,::. ,:j;)::..

,' . .], .. :r':l

::
l
 PROTOG

J'i:il
tili'i
',!::, i'

,.,,r1r,,

. :'.1j,';. ,

!r :;::

__ir
"
pi.,qs)i"!:i,r:: ;r,tr':,,ii,li*,,1ff.
WWWW3lV$$tL

t t. ,'a, ,r, l l, TAMNIICA

'; "

"i To je onaj ZivoL gde sarn pao iia.

1,r'.i 1l ,
S nevinih daljina, e* odirna zvez,f,s ::
.

I sa suzom mojom, $to newesncsija

I lali,l<otica oborgna gn€zda,,,
To je onaj Zivotgdesqnlp* tr,u,

Sa nimalo znarrjaibezmojevolje, .,
Negoznat govoru i nevolji ruznoj.
I ja plakah tada. Ne be$e mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tuZnoj
Sa nimalo znar$ai bez moJe volje.

I ne znadoh da mi krv struii i teda

I da nosim oblik Sto se miiho rnenja;
I da nosim oblik san lepote, vede
I ti5inu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i tede,

I da beZe wezAeiz mojih odiju,

Da se styara nebo i wod ovaj sada
I prostor:, trajanje za red stvari w$U
I da moja glava rada savsvet ja&, ,
I da beie nezAe iz moiih odiJu.,
 Vllaiiltt*r/ Pctkoi,lt Dis U@ljneduk
,

Af begaju nretAe;ostavljaju boj e I odiju Sto ih vidi moja snaga,

M€sta i daliine i viziju iarre: Odiju, 5to zovu kao glas ti$ina,
I sad tako Zive kao biCe moje' Kao govor Suma, kao divna draga
Nevino vezane za san moje glave' Izgubljenih snova, zaspalih visina,
AI begaju zvezde; ostavljaju boje' I odiju, Sto ihvidi moja snaga.

Pri beganju wezdazemlja je ostala

Zt hoAmojih nogu i za Livot rc€tz
I tako je snaga u ineni Postala
Snaga koja boli, snaga koja ledi'
Pri Seganiu ntezda zenlia ie ostala'

I tu zemlju danas Poznao sam i ja

Sa nevinim sr.e*, al bez mojih zvezda'
I sa suzom mojom, Sto mi i sad sija
I Zali, ko tica oborena gnezda'
I tu zemlju danas Poznao sam i ja'

Kao stara tainaiaPodeh da Zivim,

Zakovan za zemlju 5to Zivotu sluZi,
Da okreiem odi daljinama sivim,
Dok mi venac snova moju glaw kruZi'
Kao stara tajna ja Podeh da Zivim'

Da ose6am sebe u Pogledu tlava

I nodi, ivoda; i da slu$ambi6e
I duh moi u svemu kako moino sPava
Ko iedina Pesma, jedino ot}:ri6e'
Da osedam sebe u Pogledu trava
' UTOPLIENE DUSA"
 11

PESMA

U nehatu i nemaru dani idu i prolaze,

I lagano sve se gubi, izumire i propada
{ nikakvih nemam Lelja, dami pridu, da dolaze;
Po sumraku sanjarija pusto$ spava, mir svud vlada.

Pokidani, rastureni svi listovi izLivota:

Besno ih je razbacao po pro5losti vetar muka;
|oS ja stojim,Wi)jav izraz sfi bolova i strahota,
Zivi svedok silnih.strasti, neuspeha i jauka.

Lud nevolia stalno bukti i buduCnost plamen lile,

Dim zagu5ljiv, mutan, truo, nebo mi je zaHoniq
I dad pada, i figure i konture razne niLe,
I ja stojim i posmatram gareZ Sto se nakupio.

Podigo sam woju rukus obaradavedna mraka,

Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku;
Od rodenja spremna stoji, mene dekamojaiaka,
Da odnese sve 5to imam u dubinu u duboku.
 Vtdlfuv Pettcnit Dis IhoPljierc dule
t3
L2

u OGLEDATO

Kroz svest i nerve dujem da korada

U trenutk*kada dovek sam sa sobom razgovira'
Senka ti$ine i nejasna mira,
I zanesen smelo ide u predele svojih snova'
I gusta magla lagano se zbira
I razsledadoZivliaie i izmi5lja, sreiu stvara' U pokrovbola, u zavesu plada.
I -oiu se misb budi, al ko misb pesnikova

dana' Osedam dodir trulog ogrtada,

Tada tiho skidam plodu sa grobnice svojih
Sebe, da idem iz,ovogokvira,
I spuitam dugo idem kroz redove usPomena'
se,
I vlagu zerrlje, da linije spira,
Kr-bz sva mesta iz Zivota zaboravom pretrpana;
odvr-emena' Dok Sapat crvi budi se i jada.
Tu zastq.m, odmaram se pod pokrovom

Gledeii kako izumire weme

I posledom ved umornim preZivela gledam doba
Slepome telu, 5to ga instinkt krepi,
r'r"JSto je nekadbilo, i sve Sto j" ok9 mene;
Zaogledalo se pogled naglo lepi:
I iudna se slika stvara: neko more od pepela'
NuJ4i-"uzduh, parankrikom, kao da je smehsirene' Da vidi usta 5to ie da zaneme,
Mada jo5 Zedna poljubaca, nege,
To ie pesma koiu rada misb moja i seianje'
A ne pokrova, ne rnrtvadke pege.
to i. p.r-u moiih dana i dasova i pro5losti'
to 1. p"t-u stara, te5ka, jednolika k9 kukanje'
To je p.sma sa zgari$ta ideala i mladosti'
 VladlstaY Petkoyit Dis
I4
NJENO IME
Kad skloPim odi - i to jednom bi6e
Nestaie svesti gde su moie bile
Ideje, misli; i Pokrov od svile,
PoHoPac, zeltijatelo moje skriie'
Videti nedu zoru kada svi6e,
Molitvu, suze onih koji cvile,
. Nivlagu, crye Sto Po meni mile,
U oblik idu das dublje, das Pliie'
. Sve mi se dini da Pre nego veo
Na misli, snove i ideje side,
U svesti ona javide se tada'
Bojim se daie lica izraz ceo
Odatilik joj svetu, kad miPride,
I ime koje ne rekoh nikada'
Utopljmeiluk 15
JUTARNJA IDILA
t Mihailu Petkoviiu, mome bratu
- Imao sam i ja veselih dasova,
Nije meni uvekbilo kao sada;
Imao sam i ja sate bez bolova,
Osmejaka vedrih i radosti, mada
To je davno bilo... Na grudi sam ruke
Prekrstio svoje. Gledam kako tama,
Nedujno i tiho, ne praveii zvuke,
Po zidu se penje u dudnim slikama:
Ko ljubavna iei:njukao tuga znana
Preko mrtve drage, preko groba lednog;
I nasuprot tami iz ranijih dana,
|avlja mi se slika srednog jutra jednog.
Ustao sam rano prekoobidaja;
Otvorio prozor. IzgledaSe kao
U prirodi daie bilo okr6aja
Nekog gtoznog, stra$nog. Vazduh mokar pao.
Nebanigde nema. MoZda jepropalo.
Elernenti strasti negde se jo5 bore.
MoZda je i sunce ropstva nam dopalo.
Znarn tog jutia zemljinije bilo zore.

Vldklw Petkovit Dis
T6
Oblaci sivi upla5eno nagli
se
Ispred moga oka, i kao da mole
Zi pomot,spasenje njima, ki$i, magli,
Odnedije ruke 5to ih tera dole'
Naglo odohk njima. Tamovideh kako
Zalazesva biia i ProPast ih nosi;
Videh da se gasi i svetlost i Pakb,
Neku mutnu utvar da maSe i kosi.
U trenutku jei:lnom ne Znam Sta se desi"'
Kada se probudih, udarahu zrIona,
Uz odajni ropac umirahu gresi'
Kupljeni Zivotom: to mrevasiona,
Zenlja,nj eno weme. Umirahu boj
S njima du5e ljudi i grobovi njini;
Sazrevahu nrezde,al da ih oPoje
Ne ostade niko, ni noi u crnini.
I nesta planeta i Zivotu traga;
Izumire i smrt. Vi$e nemaljudi;
Sa mene se pode da otkida snaga,
Svi udovi, redom, i Pogled Sto bludi'
Minu sve sto be5e, htede biti ikad.
Tama se uvude u ideju snova:
RaskoSnije smrti nisam gledb nikad.
Imao sam i ja veselih dasova.
' Utopljene d.uie'
T7
GROBNICA LEPOTE
Da li znate zemlju s granicom bezl<raja,
Gde stanuje duga i Zivot proleca?
Noii gde ne be3e vei tofko stoleia?
To je zemlja njene lepote ' maja
Zem\rtgde dan, vazduh i weie miriSe,
eile weme nema buduinost ni sate,
Gde su venci, boje - da ll tu zemlju znate?
Da li znate i to da nje nema vi5e?
e,
Kao uzdah bola, kao sreia ljudi,
Kratka je i njena istorija smrti:
Nod i jedan vetar.... I njeni su wti
Umrli, da niko sad ih ne probudi.
A ve6 u toj zemlji gde je bilo cveie,
Zivela je ona, i mladost, i duga;
A vei u toj zemljiovladala tuga,
I dmesto maja svud se jesen kreie.
fer jednoga dana, iz drugoga kraja,
Noi i vetar bio, i duvao jako,
-Pa cveie i mladost umrli polako...
Posle jesen dolla na saranu maja.

VldfuYPetlaitDis
18
Na sarani majabila je i ona:
Saranila dane cveCai mladosti
I sa njimavence, i svoje radosti,
I sve 5to je bila njena vasiona.
I u toj grobnici mladosti i cvei4
Disala je ona jo5 lePotom wojom
U jesenjoj noii, unoii sakojorn
Grlila je Zivot svih mrtvih proleia.
Ali jedne znre, PrYezore Potom,
. Zaspale su blago njene odi dana,
Njene odi cveia, sred livih obmana,
U jeseni tulnoj, sa njenom lePotom.
'
Zar;palesuPoJom. Ona,be-z Livota
I mladosti, sPava na krilima tuge:
Mesto crvi - mrtvo cveie, mrtvc dugc
Ponjoj: ona sPava, s njom njena lepota'
liii
19
PRVA ZVEZDA
Ve6 se gubi svelo li$ie s grana,
Pesma tica i vedrina stvari;
P riaii mi hod j esenj ih dana,
I dah tuZan obamrlih dari. :
I dok zemlja mirno prima cvece,
Kao vazduh umrle cwkute,
Moja misb lagano se kreie
Kroz grobove u mrtve rninute.
Gledam doba izgubljeno, tamo,
Gde u hladu bajki se odmara;
Vidim proSlost poabanu da'rno,
Vek do veka, i wemena stara.
Izgubljeni ljudi i stoleia,
Kao redi, ko oblici nuka;
Izgubljene pesme i proleid,
Borbe, strasti i zaiiaj muka.
U ba5tama mirnog zaborava,
U podneblju umrlih opela
Zenska kosa i lepota spava
Sa tiSinom i dapatom jela.
20 YMNwPetkotitDis Aofljmedute
2t

I dokli5ie izumire s grana, I odelq Sto u noii plave

Pesma tica i vedrina stvari, Shdale su veselo i spretno,
Prl1razimi sen minulih dana, Ostavljale ispod svoje glave,
P r azan izSed i p oredak stari. I spavale nemirno i sretno.

Prilazi mi j edna zemlj a snova, I spavale. Noi kad plava mine,

Sbelim nebom i crnim odima; Otvarahu svoje crne kanje,
Prilazimi Sum lepih vetrova: I dva oka kao dve wline,
Miris tugevidik mi otima. Sto lo5 nisu znala za plakanje.

Mrtvi ljudi i mrtve radosti I dva okako dva crna mora,

Gledaju me snom Sto se ne menja; Obasjana snagom i Zivotom,
Mrtva snaga velike mladosti Ko ti$inom govor drermih gora,
Sad mi prida o duhu kamenja. Kao cveie bojom ilepotom.

O Zivotu iz sedih daljina, Otvarahu odi pune sjaja,

Nepoznatom ko dubine sinje, Pune misli 5to dan jedan Zive,
Bez svog groba i bez maovina, Pune sreie svoga zavidaja
Gde ne pada ni magla, ni inje. Pune Zelja da se svemu dive.

I tu vidim Zivot sav od tuga Owarahuodi, crnukosu,

I bez smrti, Zivot od ljubavi: Sto skrivaSe i grudi i telo:
Mesto noii Sirile se duge, Kao svetlost lepota se prosu
Mesto mraka jedan obzor plavi. U dan beo i u nebo belo.

Sreiom behu zagrljeni ljudi, Tad stavljahu jorgovane na se,

ALeneim, kao iz obmana, Umivahu sa mirisom lice,
Crnom kosom 5to skriva5e grudi Uvi3e se u bujne talase,
I odelo plavog jorgovana. Crne, kao i njine zenice.
22 ' VladLda'Pett@tllDis Utopljne dule
23

I podoSe. I te Zene tudi Ona be$e slika devidnosti,

Mirisahu na san plave nodi Bez svogvenca, bela i nevina
I jorgovan, dok im pogled bltrdi Lutala je kroztaj Zivot prosti,
Vednom pesmom i veditom noii. Lepa mila kao babta krina.

Njina ljubav za smrt znala nije, I tek be5e naslonila glavu

Njina usta znala su zarcEi Na uzglavlje od plavih cvetova:
I poljubac koga nebo krije, Noi ieleii za veditu javu,
Plavo nebo Sto im umorledi. A za i.ivot nebo svojih snova,

Njina sreia leLala jeu tom, Al'smrt dodje iz daljina, mukom,

Sto;oS ni5ta poZelele nisu, Dodirnu joj usta svojim dahom,
Sto Zivryahu sa wakim minutom, Pomilova njenu kosu rukom
Ko cvet vedit u svome mirisu. I ispuni zemlju dudnim strahom.

Jedne noii, pri plavom sutonu, A-t smrt dodje; lak dolazak njeni
Smrt naidje i ra$iri krila Oseti6e redom svi spavadi,
Nad tom zemljom, i opet utonu I usta5e. Nebo se promeni,
U predele riepoznatih vila. Plavo nebo tad se naobladi.

I utonu. Ali odmah potom, Svi stado5e pokriveni tamom

U toj zemlji, gde cvetahu vrti Kod postelje, oko njenog gnezda,
I lepota s veditim Zivotom, I disahu u iutanju sarnom,
Pojavi se prvi oblik smrti. Dok na nebu ne izade zvezda-

Jedna deva htede da odmara I tu tamu, i tu pomrdinu

Svoje telo; jedva da su grane, Svetlost nrezde polako raskloni
Dan i nebo, kad kosu otvara, I sa mesta onu gustu tminu,
Videli joj lepote neznane. Gde je ona, gde stajahu oni.
24 \l,ladtdn'PdkDvitDis Utopljene elute
25

lk,ad,nrezAa niima se pokaza, UTOPLJENE DUSE

Videli su svi da nemaviSe
Nje, devojke : iz ovog poruza
P rlu:.t wezAu suzom pozdravi5e.

|o$ jednom samo o da mi je diii

Ispod Zivota svet umrlih nada;
Vei se gubi welo liSie s grana
|oS jednom samo o da mi je iii
Pesma tica ivedrina stvari,
Prostororn snova pod vidikom jAda.
Oseia se hod jesenjih dana,
I dah tutan obamrlih dari.
Potajna slabost iLudnjaka sreii,
Skrivene misli u boji ljubavr,
I dok zemlja mirno prima weCe
Njen pogled nekad sve Sto znade rcii,
t(ao vazduh unrle cwkute,
|o5 jednom samo da je da se javi
Moja mtsb lagano se krede
Itrcz grobgve u mrtve minute.
U harmoniji svetlosti i tame,
LikduSe trajno gde se od nas krije,
Gde svesti nema vei ideje same,
Otkud bol sle6e da oseiaj wije

U meni o njoj, o lepoti, weiu

I o mladosti - o jo5 jednom samo,
Da mi je da se moje mislu kreiu,
Da mi je da sam jo5 jedaurput tamo.

Da mi ja da sam predelima onim,

Gde su mi mladost, san i uspomene,
Kod negda svojih da je da se sklonim
S lepotom njenom 5to ko miris vene.
 Iltapljarv dute
26 Vtadlsla! Pttbvtt Dis 27

Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka PLAVE MISLI

I igre rnrMh, avetinja kolo,
Da je bolova, seianja, jauka -
Znamenjada sam nekadi javolb.

AL nije. laznamsvi ti dani stari,

O 6to si, zalto zanela se tako?
I Lelje, njena tuga i lepota, Zar ne du vetar da o prozor bije,
IneLne veze osrneha i {ari
S njim moja slutnja, moja ieLnja, nada;
Nemaju viSe za mene i,ivota.
Strah u daljini? Znadohda si mlada
I ako lepa. O za5to je, rako,
Nernaju vi5e iivota ni za nju
Ti bar ne vide dazatebe nije?
Sva njena ljubavi moja stradanja:
Dremet,i suton i noiu i danju.
O nisi, znarrt ja; znam da nisi rnogl4
Nama se spava. Nama se ne sanja.
Ti, rako dobra, crna i duboka,
Otiii ikad do meke postelje,
Gube se redom, trunu pod Zivotom
Uzeti sobom dva zaspala oka,
Aleje bola i podneblja plava.
Dva njena oka, od tuge joj belje
I moja lira sa njenom lepotom,
Mramorno lice, glavu Sto se pogla
Tugom i sreiom... Da je da se spava.

U snu sanjivo. Snevala je ona

I samo katkad, al'to retko biva,
Da ljiljan bere, zapitkuj e ntLe
Nju kada vidim posred ovih zala,
Zaboju,vence, i da I'kadgod tuZe
Prilazimeni neka magla siva,
Na grudma, velu - da li kadgod tuZe?
Nagovest bleda dalekih obala.
Dok ona sanja i mirno se kre6e
U tajne, s dragim, kroz sreiu i cveie,
Gledeii dugo taj magleniveq
Kamo se dani moji razasu5e,
Siri se pokrov velik, prostran, beo,
Pod kojim leie utopljene du5e.
28 PetkryitDi.
U loiu misli - niko i ne sluti
BlaZeno dete Sto toliko iuti.
Af dugo sreina zanelase ona
" Uz miris Leljalldodo$e ljudi;
Sad plete vence, niko je ne budi;
Osmehom di3e, udaraju zvona;
Razgleda nebo, spubta se opelo;
Sad broji nrezde,uzimaju telo;
ZiviSto sanja, u raku je skri5e,
Kad za zlo ne zna, kad ne sluti viSe.
Kad za zlo ne zna. Thko njenu sobu,
San sreie moje, predadoSe grobu.
O ljudi,ljudi... Ao moje drago,
Ovamo bura neie da se stiSa.
|e ll topla z*mlja,grli li te blago
Grobnica tvoja? Mene bije ki5a,
Oblaci, vidik. Al'u dasu jednom
Misao sene da &moidasuze:
Oh ove suze, krvi moje pune,
Pro6i i pasti po pokrovu lednom,
Na lice tvoje, 5to poboZno trune,
Unetiizraz u linije, boje,
Rastodit'samrt i spojiti uze
Zivotas du5om. Avaj,i jau tom
Utopljene dufe 29
Osetim dasu da svakim minutom
Silazi vlaga sandukom i tobom.
I kupim suze, ali ki$a lije
Na tulnu humku 5to te stra$no krije.
O rnoje ruke, Sto da nisu grobom
Postale tvojim: na rukama ovim,
U danu, noii, bez zemljei stege,
Ti bi trunula; sa rrislima novim,
Poljupcem, suzom, tvoje lice sneZno
|a bih pokrivb: tu kraj moje nege,
O drago moje, trunula bi neZno.
I jabihtada... Moj ljiljanebeli,
Sto su mi tebe pakosno odneli?
Sto ti bar sama?... Zar te nlie Lao?
Kud gleda$ dugo snom gde nema misb
Poteza svojih? |e Il podnoZjem Pao
Sad blesak zore, pod kojim je disb
U tami dovek?... Gle kako se nija -
I ide boja preko vetra, Sranja,
Ustavlja nered i ti$inu wija
I duguvude! Otkud oveznre
U dasu kadqkob i odaj sanja?
Da klewa nije, ili ne5to gore?
Nemoinom podsmeh? AI se lePo vedri
30 'Iadislav Petkovit
Okisb vidih ogrnut s'a stravom,
I moje lice, dok daljinom plavom
favidim fubav, pogled njoj mi jedri.
Zar ve( uteha? Od koga i kome?
Poznajem dobro. Evo je. Evo me.
O nisam znao da smb tako blizu,
O nisam znao dasi u tom nizu
Boje i snova, svetlosti i du$e.
O nisam znas da sa svojim grobom
fa nosim sreiu i sastanak s tobom.
Postelja tvoja gle kako je meka,
Ko tvoja kosa. Oh za5to me gu$e
|o5 wele suze? ZNih ovde ima?
Zar zemlja $tze, zar sve ne uztna?
I mokro svuda! [/h, kako je ladno
Bilje i vazduh... To ja nisam umro!
O kuku, kuku, zar livota treba
Za onog kome svet je vei izumro!
Padaj, Zivote, s jaucimamojim.
Cepaj se, weme. Nek vetar i vede
Pokupe bole i duh 5to me petg
Nek nose do nje, do plavoga neba:
Ona je tamo, angeli je dvore,
Ona je dirma, oko nje su nade,
Dk u:*tjneduie 3l
I plave misli, i sve one pnrge
Velike sreie; ona 2ivi dane
Sto dovekkatkad u dasima tuge
Prozire, ali lika im ne zriade.
Zivotom, draga, dok nas ne sarane,
Greh i kajanja ru5e nas i diiu, '
I mira nema, crne misli stiZu,
Nije ko grobom. O, al ja iu sada
Buduinost svoju javu staru, bonu,
Zaklonir'tobom i nositi nebo -
Postelju tvoju, moju vasionu.
I niko nikad ni slutiti nede
S kime se druZim utamnici jada,
Kome se molim, zakogberem cveie.
)ednog proleia, ili.jedne zime
Prestaie Zivot, moji dani s njime.
|a iu zaspati. Bol ie toga dana
Izgristi srce, moju glad ljubavi;
Smrt oprati tragove od rana.
6e
Odmor i meni tad ie da se javi.
BiCu izmiren s tajnama dalekim.
Rodenje svoje zavole6u grobom.
S osmehom moZda, if s uzdahom mekim
Bacidu pogled posle dnji za sobom.
 Utap\ene ilute 33
32 Vladislav Petkovit Dis

I mojaljubav i ona jevani:

PREDGRADE TISINE
|a vidim, zblja, da vei nemam snage
Da volim, patim i da i$ta ielim;
I ne znam viSe za spomene drage,
Za pali Zivot sa ru?ama svelim.
Janepoznajem sad ni ona doba,
Kad ustajahu duhovi :zgroba.
Istina, ja znam da sve suve grane
Proleie nekad grlilo je holo;
Istina, ja znam i za one dane,
Kad sam se nadb, oseiaq volb
Upomrdini, na dolini jada,
Podbledom zrtezdom,koje nema
Bez mene, tihq udaljena trune;
Ne €uje moji kad padaju dani,
Ne vidi groblje, $to ga mrM pune.
|utro mi svako pruZa Zivot ceo,
A svaka ponoi jedanpokrovbeo.
Za mttve nemam molitve, ni bole,
Posmatram, gledam: mojeweme teie.
Ne Zdim sebe, i ne Zudim dole;
Ne 2Clim sebe, dekam svoje vede,
Miran, bezf,eljai nada na bolje.
Moja je duSa sada suvo polje.
sada.

Znarrih. AI'ono Sto je meni dalo

Veliki vidik i nebesne boje,
Danas je neSto neznatno i malo;
Ne5to Sto mislim da i nije moje.
Sve je sad pro5lost; nju niko ne duva;
Pust vetar meni oko glave duva.
34 Vldtllshv Pctl<oy
JESEN
Noi bez neba, noi jesenja; a kroz tamu
Ide, mili sumaglica, vlaga ladna,
Zemljamokra i crni se ko strast gladna.
Gdegde samo suve senke golih grffia,
Ko kosturi od livota, mrtvih dana.
Svuda zem\a;vidikpao. VlaZna tama
Po zrnrcima, preko mira leZi, spava.
I ti$ina u dolini zaborava
Mirno trune. Nigde nideg 3to se budi.
Suniaglica. Noi bez neba. Pokrov studi.
ll D is Utqljeneitule 35
VOLEO SAM, VISE NEEU
t MilanuA. Simiiu
Katkada snaga krvljumi prostruji
I probudena Led i,ivotuda me .-.
lnrede malo iz gluve osame,
Gde iive zima i mrtvi slavuji.
I ja ostavljam vidik star, bez mena,
Veliku senku Sto je pala na san
Bola i srede, na $um rekajasan,
Na li5ie, telje i trag uspomena.
Po mrtvom danu mesedina bela
I hod tiSine preliva se u ton
Tajanstvenosti, u razuma suton,
Svet iluzija do samog opela.
I gledam. Danas, kao nekad, nisi
S pesmom na licu, niti mi se dini,
Da se pokreie sad u mesedini
Arija snova, i da u njoj ti si.
Ne vidim tebe i mladost u svili
S korakom sreie; ne razmi5ljam o tom,
Na ovom svetu $to smo sa Zivotom
Trajno ko grobom rastavljeni bili.
 Vldtslart Petlcovit Dis UtoPljueilulc 37

Sad ne razmi5liam. I poredsaznanja Nada mnom ljubav nema vi$e vlasti,

Da ljubav na$a umrla je za nas, Javidim sebe sa du$e nimalq
Mene ne boli ovaj livot danas, I sumnjam da je nje ikad imalo:
Ni staro nebo, ni oblak sanjanja. Ne dujem niSta osim svojih strasti.

S ranom rodenja, koja se ne ledi, IGd spuste glavu u grob, da se smiri

Daljinom slutim svu prazninu, gde 6e I srce moje, Live(uubanji
Ideje, misli i put na5e sreie Ti$ine mirno: po mojoj lubanji ,'
Izgubiti se u Sum i u redi. Praznina ie se ko vednost da 3iri.

I sa{ kad pridu moji dani stari, Dotle nek struji i neka me si5e
Dani veliki, al' mrtvi za mene, Krv moja i t ed, zaZivotom grubim,
I tvoje odi, i usne plamene I(ad nidegnema dostojnog da $ubim:
|edino Sto se krvmojazaLari. Ja sam tevol'q all ne umemvi$e.

' Ti jo5 i danas vezuje6 mi biie

Za ovu vlagu i za, zem\u, gde je
Oti5lo sunce; gde me stalno greje
Noi s tobom, kao poslednje otkriie.

Ja i sad waku misao ti dajem

I svoje grehe; sarno snevam o tom,
Kad iuiav Zivot ispiti pohotom:
,, fa
te jo5 volim, all zagrllajem.

Voliin.te srcem, Sto jo3 zna da bije

Propa5iu mojom, mojim grobom, mada
Zamene nema svctlosti ni sada,
I oko moje dan vi$e ne pije.
 Vladhln Peikovii Db ' UtoPlimeilde 4t
40

PRESTANAK JAVE fa ne znam vi5e da I se seiam sada

i izr aza lica,
|edno g momenta
|ednogmomenta da l' se seiam, mada
|o5 gledarn sebe vezanih vilica.
|a ne znam viSe da I'se seiam sada,

Dolaze dani i no6i bez jave,

Ni kad je doSb oblik zaborava.
I kao senke, bez Suma, nestaiu; I ne oseiam strasti, ni oluje,
U snu, prolazom oko moje glave Ni kako di5e mir, daljina plava,
'

Svi dogadaji i stvarnost prestaju.

I ja ne dujem suze, ni slavuje,
Dolaze dani i noii bez jave.
Nikad je do5b oblikzaborava.
Sad ne poznajemvrazboZjeg sveta
I nemam pojma za misli i boje;
Nebo i zemlja vi$e mi ne smeta,
Kao ni ljubav, ko ni rane moje.
Sad ne poznajem izrazboLjegsveta,

Gde duhlagano, nedujno opada

Kao lepota, prah leptira, cveie;
I ja ne vidim da mi sve propada;
I da ll me iSta moZe da pokreie;
Gde duh laganq nedujno opada.

fa ne znam gde su moje noii sure

I stare strasti, maovina stara;
I ne znam gde su moje avanture,
I srce ludo, da l'se vei odmara.
fa ne znam gde su moje noii sure.
 l
42 . VhdislavPetknitDis
SA ZAKLOPLJENIM OEIMA
Ponova evo ja nalazim sebe
U plodnom kraju staroga neznanjal'
Ponova evo oseiam potrebe
Za palitrijumf bola i nadanj a
Ifiuzija, i za sve pogrebe,
Saranu cveia, Lelja i stradanj a.
Umire vetar ravnodu$ne smrti
Tirmnicom nrez"da,mojom kuiom mraka;
Umire nemar, 5to je znao strti
Mesta molitve, suza i oblaka;
Crnom dolinom, gde su bili wti,
Umirb tama kao vlaga, jaka.
Ko sumrak zemljom, ko mirom lepota,
Duh opet ide onim starim putom,
U hlad mog groba, u raku iivota,
S crninom mojom. I ustaje 6utom
Opelo moje i zemlja s iivota,
Sto je sve veii sa svakim minutom.
Utopljene ifute
43
Vidi se moj grob... Meni sve'se dini
Da sam u dane, bez sunca, i sive,
Sto behu nalik ruZnoj mesedini,
Umro ko dete: smrti perspelctive
Izgubi5e se van mene, po tmini,
I moje Dtezde, Sto vi$e ne iive.
Sve mi se dini grob moj nije ovo. ,"
Koliko prostran ko grob sviju ljudi
S danima njinim te$kim ko olovq
Te$kim ko suza, koja mrwe budl
Ko noi sa suzom, kada sam bolovb,
I oseiao dodir mrtve studi!
I sve to grob mojl Tu 6e lepo stati
Sve mrtve rute, srca dece nelne,
Sto Ce iiveti, a bol neie znati,
I(ao ni cveie ispod kore sneZne,
Sto se kameni, i ipakne pati.
Grob velik ko put smrti nenbetne.
Znan dete neiu nikadbitiviSe.
Sa starom dragom neiu opet poii
SreCnim neznarijem, gde Zivot miri$e
Na krv i ljubav i veo ponoii.
Spava san sreie, ko dan posle ki5e,
U dnu sutona, koji neie proii.
M Vladhlw Petkavit Dis Utopuene ilule
45

Spava san srede. Dah groba se vije
Zivotom, bolom, wemenom prostora;
Nidega nema Sto umrlo nije;
Ti5ina puna skamenjenih bora- ,
Nidega nema; samo iluzije
Pred pustom kuiom mirnog, mrtvog mora.
Seianjem opetja nalazim sebe
U mrtvom kraju plodnoganeznanja,
I sklapam odi: duh nema pbtrebe
Mrtvom dolinom i6bez penjanja,
U mrtvom moru traZiti pogrebe
Lj ubavi, b ola, nr ezda i stradanj a.

Grob, i grob sdmo. Sve izgleda kao
Otvoren sanduktivota i tame
Tu spava nebo zemlja i p"kaq
I lik swSetka, i kraj panorame.
Tu nekad ja sam Zivot woj plakaq
Ttr nekad behu san i atezde same.
Kada ispustim i te odi svoje
I srce, $to se u kamen pretvara,
Vreme, iveze prostora, i boje,
I san iivota iluzija star4
Pa$ie, ko sada mrtvo more Sto je
Palo na groblje, vedno ga odmara.

Kol'ko velik grob! I ja, tu,luaj njega

Stojim ko oblik umrlih wemena,
Poslednji dovek na granici svega
Poslednji talas oti3lih spomena.
Svud mrtvo more, svud nigde nidega;
I spava voda, i nema promena.

Nema promena. San jednak, kameni

Spaja sva mesta sa predelom nada.
Oseiaj mirne ravnine na meni
I preko stvari nepomidno vlada.
U mome oku poslednji prameni
JoS Zive kose. Vi$e se ne strada.
M Vlndisln Petkotii Dis
KOB
To reii danas ja ne umem vi$e,
To 5to me boli i bolove gu5i,
To 3to mi pogled kao odlakbri$e,
To 5to me trune, 5to mi snagu su5i,
To za5to san moj na san ne miri5e.
|edva se seiam da sam bolji bio,
Jedva oseiam zlo kako me stele;
Izgledada se put livota qkrio,
I neka ruka da zlokobno veZe
Moj duh za zeml1ui za svet nemio.
Sad bih sanjao, san od mene bega;
Sad bih liveo, i kraj ovog sveta;
Sad bih voleo, i to vi$e svega;
AIsve to meni dudnovato smeta:
San,livot,ljubav sad su moja stega.
Sve mi se dini nemamvolje svoje;
Stvari i ljudi sad postoje zame
Izgledada su misli, lelje moje
Postale senke, neka vrsta tame.
Moji su dani danas jedne boje.
Unpljene dule
47
Vidim da danasvi$e nemam neba,
Damoje odi za njim i ne mare;
Vidim da meni joi jedino treba
Da gubim mirno sve navike stare
U vetru trulom, $to mi duh koleba.
Takoje do$lo sad i ovo doba,
Gde katkad dujem graktanje gavrana:
I tada gledam izgled svoga groba,
Ladan ostatak snage mojih dana,
I kako di$e ravnodu5na zloba.
I tad preZivim u dnu moje nodi
Prvi san stvari, kad im sunce zade;
I tu osetim da nemapomoii,
Da livot i smrt jesu iste grade,
Da tone snaga 5to mi daje moii.
Veliki ponos, mojavera trune -
Trunuie za to dok imaju snage;
Crni oblaci vidik rada pune,
Moja pregnuia i dasove blage.
Pust Zivot gledam ko vladar bez krune.
Do$lo se dovde, ali ne znam kako;
Ne znam zbog dega dan slobode spava;
Ne znam da I Zivi zora i moj paKq
Ta stara zora i podneblja plava,
Gde sam voleo, a gde sarri i plako.
48 . Vwlslct'Petl@idDis Wopljene dule
49

Je li to starost i volje ivere, RASPADANIE

II umor duboh miran ibezleka,
Kom ne znam uzrolq prostola i mere?
Il sam ja izraz truleZi mogveka,
Koja tka zadah i svud nemar stere?

Sad nemam viSe one stare plimc

Il'to
korada duh propale sreCe,
Propalih misli napora i snov.t,
Zaboli ljubav; niti danas raste
Cveie slobode i oseiaj zime,
Kao opelo za mrtvo proleie.
Kao ni Leljaz.a jeseni laste.
Kao zalazak sunca i bregova,
Sad nemam vi6e one stare plime
Kao kob moja da zaborav spleie?

Il je kob moja Sto u dane ove Sad nemam vi5e odiju zadtge,
Zavedreboje oblaka i snova;
Osedam ru}u kako rnirno pi$e
Sad nemam viSe sutona i tuge,
Na moju ljubav misli i na snove
Ime, koje mi na krst crni di3e,
Ni senku sreie, ni Sapat brestova.
Sad nemam vi3e odiju za duge.
Na krst 5to nosi sve radosti nove?

Sad nemam vi3e visokih obmana,

Nevinih misli i lrinova belf;
Radosti rada, ni velikih dana,
Kao nivere, Sto utehu deli.
Sad nemam vi5e visokih obmana.

Putem stvaranja ne kreie se snaga,

Duh neie vi5e da vidi i sanja:
Ostala za mnom samo dula naga
I zadah truo sporog raspadanji.
Putem stvaranja ne kreie sd snaga.
 Vladislar Petknit Dis Utogljene ilufe
50 51
:

Moj svet me gleda pogledom trupina,
Kao ostatak od straSnog poinral
fa ga se klonim ko crnih kupina,
Kao i trnja, 6to grebe i pari,
Moj svet me gleda pogledom trupina.
Kroz svet, pokrete, kroz $um preko granja,
Kroz dokon vetai Sto uzalud evili,
|a dujem korak moinog raspadanja;
I raspadanje, raspadanje mili
Kroz wet pokre te, krozSum preko gfanja.
.

fa danas ne znam zano(iumorne,

Ko ni za dane pokrivene splinom;
|a danas ne znam za misli srunorne,
Ko ni potrebu za trajnom tiSinom.
Ja danas ne znam za'hoii umorne.

Ia danas imam jedno trulo weme,

Maskiran poroh razwati neznanje:
S visina bluda dopiru mi teme
Za suvereno jedno raspadanje.
fa danas imam jeddoitrulo weme.

S prestola tajni i snova i zvuka

|a sam se na$b posred niskih strasti;
Pod nebom crnim od ropca i muka
fa sam se naSb u zemlji propasti.
S prestola tajni i snova i zvuka,

fa sam do5ao bez bol a ii:trdi

Tu, gde zii nebo niko nemavida,
Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi,
Tu, gde je Zena pojava bez stida,
fa sam do5ao bez bola i Zudi.
52 VlqdislavPe
,53

TREEA PBSMA fo$ nam srcakriju izni.irenje, spas

I ljubav $to pra$ta i jade odnosi
., Ko prolede zimu, kao mir talas.

I dok ruke sreine stanuju u kosi,

I dok glava sanja uz lice i grud,
Nema viSe dana, ni noCi, ni stvari, Mlnedemo duti velr,sto we nosi
Gde ne vidim tebe, tvoj usamljen lik ,

I pogled Sto mirno ni za dim ne mari. Tirko 6emo proii ovaj iivot hud.
I pogledom katkad, kao cvet u rosi,
Svako jutro vede, ti3ina i krik Gledaiemo suton $to osvaja Svud.
Donose mi tajnu koju nosi5 sama;
I doknebo, zemlja sAm tidui klik

Pridaju o nadi $to ti krije tama,

Iavljaiu se misli, gde si uvekti;
Misli, i jo5 borba s nebom i Leljama.

Otiii ie borba. I doii Ce sni,

I ljubav i radost pod woja okrilja,
Moj zavidaj nege, gde mi odmor spi.

fo$ nam du$e mogu da drhte od milja,

Lepote, Sto prula daljina i san:
Da se zaboravi iLivotbezcilla,

I kuda pod;rebom - ovaj stari stan,

I bol koji Zivi, nemo sreiu skriva,
Kao suton sunce, kao zvezdu dan.

|oS imamo snage da se lepo sniva,

Pokreta za $apat i poljupca glas,
I strasti, u kojoj zaigljaj podva.
54 . Wdis.l4,Petha,itDit
IJtqljmeitule
55

SEDMA PESMA Nama doii neie

Snovi, Sto se kriju,
Zabuna Livota koju krv pokrede.

Ko haljinu diju,
Meku i u svill
ProSli su aprili
I nu msmovlse Nosili smo pro$lost kao sreiu svrju.
I nederno biti o.no Sto smo bili. - ,.
aprili. :

.' P,ro$li su
I suze se liju
Sve ti$e i ti$e
Podnosimo dane, Stominismo ono So smo nekadbili.
Ovaj viitiksq4cai magle iki$e.

Tusurule zn4ne'
I promena ista,
Samo na$e pesmevei su poabane.

Danas nam ne blista

Kao nekad, prede,
Pobeda i ljubav i buduinost dista.

Do5li smo do mede.

|o$ jedino java
Seia nas na doba sve blede i blede.

Svetlost, boja plava

Sad su izrazneba
U kome se tulno iumofno spava.

Nama sad ne treba

Zagrljaji cveie
Da i*rasi mladost, sumnju pokoleba.
 ll'f$l'
56 . .Wqljneihale
'l'irt 57

'1:r irilr,r,
'
GLAD MIRA ,.iLl;,: I rr I neiujno da we prode ko ptidiji let
r 'lf:
i'rrt;itll, ,ii
l
BeztrLanjai misli; niti da me dira
;,
,
| ,,1rll ,
Hod proSlosti i sutona, osama i svet.
,x;

,llrr
Saranio sam ljubavko dan crne 3ume,
Ko dubine ostarele nepoznati mralg
Suanio sam ljubavsto se ne razulnF:
I ostavljajuci sporo svoje sreie znalG
Sa naslonjenom glavom o mrtve aprile,
Ja ostetih tada poraz, grpb i zadah jak
,,1,1 i i
Da seianja pokrije jedan oblak mira,
' '
,i, I buduinost moja cela da mi bude lrlad
Nakome ie dan pir dan mrtavda se zbira.
',ii
fa saralrih sve, i ljubav, osim mira glad.
|erjo5 dujem nad glavom vetarkako svira
Pesmu praznu ko uteha, te$ku kao pad.

Ko maovinameka, ko pokrovod wile,

Zuborav (esad padati na spomen i s4n,
Na odigrane borbe i dasove bile.

Ztborav ie sad padati na redi i d4rl

Na bol Sto se odvaja, ko li5ie sa grana,
Na dekanja, na potrese i,na snova stan.

Sad zalazi moj Zivot i vidik obmana,

A istina rnirno kobno, kao zvona jeh
Ogla5ava hukpada radosti i rana.

Saranio sam ljubav i ponosa vek

fo5 ostala Zelja mi, Sto sa mnom putuje,
Lepa kao andeq ko poslednji lek

Io5 ostala Leljami,na pro$le oluje,

Da umornu glavu spustim ko oboren cvet,
I da slu5am ti$inu i rnrtve.slavuje.
 dt

.rl. ,r'l

'
'i
r' \,
jednu u rnu Sto ,am,i,
lesmu n"e JlS"o,
Lra re curem uzalud,sam
danas lar$ao.
I(ao dale.pesmabilasreda,rnoja srra.',
7.abor*riosamjutrospesmulednula., :

Jj.
*j"t , se,niCeg:viSe, ni odiju tih:
f: dtodij.,r*
Il'te
mi ceo bio od pene
da su rdoja ;
UuSllrori;rtente.. i : , ;,, , I i
*U.., ni weg drugog Jto ja nodas ehih;
lYi
Ne sedam se nidog viSeirtri,,CIfrijtr tih. ; : ,, : ,,
ir,., ,

fr
ri' '-*l
:li

,
 iit,i;,,,
Vladishv Petleovit Dis
62 63

SADRZAJ
Ali slutim, a slutiti jo5 jedino znam.
|a sad slutim zate oii, da su ba5 one,
Sto me dudno po Zivotuvode i gone:
U snu dodu, da me vide, Sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jo$ jedino znam.

Da me vide, dodu odi, i ja vidim tad

I te odi, i tu lubav i taj put sreie;
Njene odi, njeno lice, njeno proleie
U snu vidim, ali ne znarn, Sto ne vidim sad.
Da me vide, dodu odi, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled 3to me gleda kao iz cve(a,
Sto me gleda, 5to mi kaZe, da me oseia,
Sto mi brilno pruia odmor i neZnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

fa sad nemam svoju dragu, i njen ne zn4m glas;

Ne znam mesto na kom Zivi ili podiva; Predgrade ti$ine ........................................... ........3
Ne zn4m za5to nju i san mi java pokriva;
MoZda spava,:i grob tuZno neguje joj stas.
fa sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

MoZda spava sa odima izvan svakog da, j

Izvan stvari, lazija, inran Livotu t
I s njom spava, nevidena, njena lepota; 4
Molda iivi i do6i ie posle ovog sha. ,,i

MoLda spava sa odima izvan svakog da. l

rt
fl
'll
il
 ,t'
l, ' ,, ,i,,
.:,
:

l,1:
Izdavai
' RingierAxelsprirlgerdoo,Beograd,
Zpria Klemansoa 19, Beograd

' zduda:vtiia'
Jelena Drakulid Petrovii, direktor
GlaYni urednik 'll
't''
Veselirr$unonsvi(
:r ,,, r' i rlr,: I , r.: i '

Odgovorni uredTik.
Svetomir Marjanovii
Izabrao iPriredio
MilosavTe$ii
OPrema '
Sanja Smiljanid

'i'l
ri,

,
.,i
il',
,ii ,
'ji i
::. ,

,.i''