nazivaju se bojila. Od svojstava obojene supstance
zavise obojenost otiska, postojanost na svetlost, sapune i druga svojstva.
Pigmenti ili bojila daju obojenost grafičkoj boji usled toga što sadrţe molekule koji apsorbuju
odreĎene talasne duţine vidljive svetlosti. Apsorbovana svetlosna energija se troši na povećanje toplote ili
se reemituje na talasnim duţinama koje čovek ne vidi. Na ovaj način menja se spektralni sastav svetlosti
koja se odbija ili prolazi kroz sloj boje na otisku.
U višebojnoj štampi se koriste tri osnovne boje:
Cijan (plavo-zelena). Cijan apsorbuje crveni deo spektra, a propušta plavi i zeleni.
Magenta (purpurna). Magenta apsorbuje zeleni deo spektra, a propušta plavi i crveni.
Ţuta. Ţuta apsorbuje plavi deo spektra, a propušta zeleni i crveni deo.
Kombinacijom dve osnovne boje dobija se:
Cijan + magenta = plava.
Cijan + žuta = zelena.
magenta + žuta = crvena.
Kombinacijom sve tri osnovne boje trebalo bi da se dobije intenzvna i neutralna crna, ali to u praksi,
zbog nesavršenosti pigmnata, nije moguće. Zbog toga se kao četvrta boja u višebojnoj štampi koristi crna,
koja ima zadatak da pojača najtamnije tonove i olakša dobijanje neutralno sivih tonova.
U situacijama kada je to ekonomski ili tehnološki opravdano, kao i kada se kombinacijom cijana,
magente, ţute i crne ne moţe dobiti traţena boja, pravi se posebna grafička boja, koja se štampa u
posebnom prolazu kroz štamparsku mašinu. Tipičan primer je kućna boja neke kompanije (Milka,
Marlboro), koja se štampa u posebnom prolazu.
126
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.1.1. Pigmenti
Pigmenti se mogu podeliti na:
Neorganske i
Organske.
Unutar svake od ovih grupa moţe se načiniti sledeća podela na:
Prirodne i
Sintetičke (veštačke).
Prirodni neorganski pigmenti se nalaze u zemljinoj kori u obliku rude. Oni su veoma postojani na
svetlost, vodu, alkohole i ulja. MeĎutim, njihova primena u grafičkim bojama ograničena je zbog:
Velike tvrdoće, koja oteţava primenu u grafičkim bojama, s obzirom da je teško dispergovati ih do
dovoljno malih dimenzija.
Male pokrivne moći.
Malog intenziteta obojenja.
Najpoznatiji prirodni neorganski pigmenti su:
Oker.
Oksidi gvoţĎa (venecijansko crveno, indijansko crveno).
Kalcijum karbonat (belo).
Ultramarin (plavo).
Sintetski neorganski pigmenti imaju veću pokrivnu moć od prirodnih, i veoma su zastupljeni u
proizvodnji pokrinih grafičkih boja. Ovi pigmenti se proizvode taloţenjem iz vodenih rastvora mineralnih
soli pod odreĎenim uslovima. Po postojanosti, ovi pigmenti ne zaostaju u odnosu na prirodne neorganske
pigmente. Najzastupljeniji prirodni neorganski pigmenti su:
Barijum sulfat (bela).
127
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Kadmijum ţuta so.


Kadmijum crvena so.
Hrom oksid zelena.
Titan oksid (bela).
Cink oksid (bela).
Ovi pigmenti imaju prirodna sušiva svojstva, odnosno povoljno utiču na očvršaćavanje veziva.
Organski pigmenti su organska jedinjenja koja pored ugljenika i vodonika sadrţe i atome kiseonika,
azota i sumpora. Često se javljaju u obliku soli, da bi im se poboljšala stabilnost.
Prema strukturi organskog jedinjenja koje sačinjava pigment, organski pigmenti se mogu podeliti na:
Azo pigmente.
Antrahinosnke.
Indigoidne.
Trifenilmetinske.
Ftalocijanske.
Prirodni organski pigmenti mogu biti :
Biljnog porekla (indigo, alizarin, iz kore drveta ili listova nekih biljaka).
Ţivotinjskog porekla (purpurna iz ostriga, karmin iz biljnih vaši).
Ovi pigmenti imaju visoku cenu, i teško je postići ujednačenost pigmenta u masi, s obzirom na
neujednačenost izvora. MeĎutim, ovi pigmenti imaju veliku postojanost prema spoljnim uticajima. Ipak,
prirodni organski pigmenti se maloupotrebljavaju u proizvodnji grafičkih boja.
Sintetski neorganski pigmenti proizvode se od sredine XIX veka. Danas postoji više hiljada
jedinjenja koja pripadaju ovoj grupi. Ove pigmente karakteriše zadovoljavajuća postojanost, mogućnost
finog dispergovanja i dobijanja velikog broja nijansi, što omogućava primenu u bojama svih tipova.
128
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Crni pigmenti predstavljaju posebnu grupu veštačkih pigmenata. kao crni pigmenti najčešće se koristi
čaĎ raznih tipova, koji se dobijaju nepotunim sagorevanjem gasova ili ulja u prisustvu nedooljne količine
kiseonika. Po hemijskom sastavu čaĎ je amorfni ugljenik, sa velikom specifičnom površinom. Prema
načinu dobijanju čaĎ se moţe podeliti na:
ČaĎ plamene lampe.
Gasnu čaĎ (pećnu i kanalnu).
ČaĎ gasne lampe.
Kao crni pigmenti korite se još i:
Grafit.
Crni oksidi gvoţĎa.
Koštani pigment dobijen ugljenisanjem ţivotinjskih kostiju.
Biljni pigment dobijen sagorevanjem supstanci biljnog porekla.
Mineralni pigmenti iz kamenog uglja.
Bronze su pigmenti u obliku praha metala. Ovi pigmenti se koriste za postizanje specifičnih
dizajnerskih efekata, kao što su poseban sjaj, efekat zlata ili srebra na otisku ili "metalik" efekat drugih
boja. Bronze se mogu klasifikovati na:
"Zlatne" bronze (od bakra ili mesinga).
"Srebrne" bronze (od legure cinka i nikla, cinka i kalaja, aluminijuma).
Oksidne bronze.
Bronze se prve usitnjavanjem i mlevenjem metalnih pločica do odreĎene granulacije. Najpogodniji
oblik listića jeste oblik listića ili pljosnate granule, jer se time postiţe maksimalan pokrivna moć uz
minimalnu masu, veliki stepen refleksije i sjaj. Bronze se mogu mešati sa drugim pigmentima u cilju
postizanja metalik efekata.
129
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.1.2. Bojila
Supstanca koja daje obojenost grafičkoj boji moţe, osim u obliku finih čestica, biti i u u tečnom stanju.
Bojila koja se koriste u grafičkim bojama mogu se podeliti na:
Kisela. Kisele boje su anjonskog tipa, rastvrone su u vodi, nerastvorne u alkoholima, ketonima i
estrima. Daju jarku obojenost, a mogu biti jako postojane na svetlost.
Bazna. Bazne boje su katjonskog tipa. Rastvorne su u vodi i alkoholu, a slabije su rastvorne u drugim
vrstama rastvarača. Daju sjajne nijanse, ali su slabo postoane na svetlost.
Rastvorna (metalkomleksna). Karakterišu se rastvorljivošću u organskim rastvaračima, velikim brojem
nijansi i mogućnošću postizanja velike postojanosti na svetlost.
Disperzne boje su nerastvorne u vodi, a koriste se u štampi tekstila na sintetskim vlaknima.
7.2. Veziva
Vezivo je tečna komponenta grafičke boje koja sluţi za dispergovanje čestica pigmenta, prenošenje i
vezivanje pigmenta na podlogu za štampanje. Reološke karakteristike boje kao i preteţni mehanizam
vezivanja boje za podlogu u najvećoj meri zavise od svojstava veziva.
Veziva su sloţeni sistemi koji treba da obezebde stabilnost disperzije čestica pigmenta, dobro
nanošenje na podlogu, sjaj, dobro vezivanje obojene supstance za podlogu, dugotrajnost otiska, pri čemu
vezivo ne treba da utiču na obojenost grafičke boje. U sastav veziva ulaze:
Ulja.
Firnisi.
Smole.
Rastvarač.
Aditivi.
130
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.2.1. Ulja
Ulja koja se koriste za izradu grafičkih boja mogu se klasifikovati prema poreklu, na:
Mineralna.
Biljna.
Ţivotinjska.
Sintetska.
Prema sposobnosti da spontano, oksidacijom prirodnim putem sa kiseonikom iz vazduha, formiraju
elastični film na površini sloja boje na otisku, ulja se mogu podeliti na:
Sušiva. Najčešće se koristi laneno ulje.
Polusušiva. Ova ulja se koriste najčešće kao komponenta u alkidnim sintetskim smolama, kojima se
dodaje u cilju dobijanja fleksibilnijih i svetlijih filmova. najčešće se koriste sojino i suncokretovo ulje.
Nesušiva. U ovu grupu spadaju mineralna (za deblje papire jer prodiru duboko u papir i ostavljaju
masne fleke, ili za novinsku štampu) i nesušiva biljna ulja (koriste se kao plastifikatori).
Sintetska ulja imaju veliki značaj za proizvodnju grafičkih boja, s obzirom da je količina ulja
ţivotinjskog porekla veoma ograničena. U grupu sintetskih ulja se ubrajaju:
Dehidratisano ricinusovo ulje. Dobiva se hemijskom modifikacijom nesušivog ricinusovog ulja. Daje
jake, elastične filmove koji se odlično vezuju za podlogu. Brzo se suši, što omogućava primenu na
mašinama koje štampaju velikom brzinom.
Divinilacetilensko ulje. Delimično polimerizovan divinilacetilen, rastvoren u aromatičnom ugljovodoni-
cima. Koristi se u vezivima sa isparivim rastvaračima, koja brzo formiraju čvrst i elastičan film.
Alkidna ulja. Dobijaju se u reakciji anhidrida ftalne kiseline, glicerina i sušivih ulja. Od ovih ulja
formira se tvrd i elastičan film koji odlično prijanja za podlogu. Posebno su pogodna za boje za
štampanje metalnih folija, celofana,kao i za izradu metalik boja.
131
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.2.2. Firnisi.
Firnis je meĎuproizvod u proizvodnji grafičkih boja. Upotreba firnisa skraćuje proces proizvodnje
grafičke boje. U odnosu na vezivo, u čiji sastav ulaze, firnisi sadrţe manji broj komponenti. Sastav firnisa
zavisi od mnogo faktora kao što su vrsta štampe, vrsta podloge, način sušenja.
Firnisi se mogu podeliti na:
Firnise za tečne grafičke boje. Sastoje se iz smole rastvorene u jednom ili više rastvarača, uz dodatak
plastifikatora.
Firnise za pastozne grafičke boje. Sastoje se iz smeše ulja, smola i naftnih destilata. Daju fleksibilne
filmove.
7.2.3. Smole
Pod smolom se podrazumeva organska kristalna čvrsta materija ili tečnost velike molarne mase, koje
nemaju oštro definisanu tačku topljenja. Smole daju čvrste, sjajne i fleksibilne filmove, koji dobro
prijanjaju za podlogu. Smole se mogu podeliti na:
Prirodne.
Sintetske.
Najzastupljenije prirodne smole su:
Kolofonijum. To je prirodna smola koja se dobija iz drveta bora. Sadrţi oko 90% abietinske kiseline i
10% prirodnih materijala.Koristi se u kombinaciji sa tungovim uljem, da bi se poboljšalo sušenje i
smanjila zaostala lepljivost.
Šelak. Dobija se iz jedne vrste biljnih vaši. Zbog ograničenih količina sve se manje koristi. Predstavlja
smešu masnih kiselina, voskova i pigmenata. Rastvoran je u alkoholima, i tako rastvoran se koristi u

132
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

bojama za flekso štampu. koristi se i u vododisperznim bojama za duboku štampu. Moţe se


kombinovati sa kolofonijumom, nitro i etil celulozom.
Sintetske smole imaju mnogo veći značaj u industriji grafičkih boja od prirodnih smola. U sintetske
smole spadaju:
Kolofonijum estar.
Urea formadehidne smole.
Fenol fromaldehidna smola.
Melamin formaldehidne smole.
Alkidne smole.
Epoksi smole.
Vinilne smole.
Poliuretanske smole.
Silikonske smole.
Derivati celuloze (nitroceluloza, etilceluloza, acetilceluloza, karboskimetil celuloza).
Veziva na bazi sisntetskih smola koriste se za grafičke boje sa metalnim bronzama, boje za tipo i ofset
štampu. Daju tanke filmove sa velikom adhezivnošću, otpornošću na habanje i velikim sjajem. Brzo se
suše i pogodna su za štampanje ambalaţe, jer su otporna na vodenu paru, vlagu i pritisak.
7.2.4. Rastvarači
Uloga rastvarača u vezivu jeste da zadrţi smolu u rastvorenom stanju sve do momenta nanošenja boje
na podlogu, kao i da omogući postizanje odgovarajućeg viskoziteta grafičke boje. Ponekad rastvarači
imaju i funkciju plastifikatora i utiču na tvrdoću filma grafičke boje na otisku. Posle štampaanja, rastvarač
isparava da bi se što pre postigla potrebna otpornost na otiranje.
133
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Za boje za ofset i tipo štampu koriste se rastvarači koji slabije isparavaju, dok za boje za lekso i
duboku štampu rastvarači treba da ispare što pre i sa što manjim utroškom energije.
U bojama koje očvršćavaju pod dejstvom UV zračenja, kao rastvarači se koriste tečni monomeri, koji
polimerizuju neposredno po ozračivanju i ostaju u filmu grafičke boje.
Rastvarači se mogu podeliti na:
Ugljovodonike (alifatični - frakcije pri destilaciji nafte, sa niţom tačkom ključanja koriste se za duboku
i flekso štampu, a sa niţom za ofset i tipo štampu; naftenski - sa višom tačkom ključanja mogu se
koristiti u pastoznim bojama za ambalaţu u prehrambenoj industriji, a sa niţom tačkom ključanja u
tečnim bojama; aromatični - toluen, jakog mirisa, u bojama za duboku štampu).
Monohidroksilne alkohole (alifatični - etanol, izopropanol i n-butanol, u bojama za flaltaekso štampu i
brzosušećim lakovima; aliciklični - cikloheksanol).
Glikoli. Imaju dve hidroksilne grupe. Koriste se etilenglikol propilen glikol, heksilenglikol i dipropilen
glikol koji pored hidroksilne grupe sadrţi i etarsku vezu.
Glikolni etri. Etilenglikolmonometil etar i druga slična jedinjenja. Koriste se u grafičkim bojama iz
kojih rastvarač moţe sšporo sa isparava.
Ketoni. najvaţniji je aceton, koji lako rastvara većinu ulja, smola, celuloznih estara i drugih jedninjenja.
Koriste se u bojama koje se brzo suše.
Estri. Posebno su značajni etilacetat, izopropil acetat, butil acetat i propilacetat. Koriste se zarastvaranje
sintetskih smola i celuloznih estara.
7.2.5. Aditivi
Aditivi su dodaci koji poboljšavaju svojstva grafičkih boja. Prema funkciji, aditivi se dele na:
Sikative. Sikativi su sredstva za poboljšanje i ubrzavanje vezivanja boja.

134
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Voskove. Sluţe za smanjenje koeficijenta trenja, povećanje otpornosti na vodu i poboljšanja izglda
otiska. Mogu biti sintetski (polietilenski, politetrafluoroetilenski) i prirodni (pčelinji, naftni, lanolin).
Plastifikatori. Čine osušeni film boje fleksibilnijim. Kao plastifikatori se koriste adipati, butirati, ftalati,
citrati i druga jedinjenja.
Helatni agensi. Koriste se vezivanje metalnih jona u stbilnim jedinjenjima - helatima. Na ovaj način se
produţava vek trajanja, obojenost, čistoća i stabilnost grafičke boje.
Antioksidansi. Koriste se da bi produţili rok trajanja boje tokom skladištenja, ili zastoja na grafičkoj
mašini tokom štampanja. Kao antioksidansi koriste se naftoli, supstituisani fenoli ili aromatični amini.
Površinski aktivna sredstva. Poboljšavaju disperziju pigmenata i sprečavaju njihovu flokulaciju.
Dezodoransi. Prikrivaju neprijatne mirise komponenti grafičkih boja.
Sikativi su efikasni samo kod onih boja koje poseduju veziva takve hemijske konstitucije, koja im
omogućava reakciju oksidacije uz formiranje čvrstog filma. Postoji više teorijskih objašnjenja ove
reakcije, ali se najčešće smatra da je očvršćavanje boje posledica istovremenih reakcija oksidacije i
polimerizacije, pri čemu se ne mogu zanemariti ni koloidna svojstva ovih sistema, koji pri odreĎenim
uslovima koaguliraju, očvršćavaju ili geliraju.
Poznato je da se u prisustvu već veoma malog sadrţaja nekih metala, sušivim uljima značajno
povećava brzina očvršćavanja. Pokazalo se da ovu sposobnost poseduju soli Fe, Al, Pb, Mn, Cu, Co, Zn, a
u manjoj meri i neki nekih drugih metala. MeĎutim, najbolja svojstva iskazuju Pb, Mn i Co, tako da se
danas koriste isključivo njihove soli, pojedinačno ili u kombinaciji. Neka hemijskja jedinjenja, koja ne
sadrţe atome metala, kao što je na primer, p-hidroksibenzaldehid i niz njemu sličnih supstanci, pokazala
su se kao dobra sredstva za očvršćavanje boja, odnosno kao aktivatori sušenja.
Sadrţaj sikativa u boji je relativno mali i kreće se čak i ispod 0,5%. Njihovo prisustvo je od posebnog
značaja jer, regulišući brzinu sušenja treba da omoguće brzo stvaranje čvrstog filma boje na podlozi, ali ne
135
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

i očvršćavanje boje u sistemu za štampanje. Zbog toga, izbor sikativa i njegovog sadrţaja u boji u tesnoj su
vezi sa postupkom štampanja, u kojem se boja koristi, kao i tipom mašine, od čega zavisi brzina
štampanja.Sredstva za ubrzavanje sušenja grafičkih boja. Kao sikativi se često koriste soli kobalta.
7.3. Svojstva grafičkih boja
Grafičke boje opisane su sledećim svojstvima:
Viskoznost. Predstavlja sposobnost tečenja. Meri se viskozimetrima.
Lepljivost. Relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu, ili sposobnost izvlačenja boje u niti do
prekida.
Tiksotropija. Fluidi sloţenog sastava podloţni su uspostavljajnu struktura tokom stajanja, što znači da
im je viskozitet u stanju mirovanaja veliki. MeĎutim, kada počne mešanje, ili razribavanje, viskozitet
opada sa mešanjem. Posle stajanja, viskozitet opet poraste.
Ton boje. Okarakterisan je dominantnom talasnom duţinom koju boja propušta. ili reflektuje. Meri se
spektrofotometrom, a prikazuje u nekom pogodnom sistemu boja (CIE L*a*b*, videti tačku 3.1).
Providnost. Boje se prema ovom kriterijumu dele na providne (lazurne), polupokrivne i pokrivne.
Sjaj. Predstavlja udeo svetlosti reflektovane pod uglom jednakim upadnom uglu. Glatke površine imaju
izraţeniji sjaj, odnosno u većoj meri reflektuju kao ogledalo. Hrapavije površine reflkektuju difuzno,
imaju manji sjaj, odnosno manji udeo upadne svetloti reflektuje se pod uglom koji je jednak upadnom.
Postojanost. Ispituje se postojanost grafičkih boja na svetlost, vodu, toplotu, sapune i deterdţente,
kiseline i baze, vosak, rastvarače, niske temperature, otiranje...

136
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.4. Način vezivanja grafičke boje za podlogu


Štamparske boje se vezivanjem za podlogu menjaju, prelazeći iz tečnog u čvrsto stanje. U zavisnosti
od tipa boje i podloge postoji šest osnovnih načina vezivanja:
Oksidacija.
Upijanje.
Isparavanje.
Polimerizacija.
Geliranje.
Očvršćavanje.
MeĎutim, u praksi se vezivanje boje uvek ostvaruje kombinacijom dva ili više pomenutih načina, pri
čemu je jedan dominantan i karakteriše sistem vezivanja.
Vezivanje pigmenta koji nema afinitet prema podlozi, zavisi od sastava i prirode veziva, koje
predstavlja sponu izmeĎu pigmenta i podloge. Za različite postupke štampanja koriste se boje sa različitim
sadrţajem pigmenta u vezivu, što suštinski ne menja mehanizam vezivanja, ali utiče na njegovu brzinu.
Zato se mehanizam vezivanja boje za podlogu moţe objasniti preko uloge i načina očvršćavanja veziva.
Podela veziva moţe se razmatrati i u skladu sa načinom očvršćavanja otiska na podlozi. Na osnovu
mehanizma očvršćavanja, veziva se mogu razvrstati u sledeće grupe:
Veziva koja očvršćavaju oksidacijom,
Veziva koja se upijaju u odgovarajuću podlogu,
Veziva koja očvršćavaju isparavanjem rastvarača,
Veziva koja polimeriziju,
Veziva koja geliraju i

137
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Termotopiva veziva.
7.4.1. Očvršćavanje oksidacijom veziva
Boje kod kojih je osnovni sastojak laneno ili neko drugo sušivo ulje, očvršćavaju prvenstveno
oksidacijom. Hemijska reakcija formiranja čvrstog sloja - filma, koja se odigrava na dvostrukoj hemijskoj
vezi sušivih ulja, teče u nekoliko etapa. To su:
Indukcioni period.
Oksidacija uz stvaranje slobodnih radikala.
Polimerizacija sa formiranjem umreţene strukture polimera.
Nastajanje filma moţe se prikazati šemom datom na slici 8.1. Kako formiranje filma odmiče, vezivo
trpi niz značajnih promena. Ono postaje sve viskoznije i tvrĎe, a po površini otiska formira se tanak film
od očvrslog površinskog sloja. Ovaj period ima značajnu ulogu pri štampanju. Tanak film očvrsle boje na
površini otiska sprečava razmazivanje boje po poleĎini sledećeg otiska, koje ureĎaj za izlaganje tabaka ili
namotavanje rolne slaţe jedan na drugi. Očvrsli film boje takoĎe sprečava prljanje i razlivanje po
elementima sistema za štampanje i transport.
Od brzine stvaranja ovog filma zavisi brzina štampanja. Očvršćavanje i fiksiranje boje za podlogu,
prikazano je na slici 8.2.
Po isteku odreĎenog vremena završava se očvršćavanje otisaka tako što sloj boje postaje tvrd i postojan
na otiranje po celoj debljini. Reakcija oksidacije se ubrzava dodavanjem boji metalnih sapuna na bazi kobal-
ta, mangana i olova, koji se nazivaju sušioci ili sikativi. Pretpostavlja se da se oksidacija odigrava tako što
se sušilac privremeno vezuje sa kiseonikom, posle čega se aktivirani kiseonik oslobaĎa i oksidiše vezivo.
Na brzinu očvršćavanja boje utiču takoĎe temperatura, svetlost, vlaţnost, cirkulacija vazduha, debljina
sloja boje, hemijska konstitucija veziva i odnos komponenata koje sačinjavaju boju.

138
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Slika 8.1 Trodimenzionalni polimer filma veziva 1. Estarska Slika 8.2 Fiksiranje na bazi sušivih ulja za podlogu
veza glicerina i više masne kiseline; 2. Hidrofobni ugljenični
lanci viših masnih kiselina; 3. Kiseonični mostovi izmeĎu para-
lelnih lanaca masnih kiselina; 4. Veza ugljenik-ugljenik; 5.
Poprečne peroksidne veze; 6. Unutrašnje meĎumolekulske veze

7.4.2. Vezivanje boje za podlogu upijanjem


Vezivanje boje za podlogu upijanjem odigrava se u slučaju kada se sloj boje otisne na odgovarajuću
poroznu podlogu sa izraţenom upijajućom sposobnošću. Ove boje poseduju veziva niske viskoznosti i
jednostavnog su sastava. U njih se ubrajaju prirodne smole, kao što su bitumen za crne, ili kalafonijum za
ostale boje, a zatim mineralna i transformatorska ulja. Tokom vezivanja boje najčešće se paralelno odigra-
vaju procesi prodiranja boje pod dejstvom kapilarnih sila meĎu vlakna papira, i apsorpcije veziva od strane
vlakana papira. Prodiranje boje u papir praćeno je separacijom pigmenta i veziva, kao što je prikazano na
slici 8.3.
139
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Prva faza upijanja boje odigrava se već za


vreme štampanja, kada se pod uticajem pritiska
štampajućeg elementa štamparske forme E jedan
deo boje yu utisne u podlogu. Druga faza nastaje
neposredno posle odvajanja štampajućeg ele-
menta E od podloge, pri čemu dolazi do razdva-
janja sloja boje x. Na podlozi se nalazi sloj boje
y, a na elementu ostaje sloj x – y. Tokom ove fa-
ze dolazi i do intenzivnog prodiranja veziva u
podlogu. Pigmenti, u zavisnosti od veličine česti-
ca u izvesnoj meri prate prodiranje veziva, ali se Slika 8.3 Faze upijanja i vezivanja boje za podlogu; E -
u najvećoj meri odigrava filtriranje boje, tako što štampajući element, p1 i p2 - teorijska i stvarna površina
papira, x- boja na štamparskom elementu, ys - deo boje na
se podloga ponaša kao filtar, vezivo kao tečnost, površini podloge, y - deo boje utisnut u podlogu, y - deo
u
a pigment kao materijal koji se filtrira. Upijanje boje koji sa forme preĎe na podlogu (ys + yu), x – y - deo
boje prodiranjem veziva je konačan proces, koji boje zaostao na elementu posle štampanja, v - izdvojeno
zavisi od odnosa nanosa boje i debljine podloge. vezivo iz boje u strukturi podloge, v1 - zona visoke
Ovaj odnos se mora prilagoditi zahtevu da ve- koncentracije veziva, v2 - zona niske koncentracije veziva,
zivo ne sme biti vidljivo na naličju otiska. Stanje
zasićenog upijanja se neće postići ukoliko se vezivo za vreme prodiranja u podlogu intenzivno suši
oksidacijom. Boje na bazi veziva koje se upijaju u podlogu upotrebljavaju se za štampanje na brzim rota-
cionim mašinama, gde vezivanje boje mora biti završeno u veoma kratkom vremenu, od nekoliko delova
sekunde. Tako dobijeni otisci ne smeju da se otiru, prenose na štamparski cilindar i elemente ureĎaja za
voĎenje podloge ka izlaganju, niti na sledeće slojeve odštampanih podloga.

140
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Ovaj način vezivanja boje za podlogu prisutan je u većoj ili manjoj meri i kod ostalih načina
vezivanja, sa izuzetkom termotopivih veziva.
7.4.3. Vezivanje isparavanjem rastvarača
Boje u čijem sastavu učestvuju veziva na bazi
smola rastvornih u isparljivim rastvaračima
očvršćavaju isparavanjem. Pri tom se proizvode dva
osnovna tipa ovih boja:
Kod kojih rastvarač isparava na sobnoj
temperaturi.
Kod kojih je neophodno dovesti odreĎenu
Slika 8.4 Šema fiksiranja boje na bazi smola i
količinu toplote da bi se obezbedilo isparavanje isparljivih rastvarača
rastvarača i očvršćavanje otiska.
U oba slučaja je poţeljno koristiti kao veziva smole koje imaju visoku temperaturu topljenja, jer se
time proširuje mogućnost korišćenja ovih boja u većem opsegu postupaka štampe i na mašinama različitih
konstrukcija i namena. Selekcija i izbor rastvarača, u odnosu na temperaturu ključanja, se pri tom
podešava u skladu sa karakteristikama postupka.
Do vezivanja boje za podlogu dolazi tokom isparavanja rastvarača, usled čega se povećava
koncentracija smole i boja postaje viskoznija. Posle potpunog isparavanja rastvarača, formira se tvrd film
smole, u kome su ravnomerno rasporeĎene čestice pigmenta, kao što je prikazano na slici 8.4.

141
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.4.4. Vezivanje polimerizacijom veziva


Boje koje se suše polimerizacijom veziva poseduju sposobnost vrlo brzog očvršćavanja na otisku. Pri
tom se odigrava sjedinjavanje malih molekula veziva u veće, kompleksnije molekule, meĎu kojima su in-
korporirane čestice pigmenta. Povećanjem molarne mase veziva tečan oblik boje prelazi u čvrst.
Danas se ova grupa boja razvija u dva pravca. U jednoj grupi su boje sa vezivima na bazi reaktivnih
polimera, čije reaktivne grupe reaguju sa umreţivačem - aktivatorom, koji se u boju dodaje neposredno
pre korišćenja. U drugoj grupi se koriste boje sa smolama koje fotopolimerizuju pod uticajem UV
zračenja. Stvaranje čvrstog filma boje odigrava se skoro trenutno, u rasponu od 0,02-0,04 s, što im omo-
gućava primenu i kod najbrţih mašina. Ova veziva ne sadrţe rastvarače koje treba otpariti, odnosno
rastvarači najvećim delom ostaju u sastavu boje, što je, u odnosu na boje koje se suše otparavenjm
isparljivih rastvarača povoljnije sa ekološkog aspekta. MeĎutim, tokom rada sa ovim bojama potrebne su
posebne mere zaštite na radu, da bi se sprečilo udisanje i direktan kontakt sa bojom, zbog prisustva
monomera. Monomeri su u principu štetni za čoveka, meĎutim, ukoliko se polimerizacija vodi do kraja,
tako da nema zaostalih monomera, proizvodi najčešće nisu opasni za čoveka.
7.4.5. Vezivanje geliranjem
Ovaj način vezivanja zasnovan je na sposobnosti geliranja nekih veziva koja se nalaze u stanju
odloţenog geliranja, tako da pri odreĎenim uslovima trenutno formiraju čvrst gel. Do ove transformacije
dolazi kada se u boji u obliku tankog sloja, što je upravo slučaj na štampanom otisku, odigrava reakcija
oksidacije sa reaktivnim pigmentom ili vezivom.
Ove boje su izrazito higroskopne, tako da vezuju vlagu iz vazduha još na štamparskoj formi. U
trenutku nanošenja na podlogu deo veziva prodire u nju, a zaostalo vezivo na površini sa apsorbovanom
vlagom stvara gel, koji poseduje potrebnu tvrdoću i krutost.

142
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

7.4.6. Vezivanje očvršćavanjem boje pri kontaktu sa hladnom podlogom


Na ovaj način vezuju se boje čija veziva imaju sposobnost lakog prelaska iz čvrstog stanja u rastop.
One se mogu koristiti na svim mašinama kod kojih se štamparski cilindri regulisano zagrevaju. Dolazeći u
kontakt sa relativno hladnom površinom podloge, boja očvršćava trenutno. Prednost ovih boja ogleda se u
tome što ne dolazi do prodiranja boje u podlogu, tako da se lako mogu štampati podloge male gramature,
bez posebnih ograničenja u odnosu na njihovu poroznost. TakoĎe, u ovom slučaju nije potrebno sloţeno
podešavanje štamparskog sistema.
7.4.7. Vezivanje boja sa kombinovanim vezivima
Veoma je čest slučaj primene kombinacije veziva kod nekih boja kod kojih se vezivanje za podlogu
dešava usled više načina vezivanja koji teku paralelno. Kod njih istovremeno dolazi do, na primer,
upijanja, isparavanja i hemijske reakcije pri formiranju čvrstog filma. U ovom slučaju je teško utvrditi koji
od načina ima dominantnu ulogu.
Kao primer kombinovanih veziva moţe posluţiti vezivo koje se sastoji od fenolformaldehidne smole,
delimično polimerizovanog lanenog ulja i transformatorskog (nesušivog) ulja. Pri kontaktu sa podlogom
upija se teţa faza veziva, dok zaostalo vezivo na površini očvršćava oksidacionom polimerizacijom

143
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

8.Lepkovi
Lepkovi su supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla, koje su pogodne za
čvrsto spajanje istih ili različitih predmeta - supstrata. Lepkovi se nazivaju još i adhezivi, jer se veza
izmeĎu lepka i supstrata zanivana na silama adhezije. MeĎutim sam lepak mora da ima i dovoljnu silu
kohezije i stabinost, da bi ostvarena veza bila dovoljno čvrsta i dugotrajna. Posle spajanja, predmet se
naziva adherentom.
8.1. Zalepljeni spoj
Jačina spoja formiranog lepljenjem dva predmeta je, u stvari, jačina spoja najslabije vezanih elemenata
spoja. Ako je papir jedan od adherenata, on će se prvi pocepati prilikom ispitivanja jačine zalepljenog
spoja. Ako je u pitanju metal popustiće veza kod lepka na graničnoj površini ili unutar lepka. Sile adhezije
izmeĎu molekula lepka i adherenta treba da su veće od sila kohezije unutar lepka.
Prikaz spoja (kompozita) koji nastaje kada se dva predmeta slepljuju dat je na slici 9.1. Uočava se
postojanje granica faza na kontaktu lepka i adherenta kao i postojanje meĎufaznih oblasti. Ove oblasti
imaju različita hemijska i fizička svojstva od ostatka lepka ili adherenta.

144
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Predmet koji se
lepi (adherent)

medjufazna oblast prema lepku


granica faza lepak medjufazna oblast prema adherentu

Predmet koji se
lepi (adherent)

Slika 9.2 Prikaz zalepljenog spoja

Ukoliko se na adherente deluje dovoljno velikom silom, oni će se razdvojiti na jedan od tri načina
(slika 9.3):
Adhezivno. Adhezivno razaranje spoja se dešava na graničnoj površini izmeĎu adherenta i lepka.
Kohezivno. Kohezivno razaranje spoja se dešava unuar sloja lepka. Lepak ostaje na oba predmeta.
Mešovito. Na jednom delu površine razdavajanjeje kohezivno,a an drugom adhezivno.

145
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Predmet koji se Predmet koji se Predmet koji se


lepi (adherent) lepi (adherent) lepi (adherent)

lepak lepak lepak

Predmet koji se Predmet koji se Predmet koji se


lepi (adherent) lepi (adherent) lepi (adherent)
a) b) c)
Slika 9.1 Slučajevi razaranja zalepljenog spoja: a) kohezivno; b) adhezivno; c) mešovito, kohezivno-adhezivno.

8.2. Klasifikacija lepkova


Lepkovi se mgu podeliti prema više kriterijuma, pa su zato utvrĎena pravila za podelu lepkova. Tako
se lepkovi dele prema poreklu sirovine za proizvodnju, na:
Prirodne i
Sintetske.
Ovo je najšira podela, pa se lepkovi mogu dalje detaljno klasifikovati prema:
Funkciji.
Hemijskom sastavu.
Načinu očvršćavanja.
Fizičkom obliku.
Ceni.
Upotrebi, tj. prema predmetima koje spajaju.
146
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

U tabeli 9.1 prikazane su preporuke za izbor odreĎenih tipova lepka prema materijalima koje treba
spojiti.
Tabela 9.1. Preporuke za izbor odreĎenih tipova lepka prema materijalima koje treba spajati
Koža Papir Drvo Vinilni Fenolni Guma Staklo Metal
polimeri polimeri
Metal 1, 4, 9, 11 1, 9,10 1, 4, 5, 6, 15 3, 6, 9, 12, 6, 9, 10, 12, 6, 13, 14 5, 6, 12,
9,12,13,14 14, 15 14, 15 15
Staklo 1, 4, 6, 11 1, 9, 10 1, 6, 9, 12, 15 3, 6, 9, 14, 9, 10, 12, 14, 4, 6, 14, 15
14, 15 15 15
Kaučuk 9, 11 9, 10 9, 10, 14, 15 15 9, 10, 15 9, 10, 12, 14,
15
Fenolni 9, 11 9, 10 5, 6, 9, 11, 15 6, 15
polimeri 15
Vinilni 9 9 9 15
polimeri
Drvo 9, 10, 11 2, 9, 10 1, 5, 7, 8, 15
Papir 9, 10, 11 2, 4, 9
Koža 1, 4, 9, 10,
11
Legenda:
1.Poli(vinil-acetatni) 5.Fenol-formaldehidni 9.Prirodni kaučuk 12.Fenol-vinilni
2.Poli(vinil-alkoholni) 6.Epoksi 10.Reciklirani kaučuk 13.Fenol-poliamidni
3.Akrilni 7.Formaldehidni 11.Neoprenski 14.Fenol-neoprenski
4.Celulozno nitratni 8.Melaminski 15.Fenol-butadienakrilonitrilni

147
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

8.2.1. Klasifikacija prema funkciji


Prema ovoj podeli lepkovi se dele na strukturne i nestrukturne. Strukturni lepkovi su lepkovi koji
ostvaruju velike jačine spajanja i trajnosti veze. Uopšte, strukturni lepkovi mogu izdrţati jačinu smicanja
od 6894 kPa i postojani su na sve uobičajene agense. Za razliku od njih, nestrukturni lepkovi ne treba da
izdrţe odreĎeno opterećenje, ali treba da drţe spojene lakše predmete. Oni popuštaju pri umerenim
opterećenjima i često se razgraĎuju pri duţem dejstvu agenasa (na primer, atmosferskih i mikrobioloških).
Često se koriste za privremeno ili kratkotrajno spajanje.
8.2.2. Klasifikacija prema hemijskom sastavu
Prema hemijskom sastavu lepkovi se dele na:
Termoreaktivne,
Termoplastične,
Elastomerne i
Hibridne.
Termoreaktivni lepkovi se sastoje od monomera, oligomera ili polimera malih molarnih masa, koji
su obično u tečnom stanju i imaju grupe koje omogućavaju reakcije polimerizacije, polikondenzacije ili
poliadicije i pri tome se umreţavaju. Ovi lepkovi se ne mogu zagrevati i omekšavati posle spajanja. Po
umreţavanju i spajanju, lepak se ne moţe vratiti u prvobitno stanje, stanje pre lepljenja. Ovi lepkovi daju
nerazgradive i nerastvorne proizvode pri normalnim uslovima temperature i pritiska. Mogu se razgraditi i
oslabiti zagrevanjem na višim temperaturama usled oksidacije ili raskidanja veza.
Termoreaktivni lepkovi mogu biti jednokomponentni ili višekomponentni. Kod višekomponentnih
lepkova se komponente čuvaju odvojeno. Pre upotrebe se mere i mešaju. Ovi lepkovi imaju duţi vek
skladištenja i reaguju na sobnoj temperaturi. Jednokomponentni lepkovi stvaraju spoj na povišenoj

148
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

temperaturi. Imaju kraći vek skladištenja i obično ih treba čuvati na niţoj temperaturi. Postoje i
jednokomponentni lepkovi koji se umreţavaju hemijskom reakcijom sa vlagom iz vazduha, dejstvom UV
ili vidljivog zračenja ili katalitičkom reakcijom sa površinom predmeta.
Termoplastični lepkovi su termoplastični polimeri. Pri povišenju temperature od 100 do 180 oC,
lepak se topi, postaje tečan i lepljiv i u takvom stanju se nanosi na površinu predmeta. Pri hlaĎenju lepak
očvrsne i čvrsto povezuje spojene predmete. Papir i karton su predmeti kod kojih se primenjuju
termoplastični lepkovi. Kao termoplastični lepkovi koriste se poliamidi i poliestri, različiti kopolimeri
(akrilni, vinilni, eten-vinil-acetatni), itd.
Termoplastični lepkovi se često nanose na predmet tako da se mogu aktivirati u odreĎenom trenutku.
Ovi lepkovi se mogu aktivirati zagrevanjem, ili kontaktom sa organskim rastvaračem ili vodom. Na
primer, lepak za koverte se aktivira vodom.
Elastomerni lepkovi mogu biti na bazi sintetskih ili prirodnih elastomera. Elastomerni lepkovi mogu
biti termoreaktivni ili termoplastični. Mogu biti u obliku rastvora u organskom rastvaraču, vodene
disperzije, jedno- ili višekomponentne tečnosti bez rastvarača ili u obliku paste, ili traka osetljivih na
pritisak.
Hibridni lepkovi se dobijaju kombinovanjem polimernih materijala koji se inače koriste kod
termoreaktivnih, termoplastičnih ili elastomernih lepkova u cilju dobijanja lepkova boljih svojstava. Na
primer, čvrste smole visoke temperature topljenja se kombinuju sa elastomerima da bi se poboljšala
apsorpcija energije ili postojanost na smicanje.
8.2.3. Klasifikacija prema načinu očvršćavanja
Postoji nekoliko načina za očvršćavanje lepkova:
Hemijskom reakcijom.
Gubitkom rastvarača.
149
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Gubitkom vode.
HlaĎenjem.
Neki lepkovi očvršćavaju jednostavnim gubitkom rastvarača dok drugi očvršćavaju promenom
temperature, ili hemijskom reakcijom. Neki lepkovi zahtevaju dejstvo više mehanizama. Na primer,
termoreaktivni lepkovi koji sadrţe rastvarač zahtevaju da se prvo ukloni rastvarač otparavanjem pa tek
onda dolazi do umreţavanja.
U reakcione lepkove spadaju vinilni monomeri, posebno metil-metakrilat, cijanoakrilatni estri i
dimetakrilati koji se polimerizuju in situ. Glavna prednost ovih lepkova u odnosu na lepkove na bazi
rastvarača je što se jačina spoja razvija posle spajanja oba predmeta. Za postizanje pune jačina spoja
potrebno je od pola minuta do nekoliko sati. Time se moţe postići brţa proizvodnja, niţa cena kao i jača
veza spoja.
Reakcioni lepkovi se dele na dve grupe:
One koji stvaraju vezu reakcijom kondenzacije, obično uz izdvajanje vodu kao sporednog proizvoda.
Ova grupa uključuje fenolne i amino smole, koje su najstariji sintetski lepkovi.
One koji stvaraju vezu adicionom polimerizacijom bez stvaranja sporednih proizvoda. Ovde spadaju
poliestri, epoksi, uretani, cijanoakrilati.
Kada se slepljivanje vrši lepkom iz prve grupe neophodno je primeniti pritisak da bi se prevazišao
uticaj vode ili drugih nusproizvoda. Kod druge grupe potreban je samo kontaktni pritisak.
Neki od ovih lepkova zahtevaju zagrevanje, a neki reaguju na sobnoj temperaturi uz katalizator i u
nekim slučajevima uz aktivaciju pomoću svetlosti. U lepkove koji reaguju na hladno spadaju rezorcinol
formaldehid, nezasićeni poliestri, cijanoakrilatni estri, epoksidi i uretani. Reakcija je egzotermna pa dolazi
do zagrevanja.

150
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Kod lepkova koji očvršćavaju gubitkom organskog rastvarača ili vode, uloga vode ili organskog
rastvarača je da smanji viskoznost lepka tako da se lako nanese na predmet. Kada se nanese, voda ili
organski rastvarač se moraju ukloniti otparavanjem ili difuzijom u predmet. Tako se ovi lepkovi često
koriste kod spajanja poroznih predmeta kao što su drvo, papir, koţa i tekstil. Kada se nanesu i osuše,
lepkovi mogu stvoriti vezu na više načina. Lepak moţe jednostavno očvrsnuti, kao što je kod poli(vinil-
acetata). Moţe biti u obliku filma koji kada se osuši ima veći stepen lepljivosti pa se koristi kao lepak
osetljiv na pritisak.
8.2.4. Klasifikacija prema fizičkom obliku
Jedan od uobičajenih načina za razlikovanje lepkova je njihov fizički oblik. Najčešći oblici su:
Višekomponentni bez rastvarača (tečnost ili pasta).
Jednokomponentni bez rastvarača (tečnost ili pasta).
Jednokomponentni rastvor (tečnost).
Čvrst (prah, traka, film).
Neke vrste lepkova, kao što su epoksi, se mogu naći u više oblika malom promenom sastava lepka.
Lepkovi se mogu jednostavno podeliti na:
Tečne (sa rastvaračem ili bez).
Čvrste.
Dalja podela moţe biti na:
1. Čvrste lepkove:
a) film,
b) trake,
c) prahove,
151
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

d) toplotno topive lepkove.


2. Tečne lepkove (100 % pasta ili tečnost):
a) jednokomponentni,
i) umreţavanje dejstvom toplote,
ii) umreţavanje dejstvom katalizatora,
iii) umreţavanje dejstvom zračenja,
b) dvokomponentni,
i) umreţavanje na sobnoj temperaturi,
ii) umreţavanje na povišenoj temperaturi,
3. Tečne lepkove sa rastvaračem:
a) kontaktni sa rastvaračem,
b) vodeni lepkovi,
i) kontaktni,
ii) emulzije,
c) lepkovi osetljivi na pritisak.
8.2.5. Klasifikaciji prema ceni
Cena se retko koristi kao metod za podelu lepkova. Ipak, ona je vaţan faktor pri izboru odreĎenog
lepka i faktor koji odreĎuje da li će lepak uopšte biti upotrebljen. Na taj način cena postaje način podele i
izbora, ako ne direktno, onda indirektno.
Cena lepka zavisi od cene sirovina kao i od svega što je potrebno za pouzdan spoj. TakoĎe treba uzeti
u obzir cenu rada, cenu opreme, vreme potrebno za slepljivanje predmeta i ekonomski gubitak usled
škarta.

152
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Sledeći parametri mogu biti vaţni pri analizi stvarne cene lepka:
Efikasnost pokrivanja u odnosu na površinu vezivanja ili broj komponenti spoja.
Lakoća primene i potrebna oprema.
Ukupno vreme stvaranja spoja (za spajanje, pripremu adherenata, za sušenje, umreţavanje).
Cena rada (za spajanje i inspekciju spoja).
Otpadni materijali i cena njihovog uklanjanja.
Količina škarta u odnosu na druge načine spajanja.
Cenu lepka treba prikazati kao cenu po površini spoja. Kako se mnogi lepkovi prodaju kao rastvori,
moţe se upotrebiti cena po jedinici zapremine ili mase.

153
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

9. Staklo
Staklo ima dugu istoriju u primeni pakovanja namirnica. Postoje verovanja da su se prvi predmeti od
stakla za čuvanje hrane pojavili 3000 godina p.n.e.
Proizvodnja staklenih posuda uključuje zagrejavanje smeše SiO2, NaCO3, CaCO3 i Al2O3 na visokim
temperaturama dok se materijali ne otope u gustu tečnu masu. Ova masa se zatim sipa u kalupe. PreraĎeno
staklo se takoĎe koristi u izradi stakla i moţe činiti više od 60% celokupnog sirovog materijala.
Staklo je veoma pogodno kao materijal za pakovanje namirnica iz više razloga:
Bez mirisa je.
Hemijski je inertno prema praktično svim namirnicama nepropusnost za gasove i paru, pa odrţava
proizvod sveţim u duţem vremenskom period bez pogoršanja ukusa i arome.
Sposobno je da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, što ga čini upotrebljivim za sterilizaciju
kako slabo, tako i jako kiselih namirnica.
Čvrsto je, obezbeĎuje dobru izolaciju i moţe biti proizvedeno u velikom broju različitih oblika.
Providno je pa omogućava korisnicima da vide dobro proizvod, a ipak varijacije u boji stakla štite
sadrţaje koji su osetljivi na svetlost.
Staklo se moţe reciklirati, pa nije štetno sa stanovišta očuvanja ţivotne sredine.
Kao i bilo koji drugi materijal, staklo ima i neke nedostatke. Uprkos naporima da se koristi tanje
staklo, njegova velika teţina povećava troškove transporta. Druga mana je njegova lomljivost i osetljivost
na pucanje pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, udara ili termičkog šoka.
Moderne tendencije razvoja staklene ambalaţe obuhvataju smanjenje mase, oplemenjivanje solima i
oblaganje staklenih boca plastičnim masama.

154
Grafički materijali i tehnologija 2012-2013

Smanjenjem mase ambalaţa ne sme izgubiti na mehaničkoj otpornosti. Smanjenje mase se moţe
postići optimizacijom dizajna te unapreĎenjem proizvodnog procesa. Masa boce moţe se smanjiti i
smanjenjem debljine dna i zidova te boljom raspodelom staklene mase. Teţnja je da se proizvode boce
samo s nuţnim zadebljanjima i to samo na onim mestima na kojima su boce najopterećenije. Sve se veća
paţnja posvećuje i hemijskom sastavu stakla, odnosno staklu s boljim mehaničkim svojstvima, jer boca od
takvog stakla moţe imati tanje zidove, a samim time i manju masu.
Velika paţnja posvećuje se i doradi oblikovanih boca. Boce se oplemenjuju solima vanadijuma,
titanijuma, kalaja ili aluminijuma, koje se u obliku praha nanose u vrlo tankom sloju na spoljašnju
površinu boca neposredno nakon njihovog oblikovanja. Te soli se na vrućem staklu razgraĎuju, a nastali
metalni oksidi veţu se za staklo. Nastali zaštitni sloj sprečava nastajanje sitnih, oku nevidljivih pukotina
na površini stakla. Taj sloj se dodatno nakon hlaĎenja štiti slojem polimera koji pruţa zaštitu od oštećenja
prilikom struganja boca jedne o drugu, te olakšava njihovo klizanje na linijama za punjenje ambalaţe.
Dobri rezultati postiţu se oblaganjem boca tankim slojem, odnosno folijom od posebno modifikovanih
plastičnih masa, najčešće PE, PS ili PVC. Tako doraĎene boce, pored toga što su mehanički čvršće, imaju
dobro svojstvo da se u slučaju loma ne rasipaju u komade. Plastična folija sluţi i kao medij za grafičke
elemente odnosno zamjena je uobičajenoj papirnoj etiketi.

155