Keljiva

Papir je vlaknasto tkivo koje se sastoji iz velikog broja pojedinacnih vlakana.Svako vlakno je
kao cestica koja moze da primi tecnost i da bubri.Primanje tecnosti nastaje zbog pora u papiru
koje imaju kapilarno dejstvo. U ne keljenom stanju papir je veoma sklon upijanju.Ova
osobina je cenjena kod filter papira ali kod ostalih papira zahteva se da nanesen tecnosti
susenjem ostanu i na povrsini.Ovo svojstvo se postize keljenjem papira pri cemu se zatvore
cevcice vlakna. Keljiva se papirnoj masi dodaju da bi papir imao potrebna mehanicka svojstva
hidrofilan karakter i odredjenu upojnost.Keljivo koje se vezalo za hidrofilna vlakna celuloze
omogucava medjusobno povezivanje tih vlakana te omogucavaju stvaranje zatvorene
neporozne i dimenziono stabilne povrsine papira.
GRAFIČKE BOJE
• Obojena supstanca koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da se u toku
procesa štampanja veže za podlogu koja se štampa.
• Grafička boja je fina homogena smeša 3 segmenata: pigmenta, veziva i pomoćnih
sredstava (sušila, voskovi, površinski aktivne supstance i drugo.)
OTISAK je sloj boje, jednom ili više puta nanet na podlogu pomoću štamparske forme
premazane bojom. Dobija se dejstvom sile, pritiskivanjem u svakom postupku štampanja.
ŠTAMANJE je složen tehnološki postupak prerade materijala koji se transformišu u
štampane proizvode. Na ulazu se nalazi materijali (štamparska forma, podloga (papir) i boje)
a na izlazu prerađeni materijal – proizvod.
ŠTAMPARSKE FORME:
1. Štamparske forme sa uzdignutim štampajućim elementima - koriste se u tehnici
visoke (flekso i tipo) štampe. Boja dospeva samo na uzdignute, štampajuće elemente.
U fazi prenošenja boje sa štamparske forme na podlogu, u dodiru sa podlogom mogu
se naći samo izdignuti elementi.
2. Štamparska forma sa udubljenim štampajućim elementima - primenjuje se u
tehnici duboke štampe. Prilikom prenošenja na štamparsku formu boja ispunjava
štampajuće elemente, ali prelazi i na površinu štamparske forme koja nije izgravirana,
odnosno na neštampajuće elemente. Pre štampanja je neophodno skinuti višak boje sa
neštampajućih elemenata – nožem koji se nalazi u dodiru sa sa štamparskom formom i
sprečava da ispod njega prođe boja. Boja se zadržava samo u štampajućim elementima
iz kojih u fazi štampanja prelazi na podlogu.
3. Ravne štamparske forme (ravna, ofset štampa), štampajući elementi se razlikuju od
neštampajućih po fizičko-hemijskim svojstvima (hidrofilnost/hidrofobnost).
Hidrofilnost kvašenje vodom, hidrofobnost nekvašenje vodom, tj. kvašenje bojom –
oleofilnost. Pre štampanja se kvase vodom koja se zadržava na neštampajućim,
hidrofilnim površinama. Zatim se na štamparsku formu nanosi boja koja prelazi samo
na hidrofobne štampajuće elemente.
4. Propusne (sa otvorima) štamparske forme (sito štampa) se izrađuju na sitima na
kojima se odgovarajućim foto-mehaničkim postupkom zatvore otvori na mestima koji
odgovaraju neštampajućim elementima. Boja se nožem potiskuje preko štamparske
forme i prolazi kroz otvore koji su ostali nezapušeni.
ŠTAMPARSKE BOJE: Sastavljene od pigmenata različitih fizičko-hemijskih osobina sa
različitim tipovima veziva i druge supstance koje daju tehnološka svojstva (sjaj, ubrzavanje
sušenja). Štamparske boje su prilagođene štamparskoj formi (zahteva određenu viskoznost i
lepljivost boje), odnosno afinitetu njene površine prema boji. Viskoznost i lepljivost boje
omogućavaju dobro prijanjanje boje za element štamparske forme, koji pri štampanju pod
pritiskom prenose boju na materijal za štampanje, onemogućavajući da se boja pomera sa
mesta na koje je utisnuta
SVOJSTVA STAMPARSKE PODLOGE: Upojnost i neupojnost dominantne pri izboru
ostalih parametara štampanja (boja, sušenje otiska). Podloge za štampanje mogu biti:
– upojne: karton, papir, lepenka, koža, tekstilne tkanine, drvo
– neupojne: metali, plastične mase, keramički materijali, porcelan, staklo, guma.
GALVANIZACIJA je proces u kojem se koristi elektroliza da bi se određeni materijal
presvukao tankim slojem nekog metala. Proces se odvija u elektrolitima kroz koje se propušta
jednosmerna struja niskog napona elektroda. Katoda (-) je predmet na koji se nanosi sloj, a sa
anodom (+) se vrši galvansko prevlačenje. Pod dejstvom jednosmerne struje na anodi dolazi
do oksidacije metala koji prelazi u jone uz otpuštanje elektrona, pa se pozitivni joni metala
kreću ka katodi, na njoj se redukuju i talože na površini tela pri čemu se zatvara strujno kolo.

PAPIR je složen vlaknast materijal, sastavljen od isprepletanih vlakana celuloze, pomoćnih

sirovina (punila, lepila, boje) i vode.
OSNOVNE SIROVINE ZA IZRADU PAPIRA:
• Najvažnija sirovina: DRVO
• Tekstilni materijali na bazi pamuka, jute, konoplje, slama, trave, trske, tekstilni
materijali i stari papir.
VRSTE DRVETA OD KOJIH SE DOBIJA CELULOZA: Četinari (smreka, bor, jela) i
listopadna drva (bukva, topola, breza). Četinarima treba duže vreme za rast, od 60-80 godina,
ali imaju duža vlakna i do 4 mm. Listopadi brže rastu, nekad svega 10 godina da se seče, ima
kraća vlakna, oko 1.7 mm
Glavne komponente drveta su celuloza, hemiceluloza i lignin
CELULOZA: Celuloza je najčešći organski spoj koji nalazimo u prirodi. To je zapravo
vlaknasta materija od koje se sastoje sve biljke. Prirodno makromolekulsko jedinjenje
dobijeno fotosintezom. Prerada CO2 u različite ugljene hidrate – asimilacija. Za
asimilaciju: obojena biljna supstanca, hlorofil, katalizator, voda i sunčeva svetlost: 6
CO2 + 6 H2O ↔ C6H12O6 + 6O2. Celuloza daje vlaknu čvrstoću na zatezanje.
Čista celuloza ograničeno bubri i ima sposobnost vezivanja vlakanaca. Za izradu
papira od nje se zahteva da lanac bude što duži, osim za specijalne papire. Celuloza
mora biti povezana sa određenom količinom hemiceluzoze i malom količinom lignina
da bi se dobila optimalna svojstva papira.
HEMICELULOZA: Gradi primarni zid, smeša polimera od ugljenih hidrata. Povezuje
centralni sloj iz celuloze koji je delimično kristalan i srednje lamele koja je amorfna. Slojevi
hemiceluloze fibrilarno izgrađeni, bolje upijaju i bubre. Za svaki papir postoji optimalna
količina hemiceluloze, u nedostatku porozni papir, sa smanjenim opacitetom, otpornost na
cepanje.
LIGNIN: Amorfna svetložuta ili mrka materija kojom su obložena celulozna vlakna u drvetu.
Daje celulozi odrvenjen karakter i daje biljnim vlaknima čvrstoću na pritisak, u drvetu 25%.
Sredstvo za povezivanje, drži zajedno pojedina vlakna. Lignin papiru daje: tvrdoću, krutost.
Od lignina požuti. Visok sadržaj lignina smanjuje čvrstoću. Doprinosi postojanosti papira na
povišenim temperaturama. Kako opada sadržaj lignina papiri porozniji i mekši, sa manjom
gustinom i manje žuti.
OSTALI SASTOJCI DRVETA: eterična ulja, smole, masne kiseline, tanin, kaučuk, itd.
Najvažnije sirovine za proizvodnju papira, kartona i lepenke su: Drvenjača (kada se drvo
prerađuje mehanički), Poluceluloza(hemijsko-mehaničkom preradom), Tehnička
celuloza(hemijskom preradom) .
DRVENJAČA: dobija se mehaničkom obradom (ne menja se hemijski sastav, ostaje ista
količina celuloze, hemiceluloze, lignina), razdvajanjem drveta na vlakanca, fibrilacijom, na
dimenzije 1-2 mm. Papiri sa dodatkom drvenjače su kraćeg veka, jer sadrže lignin i smole, a
njima se pripisuje izbleđivanje i krtost papira usled fotohemijskog delovanja smole.
 • SKLADIŠTENJE - Pri proizvodnji drvenjače posečeno drvo mora da odleži 6 meseci
pre prerade zbog smola. Skladišti se na nekoliko načina: obično složene, nabacane
hrpe i mokro skladistenje.
• ODKORAVANJE - Drvo se reže na određenu dužinu (1-2 m) i zatim ljuštenjem
(otkoravanjem) oslobađa kore. Otkoravanje: ručno i mašinski. Otkoravanje: Trenjem
(suvo), Vodenim mlazom, Kombinovano.
• BRUŠENJE DRVETA – vrsi se pomocu mašina koje imaju ogroman brusni kamen.
Cilj: dobijanje dugačkih i savitljivih drvenih vlakana jer od njih zavise mehanička
svojstva.
• BELJENJE: Kod papira koji sadrži drvenjaču, ne može se trajno postići belina, čak ni
u slučaju da se izvrši reudukciono beljenje drvenjače, pošto se kasnije usled
oksidacionih procesa ponovo stvaraju obojena jedinjenja. Beljenje se vrsi pomocu
vodonik ili natrijum-peroksida H2O2, Na2O2 ili natrijum ili kalcijum bisulfata
NaHSO3, Ca(HSO3)2. Beljenjem se lignin prevede u bezbojan oblik a ne uklanja se
nosioc boje.
HEMIJSKA DRVENJAČA: Kod ovog postupka je bitna impregnacija drveta hemikalijama
čime se olakšava mehaničko razlaganje. U kuvače se dodaje brušeno drvo i neutralni rastvor
nekog sulfita koji se kuva. Drvo se posle kuvanja preliva hladnom vodom, kako bi ostala
svetla boja i brusi se.
POLUCELULOZA: je vlaknasta sirovina, koja se upotrebljava za izradu papira, a koja se
proizvodi iz drveta i slame jednogodišnjih biljaka. Proces prerade drveta se odvija blagom
hemijskom obradom i mehaničkim razvlaknjivanjem, koje se neposredno nadovezuje na
hemijsku obradu. Vlakanca poluceluloze karakteriše sličnost sa tehničkom celulozom, a po
sastavu je to zapravo drvenjača. U toku hemijske obrade lignin nabubri, postaje plastičan
usled čega se drvo lakše mehanički razvlakni. Suština je da se lignin ne otopi kao kod
sulfitnog i sulfatnog procesa dobijanja celuloze, nego se kuvanjem smanjuje na polovinu
TEHNIČKA CELULOZA: Tehnička celuloza se proizvodi iz drveta, ali se može dobiti i od
jednogodišnjih biljaka, u industrijskim razmerama. Izdvajanje celuloze iz sirovina zasnovano
je na otklanjanju pratećih supstanci, što se postiže hemijskim promenama u toku obrade
sirovina, jer je udeo celuloze obično veći od 40%.Svrha hemijske obrade drveta da bi se
dobila celuloza je uklanjanje lignina, da se drvna masa pretvori u vlaknastu kašu. Hemijska
obrada se vrši, zavisno od sirovine pri određenoj temperaturi i pritisku, kuva se, a u
vremenskom trajanju koji obezbeđuje prelazak celuloznih pratioca u rastvor, dok celuloza
ostaje u rastresitom stanju u vidu vlakana. Ovako dobijen produkt naziva se tehnička celuloza
koja pored celuloze sadrži izvesnu količinu hemiceluloze i lignina. Potpuno uklanjanje ovih
pratećih materija je praktično nemoguće. Hemijski postupci se razlikuju u zavisnosti od
reagenasa upotrebljanih za odvajanje lignina iz drveta. Prema vrsti hemikalije za hemijsku
obradu usitnjenog drveta razlikuju se kiseli i alkalni postupak za hemijsku preradu drveta.
Najviše celuloze se proizvodi iz drveta. Za proizvodnju se koriste dva postupka: kiseli
postupak i alkalni postupak. Hemijska obrada. Osnova postupaka je delignifikacija drvne
mase. Cilj delignifikacije je razdeliti vlakna međusobno tako, da se celuloza i hemiceluloze
što manje oštete.
SULFITNA CELULOZA – KISELI POSTUPAK: Sulfitna celuloza nastaje kuvanjem
smreke, jele i topole (sečke koja ne sadrži mnogo smole) u rastvoru kalcijumovog i
magnezijumovog bisulfita uz dodatak sumporaste kiseline. Osnova ovih postupaka je
sulfoniranje lignina i njegovo uklanjanje iz drva u obliku ligninsulfonske kiseline. Hemijski
postupak se temelji na delignifikaciji drvne mase. Glavni cilj delignifikacije je razdvojiti
vlakna međusobno tako, da se celuloza i hemiceluloze što manje oštete. Time se ne ukloni sav
lignin, zapravo se postupak zaustavlja na približno 5% preostalog lignina. On se kasnije
odstrani postupkom beljenja. Postupak se odvija u vrlo kiseloj sredini pH 2 – 4. Kiselina ulazi
u reaktor sa temperaturom 60 - 70°C, a u reaktoru se još zagreva do 110-117°C. Taj deo
procesa se naziva impregnacija sečke sa kiselinom
SULFATNI – ALKALNI POSTUPAK: Danas se najviše celuloze proizvodi upravo
sulfatnim postupkom, jer se njime mogu preraditi sve vrste drveta pa i one koje sadrže više
smole, zatim jednogodišnje biljke, itd. Mehaničke karakteristike su bolje nego kod sulfitne
celuloze, spaljivanjem otpadnog luga (NaOH, Na2S, Na2CO3) je moguća regeneracija baza,
te su smanjeni problemi sa otpadnim vodama, drvo nije potrebno tako dobro očistiti, kao kod
sulfitnog postupka. Postupak ima i nedostatke: iskorišćenje iz drvne mase je niže, sposobnost
beljenja je više ograničena i troškovi beljenja su viši. Sečka se kuva sa jakom bazom pH 14.
Temperatura kuvanja kreće se do 170 do 190°C, Zagrevanje kuvača traje 1 do 2,5 sata, a sam
proces kuvanja 1 do 2 sata. Kod alkalnog razlaganja rastvaraju se i hemiceluloza i deo
celuloze.
BELJENJE CELULOZE: razaranje ili prevođenje u bezbojne. Vrsi se hemikalima:
• Oksidaciono (celuloze): razara, odbojadiše ostatke ili adsorpcijom vezane za
vlakna tragove luga. Sa hem. stanovišta pravilnije delignifikacija jer se lignin
prevodi u hlorlignin i njegovom rastvaranju, odnosno uklanjanju iz vlaknaste
mase. Celuloza dobijena iz drveta sadrži 3 do 8% lignina koji se beljenjem
modifikuje.
• Redukciono (drvenjače): Reverzibilan proces, u više faza. Hlor, kiseonik,
hipohlorit, ozon, vodonik, peroksid. Jednostepeno (za celulozu od tekstilnih
otpadaka, ne odgovara zahtevima papirne industrije). Višestepeno (sulfatna i
sulfitna celuloza).
PRIPREMA PAPIRNE MASE:
1. RASTVARANJE – vrsi se u rastvaracu ili pulperu gde se materijal
mehanickim delovanjem i unutrasnjim trenjem (usled turbulencije) prevodi u
najkracem vremenu u jednolicnu, vodenu suspenziju sa 4 do 7% suve mase
koja se lako pumpa.
2. MLEVENJE - Najvažniji proces pripreme papirne mase. Naziv mlevenje nije
adekvatan jer se vlakna kidaju, čupaju i gnječe. Pojave koje se desavaju kod
mlevenja su:
•• SEČENJE – podrazumeva se delenje vlakanaca normalno na njihovu
uzdužnu osu.
•• FIBRILIRANJE – podrazumeva se cepanje paralelno ose vlakna i
izdvajanje fibrila koje izgrađuju slojeve – lamele celuloznog vlakna.
Vlakna se razlažu do fibrila i mikrofibrila
•• BUBRENJE VLAKANCA - je promena na vlakancima usled hidratacije u
unutrašnjem sloju celuloze, do koje dolazi usled razaranja spoljašnjeg
omotača. Sredina za bubrenje je voda. Bubrenjem vlakno raste za 10-40%
u debljinu, dok mu se dužina smanjuje za 0.1%.
Razlikujemo posno i masno mlevenje.
• POSNO MLEVENJE:
− Vlakna uglavnom rezana i lako otpuštaju vodu.
− Ako je manja gustina vlakanca u vodenoj suspenziji, manji razmak izmedju
nozeva, krace vreme mlevenja, ostvaruje se posno mlevenje.
− Dobijen papir od ovako mlevene celuloze je voluminozan, dobro upija, mekan
je i ima malu čvrstoću
• MASNO MLEVENJE:
− Mlevenje bez skraćivanja vlakanaca, a cilj je da se vlakanca samo malo stisnu.
 − Pri masnom mlevenju gustina vlakanaca je veća u suspenziji, veći razmak
između noževa u uređaju za mlevenje što dovodi do gnječenja i trenja
vlakanaca, duže vreme mlevenja i veće brzine obrtanja rototra sa noževima.
− Dobijeni papir je velike čvrstoće i transparentnosti i slabe upojnosti.
DODACI PAPIRNOJ MASI :
1. PUNILA: Punila se dodaju u masu s ciljem, da se poboljšaju štamparska svojstva
papira. Ona ispunjavaju međuprostore vlaknaste materije koja stvara mrežastu
strukturu. Kao punila za papir se koriste bele neorganske materije nerastvorne u
vodi, u obliku praha. Najvažnija punila su: kaolin, talk, kreda, gips, titan-oksid.
Poboljšanja koja donose punila u papiru: mekoća i naleganje uz stamparsku formu,
povecava se mogucnost stampanja, belina, glatkoca, smanjuje se prozirnost.
Nepovoljne posledice koristenja punila: opadanje cvrstoce, stepena keljenja,
pojava dvostranosti, prasenja i čupanja vlakana u toku štampe.
2. KELJIVA: List papira vlaknasto je tkivo, koje je sastavljeno od velikog broja
pojedinačnih vlakanaca. Svako vlakance je prazna cevčica koja je sposobna primiti
rastvor i bubriti, to je razlog upojnosti papira. Regulisana upojnost papira postiže
se keljenjem, odnosno zatvaraju se vlakanca, cevčice. Pri izradi papira keljiva se
dodaju u masu ili se mogu nanositi na površinu papira. Moguće je izvesti i
kombinaciju obe vrste keljenja. Ovisno od količine dodatog keljiva razlikujemo
stepene keljenja: četvrtkeljeno ¼, polukeljeno ½, tričetvrtkeljeno ¾, punokeljeno
4/4. Rastućim stupnjem keljenja opada stupanj upojnosti papira.
Dele se na: Prirodna: biljnog porekla (kolofonijum, skrob i dekstrin) i
životinjskog porekla (tutkalo, želatin, kazein)
Sintetička (danas u široj primeni, polivinil alkohol, polivinil acetat, fenolformaldehidne
melaminaldehidne smole)
3. BOJE: boje su obojene supstance neorganskog ili organskog porekla, koje boje
neku drugu supstancu. Boje za papir su isključivo sintetske organske boje. U
upotrebi su tri različite metode bojenja: bojenje u masi, bojenje uranjanjem i
nanošenje boje na površinu lista. Boje koje se koriste moraju imati maksimalan
afinitet prema svim komponentama papirne kompozicije, jasnog, čistog tona,
postojane na svetlost i toplotu, hemijski otporne.
IZRADA PAPIRA: mašina za izradu papira deli se u tri dela:
1. MOKRA GRUPA: Odvaja se voda iz nabubrenih vlakanaca, mokrim presovanjem
započinje stvaranje lista papira. Zadatak je da se iz vlažne papirne trake ukloni
što je moguće više vode, jer u suvoj grupi treba za uklanjanje vode utrošiti puno
energije.Proces odvodnjavanja vlažnog lista uglavnom se temelji na prenosu
vode na filc (specijalno tkano platno, na njemu se papirna traka provodi kroz
presu koja iz nje istiskuje vodu) iz kojih se voda odstranjuje pomoću usisnih
cevi. Nakon napuštanja grupe presa, papirna traka već sadrži 36% do 42% suve
materije. Dalje sušenje obavlja se u suvoj grupi isparavanjem preostale vode.
2. SUVA GRUPA: Papirni list koji dolazi iz presa ima 35 do 40% suve supstance. Dalje
isterivanje tečnosti se vrsi samoisparavanjem a to se dešava u suvoj partiji koja se nastavlja na
mokru. Ona počinje sa cilindrom za predgrevanje i završava se sušnim cilindrom. Sušenje
dovodi do: čvrstoće, glatkoće, poroznosti, propustljivosti vazduha, beline i dr. Optimalna
svojstva papira se postižu ravnomernim sušenjem. Sušenje može biti: kontaktno, kanalno,
pomoću zračenja.
3. ZAVRŠNA GRUPA: Papir sa 94% suve materije se hladi na cilindru kroz koji struji
hladna voda. Cilindar ima višestruku ulogu: smanjuje ili uklanja nakupljeni statički
elektricitet u papiru do koga je došlo trenjem tople trake i valjaka uređaja za glačanje, uklanja
krtost papira.
Uređaji za glačanje: Služe za poravnanje površine kod mašinski glatkih papira
− Mokro glačanje se vrši pre ulaska papirne trake u poslednju grupu sušne partije
ili između sušne partije i cilindra za hlađenje
− Suvo glačanje se sastoji od 5 do 8 valjaka od brušenog tvrdog liva, koji su
smešteni jedan iznad drugog – može se postići obostrana glatkost papira
DORADA PAPIRA:
1. VLAŽENJE: Papiri koji idu na satiniranje moraju se vlažiti. Nepotpuno sušenje
na papir mašini ne dolazi u obzir, jer se može ići najviše do 10% vlage, a to nije
dovoljno za satiniranje, a iznad tog procenta nije više osigurano namotavanje bez
nabora. Vlaženje se vrši pomoću cevi za prskanje, četkom, maglom. Od svih se
traži jednoliko vlaženje čitave trake.
2. SATINIRANJE: prolaz papira ili kartona između valjaka pod pritiskom sa
svrhom izjednačavanja neravnina. Cilj satiniranja:postizanje obostrane glatkoće
površine papira. Prema nameni papira i vrsti satiniranja mogu se postići efekti
visokosjajnih, polusjajnih, bez sjaja, polumat i mat površina. Satiniranje se vrši na
kalenderu.
3. OPLEMENJIVANJE: znači secijalnom obradom (npr. premazivanjem,
impregniranjem, kaširanjem, oslojavanjem, lakiranjem, premazivanjem,
kaširanjem, nabiranjem...) dati papirima dodatna svojstva i time povecati njihovu
vrednost i mogucnost upotrebe.
SKLADIŠTENJE I KLIMATIZACIJA:
− Skladištenje štiti od negativnih uticaja (prašine, direktne sunčeve svetlosti,
mehaničkih oštećenja tokom prenosa)
− Lagerovanje u prostorije:
o sa automatizovanom klimom na temperaturi između 18 i 20°C i
relativna vlažnost vazduha od 50 - 65%,
o suve i svetle prostorije
o paketi naležu celom površinom ili polegnuti po dužini
− Klimatizacija: prilagođavanje papira, kartona, lepenke radnim uslovima u
prostorijama gde će se prerađivati
− Relativna vlažnost je odnos količine vodene pare koja se stvarno nalazi u 1m3
vazduha i one koju bi on mogao stvarno da primi
PODELA PAPIRA PREMA GRAMATURI:
- papiri: 8 do 150 g/m2 - kartoni: 250 do 500 g/m2
- polukartoni: 150 do 250 g/m2 - lepenke: 500 do 5000 g/m2
PAPIRI ZA VISOKU ŠTAMPU:
-Savitljivost, elastičnost, mekoća, optimalna upojnost, određena glatkoća
-Elastična deformacija
-Nesatinirani, slabo satinirani papiri sa većim sadržajem drvenjače i punila što im daje
svojstva poroznosti i kapilarnosti
PAPIRI ZA RAVNU ŠTAMPU:
• Bolje vrste bezdrvnog papira (tekstilna vlakna i sulfatna beljena celuloza) i srednje fini
papir
• Veći sadržaj lepila, stepen keljenja je ¾ do 1/1 i to obično sintetičkim smolama koje
daju hidrofobni karakter
• Smanjena upojnost papira ne smeta štampi, jer se štampanje vrši tankim slojem boje,
koja se površinski suši.
PAPIRI ZA DUBOKU ŠTAMPU: velika glatkoća, elastičnost, mekoća i optimalna upojnost
• Nesatinirani papiri ne dolaze u obzir jer su porozni pa boja na njima brzo probija na
drugu stranu
 • Visok sadržaj punila
• Mogu i papiri slabije upojnosti ako se koriste specijalne boje sa brzim isparavanjem
organskog rastvarača
1.Razalika izmedju objektivnog i subjektivnog ispitivanja ,prividna i srednja greska!
-Sunjektiva ispitivanja: ispitivac vrsi vrsi koristeci,svoja cila,a rezultati se daju kvalitativno
a ne brojcano.Ocene su obicno:dobro/lose ili upotrebljivo/ne upotrebljivo za odredjeni posao.
-Objektivno ispitivanje: materijala se vrsi razlicitim aparatima kojima dobijamo brojcane
rezultate.Na rezultate ispitivanja moze da utice:1)uzimanje uzorka 2)standardna klima
3)dimenzije uzorka 4) broj pojedinacnih ispitivanja 5)brzina I trajanje ispitivanja
-Prividnu gresku: mozemo definisati umesto apsolutne greske Vi=Xi-X
-Srednja greska:Ako se izvrsi veliki broj merenjaznacajnu informaciju o gresci mernja daje
srednja greska pojedinosti merenja

2.Karakteristike papira za visoku stampu

Mora pokazati svojstva savitljivosti,elasticnosti,mekocu,optimalnu upojnost i odredjenu
glatkocu.Za finije radove sa rasterima velike gustine mora se upotrebiti papir glatke
povrsine,satiniran ili premazan.

3.Celuloza:je sastavni deo biljnog vlakana pretezno u centralnom sloju u obliku.Fibrile u

sekundarnom zidu.Dvomenrionalni lancasti molekul od kojih je po 5 lanaca spojeno u
celulozni kristalit.Duzina lanca je odredjena brojem najednostavnijih delova a to su glukozni
prstenovi.Broj karika lanaca se naziva prosecnim stepenom polimerizacije.Drvo 3000.Pamuk
12000 Lan 36000.Celuloza daje vlaknu cvrstocu na zatezanje.Cista celuloza ograniceno bubri
I ima sposobnost vezivanja vlakanaca.Za izradu papira se od nje zahteva da lanac bude sto
duzi.Mora biti povezana sa odredjenom kolicinom hemiceluloze I malom kolicinom lignitni
da bi dobila optimalna svojstva za izradu papira.Celuloza povoljno utice na
belinu,poroznost,kompaktnost,mikrostrukturu povrsine I mehanicka svojstva.

4.Gramatura papira.Podela.Gramatura ili povrsina masa je jedno od najvaznijih fizickih

svojstava papira.Gramatura je masa 1m2 papira ili kartona izrazena u gramima
G=m/A.Prema gramaturi,proizvodi industrije papira se dele na:papire,kartone I
lepenke.Prema standardu dele se na:1) 8-150g/m2 –papiri 2) 150-250-polu kartoni 3) 250-
500-kartoni 4) preko 500- lepenke

5.Suva grupa: Pocinje cilindrom za predgrevanje i zavrsava se poslednjim susnim

cilindrom.Susni cilindri su parom grajani potirajuci valjci cije se delovanje sastoji u
otparavanju zaostale vode.Usled isparavanja vode dolazi do skupljanja vlakanaca I njihovog
zblizavanja pa se pored vec postojecih vodonicnih veza,stvorenih u toku povezivanja
celuloznih vlakana, na situ papir masine,stvaraju nove vodonicne veze.Susenje dovodi I do
drugih promena na papiru,dobija se odredjena glatkoca,poroznost,propustljivost
vazduha,belina..itd.

6.Navesti procese u proizvodnji papira: 1)dobijanje najvaznijih sirovina2)priprema papirne

mase3)izrada papira4)dorada papira

7.Povoljne posledice punila na papir:Pod pojmom pepela u papiru se podrazumevaju u

neisparljivi I nesagorim neorganski sastojci koji ostaju posle spaljivanja. P=go/g*100
-P=sadrzaj punila,go=masa pepela,g masa ispitanog uzorka
8.Osnovne faze stampanja: 1)Postupak izrade stamparske forme 2)postupak stampanja
3)postupak dorade

9.Drvo u izradi papira.Karakteristike i gradja: Najvaznija sirovina za proizvodnju

celuloze je drvo.Koriste se razne vrste listopadnog i cetinarskog drveta.Najvise se koriste
cetinari:smreka,bor,jela I liscari:bukv,topola,breza.Stablo je propusni material,propusta vodu
I sastoji se od kore I drveta.Kora se sastoji od plutastog tkiva koje je mrtvo I stiti zivi deo od
isusenja.Izmedju drvenog dela I kore je kambijum,koji prema spoljastvara koru,a prema
unutra drvo;tamo gde se stvaraju godovi odnosno drvo raste po debljini.Membrane maldih
celija sadrze vise celuloze od starih ,jer se u njih uklope druge materije .Celijski zid se satoji
iz vise slojeva:primarnog zida,sekundarnog zida,spoljasnjeg,centralnog I unutrasnjeg sloja
sekundarnog zida.Osnovni element strukture drveta je celija.Analize drvene materije pokazuju
da ona sadrzi oko 50% suve materije I oko 50% vode.U sastavu suvog dela materije ulaze
uhljenihidrati,lignit ismole,A to su ujedno I glavne komponente drveta.

10.Tekstilne sirovine: Pored tehnicke celuloze od razlicitih vrsta drveta u izradi papira se
upotrebljava celuloza dobijena iz tkanina na bazu:pamuka,lana,konoplja…Pamuk sadrzi iznad
92% celuloze.Ovako dobijena vlakna koriste se u proizvodnji specijalnih papira od kojih se
zahteva velika mekoca,trajnost,velika upojnost,upijajuci papir,filter papir,cigarette papir,ne
providni papir,za biblije I stampanje skupih knjiga,papir za novcanice

11.Dodaci papirnoj masi I njihova svojstva: 1) Drvenjaca-papiru daje vecu poroznost i

sposobnost primanja boje upijanjem,ali smanjuje prozirnost,elasticnost,I dimenzionu
stabilnost,belinu,sjaj,glatkocu.
2)Celuloza-povoljno utice na belinu,poroznost,kompaktnost,mikrostrukturu povrsine I
mehanicka svojstva.
3)Punila-povecava poroznost,neprozirnost,mekocu,belinu,glatkocu I smanjuje se deformacija
pri vlazenju ali nastaje sklonost ka prasenju,javlja se dvostranost,smanjuju se maehanicke
osobine.
4)Lepila(keljiva)-povecavaju hidrofobnost,kompaktnost I poboljsavaju mehanicke osobine.

12.Ispitivanje sklonosti ka prasenju: 1) Izmedju 2 valjka prolaze papyri.Jedan valjak ima

gumenu prevlaku I skuplja prasinu.Posle 5 uzoraka boje se vlakanca zadrzana na valjku i
sklonost ka prasenju se izrazava brojem vlakana po cm3
2) IGT aparatom.Se radi valjkom koji je premazan lepljivim uljem kojim se prelazi preko 25
araka papira I na valjku ostaju nedovoljno vezane cetice punila I vlakana.Zatim se na valjak
nanese stamparska boja I napravi se otisak.Na mestima gde nalaze cestice na valjku,boja ne
prihvata u dovoljnoj kolicini I na otisku se vidi kao svetlo mesto ne pokriveno ili nedovoljno
pokrivenom bojom.To se poredi sa gotovim ealonima I odredjujesklonost ka prasenju.

13.Ph vrednost papira:Provera Ph vrednosti je vazna za omote papira,koji ce na poledjini

primate sloj lepila,ofsetne papire zbog uticaja kiselog karaktera papira na brzinu susenja
boja.Kiselost ili baznost papira se javlja kao posledica nedovoljnog ispiranja celuloznih
vlakana,uticaja nekih lepila I punila.Vrednost pH se moze ispitati specijalnim pH metrom ili
pomocu lakmus papira.

14.Sitova strana papira: je usled tkanja sita koje je utisnuto,u list oznacena kao hrapava i
ravna
1. Sulfatna celuloza: 1)ovaj postupak je bio prvi otkriven, pa je onda malo potisnut sulfatnim
postupkom2)prolivanje reaktanata i drvene trescice se znatno brze nego pri sulfatnom
postupku posto alkoholi usled jaceg bubrenja trescica lakse difunduje u njih3)za proizvodnju
tvrde celuloze radi se sa nizim koncentracijama4)pri vecim koncentracijama luga se dobija
kvalitet meke i za beljenje pogodne celuloze5)brzina reakcija pri hemijskoj obradi i kvalitet
celuloze zavisi od koncentracije luga i temperature6)beli lug regeneracijom dobijena tecnost
beli lug
7)dobijena celuloza je mrke boje sa ocekivanim vlaknima8)primena je usmerena na izradu
omotnih papira, vreca, i kartonskih kutija, kondenzatorskih papira i kabelsih papira

2. Stamparske forme duboke stampe: 1)stamparske forme se udubljenjim stampackim

elementima (celijama) primenjuje se u tehnici duboke stampe2)prilikom prenosenja na
stamparsku formu boja ispunjava celije, ali prolazi I na povrsinu stamparske forme koja nije
izgravirana odnosno na ne stampajuce elemente

3. Subjektivno ispitivanje papira: -Subjektiva ispitivanja: ispitivac vrsi vrsi koristeci,svoja

cila,a rezultati se daju kvalitativno a ne brojcano.Ocene su obicno:dobro/lose ili
upotrebljivo/ne upotrebljivo za odredjeni posao.
4. Hrapavost: -odnosno glatkoca su funkcije brzine kojom vazduh prolazi izmedju ravne
staklene ploce i lista papira kada se ispitivanje papira vrsi pod odredjenim uslovima

5. Istorijat papira:1)egipcani su pre 4000 godina otkrili papirus, prikladni materijal za

pisanje 2)papir je dobio ima po po papirusu iako je drugaciji proizvod3)prvi proizvodjaci su
bili kinezi u 1. veku4)pojavom papira u ovom delu sveta su potisnuti skuplji materijali za
pisanje kao sto su pergament i svila5) oko 750 godine arapi su prihvatili proizvodnju papira i
doprineli poboljsanju papira6)zahvaljujuci arapima od 7 veka pocela je proizvodnja papira u
Evropi---> Spaniji zatim Siciliji7)papir je dobio narocitu vrednost nakon otkrica
Gutenbergove stmparije8)prvi pokusaj konstruisanja papir masine je ucinjen 1799. u
Francuskoj9)prva radionica na nasim prostorima 1579. u Fuzinama (Hrvatska)

6. Proces primene papirne mase: 1)pod procesom papirne mase podrazumeva se sve radne
operacije za prevodjenje poluproizvoda i svih sirovina u stanje i oblik prikladnom za izradu
trake papira na papir masini 2)priprema sirovine se vrsi specijalnim masinama:- rastvaranje
vlaknastih sirovina - rastvaraci, pulperi 1* skladistenje - specijalni rezervoari2*uklanjanje
kvrzica - specijalne masine za uklanjanje kvrzica3*mlevenje - mlinovi i rifajneri4*mesanje
komponenata - rezervoari za mesanje

7. Tri klasifikacije papira:-1)papir2)karton3)lepenka

8. Kasiranje

- je lepljenje, spada u postupke oplemenjivanja papira

- mozemo podeliti prema komponentama koje spajamo:
1. papir sa papirom 2. papir sa folijama 3. papir sa tekstom
- kod kasiranja dolazi do spajanja suvih traka pomocu lepila
- proizvodi dobijeni kasiranjem odlikuju se po velikoj krutosti
- najrasirenije je kasiranje papira sa folijama

9. Osobine stampanih formi

- stamparske forme sestoje se od stampajucih i nestampajucih elemenata

- svaki postupak stampanja ima svoju karakteristicnu stamparsku formu, koja se razlikuje
prema osobinama materijala i geometrije povrsine
- stamparske forme mogu biti reljefne (izdignuti ili upusteni) stampajuci elementi, ravne ili sa
otvorima

10. Osnovni nacin oplamenjivanja papira

- postupak oplamenjivanja se moze podeliti na:

1. oplemenjivanje impregnacijom u masi
2. oplemenjivanje povrsine, odnostno premazivanje, lakiranje
3. lepljenje
4. nabiranje
5. narociti postupci koji menjaju hemijsku strukturu vlakana
6. bezbojno dezeniranje
7. bojadisanje

11. Karton i lepenke

- kartoni su proizvodi papirne industrije po sastavu i kvalitetu jednaki papirima, ali vece
debljine i gramature
- gramatura polukartona je 150-250 g/m2, a od 250-500 g/m2 su kartoni
- izradjuju se od svih materijala od kojih je i papir i uglavnom na isti nacin
- s obzirom na broj slojeva od kojih su sastavljeni mogu biti jednoslojni i viseslojni

- lepenke su proizvodi cija je gramatura iznad 500 g/m2

- s obzirom na sirovnisku bazu delimo ih na:
-belu, sivu, smedju, specijalnu i lepenku od slame
- proizvodi se u formatu B i ima znacajnu primenu u izradi kartonskih proizvoda

12. Formati papira

- znaci velicina ali i podrazumeva nekoliko pojmova:

- format sirovine (papira ili kartona)
- format nedovrsenog izdanja
- format gotovog proizvoda

13. Drvenjaca

- se dobija mehanickim razdvajanjem drveta na vlakanca, fibrilacijom na dimenzije 1-2 mm

- otkricem drvenjace doslo je do naglog razvoja industrije papira, jer je od tog doba bila je
veliki progres za obradu papira
- za proizvodnju drvenjace koristi se smreka
- pri proizvodnji drvenjace poseceno drvo mora da odlezi 6 meseci, nakon secenja, i pre
prerade, zbog smola koje su u njemu
- kod bele drvenjace nuzno potpuno otkoravanje kako bi se izbegle necistoce
- pri brusenju drveta se ne desavaju hemijske, vec su samo fizicke promene dok je za bolje
papire za stampanje optimalni sadrzaj drvenjace sa 55% finog materijala
- razlikuje se bela i smedja drvenjaca
- ponekad je potrebno beljenje drvenjace, narocito ako se ona upotrebljava za izradu srednje
finih drvnih papira
- smedja drvenjaca se proizvodi od cetinara bora, smreke i bele jele
- smedja drvenjaca se koristi za proizvdonju lepenki
- drvenjaca se kao najjeftiniji polufabrikat, upotrebljava u velikim kolicina u proizvodnji
papira pri tome je drvenjaci skoro uvek potrebno dodati odredjenu kolicinu celuloze 15-20%