Muzička analiza kompozicije „Balkan“

Kompozicija „Balkan“ je programskog karaktera. Pisana je u formi razvijenije

pesme i budući da ima „rondoliku“ strukturu, šematski bi bila prikazana kao:
abaca (podsećajući tako na šemu ronda sa tri teme). Ovo delo, zapravo, nije
bazirano na nekom jasnom sistemu ili na unapred planiranoj šemi, stoga je teško
odrediti pripadnost nekoj formi. Ipak, nešto što bi ga moglo definisati je način na
koji je kompozitor doživeo istoriju, tradiciju i muziku Balkana, iako, ovde
analitičar ne bi bio najpouzdaniji da o tome govori. Zato treba citirati kompozitora
i to bi izoštrilo viđenje analitičara i poboljšalo razumevanje stava kompozitora
prema muzičkim idejama u momentu komponovanja.

Analitička zapažanja:

Tonalitet kompozicije je g-moll, sem u trećem odseku, gde se javlja ciganska

molska lestvica, ali ne postoji njena dosledna primena do kraja ovog odseka.
Svakako, to je težnja kompozitora da se u skladu sa programom kompozicije koji
je zamislio dobije pomalo arhaizovani karakter.

U kompoziciji „Balkan“ prepoznatljiv signal početka predstavlja motivsko

izlaganje u okvirima jednotakta (takt 1) i njegovo ponavljanje (takt2). Nakon
signala početka, sledi progresija „inicijalnog“ motiva (taktovi 3 i 4), izražena na
melodijskom nivou, gde novonastali motiv, u odnosu na predhodni, sadrži relativne
melodijske izmene. Varijantni motiv „a1“ sadrži nizanje tonova u uzlaznom smeru
melodije, u intervalskim disonantnim odnosima velike i male sekunde. Upotrebom
akcenata u motivu „a1“, gde prvi ton dobija veći značaj od ona dva koji slede za
njim, povećava se tenzija melodijskog toka jer uključuje i artikulaciju, kao jedan
od parametara muzičkog izraza. Ona je opet u korelaciji sa kategorijama ritma i
metra i dimenzijom vremena u kojoj se iznosi dati materijal. Visina tona „g“ u
oktavnoj relaciji „gore-dole“, pojačava napetost muzičkog toka ali, istovremeno,
znaci i njegovo smirenje. Nakon toga, sledi varijantni motiv (a1), koji se sada
izvodi u stakato artikulaciji i njegovo naknadno ponavljanje. Situacija sa tonom g,
kako bi se ostvario zadovoljavajući stepen tenzije je sada malo drugačiji jer
prelaskom na sitnije notne vrednosti dolazi do postupnog oživljavanja ritmickog
toka. Njegovo delimično ponavljanje u oktavnom rastojanju je snažna asocijacija
na tonalni centar, uz relativno smirenje koje donosi kadenca (ali uz svesno
izbegavanje subdominantne funkcije i više je u melodijskom pokretu dominante –
tonike).

PRVI ODSEK a (1-16) bi mogao biti uvodni odsek za drugi (17-51) jer se tematski
nadovezuju, tačnije u nekim situacijama motivski materijal drugog odseka je
izveden iz materijala prvog. Međutim, kompozitor mu pridaje mnogo veći značaj i
ponavlja ga još dva puta u toku kompozicije, s tim da se materijal u njegovom
trećem javljanju ne reprizira do kraja, zbog efektnijeg završetka kompozicije.

DRUGI ODSEK b (17-51), odlikuje fragmentarnost strukture jer sadrži više

pododseka, zbog različitog motivskog sadržaja. Pisan je u taktu 7/8, koji još više
dolazi do izražaja usled prisustva različite artikulacije u melodiji motiva u
pododsecima.

Prvi pododsek (17-20) već uvodi kontrast u muzičkom materijalu. U odnosu na

odsek a, sadrži deljivi dvotakt koji biva transponovan za sekundu niže i potom
sledi njihovo doslovno ponavljanje.
Dugi pododsek (21-31) čini izlaganje dva deljiva dvotakta u odnosima sekunde,
potom sledi ponavljanje tona g2 u trotaktu, koji je reminiscencija istog materijala
iz prvog odseka a.

Treći pododsek (32-35) sastoji se iz jedne potencijalne rečenice/ fraze zasnovane

na jednom jedinom motivu koji je njen gradivni element, te ćemo takvu strukturu
kvalifikovati kao razvojnu.

Četvrti pododsek (36-39) predstavlja nastavak muzičkog toka i predstavlja

ponavljanje motiva iz drugog pododseka. Formira se potencijalna rečenica/fraza.
Treći pododsek se doima kao uvodni za materijal koji sledi u četvrtom pododseku,
a utisak o tome stvorio se zbog sada postupnog hoda datog motiva (takt 36) od tona
g2, u stakato artikulaciji, te se čini da se materijali nadovezuju , odnosno da se
materijal četvrtog pododseka samo nastavlja na prethodni.

Peti pododsek (40-43) sadrži nov motiv (takt 40) koji postaje konstituent
potencijalne rečenice/fraze. Nakon njenog ponavljanja sledi šesti pododsek .

Šesti pododsek (44-53) poseduje materijal koji uključuje potencijalnu

rečenicu/frazu sa razvojnom strukturom prema njenom sadržaju.

ĆETVRTI ODSEK c (68-86) je mirniji, raspevaniji i pretežno lirskog izraza.

Donosi izrazitiji kontrast u tematskom sadržaju. Prisutna muzička građa se zasniva
na tri potencijalne rečenice/fraze. Prva, iznosi materijal na podlozi g-molla i njena
unutrašnja struktura je 3+3+4, zatim slede jos dve iste tematske građe. Inicijalni
motiv druge i treće rečenice podseća na početni motiv drugog odseka, odseka b.