SOMATOTIP I TELESNI SASTAV DŽUDISTA

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Somatotip i telesni sastav

džudista
- seminarski rad -

Autor: Jagoda Zečević Mentor:Prof. dr Patrik Drid

Novi Sad, 2017.

1
Sadržaj:

1.Uvod............................................................................................................................................. 3
2. Predmet, cilj i metod rada ........................................................................................................... 4
3.Somatotip i telesni sastav ............................................................................................................. 4
3.1 Uticaj konstitucije na uspešnost u džudou ................................................................................ 6
3.2 Telesna kompozicija džudista ................................................................................................... 7
5.Zaključak...................................................................................................................................... 8
6.Literatura ...................................................................................................................................... 9

2
1.Uvod

U ovom radu sam pokušala da predstavim uticaj konstitucije kao faktora uspešnosti u džudou i
povezanost sa telesnom kompozicijom, kao i primere i pretpostavke konstitucionalnog tipa
džudistkinja i džudista koji su na olimpijskom i svetskom nivou.U daljem tekstu u okviru uvoda
će biti navedene osnovne odlike u pogledu sposobnosti uspešnih džudista, kao i karakteristike
samog sporta.U daljem tekstu biće navedeni rezultati nekih dosadašnjih istraživanja u populaciji
džudista.

Što se tiče psiho-motoričkih sposobnosti, džudisti dominantno poseduju veliku snagu, anaerobnu
moć i kapacitet, aerobnu moć i fleksibilnost (Thomas, Cox, LeGal, Verde & Smith, 1989).
Takođe, u džudou, pored podele na uzrasne kaegorije, postoji i podela na takmičara po težini, te
iz toga možemo zaključiti da je telesna kompozicija važan parametar. Cilj podele jeste da se
osigura borba koja će se odvijati u fer uslovima i da borci budu približne snage, sile i agilnosti.
Ono što zabrinjava je što se većina džudista služi štetnim metodama kao načinom za gubljenje
mase,(,, skidanje kilaže”), da bi time postigla kompetitivnu prednost u odnosu na svoje lakše i
slabije protivnike (Artioli et al. 2010). Sportski rezultat u velikoj meri u džudou zavisi od visoke
anaerobne vrednosti, kao mogućnosti za ispoljavalje visoku mišićnu snagu u okviru svoje
težinske kategorije. Iz već navedenog trenažni proces u džudou je usmeren na povećanje mišićne
mase i istovremeno smanjenje telesnih masti, što bi značilo stvaranje funkcionalnih preduslova
za ispoljavanje veće mišićne snage u okviru određene kategorije. Prethodna istraživanja su
pokazala da morfološke i fiziološke karakteristike džudista koreliraju sa tehničkim faktorima
izvedenim u toku borbe(Classens et al 1987, Thomas et al 1989,Ebine, Yoneda, & Hase, 1991,
Kim, Kim, & Han, 1996, Borkowski, Faff, Starczewska& Czapowska, 2001). Iz tog razloga,
progresija u nekoj od pomenutih varijabli dovodi do pozitivnog uticaja na izvođenje tehnike u
toku borbe (Franchini, Takito,& Bertuzzi, 2005). Takođe je dokazano da morfološke i
funkcionalne karakteristike međusobno značajno koreliraju (Franchini, Takito,& Bertuzzi, 2005).
Važno je napomenuti i da visok procenat telesnih masti negativno utiče na dominantne
motoričke sposobnosti u ovom sportu (Classens et al.1987, Ebine, Yoneda, & Hase, 1991,
Nakajima at al. 1998). Franchini, Takito,& Bertuzzi(2005) su utvrdili negativan odnos procenta
telesnih masti sa parametrima opšte fizičke prpremljenosti, dok je veliki broj istraživanja utvrdio
negativan uticaj masnog tkiva na vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika (Nakajima et al.
1998, Utter et al. 2002, Franchini et al. 2011). Iz ovoga sledi da je jedan od faktora uspešnosti
vrhunskih takmičara i održavanje niskog procenta telesne masnoće (Kibo, J.,et al
2006).Istraživanja koja su sprovođena u SAD došlo se do rezulatat da internacionalni džudisti

3
imaju manji procenat telesne masti u odnosu na takmičare koji su slabije rangirani na američkoj
rang listi (Callister et al. 1991). Džudisti koji su bili učesnici Olimpijskih i Azijskih igara su
imali značajno veći procenat bezmasne telesne mase od džudista koji nisu nastupali na ovim
takmičenjima (Кibо еt аl. 2006).

2. Predmet, cilj i metod rada

Predmet seminarskog rada je telesna kompozicija i morfološki profil(somaotip) koji mogu

usloviti uspeh u džudou.

Cilj rada je prikaz klasifikacije morfoloških tipova građe, napomene o dominantnosti određenog
tipa, kao i procentualna određenost telesne kompozicije, uz navođenje razlika u polovima.

4
3.Somatotip i telesni sastav

Klasifikacija konstitucionalnih tipova se može izvoditi koristeći:

1. subjektivne metode;
2. objektivne metode.
Subjektivne metode izvodimo postatrajući i ocenjivajući određene morfološke
karakteristike. Objektivne metode se zasnivaju na merenju određenih antropoloških
karakteristika, pritom ih upoređujući. Morfo tipovi su prema različitim autorima
drugačije klasifikovani. Navešću nekoliko najznačajnih autora koji su se bavili ovom
oblašću i njihove podele su sledeće:
 Krečmer (Kretschmer, 1918.) – podela na: leptozomni, atletski,
cerebralni, piknički tip;
 Šeldon, Stivens i Taker (1940.) – endomorfni, mezomorfni i
ektomorfni tip;
 Konrad – podela na leptozomne i pikničke, i na
hipoplastične i hiperplastične.

Drugu podelu ću detaljnije objasniti i postaviti primere po kategorijama

u dzudou:
 Zasniva se na podeli na osnovu stepena razvoja pojedinih tkiva koja potiču od tri
embrionalna lista (ektoderm, mezoderm i ektoderm)
 Endomorfni tip – označava dominaciju potkožnog masnog tkiva, što znači da
je osoba zaobljenog tela, bez vidljive muskulature; sa naglašenom telesnom
masom. Lice je široko, vrat je po izgledu kratak i debeo, trup je širok i dugačak, a
trbuh naglašen, dok su ekstremiteti kratki i debeli. Zbog odlika ženskog pola, kod
džudistikinja, koje prirodno imaju veći procenat masnog tkiva u odnosu na muški
pol, preovlađuje ovaj tip građe, ali se graniči sa mezomorfnim tipom građe.
 Mezomorfni tip – odlikuje se dominacijom muskulature, skeleta i vezivnog
tkiva, što nam ukazuje na snažnu telesnu građu. Lice ovakvog tipa je dugo, široko
i sa izraženim kostima, a vrat je dugačak i snažan, ramena su široka, dok je grudni
koš takođe snažan i širok sa većim volumenom u odnosu na volumen trbuha i
ekstremiteti ovog tipa su dobro razvijeni i snažni. Džudisti često imaju odlike
ovog tipa građe.

5
  Ektomorfni tip – ovaj tip odlikuje izražena longitudalnost sleleta i velike
površine u odnosu na masu tela. Muskulatura je slabo izražena, a odražava se u
tome što su ramena uska i opuštena prema napred. Grudni koš je uzak i plitak,
ekstremiteti su dugi i kratki, sa izduženim i tankim mišićima. Lice odlikuje
izduženost, široko čelo i snažne kosti, a vrat dugačak, tanak i obično nagnut
napred. Ektomorfni tip je karakteističan za džudiste koji se takmiče u teškim
kategorijama, ali je važno da napomenemo da su oni često isključeni iz
istraživanja, jer kada bi se njihovi rezultati računali zajedno sa rezulatima ostalih
kategorija, narušila bi se realna slika trenutne situacije.

3.1 Uticaj konstitucije na uspešnost u džudou

Poznato je da ukupna konstitucija (morfološka, funkcinalna, psihološka) uz pravilnu ishranu i

ostale faktore trenažnog procesa relevanta za uspeh u sportu. Postavlja se pitanje da li bi osobe
koje se bave određenm sportom moraju biti tako i građene, ukoliko žele da ostvare visoke
domete? Odgovor možemo postartrati iz dva ugla: sa aspekta uticaja sporta na konstituciju, i
uticaja konstitucije na uspeh u pojedinim sportskim disciplinama. Period kad sportski trening
ima najveći uticaj na konstituciju je period rasta i razvoja, a neosporno je da morfološke
kakrakteristike u nekoj meri određuju uspešnost u sportu, i na osnovu istraživanja na većem
broju sportista zaključeno je da postoje antropometrijske merne vrednosti koje odlikuju određeni
sportski tip. Ove preporuke nam mogu pomoći u selekciji sportista.

U džudou, kao i u drugim borilačkim sportovima nije moguće odrediti pojedinačnu telesnu
kompoziciju i fitness profil za sve džudiste (48-78kg i preko za ženske i od 60-100kg i iznad za
muške džudiste). Svakako mozemo reći da je mezomorfna građa dominantna u ovom sportu, ako
izuzmemo džudiste iz teške kategorije.

6
3.2 Telesna kompozicija džudista

Telesna kompozicija se odražava kroz odnos procenta masti, mišića i kosti u telu. Vrhunski
džudisti, konkretno, imaju manje od 10% masnog tkiva u organizmu, ali ovaj podataka ipak treba
uzeti sa rezervom, zbog načina merenja, merenjem debljine kožnog nabora.Uz primenu zdrave
ishrane i aerobnog principa treninga, može se postići stabilno stanje masti u organizmu (7-10%).
Prema nekim istraživanjima, procenat masnog tkiva džudista se kreće u rasponu od 5 do 10 %
masnog tkiva, ukoliko izuzmemo teške kategorije (preko100 kg). Kod džudistkinja je veći
procenat masti u telu i kreće se u rasponu od 15 do 20 %, što je razumljivo zbog polnih odlika
žene u odnosu na suprotan pol.

7
5.Zaključak

Iz dosadašnjih informacija možemo zaključiti da postoje značajne razlike u polovima, kao i

uzrastu kod većine morfoloških dimenzija kao i faktoru značajnosti ovih karakteristika prema
kategoriji, ali je važno da naglasimo da one nisu presudne i da su neke podložne menjanju u
većoj meri. Potrebno je naglasiti da u sportu, pored telesnih i motoričkih odlika, učestvuje i
intelekt, na osnovu kojeg sportista savladava složeno izvođenje nekog sportskog kretanja, pa je
vrlo čest slučaj da sportista koji nosi sve konstitucionalne i biomotoričke odlike, zbog
nedovoljno dobro savladane tehnike složenog sportskog kretanja, postiže slabiji rezultat od
sportiste, koji nosi sve konstitucionalne i biomotoričke odlike na nižem nivou, ali je dobro
savladao tehniku složenog sportskog kretanja. Osim toga, česta je pojava da svaka konstitucija
može da razvije visok (ali ne i najviši) nivo neke biomotoričke dimenzije, koja nije tipična za
njegovu konstituciju.Bez obzira na pomenutu varijabilnost uticaj konstitucionalnih faktora na
sportski rezultat nije moguće zanemariti.

8
6.Literatura

1. Drid, P.,(2016) Džudo, Novi Sad, Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja

2. Drid, P., Trivić, T., & Tabakov, S. (2012). SPECIAL JUDO FITNESS TEST-A REVIEW. Serbian
Journal of Sports Sciences, 6(4).
3. Bjelica, Duško(200), SPORTSKI TRENING I IZBOR SPORTSKE DISCIPLINE U ODNOSU NA
KONSTITUCIONALNI TIP BUDUĆEG SPORTISTE, Aktuelno u praksi

4. Ugarković(2001). Osnove sportske medicine, Beograd: Viša košarkaška škola

5. Artioli, G. G., Franchini, E., Nicastro, H., Sterkowicz, S., Solis, M. Y., & Lancha, A. H. (2010). The
need of a weight management control program in judo: a proposal based on the successful case
of wrestling. Journal of the International Society of Sports Nutrition, 7(1), 15.

6. Kibo, J., Chishaki, T., Nakamura, N., & Muramatsu, T. (2006). Differences in fat-free mass and
muscle thicknesses at various sites according to performance level among judo athletes. Journal
of Strength and Conditioning Research, 20(3), 654.

7. Franchini, E., Takito, M. Y., & Bertuzzi, R. C. M. (2005). Morphological, physiological and
technical variables in high-level college judoists. Archives of budo, 1(1), 1-7.

8. Thomas, S. G., Cox, M. H., LeGal, Y. M., Verde, T. J., & Smith, H. K. (1989). Physiological
profiles of the Canadian National Judo Team. Canadian journal of sport sciences= Journal
canadien des sciences du sport, 14(3), 142-147.

9. Franchini, E., Nunes, A. V., Moraes, J. M., & Del Vecchio, F. B. (2007). Physical fitness and
anthropometrical profile of the Brazilian male judo team. Journal of physiological
anthropology, 26(2), 59-67.