Azući-Momojama period

Japanski feudalizam je dug period u japanskoj istoriji.Trajao je od XII do XIX

veka. U okviru ovog perioda izdvaja se nekoliko vremenskih razdoblja. Prvo od
njih je razdoblje Kamakura (1185-1333), zatim slede Muromači (1333-1568),
Momojama (1568-1600) i na kraju Edo (1600-1868), prelazno razdoblje između
feudalnog i modernog Japana.
U vreme feudalnog Japana počinje vladavina šoguna. Šogun je bio vojni
zapovednik koji bi uspostavio vojnu diktaturu. On je posedovao teritoriju kojom je
upravljao i komandovao je sopstvenom vojskom samuraja, koji su bili njegovi
vazali. Daimjo je bilo naziv za manje moćnog feudalca od šoguna. Svako je hteo
da postane šogun, da bude glavni u državi. Osnovna odlika feudalizma jeste
nestanak centralne vlasti i rasparčavanje teritorije. Car je postojao i dalje, ali vlast
se nije nalazila u njegovim rukama, već u rukama šoguna. Muškarac iz
najuticajnije porodice postajao je šogun koji je vladao daimjoima.
Svaki daimjoi je imao svoj zamak i grupu samuraja- obezbeđenje. Zamkovi su
najveći spomenici feudalizma. Drevna prestonica Kjoto, kao carev dom, razvila
se u prvi grad-zamak. Arhitektura treba da pokaže gospodarev uticaj i da zaplaši
napadače. Eneterjer dvorca je takođe raskošan. Pošto je Japan po tradiciji imao
drvene građevine i zamkovi su bili od drveta. Zamkovi su se završavali ogromnim
crnim ili belim nadstrešnicama sa plavim zakrivljenim krovom. Na ivicama krova
su izliveni bronzani delfini. U zamak se po tradiciji ulazilo kroz ukrašenu kapiju
ojačanu gvožđem.
Azući- Momojama period traje tridesetak godina. Svi se slažu da je godina kada
ovo razdoblje počinje 1568., međutim po nekim izvorima za njegov kraj uzima se
1600. godina, dok drugi kažu da je trajao do 1603. U vreme ujedinjenja Japana,
kako se ovo razdoblje može nazvati, dominirale su tri ličnosti Oda Nobunaga,
Tojotomi Hidejoši i Tokugava Ijejasu. U Istoriji čovečanstva-Azija dat je veoma
interesantan opis ovih ličnosti: ,,Ako neka ptica ne peva Oda Nobunaga bi
naredio da se ubije, Tojotomi Hidejoši bi je naterao da peva, a Tokugava Ijejasu
bi je naterao da poželi da peva."
Oda Nobunaga
Period je dobio ime po dvorvima u kojima su živeli Oda Nobunaga i njegov
sledbenik Tojotomi Hidejoši. Azući-Momojama period je počeo kada je daimjao
Imagava Jošimoto pošao u osvajanje Kjota. Da bi došao do sedišta šogunskog i
carskog dvora, Jošimoto je morao da prođe preko teritorije Ode Nobunage.
Nobunaga je osujetio njegov plan, ušavši sam u prestonicu Kjoto 1568.godine,
pod izgovorom da želi da zaštiti cara i šoguna iz porodice Ašikaga. U stvari,
želeo je vlast za sebe. Pošto je dobio podršku od cara, kontorlisao je novi
šogunat. Na putu ka vlasti Nobunagi se suprotstavljaju budistički monasi, trgovci
pojedinih oblasti i drudi daimjoji koji zele da budu na njegovom mestu. Počeo je
da uklanja sve protivnike.Sa Ikko-Ikki, budističkom sektuom koja je bila jedna od
njegovih najvećih neprijatelja, sukobio se kod Nagašime, 1574. godine, kada je
stradalo dvadesetak hiljada ljudi. Rušio je manastire koji su bili sedišta sekti, ubio
je hiljade budističkih monaha, kako bi im se osvetio, pošto su nekada davali
podršku njegovim protivnicima. Veliki Nabunagin protivnik bio je Takeda klan. Uz

1
pomoć generala Iejasu Tokugava uništava klan. Nobunaga je 1582. g. poslao
svoju vojsku predvođenu Hidejošijem da ukloni saveznike Ikko sekte. General
Akeći Micušida tada ubija Odu Nobunagu u Honmo hramu. Hram je potpuno
izgoreo. Nobunagu naslešuje unuk, koji neće zauzeti naročito značajno mesto u
japanskoj istoriji. Dve godine kasnije, vlast je preuzeo Tojotomi Hidejoši, jedan od
četiri staratelja mladog naslednika. Nobunaga je prvi šogun koji je prihvatio
jezuitske misionare kako bi oslabio moć budista, vatreno oružje iz Portugala,
ratne brodove ojačane metalom i naredio da se izgrade tvrđave od jačeg
kamena. Kamen su smatrali večnim, pa je bio simbol muške snage.
Znacajne promene desile su se i na polju trgovine. Ukinute su lokalne barijere za
trgovinu. Sada Japan uspostavlja trgovinske odnose i sa drugim zemljama, a ne
samo sa Kinom. Osim sto je slobodna trgovina počela povezivati Japan sa
svetom, blagotvorno je delovala i na prihode ove zemlje.
Nobunaga je želeo da stvori stajaću vojsku, koja bi bila skoncentrisana u
utvrđenjima. To je značilo da deo seljaka treba da napusti zemlju i da postanu
vojnici po profesiji. Sa druge strane to prouzrokuje oduzimanje oružja seljacima,
koji ce biti samo ljudi koji obrađuju zemlju, dok će vojnici po profesiji biti oni koji
se bore. Istoričari smatraju da je dvorac koji je Nobunaga izgradio, Azući, novina
u načinu izgradnje jer je podignut na ravnom tlu. Ovaj dvorac ima sedam
spartova. Toranj je širok i visok pa predstavlja osmatračnicu i može da primi
znatno veći broj ljudi u odnosu na ranije građene. Prozori su u obliku zvona da bi
unutrašnjost primila dosta svetlosti. U unotrašnjosti dvora nalazila se obavezno
sala za prijem i šogunov kabinet. Nobunaga je izgradio veliku glavnu kulu na
kamenom temelju. Na zidovima kule naslikani su zmajevi. Zanimljivo je i to da je
postojala velika drvena konstrukcija u obliku prenosivog hrama, koja nije bila
povezana sa spoljnim bedemom i koja je mogla je da se pernosi na mesto
napada. Dvorac je simbol ponovnog ujedinjenja Japana posle viševekovnih
sukoba.
Tojotomi Hidejoši
General Hidejoši preuzima vlast 1582. godine i nastavlja da uklanja protivnike.
Zbog niskog porekla, ašigare, nije mogao da postane šogun pa je dobio titulu
regenta (kampaku). Pošto je 1590. godine Hidejoši osvojio ostrva Šikoko i Kjušu,
Japan je ponovo ujedinjen. Da bi to postigao morao je da uništi mnoge zamkove
koje su prethodni šoguni podigli. Hidejoši je uspeo da zauzme najveću japansku
luku, Nagasaki. Kontrolisao je trgovinske saveze i poslao trgovce na Filipine,
Maleziju i Tajland. U ratovanje je uveo pešadiju seljaka (ašigaru) poznatu pod
nazivom lagana stopala. Za njih je bilo sigurno da neće dezertirati. Oni nisu
koristili vatreno oružje, kratke puške (arkebuze) i lagane muskete. Prema njemu,
kao nečemu sto je uvezeno sa zapada, osećali su odbojnost. Na glavama su
nosili ratne kape i na oklopu zastavu kuće za koju su se borili. Naterao je
samuraje da se presele u gradove-zamkove i zabranio im obradu zemlje.
Uspostavio je socijalnu razliku pošto su samo samuraji smeli da nose oružje.
Sada se u japanskom drustvu mogu izdvojiti četiri staleža sa različitim pravima:
samuraji, seljaci, zanatlije i trgovci i nedodirljivo plemstvo.

2
 Hidejoši zabranjuje promenu vere. Isterao je sve hrišćanske misionare kako bi
ograničio uticaj hrišćanstva. Male grupe Jezuita su ostale ali ne nalaze
zajednički jezik sa šinto i budističkim organizacijama.
Za vreme Hidejošijeve vladavine teritorija je bila ujedinjena, ali ne i jedinstvena.
Što je bila veća površina zemlje koju neko poseduje, to je bila veća i njegova
moć. Daimijao je bio onaj ko poseduje zemlju koja je veće površine od 10 000
kokua1 riže. Hidejoši je kontrolisao oko dva miliona kokua.
Stečeno bogatstvo je iskoristio za finansiranje osiromašenog carskog dvorca i
podršku istaknutim političarima i intelektualcima. Formirao je administraciju,
petočlani regentski savez, koja će da odredi raspodelu bogatstva i pozicije. Bio je
veliki poštovalac čajnih ceremonija.
Osaka i Himeđi bili su dvorci izgrađeni za Hindejošija. Zidovi Himeđi zamka su od
čisto belog kamena, otporni na vatru, kao i krov. Zanimljivo je da se zove „Zamak
bele čaplje“ jer podseća na belu pticu u letu. Sastoji se iz čak tri mala donđona
povezana hodnicima.
Novi sloj profesionalnih vojnika živeo je od ratovanja, što znači da je mir mogao
da prouzrokuje pobune protiv vlasti. Hidejoši je ovo shvatio na vreme. Kako bi
dokazao svoju moć i izbegao pobune, rešio je da povede vojsku u osvajanje Kine
1592. Prvo je osvojio grad Seul u Koreji koja je bila ujedinjena sa Kinom.
Ujedinjena korejsko-kineska vojska naterala ga je na povlačenje. Pet godina nije
odustajao od svog cilja, sve dok nije umro 1598. godine. Sve je to učinio da bi
očuvao političku stabilnost i nasleđe za sina Hidejorija.
Smatra se da je Hidejoši imao oko šesnaest žena ali najveća podrška mu je bila
prva žena Kita-no-Mandokoro, iako mu nije rodila naslednika. Kao značajna
ploitička podrška dobila je titulu regentove supruge. Posle muževljeve smrti
podigla je zen budističko svetilište sa prelepim zen vrtovima i Kodai-Ji hram u
njegovu čast. Jedna prostorija u svetilištu sadrži predmete koje su koristili
supružnici i tu se i danas održavaju čajne ceremonije. U Kjoto se po običaju
vratila kao opatica.
Zen budizam
Zen je filozofski pravac unutar budizma. Cilj zen-a je upoznati sebe i svet koji nas
okružuje da bismo živeli u skladu sa sopstvenom prirodom. Zasniva se na
samoodricanju i oslanjanju na sebe. Važno je da idemo napred i da se ne
osvrćemo kada izaberemo jedan smer. Prema zenu, Budino učenje je dostupno
svima i ono se postiže ličnim iskustvom. Zbog toga zen prevazilazi mišljenje i
apstrakciju. Iskustvo se može preneti jedino sa učitelja na učenika, tako što će
iznenadna intuicija da nam ukaže na nelogičan postupak ili reč kojima ćemo rešiti
problem. U ovo vreme se prvi put slikaju verodostojni portreti zen monaha i
učitelja, dok se građevine oivičavaju zlatnim i srebrnim limom. Zen arhitekturu i
uređenje interijera odlikuju čistoća i jednostavnost. Umetnost postaje izraz
spontanosti. To je sistem za uređenje životnog i radnog prostora kako bismo
omogućili pozitivan tok energije samog života. Unutar zen-a vladaju osnovni
elementi: vatra, voda, zemlja, vazduh, drvo i metal, prirodna asimetrija i
ravnoteža.

1
Koku je mera vrednosti kojom se utvrđuje bogatstvo jednog posednika zemlje. Ova mera iznosi 180 litara
riže, što je dovoljna količina za jednog čoveka za godinu dana.

3
No drama
No drama, koja potiče još iz 14. veka i predstavlja velike samurajske ratove,
veoma je poštovana u ovom periodu. Načini izražavanja daju nagoveštaje i
aluzije na neki stih iz klasične kineske ili japanske poezije, ili na izreku iz
budizma. Plesovi se sastoje od laganih pokreta i simboličnih koraka.
Širenje hrišćanstva u Japanu počinje u XV veku. Sveti Fransisko Ksaver došao je
u Japan 1549. godine i odmah započeo svoju misiju. Zadobio je poverenje nekih
feudalaca i osnovao prvu crkvu u Jamagučiju. Neki istraživači smatraju da je
hrišćanstvo naišlo na dobar prijem zbog izvesnih sličnosti sa budizmom iz
razdoblja Kamakura. Do 1582. godine sagrađeno je 200 crkava. Međutim te iste
godine umire Oda Nobunaga i hrišćanstvo nailazi na prepreke. Već 1587. godine
biva zabranjeno, da bi desetak godina kasnije počeli prvi progoni hrišćana.
Slikarstvo
Slikarstvo dostiže svoj vrhunac u ovom periodu. Umetnici rade slike velikih
formata i to na paravanima, zidovima ili kliznim vratima, kako bi ulepšali raskošne
zamkove ovog doba. Na slikama su prikazani motivi iz prirode, cveće, drveće,
životinje. Karakteristična je pozlata, koja osvetljava prostor i daje mu elegantnu
notu. Najistaknutiji slikar bio je Kano Eitoku, koji je radio slike u dvoru Azući i
dvoru u Osaki, zbog čega je imao povlašćeni položaj. On je prvi počeo da na
murale nanosi zlatne listiće. Kasnije cela pozadina murala postaje zlatna.
Pored njega ističe se Hasegava Tohaku koji je poznat po svom delu ,,Borova
šuma“. Naslikana je na šestokrilnom paravanu, kineskim tušem na hartiji. Danas
se čuva u Nacionalnom muzeju u Tokiju.
Raku
Raku, što se može prevesti kao ,,zadovoljstvo“ ili ,,oduševljenje“ jeste tehnika u
izradi keramike.Ovaj način izrade počinje da se razvija u oblasti Kjota. Reč je o
mekoj keramici, koja se peče na niskim temperaturama, čije su odlike grubost i
jednostavnost. Svaki primerak je unikatan i ima svoje ime na primer ,,planina
Fudži“ ili ,,zlatni mesec“. Posude su bile najčešće crne, crvene i bele boje. Za
razvoj rakua zaslužan je Sasaki Čodžiro. Predmeti pravljeni na ovaj način su
korišćene prvobitno samo u ceremoniji čaja, a kasnije se njihova primena
proširila.
Kraj dinastije Hidejoši
Tojotomija Hidejošija je nasledio njegov sin Tojotomi Hidejor. Pošto je bio
maloletan petorica ljudi su bili njegovi regenti. Sukobio se sa regentom
Tokugavom Iejasu, daimjoom iz oblasti Kanto, na reci Sekigara 1600. godine i
preuzevši vlast regent postaje najmoćniji čovek u Japanu. Dobio je podršku Kite-
no-Mandokoro i godine 1603. postao je šogun. Napao je i ubio Tojotomija
Hidejora kod dvorca Osaka 1615. godine, kada je osvojio dvorac. To je bio kraj
Azući-Momojama perioda.