You are on page 1of 236

Izdava~:

Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011¿gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org

Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije: 
Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sne`ana \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350

Objavqivawe ovog broja pomoglo je


Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD í GODINA XLV í BROJ 171-172 í ZIMA/PROLE]E 2017

Paleofat: O NEVEROVATNOM / Pre­veo sa starogr~kog Dejan


Acovi}... 5 í
Konstantin Leontjev: ZAHVALNOST / Preveo s ruskog Du{ko
Paunkovi}... 28 í
Volfgang Borhert: DVE PRI^E / Prevela s nema~kog Mila Gavri-
lovi}... 68 í
E. E. Kamings: PESME / Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}
... 73 í
Laslo Krasnahorkai: IDE SVET / Preveo s ma|arskog Marko ^u-
di}... 80 í
Filip Rot: DAN KADA JE PADAO SNEG / Pre­vela sa engleskog
Tamara \ukanov... 94 í
Mihail Micakis: POGLED / Preveo s gr~kog Aleksa Petrovi}
... 102 í
Kozma Prutkov: PESME / Pre­veo s ruskog Du{ko Paunko­vi}... 110 í
Roberto Bolawo: DVE PRI^E / Pre­veo sa {panskog Igor Maro-
jevi}... 125 í

Boto [traus: FAKTOR PLURIMI / Prevela s nema~kog Niko-


lina Zobenica... 144 í
Ri~ard Palmer: TRIDESET TEZA O INTERPRETACIJI / Pre-
vela sa engleskog Lusi Stivens... 153 í

Norbert Bahlajtner: NEMA^KE PREVODITEQKE IZME\U 1750.


i 1850. / Prevela sa engleskog Miroslava Smiqani} Spasi}... 164 í

VESELIN KOSTI] / Bo{ko ^olak-Anti}... 181 í

AKTIVNOSTI UKPS AVGUST 2016. – JUL 2017. / Vesna Stamen-


kovi}... 185 í

@ak De Deker: MAGNOLIJA / Prevela s francuskog Jelena Sta-


ki}... 187 í

Aleksa Petrovi}... 233 í Bo{ko ^olak-Anti}... 233 í Dejan Aco-


vi}... 233 í Du{ko Paunkovi}... 233 í Igor Marojevi}... 234 í
Jelena Staki}... 234 í Lusi Stivens... 234 í Marko ^udi}... 234 í
Mila Gavrilovi}... 235 í Miroslava Smiqani} Spasi}... 235 í
Nikola @ivanovi}... 235 í Nikolina Zobenica... 235 í Tamara
\ukanov... 235 í
Pa­le­o­fat1
O NE­MO­GU­]EM
Pre­veo sa sta­ro­gr~­kog De­jan Aco­vi}

Na­pi­sao sam ono {to sle­di o ne­ve­ro­vat­nim pri­~a­ma. Sva­ka­ko


da ne­ki me­|u qu­di­ma, oni naj­la­ko­ver­ni­ji, dr­`e za isti­ni­to sve
{to se pri­~a, po­ka­zu­ju­}i da ni­su u bli­zi­ni ni mu­dro­sti, ni­ti na­
u~­nog sa­zna­wa; dru­gi, pre­fi­we­ni­jeg du­ha i ra­do­zna­li­ji po pri­ro­
di, sma­tra­ju da ne­ma ni­~e­ga u ono­me {to se pri­~a u ne­ve­ro­vat­nim
pri­po­ve­sti­ma.
Me­ni se ~i­ni da iza sve­ga {to se pri­po­ve­da sto­ji ne­ki do­ga­|aj;
ni­su to sa­mo re­~i, sku­pqe­ne bez ika­kvog po­vo­da. Na po­~et­ku, sto­ga,
po­sto­je ne­ke ~i­we­ni­ce ko­je su po­tom pre­to­~e­ne u pri­~u. Pri­po­ve­da­
lo se o to­li­kim stva­ri­ma ko­je ni­kad ni­su bi­le, ni­ti sa­da po­sto­je;
ako je jed­nom ne­{to na­sta­lo, po­sto­ja­lo bi sa­da i na­vek.
Sto­ga ja hva­lim pi­sce Me­li­sa i La­mi­ska sa Sa­mo­sa2, ko­ji su
go­vo­ri­li: [to je jed­nom na­sta­lo, po­sto­ji i sa­da.
Pe­sni­ci i pro­zni pi­sci u ne­ke do­ga­|a­je upli­}u ne­ve­ro­vat­no
i ~u­de­sno, da bi qu­de za­di­vi­li.
Znam da iz­ve­sne stva­ri ne mo­gu bi­ti ka­ko oni ka­`u, ali ta­
ko­|e pod­ra­zu­me­vam da se o ono­me {to se ni­je do­go­di­lo i ne mo­`e
go­vo­ri­ti.
Po­se­tio sam mno­ge ze­mqe, pod­u~ ­ io sam se kod naj­va­qa­ni­jih
ko­je sam slu­{ao sva­kog po­na­o­sob; pi­{em pre­ma ono­me {to sam ~uo
od wih. Li~­no sam po­se­tio me­sta wi­ho­va, i pi­{em ne sa­mo ono {to
su go­vo­ri­li ne­go se slu­`im i sop­stve­nim is­tra­`i­va­wi­ma.

I – KEN­TA­U­RI
Ka­`e se da su Ken­ta­u­ri zve­ri u ob­li~­ju ko­wa, ali su im gla­va
i tor­zo qud­ski.
Ako ne­ko ve­ru­je da je mo­gla po­sto­ja­ti zver ovog so­ja, taj ve­ru­je
u ne­mo­gu­}e. Za­pra­vo, pri­ro­da ko­wa i ~o­ve­ka ne sla­`u se; wi­hov
na­~in is­hra­ne ni­je isti; ono {to kow je­de ne mo­`e da pro­|e kroz
1 – „Ka­zi­va~ drev­nih pri­~a.“ (Nap. prev.)
2 – Ovi pi­sci su da­nas ne­po­zna­ti. (Nap. prev.) 5
~o­ve­ko­va usta ni­ti kroz gu­{u. Po­tom, da je ova­kvo stvo­re­we po­sto­
ja­lo ne­ka­da, po­sto­ja­lo bi i da­nas. Isti­na je u ovo­me {to sle­di.
U vre­me ka­da je Ik­si­on bio kraq Te­sa­li­je jed­no sta­do bi­ko­va
po­di­vqa­lo je na pla­ni­ni Pe­li­on i ta­ko one­mo­gu­}i­lo pro­laz pre­
ko pla­ni­ne. Bi­ko­vi su si­la­zi­li i u se­la; uni­{ta­va­li su dr­ve­}e i
vo}­ke i pro­`di­ra­li le­ti­nu. Ik­si­on je raz­gla­sio da }e na­gra­di­ti
bo­ga­to ono­ga ko po­bi­je bi­ko­ve. Ne­ki mla­di qu­di ko­ji su `i­ve­li u
pod­no`­ju pla­ni­ne, u se­lu po ime­nu Ne­fe­le, do­{li su na za­mi­sao
da svo­je ko­we na­vik­nu na ja­ha­~e, po­{to ne­ka­da qu­di ni­su ja­ha­li
ko­we, ne­go su se sa­mo vo­zi­li na ko­li­ma.
Ta­ko su se na ko­wi­ma upu­ti­li u pre­deo gde su se bi­ko­vi oku­
pqa­li; ustre­mi­li su se na sta­do i ga­|a­li bi­ko­ve ko­pqi­ma. Kad su
ovi sta­li da ih go­ne, mla­di­}i su ute­kli, po­{to su se ko­wi kre­ta­
li br­`e. Kad su bi­ko­vi po­su­sta­li, mla­di­}i su se vra­ti­li na­zad i
ga­|a­li ih ko­pqi­ma; ta­ko su ih sve po­bi­li.
Oda­tle su na­zva­ni Ken­ta­u­ri, po­{to su pro­ba­da­li bi­ko­ve svo­
jim ko­pqi­ma; Ken­ta­u­ri uisti­nu ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa ob­li~­jem
bi­ka, ne­go sa ob­li~­jem ko­wa i ~o­ve­ka. A ime su do­bi­li po ono­me
{to su u~i­ni­li3.
Ken­ta­u­ri su do­bi­li od Ik­si­o­na bo­ga­tu na­gra­du. Uz­o­ho­liv­{i se
zbog svog po­du­hva­ta i nov­ca, po­sta­li su na­sil­ni i po­~i­ni­li broj­na
zlo­~in­stva, na­ro­~i­to spram sa­mo­ga Ik­si­o­na, ko­ji je `i­veo u gra­du
sa­da zva­nom La­ri­sa, ka­ko su ga na­zva­li sta­nov­ni­ci ove obla­sti,
La­pi­ti. Po­zva­ni na go­zbu jed­nom pri­li­kom, pi­ja­ni Ken­ta­u­ri ote­
li su la­pit­ske `e­ne i na ko­wi­ma ih od­ne­li u svo­ju oblast. Gnev­ni
La­pi­ti kre­nu­li su u rat; kad je pa­la no}, Ken­ta­u­ri su se spu­sti­li
u rav­ni­cu i kre­nu­li da ha­ra­ju; u zo­ru, po­{to su sve opqa~­ka­li i
spa­li­li, po­vu­kli su se u pla­ni­ne.
Ko ih je po­sma­trao dok se pri­bli­`a­va­ju iz da­qi­ne, mo­gao je
da vi­di sa­mo kow­sku gri­vu bez gla­ve i osta­tak ~o­ve­ka bez udo­va.
Za taj neo­bi­~an pri­zor go­vo­ri­lo se ova­ko: Do­la­ze nam Ken­ta­u­ri
iz Ne­fe­le.
Iz ovog pri­zo­ra i ove pri­po­ve­sti na­stao je ne­ve­ro­va­tan mit
pre­ma ko­jem je u pla­nin­skoj ma­gli ro­|en ~o­vek-kow.

II – PA­SI­FA­JA
Ka­`u da se Pa­si­fa­ja za­qu­bi­la u bi­ka, i da je De­dal za wu na­
~i­nio dr­ve­nu kra­vu u ko­ju se Pa­si­fa­ja za­tva­ra­la. Ta­ko se bik peo
na kra­vu i op­{tio s mla­dom `e­nom; ona je po­tom do­ne­la na svet
de­te sa qud­skim te­lom i gla­vom bi­ka.
Po­ri­~em da se to do­go­di­lo. Naj­pre, ne­mo­gu­}e je da `i­vo bi­}e
za~­ne od raz­li­~i­tog so­ja, po­{to ma­te­ri­na utro­ba i pol­ni or­ga­ni
6 3 – Gla­gol κεντέω, bo­sti, pro­ba­da­ti; ταυ̃ρος, la­tin­ski ta­ur
­ us, bik. (Nap. prev.)
ne od­go­va­ra­ju jed­ni dru­gi­ma. Ni­je mo­gu­}e da pas op­{ti sa maj­mu­
nom; vuk sa hi­je­nom; ta­ko­|e, an­ti­lo­pa sa je­le­nom – vr­ste su za­pra­vo
raz­li­~i­te. I ka­da bi op­{ti­le sa `i­vo­ti­wa­ma raz­li­~i­tih vr­sta,
ne bi mo­gle da za~­nu. Po­tom, ne ~i­ni mi se da bi bik op­{tio s
kra­vom od dr­ve­ta; jer sve ~e­tvo­ro­no­`ne `i­vo­ti­we naj­pre owu­{e
pol­ni or­gan `en­ke, po­tom se pe­wu na wu. Dru­go, `e­na ne bi mo­gla
da iz­dr­`i bi­ka na se­bi; ta­ko­|e, `e­na ne bi mo­gla da do­ne­se na svet
plod ko­ji ima ro­go­ve. Isti­na je ovo {to sle­di.
Pri­po­ve­da se da je Mi­noj pa­tio od pol­nog or­ga­na; od te ne­vo­qe
is­ce­li­la ga je Pro­kri­da. U to do­ba kod we­ga je slu­`io je­dan mla­
di}, iz­nim­ne le­po­te, po ime­nu Bik. Pa­si­fa­ja se za­qu­bi­la u we­ga
i ube­di­la ga da vo­de qu­bav; i on joj je na­pra­vio de­te.
Ima­ju­}i u vi­du tra­ja­we svo­je bo­le­sti, i ra­~u­na­ju­}i na to da
de­te ni­je we­go­vo, po­{to ni­je op­{tio sa `e­nom, Mi­noj je, na­kon op­
se­`ne is­tra­ge, za­kqu­~io da je to de­te Bi­ka. Da ubi­je de­te ni­je hteo,
jer bi­lo je brat we­go­ve de­ce. Sto­ga ga je po­slao u pla­ni­nu da od­ra­
ste kao slu­`in­~e pa­sti­ri­ma. Ka­da je od­ra­stao, mla­di} je pre­stao
da se po­ko­ra­va pa­sti­ri­ma. Po­{to su ga o to­me oba­ve­sti­li, Mi­noj
je na­re­dio da ga uhva­te i do­ve­du u grad. Ako se po­ka­`e va­qa­nim,
oslo­bo­di­}e ga; ako ne, ba­ci­}e ga u oko­ve. Sa­znav­{i za to, mla­di}
se sa­krio u pla­ni­nu, i `i­veo je od kra­|e sto­ke.
Mi­noj je po­slao ove­}u gru­pu qu­di da ga za­ro­be; sto­ga je mla­
di} is­ko­pao du­bo­ku ja­mu i sa­krio se u wu. Uba­ci­va­li su mu ov­ce
i ko­ze, i ta­ko je `i­veo do­bro se hra­ne­}i. Ka­da je Mi­noj `e­leo da
ka­zni ne­kog ~o­ve­ka, slao ga je u ovo sta­ni­{te i ta­ko ubi­jao. Ka­da
je za­ro­bio rat­ni­ka Te­ze­ja, Mi­noj je i we­ga po­slao ta­mo, da tu na­|e
smrt. Ali Ari­jad­na je Te­ze­ju u tam­ni­ci do­tu­ri­la ma~ ko­jim je ovaj
ubio Mi­no­ta­u­ra.
Od ovih do­ga­|a­ja pe­sni­ci su na­~i­ni­li mit­sku pri­~u.

III – SPAR­TI
Jed­na sta­ra pri­~a ka­zu­je da je Kad­mo ubio zmi­ju; po­va­dio joj
je zu­be i za­tim ih po­se­jao u ze­mqu; po­tom su iz wih ni­kli na­o­ru­
`a­ni qu­di. Ako bi ovo bi­lo isti­na, ni­ko ne bi se­jao ni­{ta dru­go
osim zmij­skih zu­ba; ako ne bi ni­kli u ne­koj dru­goj ze­mqi, on­da bi
tre­ba­lo po­se­ja­ti zu­be u onoj ze­mqi gde su pr­vo­bit­no ni­kli. Isti­na
je ova­kva.
Po­re­klom iz Fe­ni­ki­je, Kad­mo je do­{ao u Te­bu da se nad­me­}e
za kra­qev­stvo sa svo­jim bra­tom Fe­nik­som. U ovo do­ba, Zmi­ja, Are­
sov sin, vla­dao je u Te­bi. Po­se­do­vao je do­bra do­stoj­na kra­qa, me­|u
ko­ji­ma i zu­be od slo­no­va. Po­{to ga je ubio, Kad­mo je po­stao kraq.
Ali Zmi­ji­ni pri­ja­te­qi za­ra­ti­li su pro­tiv we­ga, i we­go­vi po­
tom­ci su se uje­di­ni­li pro­tiv Kad­ma. Zmi­ji­ni pri­ja­te­qi, prem­da 7
po­ra­`e­ni u bo­ju, do­mo­gli su se Kad­mo­vog bo­gat­stva i slo­nov­skih
zu­ba ko­ji su se na­la­zi­li u sve­ti­li­{tu. Po­tom su se vra­ti­li u svo­je
ze­mqe. Ra­se­ja­li su se ta­mo-amo, jed­ni u Ati­ku, dru­gi na Pe­lo­po­nez,
u Fo­ki­du, u Lo­kri­du. Oda­tle su ra­to­va­li pro­tiv Te­be. Bi­li su te­
{ko sa­vla­di­vi pro­tiv­ni­ci, jer su svi go­vo­ri­li istim je­zi­kom i
po­zna­va­li su obla­sti.
Po­{to su zu­bi od­ne­ti, ova­ko se go­vo­ri­lo: O na­ro­de, Kad­mo je
od­go­vo­ran za na­{u ne­sre­}u, jer ubio je Zmi­ju; iz we­go­vih zu­ba ni­
kli su mno­gi va­qa­ni rat­ni­ci i do­ne­li nam rat.
Mit je na­~i­wen na osno­vu stvar­nih ~i­we­ni­ca.

IV – KAD­MEJ­SKA SFIN­GA
Za Kad­mej­sku Sfin­gu se pri­po­ve­da da je bi­la zver sa te­lom psa
i gla­vom mla­de de­voj­ke, da je ima­la pti~­ja kri­la i qud­ski glas.
Pre­bi­va­la je na pla­ni­ni Fi­ki­on i po­sta­vqa­la sva­kom ~o­ve­ku
za­go­net­ku; po­{to bi se is­po­sta­vi­lo da je ~o­vek ne­spo­so­ban da je
raz­re­{i, ubi­ja­la ga je. Ka­da je Edip re­{io za­go­net­ku, ona se ubi­la
ba­civ­{i se sa li­ti­ce.
Ova je pri­~a ne­ve­ro­vat­na i ne­mo­gu­}a. U stva­ri, stvo­re­we ova­
kve po­ja­ve ne mo­`e po­sto­ja­ti; da­qe, ~i­we­ni­ca da je pro­`di­ra­la
sva­ko­ga ko ni­je bio u sta­wu da re­{i za­go­net­ku je bu­da­la­sta. To da je
Kad­mej­ci ni­su ubi­li, ga­|a­ju­}i je iz­da­le­ka ko­pqi­ma, ne­go su do­zvo­
li­li da ubi­ja wi­ho­ve sop­stve­ne su­gra­|a­ne kao da su ne­pri­ja­te­qi,
sva­ka­ko ne­ma smi­sla. Isti­na je ono {to sle­di.
Kad­mo je do­{ao u Te­bu sa `e­nom Ama­zon­kom po ime­nu Sfin­ga.
Ubio je kra­qa Zmi­ju, do­mo­gao se we­go­vog bo­gat­stva i we­go­vog tro­na.
Ne­{to ka­sni­je ta­ko­|e je us­peo da za­ve­de we­go­vu se­stru Har­mo­ni­
ju. Ka­da je sa­zna­la da se o`e­nio dru­gom `e­nom, Sfin­ga je ube­di­la
mno­ge gra­|a­ne da kre­nu za wom; po­ku­pi­la je naj­ve­}i deo bo­gat­stva,
po­ve­la br­zo­no­gog psa kog je Kad­mo do­veo sa so­bom, i sa wi­ma za­po­
se­la po­me­nu­tu pla­ni­nu Fi­ki­on; oda­tle je ra­to­va­la pro­tiv Kad­ma.
Po­sta­vqa­ju­}i zam­ke, ubi­ja­la bi sva­ko­ga ko­ga bi uhva­ti­la.
Kad­mej­ci su zam­ku na­zi­va­li za­go­net­kom. Ta­ko je na­rod go­vo­
rio: Su­ro­va Sfin­ga, za­po­se­la je pla­ni­nu i uni­{ta­va nas po­sta­
vqa­ju­}i nam bez­broj­ne zam­ke. Ne­ma na­~i­na da joj se do­sko­~i, i ni­je
mo­gu­}e sa­vla­da­ti je na otvo­re­nom. Jer ona ne tr­~i, ona le­ti!
Ku­ja i `e­na, to­li­ko je br­za!
Kad­mo je ob­ja­vio da }e bo­ga­to na­gra­di­ti ono­ga ko ubi­je Sfin­
gu. Ta­ko je do­{ao Edip iz Ko­rin­ta. Ve­o­ma vi­~an ra­tu, po­mog­nut
ve­o­ma br­zim ko­wem i od­re­di­ma Kad­me­ja­ca, na­pao ju je usred no­}i
te woj po­sta­vio zam­ku; raz­re­{io je za­go­net­ku, {to }e re­}i zam­ku,
i ubio Sfin­gu.
8 To se do­go­di­lo; sve osta­lo je iz­mi­{qe­no.
V – LI­SAC IZ TE­U­ME­SE
O li­scu iz Te­u­me­se pri­~a se da je oti­mao i pro­`di­rao Kad­mej­ce. To
je ne­do­tu­pa­vo. Ne po­sto­ji kop­ne­na `i­vo­ti­wa ka­dra da ot­me ~o­ve­ka i da
ga pro­`de­re. [ta­vi­{e, li­sac je ma­li i ne­jak. Evo {ta se do­go­di­lo.
Je­dan Te­ba­nac, sr­~an i hi­tar, zvao se Li­sac; dru­gim re­~i­ma,
bio je ve­o­ma do­vi­tqiv. U stva­ri, ni­ko mu ni­je bio ra­van u lu­ka­
vo­sti. Kraq, pla­{e­}i se da mu {to­god ne pod­va­li, pro­te­rao ga je
iz gra­da. Sa­ku­piv­{i ve­li­ku voj­sku i dru­ge na­jam­ni­ke, Li­sac je
za­u­zeo do­li­nu Te­um­ e­se. Oda­tle je na ~e­lu svo­je voj­ske pqa~­kao Te­
ban­ce. Na­rod je go­vo­rio: Li­sac nas opqa~­ka i utek­ne. Je­dan ~o­vek
po ime­nu Ke­fal, po­re­klom iz Ati­ne, pod­u­zeo se da bra­ni Te­ban­ce
sa broj­nom voj­skom. Ubio je Li­sca i pro­te­rao we­go­vu voj­sku iz do­
li­ne Te­u­me­se.
To su do­ga­|a­ji od ko­jih je na­sta­la pri­~a.

VI – AK­TE­ON
Pri­~a se da su Ak­te­on ­ a ras­tr­gli we­go­vi sop­stve­ni psi. To je
la`. U stva­ri, pas na­ro­~i­to vo­li svog go­spo­da­ra, hra­ni­te­qa; a
po­seb­no mu se umi­qa­va­ju lo­va~­ki psi. Ne­ki ka­`u, na­da­qe, da je
Ar­te­mi­da pre­tvo­ri­la Ak­te­on ­ a u je­le­na, i da su ga u ob­li~­ju je­le­na
ras­tr­gli we­go­vi psi.
Me­ni se ~i­ni da Ar­te­mi­da mo­`e da ~i­ni {to­god ho­}e; upr­kos
sve­mu, ni­je mo­gu­}e da ~o­vek po­sta­ne je­len, ni­ti da je­len po­sta­ne
~o­vek. Pe­sni­ci su sa­sta­vi­li ove pri­~e da se oni ko­ji ih slu­{a­ju
ne ogre­{e o bo­`an­stvo. Isti­na je sle­de­}e.
Po­re­klom iz Ar­ka­di­je, Ak­te­on je mno­go vo­leo pse. Uvek ih je
ga­jio u ve­li­kom bro­ju i od­la­zio u lov u pla­ni­ne; ali je za­po­sta­vqao
sop­stve­ne po­slo­ve. U ovo vre­me sve se ra­di­lo vla­sti­tim ru­ka­ma,
ni­je bi­lo ro­bo­va; ~o­vek je sam ob­ra­|i­vao ze­mqu, a naj­bo­ga­ti­ji je bio
onaj {to je ob­ra­|i­vao vi­{e od dru­gih i bio naj­vred­ni­ji. Ak­te­on
je za­ne­ma­ri­vao svo­ja do­bra i vi­{e je vo­leo da ide u lov sa svo­jim
zve­ri­ma; ta­ko mu je o~e­vi­na pro­pa­la. Kad je ostao bez i~e­ga, na­rod
je go­vo­rio: Si­ro­ti Ak­te­on, iz­je­li ga psi! Kao {to mi da­nas za
onog {to se vu­kao po jav­nim ku­}a­ma te pro­pao ka­`e­mo: Po­je­le ga
kur­ve! Eto {ta se do­go­di­lo Ak­te­o­nu.

VII – DI­O­ME­DO­VI KO­WI


Ka­`e se da su Di­o­me­do­vi ko­wi pro­`di­ra­li qu­de. To je sme­{no.
Ova `i­vo­ti­wa vi­{e vo­li ovas i je­~am od qud­skog me­sa. Isti­na je
ovo {to sle­di.
Ne­ka­da su qu­di ra­di­li sop­stve­nim ru­ka­ma; ta­ko su se bri­nu­li
za is­hra­nu i dru­ga do­bra te ob­ra­|i­va­li ze­mqu. Je­dan ~o­vek po­
sve­tio se uz­ga­ja­wu ko­wa. Ova strast to­li­ko je na­ra­sla da je po­je­la 9
sve we­go­vo bo­gat­stvo; pro­dao je sve {to je imao za tro­{ak dr­`a­wa
ko­wa. Zbog to­ga su we­go­vi pri­ja­te­qi na­zva­li ove `i­vo­ti­we qu­do­
`de­ri­ma. Ta­ko se raz­vio mit.

VI­II – NI­O­BA
Pri­~a se da je Ni­o­ba, `e­na od kr­vi i me­sa, pre­tvo­re­na u ka­men
po­red hum­ke svo­je de­ce. Ko ve­ru­je da se ~o­vek mo­`e pre­tvo­ri­ti u
ka­men, ili ka­men u ~o­ve­ka, pri­li~­no je prost. Isti­na je ono {to
sle­di.
Na­kon smr­ti we­zi­ne de­ce, ne­ko je na­~i­nio kip Ni­o­bin od ka­
me­na, ko­ji je po­sta­vio po­red wi­ho­ve hum­ke. Qu­di ko­ji su tu­da pro­
la­zi­li, go­vo­ri­li su: Ni­o­ba, sva u ka­me­nu, sto­ji po­kraj hum­ke svo­je
de­ce, svo­jim sam je o~i­ma vi­deo; kao {to se da­nas ta­ko­|e ka­`e:
Se­deo sam po­kraj He­ra­kla od bron­ze, ili: Evo me po­red Her­me­sa
od pa­ro­skog mer­me­ra.
Ta­ko tre­ba raz­um ­ e­ti ono {to se pri­~a, ni­ka­ko to da se Ni­o­ba
pre­tvo­ri­la u ka­men.

IX – LIN­KEJ
Pri­~a se da je Lin­kej mo­gao vi­de­ti i ono {to se na­la­zi is­pod
ze­mqe. To je po­gre­{no. Isti­na je ovo {to sle­di.
Lin­kej se pr­vi po­za­ba­vio ru­da­re­wem me­ta­la, ba­kra, zla­ta i
dru­gih. Da bi ih iz­vu­kao na sve­tlost da­na, no­sio je sa so­bom sve­
tiq­ke ko­je su mu oba­sja­va­le ok­no; iz­no­sio je vre­}e sa ba­krom i
gvo­`|em. Ta­ko je na­rod go­vo­rio: Lin­kej vi­di i ono {to se na­la­zi
is­pod ze­mqe, on si­|e i iz­ne­se zla­to.

X – KE­NEJ
Ka­`u da je Ke­nej bio ne­ra­wiv. U za­blu­di je onaj {to ve­ru­
je da mo­`e po­sto­ja­ti ~o­vek ot­po­ran na ~e­lik. Isti­na je ovo {to
sle­di.
Ke­nej je bio hra­bri Te­sa­lac, va­qan i is­ku­san rat­nik. Prem­da
je u~e­stvo­vao u broj­nim bit­ka­ma, ni­ka­da ni­je bio ra­wen, ~ak ni ka­
da je stra­dao u bo­ju bo­re­}i se na stra­ni La­pi­ta pro­tiv Ken­ta­u­ra.
Ka­da su ga ovi op­ko­li­li, po­tru­di­li su se da ga za­ko­pa­ju `i­vog, i
ta­ko je stra­dao. Ta­ko­|e, ka­da su ot­ku­pi­li we­go­vo te­lo, po­{to na
we­mu ni­je bi­lo ni­jed­ne ra­ne, La­pi­ti su go­vo­ri­li: Ke­nej je ~i­ta­vog
`i­vo­ta bio ne­ra­wiv, i ova­ko mr­tav osta­je ne­ra­wiv.

XI – KIK­NO
Isto se pri­~a i za Kik­na sa Ko­lo­na. Za we­ga se ta­ko­|e go­
10 vo­ri­lo da je ne­ra­wiv. Bio je isto ta­ko is­ku­san i va­qan rat­nik.
Po­gi­nuo je u Tro­ji, po­go­|en ka­me­ni­com ko­ju je na we­ga ba­cio Ahi­
lej, ali ni­ka­da ni­je bio ra­wen. Vi­dev­{i we­go­vo te­lo, qu­di su
go­vo­ri­li da je ne­ra­wiv, kao {to i da­nas ka­`e­mo za bor­ce. Ta­ko
su i ovi ju­na­ci bi­li opi­sa­ni kao ne­ra­wi­vi. Ajant Te­la­mo­nov je
pri­mer ko­ji po­tvr­|u­je ove pri­~e, i ko­ji je do­kaz za mo­je tvrd­we; o
we­mu se ta­ko­|e go­vo­ri­lo da je ne­ra­wiv; umro je od sop­stve­ne ru­ke,
pro­bu­ra­ziv­{i se ma­~em.

XII – DE­DAL I IKAR


Pri­~a se da je Mi­noj za­to­~io De­da­la – zbog ne­kog gre­ha ko­ji je
po­~i­nio – sa si­nom Ika­rom. Ali De­dal je na­~i­nio kri­la, pri­~vr­
stio ih se­bi i svom si­nu, i obo­ji­ca su ute­kli va­zdu­hom.
Za­mi­{qa­ti da ~o­vek mo­`e da le­ti, ~ak i sa na­~i­we­nim kri­
li­ma, je­ste ne­ra­zum­no. Za­pra­vo se do­go­di­lo sle­de­}e.
Za­to­~e­ni De­dal ute­kao je kroz pro­zor, vo­de­}i si­na sa so­bom;
po­tom se ukr­cao na bar­ku i oti­{ao. Oba­ve­{ten o bek­stvu, Mi­noj
je po­slao la­|e u po­te­ru. Vi­dev­{i da su pro­go­we­ni, otac i sin ko­
ri­sti­li su se sna­`nim i po­voq­nim ve­trom, ta­ko da se ~i­ni­lo da
le­te. Za­tim, to­kom plo­vid­be, pod na­le­tom ju­`nog ve­tra ko­ji je do­
la­zio sa Kri­ta, do­`i­ve­li su bro­do­lom. De­dal se do­ko­pao kop­na,
a Ikar se uto­pio; po we­mu je mo­re do­bi­lo ime Ika­rij­sko. Ka­da je
mo­re iz­ba­ci­lo we­go­vo te­lo, otac ga je sa­hra­nio.

XI­II – ATA­LAN­TA I ME­LA­NI­ON


Za Ata­lan­tu i Me­la­ni­on ­ a pri­~a se da se ona pre­tvo­ri­la u la­
vi­cu, a on u la­va. Isti­na je ovo {to sle­di.
Ata­lan­ta i Me­la­ni­on i{li su u lov. Me­la­ni­on je ube­dio mla­du
de­voj­ku da vo­di qu­bav sa wim; ta­ko su u{li u jed­nu pe­}i­nu. Ali ta
pe­}i­na bi­la je sta­ni­{te jed­nog la­va i jed­ne la­vi­ce. ^uv­{i qud­ske
gla­so­ve, dve zve­ri su se ustre­mi­le na Ata­lan­tu i we­nog pra­ti­o­ca i
ubi­le ih. Ne­{to ka­sni­je, lav i la­vi­ca iza­{li su iz pe­}i­ne. Me­la­
ni­o­no­vi pra­ti­o­ci u lo­vu vi­de­li su te `i­vo­ti­we te se­bi pre­do­~i­li
da su se wih dvo­je pre­tvo­ri­li u wih. Po po­vrat­ku u grad ra­{i­ri­li
su glas da su se Ata­lan­ta i Me­la­ni­on pre­tvo­ri­li u la­vo­ve.

XIV – KA­LI­STO
I za Ka­li­sto se pri­~a ne­{to sli~­no; dok je bi­la u lo­vu, pre­
tvo­ri­la se u me­dve­da.
Ja ka­`em da je ona do­spe­la u jed­nu {u­mo­vi­tu do­li­nu. Dok je
lo­vi­la, na­le­te­la je na me­dve­da i on ju je pro­`drao. Oni ko­ji su
lo­vi­li s wom vi­de­li su da ula­zi u {u­mu, ali je ni­su vi­de­li da iz­
la­zi, sve go­vo­re­}i da se de­voj­ka pre­tvo­ri­la u me­dve­da. 11
XV – EURO­PA
Pri­~a se da je Euro­pa, Fe­nik­so­va k}i, pu­tu­ju­}i na le­|i­ma
bi­ka pre­ko mo­ra, iz Ti­ra do­spe­la na Krit. Ne ~i­ni mi se da bi
bik ili kow mo­gli da pre­|u to­li­ku mor­sku raz­da­qi­nu, kao ni to
da de­voj­ka mo­`e za­ja­ha­ti di­vqu `i­vo­ti­wu. Ako je Zevs `e­leo da
se Euro­pa na­|e na Kri­tu, mo­gao je da smi­sli po­god­ni­ji na­~in pu­
to­va­wa. Isti­na je ovo {to sle­di.
Je­dan ~o­vek, po­re­klom iz Kno­sa, po ime­nu Bik, ra­to­vao je u
obla­sti Ti­ra. Ko­na~­no, oteo je mno­ge mla­de de­voj­ke iz Ti­ra, a ta­ko­|e
i k}er sa­mog vla­da­ra, Euro­pu. Sto­ga je na­rod go­vo­rio: Bik je od­veo
sa so­bom Euro­pu, kra­qe­vu k}er. Iz ovih do­ga­|a­ja stvo­ren je mit.

XVI – DR­VE­NI KOW


Pri­~a se da je ne­ko­li­ci­na hra­brih Aha­ja­ca, ko­ji su se sa­kri­
li u unu­tra­{wost dr­ve­nog ko­wa, uni­{ti­la Tro­ju. Ta je pri­po­vest
sa­svim iz­ma­{ta­na. Isti­na je ovo.
Na­~i­wen je dr­ve­ni kow pre­ma ve­li­~i­ni grad­ske ka­pi­je, da bi
mo­gao da se uvu­~e u grad, ali ve­}e vi­si­ne. Za­po­ved­ni­ci su se po­vu­
kli u jed­nu do­li­nu, na­do­mak gra­da – me­sto ko­je se i da­nas na­zi­va
Ar­giv­ski od­red. Si­non, do­{av­{i iz ar­giv­skog ta­bo­ra to­bo­`e kao
be­gu­nac, ob­ja­vio je Tro­jan­ci­ma, kao ne­ko pro­ro­~an­stvo, da }e se,
ako od­bi­ju da une­su ko­wa u grad, Ahaj­ci vra­ti­ti u bit­ku; ako ga
une­su, ne­}e bi­ti na­pa­da.
Po­ko­ra­va­ju­}i se, Tro­jan­ci su po­ru­{i­li ka­pi­ju i une­li dr­ve­nu
`i­vo­ti­wu u grad. Dok su bi­li na go­zbi, He­le­ni su ih na­pa­li kroz
raz­ru­{e­no me­sto u zi­du, i ta­ko je Ili­on osvo­jen.

XVII – EOL
Pri­po­ve­da se da je Eol bio ~o­vek spo­so­ban da upra­vqa ve­tro­
vi­ma te da ih je po­ve­rio Odi­se­ju, za­tvo­re­ne u me­{i­nu. Da to ni­je
mo­gu­}e, ve­ru­jem da ni­ko ne sum­wa.
Ve­ro­vat­no je to da je Eol bio astro­nom ko­ji je Odi­se­ju pred­vi­
|ao vre­me i prav­ce u ko­ji­ma du­va­ju ve­tro­vi.
Ta­ko­|e se ka­`e da su zi­do­vi od bron­ze okru­`i­va­li we­gov grad
– to je la­`no. U stva­ri, ho­pli­ti su ~u­va­li we­gov grad.

XVI­II – HE­SPE­RI­DE
Ka­`e se da su He­spe­ri­de bi­le ne­ke `e­ne u ~i­jem je po­se­du bi­lo dr­vo
{to ra­|a zlat­ne ja­bu­ke, a ko­je je ~u­vao je­dan zmaj; ovi plo­do­vi bi­li su
po­vod za je­dan od He­ra­klo­vih po­du­hva­ta. Isti­na je ovo {to sle­di.
Po­re­klom iz Mi­le­ta, He­sper je `i­veo u Ka­ri­ji; imao je dve
12 k}e­ri, He­spe­ri­de. Imao je i le­pe ov­ce, va­qa­ne i plod­ne, od one
vr­ste ko­ja i u na­{e vre­me po­sto­ji u Mi­le­tu. Zbog to­ga su ih na­zi­
va­li zlat­nim. Zla­to je za­pra­vo ve­o­ma le­po, a i one su bi­le ve­o­ma
le­pe. Ov­ce su na­zi­va­li me­la4. Pri­me­tiv­{i `i­vo­ti­we dok su bi­le
na is­pa­{i po­kraj mo­ra, He­ra­kle ih je sa­ku­pio i ukr­cao na svoj
brod; ubio je pa­sti­ra po ime­nu Zmaj; po­tom ih je od­veo u svo­ju ze­
mqu. Bi­lo je to u vre­me ka­da je He­sper umro, ali su mu k}e­ri bi­le
`i­ve. Sto­ga su qu­di go­vo­ri­li: Vi­de­li smo ov­ce (me­la) od zla­ta
ko­je je He­ra­kle oteo od He­spe­ri­da, po­{to je ubio ~u­va­ra wi­ho­vog,
Zma­ja. Otu­da mit.

XIX – KOT I BRI­JA­REJ


Ni­je li glu­po sma­tra­ti to da su Kot i Bri­ja­rej, bu­du­}i qu­di,
ima­li sto­ti­nu ru­ku? Isti­na je ovo {to sle­di.
Grad u ko­me su `i­ve­li zvao se He­ka­ton­hej­ri­ja5; na­la­zio se u
Ha­o­ni­ji, a u na­{e vre­me zo­ve se Ore­sti­ja­da. Mo­gu da tvr­dim da su
se bo­ri­li na stra­ni Olim­pqa­na u wi­ho­vom ra­tu pro­tiv Ti­ta­na;
ova oblast gra­ni­~i se sa Olim­pom. Qu­di su go­vo­ri­li: Kot, Bri­
ja­rej, i Gig, he­ka­ton­hej­ri, na stra­ni Olim­pqa­na, pro­te­ra­li su
Ti­ta­ne sa Olim­pa.

XX – SKI­LA
Ski­la je, ka­ko se pri­~a, `i­ve­la u Ti­re­ni­ji; bi­la je ~u­do­vi­{te,
`e­na do stru­ka iz ko­jeg su iz­bi­ja­le broj­ne pse­}e gla­ve; {to se ostat­
ka te­la ti­~e, bi­lo je zmij­sko. Ve­ro­va­ti da je ta­kvo stvo­re­we mo­glo
po­sto­ja­ti znak je ve­li­ke glu­po­sti. Isti­na je ovo {to sle­di.
Ti­ren­ske la­|e pu­sto­{i­le su oblast u su­sed­stvu Si­ci­li­je i Jon­
skog za­li­va. Me­|u wi­ma bi­la je jed­na br­za tri­je­ra, po ime­nu Ski­la,
~i­ji je pra­mac bio osli­kan. ^i­ni­lo se da ova tri­je­ra pro­`di­re
dru­ge bro­do­ve ka­da ih za­ro­bqa­va6; bi­la je ve­o­ma slav­na. De­si­lo
se da joj je Odi­sej uma­kao, ko­ri­ste­}i se ja­kim i po­voq­nim ve­trom.
Po­tom je na Ker­ki­ri pri­po­ve­dao Al­ki­no­ju ka­ko mu je to po­{lo za
ru­kom i opi­sao mu iz­gled la­|e. Eto ka­ko je na­stao mit.

XXI – DE­DAL
Pri­~a se da je De­dal ~i­nio ki­po­ve ko­ji su se sa­mi kre­ta­li.
Ovo mi se ~i­ni ne­mo­gu­}im, da se kip sam kre­}e. Isti­na je ovo {to
sle­di.
Ne­ka­da su va­ja­ri i skulp­to­ri pred­sta­vqa­li no­ge sa­sta­vqe­ni­
ma a ru­ke pru­`e­ne po­red te­la. De­dal je pr­vi pred­sta­vio jed­nu no­gu
4 – Gr~­ko μη̃λον, ov­de u mno­`i­ni, ozna­~a­va sit­nu sto­ku, ko­ze i ov­ce, ali i plod ja­bu­ke. (Nap. prev.)
5 – „Sto­ru­ka.“
6 – Tri­je­re su po­se­do­va­le kqun od me­ta­la ko­jim su se za­ri­va­le u bok dru­gih bro­do­va i ta­ko ih
po­ta­pa­le; to je bio je­dan od glav­nih ma­ne­va­ra u an­ti~­kim po­mor­skim bit­ka­ma. (Nap. prev.) 13
u ras­ko­ra­ku sa dru­gom, da bi stvo­rio uti­sak po­kre­ta. Zbog to­ga su
qu­di go­vo­ri­li: De­dal je na­~i­nio kip ko­ji se kre­}e, ne sto­ji ne­po­
mi~­no; kao {to mi da­nas ka­`e­mo: Qu­di su pred­sta­vqe­ni u bo­ju,
ka­ko tr­~e, brod u olu­ji.
Zbog to­ga se go­vo­ri­lo da je De­dal ~i­nio ki­po­ve ko­ji se kre­}u.

XXII – FI­NEJ
Za Fi­ne­ja se pri­po­ve­da da su mu Har­pi­je za­gor­~a­va­le `i­vot,
a ne­ki ve­ru­ju da su to kri­la­ta stvo­re­wa ko­ja su mu oti­ma­la je­lo sa
sto­la. Isti­na je ovo {to sle­di.
Fi­nej je vla­dao u Pe­o­ni­ji. Ka­ko je osta­rio, iz­gu­bio je vid, a
si­no­vi su mu po­um ­ i­ra­li. Imao je dve k}e­ri, Era­si­ju i Ar­pi­ri­ju,
ko­je su mu uni­{ti­le `i­vot. We­go­vi su­gra­|a­ni su sto­ga go­vo­ri­li:
Ne­sre}­ni Fi­nej, Har­pi­je raz­ne­{e we­go­vo ima­we. Dvo­ji­ca su­se­da,
si­no­vi Bo­re­je­vi (~o­ve­ka, ne ve­tra), Zet i Ka­la­id, sa­`a­li­li su se
na we­ga i na­{li mu se u po­mo­}i. Pro­te­ra­li su we­go­ve k}e­ri iz
gra­da, a po­{to su sa­ku­pi­li we­gov no­vac, po­ve­ri­li su ga na ~u­va­we
jed­nom Tra­~a­ni­nu.

XXI­II – ME­STRA
Za Me­stru, Eri­sih­to­no­vu k}er, pri­~a­lo se da mo­`e pro­me­ni­ti
svoj iz­gled po na­ho­|e­wu. U pri­po­ve­sti ima sme­{nih stva­ri. Da li
je ve­ro­do­stoj­no to da mla­da de­voj­ka mo­`e po­sta­ti bik, po­tom pas,
ili pti­ca? Isti­na je ovo {to sle­di.
Te­sa­lac Eri­sih­ton na­{ao se u osku­di­ci po­{to je pro­}er­dao
svo­ja do­bra. Imao je k}er, le­pu i u cve­tu mla­do­sti, po ime­nu Me­
stra. Ko ju je vi­deo, sme­sta se za­qu­bio. U to vre­me pro­sci ni­su nu­di­
li no­vac, ne­go ko­we, bi­ko­ve, ov­ce, ili {ta god bi Me­stra po­`e­le­la.
Vi­dev­{i {ta je sve Eri­sih­ton na­ku­pio, Te­sal­ci su go­vo­ri­li: Od
Me­stre po­sta­de kow, bik, i sve osta­lo. Ta­ko je na­stao mit.

XXIV – GE­RI­ON
Ka­`e se za Ge­ri­on ­ a da je imao tri gla­ve. Ne­mo­gu­}e je da jed­no
te­lo no­si tri gla­ve. Evo {ta je bi­lo.
Bio je na Cr­nom mo­ru je­dan grad po ime­nu Tri­ka­re­ni­ja7. Po­
znat me­|u sa­vre­me­ni­ci­ma, Ge­ri­on se is­ti­cao me­|u osta­li­ma svo­jim
bo­gat­stvom. Ta­ko­|e je po­se­do­vao po­ve­li­ko sta­do go­ve­da. Da bi se do­
mo­gao we­go­vog sta­da, He­ra­kle je ubio Ge­ri­o­na. Oni ko­ji su vi­de­li
od­ve­de­na go­ve­da, ~u­di­li su se: bi­la su u stva­ri sit­na, iz­du­`e­na od
gla­ve do be­da­ra, mr­{a­va, bez ro­go­va, a ko­sti su im bi­le krup­ne i
pqo­sna­te. Ono­me ko je `e­leo da do­zna vi­{e o sve­mu to­me, iz­ve­sni
14 7 – „Tro­gla­va.“ (Nap. prev.)
su od­go­va­ra­li: He­ra­kle je od­veo `i­vo­ti­we ko­je su pri­pa­da­le Ge­
ri­o­nu iz Tri­ka­re­ni­je.
Zbog to­ga su ne­ki pret­po­sta­vi­li da je Ge­ri­on imao tri gla­ve.

XXV – GLA­UK SI­ZI­FOV


Za we­ga se ta­ko­|e ka­`e da su ga pro­`dra­li we­go­vi ko­wi, po­{to
se ni­je zna­lo to da je za wi­ho­vo od­ga­ja­we po­tro­{io si­lan no­vac;
ni­je pri­~u­vao ni­{ta od svo­jih do­ba­ra i pro­pao je; i `i­vot ga je
na­pu­stio.

XXVI – GLA­UK MI­NO­JEV


Ovaj mit ta­ko­|e je sa­vr­{e­no sme­{an. Gla­uk se uda­vio u }u­pu
me­da, a Mi­noj je u we­go­vu grob­ni­cu, po­red le­{a, za­tvo­rio si­na
Koj­ra­no­vog, Ar­giv­ca Po­li­i­da; ovaj je, vi­dev­{i ka­ko jed­na zmi­ja
sta­vqa trav­ku na dru­gu mr­tvu zmi­ju i ta­ko je o`i­vqa­va, isto u~i­
nio sa Gla­u­kom, ko­ji se vra­tio u `i­vot.
Ni­je mo­gu­}e da ~o­vek, kad jed­nom umre, o`i­vi, a isto ta­ko ni
zmi­ja, ni­ti bi­lo ko­ji `i­vi stvor. Iz­gle­da da se do­go­di­lo ova­ko
ne­{to.
Gla­u­ka je, po­{to se naj­eo me­da, stra­{no za­bo­leo sto­mak; zbog
ja­kog iz­li­va `u­~i, iz­gu­bio je svest. Broj­ni le­ka­ri ti­ska­li su se
oko we­go­ve po­ste­qe u na­me­ri da za­ra­de no­vac, me­|u wi­ma i Po­li­id.
Kad je on sti­gao, Gla­uk je ve} bio bez sve­sti; znao je za jed­nu le­ko­vi­
tu trav­ku ko­ju mu je po­ka­zao le­kar po ime­nu Zmi­ja. On se po­slu­`io
tom trav­kom i iz­le­~io Gla­uk ­ a. Ta­ko je na­rod go­vo­rio: Po­li­id je
o`i­veo Gla­u­ka, ko­ji je umro zbog me­da, za­hva­qu­ju­}i trav­ki ko­ju
mu je po­ka­zao Zmi­ja.
Od ovo­ga su mi­to­gra­fi na­~i­ni­li mit.

XXVII – GLA­UK MOR­SKI


O ovom Gla­u­ku pri­~a se da je je­da­red po­jeo ne­ku trav­ku i po­stao
be­smr­tan; sa­da on `i­vi u mo­ru.
Stav da je sa­mo Gla­uk pro­na­{ao ovu biq­ku vr­lo je ne­ra­zu­man,
a ta­ko­|e i to da jed­no kop­ne­no stvo­re­we `i­vi u mo­ru, kad to ne mo­
`e ni stvo­re­we ko­je `i­vi u re­ci; ni su­prot­no ni­je mo­gu­}e: mor­ske
`i­vo­ti­we ne mo­gu pre­`i­ve­ti u slat­koj vo­di. Ova pri­po­vest po­sve
je be­smi­sle­na. Isti­na je ovo.
Gla­uk je bio ri­bar iz An­te­do­na; znao je da pli­va i ro­ni, i u
ovo­me mu u tom kra­ju ni­ko ni­je bio ra­van. Jed­nog da­na za­ro­nio je u
lu­ci, pred o~i­ma svo­jih su­gra­|a­na, ot­pli­vao i ne­stao sa vi­di­ka;
ni­je se po­ja­vqi­vao ne­ko­li­ko da­na. Kad se po­ja­vio po­no­vo, ne­ko ga
je upi­tao: Gde si bio ovo­li­ko du­go? U mo­ru, od­go­vo­rio je ovaj. 15
Gla­uk je dr­`ao ri­bu u jed­noj ba­~vi. U oluj­no vre­me, kad ni­je­
dan ri­bar ni­je mo­gao da ide u lov, on je pi­tao gra­|a­ne ko­ju ri­bu
`e­le da im do­ne­se; po­{to im je da­vao sve {to su `e­le­li, pro­zvan
je Gla­uk mor­ski; kao {to ne­ko­ga ko `i­vi u pla­ni­ni, ako je do­bar
lo­vac, na­zi­va­ju gor­{ta­kom. Ta­ko je Gla­uk, po­{to je du­go vre­me­na
pro­vo­dio na mo­ru, bio na­zvan mor­ski.
Na­stra­dao je ta­ko {to ga je pro­gu­ta­la mor­ska ne­man. Po­{to
se ni­je vra­tio, qu­di su iz­mi­sli­li to da se na­sta­nio u mo­ru i da je
jo{ `iv.

XXVI­II – BE­LE­RO­FONT
Pri­~a se da je kri­la­ti kow, po ime­nu Pe­gaz, no­sio Be­le­ro­
fon­ta. Ne ~i­ni se me­ni da kow mo­`e da le­ti, sve i da uzme kri­la
le­te­}ih stvo­re­wa. [ta­vi­{e, ako je ta­kva `i­vo­ti­wa ne­ka­da po­sto­
ja­la, tre­ba­lo bi da po­sto­ji i da­nas. Ta­ko­|e do­da­ju da je Be­le­ro­font
ubio Hi­me­ru Ami­so­da­ro­vu; ovo je bi­la Hi­me­ra: lav spre­da, zmi­ja
ot­po­za­di, ko­za u sre­di­ni. Ne­ki ve­ru­ju da je ta­kvo stvo­re­we mo­glo
po­sto­ja­ti, sa tri gla­ve na jed­nom te­lu.
Ali ni­je mo­gu­}e da zmi­ja, lav i ko­za je­du istu hra­nu. Glu­po je i
po­mi­sli­ti da bi jed­no smrt­no stvo­re­we mo­glo da bqu­je va­tru. A ko­
joj bi se od tri gla­ve te­lo po­ko­ra­va­lo? Isti­na je ovo {to sle­di.
Po­re­klom iz Ko­rin­ta, Be­le­ro­font je bio pri­be­gar, ple­me­nit
i hra­bar. Imao je br­zu la­|u ko­jom je pu­sto­{io se­la na oba­li. We­
go­va la­|a zva­la se Pe­gaz; da­nas ta­ko­|e sva­ki brod ima ime; (me­ni
se ~i­ni da je ime Pe­gaz po­god­ni­je za brod ne­go za ko­wa).
Kraq Ami­so­dar `i­veo je na jed­noj vi­so­koj pla­ni­ni, ne­da­le­ko
od re­ke Ksan­to; u we­nom pod­no`­ju na­la­zi­la se Tel­mi­{ka {u­ma. Dva
su pu­ta vo­di­la u pla­ni­nu: je­dan je pro­la­zio is­pred gra­da Ksan­}a­na,
dru­gi iza we­ga, iz Ka­ri­je. Osta­lo su sa­mo o{tri vi­so­vi. U sre­di­ni,
u jed­noj pro­stra­noj pu­ko­ti­ni u ze­mqi, buk­ta­li su pla­me­no­vi. Ova
pla­ni­na zva­la se Hi­me­ra.
Bi­li su u to vre­me, ka­ko pri­~a­ju sta­nov­ni­ci okol­nih na­se­qa,
je­dan lav ko­ji je `i­veo po­kraj glav­nog pu­ta, i je­dan zmaj ne­da­le­ko
od dru­gog. Obo­je su pro­`di­ra­li dr­vo­se­~e i pa­sti­re. Kad je do­{ao
na pla­ni­nu, Be­le­ro­font je pod­met­nuo po­`ar i ce­la je Tel­mi­{ka
{u­ma iz­go­re­la; obe di­vqe zve­ri na­stra­da­le su. Sto­ga je na­rod iz
oko­li­ne go­vo­rio: Be­le­ro­font je do­{ao sa Pe­ga­zom i uni­{tio
Hi­me­ru Ami­so­da­ro­vu.
To je do­ga­|aj iz ko­ga je na­sta­la le­gen­da.

XXIX – PE­LO­PO­VI KO­WI


Pri­~a se za Pe­lo­pa da je do­{ao u Pi­su na kri­la­tim ko­wi­ma
16 da tra­`i ru­ku Hi­po­da­mi­je, Oj­no­ma­je­ve k}e­ri.
Ali ja po­na­vqam ono {to sam re­kao o Pe­ga­zu. Kad bi Oj­no­maj
vi­deo da su Pe­lo­po­vi ko­wi kri­la­ti, sva­ka­ko ne bi do­zvo­lio svo­joj
k}e­ri da se pop­ne u we­go­va ko­la.
Pre tre­ba pret­po­sta­vi­ti da je Pe­lop do­{ao la­|om na ko­joj je
bi­lo is­pi­sa­no: Kri­la­ti ko­wi. Po­ku­pio je de­voj­ku i oti­{ao. Na­rod
je go­vo­rio da je oti­{ao na kri­la­tim ko­wi­ma, po­{to je oteo k}er Oj­
no­ma­je­vu.
Mit je na­stao na te­me­qu ove pri­po­ve­sti.

XXX – FRIKS I HE­LA


Pri­~a se da je ovan upo­zo­rio Frik­sa da se we­gov otac spre­ma
da ga pri­ne­se na `r­tvu. Ovaj je po­veo svo­ju se­stru sa so­bom, po­peo
se ov­nu na le­|a te, pre­{av­{i mo­re, sti­gao do Pon­ta, na­kon pu­to­
va­wa od tri-~e­ti­ri da­na.
Ni­je ve­ro­vat­no da bi ovan pre­{ao mo­re br­`e ne­go la­|a, no­se­}i
dve oso­be na se­bi i bez za­li­ha hra­ne i pi­}a za se­be i svo­je put­ni­ke
za to­li­ko vre­me. Po­tom je Friks za­klao ov­na ko­jem je du­go­vao `i­vot;
odrao ga je i ko­`u po­nu­dio kao dar za ru­ku Ete­je­ve k}e­ri (ovaj je
ta­da vla­dao tim kra­jem). Bez sum­we je ko­`a bi­la ret­kost u to vre­
me, kad je je­dan kraq mo­gao pri­hva­ti­ti to ru­no kao dar za ru­ku
sop­stve­ne k}e­ri! Mo­`da je sma­trao da we­go­va k}er i ne vre­di vi­
{e? Ta­ko, da bi se iza­{lo na kraj sa ovim sme­{nim okol­no­sti­ma,
ne­ki su go­vo­ri­li da je ru­no zlat­no. I da je bi­lo zlat­no, ni­je bi­lo
po­god­no za kra­qa da ga pri­hva­ti iz ru­ku stran­ca.
Do­da­je se i to da je Ja­son, `e­le­}i da se do­mog­ne ovog ru­na, opre­
mio la­|u Ar­go i na wu ukr­cao naj­bo­qe od Gr­ka. Ali ni­ti je Friks bio
to­li­ko ne­za­hva­lan da ubi­je svog do­bro­~i­ni­te­qa, ni­ti je Ar­go plo­vi­
la zbog we­ga, sve da je bi­lo od sma­rag­da. Isti­na je ovo {to sle­di.
Ata­mant, sin Eolov i unuk He­le­nov, vla­dao je u Fti­ji. Imao je
ver­nog slu­`be­ni­ka po ime­nu Ovan, ko­ji je va­qa­no upra­vqao we­go­
vom o~e­vi­nom i kra­qev­stvom. Ka­da je umr­la maj­ka, dao je Frik­su,
ko­ji je bio sta­ri­ji, mo} /... /8.
Sa­znav­{i za to, Ovan ni­je re­kao Ata­man­tu ni­{ta, ali je pre­
neo Frik­su i ohra­brio ga da na­pu­sti ze­mqu. Sam je opre­mio brod;
na we­ga je ukr­cao sve {to je Ata­mant imao od vred­no­sti, na­pu­nio
ga svim do­bri­ma i nov­cem; me­|u wi­ma bio je i kip jed­ne `e­ne, ko­ja
se zva­la Ru­no, maj­ka Me­rop­so­va i k}er He­li­je­va; bio je na­~i­wen
sav od zla­ta, i u pri­rod­noj ve­li­~i­ni (zla­ta je bi­lo ve­o­ma mno­go, i
to je zla­to o ko­jem se to­li­ko pri­~a­lo). Ovan je, da­kle, sve to ukr­cao
na brod, sme­stio u we­ga Frik­sa i He­lu, i oti­{ao. He­la je umr­la
to­kom pu­ta od is­cr­pqe­no­sti (ona je da­la ime He­le­spon­tu). Osta­li
su sti­gli do re­ke Fa­zis i tu se na­se­li­li; Friks se o`e­nio }er­kom
8 – La­ku­na u tek­stu. (Nap. prev.) 17
Ete­ja, kra­qa Kol­hi­|a­na, pre­dav­{i mu kao svad­be­ni dar kip Ru­no.
Ka­sni­je, na­kon Ata­man­to­ve smr­ti, Ja­son je plo­vio na Ar­gu da bi se
do­mo­gao Ru­na od zla­ta, a ne ov­nuj­ske ko­`e.
Eto isti­ne.

XXXI – FOR­KI­JE­VE K]E­RI


O wi­ma se pri­po­ve­da ne­{to za­i­sta sme­{no; For­kij je imao
tri k}e­ri; ima­le su sa­mo jed­no oko i wi­me su se slu­`i­le na­iz­
me­ni~­no. Ona ko­ja je ko­ri­sti­la oko sta­vqa­la ga je u gla­vu i ta­ko
je mo­gla da vi­di. Ta­ko su vi­de­le sve tri na­iz­me­ni~­no, do­da­ju­}i
oko jed­na dru­goj. Per­sej im je pri­{ao s le­|a, pri­kra­da­ju­}i se, i
oteo im oko; re­kao je da im ga ne­}e vra­ti­ti dok mu ne ot­kri­ju gde
se na­la­zi Gor­go­na. Ta­ko su mu one re­kle. Po­{to je od­se­kao gla­vu
Gor­go­ni, Per­sej je oti­{ao na Se­ri­fos i po­ka­zao ju je Po­li­dek­tu,
i pre­tvo­rio ga u ka­men.
I ovo je isto ta­ko sme­{no, da se `i­vo bi­}e mo­`e pre­tvo­ri­ti
u ka­men sa­mo za­to {to je po­gle­dao gla­vu le­{a. U ~e­mu se na­i­me
sa­sto­ji mo} jed­nog le­{a? Do­go­di­lo se ne­{to ova­ko.
For­kij je `i­veo u Ker­ne­ji; sta­nov­ni­ci Ker­ne­je – Eti­o­pqa­ni
– od­u­vek `i­ve na ostr­vu Ker­ne­ji, iz­van He­ra­klo­vih stu­bo­va. Ob­
ra­|i­va­li su ze­mqu Li­bi­je, po­red re­ke Anon, u su­sed­stvu Kar­ta­gi­
ne, i bi­li su ve­o­ma bo­ga­ti. Ovaj For­kij vla­dao je ostr­vi­ma iz­van
He­ra­klo­vih stu­bo­va, ima ih tri, i dao je da se po­dig­ne kip Ate­ne
od zla­ta, vi­sok ~e­ti­ri lak­ta. Sta­nov­ni­ci Ker­ne­je Ate­nu su na­zi­
va­li Gor­go­nom, kao {to Tra­~a­ni na­zi­va­ju Ar­te­mi­du Ben­di­dom,
Kri­}a­ni Dik­ti­nom, Spar­tan­ci Upi­dom. For­kij je umro pre ne­go
{to je kip po­sta­vqen u sve­ti­li­{te; osta­vio je tri k}e­ri: Ste­no­ju,
Euri­ja­lu i Me­du­zu. One ni­su `e­le­le da se uda­ju. Po­{to je po­de­qe­no
na­sled­stvo, sva­ka je upra­vqa­la po jed­nim ostr­vom; ono po­sve­}e­no
Gor­go­ni, ni­je im se ~i­ni­lo po­god­nim da bu­de ne­{to {to se de­li;
sva­ka ga je na­iz­me­ni~­no ~u­va­la kao sop­stve­no bla­go.
For­kij je imao jed­nog pri­ja­te­qa, ~o­ve­ka ple­me­ni­tog i hra­brog,
ko­jim su se k}e­ri For­ki­je­ve ko­ri­sti­le kao okom za nad­gle­da­we
svo­jih po­slo­va. Per­sej, prog­na­nik iz Ar­go­sa, ~i­nio je gu­sar­ske
na­pa­de na se­la u pri­o­ba­qu, sa svo­jim la­|a­ma i bor­ci­ma. Sa­znav­{i
da u tim obla­sti­ma po­sto­ji kra­qev­stvo ko­jim upra­vqa­ju tri `e­ne,
ve­o­ma bo­ga­te, i da ta­mo ima ma­lo mu­{ka­ra­ca, za­u­zeo je obli­`wi
rt. Pr­vo {to je u~i­nio, dok se ba­vio u te­sna­cu iz­me­|u Ker­ne­je i
Sar­pe­do­ni­je, bi­lo je za­ro­bqa­va­we Oko, dok je ovaj plo­vio sa jed­nog
ostr­va na dru­go. On mu je re­kao da ne­ma vred­nog ple­na kod `e­na,
osim Gor­go­ne, i ot­krio mu je ko­li­~i­nu zla­ta od ko­jeg je na­~i­we­na.
Po­{to se Oko ni­je po­ja­vio od­re­|e­nog da­na, pre­ma utvr­|e­nom ras­
po­re­du, For­ki­je­ve k}e­ri su se sa­sta­le i po­~e­le da op­tu­`u­ju jed­na
18 dru­gu. Po­{to je sva­ka po­re­kla da je kod we, za­pi­ta­le su se {ta mu
se mo­glo do­go­di­ti. Na wi­ho­vom sku­pu po­ja­vio se i Per­sej. Iz­ja­vio
je da je Oko we­gov za­ro­bqe­nik, i da im ga ne­}e vra­ti­ti dok mu ne
ot­kri­ju gde se na­la­zi Gor­go­na; za­pre­tio im je i da }e ih ubi­ti ako
mu ne ka­`u. Po­{to je Me­du­za od­bi­la da go­vo­ri, Ste­no­ja i Euri­
ja­la su mu sve ot­kri­le. Per­sej je sto­ga ubio Me­du­zu i pu­stio Oko.
Do­mo­gao se Gor­go­ne i raz­bio je u ko­ma­de. Po­{to je opre­mio svo­ju
tri­je­ru, gla­vu Gor­go­ni­nu sta­vio je na wu i bro­du dao ime Gor­go­na.
Kr­sta­re­}i mo­rem ovom la­|om, oti­mao je zla­to od sta­nov­ni­ka ostr­va
i ubi­jao je one ko­ji bi od­bi­li da mu ga da­ju. Ta­ko je ot­plo­vio i do
Se­ri­fo­sa, i od we­go­vih sta­nov­ni­ka tra­`io zla­to; we­go­vi sta­nov­
ni­ci za­mo­li­li su za ne­ko­li­ko da­na, da sa­ku­pe po­treb­nu ko­li­~i­nu.
Za­tim su ras­po­re­di­li ka­me­we vi­si­ne ~o­ve­ka na trg, i na­pu­sti­li
Se­ri­fos. Per­sej je do­{ao po zla­to; sti­gav­{i na trg, ni­je za­te­kao
ni­ko­ga, sa­mo ka­me­we vi­si­ne ~o­ve­ka. Sta­nov­ni­ci­ma dru­gih ostr­va,
ko­ji su od­bi­ja­li da da­ju zla­to, Per­sej je go­vo­rio: ^u­vaj­te se da se
i va­ma ne do­go­di isto {to i sta­nov­ni­ci­ma Se­ri­fo­sa; po­{to su
vi­de­li gla­vu Gor­go­ne, pre­tvo­re­ni su u ka­men.

XXXII – AMA­ZON­KE
Ta­ko­|e ka­`em da Ama­zon­ke ni­su bi­le `e­ne rat­ni­ce, ne­go mu­
{kar­ci var­va­ri; no­si­li su hi­to­ne du­ge do sto­pa­la, kao `e­ne u
Tra­ki­ji, i tra­ke u ko­si; bra­de su {i­qi­li kao da­nas Pa­te­ri­ja­ti i
Pa­rak­san­ti9, te su ih pro­tiv­ni­ci na­zi­va­li `e­na­ma. Ama­zo­ni su
bi­li na­rod vi­~an bor­bi. Ne ~i­ni se uver­qi­vim da je ika­da po­sto­
ja­la `en­ska voj­ska; uosta­lom, ne­ma je ni da­nas.

XXXI­II – OR­FEJ
Mit o Or­fe­ju ta­ko­|e je la­`an; pre­ma we­mu, na zvuk we­go­ve
li­re svi ~e­tvo­ro­no­{ci, zmi­je, pti­ce i dr­ve­}e, sle­di­li su we­go­ve
ko­ra­ke. Evo {ta se, ka­ko se me­ni ~i­ni, do­go­di­lo.
Ba­hant­ki­we u ek­sta­zi ras­tr­za­le su sta­da u Pi­je­ri­ji, i po­
~i­ni­le su mno­ga na­sil­na de­la; po­tom bi se vra­}a­le u pla­ni­nu i
ta­mo osta­ja­le da­ni­ma. Dok su bo­ra­vi­le u pla­ni­na­ma, sta­nov­ni­ci,
stra­hu­ju­}i za `e­ne i k}e­ri, po­zva­li su u po­mo} Or­fe­ja; mo­li­li su
ga da ih ne­ka­ko spu­sti sa pla­ni­ne. Or­fej, po­{to je pri­neo `r­tvu
Di­o­ni­su, svi­ra­ju­}i na li­ri u~i­nio je da Ba­hant­ki­we si­|u do­le.
Dr­`e­}i tirs u ru­ka­ma, si­{le su sa pla­ni­ne po­kri­ve­ne li­{}em
ra­znog dr­ve­}a. Ova {u­ma ~i­ni­la se ~u­de­snom qu­di­ma ko­ji su je
vi­de­li; ta­ko su go­vo­ri­li: Or­fej, svi­ra­ju­}i li­ru, u~i­nio je da sa­ma
{u­ma si­|e sa pla­ni­ne.
Ta­ko je na­stao mit.
9 – Ova su dva iz­ra­za u ne­kim iz­da­wi­ma iz­o­sta­vqe­na; ka­ko Lid­dell-Scott, Gre­ek – En­glish le­xi­con,
ne da­je ni­ka­kvo tu­ma­~e­we, za­do­vo­qi­}e­mo se ti­me da pret­po­sta­vi­mo da su u pi­ta­wu u ru­ko­pi­
snoj tra­di­ci­ji is­kva­re­ni na­zi­vi ka­kvih per­sij­skih voj­nih od­re­da. (Nap. prev.) 19
XXXIV – PAN­DO­RA
Sve {to se pri­~a o Pan­do­ri neo­dr­`i­vo je, to da je na­~i­we­na
od ze­mqe i da je da­va­la ob­li~­je dru­gi­ma. Ne ~i­ni mi se da je ta­ko
bi­lo.
Pan­do­ra je za­pra­vo bi­la ve­o­ma bo­ga­ta Gr­ki­wa; ka­da je iz­la­zi­
la, ulep­{a­va­la se ko­zme­ti­kom na­~i­we­nom od ze­mqe. Pan­do­ra je,
u stva­ri, pr­va ot­kri­la da se mo­`e ma­za­ti ze­mqom da bi se do­bi­la
bo­ja (mno­go `e­na to ~i­ni da­nas; ali ni­jed­na ne mo­`e da stek­ne
ugled, po­{to je stvar ras­pro­stra­we­na).
Ovo je ~i­we­ni­ca; po­tom je pri­po­vest do­ve­de­na do be­smi­sla.

XXXV – NA­ROD OD JA­SE­NO­VOG DR­VE­TA


Me­|u ne­mo­gu­}im stva­ri­ma ta­ko­|e se pri­~a da je pr­vi na­ra­{taj
qu­di na­stao od ja­se­no­vog dr­ve­ta. Me­ni ne iz­gle­da mo­gu­}e da qud­ska
bi­}a mo­gu na­sta­ti od dr­ve­ta.
Bio je jed­nom iz­ve­sni Ja­sen, i we­go­vi po­tom­ci bi­li su na­zva­
ni Ja­se­no­vi­ma, kao {to He­le­ni­ma na­zi­va­mo po­tom­ke He­le­no­ve a
Jo­wa­ni­ma Ijo­no­ve. Ali ceo na­ra­{taj je iz­u­mro i ime mu je ne­sta­
lo. Ni­ka­da ni­je bi­lo na­ra­{ta­ja od gvo­`|a i bron­ze; to su glu­pe
pri­~e.

XXXVI – HE­RA­KLE
Sli~­no se pri­~a i za He­ra­kla. Ka­`e se da mu je te­lo bi­lo pre­
kri­ve­no li­{}em /... /. Fi­lo­et /... /10, po­{to je bio ne­is­ku­san, mi­sle­}i
da ga spa­qu­je u stva­ri ga je iz­le­~io. Iz to­ga je na­stao mit.

XXXVII – KE­TOS
O Ke­to­su se ka­zu­je sle­de­}e: iz mo­ra je do­{ao kod Tro­ja­na­ca;
ako mu da­ju mla­de de­voj­ke kao dar, oti­}i }e oda­kle je do­{ao, ako
ne, ra­zo­ri­}e im grad. Ko to ne vi­di ko­li­ko je glu­po ve­ro­va­ti da
qu­di ~i­ne spo­ra­zu­me sa ri­ba­ma? Do­go­di­lo se ovo.
Je­dan kraq, ve­o­ma mo­}an, po­se­do­vao je ogrom­nu flo­tu ko­jom
je pot­~i­nio sve pri­ob­ al­ne obla­sti Azi­je; pot­~i­we­ni na­rod da­vao
je da­`bi­nu, ko­ja se na­zi­va­la da­smos. U to vre­me qu­di ni­su ima­li
no­vac ne­go pri­rod­na do­bra. Kraq je jed­nom gra­du na­re­dio da mu do­
ve­du ko­we, dru­gom bi­ko­ve, tre­}em de­voj­ke. Ovaj kraq zvao se Ke­ton,
a var­va­ri su ga zva­li Ke­tos. Ta­ko je on po­vre­me­no is­plo­vqa­vao da
sa­ku­pi svo­ju da­`bi­nu. Ako mu je sta­nov­ni­ci ne bi da­li, wi­ho­va
ze­mqa bi bi­la ra­zo­re­na. Do­{ao je u Tro­ju u isto vre­me kad se u
woj na­{ao He­ra­kle sa gr~­kom voj­skom. Kraq La­o­me­dont po­zvao
je He­ra­kla da po­mog­ne Tro­jan­ci­ma. Po­{to se is­kr­cao sa svo­jim
20 10 – La­ku­na u tek­stu. (Nap. prev.)
voj­ni­ci­ma, Ke­ton je mar­{i­rao na grad; He­ra­kle i La­o­me­dont su
ga po­tu­kli, sva­ki sa svo­jim bor­ci­ma, po­tom ubi­li.
To je do­ga­|aj iz ko­ga je na­stao mit.

XXXVI­II – HI­DRA
Za Hi­dru iz Ler­ne ka­`e se da je bi­la zmi­ja sa pe­de­set gla­va
na te­lu; ka­da bi He­ra­kle od­se­kao jed­nu, sme­sta bi na­ra­sle dve no­
ve. Jed­na kra­ba do­{la je u po­mo} Hi­dri. Po­{to je kra­ba po­ma­ga­la
Hi­dri, Jo­laj je po­ma­gao He­ra­klu.
Lud je onaj {to ve­ru­je da se bi­lo {ta od ovo­ga mo­glo do­go­di­ti.
Sam iz­gled ~u­do­vi­{ta sme­{an je. A ka­ko se de­si­lo to da He­ra­kla,
dok je ci­qao jed­nu gla­vu, ni­je pro­gu­ta­la ili ras­tr­gla ne­ka dru­ga.
Evo {ta se do­go­di­lo.
Ler­na je vla­dao u obla­sti ko­ja je no­si­la we­go­vo ime. U to vre­me
qu­di su `i­ve­li u se­li­ma; sa­da u toj obla­sti `i­ve Ar­giv­ci. Gra­do­
vi su se zva­li Ar­gos, Mi­ke­na, Ti­re­na, Ler­na, i u sva­kom je vla­dao
po je­dan kraq. Osta­li vla­da­ri bi­li su pot­~i­we­ni Euri­ste­ju, si­
nu Ste­ne­la­je­vom i unu­ku Per­se­je­vom. Kra­qev­stvo Mi­ke­ne bi­lo je
naj­ve­}e i naj­mno­go­qud­ni­je. Ali Ler­na je od­bio da mu se pot­~i­ni.
Zbog to­ga je iz­bio rat.
Bi­la je u Ler­ni, na ula­zu u ze­mqu, ja­ka tvr­|a­va ko­ju je ~u­va­lo
pe­de­set od­va­`nih stre­la­ca; oni su stra­`a­ri­li na ku­la­ma, dan i
no} bez pre­ki­da. Tvr­|a­va se zva­la Hi­dra. Euri­stej je po­slao He­
ra­kla da ra­zo­ri ovu tvr­|a­vu. He­ra­klo­vi bor­ci ga­|a­li su strel­ce
na ku­la­ma za­pa­qi­vim stre­la­ma. Ka­da bi je­dan od wih pao, dvo­ji­ca
dru­gih za­u­zi­ma­li su we­go­vo me­sto, jer bi­li su hra­bri. Iz­nu­ren
ra­tom sa He­ra­klom, Ler­na je po­zvao u po­mo} na­jam­ni­ke iz Ka­ri­
je. Voj­sku je pred­vo­dio je­dan sna­`an i ra­to­bo­ran ~o­vek po ime­nu
Kra­ba. Pod we­go­vim vo|­stvom iz­ve­den je na­pad na He­ra­kla. Zbog
to­ga je Jo­laj, Ifi­klov sin i He­ra­klov si­no­vac, do­{ao iz Te­be da
se sta­vi na ~e­lo voj­ske. Do­{av­{i pred Hi­dru, za­pa­lio je va­tru
ko­ja je pro­gu­ta­la tvr­|a­vu. Za­hva­qu­ju­}i to­me He­ra­kle je iza­{ao
kao po­bed­nik; ubio je Hi­dru i uni­{tio voj­sku.
Na­kon ovog do­ga­|a­ja za­pi­sa­no je da je Hi­dra bi­la zmi­ja i na­
stao je mit.

XXXIX – KER­BER
Ka­`e se da je Ker­ber bio pas sa tri gla­ve. O~i­gled­no je da je i
on ta­ko­|e bio na­zvan Tri­ka­re­ni­je pre­ma ime­nu gra­da, kao Ge­ri­on.
Qu­di su go­vo­ri­li: Lep je i kru­pan pas Tri­ka­re­ni­je. Pri­~a se da ga
je He­ra­kle pu­stio iz Ha­da; glu­po­sti. Evo {ta se do­go­di­lo.
Ge­ri­on je imao krup­ne i br­ze pse za ~u­va­we go­ve­da; je­dan se
zvao Ker­ber, dru­gi Or­tos. Or­to­sa je ubio He­ra­kle u Tri­ka­re­ni­ji, 21
pre ne­go {to je od­ma­glio sa sta­dom. Je­dan ~o­vek iz Mi­ke­ne `e­leo
je ovo­ga psa /Ker­be­ra/; pi­tao je Euri­ste­ja da mu ga pro­da; po­{to je
Euri­stej to od­bio, ovaj je pot­ku­pio go­ve­da­re i za­tvo­rio psa u jed­nu
pe­}i­nu u La­ko­ni­ji, ne­da­le­ko od Te­na­ra; da bi mo­gao da se raz­mno­
`a­va, do­vo­dio mu je `en­ke s ko­ji­ma se pa­rio.
Euri­stej je po­slao He­ra­kla da tra­`i psa. He­roj je pro­kr­sta­
rio ~i­ta­vim Pe­lo­po­ne­zom; sti­gao je ta­mo gde su mu re­kli da se pas
na­la­zi; spu­stio se do­le i dao da se otvo­ri pe­}i­na. Sto­ga su qu­di
go­vo­ri­li: Si­{av­{i u pe­}i­nu sve do kra­qev­stva Ha­da, He­ra­kle je
oslo­bo­dio psa.

XL – AL­KE­STA
O Al­ke­sti se pre­no­si jed­na tra­gi~­na pri­~a; je­da­red je Ad­met
bio na­do­mak smr­ti i, svo­jom vo­qom, ona je od­lu­~i­la da umre ume­
sto we­ga. Sa­`a­liv­{i se, He­ra­kle ju je iz­ba­vio od smr­ti, iz­veo iz
Ha­da i vra­tio Ad­me­tu.
Kad ne­ko umre, ni­ko, ka­ko se me­ni ~i­ni, ni­je u sta­wu da ga
o`i­vi. Do­go­di­lo se ova­ko ne­{to.
Ka­da su Pe­li­ju ubi­le we­go­ve k}e­ri, Akast, we­gov sin, stao je
da ih pro­ga­wa s na­me­rom da ih ubi­je i ta­ko osve­ti oca. Us­peo je da
ih po­hva­ta sve osim Al­ke­ste, ko­ja se sklo­ni­la u Fe­ru kod ro­|a­ka
Ad­me­ta. Pre­kli­wu­}i je pri­stu­pi­la og­wi­{tu, ta­ko da Ad­met ni­je
mo­gao da je pre­da Aka­stu, ko­ji ju je tra­`io. Okru­`iv­{i grad s mo}­
nom voj­skom, Akast je iz­vr­{io na­pad ki­{om stre­la. To­kom jed­nog
no}­nog na­pa­da, Ad­met je pao u ru­ke ne­pri­ja­te­qa i oni su ga `i­vog
za­ro­bi­li. Akast je pre­tio da }e ga ubi­ti ako mu ne pre­da Al­ke­stu,
sve iako je pri­be­gar­ka. Zna­ju­}i da je Ad­met na­stra­dao zbog we, Al­ke­
sta je iza­{la iz ku­}e i pre­da­la se. Ta­ko je Akast oslo­bo­dio Ad­me­ta
i do­mo­gao se Al­ke­ste. Na­rod je sto­ga go­vo­rio: Hra­bra Al­ke­sta, sa­ma
je oti­{la u li­ce smr­ti ume­sto Ad­me­ta. Da­kle, ni­je se do­go­di­lo
ona­ko ka­ko mit ka­`e. U taj mah po­ja­vqu­je se He­ra­kle, ne­zna­no oda­
kle, vo­de­}i Di­o­me­do­ve ko­we. Dok je pro­la­zio, Ad­met mu je po­nu­dio
go­sto­prim­stvo. Ad­met se `a­lio na sud­bi­nu Al­ke­sti­nu; He­ra­kle
od­lu­~i da je vra­ti na­zad, pa na­pa­de Aka­sta i uni­{ti we­go­vu voj­sku.
Po­de­lio je plen voj­sci a Al­ke­stu vra­tio Ad­me­tu. Ka­`e se, da­kle,
da je He­ra­kle, slu­~aj­no do­{av­{i, Al­ke­stu spa­sao od smr­ti.
Mit je na­stao na osno­vu ovih do­ga­|a­ja.

XLI – ZET I AM­FI­ON


O Ze­tu i Am­fi­o­nu ne­ki pri­~a­ju, za­jed­no sa He­si­o­dom, da su
zi­di­ne Te­be po­di­gli po­mo­}u li­re. Ne­ki ve­ru­ju da su oni svi­ra­li
ovaj in­stru­ment te da se ka­me­we sa­mo sla­ga­lo u zi­di­ne. Isti­na je
22 ovo {to sle­di.
Obo­ji­ca su bi­li iz­uz­ et­ni svi­ra­~i li­re i tra­`i­li su na­kna­du
za svo­je iz­vo­|e­we. U to vre­me qu­di ni­su ima­li no­vac. Am­fi­on i
we­gov brat su od onih ko­ji su `e­le­li da pri­su­stvu­ju iz­vo­|e­wu zah­
te­va­li da ra­de na iz­grad­wi be­de­ma; sva­ka­ko ka­me­we ni­je do­la­zi­lo
da ih slu­{a. Da­kle, s pra­vom se ka­`e da je zi­di­ne po­di­gla li­ra.

XLII – IJA
Za Iju se ka­`e da je od `e­ne po­sta­la kra­va; po­tom je po­mah­ni­
ta­la i iz Ar­go­sa do­{la u Egi­pat, pre­ko mo­ra. Ne­ve­ro­vat­na stvar
/... /11 pro­ve­sti to­li­ke da­ne bez je­la. Isti­na je ovo {to sle­di.
Ija je bi­la k}i kra­qa Ar­go­sa. Su­gra­|a­ni su joj po­nu­di­li du­
`nost sve­{te­ni­ce He­re ar­giv­ske. Po­{to je za­trud­ne­la, pla­{e­}i se
oca i su­gra­|a­na, po­be­gla je iz gra­da. Ar­giv­ci su se da­li u po­tra­gu,
a ka­da su je pro­na­{li, ba­ci­li su je u oko­ve. Sto­ga se go­vo­ri­lo: Po­
be­gla je iz gra­da kao po­mah­ni­ta­la kra­va /... /. Na kra­ju se pre­da­la
stra­nim tr­gov­ci­ma i za­mo­li­la ih da je od­ve­du u Egi­pat; ta­mo se
po­ro­di­la.
Ta­ko je na­stao mit.

XLI­II – ME­DE­JA
Pri­~a se za Me­de­ju da je ku­va­la qu­de i ta­ko vra­}a­la mla­
dost star­ci­ma; iz­gle­da da ni­ko­ga ni­je pod­mla­di­la, jer ono­ga kog je
stvar­no sku­va­la, we­ga je ubi­la. Do­go­di­lo se ova­ko ne­{to.
Me­de­ja je pr­va u jed­nom cve­tu ot­kri­la cr­nu i cr­ve­nu bo­ju. Ta­
ko je star­ce, se­di ka­kvi su bi­li, ~i­ni­la cr­nim i cr­ve­nim; bo­je­}i
wi­ho­ve se­de ona ih je me­wa­la u cr­no­ko­se i cr­ve­no­ko­se /... /.
Me­de­ja je pr­va ot­kri­la bla­go­tvor­no dej­stvo par­ne kup­ke na
qu­de. Po­ta­pa­la je u par­no ku­pa­ti­lo sva­kog ko je to `e­leo, u taj­
no­sti, da ne sa­zna za to ka­kav le­kar, a ka­da bi po­sum­wa­la u ne­kog,
na­te­ra­la bi ga da se za­ku­ne da ni­ko­me ne­}e ot­kri­ti taj­nu. Ovo
par­no ku­pa­ti­lo zva­lo se sa­un­ a12. Ova­ko su qu­di iz­lo­`e­ni pa­ri i
to­plo­ti po­sta­ja­li sna­`ni­ji i zdra­vi­ji. Ka­da su po­kraj we vi­de­li
ko­tao i va­tru, qu­di su po­mi­sli­li da ona ku­va qu­de. A Pe­li­ja, star
i one­mo­}ao, umro je u par­nom ku­pa­ti­lu.
Otu­da mit.

XLIV – OM­FA­LA
Pri­~a se da je Om­fa­la na­~i­ni­la He­ra­kla svo­jim ro­bom. To je
glu­pa pri­~a. U stva­ri, mo­gu­}e je da je He­ra­kle bio we­zin go­spo­dar,
a ta­ko­|e i we­nog ima­wa. Do­go­di­lo se ova­ko ne­{to.
11 – La­ku­na u tek­stu. (Nap. prev.)
12 – Kod Pa­le­o­fa­ta do­slov­no παρέψησις, od gla­go­la ε̋ψω, ku­va­ti; sli~­no su­da­ri­ju­mu u rim­skim
ter­ma­ma. (Nap. prev.) 23
Om­fa­la je bi­la k}i Jar­da­na, kra­qa Li­|a­na. ^uv­{i za sna­`no­
ga He­ra­kla, za­qu­bi­la se u we­ga. Kad su se na­{li za­jed­no, i He­ra­kle
se za­qu­bio u wu; ona mu je po­da­ri­la de­te. Ob­u­zet stra­{}u, ~i­nio je
sve {to je Om­fa­la tra­`i­la od we­ga.

XLV – AMAL­TE­JIN ROG


Pri­~a se da je He­ra­kle, gde god se na­la­zio, no­sio sa so­bom
Amal­te­jin rog, ta­ko se na­zi­va, ko­ji mu je da­vao, kad za­tra­`i, sve
{to je `e­leo. Isti­na je ovo {to sle­di.
He­ra­kle, pu­tu­ju­}i u Be­ot­ i­ju sa svo­jim ne­}a­kom Jo­la­jem, za­us­ ta­
vio se u jed­noj kr~­mi; ta­mo je ra­di­la slu­`av­ka po ime­nu Amal­te­ja,
mla­da i ve­om­ a le­pa. Ob­u­zet stra­{}u, He­ra­kle se za­dr­`ao u kr~­mi.
Jo­laj, ko­me je to te­{ko pa­da­lo, do­|e na za­mi­sao da ukra­de Amal­
te­ji­nu u{te­|e­vi­nu, ko­ja se na­la­zi­la u jed­nom ro­gu. Za­hva­qu­ju­}i
we­nom nov­cu, ku­pio je sve {to je `e­leo, i se­bi i He­ra­klu. Wi­ho­vi
sa­put­ni­ci go­vo­ri­li su: He­ra­kle ima Amal­te­jin rog, s ko­jim mo­`e
da ima sve {to `e­li.
Iz ove pri­po­ve­sti na­stao je mit; a ka­da ga pred­sta­vqa­ju, umet­
ni­ci pri­ka­zu­ju He­ra­kla sa Amal­te­ji­nim ro­gom.

XLVI – PRI­^A O HI­JA­KIN­TU


Hi­ja­kint je bio je­dan le­pi mla­di} iz Ami­kle. Apo­lon je ba­cio
oko na we­ga, ali i Ze­fir ta­ko­|e. Obo­ji­ca su bi­li o~a­ra­ni we­go­vom
le­po­tom i sva­ki je `e­leo da ga za­ve­de sop­stve­nim oso­be­no­sti­ma.
Apo­lon je ba­cao ko­pqa a Ze­fir je du­vao; od pr­vo­ga pe­sma i za­do­
voq­stvo, a od dru­gog strah i ne­mir. Mla­di­}u se vi­{e do­pao bog, pa
se Ze­fir, iz qu­bo­mo­re, pri­pre­mio za bit­ku. Ne­{to ka­sni­je mla­di}
je ve­`bao u gim­na­zi­o­nu; to je Ze­fi­ru bi­la pri­li­ka za osve­tu; je­dan
disk }e po­slu­`i­ti to­me da usmr­ti Hi­ja­kin­ta, ba­cio ga je Apo­lon
a Ze­fir skre­nuo sa pu­ta. Mla­di} je po­gi­nuo, ali ze­mqa ni­je hte­
la da do­pu­sti da we­go­va ne­sre­}a osta­ne bez spo­me­na: tu gde je pao
iz­ra­stao je cvet ko­ji no­si we­go­vo ime. Do­da­ju k to­me da je po­~e­tak
we­go­vog ime­na is­pi­san na li­sto­vi­ma cve­ta.

XLVII – PRI­^A O MAR­SI­JI


Mar­si­ja je bio ~o­vek sa se­la ko­ji je po­stao mu­zi­~ar na sle­de­}i
na­~in. Ate­na je mr­ze­la svi­ra­lu; u stva­ri, ovaj in­stru­ment {ko­dio
je le­po­ti. To joj je ot­krio iz­vor, ko­ji joj je pri­ka­zao od­raz. Ta­ko
je Mar­si­ja pri­ku­pio svi­ra­le ko­je je bo­gi­wa od­ba­ci­la. Sta­vio ih
je na usne i upe­rio ka ne­bu: bo­`an­skom vo­qom pro­iz­ve­le su zvuk
ne­za­vi­sno od to­ga ko je u wih du­vao. Ali Mar­si­ja je po­ve­ro­vao u
24 svo­ju ume­{nost; iza­zvao je Mu­ze, iza­zvao je Apo­lo­na, go­vo­re­}i da
je spre­man da umre ako ne po­ra­zi bo­ga. Za­ka­za­li su nad­me­ta­we, u
kom je po­be­|en i odran na­kon po­ra­za. Vi­deo sam u Fri­gi­ji re­ku
ko­ja no­si Mar­si­ji­no ime. Fri­`a­ni ka­`u da je po­te­kla iz kr­vi
Mar­si­ji­ne.

XLVI­II – O FA­O­NU
@i­vot Fa­o­nov od­vi­jao se na bro­du i mo­ru; `i­veo je kraj jed­
nog te­sna­ca. Ni­ko se na we­ga ni­je `a­lio, po­{to je bio jed­no­sta­
van ~o­vek; tra­`io je da mu pla­te za pre­voz sa­mo oni ko­ji su ima­li
no­va­ca. Le­zbqa­ni su se di­vi­li we­go­voj skrom­no­sti. Jed­na bo­gi­wa
po­~a­sti­la je ovog ~o­ve­ka, ka­`e se da je to bi­la Afro­di­ta. U qud­
skom ob­li~­ju, kao sta­ri­ca, za­tra­`i­la je od Fa­o­na da je pre­ve­ze
pre­ko te­sna­ca. Br­zo ju je pre­ve­zao ne tra­`e­}i no­vac. [ta je na­kon
to­ga bo­gi­wa u~i­ni­la? Ka­`e se da je pre­o­bra­zi­la ovog ~o­ve­ka, pro­
me­ni­la we­go­vu sta­rost u mla­dost i le­po­tu. U ovog Fa­on­ a za­qu­bi­la
se Sap­fo i ~e­sto je pe­va­la o we­mu.

XLIX – PRI­^A O LA­DO­NU


Ge­ja je od­lu­~i­la da se spa­ri sa re~­nim to­kom La­do­na. Po­{to
se s wim sje­di­ni­la, osta­la je trud­na te do­ne­la na svet Daf­nu. Apo­
lon Pi­tij­ski za­qu­bio se u mla­du de­voj­ku i is­ka­zao joj svo­ju qu­
bav. Ali Daf­na je vi­{e vo­le­la da osta­ne de­vi­ca. Pro­go­nio ju je
dok ni­je is­cr­pe­la sve svo­je sna­ge be­`e­}i. Za­ne­mo­}a­la, za­mo­li­la
je maj­ku da je uzme i da je ~u­va kao ka­da ju je ro­di­la. Maj­ka sa­kri
Daf­nu unu­tar se­be sa­me. Po­tom je iz­ra­sla jed­na biq­ka. Na vr­hun­cu
stra­sti, bog se ba­cio na biq­ku, ali ni­je znao ka­ko da je se do­mog­ne.
Sto­ga je na­brao we­no li­{}e i ota­da mu je gla­va oven­~a­na. Ka­`e se
da se lo­vor ko­ri­sti i za pra­vqe­we tro­no­{ca bo­gu u Be­o­ti­ji, ko­ji
se na­la­zi ne­da­le­ko od pu­ko­ti­ne13.

L – O HE­RI
Ar­giv­ci He­ru sma­tra­ju svo­jom za­{tit­ni­com; sto­ga re­dov­no pro­
sla­vqa­ju pra­znik woj u po­~ast. Ce­re­mo­ni­ja se od­vi­ja na sle­de­}i
na­~in: jed­na ko­la, na ko­ji­ma je sve­{te­ni­ca, cr­ni vo­lo­vi vu­ku do
hra­ma; hram se na­la­zi iz­van gra­da.
Jed­nom, u vre­me pra­zni­ka, ni­je bi­lo vo­lo­va pa ce­re­mo­ni­ja ni­je
mo­gla da se odr­`i. Sto­ga se sve­{te­ni­ca do­se­ti­la re­{e­wa. Ima­la je
dva si­na: oni su za­uz­ e­li me­sto vo­lo­va u jar­mu. Po­red ki­pa bo­gi­we,
po­{to su me­sto `i­vo­ti­wa za­u­ze­la we­na de­ca, zah­te­va­la je na­dok­
na­du za trud ko­ji su pod­ne­li. Ka­`e se da se bo­gi­wa slo­`i­la s tim:
ka­da su za­spa­li, to je ozna­~i­lo kraj wi­ho­vog `i­vo­ta14.
13 – U Del­fi­ma, iz ko­je su iz­bi­ja­la is­pa­re­wa po­mo­}u ko­jih je pro­ro­~i­ca pa­da­la u trans.
14 – ^u­ve­na i po­pu­lar­na pri­~a o Kle­o­bi­su i Bi­to­nu. (Nap. prev.) 25
LI – O ORI­O­NU
Sin Zev­sa, Po­sej­do­na i Her­me­sa. Sin Po­sej­do­na i Atla­so­ve k}e­ri
Al­ki­o­ne­je, Hi­ri­jej `i­veo je u Ta­na­gri, u Be­o­ti­ji. Po­{to je bio vr­lo
go­sto­qu­biv, pri­mio je jed­no­ga da­na bo­go­ve. Zevs, Po­sej­don i Her­mes,
po­{to su u`i­va­li u we­go­vom go­sto­prim­stvu, `e­le­li su da ga na­
gra­de: ohra­bri­li su ga da od wih tra­`i {to god ho­}e. Po­{to ni­je
imao de­ce, za­tra­`io je de­te. Bo­go­vi su uze­li vo­luj­sku ko­`u ko­ja
im je bi­la po­sve­}e­na i na woj osta­vi­li svo­je se­me. Za­po­ve­di­li su
Hi­ri­je­ju da je za­ko­pa u ze­mqu i da sa­~e­ka de­set me­se­ci. Ka­da je to
vre­me pro­{lo, ro­dio se Uri­on, ko­ji je na­zvan ta­ko po­{to su bo­go­
vi uri­ni­ra­li, po­tom, eufe­mi­zmom, Ori­on. Ori­on je hteo da si­lu­je
Ar­te­mi­du s ko­jom je bio u lo­vu. Raz­qu­}e­na, bo­gi­wa je u~i­ni­la da se
iz ze­mqe ro­di {kor­pi­ja i ubi­je ga ubo­dom u ~la­nak. Iz sa­`a­qe­wa
Zevs ga je pre­tvo­rio u zve­zdu.

LII – O FA­E­TO­NU
Fa­e­ton, He­li­jev sin, iz­ga­rao je od lu­de `e­qe da se pop­ne na
ko­la svo­ga oca. Ne­pre­sta­nim mol­ba­ma i su­za­ma, us­peo je da ga ube­di.
Kad se po­peo na ko­la, po­~eo je da {i­ba ko­we (po­{to ni­je znao ka­ko
da va­qa­no dr­`i uzde da bi upra­vqao ko­wi­ma), pa su ga `i­vo­ti­we
vu­kle be­sno i raz­ja­re­no. Pro­{ao je ve­o­ma bli­zu ze­mqe; is­pao je
iz ko­la u re­ku Eri­dan; uda­vio se na­kon {to je spa­lio ve­li­ki deo
obli­`wih obla­sti.

NA­PO­ME­NA: Kao {to je u an­ti~­koj kwi­`ev­no­sti ~e­sto slu­~aj,


za zbir­ku krat­kih, pa­ra­dok­so­graf­skih, sa­sta­va, pod na­zi­vom Περí
áπíστων –­O­n­emogu}e­m, koju ­je­napis­ao­izvesni Παλαíφατος, n ­ e­p­os­edujem­o
ta~n­a pr­ostorn­o-v­remens­ka­o­dre|ew­a­. Veoma ­je­izvesno da ­je samo im­e­
p­seudonim,­a­o­dre|ene­stilsk­e ­os­obenost­i tekst­a s­me{taju ga­u pozni
IV vek p­re nove ere. Do nas ­je do{­ao ­po­sr­edovaw­em ­Vi­zantij­e,­budu}i ­da­
wegova ­osnov­na­odlika­–­p­ok­aziva­we a­ps­urdnos­ti ­helenski­h mitski­h
pri~a­– ni­je bila­u n­eskladu s­a k­ulturni­m ­profil­om­visok­e hr­i{}ans­
ke­c­iv­il­izacij­e. ­Posto­ji­n­ekoliko­s­re­dwo­vekovn­ih­r­ukopis­a teksta,­
a prvo­ {­tampa­no­ izda­we­ p­ojavilo se ­u m­leta~k­oj­ ­ra­dioni­ci­ velik­og
Al­da­M­anucija, 150­5.­godine,­u­povezu s­a ­Ezopov­im ­basnam­a;­­Paleofat
j­e,­ izvesn­o, dos­ta dugo bio­ u­ o­pticaju kao­ {kolski tekst, zbog svo­g
­jedn­ostavn­og­ jezi­ka koji se­ i daq­e ~vrs­to dr`i­ ati~ko­g ­nor­mativnog­
obrasca­.
Pristup ­u ­„t­uma~ewu­“ mitski­h pri~a­ i­ d­ok­aziva­we­ wiho­ve a­p-
s­urdnos­ti ­zasniva se na­ zdrav­om­ razumu ­i qudsk­om­ iskustvu; aut­or­
in­sistira n­a ­zn­a~ewim­a imena­– Hid­ra ni­je­~­udovi{­te neg­o ­tvr|ava,
n­a primer­ –­ m­eta­fori~k­im­ i­zrazima ­te ­ot­krivawu ­i ­im­enovaw­u
­pr­on­alaza~a, ­od ­rudarstva ­do­ boje­wa kos­e.­ I­ndi­kativno je to {to ­se­
t­um­a~ewima n­e ­po­dv­rgavaj­u ­najvi­{a ­bo`anstva­, ­~lanov­i ­„k­ol­egijuma­“
­dvanae­st­bogova sa­Olimp­a. ­Po­stoja­we neki­h mitsk­ih­likova­, ­Odiseja­
i­ Herak­la­ recimo,­ autoru ne­ pr­edstavq­a problem, dok se­ o­stalim­a
26 ­si­tni~a­vo bav­i,­ poneka­d upada ­u ­ko­nfuziju­ i ­zapli}e s­e,­ d­ose`u}i­ u­
izvesn­im ­mo­mentima i ­do­u­rnebesno­g.­^­iwenica da s­u mitsk­e pri~e od
XLVII do L­II sa­mo­n­avedene ­i p­re­pri~a­ne mo`­da­govori ­u pril­og tome
da­trakt­at ni­je­zavr{en ­u ­po­tpunosti.
Z­a prevod na n­a{ jezi­k ­slu`ili smo s­e ­sta­rogr~k­im ­iz­vornikom­
u­ izdawu: ­Myth­ograph­i­ Graec­i:­ P­al­aephati ΠΕΡΙ ΑΠΙΣΤΟΝ; e­d.­ N­icola­
us Festa­, ­Lipsiae MCMII;­tran­sk­ripcij­u ime­na­m­itolo{ki­h ­li~nos­ti­
d­onosim­o prem­a R ­ e~nik­u gr~ke ­i rims­ke­ m­it­ologije­, ­Dra­goslav­a
­Sr­ejovi}a i­ Al­eks­andrin­e ­Ce­rmanov­i}-­Ku­zmanovi}, SK­Z­, Beogra­d,
vi­{e­izdawa.­
Deja­n Acovi}

27
Kon­stan­tin Le­on­tjev
ZAHVALNOST
Pre­veo s ru­skog Du­{ko Pa­un­ko­vi}

U jed­nom gu­ber­nij­skom gra­du `i­veo je vr­lo do­bro­}u­dan u~i­


teq ne­ma~­kog je­zi­ka, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ Angst. Imao je ~e­tr­de­set
se­dam go­di­na i ni­je bio o`e­wen. Svi­ma je po­zna­to da su Ne­mci
tre­zveni i da vo­de ra­~u­na o se­bi mno­go bo­qe ne­go pri­pad­nici ne­ke
dru­ge na­ci­je. Da we­go­va sve­tlo­ke­ste­wa­sta ko­sa ni­je bi­la bla­go pro­
gru­{a­na, mno­gi bi mu da­li sa­mo tri­de­set se­dam go­di­na. Ali mo­glo
bi se re­}i da je u po­re­|e­wu s we­go­vim sr­cem we­go­va mla­da­la~­ka
spo­qa­{wost bi­la bez­ma­lo oro­nu­la. Ta­kvo sr­ce ne­}e la­ko sa­~u­va­
ti ni br­zi Fran­cuz, ni Ita­li­jan, ko­me, ka­ko ka­`u, u `i­la­ma te­~e
va­tra. Ja ina­~e ni­kad ni­sam upo­znao ni­jed­nog Ita­li­ja­na.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je vra­tio dr­`av­ni stan, ko­ji je svo­je­vre­me­no
do­bio na ko­ri­{}e­we od gim­na­zi­je zbog to­ga {to je, po­red du­`no­sti
u~i­te­qa, oba­vqao i du­`nost nad­zor­ni­ka – i na­sta­nio se u sop­stve­noj
sme­|oj ku­}i­ci, ku­pqe­noj za hi­qa­du i po sre­br­nih ru­ba­qa.
Taj no­vac je bio deo ka­pi­ta­la ko­ji je na­sle­dio od sta­ri­jeg bra­ta,
na­kon {to je ovaj skon­~ao u Ham­bur­gu. Mno­gi su sa­ve­to­va­li Fjo­do­
ru Fjo­do­ro­vi­~u da na­sle­|e­ni ka­pi­tal ulo­`i u ak­ci­je, dru­gi su ga
na­go­va­ra­li da ot­pu­tu­je u Mo­skvu i otvo­ri ta­mo sop­stve­nu {ko­lu,
pan­si­on ili ne­{to sli~­no. Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je upor­no bra­nio
svo­je mi­{qe­we: sma­trao je da }e bi­ti naj­bo­qe da deo nov­ca upo­tre­bi
za ku­po­vi­nu ku­}e, a sav osta­li ka­pi­tal jed­no­stav­no sta­vi u ban­ku.
„Osim to­ga“ – od­go­va­rao je bla­go tre­su­}i de­snu no­gu – „ja mno­go
vo­lim ovaj grad; `i­vim ov­de ve} pet­na­est go­di­na!“
To je po­na­vqao sva­ko­me, ma­da se ma­lo ko se­}ao vre­me­na kad
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ jo{ ni­je `i­veo u gra­du...
Je­dan si­ro­ma­{ni ze­mqo­po­sed­nik, odav­no ru­si­fi­ci­ra­ni Li­
vo­nac, ko­ji je do­bro po­zna­vao i vo­leo Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a, po­
{to ni­ko ko je do­bro po­zna­vao ~e­sti­tog u~i­te­qa ni­je mo­gao da ga
28 ne vo­li, jed­nom je, ka­da ga je na­go­va­rao da ode u Mo­skvu, re­kao: „To
{to na­vo­di{ – sve su to be­smi­sli­ce!“ A on­da je iz­ne­na­da pre­ki­nuo
svoj za­bri­nu­ti hod po so­bi, stao is­pred we­ga i bez­ma­lo mu vik­nuo
u uho: „Ta mo­gao bi po­sta­ti pro­fe­sor, do­|a­vo­la!“ Po­tom ga je bla­go
lup­nuo lu­lom u gru­di, od­ma­kao se i upu­tio mu ta­ko stra­{an po­gled
da se Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ upla­{io. Upr­kos ~vr­sto­}i svog ka­rak­te­
ra ~e­sti­ti u~i­teq se po­ko­le­bao: eto ka­ko na ~o­ve­ka mo­gu uti­ca­ti
opre~­na mi­{qe­wa i is­ku­stva!
Na kra­ju su ipak pre­vag­nu­la li~­na uve­re­wa – ostao je. We­gov
naj­bo­qi pri­ja­teq, sta­ri ru­ski ~i­nov­nik, po­hva­lio je ta­da we­go­vu
od­lu­ku na sle­de­}i na­~in:
– Bo­qe je ta­ko, bra­te moj. Osta­ni s na­ma… Ma­kar dok ja ne um-
rem… Bo­qe je ov­de, zna{, to­pli­je je kod nas, ka­ko god da je, ipak je
to­pli­je… To je ta­ko! A i tvoj me­tod je za­sta­reo… [ta }e{ ti u pre­
sto­ni­ci? Ta­mo je si­gur­no sa­ma omla­di­na; Iz­lu­di­}e te. A ov­de sva­ke
go­di­ne ima{ sve vi­{e ~a­so­va… E sad, da si o`e­wen i da ti je `e­na
do­ne­la ne­ki ka­pi­tal u mi­raz, mo­gli bi­ste da sku­pi­te no­vac, i wen
i tvoj, i, {to da ne, da otvo­ri­te pan­si­on, ili ov­de, ili u Mo­skvi…
a od pre­da­va­wa se u Mo­skvi ne bi ovaj­dio, za­sta­reo ti je me­tod!
Po­sle }u vam re­}i za­{to je sta­ri Va­si­qev `e­leo da Fjo­dor
Fjo­do­ro­vi~ osta­ne.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se pak du­go pi­tao za­{to li se Ni­ko­laj Ni­
ko­la­je­vi~ ta­ko gru­bo iz­ra­zio o we­go­vom me­to­du. „Po ~e­mu je to moj
me­tod za­sta­reo?“ – go­vo­rio je.
Ali Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u ni­je bi­lo stra­no da po ceo dan raz­
mi­{qa o ne­~e­mu. On je ina­~e imao mno­go ~ud­nih oso­bi­na.
We­go­va ku­}i­ca je bi­la na zgod­nom me­stu. Sve je bi­lo bli­zu we:
i gim­na­zi­ja u ko­joj je ra­dio, i pi­ja­ca, i du­}a­ni, pa i sam pri­vat­ni
pan­si­on u kom je ta­ko­|e pre­da­vao i gde je pri­mao po­ve­li­ku pla­tu.
Me­sto je bi­lo zgod­no, ali i su­mor­no: kraj sle­pe uli­~i­ce, iza we
ur­vi­na, a u we­nom pod­no`­ju ogrom­na do­li­na, gde su se na­la­zi­le
te­sno zbi­je­ne ba­{te me­snih tr­go­va­ca i za­na­tli­ja; iza do­li­ne su
se na­da­le­ko pru­`a­li kro­vo­vi ku­}a i ko­li­ba; wi­ho­va tam­na ma­sa
je tu i ta­mo bi­la pro­{a­ra­na po­ne­kim sve­tlo­ze­le­nim kro­vom, ili
gru­pom sta­ba­la iz ne­ke oku}­ni­ce, ili naj­zad – zvo­ni­kom, no­vim, s
kr­stom i sve­tlu­ca­vom ku­po­lom na vr­hu, ili pak `i­vo­pi­sno tro­
{nim, s ma­lim pro­zo­ri­ma.
Zi­do­vi ku­}e su bi­li tam­no­na­ran­xa­sti, pro­zor­ski okvi­ri –
be­li. Na­spram ta­ko obo­je­nih zi­do­va jar­ko su se is­ti­ca­le raz­ne
biq­ke i gr­mo­vi, ko­je je oko ku­}e po­sa­dio sam Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~;
ti­me je iona­ko `i­vo­pi­snu ku­}i­cu u~i­nio jo{ neo­bi~­ni­jom. Vr­lo
su se le­po slo­`i­le s dru­gim biq­ka­ma i me­tvi­ce sa svo­jim gru­bim
cve­}em {to ra­ste u sen­ci i ~i­je se bo­je kre­}u od ble­do­`u­te do pre­
kra­sne jar­ko­cr­ve­ne. 29
Unu­tra je sve bi­lo ~i­sto: od `u­tog sa­lo­na i pla­vih za­ve­sa na
we­go­vim pro­zo­ri­ma, pa do ma­le rad­ne so­be, gde je Fjo­dor Fjo­do­
ro­vi~ le­pio ku­ti­ji­ce, put­ne kov­~e­ge i ra­mo­ve, iz­li­vao raz­ne me­
tal­ne pred­me­te i ~as po­zla­}i­vao ora­he za de~­je jel­ke o bo­`i}­nim
pra­zni­ci­ma, ~as ja­ja za Stra­snu sed­mi­cu.
I, ka­ko se ~i­ni­lo, ni­ka­kvi ne­mi­ri ni­su pro­di­ra­li ni u `u­ti
sa­lon, ni u rad­nu so­bu, gde je on le­pio, iz­li­vao i po­zla­}i­vao. Svu­da
je bio isti: vi­sok, po­ma­lo go­ja­zan i }u­tqiv; {i­ro­ka gla­va, pla­va
ko­sa, bla­go pro­gru­{a­na od gla­vo­bo­qe, ko­ja ga je ~e­sto mu­~i­la; dug
prav nos, osmeh s na­go­ve­{ta­jem sar­ka­zma, na­iz­gled za­bri­nu­te, `i­ve
sve­tlo­pla­ve o~i i de­sna no­ga {to se uvek po­ma­lo tre­se.
^i­tao je, sve u sve­mu, ma­lo, ali vo­leo je da kat­kad iz ~i­sta mi­ra
ka­`e: „Te na­u­ke!.. Ne­ve­ro­vat­no! ^im sam po­~eo da pro­u­~a­vam raz­ne
na­u­ke, shva­tio sam da je sve u `i­vo­tu ne­va­`no!“ I po­sle to­ga bi
du­go i na­gla­{e­no pro­nic­qi­vo gle­dao u svog sa­go­vor­ni­ka, u `e­qi
da na we­go­vom li­cu vi­di onaj strah ko­ji bi kod sva­kog ~o­ve­ka mo­
glo iza­zva­ti sa­zna­we o to­me da je u `i­vo­tu sve ne­va­`no, pa ~ak i
sa­ma fi­lo­zo­fi­ja, ko­ja je to i ot­kri­la.
Ni­kad ni­je ka­snio na ~as. Sa­mo je jed­nom sti­gao sa za­ka­{we­wem
od po­la sa­ta, i taj slu­~aj je imao ta­ko da­le­ko­se­`ne po­sle­di­ce da ga
ne bi tre­ba­lo pre­}u­ta­ti; to se de­si­lo pre ne­go {to je ku­pio ku­}u.
Kad je, iz dvo­ri­{ta pri­vat­nog pan­si­o­na, za­~uo zvo­no, Fjo­dor
Fjo­do­ro­vi~ je, kao i obi~­no, kre­nuo na ~as.
Ve} je bio sti­gao u pro­sto­ri­ju u ko­joj se na­la­zio vo­do­~i­sta~ za
u~e­ni­ke ko­ji ne zna­ju gra­di­vo, i ~u­var mu je ski­nuo ka­put.
– Oka­~i ga! – re­~e u~i­teq sum­wi­~a­vo gle­da­ju­}i ~u­va­ra.
Mr­zo­voq­ni ~u­var – ko­ji je imao ote­kle ta­ba­ne, pa je zbog to­ga
bio pot­pu­no pre­stao da upo­tre­bqa­va pe­te i, ka­ko se ~i­ni­lo, ni­je
ho­dao ve} me­ha­ni~­ki hr­lio na­pred – oka­~io je ka­put.
– Ne­moj da ga upr­qa{ – do­dao je u~i­teq.
^u­var je pre­{ao ru­kom pre­ko ka­pu­ta – kao da una­pred ski­da s
we­ga sva­ko­ja­ku ne­~ist.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ ve} be­{e kre­nuo, kad iz tr­pe­za­ri­je do we­ga
do­pre de~­ji krik. Po­tom se za­~u­{e kao ne­ka mol­ba i pla~. Na­kon
to­ga je za­vla­da­la ti­{i­na.
Po­{to je shva­tio u ~e­mu je stvar, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se, sle­
de­}i unu­tra­{wi po­riv, upu­ti ka tr­pe­za­ri­ji, otvo­ri vra­ta i ugle­da
ka­ko se vr­{e pri­pre­me za op­{te­po­zna­tu pro­ce­du­ru, ko­ja se ~e­sto
oba­vqa­la u {ko­la­ma.
Kad ga je pri­me­tio, vla­snik pan­si­o­na mah­nu ru­kom ~u­va­ri­ma
{to su dr­`a­li za ru­ke pla­vog i le­pog de­~a­ka od svo­jih tri­na­est
go­di­na i obra­ti mu se:
– A! – re­~e. – Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u! Ka­ko mo­gu da vam po­mog­
30 nem?
– Iz­vi­wa­vam se, `e­le­li ste da pro­~i­ta­te Le­sin­ga, mo­li­li ste me
da vam ga na­ba­vim… Ali ni­sam us­peo. Na­ba­vio sam vam Bir­ge­ra.
– Vr­lo sam vam za­hva­lan… Po­pe­}u se go­re kod vas, ali u ovom
tre­nut­ku…
Po­tom do­da­de na ne­ma~­kom:
– Mo­ram da iz­vr­{im ovu ne­pri­jat­nu oba­ve­zu.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ po­gle­da u de­~a­ka. Niz ru­`i­~a­ste obra­ze,
do­po­la uto­nu­le u krag­nu, te­kle su gor­ke su­ze, po­kaj­ni~­ke su­ze pre­
stra­{e­nog de­te­ta. Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u se u~i­ni­lo da u we­go­vim
o~i­ma vi­di stra­snu mol­bu i u`a­san o~aj, i on se, po­sle kra­}eg raz­
mi­{qa­wa, tre­su­}i po obi­~a­ju no­gu, obra­ti svom po­slo­dav­cu:
– Ah! Pa to je ma­li Cvet­kov. Opro­sti­te mu, Pe­tre Pe­tro­vi­~u,
ju­~e mi je obe­}ao da }e se po­pra­vi­ti.
– Ali, mo­lim vas! Pa ima pet je­di­ni­ca! ^u­je{ li, Fjo­dor Fjo­
do­ro­vi~ mo­li da ti opro­stim.
– Fjo­do­re… – za­u­sti Cvet­kov, ali od je­ca­ja ni­je mo­gao da iz­
go­vo­ri {ta je hteo.
Angst je jo{ jed­nom za­mo­lio in­spek­to­ra na ne­ma~­kom i ovaj,
ina­~e vr­lo blag ~o­vek, sa osme­hom po­gle­da u de­~a­ka.
– Pe­tre Pe­tro­vi­~u, Oso­kin me je gur­nuo, i za­to sam vik­nuo…
– Do­bro, do­bro – pre­ki­nu ga in­spek­tor. – Aj­de idi, vra­`e je­dan,
i pa­zi ubu­du­}e…
Po­sle to­ga je, ne obra­}a­ju­}i pa­`wu na Cvet­ko­va, ko­ji mu se
za­hva­qi­vao, uzeo Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a pod­ru­ku, i oni odo­{e, a
je­di­ni­~ar is­tr­~a iz so­be ta­ko ra­do­sno da se voj­ni­ci raz­ne­`i­{e.
– Vi­di{ ti ka­kav je `i­vot te go­spod­ske de­ce! – re­~e je­dan i
po­me­ri klu­pu. – Ta ka­kva je to ne­sre­}a {to ma­lo de­te ni­je na­u­
~i­lo gra­di­vo?... Po­bo­gu! A od {i­ba­wa – sa­ma {te­ta... Pa on je ceo
ovo­li­ki!
I voj­nik na svom ogrom­nom pr­stu po­ka­za je­dan deo, ko­ji je za­
i­sta bio tek ne­{to ma­wi od ce­log Cvet­ko­va.
– Ma nek idu bes­tra­ga – od­go­vo­ri dru­gi voj­nik po­gla­div­{i
brk.
Od tog da­na je Ang­sta i Cvet­ko­va ve­zi­va­la ne­vi­dqi­va ali ~vr­
sta spo­na. Ne­mac ni­je za­bo­ra­vqao de­~a­ka kog je spa­sao, a bi­lo bi
mu i te­{ko da ga za­bo­ra­vi. Sva­kog da­na Cvet­kov ga je sa­~e­ki­vao
na ne­kom }o­{ku u hod­ni­ku, ili na vra­ti­ma, ili na ste­pe­ni­{tu,
kla­wao mu se i pi­tao ga za zdra­vqe.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ bi za­stao pred wim i, s do­bro­}ud­nim osme­hom
i pre­pre­de­nim po­gle­dom, vra­go­la­sto cup­ka­ju­}i no­gom, re­kao mu:
– Pa, {ta ima, Cvet­ko­ve?
Kad je de­~ak jo{ ma­lo po­ras­tao, u~i­teq je po­~eo da ga o pra­
zni­ci­ma vo­di kod se­be ku­}i, i ta­ko bi ga na­hra­nio da ovaj ceo su­
tra­{wi dan ni­je mo­gao ni­{ta da je­de. 31
Pro­{lo je pet go­di­na. I mno­go je pro­te­klo vo­de od onog da­na
kad je u~i­teq spa­sao u~e­ni­ka i spri­ja­te­qio se s wim. Do­bro­}ud­ni
i mr­{a­vi vla­snik pan­si­o­na na­pu­stio je ovaj svet: na we­go­vo me­sto
je do­{ao dru­gi, ni­`i, de­bqi i ne­u­po­re­di­vo obra­zo­va­ni­ji.
Skon­~a­li su i mno­gi pri­ja­te­qi Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a. Ener­
gi~­ni Li­vo­nac ni­je vi­{e mo­gao da ga pri­ja­teq­ski lup­ka lu­lom:
pro­dao je svo­je ma­lo ima­we i pre­se­lio se u Mo­skvu ka­ko bi kod
uda­te }er­ke bro­jao svo­je bez­boj­ne da­ne.
Kod sa­mog Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a se pak ma­lo {ta pro­me­ni­lo;
sa­mo mu je ko­sa jo{ ma­lo ose­de­la, ali i da­qe je imao mno­go vi­{e
pla­vih ne­go se­dih vla­si.
Ali ni­ko se za tih pet go­di­na ni­je mo­gao pro­me­ni­ti ona­ko kao
{to se pro­me­nio Va­wa Cvet­kov: ma­li ru­me­ni de­~ak je iz­ra­stao u
vi­so­kog pla­vu­{a­na s krup­nim grud­nim ko­{em, ~vr­stim pe­sni­ca­ma
i iz­ra­zi­to mi­{i­}a­vim udo­vi­ma, ko­ji­ma je, ka­ko se ~i­ni­lo, {kol­
ska uni­for­ma bi­la te­sna; oni kao da su ve­~i­to hr­li­li na­po­qe, na
slo­bo­du, i iz­ra­`a­va­li su svo­je ne­str­pqe­we ~as po­ce­pa­nim suk­
nom is­pod mi­{ke, ~as ra­{i­ve­nim ru­ka­vom; sa­mo je we­go­vo li­ce
za­dr­`a­lo sit­ne, go­to­vo de~­je cr­te i ni­je bi­lo u sta­wu da iz­ra­zi
ni­{ta osim usi­qe­ne stro­go­sti i woj pot­pu­no ne­srod­ne bo­ja­`qi­
ve zbu­we­no­sti, ko­je, uosta­lom, mla­di} uop­{te ni­je bio sve­stan;
na­pro­tiv, sma­trao je da se we­go­vo li­ce od­li­ku­je ne­po­ko­le­bqi­vom
sr­~a­no­{}u. Ube­|en u to, stal­no je ma­{tao o voj­noj slu­`bi i spre­mao
se da po­sta­ne ofi­cir.
^e­sto je go­vo­rio dru­go­vi­ma ko­ji su hte­li da ga slu­{a­ju:
– Uze­}u ba­jo­net i po­}i }u! Ple­}a su mi {i­ro­ka, struk mi je ta­
nak, sna­ge imam ko­li­ko ho­}u… Ima da bu­dem ju­na­~i­na! Ne­iz­o­stav­no
}u po­sta­ti rat­nik! Sa­mo ose­}am – do­dao bi sa uz­da­hom – po­gi­nu­}u
br­zo… Ne­{to me ti­{ti sr­ce, ka­`e mi da ne­}u du­go vo­je­va­ti.
Ili pak za­su­~e ru­kav, ob­na­`i ru­ku, sta­vi je is­pred se­be na
sto, i du­go sti­ska i otva­ra {a­ku i gle­da ka­ko mu po­i­gra­va­ju mi­
{i­}i na ru­ci.
Po­tom uz­vik­ne sa osme­hom: „Ka­kva ma­{i­na!“
I na­kon to­ga od­mah­ne ru­kom i usta­ne.
Jed­nom sa­mo {to ni­je iza­zvao ne­kog mla­di­}a na dvo­boj zbog
to­ga {to je ovaj du­go {a­pu­tao ne­{to dru­gom mla­di­}u na uho. Cvet­
kov ni­je ~uo {ta je {a­pu­tao, ali ~uo je wi­hov gla­san smeh, i kad je
{ap­ta~ oti­{ao, Cvet­kov je kuc­nuo se­be po krag­ni i uz­vik­nuo:
– Eh da ne no­sim ovu uni­for­mu…
– [ta bi on­da bi­lo? – upi­tao ga je ne­ko.
– Kad bih mo­gao da ra­dim {ta ho­}u? Ne sum­wa­te vaq­da u to da
bih ga iza­zvao na dvo­boj?
32 – Sum­wam – od­go­vo­ri onaj.
Ali Cvet­kov je ta­ko pre­zri­vo po­gle­dao u pro­zor, ta­ko spret­no
po­sko­~io i ta­ko od­me­rio dr­zni­ka da ovaj po­sle to­ga vi­{e ni­kad
ni­je sum­wao.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~, ko­ji se sna­`no ve­zao za Cvet­ko­va i ko­me
su se do­pa­da­le we­go­ve voj­ni~­ke sklo­no­sti, po­zvao ga je da to­kom
po­sled­we go­di­ne svog gim­na­zij­skog {ko­lo­va­wa sta­nu­je kod we­ga
u sme­|oj ku­}i­ci; Cvet­kov je pri­hva­tio po­ziv, i oni su otad ta­mo
`i­ve­li ti­ho i mir­no; za­jed­no su i{li u {et­wu; Fjo­dor Fjo­do­ro­
vi~ je vo­leo da li~­no mo­tri na mom­ka – ka­ko bi je­dan ta­kav bi­ser
ostao sve` i ~ist dok ne do­|e vre­me da stu­pi u `i­vot. Cvet­kov se
ra­do pot­~i­wa­vao pri­ja­teq­skom uti­ca­ju Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a, ko­ji
se pak, sa svo­je stra­ne, po­ne­kad sa­ve­to­vao s wim o ko­je­~e­mu:
– Ka­ko vi na to gle­da­te, Cvet­ko­ve? – upi­tao bi ga.
I Cvet­kov bi od­go­vo­rio:
– Da, re­kao bih da ste to vr­lo do­bro smi­sli­li, Fjo­do­re Fjo­
do­ro­vi­~u.
– Ta­ko sma­tra­te?
– Za­is­ ta je do­bro!
I obo­ji­ca bi se ve­se­lo na­sme­ja­li.
Po­ne­kad bi vo­di­li ova­kav ili sli­~an raz­go­vor:
– Ka­kvu bi­ste ka­ri­je­ru `e­le­li, Cvet­ko­ve?
– Hteo bih da bu­dem ofi­cir.
– Za­{to?
– Za­to {to ose­}am ve­li­ku strast pre­ma voj­noj slu­`bi.
– To je do­bar put; ali vi mo­`e­te us­pe­ti i na dru­gim po­pri­
{ti­ma.
– Evo ~uj­te, mo­lim vas, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u… Sad }u vam
ob­ja­sni­ti… Ja sam Rus, vo­lim svo­ju otax­bi­nu. A vi zna­te {ta je
sva­koj ze­mqi naj­po­treb­ni­je? Da ima za­{tit­ni­ke… to­me nas u~i
isto­ri­ja.
– Ka­kve za­{tit­ni­ke?
– Pa rat­ni­ke, to jest one ko­ji }e je bra­ni­ti ako je na­pad­ne ne­ka
dru­ga dr­`a­va.
– Da.
I Ne­mac bi du­go cup­kao no­gom.
– Da – do­dao bi po­sle iz­ve­snog vre­me­na. – To je isti­na.
Po­tom bi jo{ du­go raz­mi­{qao o Cvet­ko­vu i gle­dao ka­ko ovaj,
s ru­ka­ma za­vu­~e­nim u ku}­ni ogr­ta~, gor­do ho­da ta­mo-amo po so­bi.
Uop­{te uzev, ni­su mno­go raz­go­va­ra­li, za­to {to ni je­dan ni
dru­gi ni­su bi­li pri~­qi­vi. Angst po pri­ro­di, Cvet­kov – do­ne­kle
isto ta­ko, po pri­ro­di, a jo{ vi­{e za­to {to je ste­kao na­vi­ku da se
uz­dr­`a­va od raz­go­vo­ra s ve­se­lim i de­ti­wa­stim dru­go­vi­ma, ko­ji su
do­pu­{ta­li se­bi da se ne­ka­`we­no pod­sme­va­ju we­go­voj pa­u­nov­skoj
gor­do­sti. 33
II

Ali, na ne­sre­}u, i u wi­hov `i­vot je mo­ra­la da u|e `e­na.


Bez oko­li­{e­wa }u re­}i da je Ni­ko­laj Ni­ko­la­je­vi~ Va­si­qev,
onaj isti se­kre­tar ko­ji je o{tro na­pao me­tod Fjo­do­ra Fjo­do­ro­
vi­~a, ve} du­go na­me­ra­vao da uda svo­ju }er­ku za we­ga. Da­{ew­ki­na
maj­ka je, isto ta­ko, bi­la Ne­mi­ca. De­voj­~i­ca je ra­sla pred o~i­ma
Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a. Dok je no­si­la du­ge de~­je ga­}i­ce i dve sme­|e
ple­te­ni­ce, ko­je su joj po­ig­ ra­va­le na le­|i­ma, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ ju
je ne­`no sta­vqao se­bi u kri­lo, ili je za­po­~i­wao s wom ne­ku igru,
uglav­nom ne­ku mir­nu igru, za­to {to je Da­{ew­ka bi­la set­no i ti­ho
de­te. On je ta­da bio u naj­bo­qim go­di­na­ma, na vr­hun­cu svo­je sna­ge i
le­po­te. Kad je Da­{ew­ka na­pu­ni­la pet­na­est go­di­na, otac ju je po­~eo
sla­ti u pan­si­on u ko­jem je pre­da­vao i Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~. Ovaj se
ota­da stal­no }ut­ke odu­{e­vqa­vao Da­{i­nim ~i­stim ne­ma~­kim iz­
go­vo­rom, we­nom skrom­no­{}u i okru­glim cr­nim o~i­ma, ko­je su se
neo­bi~­no i qup­ko is­ti­ca­le na pri­rod­no ble­dom i sen­ti­men­tal­no
ot­me­nom li­{cu.
Wen otac je pak ve} du­go `e­leo da we­go­va k}i s vre­me­nom po­
sta­ne su­pru­ga Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a.
– Vo­lim Nem­ce! – re­kao je jed­nom uz­di­{u­}i i kli­ma­ju­}i gla­
vom. – Ba{ ih vo­lim… ure­dan na­rod! ^uj, Fjo­do­re… re­ci mi, bra­
te, evo, ti na li­cu uvek ima{ iz­raz ne­kog za­do­voq­stva! Ot­kud to,
bra­te?
– ^e­sto sam vr­lo tu­`an, Ni­ko­la­ju Ni­ko­la­je­vi­~u. Li­ce je var­
qi­vo.
– Tu­ga! Za­{to tu­ga? To se te­bi sa­mo ta­ko ~i­ni, Fjo­do­re! A,
uosta­lom, u pra­vu si; ne­kad na­i­|e ne­ka tu­ga. To je za­to {to si sa­
mac. Tre­ba da se o`e­ni{… Eh, bra­te Fjo­do­re, re­kao bih ti ne­{to,
ali, ne­ka­ko mi se ~i­ni, ne­}e ti se do­pa­sti.
Angst je lu­ka­vo cup­kao no­gom i ~e­kao da Ni­ko­laj Ni­ko­la­je­vi~
ka­`e ono {to `e­li.
– Ili da ti ka­`em? Do­bro, re­}i }u. Ako bi ti uzeo mo­ju Dar­
ju kad iza­|e iz pan­si­o­na, on­da bih mo­gao mir­no da umrem, ~a­sna
re~ – mir­no.
– Za­pa­wi­li ste me, Ni­ko­la­ju Ni­ko­la­je­vi­~u! Pri­zna­jem, va{
pred­log me ~u­di!.. Ja bih to ja­ko vo­leo. Ali Dar­ja Ni­ko­la­jev­na je
ta­ko mla­da, a ja sam ve}…
– U go­di­na­ma? Eh da sam ja u svo­joj tri­de­se­toj bio ta­kav ka­kav si
ti sa­da, gde bi mi bio kraj… Evo, po­gle­daj me­ne – na­sta­vio je ma­{u­}i
ru­ka­ma – {ta sam ja? Aj­de, {ta sam ja?... Sta­ru­di­ja, pra­va sta­ru­di­ja;
ne shva­tam {to sam se tru­dio da pre­`i­vim?... [ta sam po­sti­gao?
Ste­kao sam ku­}u? Ma pi­taj me ka­ko sam je ste­kao… Sa­svim si­gur­no
34 ne ona­ko kao ti… Ti si ple­me­nit ~o­vek, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u.
– Ali mo­`da }e joj se ne­ko do­pa­sti – za­mi­{qe­no od­go­vo­ri
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~. – Mi­slim da ne tre­ba sta­ja­ti na put pra­voj
qu­ba­vi.
– Ko­je­{ta! – vi­kao je Va­si­qev – ko­je­{ta! Ja sam se o`e­nio iz
qu­ba­vi… jo{ kad? Kad ni­sam ni­{ta imao… i ka­kvu mi je to sre­}u
do­ne­lo? – Ba{ ni­ka­kvu… Kad je Ma­ri­ja Kar­lov­na po­~e­la da re­|a
po jed­no de­te sva­ke go­di­ne… Kad su de­ca po­~e­la da vri­{te… Pa
ti vi­di {ta je qu­bav! A na sto­lu? [~i, ka­{a, ka­{a, {~i… A on­
da Bog po­~e da ih uzi­ma! „Opet ne­sre­}a“, ve­li `e­na, „ne­sre­}a…“
pla~­qi­va je bi­la. Da, pla~­qi­va, po­koj joj du­{i… Ali {ta je do­
bro: bi­la je ured­na! U ku­hi­wu, u po­drum, na pi­ja­cu, u grad, de­cu na
no­{u – sve sa­ma… A ja, gre­{an, pri­zna­jem, ne vo­lim smrt, od we
kao da se {i­ri ne­ki ku­hiw­ski mi­ris. Ba{ ni­ka­kve po­e­zi­je ni­je
bi­lo. Ta­ko }u i u grob oti­}i!
– Ali vi ste se bo­ri­li, Ni­ko­la­ju Ni­ko­la­je­vi­~u! Po­be­di­li ste
ne­mi­lo­srd­nu sud­bi­nu…
– Bo­rio? Sa sud­bi­nom? Oda­kle ti to? – uz­vik­nu biv­{i se­kre­tar
i pre­zri­vo okre­nu gla­vu. – Ne, ni­sam se bo­rio, uop­{te se ni­sam
bo­rio – do­da­de od­se~­no.
Obo­ji­ca za­}u­ta­{e.
– Ne­go, {ta mi­sli{, da li sam uzi­mao mi­to? – upi­ta se­kre­tar
po­sle iz­ve­snog vre­me­na.
Angst ni­je znao {ta da ka­`e.
– ]u­ti, bra­te… bo­qe }u­ti; ako bi re­kao da ni­sam uzi­mao, uh!
mno­go bih se raz­qu­tio. Vo­lim isti­nu! Uzi­mao sam, uzi­mao sam,
dra­gi moj… a po­ne­kad i na vr­lo ru­`an na­~in… Bi­lo je u me­ni ne­
kog bes­ki~­me­wa­{tva… Ni­je da sam bio zao, ili pot­pu­no ne­po­{ten.
Da mi je u ku­}i bi­lo bo­qe, ne bih uzi­mao…
I sta­rac po­gnu svo­ju se­du gla­vu…
– A sa­da me kuk bo­li, pa bo­li… ot­ka­ko sam sme­wen… A zna{
li za­{to sam sme­wen?
– Za­{to?
– Za­to {to sam… Ma evo ka­ko je to bi­lo… Ze­mqo­po­sed­nik La­
ku­tin se su­dio sa ze­mqo­po­sed­ni­com Po­po­vom; pro­ces je za­po­~et jo{
dok je wen mu` bio `iv. La­ku­tin je bio u pra­vu… A i bo­gat je bio,
zlo­tvor… Stra­{an gu­li­ko­`a, o vra­tu no­si de­beo zla­tan la­nac.
Tut­ne mi on hi­qa­dar­ku u ru­ku… Ja – {ta }u… Kad, bra­te, sti­`e
mi pi­smo od Po­po­ve. Odem kod we… Mo­li, ka­`e – ne `a­lim pa­ra,
da­}u ko­li­ko mo­gu. Ima ma­lu ku­}u u se­lu, unu­tra ~i­sto, ured­no, a ona,
zna{ – qup­ka u li­cu, ne bi joj ~o­vek dao vi­{e od tri­de­set, ble­da, u
cr­noj svi­le­noj ha­qi­ni. Dvo­je de­ce, dva an­|e­la. Ja ovo zbog de­ce…
ka­`e i po­ve­de me u ba­{tu da se {e­ta­mo. Mo­ram pri­zna­ti da sam
tad za­bo­ra­vio da po­sto­ji Ma­ri­ja Kar­lov­na. Pr­vo me je po­slu­`i­la
ka­fom, a po­tom od­ve­la u ba­{tu. Ka­ko po­~e da pri­~a o de­ci, ta­ko 35
za­pla­ka. Ja istog ~a­sa: ne uzru­ja­vaj­te se, mi­lo­sti­va! Za­lo­`i­}u se
za is­prav­nu stvar, i ura­dim {ta tre­ba da se pre­su­da do­ne­se u we­nu
ko­rist. Ali Li­ku­tin se obra­ti vi­{oj in­stan­ci, i me­ne sme­ni­{e
zbog zlo­u­po­tre­be po­lo­`a­ja. Sre­}om, bar me ni­su osu­di­li… Pa
ipak, to zna­~i da ni­sam bio bez­du­{an, bra­te Fjo­do­re! Evo, ti Fjo­
do­re – na­sta­vi Va­si­qev po­sle kra­}eg raz­mi­{qa­wa – ti si bo­ga­mi
zdrav ne­ka­ko… Li­ce ti je mla­do, do­bro­du­{an si, po­{ten… @e­ni
}e bi­ti do­bro po­red te­be, bi­}e za­do­voq­na, ~ak i ako te uop­{te ne
bu­de vo­le­la. Pa ne tre­ba vaq­da da vo­dim k}er u Mo­skvu? Ov­de ako
i ima ne­ki mlad ~o­vek – ili je ni­{ta­ri­ja, ili je bo­ga­ta{. Kud }u s
wom? Evo, re­ci­mo, ^i­krov­ski… zna{ – sin Evlam­pi­ja Iva­no­vi­~a?
Hva­le ga da je po­{ten, ima do­bro za­po­sle­we, ne pri­ma mi­to… Ne
`e­li da kr­{i za­kon, za­{to bi? Po­{ten je… Ma bi­lo bi mu bo­qe
da uzme mi­to!... Ni­je sva­ko mi­to isto… On ne uzi­ma mi­to, ali za­
to ni­kad i ne­ma nov­ca. Sve tro­{i na ru­ka­vi­ce i ma­{ne; ide kod
svog na­~el­ni­ka u go­ste. To je do­bro za ka­ri­je­ru, ka­`e. A ka­kva mu
je ka­ri­je­ra? Vi­deo sam ka­kav tret­man ima kod na­~el­ni­ka: ula­zi
na spo­red­ni ulaz i le­|i­ma bri­{e pra­{i­nu sa zi­do­va, ne sme da se
po­me­ri… Eto ka­ko sto­je stva­ri, bra­te Fjo­do­re.
Ne­du­go pre smr­ti Ni­ko­laj Ni­ko­la­je­vi~ je iz po­ste­qe po­zvao
}er­ku, ko­ja je upra­vo bi­la za­vr­{i­la {ko­lu u pan­si­o­nu.
– Do­|i ova­mo, Da­{ew­ka – re­kao je sla­bim gla­som. – Smu­~io sam
ti se. Sa­mo kr­kqam, jel’ ta­ko?
Da­{a za­pla­ka i sta­de qu­bi­ti ocu ru­ke.
– Ali ti si do­bra, Da­{i­ce, zar ne? Do­bra de­voj­~i­ca… U~i­ni
ocu za­do­voq­stvo!..
– Sa­mo re­ci­te, ta­ti­ce!
– [ta ima da ti na­re­|u­jem? Zna{ da }u usko­ro umre­ti, du­{o
mo­ja; a sta­ra­teq }e ti bi­ti Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~. E pa vi pro­daj­te
mo­ju ku­}u, a no­vac sta­vi­te u ban­ku, ali ne u pri­vat­nu ban­ku, ve} u
Sta­ra­teq­ski sa­vet, du­{o mo­ja… I le­po }e­te `i­ve­ti. Ho­}e{ li da
`i­vi{ kod Fjo­do­ra, Da­{o?
– Za­{to mi to go­vo­ri­te?..
– Za­to… ma do­bro, {ta tu ima? Svi smo smrt­ni. Sa­mo te pi­tam:
ho­}e{ li `i­ve­ti s wim i ho­}e{ li ga slu­{a­ti?
– Ho­}u, ta­ti­ce…
– Do­bra mo­ja }e­ro! I vo­li ga… Ne ka­`em da mo­ra{ da se uda{
za we­ga, ne `e­lim da te ve­zu­jem za­kle­tvom. Ali ako bi se ven­~a­la
s wim, ob­ra­do­va­la bi sta­rog oca. Ako bi po­{la za we­ga, bi­lo bi
ti do­bro, `i­ve­la bi mir­no, bi­la bi obez­be­|e­na. A me­ne – u kov­~eg,
u ra­ku… i do­bro me za­tr­paj­te ze­mqom…
Da­{a je iz so­be iza­{la sva u su­za­ma i u sa­lo­nu sre­la Fjo­do­ra
Fjo­do­ro­vi­~a. Kad ju je vi­deo upla­ka­nu, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ po­cr­
36 ve­ne i uze je za ru­ku.
– Za­{to pla­~e­te, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na?
– Idi­te kod ta­ti­ce – od­go­vo­ri ona.
– Fjo­do­re – re­~e sta­rac. – Da­{a }e `i­ve­ti kod te­be… Po­bri­ni
se za wu, pri­ja­te­qu, udaj je za dru­go­ga ili se sam o`e­ni wo­me ako
se do­pad­ne­te jed­no dru­gom.
Ne­mac za­drh­ta od ra­do­sti.
– Sa­mo… Uzdam se u te­be, ti si ple­me­nit ~o­vek.
Dve ne­de­qe ka­sni­je Va­si­qev je umro. Pre smr­ti je jo{ jed­nom
za­mo­lio }er­ku da se uda za Ang­sta. Ovaj je sve ura­dio ona­ko ka­ko je
po­koj­nik `e­leo: pro­dao je we­go­vu ku­}u, sta­vio no­vac u Sta­ra­teq­ski
sa­vet i pri­mio Da­{u u svo­ju ku­}u. Evo {ta joj je re­kao one ve­~e­ri
kad se pre­se­li­la kod we­ga i do­ne­la sa so­bom sve svo­je stva­ri:
– Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, sve ovo }e bi­ti va­{e… sve {to je u ovoj
ku­}i!... Ako vam se ne svi­|a mo­ja rad­na so­ba, mo­`e­te uze­ti pri­ma­}u,
ona je uga­o­na i ima dvo­ja vra­ta…
– Sve­jed­no mi je, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u; vi ste iona­ko su­vi­{e
do­bri pre­ma me­ni – od­go­vo­ri Da­{a, ko­joj je po­vre­me­no bi­lo `ao
{to je hlad­na pre­ma tom ~o­ve­ku ot­ka­ko ga je mol­ba we­nog oca pre­
tvo­ri­la u ne­{to po­put ve­re­ni­ka. Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se osmeh­nu
i sta­de }ut­ke cup­ka­ti no­gom.
– Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, do­zvo­li­te mi da vas po­qu­bim u ru­ku.
Da­{a mu pru­`i ru­ku, i Ne­mac je so~­no po­qu­bi u na­dla­ni­cu.
– Vi zna­te – re­kao je naj­zad – za `e­qu va­{eg oca da se mi spo­
ji­mo, da stu­pi­mo u brak; ali hteo bih da ~u­jem va­{e mi­{qe­we o
to­me… Ga­ji­te li ne­ko ose­}a­we pre­ma me­ni?
– Ni­kad se ne bih oglu­{i­la o o~e­vu po­sled­wu `e­qu!
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ po­no­vo za­cup­ka no­gom.
– Ali {ta vi ose­}a­te, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na?
– Vr­lo ste mi dra­gi i ve­ru­jem da }u bi­ti sre}­na s va­ma… vi
ste bi­li pri­ja­teq mo­ga oca, ja­ko ste ga vo­le­li i ve­o­ma ste do­bri
pre­ma me­ni…
– Ja vas vo­lim! – re­~e Ne­mac; bra­da mu je po­drh­ta­va­la od us­
pla­hi­re­no­sti i uz­bu­|e­wa.
Da­{ew­ka mu steg­nu ru­ku i, po­{to je i sa­ma u tom ~a­su ose­ti­la
ne­ku to­pli­nu u du­{i, zbu­ni se, usta­de i hte­de da iza­|e iz so­be.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je za­dr­`a:
– Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, re­ci­te mi otvo­re­no: `e­li­te li da bu­de­te
mo­ja?
– Bi­}u va­{a su­pru­ga, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u – od­go­vo­ri ona i
`ur­no ode.
– Ka­ko je za­tvo­re­na! – po­mi­sli Angst, za­do­voq­no se osme­hu­
ju­}i i gle­da­ju­}i u vra­ta iza ko­jih je Da­{a ne­sta­la. – Pot­pu­no je
raz­u­mem; ta­ko je te­{ko iz­ra­zi­ti ose­}a­we!
U{ao je Cvet­kov, i Angst se pre­nu iz za­mi­{qe­no­sti. 37
Bio je si­gu­ran da mu Da­{a uz­vra­}a qu­bav.
– A, to ste vi! – uz­vik­nu on.
– [to sto­ji­te ta­ko za­mi­{qe­ni, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u? – upi­ta
Cvet­kov.
Ne­mac se pre­pre­de­no osmeh­nu.
– Do­|i­te ova­mo – re­~e i po­ve­de Cvet­ko­va u sa­lu. – Imam ne­{to
da vam sa­op­{tim.
– [ta to?
– @e­lim da se o`e­nim, Cvet­ko­ve, {ta vi mi­sli­te o to­me?
– Pa, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u, vi ste u le­pim go­di­na­ma, ~o­ve­ku
va­{ih go­di­na pri­ja da ima po­ro­di­cu…
– To ste pa­met­no re­kli, Cvet­ko­ve, ~o­ve­ku mo­jih go­di­na!
– A s ki­me na­me­ra­va­te da se ven­~a­te?
– Ve} imam ve­re­ni­cu… ali ne­ka to osta­ne me­|u na­ma…
– Ma da li je to Dar­ja Ni­ko­la­jev­na?
– Je­ste, Cvet­ko­ve, ona je. Ve­rio nas je jo{ wen otac na sa­mr­ti!
– E pa ~e­sti­tam vam, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u. Do­zvo­li­te mi da
vas po­qu­bim…
Po­qu­bi­{e se.
– Sa­mo, mo­lim vas, ni­kom ni re­~i o ovo­me… Ona si­gur­no ne­}e
hte­ti da se ven­~a­we odr­`i pre ne­go {to pro­|e `a­lost.

Tri na­red­na me­se­ca wih tro­je su `i­ve­li vr­lo slo­`no. Fjo­dor


Fjo­do­ro­vi~ je bio iz­u­zet­no ne­`an pre­ma Da­{ew­ki, po­vre­me­no je
do­zvo­qa­vao se­bi da je oslo­vi sa­mo ime­nom; Da­{ew­ka je pre­ma we­mu
bi­la pa­`qi­va i u~­ti­va. Cvet­kov je pak po­ne­kad bio iz­ra­zi­to ugla­
|en i qu­ba­zan i pre­ma Da­{ew­ki i pre­ma Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u.
– Ist er nicht ein flin­ke Barsch – he?1 – go­vo­rio je Ne­mac svo­joj
ve­re­ni­ci gle­da­ju­}i s to­pli­nom u Cvet­ko­va.
– Ja2 – pri­li~­no hlad­no bi od­go­vo­ri­la Da­{a, ko­ja je Cvet­ko­va
sma­tra­la glu­pim i ne­pod­no­{qi­vim.
I, uop­{te, po­~e­la je da se stra­{no do­sa­|u­je; Fjo­dor Fjo­do­
ro­vi~ ju je za­ma­rao svo­jim mo­no­to­nim po­na­{a­wem, i sve joj je u
we­go­voj ku­}i po­sta­lo od­vrat­no.

III

Iako je uglav­nom s ra­do­{}u ma­{tao o bra­ku s Da­{ew­kom, Fjo­


do­ra Fjo­do­ro­vi­~a su po­ne­kad ob­uz­ i­ma­le tu­`ne mi­sli.
Pro­{lo je ve} {est me­se­ci ot­ka­ko se Da­{ew­ka use­li­la u we­
go­vu ku­}u.
1 − Zar ni­je on je­dan bi­star smu|, ha? (Nem.)
38 2 − Da. (Nem.)
U~e­ni vla­snik pan­si­o­na je ve} du­go bio vr­lo ne­za­do­vo­qan i
Fjo­do­rom Fjo­do­ro­vi­~em i we­go­vim me­to­dom. Iz­ve­sno je, do­du­{e,
da bi on du­go tr­peo Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a da je ovaj bio ne­za­men­
qiv; ali u grad je sti­gao mla­di Ne­mac ko­ji je za­vr­{io stu­di­je u
Tar­tuu i ko­ji je sa­svim pod­no­{qi­vo go­vo­rio ru­ski, pa ~ak po­ma­lo
i fran­cu­ski. Je­dan od naj­bo­ga­ti­jih ze­mqo­po­sed­ni­ka u gu­ber­ni­ji
unaj­mio ga je na go­di­nu i po da­na – da bu­de po­lu­gu­ver­ner, ili pre
dru­`be­nik we­go­vom osam­na­e­sto­go­di­{wem si­nu, ko­ji se spre­mao
da stu­pi u gar­du.
Vil­helm Li­li­jen­feld je bio po­ma­lo se­tan sa­war s pro­dor­nim
po­gle­dom pla­vih i kat­kad sjaj­nih o~i­ju, s tam­nom ko­som za­~e­
{qa­nom na te­me, s pri­ta­je­nom po­tre­bom da de­li svo­je ma­{ta­ri­je
i ose­}a­wa i s ne­pra­vil­nim ali iz­ra­`aj­nim cr­ta­ma li­ca. Ode­vao
se sa uku­som, pod­sve­sno je vo­leo da bu­de za­ni­mqiv i ne­iz­re­ci­vo
ne­`nim gla­som je re­ci­to­vao va­tre­nu [i­le­ro­vu pe­smu o ho­do­~a­
sni­ku ko­ji je stal­no hr­lio u da­le­ke kra­je­ve i ni­ka­ko ni­je mo­gao da
na­|e ono {to je upor­no tra­`io… Ali to mu ni­je sme­ta­lo da `u­di za
na­pre­do­va­wem i nov­cem… Ni­je pro­`i­veo u gra­du ni po­la go­di­ne,
a Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je ostao bez po­sla u dve-tri ku­}e u ko­ji­ma je
da­vao ~a­so­ve.
On­da je vla­snik pan­si­o­na po­se­tio Kru­to­ja­ro­va (ta­ko se pre­
zi­vao bo­ga­ti ze­mqo­po­sed­nik), ras­pri­~ao se kod we­ga s Vil­hel­mom
i to­li­ko se odu­{e­vio wi­me da je ve} su­tra­dan pre­neo svo­je uti­ske
jed­nom od nad­zor­ni­ka.
– Vr­lo is­pra­van mlad ~o­vek, ~i­ni se, vr­lo is­pra­van – re­kao
je gor­dim i pri­jat­nim gla­som. – Ja ja­ko vo­lim i po­{tu­jem Fjo­do­ra
Fjo­do­ro­vi­~a, ali, slo­`i­}e­te se, dra­gi moj Alek­san­dre Alek­san­
dro­vi­~u, on je iz­uz­ et­no lo{ pe­da­gog. We­go­vi u~e­ni­ci ne ume­ju da
de­kli­ni­ra­ju, a vi­{im raz­re­di­ma pre­da­je ta­ko zbr­ka­no da ga ni ja
ne raz­um­ em.
Na ne­sre­}u, bio je u pra­vu: Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je vr­lo ne­ra­
zu­mqi­vo pre­da­vao i sin­tak­su i sve osta­le slo­`e­ni­je obla­sti svog
pred­me­ta; ne mo­`e se re­}i da on ni­je do­bro po­zna­vao i shva­tao ne­
ma~­ki je­zik, ali stil we­go­vih pre­da­va­wa je bio ~u­dan, i u~e­ni­ci
su vr­lo sla­bo usva­ja­li gra­di­vo. Vla­snik je na­sta­vio:
– Iako sam se za­kleo da }u o~i­sti­ti ovu usta­no­vu od sva­ko­ja­
kog sme­}a, ja sam ipak do­bar ~o­vek, i sva­ka­ko }u sa­~e­ka­ti raz­log
ko­ji }e mi omo­gu­}i­ti da za­me­nim u~i­te­qa ne­ma~­kog je­zi­ka ta­ko
da ni­ko ti­me ne bu­de {o­ki­ran. Li­li­jen­feld ni­je sa­mo obra­zo­van
ne­go i iz­vr­sno vas­pi­tan mo­mak.
Nad­zor­nik je oti­{ao ku­}i i u svo­joj rad­noj so­bi za­te­kao su­
pru­gu; za­mi­{qe­no je pqu­nuo i, ne gle­da­ju­}i u wu, ne­ka­ko od­sut­no
uz­vik­nuo:
– Ka­ko je re­~it taj ~o­vek! 39
Ali we­go­va `e­na po­vi­ka:
– Ka­kva ti je to od­vrat­na na­vi­ka da svu­da pqu­je{? Po­red te­be
je ne­mo­gu­}e odr­`a­va­ti red! Na­tak­ne{ na nos svo­je na­o­~a­re i pqu­
je{ oko­lo… Mar­fa, gde si, Mar­fa? Do­ne­si ~et­ku i po­spre­mi ne­red
ko­ji je go­spo­dar na­pra­vio, a i ina­~e uvek idi za wim sa ~et­kom i
bri­{i we­go­ve is­pquv­ke.
– Ba{ mi je lep `i­vot s to­bom. Is­te­ru­je{ u ku­}i ne­ku ot­me­
nost – pro­ce­di mu` {kr­gu­}u­}i zu­bi­ma.
Ta­ko je sud­bi­na ka­zni­la nad­zor­ni­ka zbog to­ga {to je po­gre­{no
gle­dao na stva­ri.
Vla­sni­ko­ve re­~i su de­li­mi~­no sti­gle i do Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a.
– [ta da se ra­di? – re­~e u~i­teq sam se­bi. – Bi­lo bi do­bro da
sam ve} o`e­wen, bi­}e mi vr­lo do­sad­no kad ne bu­dem vi­{e pre­da­
vao. Tre­ba da se pri­pa­zim! Na­rav­no, pre ili ka­sni­je… Uosta­lom,
ne shva­tam {ta taj ~o­vek ima pro­tiv me­ne…
Bli­`io se kraj {kol­ske go­di­ne, i Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je, kao
i obi~­no, dve ne­de­qe pre ras­pu­sta po­~eo raz­mi­{qa­ti o to­me ko­ju
bi ne­ma~­ku pe­smu mo­gao da­ti pi­tom­ci­ma da je re­ci­tu­ju na za­vr­
{noj sve­~a­no­sti.
– Go­spo­do – ve­se­lo je re­kao u~e­ni­ci­ma naj­sta­ri­jeg raz­re­da – ko
}e ove go­di­ne re­ci­to­va­ti mo­ju pe­smu, to jest pe­smu na ne­ma~­kom?
Svi su }u­ta­li.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je }ut­ke pre­{ao po­gle­dom pre­ko svih u~e­
ni­ka.
– Zar ni­ko ne `e­li?
I da­qe su svi }u­ta­li.
– Da li bi­ste vi? – upi­tao je jed­nog.
– Ja }u na ru­skom ~i­ta­ti svoj rad o Epa­mi­non­di3 – hlad­no od­
go­vo­ri u~e­nik.
– A vi?
– Ni­ka­ko ne mo­gu, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u… pro­mu­kao sam…
– Ni vi ne mo­`e­te?
– Jo{ dav­no sam pri­pre­mio jed­nu fran­cu­sku pe­smu.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je jo{ jed­nom po­gle­dao u~e­ni­ke i ti­ho iza­
{ao.
Osta­le ni­je vre­de­lo ni pi­ta­ti: oni ne bi bi­li u sta­wu da re­
ci­tu­ju na ne­ma~­kom jer su ima­li vr­lo lo{ iz­go­vor.
Ve} je i{ao ka ste­pe­ni­{tu, kad ga ne­ko po­zva… Okre­nuo se –
pred wim, sav cr­ven u li­cu, sta­jao je Cvet­kov.
– Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u, do­zvo­li­te me­ni da na sve­~a­no­sti re­ci­tu­jem
pe­smu iz va­{eg pred­me­ta – re­kao je sa zbu­we­nim osme­hom Cvet­kov.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ ga po­gle­da, raz­mi­sli i od­go­vo­ri:
– Do­bro, Cvet­ko­ve. Vi­de­}e­mo kod ku­}e.
40 3 − Te­ban­ski voj­sko­vo­|a i dr­`av­nik iz IV ve­ka pre no­ve ere. (Nap. prev.)
Po­sle ru~­ka je po­zvao Cvet­ko­va u svo­ju so­bu i upi­tao ga da li
osta­je pri svo­joj od­lu­ci.
Cvet­kov od­lu~­no mah­nu ru­kom i od­go­vo­ri ka­ko ni­kad ne­}e
do­zvo­li­ti da pred­met Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a bu­de za­bo­ra­vqen na
sve­~a­no­sti.
U~i­teq mu za­hva­li.
– Pri­zna­jem – re­kao je – da je to bi­lo vr­lo bol­no za mo­je sa­mo­
qu­bqe, ja­ko sam pa­tio! Ali to ni­je sve. Zna­te li da bih zbog to­ga
mo­gao bi­ti ot­pu­{ten?
– Za­is­ ta?
– Ta­ko mi svih sve­ta­ca! To }e bi­ti vr­lo tu­`no, Cvet­ko­ve!
– Pan­si­on }e se sro­za­ti ako vi ode­te… Vi ta­ko do­bro po­zna­je­te
ne­ma~­ki je­zik, tre­ba­lo bi da pre­da­je­te na uni­ver­zi­te­tu, a mi – pih!
Ne shva­ta­mo ni {ta nam go­vo­ri­te na ~a­su – re­~e Cvet­kov.
– Ne, Cvet­ko­ve, ne… Oti­}i }u ~im se o`e­nim, on­da }u ima­ti
dru­ge, vi­{e ci­qe­ve. Evo, uzmi­te kwi­gu – re­kao je i iz­va­dio kwi­gu
iz or­ma­ra. – Po­sle pre­pi­{i­te pe­smu na pa­pir, re­da ra­di… Die Gre­
na­di­e­re, gre­na­di­ri… To su Na­po­le­on­ o­vi gre­na­di­ri, Cvet­ko­ve…
– Znam, znam! – sa­mo­u­ve­re­no re­~e Cvet­kov.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ po­~e da ~i­ta:

Nach Fran­kre­ich zo­gen zwei Gre­na­di­er’,


Die wa­ren im Nor­den ge­fan­gen;
Und als sie ka­men in’s de­utsche Qu­ar­ti­er’…4

– Ka­kvi div­ni zvu­ci, zar ne?


– Pre­div­ni!
– Ne­ko ih je pre­veo na ru­ski – pri­me­ti ora­spo­lo­`e­ni u~i­teq:

U Fran­cu­sku tad gre­na­di­ra


Iz Ru­si­je i{la su dva.
Kod ne­ma~­kog ne­gde kvar­ti­ra
Po­ra­zi­la vest ih je zla.

Po­tom se za­mi­slio.
– A va{ iz­go­vor, Cvet­ko­ve?
– Po­tru­di­}u se, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u.
Po­sle to­ga je Cvet­kov, s kwi­gom u ru­ci, oti­{ao u pri­ma­}u so­
bu, uhva­tio se obe­ma ru­ka­ma za gla­vu i, ma­da je imao lo­{e pam­}e­we,
po­~eo pri­qe­`no da u~i pe­smu na­pa­met. S vre­me­na na vre­me je trup­kao
no­ga­ma u tak­tu i uz­vi­ki­vao:

Nach Fran­kre­ich zo­gen zwei Gre­na­di­er’,


4 − Pe­sma Hajn­ri­ha Haj­nea. (Nap. prev.) 41
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~, do ko­ga su do­pi­ra­le te re­~i, od­jed­nom bi
otvo­rio vra­ta od pri­ma­}e so­be i sa osme­hom iz­re­ci­to­vao:
U Fran­cu­sku tad gre­na­di­ra
Iz Ru­si­je i{la su dva.
– Ha ha ha – od­go­va­rao mu je Cvet­kov.
– Ha ha ha! – uz­vra­}ao je Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~.
I du­go su se ta­ko sme­ja­li. Po­tom bi Cvet­kov, s jo{ ve­}im ela­
nom, na­sta­vio da u~i pe­smu na­pa­met.
^a­sov­nik je ot­ku­cao se­dam sa­ti, i Angst je ti­ho u{ao u so­bu,
pri­{u­wao se ot­po­za­di svom mla­dom pri­ja­te­qu, sta­vio pred we­ga
~a­{u ~a­ja i po­qu­bio ga ne­`no u gla­vu.
Cvet­kov, ko­ji ni­ka­ko ni­je o~e­ki­vao ta­kav to­pao iz­raz za­hval­
no­sti, br­zo se okre­nu i po­qu­bi u~i­te­qa u ra­me.
Po­{to su se ta­ko sme­ja­li ot­pri­li­ke do de­set sa­ti, naj­zad su
po­{li na spa­va­we, a su­tra­dan uve­~e je Cvet­kov po­no­sno pru­`io
kwi­gu Fjo­d o­ru Fjo­do­ro­vi­~u i, u na­d i da }e ga za­pa­w i­ti ne­
`no­{}u iz­go­vo­ra i bes­pre­kor­nim pam­}e­wem, za­mo­lio ga da sa­
slu­{a we­go­vu re­ci­ta­ci­ju.
Po­~eo je da re­ci­tu­je.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je za­~u­|e­no slu­{ao. Ka­ko je Cvet­kov od­mi­
cao, ta­ko je li­ce do­brog u~i­te­qa po­sta­ja­lo sve tu­`ni­je. Cvet­kov je
imao u`a­san iz­go­vor, u za­no­su je sva­ko „p“ iz­go­va­rao na fran­cu­ski
na­~in – kroz nos. Kad je za­vr­{io, po­gle­dao je u u~i­te­qa… i, po­{to
je vi­deo da je ovaj du­bo­ko za­mi­{qen, od­jed­nom se zbu­nio.
– Ka­ko vam se ~i­ni?
– Za­hva­qu­jem vam, Cvet­ko­ve – re­~e Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ – {to
ste na­u­~i­li ne­ma~­ku po­e­zi­ju; ali ne mo­`e­te da je re­ci­tu­je­te na
sve­~a­no­sti: iz­go­va­ra­te ne­ma~­ke re­~i kao Fran­cuz.
Cvet­kov ose­ti stra­{nu ne­la­go­du.
– To je ve­ro­vat­no za­to {to je mo­ja maj­ka od­li~­no go­vo­ri­la
fran­cu­ski?... – od­go­vo­rio je, iz­ve­{ta­~e­no se sme­ju­}i i okre­}u­}i
se ta­mo-amo na jed­noj no­zi.
Ali po­{to od u~i­te­qa ni­je do­bio ni­ka­kvu ute­hu, do­dao je:
– Uosta­lom, ona je dav­no umr­la… od su­{i­ce; ima­la je su­{i­cu.
– Ni­{ta, ni­{ta, Cvet­ko­ve, ni­ste vi kri­vi! Za­hva­qu­jem vam;
ni­ka­da vam ne­}u za­bo­ra­vi­ti ovo.
Sve­~a­nost je odr­`a­na su­tra­dan, a ne­ma~­ku pe­smu je re­ci­to­vao
ne­ki de­~ak iz ni­`ih raz­re­da.
Vla­snik pan­si­o­na je pri­go­vo­rio Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u zbog
to­ga: dru­gar­ski mu je spo­~it­nuo ka­ko ni­je do­voq­no vre­dan i ne
ra­di do­voq­no sa u~e­ni­ci­ma.
Po­sle tih re­~i Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je re­{io da dâ ot­kaz. Do­{ao
42 je ku­}i, sa­ku­pio sve svo­je sve­ske iz gra­ma­ti­ke i sin­tak­se, uve­zao
ih u za­ve­`qaj i, po­{to ih je ne­ko vre­me gle­dao pot­pu­no od­sut­
no, sta­vio ih je du­bo­ko u ko­mo­du i na­pi­sao ostav­ku. Svi su bi­li
za­pa­we­ni… De­ca su pla­ka­la kad su se opra­{ta­la s wim; sta­ri­ji
u~e­ni­ci su mu po­klo­ni­li sre­br­nu ta­ba­ke­ru, i ceo pan­si­on je bio
oba­vi­jen ne­ka­kvom tu­gom tog da­na kad se u~i­teq ne­ma~­kog je­zi­ka
opra­{tao s we­go­vim sta­na­ri­ma.
Eto ka­ko je efekt­no Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ za­vr­{io svo­ju pe­da­
go­{ku ka­ri­je­ru.

Uosta­lom, Li­li­jen­feld ni­je oti­mao sa­mo u~e­ni­ke…


On je bio ro­|en da pra­vi ne­pri­li­ke Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u, iako
ga ni­je po­zna­vao i ni­je imao ni­{ta pro­tiv we­ga.
Za {est me­se­ci, ko­li­ko je pro­veo u gra­du, Vil­helm Li­li­jen­
feld je ste­kao od­li~­nu re­pu­ta­ci­ju i, upr­kos to­me {to je ma­lo
ple­sao, bio je po­zi­van na sve za­ba­ve ko­je su pra­vi­li ~i­nov­ni­ci,
pe­da­go­zi i sred­we imu}­ni le­ka­ri. Na tim za­ba­va­ma je is­ti­cao svoj
vi­tak stas, ne­ma~­ko li­ce i `i­le od cr­no­pla­vog bar­{u­na i imao
je uspe­ha kod `e­na.
Ubr­zo je sreo Da­{ew­ku na jed­noj opu­{te­noj za­ba­vi; ona je ta­da
pr­vi put iza­{la u dru­{tvo po­sle o~e­ve smr­ti. Kao {to sam po­me­
nuo na kra­ju dru­gog po­gla­vqa, woj je kod Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a bi­lo
sve do­sad­ni­je, i ne­ma ni­~eg ~ud­nog u to­me {to ju je sta­ra kqu­~ar­ka
we­nog oca So­fi­ja Pe­trov­na N*** na­go­vo­ri­la da do­|e kod we; kqu­
~ar­ka je tvr­di­la da se na za­ba­vi, na ko­ju su po­zva­ni sa­mo bli­ski
pri­ja­te­qi, ne­}e ple­sa­ti i da ni­ko­me ne­}e bi­ti ne­la­god­no zbog to­ga
{to je Da­{ew­ka u `a­lo­sti.
Da­kle, Vil­helm je sreo Da­{ew­ku.
– Ko je ona hlad­na de­voj­ka u cr­ni­ni? – upi­tao je jed­nog go­sta.
– Ona po­red sto­la? Zar ni­je le­pu­{ka­sta? Pri­~a se da se uda­je
za svog sta­ra­te­qa – Ang­sta… Zna­te – u~i­te­qa ne­ma~­kog je­zi­ka…
Uosta­lom, i we­na maj­ka je bi­la Ne­mi­ca… U na­{em gra­du ima mno­
go Ne­ma­ca!
– Od­mah sam vi­deo da u woj ima ne­~eg ne­ma~­kog! – pri­me­ti gor­
di Vil­helm za­dr­`a­va­ju­}i osmeh.
Gost ga je upo­znao s wom… Wih dvo­je su po­~e­li da raz­go­va­ra­ju
i br­zo su se raz­um ­ e­li; ras­ta­li su se kao do­bri dru­go­vi.
Ne­ma po­tre­be da sa­da go­vo­ri­mo o Ver­te­ru, o raz­boj­ni­ci­ma, o
ba­la­da­ma i vi­te­zo­vi­ma, o me­se­~i­ni i bes­te­le­snim ide­a­li­ma; sve je
to do­bro po­zna­to… Ali ne­}e bi­ti zgo­reg da se ~i­ta­o­ci ma­lo pri­se­te
sve­ga to­ga ka­ko bi mo­gli da re­qef­no za­mi­sle ta­jan­stve­nu sim­pa­
ti­ju ko­ja je buk­nu­la iz­me­|u dvo­je mla­dih qu­di. Po­~e­li su se ~e­sto
vi­|a­ti kod So­fi­je Pe­trov­ne. Vil­helm je po­stao set­ni­ji; Da­{ew­ka
je ~e­{}e uz­di­sa­la kod ku­}e, za­~i­ka­va­la je Cvet­ko­va, ko­ji, ona­ko 43
mlad i ne­is­ku­san, ni­je mo­gao da joj kat­kad ne do­ba­ci ne­ki kom­pli­
ment, bez ika­kvih zad­wih mi­sli, i hlad­no i u~­ti­vo je od­go­va­ra­la
Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u na we­go­ve kra­sno­re­~i­ve iz­li­ve.
– Da li ste mo­`da pro­me­ni­li od­lu­ku, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na? –
upi­tao ju je jed­nom Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~.
– Ni­sam, ni­sam, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u! – sva za­ja­pu­re­na, br­`e-
bo­qe od­go­vo­ri Da­{ew­ka i, se­tiv­{i se oca na sa­mr­ti, za­drh­ta.
On je }ut­ke sta­jao ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka pred wom i bo­ja­`qi­vo
do­dao:
– Ne­moj­te me­wa­ti od­lu­ku, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na… Ja vas stra­sno
vo­lim! Va{ otac…
– Ah, ne po­mi­wi­te mog oca!...
– Pa `e­leo bih da vas po­qu­bim u ru­ku.
Ona mu pru­`i ru­ku i, ka­ko je bi­la ra­stro­je­na, na­~as je ose­ti­la
za­hval­nost pre­ma we­mu i so~­no ga je po­qu­bi­la u ~e­lo.
On br­zo iza­|e iz so­be. Uve­~e istog da­na po­de­lio je s wom svo­je
mi­sli.
– Sa­da, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, po­sle one ne­`no­sti… po­sle pr­vog
qu­bav­nog po­qup­ca… po­sle te ne­`no­sti re­kao sam se­bi: ne mo­gu da
`i­vim bez tog stvo­re­wa… i pre }u po­lu­de­ti ili po­gi­nu­ti… ali to
stvo­re­we }e bi­ti mo­je! Ni­kom ne­}u pre­pu­sti­ti tu `e­nu!
Po­sle to­ga se mno­go sme­jao i, `e­le­}i da je za­ba­vi, u {a­li je re­
kao ka­ko }e za ven­~a­we obu­}i `i­le ko­ji je vi­deo u jed­nom du­}a­nu i
ko­ji ima cr­ne pru­ge, a na wi­ma su `u­tim svi­le­nim kon­cem iz­ve­ze­ni
lov­ci, psi, pu­{ke i pti­ce.
Dok ga je ra­se­ja­no slu­{a­la, Da­{ew­ka se se­ti­la Vil­hel­mo­vog
bar­{u­na­stog `i­lea i po­mi­sli­la ka­ko je raz­li­ka iz­me­|u Vil­hel­ma
i Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a ista kao iz­me­|u `i­lea ko­ji no­si Vil­helm
i idi­ot­ske tka­ni­ne ko­ju je opi­sao Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~.
– [ta sam to u~i­ni­la? Ah, {ta sam u~i­ni­la! – uz­vi­ki­va­la je
u mi­sli­ma.
Vil­helm se pak iz sa­ta u sat sve vi­{e za­gre­vao, a u we­go­voj bli­zi­
ni se na­{ao i ~o­vek ko­ji je iz ego­i­sti~­nog za­do­voq­stva do­li­vao uqe
na we­go­vu va­tru. Taj ~o­vek je bio sin bo­ga­tog ze­mqo­po­sed­ni­ka – mla­di
Po­liw­ka Kru­to­ja­rov, ko­ji se pri­pre­mao da stu­pi u voj­nu slu­`bu.

IV

Ze­mqo­po­sed­nik je bio ~o­vek bla­ge na­ra­vi ko­ji je iz mla­do­sti


sa­~u­vao pri­li~­no `i­ve, sla­du­wa­ve o~i, jo{ ne pot­pu­no iz­ble­de­
lo sla­do­stra­{}e i, u ve­li­koj me­ri, ot­me­nu qu­ba­znost, zbog ko­je je
we­go­vo dru­{tvo bi­lo pri­jat­no mno­gi­ma, po­seb­no sta­nov­ni­ci­ma
44 Mo­skve i Pe­ter­bur­ga. Po­red to­ga, ni­je bio li­{en iz­ve­sne tre­zve­
no­sti i sta­ra~­ke obra­zo­va­no­sti, ~i­ji je bu­ke do­ne­kle iz­ve­trio
s vre­me­nom. Umeo je da bu­de vr­lo {ar­man­tan kad je raz­go­va­rao s
da­ma­ma, i u wi­ho­vom pri­su­stvu se br­zo oslo­ba­|ao tro­mo­sti i le­
wo­sti, ko­je su mu bi­le svoj­stve­ne. Zbog svih tih oso­bi­na, kao i zbog
ve­li­kog imet­ka, po­stao je vr­lo uti­ca­jan u gra­du i us­peo je da stek­ne
pri­ja­teq­stvo stro­gog gu­ber­na­to­ra i we­go­ve `e­ne, ko­ja se stra­{no
do­sa­|i­va­la, te je stal­no od­la­zio kod wih u ku­}u. Svi su zna­li da
on, po­red ima­wa, ima i po­ve­li­ku u{te­|e­vi­nu, ko­ju ~u­va za si­na, za
svog mi­log Pa­{en­ku, ka­ko mo­mak, kad stu­pi u gar­du, ne bi za­vi­sio
od oca i ka­ko bi mo­gao da se {e­pu­ri i za­ba­vqa do mi­le vo­qe. Stra­
{no je vo­leo si­na. U ne­`nim cr­ta­ma we­go­vog ot­me­nog za­ga­si­tog li­ca, u
ta­na­noj gra­ci­o­zno­sti we­go­ve vit­ke fi­gu­re, u we­go­vom na­~i­nu iz­ra­`a­
va­wa Kru­to­ja­rov je vi­deo cr­te, stas i ma­ni­re svo­je po­koj­ne `e­ne, ko­ja
je umr­la dve go­di­ne na­kon wi­ho­vog ven­~a­wa. On se ra­no o`e­nio wo­me
i po­da­rio joj je sav pla­men svo­je mla­do­sti. I za­to je mla­da su­pru­ga,
ko­ja je ra­no umr­la, osta­vi­la u we­go­voj du­{i ne­iz­bri­si­vu uspo­me­nu,
a osta­vi­la mu je i si­na, ko­ji je li­~io na tu uspo­me­nu. Ma­da je `i­veo u
pro­vin­ci­ji, Po­liw­ka je, na­rav­no, ste­kao iz­vr­sno obra­zo­va­we, ko­je je
ve­{to ko­ri­stio. Ocu je ra­dio {ta je hteo, a ve} u ~e­tr­na­e­stoj go­di­ni je
po­~eo da ~i­ta sva­ka­kve ro­ma­ne. Raz­me­tqi­vog i pra­ska­vog Di­mu, Si­ja
i di­vqi ri­tam we­go­vih stra­ni­ca, iz ko­jih, upr­kos za­mi­sli wi­ho­vog
auto­ra, ni­je iz­vla­~io mo­ral­ne po­u­ke – pro­gu­tao je u ono vre­me u ko­jem
za­po­~i­we za­plet mo­je pri­~e, to jest u svo­joj de­vet­na­es­ toj go­di­ni, ba{
ka­da je sti­gao Vil­helm. Ni­je mu pro­ma­kla ni le­`er­nost Po­la de Ko­ka,
i sve se to ta­ko utka­lo u we­go­vo pam­}e­we i we­gov um da je on, po­{to
ni­je ne­po­sred­no po­zna­vao `i­vot, a po­go­to­vo onaj ko­ji se od­vi­jao oko
we­ga, stal­no ne­pri­jat­no iz­ne­na­|i­vao i svog oca i dru­ge qu­de – ~as ne­
po­treb­no o{trom re­~e­ni­com, ~as ne­po­sred­nim op­ho­|e­wem sa `e­na­ma
iz svih slo­je­va, ~as hlad­nim gle­di­{tem, ko­je je, u su­{ti­ni, bi­lo ~i­sta
eg­zal­ta­ci­ja ta­{ti­ne. Mno­gi su osu­|i­va­li Kru­to­ja­ro­va zbog to­ga {to
je ta­ko vas­pi­tao si­na; sma­tra­li su da }e mo­mak upa­da­ti u ne­vo­qe i da
}e otac mno­go pa­ti­ti zbog we­ga; Kru­to­ja­rov je to i sam na­slu­}i­vao i
za­to je po­~e­sto bio za­bri­nut. Ali Pol bi mu po­di­{ao, i sve se na­sta­
vqa­lo po sta­rom. I da­qe su mu do­la­zi­li dru­go­vi i ko­je­ka­kvi pa­ra­zi­
ti, i da­qe se, ~im bi po­`e­leo, upre­za­la naj­bo­qa troj­ka, i da­qe su i
otac i sin hr­li­li na­pred – je­dan sa svo­jom le­wom sla­bo­{}u, dru­gi
s kqu­~a­lim otro­vom mla­da­la~­ke uobra­zi­qe.
Vil­hel­mov do­la­zak u wi­ho­vu ku­}u je pri­li~­no po­zi­tiv­no uti­
cao na Po­lov mo­ral, {to je bi­lo na­ro­~i­to va­`no jer je Pol ula­zio u
opa­sne go­di­ne. Vil­helm je bio eg­zal­ti­ran, ali u osno­vi ~a­stan. Iako
je kroz ne­de­qu da­na pre­stao da bu­de na­stav­nik i po­stao Po­lov drug, a
po­tom i pri­ja­teq, iako je i sam pod­le­gao we­go­vom {ar­mu, ipak je on
bio sta­ri­ji od Po­la i us­peo je da mu na­met­ne svoj auto­ri­tet, a sa­mim
tim i da mno­go {ta pro­me­ni kod we­ga. Do­du­{e, Vil­helm ni­je ni­{ta 45
~i­nio ka­ko bi po­sti­gao taj ciq; do po­boq­{a­wa je do­{lo spon­ta­no,
wih dvo­ji­ca ni­su ni pri­me­ti­li da se ne­{to pro­me­ni­lo. Vr­lo je la­ko
mla­di­}a s ras­pli­nu­tom pa­`wom usme­ri­ti ka ne­~em bo­qem, po­seb­no
kad taj mla­di} `e­li da se do­pa­da, kao {to je hteo Pol.
Vil­hel­mo­va iz­ne­nad­na qu­bav pre­ma Da­{ew­ki omo­gu­}i­la im
je da se jo{ vi­{e zbli­`e i otvo­ri­la je no­vo po­pri­{te za Po­la,
ko­ji je `e­leo da iz­ve­de ne­{to upe­~a­tqi­vo pre ne­go {to mu do­|e
vre­me da zvec­ka sa­bqom po Nev­skom i no­si na se­bi zla­to gar­dij­
skog oklo­pa.
Vil­hel­mu je bi­lo te­{ko da du­go }u­ti… I jed­ne ve­~e­ri je ot­
krio sta­we svog sr­ca ono­me ko­ga je ~e­sto u po­~et­ku iza le­|a na­zi­
vao de­~a­kom.
– Pri­ja­te­qu! – re­kao je. – Te­{ko je neo­`e­we­nom ~o­ve­ku!... Tre­
ba se o`e­ni­ti.
– Pih! Ko­je­{ta! – uz­vik­nu Pol. – Neo­`e­we­nom je mno­go bo­qe.
– Ne, Po­le, neo­`e­we­nom pa­da­ju na pa­met ta­kve mi­sli…
Po­sle tih re­~i mla­di Ne­mac po­gle­da kroz pro­zor u me­sec i
sa­wa­la~­ki pre­|e ru­kom po ko­si.
– @i­vot }e pro­}i i bi­}e ja­lov… – na­sta­vio je. – Po­ro­di­ca je
sve­ti­wa, a ti to ospo­ra­va{ za­to {to si jo{ de­te.
Pol se na­mr­{ti, ali Vil­helm br­`e-bo­qe do­da­de:
– Ne­moj se vre­|a­ti zbog mo­jih re­~i, pri­ja­te­qu!... Ma ko­li­ko
da si pa­me­tan i na­~i­tan, ja ipak po­zna­jem `i­vot bo­qe ne­go ti… i
znam da se ni­{ta ne mo­`e me­ri­ti sa ~i­stom qu­ba­vqu.
Pol se za­in­te­re­so­vao za raz­go­vor i na­kon sat vre­me­na znao je
sve: i da je Da­{ew­ki umro otac, i da je ona u ~ud­nom od­no­su sa Ang­
stom, i da je le­pa, i da je Vil­helm stra­{no vo­li. To je bi­lo do­voq­no
da se u we­mu pro­bu­di sa­os­ e­}a­we. Re­{io je da po­ma­`e Vil­hel­mu ko­
li­ko god bu­de mo­gao i od­mah mu iz­lo­`io svoj plan: on }e pot­ku­pi­ti
Ang­sto­vu ku­va­ri­cu, a Vil­helm }e po­~e­ti da se do­pi­su­je i sa­sta­je s
Da­{ew­kom. Su­tra­dan je obu­kao ko­`uh i uve­~e, pod pla­{tom ta­me,
ta­jan­stve­no kre­nuo u za­ba­~e­ni so­kak ka­ko bi pot­ku­pio ku­va­ri­cu, a
una­pred je smi­slio iz­go­vo­re i raz­lo­ge za po­se­tu. Ostva­rio je svo­ju
na­me­ru, a za­po­~e­ta je i pre­pi­ska; me­|u­tim, Da­{ew­ka ni­je pri­sta­la
da do­la­zi na sa­stan­ke – od­go­vo­ri­la je da se wih dvo­je mo­gu vi­|a­ti
vr­lo ~e­sto kod za­jed­ni~­kih pri­ja­te­qa, da ona iona­ko mno­go ~i­ni
za Vil­hel­ma, i da ti­me {to do­la­zi na raz­ne za­ba­ve zbog we­ga po­
ka­zu­je ne­po­{to­va­we pre­ma svo­joj `a­lo­sti.
Kad je vi­deo {ta sve Pol radi ka­ko bi mu po­mo­gao i kad se
se­tio da bi mu pre­ko we­ga sta­ri Kru­to­ja­rov mo­gao bi­ti vr­lo ko­
ri­stan u ma­te­ri­jal­nim stva­ri­ma, Vil­helm se jo{ vi­{e zbli­`io
sa svo­jim vas­pi­ta­ni­kom.
Uglav­nom, Po­lu je sve i{lo od ru­ke, a za­qu­bqe­nom Vil­hel­mu
46 se, na­pro­tiv, ~i­ni­lo da stva­ri sto­je lo­{e: Angst je od­lu­~an, u
sva­kom slu­~a­ju, osta­vqa ta­kav uti­sak, a i Da­{ew­ka to po­sred­no
po­tvr­|u­je, ona je pak ras­tr­za­na iz­me­|u uspo­me­ne na oca i qu­ba­
vi ko­ja se ra­|a.
U me­|u­vre­me­nu je sti­glo le­to. Sve je bi­lo kao pre. Qu­bav je
ra­sla, Pol je sve vi­{e po­ma­gao za­qu­bqe­ni­ma (na­ro­~i­to ot­ka­ko je
upo­znao Da­{u); sa­mo se jad­ni Angst ja­ko bri­nuo: `a­lost se za­vr­
{i­la, a ven­~a­we se ne po­mi­we. Ni­je mu se na­ro­~i­to do­pa­da­lo ni to
{to Da­{ew­ka ~e­sto iz­la­zi, iako mu je po­ne­kad lu­ka­vo nu­di­la da
je pra­ti kod ne­ke po­zna­ni­ce. Me­|u­tim, ni­je znao da ona odr­`a­va
od­no­se sa Vil­hel­mom, jer je ovaj u we­go­vom pri­su­stvu bio iz­u­zet­no
opre­zan i imao je do­voq­no tak­ta da ne kri­je po­znan­stvo s wom, ali
po­na­{ao se kao da je po­zna­je po­vr­{no.
Me­|u pro­me­na­ma ko­je su se do­go­di­le u me­|u­vre­me­nu tre­ba po­me­
nu­ti i od­la­zak Va­we Cvet­ko­va iz pan­si­o­na, uz­gred sa­svim za­ko­nit
od­la­zak – po­sle za­vr­{e­nog {ko­lo­va­wa.
On je gor­do otre­sao sa se­be {kol­ski ja­ram, sa­{io je se­bi, o
Ang­sto­vom tro­{ku, vu­ne­ni ka­put, sa­ko i jo{ po­ne­{to i re­{io da
se od­mo­ri od u~e­wa go­di­nu ili go­di­nu i po da­na, a on­da, na­rav­no,
da za­po~­ne voj­nu ka­ri­je­ru. Angst je krio od we­ga svo­ju za­bri­nu­tost,
po­{to ni­je imao do­voq­no osno­va za wu, ali i da­qe ga je vo­leo kao
otac i pru­`ao mu go­sto­prim­stvo bez ika­kve na­dok­na­de.
Jed­nom (to je bi­lo po­~et­kom ju­na) kod Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a
je svra­tio po­zna­nik, sta­ri uprav­nik jed­nog pri­grad­skog se­la i
stra­stve­ni pe­ca­ro{.
– Haj­de­mo kod me­ne da ma­lo pe­ca­mo – re­kao je Fjo­do­ru Fjo­do­
ro­vi­~u. – Ma­kar na pet-{est da­na… Ta­mo u re­ci i rib­wa­ci­ma ima
mno­go ri­be.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ raz­mi­sli i, po­{to je bio utu­~en, pri­sta­de.
Na­dao se da }e mu no­va za­ba­va od­vu­}i pa­`wu, tim pre {to u gra­du,
ta­ko­re­}i, ni­je imao {ta da ra­di, a iz sa­ta u sat je bio sve po­ti­{te­
ni­ji. Po­red to­ga, po­mi­slio je ka­ko }e na Da­{u mo­`da bla­go­tvor­no
de­lo­va­ti taj neo­~e­ki­va­ni, ma­kar i krat­ki ra­sta­nak po­sle ce­le
go­di­ne }u­tqi­vog i sa­mot­nog su­`i­vo­ta s wim.
– Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, ho­}u da ot­pu­tu­jem! – re­~e on na­kon {to
je obu­kao svo­ju sve­tlu al­ma­vi­vu5 i sta­vio na gla­vu si­vi {e­{ir.
– Ku­da? – za­mi­{qe­no upi­ta mla­da de­voj­ka.
– Ho­}u da s Ro­ber­tom Iva­no­vi­~em odem u we­go­vo se­lo… na ne­
de­qu da­na, a mo­`da i na du­`e… ta­mo ima ri­be…
– Pa do­bro, i?
– Ni­{ta, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na; oba­ve­{ta­vam vas… [ta vi mi­
sli­te?
– [ta bih mo­gla da mi­slim, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u? Za­i­sta ne znam,
po­stu­pi­te ka­ko `e­li­te… Ve­ro­vat­no }e vam ta­mo bi­ti za­bav­no.
5 − Kra­tak ogr­ta~, na­zvan po gro­fu Al­ma­vi­vi, ju­na­ku Bo­mar­{e­ov
­ e ko­me­di­je „Fi­ga­ro­va `e­nid­
ba“. (Nap. prev.) 47
– A ho­}e­te li se vi do­sa­|i­va­ti ov­de, Dar­ja Ni­ko­la­jev­na?
– Ne ve­ru­jem, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u, na­vi­kla sam da bu­dem sa­
ma, {ta­vi­{e, ja­ko vo­lim sa­mo­}u.
Taj raz­go­vor se vo­dio u ba­{ti is­pred ku­}e. Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~
tu­`no po­qu­bi Dar­ju Ni­ko­la­jev­nu u ru­ku. Al­ma­vi­va se za­wi­ha i
za­jed­no sa {e­{i­rom ne­sta­de iza ka­pi­je.
Da­{a is­pra­ti po­gle­dom svog sta­ra­te­qa i za­pla­ka. Te­{ka je
bi­la bor­ba iz­me­|u qu­ba­vi pre­ma Vil­hel­mu i oba­ve­ze pre­ma ocu!
Sat ka­sni­je Vil­helm je sa­znao za od­la­zak Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­
~a, a sat i po po­sle to­ga, u tre­nut­ku kad je Cvet­kov si­{ao s tre­ma i
kre­nuo u svo­ju ve­~er­wu {et­wu bu­le­va­rom, iza ugla je is­ko­~io ne­ki
ne­zna­nac, osvr­nuo se oko se­be i hra­bro u{ao u sme­|u ku­}u.
Pol u me­|u­vre­me­nu ni­je gu­bio vre­me. ^im je sa­znao da je Fjo­
dor Fjo­do­ro­vi~ oti­{ao, u we­go­voj gla­vi su po­~e­le da ra­stu kli­ce
ve­li­kog pla­na. Dok je Vil­helm za­bo­ra­vqao sve kraj Do­ro­te­ji­nih
no­gu, we­gov mla­di pri­ja­teq je za­bri­nu­ta li­ca {par­tao po so­ba­ma,
a we­go­va za­mi­sao je sa­zre­va­la.
„Angst }e bi­ti od­su­tan bar pet da­na, mo­`da i du­`e… Od­li~­
no! Iako je Do­ro­te­ja pla­{qi­va, Vil­helm }e je na­go­vo­ri­ti. Qu­bav
}e joj po­mo­}i da se od­lu­~i. Kad se to de­si, tre­ba po­`u­ri­ti… Moj
otac ima ve­ze, spre­~i­}e skan­dal. Da­}e im ko­we u Be­lo­po­qu (ta­ko
se zva­lo ima­we Kru­to­ja­ro­vih); ven­~a­we }e bi­ti no­}u, pod me­se­~i­
nom… To je iz­vr­sno! Sve­tlu­ca­we lam­pi i sve­}a… Ble­da ne­ve­sta,
vit­ki ne­ma~­ki stu­dent… I Pol, hra­bar i lu­kav… a pri­tom i ple­
me­nit i lep…“
Ose­}ao se vr­lo pri­jat­no u tim tre­nu­ci­ma, ja­ko su ga za­ba­vqa­le
te za­mi­sli i pe­ri­pe­ti­je.
„Ne­ka pre­pre­ke idu do­|a­vo­la! Do­|a­vo­la s pre­pre­ka­ma!“
Utom se se­tio Cvet­ko­va i po­mi­slio ka­ko bi on mo­gao bi­ti
smet­wa.
Ali znao je da Cvet­kov `ar­ko `e­li da se spri­ja­te­qi s wim.
Pol je vi­deo Cvet­ko­va dva-tri pu­ta kod za­jed­ni~­kih po­zna­ni­ka
i pro­zbo­rio s wim ne­ko­li­ko re­~i; do­ma­}in mu je ta­da re­kao ka­ko
Cvet­kov sil­no `e­li da se zbli­`i s wim. I tre­ba re­}i isti­nu: ma
ko­li­ko da je bio na­o~­ it, Va­wa je stra­{no pa­tio zbog to­ga {to dru­
gi mla­di­}i, ni iz­da­le­ka ta­ko na­o­~i­ti kao on, lum­pu­ju kod Po­la,
ru­~a­ju s we­go­vim ocem i se­de u we­go­vim san­ka­ma kad one o pra­zni­
ci­ma le­te glav­nim grad­skim uli­ca­ma i pre­ti­~u sve na svom pu­tu,
osta­vqa­ju­}i iza se­be po­hva­le, ne­mo ~u­|e­we i gru­dve sne­ga ko­je su
po­di­za­la ko­pi­ta va­tre­nih lo­go­va. Pol je u kwi­ga­ma na­i­la­zio na
be­zna­~aj­ne ju­na­ke s na­gla­{e­nom sklo­no­{}u ka ras­ko­{i, i to mu
je omo­gu­}i­lo da la­ko pro­zre Va­wu.
U`i­vao je u to­me da za­po­de­ne raz­go­vor s wim i da ga na kra­ju
48 ne po­zo­ve kod se­be. Sa­da je raz­mi­{qao dru­ga­~i­je.
„Po­zva­}u ga ova­mo, ili, jo{ bo­qe, u Be­lo­po­qe. A Vil­helm }e u
me­|u­vre­me­nu na­go­vo­ri­ti Da­{u da po­beg­ne s wim.“ Ta­ko je od­lu­~io,
i ne­str­pqi­vo je ~e­kao da se Vil­helm vra­ti.
Vil­helm se vra­tio obes­hra­bren: Da­{a je bi­la tu­`na, go­vo­ri­
la je ka­ko ni u kom slu­~a­ju ne­}e ni­{ta pred­u­ze­ti, ka­ko tre­ba da
~e­ka­ju, i to du­go; kad je on iz­ra­zio `e­qu da raz­go­va­ra sa Ang­stom
i za­tra­`io od we do­zvo­lu za to – od­ma­hi­va­la je ru­ka­ma itd.
– Ona ka­`e da je on do­bar, ali ot­ka­ko je re­{io da se o`e­ni wo­me,
uli­va joj strah, po­seb­no svo­jom }u­tqi­vo­{}u i za­tvo­re­no­{}u. Re­kao
joj je da je ni po ko­ju ce­nu ne­}e ustu­pi­ti ni­ko­me. Ali pret­po­sta­vqam
da u ovom slu­~a­ju ne tre­ba pri­da­va­ti va­`nost we­nim re­~i­ma.
– [ta ti je? {ta ti je? – uz­vik­nu Pol. – U pra­vu je! I sâm sam
~uo da je on stra­{no prek… ~ak i zlo­ban…
– Od ko­ga si to ~uo?
– Od Cvet­ko­va, ko­ji `i­vi kod we­ga. – od­go­vo­ri sna­la­`qi­vi
Pol.
Na­rav­no, bez­o~­no je sla­gao. Ni­kad ni­je ~uo ni­{ta sli~­no o
Ang­stu, po­go­to­vo od Cvet­ko­va, ko­ji je o svom do­bro­tvo­ru go­vo­rio
sa­mo hva­lo­spe­ve, po­vre­me­no ukra­{e­ne slo­ven­skim ar­ha­i­zmi­ma.
– Re­kao je da je ni­kom ne­}e ustu­pi­ti… – do­da­de Pol upr­kos ja­
kom sti­du ko­ji je ose­}ao. – Ne­go, vi­di {ta sam smi­slio.
Iz­lo­`io je svoj plan. Vil­helm se za­mi­slio.
Su­tra­dan uju­tro su usta­li ra­no i sve do ru~­ka su raz­go­va­ra­li
i ras­pra­vqa­li o Po­lo­vom pred­lo­gu, pri ~e­mu su u `a­ru ras­pra­ve
uni­{ti­li bez­broj ci­ga­re­ta. Vil­helm se na kra­ju pre­dao – upr­kos
to­me {to mu mla­dost we­go­vog po­mo}­ni­ka ni­je uli­va­la po­ve­re­we i
{to mu se ~i­ni­lo da plan ni­je la­ko iz­ve­sti.
Sta­ri Kru­to­ja­rov se, u tan­kom ogr­ta­~u, po­sle ru~­ka opru­`io
na oto­ma­nu s na­me­rom da po­pu­{i ci­ga­ru i po­tom ma­lo od­re­ma.
Po­pu­{io je ci­ga­ru; ta­mo­cr­ve­ne za­ve­se na pro­zo­ri­ma i dru­gi
pred­me­ti u so­bi ve} su po­~e­li da se ras­pli­wa­va­ju i da tu­po de­lu­ju
na we­go­ve po­lu­za­tvo­re­ne o~i… Ali iz­ne­na­da za­{kri­pa­{e vra­ta,
i u|e Pol.
– Iz­vo­li, dra­gi moj! – pro­mr­mqa otac ni­ma­lo odu­{e­vqen.
– O~e, do­{ao sam da po­raz­go­va­ram s to­bom o jed­noj stva­ri…
– Ali, si­ne… Spa­va mi se… Raz­go­va­ra­}e­mo po­sle.
– Ka­ko po­sle: u pi­ta­wu je va­`na stvar, iz­ne­na­di­}e{ se.
Kru­to­ja­rov se ma­lo uz­ne­mi­ri, ali osta­de da le­`i.
– Ma ne­moj da usta­je{ – re­~e sin. – Ne­ma po­tre­be, sa­mo pri­
sta­ni...
Po­sle tih re­~i on se­de na kraj di­va­na i po­qu­bi oca u ru­ku.
Kru­to­ja­rov ga ne­`no po­mi­lo­va.
– [ta ti je po­treb­no, de­te mo­je? [ta `e­li{? Zar ti ja ne­{to
us­kra­}u­jem?.. Svi ka­`u da sam te raz­ma­zio… 49
– Ma ne­ka pri­~a­ju, ta­ta, {ta te bri­ga? Pa ti zna{ da te ja
vo­lim i po­{tu­jem. Ne­go, sa­slu­{aj me… Da bu­dem iskren, stvar je
ta­kva da ne znam od ~e­ga bih po­~eo…. Pre sve­ga, obe­}aj mi da }e{
is­pu­ni­ti mo­ju mol­bu.
– Ka­ko da ti obe­}am? Fi­nis, mon cher ami!..6 Ne mo­gu zna­ti!..
[ta ako za­tra­`i{ mo­ju gla­vu? – mu­klim i pre­kor­nim gla­som re­~e
ze­mqo­po­sed­nik.
– Le­pa je ta tvo­ja qu­bav! Ka­kav si ti to otac? Ne mi­sli{ vaq­da
da bih tra­`io ne­{to ne­mo­gu­}e?
– Ma sve­jed­no, pr­vo re­ci…
– Ne, o~e… Obe­}aj da }e{ mi udo­voq­tii!
– Fi­nis, mon an­ge…7
– Ka­ko, fi­nis? Ne, ta­ti­ce, dra­gi…
Pol klek­nu i pri­slo­ni li­ce na o~e­ve na­dla­ni­ce.
– Do­bro, do­bro… do­sta, u re­du! – uz­vik­nu otac.
– Obe­}a­va{? – upi­ta sin.
– Do­bro. Zar mi ne ve­ru­je{?
– Obe­}a­va{?
– Do­bro, do­bro, obe­}a­vam!
– Daj mi ru­ku… E ta­ko. Sad slu­{aj… po­treb­no mi je tri­sta,
ili u kraj­wem slu­~a­ju dve­sta ru­ba­qa, i to od­mah.
– Po­bo­gu, Pa­{a… Za {ta? Iako ti da­jem apa­na­`u, stal­no tra­
`i{ od me­ne no­vac za ko­je­ka­kve bu­da­la­{ti­ne – to je u`a­sno.
– Ka­ko mo­`e{ da {kr­ta­ri{? Stvar je ja­ko va­`na…
– Ma o ~e­mu je re~? [to ne ka­`e{ ve} jed­nom?
– Vi­di{, je­dan mla­di ~o­vek ov­de u gra­du iz­gu­bio je mno­go nov­
ca na koc­ki…
– Ko je taj mla­di ~o­vek?
– Za­kleo sam se da ne­}u oda­ti we­go­vo ime…
– Da­kle, ho­}e{ we­mu da da{ no­vac… Ne, cher ami: ne mo­`e­mo
pla­}a­ti du­go­ve sva­kom pro­bi­sve­tu.
– To }e ba{ bi­ti ple­me­ni­to s mo­je stra­ne – va­tre­no uz­vik­nu
Pol. – Obe­}am ~o­ve­ku da }u mu po­mo­}i i iz­i­gram ga… Kao da ni­ko
ne zna da smo imu}­ni… i kud bi taj no­vac oti­{ao, vo­leo bih da
znam… Ba{ }u is­pa­sti ple­me­nit!
– Sam si kriv, dru­{ka­ne, ko te je te­rao da obe­}a­va{? Zna{ ka­kve
tro­{ko­ve imam, i ka­kvi su pri­ho­di le­ti… Po­na­{a{ se kao de­ri­{te
ko­je ni­{ta ne zna. Haj­de, idi sad, si­ne, pu­sti me da spa­vam.
– Ali ja }u sve­jed­no po­zaj­mi­ti od ne­kog… Bi­}e{ pri­nu­|en da
pla­ti{.
– Ta {to mi pre­ti{, Pa­{a… To je ~ud­no! Zbog ne­ke bi­tan­ge!
Pol re­{i da upo­tre­bi po­sled­we sred­stvo i po­no­vo klek­nu:
6 − Pre­sta­ni, dra­gi pri­ja­te­qu! (Franc.)
50 7 − Pre­sta­ni, moj an­|e­le… (Franc.)
– ^uj, ta­ta – po­~eo je ma­zno – mno­go pu­ta si mi pri­~ao o mo­joj
maj­ci. Pri­~ao si mi ka­ko si je lu­do vo­leo… Ka­ko si u mo­jim cr­ta­ma
uvek vi­deo wu… Pa po­gle­daj me… Vi­di{ li ka­ko li­~im na wu? Vi­
di{, vi­di{! Se­ti se: za­mi­sli da te ona ova­ko, na ko­le­ni­ma, mo­li da
u~i­ni{ ne­ko do­bro de­lo… Jer to je­ste do­bro de­lo, ta­ta! On je di­van
mla­di}. Pro­kle­}e ga ro­di­te­qi za­to {to su si­ro­ma­{ni… Ta­ti­ce,
dra­gi, pa­pa… u~i­ni to za svog si­na, za Pa­{u… za ma­mi­cu…
Ni­je mo­rao du­go da ga na­go­va­ra na taj na­~in. Kru­to­ja­ro­vu se
ovla­`i­{e o~i; pri­vio je si­na na gru­di, ustao s di­va­na, iz­va­dio iz
{kri­we no­vac i od­bro­jao tri­sta ru­ba­qa. Pol je us­peo da mu, po­vrh
te svo­te, iz­vu­~e iz ru­ke jo{ i nov­~a­ni­cu od dva­de­set pet ru­ba­qa i
otr­~ao je pra­}en do­bro­du­{nim o~e­vim gun­|a­wem.
@e­leo je da is­kam­~i od oca pri­stoj­nu svo­tu, do­voq­nu za spro­
vo­|e­we pla­na ko­ji je smi­slio. Znao je da ovaj u tom tre­nut­ku ni­je
ba{ pri nov­cu jer je tri da­na pre to­ga iz­gu­bio ne­ko­li­ko hi­qa­da
na kar­ta­ma.

Po­{to je pre­va­rio bo­le­}i­vog oca, Po­liw­ka Kru­to­ja­rov je re­


{io da de­lu­je {to je mo­gu­}e br­`e. Znao je da je Do­ro­te­ja pla­{qi­va
i neo­d­lu~­na i da se ne­}e usu­di­ti da po­beg­ne iz ku­}e Fjo­do­ra Fjo­
dro­vi­~a kad se on vra­ti. Pol mo­ra da se upo­zna s Cvet­ko­vim i da
ga od­ve­de; Vil­helm tre­ba da oba­ve­sti Do­ro­te­ju o no­voj od­lu­ci i da
je svo­jom va­tre­nom kra­sno­re­~i­vo­{}u na­go­vo­ri da po­beg­ne s wim.
– ^uj, Vil­hel­me – re­~e Pol – is­pr­va sam mi­slio da su sve po­
te­{ko­}e osta­le iza nas na­kon {to mi je otac dao nov­ce… Ali jo{
mno­go to­ga tre­ba ura­di­ti, a vre­me­na ima ma­lo… [ta }e­mo ako se
Angst iz­ne­na­da vra­ti?
Vil­helm sklo­ni ru­ke s li­ca, uhva­ti Po­la oko stru­ka i re­~e:
– Pri­ja­te­qu moj, re­ci mi {ta da ra­dim – ti si ta­ko brz!
– A {ta si ti? Pu`? Gde je tvo­ja tar­tu­ska od­lu~­nost, bra­te?.. Ha?
– Ne mo­gu ni­{ta da smi­slim, Po­le – od­go­vo­ri Vil­helm i po­gnu
gla­vu. – Sa­mo mi se ~i­ni da ona ni­po­{to ne­}e pri­sta­ti.
Od­mah­nuo je ru­kom, i o~i su mu sev­nu­le.
Pol se na­sme­ja i za­po­ve­di slu­gi da mu do­ne­se lu­lu.
– ^uj – po­~eo je. – Ti si si­gu­ran da tvo­je pi­smo, ma ko­li­ko bi­lo
kra­sno­re­~i­vo, ne­}e ima­ti na­ro­~i­to dej­stvo? Jel’ ta­ko? Mo­ra{ da
se vi­di{ s wom, Vil­hel­me… I tre­ba one­mo­gu­}i­ti Cvet­ko­va da ti
po­kva­ri po­sao ili da oba­ve­sti Ang­sta – za to }u se ja po­bri­nu­ti.
Znam ka­ko }u to da iz­ve­dem. Ona }e su­tra bi­ti sa­ma ceo dan i ce­lu
no}; ~u­je{: ce­lu no}… 51
– Pa ka­ko }e{ od­vu­}i tog de­ra­na?
– To se te­be ne ti­~e, znam ka­ko }u!
Ali Vil­helm `iv­nu i za­tra­`i ob­ja­{we­we.
– Od­ve­{}u ga u svo­je se­lo – od­go­vo­ri Pol.
– Zar ga ti po­zna­je{?
– Hm! Upo­zna­}u se s wim!
Ta­da mla­di Kru­to­ja­rov de­taq­no iz­lo­`i svoj plan Vil­hel­mu,
a ovaj se odu­{e­vi i za­gr­li ga.
– Dra­gi Po­le – re­kao je. – Da li je mo­gu­}e da }e­mo us­pe­ti? U
pra­vu si… Re­ke na­sta­ju od ma­lih po­to­ka… Da! Ako taj Cvet­kov bu­de
ta­mo, ona }e bi­ti pre­stra­{e­na, i ne­}u us­pe­ti da je na­go­vo­rim da
po­beg­ne sa mnom. A ako pri­sta­ne… Bi­}u wen mu`… pre­ko­su­tra…
I, ob­u­zet ve­drim ose­}a­wi­ma, mla­di ~o­vek se­de u fo­te­qu. Po­
tom na­sta­vi ti­{im gla­som, sne­bi­vqi­vo i raz­ne­`e­no:
– Ali ~uj… Mo­`da pre­vi­{e ri­zi­ku­je{ zbog me­ne? Ovo mo­`e
po­sta­ti skan­dal… Na­rav­no, pri­ja­te­qu moj, ako ve} tre­ba ne­ko­me
da du­gu­jem za­hval­nost, `e­lim da je du­gu­jem te­bi i tvom ocu.
– Haj­de, haj­de, pu­sti sad to – od­go­vo­ri Pol. – Uzmi {e­{ir, ide­
mo na bu­le­var. Cvet­kov }e si­gur­no bi­ti ta­mo… Ot­ka­ko je za­vr­{io
gim­na­zi­ju, sva­ke ve­~e­ri se {e­ta bu­le­va­rom.
Cvet­kov se za­is­ ta, u vu­ne­nom ka­pu­tu i sa {ap­kom, {e­pu­rio na
le­pom gu­ber­nij­skom bu­le­va­ru, ko­ji iz­bi­ja na re­ku.
Po­{to je na­pra­vio ne­ko­li­ko kru­go­va i po­ka­zao {e­ta­~i­ma
svo­ju fi­gu­ru – i spre­da, gde se na be­lom i ~vr­stom pla­stro­nu is­ti­
cao cr­ni svi­le­ni `i­le s pla­vim koc­ka­ma, i ot­po­za­di, gde je si­va
tka­ni­na kao sa­li­ve­na ob­la­ga­la we­go­va {i­ro­ka le­|a, i, naj­zad, sa
stra­na… a sa stra­na se, na oze­le­ne­lom bu­le­va­ru, po­seb­no do­bro vi­
deo ju­na~­ki obris we­go­vih pr­sa; po­{to je sve to po­ka­zao {e­ta­~i­ma,
seo je na klu­pu i za­pa­lio ci­ga­re­tu, ne­str­pqi­vo ~e­ka­ju­}i da pad­ne
mrak i da gu­ber­na­to­ro­ve de­voj­ke is­tr­~e iz spo­red­nog ula­za ka­ko
bi se pro­{e­ta­le s mla­dim ka­va­qe­ri­ma dok go­spo­da pi­ju ~aj.
Ve} je po­~eo da zvi­`du­}e, kad ugle­da Po­la Kru­to­ja­ro­va i Vil­
hel­ma ka­ko iz­la­ze iz bo~­ne ale­je. Pri­li~­no gor­do je okre­nuo gla­vu
kao da ih ne pri­me­}u­je.
Ali, na we­go­vu `a­lost, Pol se­de po­red we­ga; Vil­helm je pri­
{ao ne­kim da­ma­ma.
Cvet­kov se na­mr­{ti i pre­sta­de zvi­`da­ti. Pol je }u­tao i
{a­rao {ta­pom po pe­sku. Po­tom sta­de tra­`i­ti ne­{to po xe­po­vi­
ma i pro­mr­mqa:
– Do­|a­vo­la, za­bo­ra­vio sam ci­ga­re­te!
Ga­nut ti­me {to Pol ne­ma ci­ga­re­te, dok ih on ima, Cvet­kov ve}
hte­de da mu po­nu­di svo­je, ali uz­dr­`a se.
52 Pol zev­nu i iz­ne­na­da mu se obra­ti:
– Re­ci­te, mo­lim vas, za­{to ima ova­ko ma­lo {e­ta­~a? Ba{ je
pu­sto.
Cvet­kov sna­`no po­cr­ve­ne, okre­nu se ka we­mu i od­go­vo­ri:
– Da, to je isti­na!
– Obi~­no ima vi­{e qu­di – ne­haj­no na­sta­vi Pol. – Uz­gred, hteo
sam da vas po­tra­`im… Ja­ko me za­ni­ma {ta je bi­lo sa onim mla­
dim ~o­ve­kom kod kog sam imao za­do­voq­stvo da vas sret­nem; tad ste
jo{ bi­li u pan­si­on ­ u… [ta je bi­lo s tim Ser­jo­`om Koq­co­vim?..
Pret­po­sta­vqam da vi zna­te {to­{ta o we­mu.
– Da, dru­`i­li smo se… Mo­gu da vam is­pri­~am sve po­tan­ko.
Pol je znao da Cvet­kov `u­di da se zbli­`i s wim i za­to je ustao,
pred­lo­`io mu da se za­jed­no pro­{e­ta­ju i uhva­tio ga pod­ru­ku.
Mi­{i­}a­va ru­ka bu­du­}eg rat­ni­ka je go­to­vo za­drh­ta­la od sti­
dqi­vog za­do­voq­stva kad je do­ta­kla ne­`ni tam­no­sme­|i tri­ko ari­
sto­krat­skog ru­ka­va.
– Koq­cov je oti­{ao u Mo­skvu – po­~eo je Cvet­kov. – Ov­de su ga
mal­tre­ti­ra­li…
– Imam ve­o­ma va­`no pi­smo za we­ga – sla­ga Pol. – Za­to sam vas,
pri­zna­jem, tra­`io: po­treb­na mi je we­go­va adre­sa… Uosta­lom, ja­
ko mi je dra­go {to nam je to omo­gu­}i­lo da se upo­zna­mo… ^u­dim se
ka­ko do sa­da… Da ne­ma­te ci­ga­re­tu?
Cvet­kov iz­va­di iz xe­pa ta­ba­ke­ru i po­nu­di Po­la ci­ga­re­tom.
– Iz­vi­ni­te {to sam ova­ko ne­po­sre­dan – na­sta­vi Pol. – Mi­slim
da je sme­{no kad mla­di qu­di ko­ri­ste raz­ne smi­ca­li­ce ka­ko bi se
zbli­`i­li.
– To je ~i­sta isti­na… pot­pu­no se sla­`em! [to je ~o­vek ne­po­
sred­ni­ji, to je mi­li­ji mom sr­cu – s to­pli­nom u po­gle­du od­go­vo­ri
Cvet­kov. – ^a­sna re~! ta­kav sam… kad mi se ne­ko do­pad­ne, od­mah
se otvo­rim… Ja sam u du­{i voj­nik, zna­te! – do­dao je sa uz­da­hom.
^ak je po­mi­slio ka­ko bi po­sle tih re­~i mo­gao se­be da lu­pi po
gru­di­ma, ali stid ga je spre­~io da to ura­di.
Uglav­nom, pr­vi ko­rak je bio na­~i­wen, i wih dvo­ji­ca se na kra­
ju sr­da~­no ru­ko­va­{e, po­zva­{e je­dan dru­gog u go­ste i ra­zi­|o­{e se
za­do­voq­ni: je­dan ak­tiv­nim uspe­hom, dru­gi pa­siv­nim.
Raz­ga­qe­ni Cvet­kov na ra­stan­ku re­~e Po­lu sle­de­}e:
– Bi­}e mi dra­go da me po­se­ti­te! Kod me­ne ne­}e­te na­}i ras­
ko{… ras­ko{ kod me­ne ne­}e­te na­}i… ali na­}i }e­te to­pli­nu i
sr­da~­nost…
Dok je s Da­{ew­kom ve­~e­rao tê­te–à–tê­te , bio je vr­lo qu­ba­zan
pre­ma woj, ma­da je i na we­go­vom li­cu i na we­go­vim re­~i­ma le­`a­la
sen­ka tu­ge (uosta­lom, ta sen­ka je bi­la iz­raz `i­vot­ne to­pli­ne). Da­
{a je bi­la na­ro­~i­to ble­da, du­bo­ko je uz­di­sa­la, ~e­sto je po­di­za­la
po­gled ka ta­va­ni­ci i po­vre­me­no bi se iz­ne­na­da tr­gla. Su­tra­dan 53
uju­tro Cvet­kov je se­deo na kre­ve­tu u svo­joj so­bi i, pra­te­}i se­be na gi­
ta­ri, pe­vao ari­ju iz Askol­do­vog gro­ba „Ne­kad `i­ve­li su pre­ci…“8
^e­sto je pe­vao tu pe­smu ot­ka­ko je po­stao slo­bo­dan ~o­vek i ot­
ka­ko je po­~eo ose­}a­ti ja­ku sklo­nost pre­ma di­vqim za­ba­va­ma i
te­re­ven­ka­ma, o ko­ji­ma ta­ko mo­der­no go­vo­ri ta pe­sma, upr­kos re­~i
„Askold“9 i upr­kos `e­qa­ma sa­mog Ne­po­zna­tog.
Od­jed­nom ne­ko uda­ri {ta­pom o sta­klo. Cvet­kov po­hr­li ka
pro­zo­ru mi­sle­}i da se vra­tio Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~. Ali, na svo­je
ve­li­ko iz­ne­na­|e­we, pod pro­zo­rom je ugle­dao Po­la, sa {e­{i­rom i
po­dig­nu­tom krag­nom ka­pu­ta, ko­ji mu se ve­se­lo osme­hi­vao. Cvet­kov
br­zo otvo­ri pro­zor.
– Ah, iz­vi­ni­te! – uz­vik­nuo je. – Za­i­sta, ni­sam mo­gao po­mi­sli­
ti! Ta u|i­te kod me­ne…
– Ne – od­go­vo­ri Pol – ne­mam vre­me­na… `u­rim ku­}i; da­nas mi
je ro­|en­dan…
– ^ast mi je da vam ga ~e­sti­tam…
– Ma ~e­mu ~e­stit­ke! Do­{ao sam da vas po­zo­vem da do­|e­te kod
me­ne ve­~e­ras. Do­}i }e i dva mo­ja pri­ja­te­qa… Od­li~­ni mom­ci! Je­
dan je vr­lo obra­zo­van – stu­di­ra; jo{ ni­je za­vr­{io fa­kul­tet… Eto,
ako vo­li­te ozbiq­ne raz­go­vo­re…
– Ka­ko da ne!.. Ta­kve naj­vi­{e vo­lim…
– Po­}i }e­mo u Be­lo­po­qe. Zna­te da se ono na­la­zi na sa­mo pet
vr­sta od gra­da?
– Znam, znam!.. Ka­da da do­|em?
– Do­|i­te kod me­ne u {est sa­ti… Vo­li­te li da se vo­zi­te na ta­
qi­ga­ma?
– Ja­ko vo­lim!..
– E pa i}i }e­mo ta­qi­ga­ma… Ima da se pro­ve­de­mo! Zbo­gom. Ho­}e­te
li mo­`da da do­|em po vas ova­mo?
– Mi­slim da }e ta­ko bi­ti naj­bo­qe.
– Do­bro. On­da – u {est sa­ti. Zbo­gom, Cvet­ko­ve!
– Zbo­gom, Pa­ve­le Va­si­qe­vi­~u.
Pol ode. Pro­zor se za­tvo­ri i Cvet­kov osta­de sâm sa svo­jim
us­hi­}e­wem. Istog ~a­sa je iz ko­mo­de iz­va­dio no­vi sa­ko, pro­tre­sao
ga i oka­~io na na­slon od sto­li­ce; po­tom je iz­va­dio sme­|i svi­le­ni
`i­le, po kom je bi­lo ra­su­to tam­no­sme­|e li­{}e. @i­le ni­je bio ne­
u­ku­san, ali u we­mu ni­je bi­lo one taj­ne ot­me­no­sti ko­ja je, kao {to je
po­zna­to, svoj­stve­na mo­der­noj ode­}i. Iz­va­dio je ~i­zme i no­vu {ap­ku.
Sve je bi­lo u re­du; ali nad ru­ka­vi­ca­ma se za­mi­slio: imao je dva
8 − Ari­ja Ne­po­zna­tog iz ope­re A. N. Ver­stov­skog „Askol­dov grob“ (1835). Li­bre­to za ope­ru je na­
pi­sao M. N. Za­go­skin po mo­ti­vi­ma svo­je sop­stve­ne isto­i­me­ne po­ve­sti. (Nap. prev.)
9 − Askold je ki­jev­ski knez ko­ga je 982. go­di­ne ubio nov­go­rod­ski knez Oleg; po­red we­go­vog gro­ba
Ne­po­zna­ti sa­op­{ta­va mla­dom Vse­sla­vu da je on Askol­dov pra­un ­ uk i po­zi­va ga da usta­ne pro­
54 tiv Svja­to­sla­va i da po­vra­ti pra­va drev­nog Askol­do­vog ro­da. (Nap. prev.)
pa­ra – `u­te i be­le, jo{ ne­no­{e­ne. Naj­zad, po­sle du­ge ras­pra­ve sa
sa­mim so­bom, re­{io je da na­vu­~e be­le, po­{to je be­la naj­sve­~a­ni­ja
bo­ja. „Onaj bo­ga­ti man­gup bi mo­gao i da se uvre­di ako bih mu do­{ao
u obo­je­nim!“ – po­mi­slio je i vra­go­la­sto se osmeh­nuo. I, ob­u­zet ve­
drim mi­sli­ma, iza­{ao je s gi­ta­rom u ba­{tu.
Ide u Be­lo­po­qe! U Be­lo­po­qe, gde se na­la­zi ona ~a­rob­na zi­da­na
ku­}a na sprat; pa onaj div­ni park – pra­vo umet­ni~­ko de­lo; u we­mu
se ni­`u je­le i li­pe sa ured­no ob­re­za­nim kro­{wa­ma – ili u ob­li­ku
obe­li­ska sa ku­glom na vr­hu, ili u ob­li­ku okru­gle ka­pe, ili pak
ta­ko da tvo­re ne­pro­bo­jan zid! Vi­{e pu­ta se s pri­ja­te­qi­ma {e­tao
po tom par­ku, po­{to je sta­ri Kru­to­ja­rov, ko­ji je vo­leo gu­`vu, do­
zvo­lio grad­skim `i­te­qi­ma da ga ko­ri­ste za {et­wu – a na Sve­tu
Tro­ji­cu bi se, ta­mo sja­tio ceo grad: pe­va­li su Ci­ga­ni, se­qan­ke su
ple­sa­le, u ze­le­nim za­ku­ci­ma di­mi­li su se sa­mo­va­ri.
I on – ko­ji je do­sad mo­gao sa­mo da s po­{to­va­wem i za­vi­{}u
gle­da pro­zo­re na spra­tu, iza ko­jih, ka­ko je ~uo, `i­vi sre}­ni na­
sled­nik svih tih ~a­ro­li­ja, ot­me­ni Pol, ko­ga je sve do ju­~e sma­trao
ne­pri­stu­pa~­nim uobra­`en­kom – on }e ban­~i­ti ta­mo! Ka­kve li se
tu odr­`a­va­ju te­re­ven­ke, ka­kvo se oku­pqa dru­{tvo? Ka­kva se slu­
`e vi­na? Ka­ko mo­ra bi­ti da se tu pi­jan­~i i u`i­va… I gla­sno su
od­zva­wa­le gi­tar­ske stru­ne pod we­go­vim sna­`nim pr­sti­ma!
– Idem kod Kru­to­ja­ro­va ve­~e­ras – re­kao je Da­{ew­ki kad su
se­li za sto. – Da­nas mu je ro­|en­dan.
– Upo­zna­li ste se s wim?
– Pot­pu­no neo­~e­ki­va­no… Ju­~e na bu­le­va­ru.
– Ve­o­ma mi je dra­go zbog vas – hlad­no re­~e Da­{ew­ka. – Ve­ru­jem
da }e­te se le­po pro­ve­sti ta­mo. On je vr­lo do­bar i pa­me­tan mo­mak.
– Zar ga vi po­zna­je­te? – za­~u­di se Cvet­kov.
Da­{ew­ka po­cr­ve­ne.
– Po ~u­ve­wu – do­se­ti­la se da od­go­vo­ri.
Cvet­kov ni­je obra­tio pa­`wu na tu okol­nost. A evo u ~e­mu je
bi­la stvar: Da­{ew­ka je za­pra­vo ve} zna­la da }e on ce­lo ve­~e, a mo­
`da i ceo sle­de­}i dan pro­ve­sti kod Po­la, iako ni­je bi­lo ni­ka­kvog
ro­|en­da­na. Jo{ uju­tro je do­bi­la od Vil­hel­ma pi­smo, ko­je }u ce­lo
pre­ne­ti u mom pre­vo­du na ru­ski.
„Du­{o mo­je du­{e, sr­ce mo­ga sr­ca! Mo­`da… go­to­vo si­gur­no }u
te ve­~e­ras pri­vi­ti na svo­je gru­di. Bi­}e{ sa­ma. Cvet­kov }e bi­ti u
se­lu kod do­brog Po­la, ko­ji mi ta­ko ve­li­ko­du­{no i ple­me­ni­to po­
ma­`e u sve­mu! Bi­}e{ sa­ma, i u se­dam uve­~e ja }u bi­ti pred tvo­jim
no­ga­ma. Na­dam se da }e­mo ne­{to re­{i­ti.“
Eto za­{to su we­ne ne­mir­ne mi­sli vi­tla­le ko zna gde, i eto za­
{to je, u toj ra­se­ja­no­sti, na­pra­vi­la oma­{ku, ko­ju wen sa­go­vor­nik
ni­je pri­me­tio. 55
VI

U se­dam sa­ti uve­~e pred ka­pi­jom sme­|e ku­}i­ce ve} su sta­ja­le


`u­te ta­qi­ge, u ko­je su bi­la upreg­nu­ta tri do­ra­ta.
Na ta­qi­ga­ma su se­de­la dva ~o­ve­ka; a na pred­woj klu­pi je sta­
sit mlad ko­~i­ja{, bla­go na­he­ren, tu i ta­mo bi­~em ob­u­zda­vao ru­
ku­ni­~a­ra, ko­ji se sva­ki ~as tr­zao i oti­mao; lo­go­vi su ko­ket­no po­
cup­ki­va­li. Jar­ko­cr­ve­na ko­{u­qa {to ju je no­sio ko­~i­ja{ me­ko je
ob­u­hva­ta­la we­go­ve mr­{a­ve ru­ke, pla­vi kaf­tan mu je bio na­mak­nut
na jed­no ra­me, a {e­{ir ta­ko ki­co­{ki za­ba­~en na te­me da se ~i­ni­lo
ka­ko }e sva­kog ~a­sa pa­sti otu­da. Taj gi­zda­vi ko­~i­ja{ je bio Pol.
Je­dan od dvo­ji­ce qu­di na ta­qi­ga­ma imao je gra­|an­sko ode­lo, ko­
vr­xa­vu ke­ste­wa­stu ko­su i ogrom­no mr­zo­voq­no li­ce – to je bio onaj
stu­dent ko­ji ni­je za­vr­{io fa­kul­tet i ko­ga je Pol, ka­da je sta­jao
pod Cvet­ko­vqe­vim pro­zo­rom, na­zi­vao obra­zo­va­nim ~o­ve­kom. Dru­gi,
plav i bez­li­~an mlad ~o­vek, vr­lo je­dar, ne­ko} je bio pe­{a­dij­ski
pot­po­ru~­nik, a sa­da – skro­man ze­mqo­po­sed­nik.
Na­mi­ri­san i do­te­ran, Cvet­kov is­tr­~a kroz ka­pi­ju i, u znak
po­zdra­va, ski­de {ap­ku pred oni­ma {to su se­de­li na ta­qi­ga­ma.
Mla­di qu­di mu od­go­vo­ri­{e na­klo­nom. Po­tom, kad je pre­po­znao
Po­la, Cvet­kov uz­vik­nu:
– Pa to ste vi, ni­sam shva­tio u pr­vi mah! Ha ha ha!
– Se­di­te, go­spo­da­ru – od­go­vo­ri Pol po­ka­zu­ju­}i bi­~em na me­sto
po­red se­be i tru­de­}i se da zvu­~i kao ko­~i­ja{.
– Ni­je to bra­te, to! – do­vik­nu mu ze­mqo­po­sed­nik. – Ne ume{ ti
da go­vo­ri{ ko­~i­ja­{ki.
Po­ma­lo ozlo­vo­qen, Pol mu od­bru­si:
– Ni­je vaq­da da ti ume{? Bo­qe se­di tu i }u­ti!.. Pe­wi­te se
Cvet­ko­ve… Daj­te mi ru­ku.
Cvet­kov se ve­se­lo po­pe. Pol se us­pra­vi, po­vu­~e uzde i bo­dro
vik­nu; troj­ka jur­nu niz kal­dr­mu, stra­{no klo­pa­ra­ju­}i i pri­
vla­~e­}i sve­op­{tu pa­`wu. Cvet­kov, ko­ji je sva­ki ~as od­ska­kao sa
se­di­{ta, osme­hi­vao se i stal­no se hva­tao za Po­la. Biv­{i pot­po­
ru~­nik je be­sneo i vi­kao: „Lak­{e, lak­{e, Kru­to­ja­ro­ve! Smi­luj se…
Od­va­li mi bu­bre­ge! Uspo­ri, po­bo­gu!“ – ali ni­{ta ni­je po­ma­ga­lo:
Pol je ma­hao bi­~em i te­rao ko­we.
Stu­dent je ne­ko vre­me }u­tao i tr­peo, a on­da je od­jed­nom po­sko­
~io, uhva­tio Po­la za ra­me i pro­de­rao mu se u uho:
– Sta­ni, sta­ni, ili }u is­ko­~i­ti!
Pol se gla­sno na­sme­ja i za­u­zda ko­we. La­kim ka­som sti­go­{e
do ka­ra­ul ­ e.
– Ej vi, mla­ko­we! – uz­vik­nuo je po­no­vo kad su to~­ko­vi na­i­{li
56 na mek te­ren i kad se po­~eo ose­}a­ti ve­~er­wi mi­ris po­qâ.
– E sad ih po­te­raj! – za­ur­la biv­{i pot­po­ru~­nik ta­ko da se
Cvet­kov upla­{io.
– Aj­mo, so­ko­lo­vi-i!
I troj­ka je ju­ri­la po­di­`u­}i pra­{i­nu i ve­tar.
„Ka­kav `i­vot!“ – mi­slio je Cvet­kov.
– Po­gre­{no vi­~e{ – ne­go­do­vao je ze­mqo­po­sed­nik. – Po­gre­{no
vi­~e{… Tre­ba da do­da{ po­{a­li­ce: „Stra­{na je u ve­tra si­la, ju­ri
troj­ko mo­ja mi­la!“ Eh! Daj mi uzde!
– Ma skla­waj se! – qu­ti­to od­vra­ti Pol.
– Daj mi!..
– Ne dam, sklo­ni se!
Pol ga uda­ri po ru­ci. Biv­{i pot­po­ru~­nik ga na to gur­nu ot­
po­za­di.
Po­be­sne­li Pol hte­de da na­sta­vi tu­~u, ali stu­dent ga za­u­sta­vi,
mr­zo­voq­no re­kav­{i:
– Mi­slim da ima{ pre­~a po­sla.
Pol se ogra­ni­~io na jed­nu `e­sto­ku kle­tvu, ko­ja je, kao i sva
osta­la we­go­va gru­bost, bi­la u pot­pu­nom ne­skla­du i s we­go­vim gla­
som i s we­go­vim gras­seyement10 i s ce­lo­kup­nim we­go­vim bi­}em.
Uosta­lom, ta sit­na sva­|a je bi­la usko­ro za­bo­ra­vqe­na, i svi
su mi­sli­li sa­mo o to­me ka­ko da {to vi­{e u`i­va­ju u br­zoj vo­`wi
i ve­~er­wem va­zdu­hu.
Sun­ce je po­~e­lo da za­la­zi, sva­kog ~a­sa je bi­lo sve hlad­ni­je;
ta­qi­ge su kli­zi­le po {um­skom pu­tu, ru­ku­ni­~ar ka­sa~ je rav­no­mer­
no lup­kao ko­pi­ti­ma, lo­go­vi su le­te­li kao pti­ce, kao da ne ose­}a­ju
ni­ka­kav te­ret. Pol je za­mi­{qe­no puc­kao bi­~em iz­nad wi­ho­vih
le­|a, pla­vo­ko­si pot­po­ru~­nik i stu­dent su za­pe­va­li ru­sku na­rod­
nu pe­smu; Cvet­ko­vu je bi­lo pu­no sr­ce… Naj­zad su sti­gli do par­ka
sa ob­re­za­nim dr­ve­}em, i, po­{to su za­o­bi­{li we­gov ugao, Pol je
do­vr­{io svoj pod­vig jed­nim di­vqim kri­kom i po­te­rao troj­ku u ga­
lop, ta­ko da su se za­u­sta­vi­li kad su ve} uve­li­ko pro­{i­{a­li trem.
Do­tr­~a­{e ko­~i­ja­{i i pri­hva­ti­{e wi­ho­ve ko­we.
– Ni­{ta ti ne va­qa ovaj ka­sa~, Osi­pe – re­~e pla­vo­ko­si pot­po­
ru~­nik jed­nom ko­~i­ja­{u.
– Gre­{i­te du­{u, va­{e bla­go­ro­|e, ko­wi} je…
– Ma ne vre­di pri­~a­ti s wim, Osi­pe! – re­~e Pol. – Od­ve­di ih.
Zar se on raz­u­me u ko­we?
– E, a ti se raz­um­ e{, je li? – za­{kr­gu­ta zu­bi­ma biv­{i pot­po­
ru~­nik.
– Pa vi­{e ne­go ti! Zar ni­si vi­deo ka­ko ju­ri?
– Ju­ri, ju­ri! Mo­`e{ da upreg­ne{ bi­lo ko­ga – sva­ko }e ju­ri­ti
ako ga sva­ki ~as po­te­ru­je{ bi­~em!
10 − Francuskim izgovorom glasa „r“. (Nap. prev.) 57
– Pa ne, va­{e bla­go­ro­|e – re­~e Osip, ko­ji vi­{e ni­je mo­gao da se
uz­dr­`i. – Ako, na pri­mer, upreg­ne vas, ni­ka­kav bi~ ne­}e po­mo­}i…
Svi pra­snu­{e u smeh. Pol je li­ko­vao.
– Ma­ga­rac mu­`ik! – pro­ce­di pla­vo­ko­si go­spo­din i upu­ti se
pre­ma ku­}i.
Pol i dva dru­ga go­sta kre­nu­{e za wim.
Na stra­`wem gor­wem bal­ko­nu, ko­ji je gle­dao na ba­{tu, ve}
je bio po­sta­vqen sto za ~aj, a bo­kal s ru­mom je ja­sno po­ka­zi­vao da
Pol ne­ma na­me­ru da na­po­la sla­vi svoj to­bo­`wi ro­|en­dan. Du­van
se za­di­mio; iz sa­mo­va­ra je po­ku­qa­la pa­ra, za­zvec­ka­lo je po­su­|e…
Po­sle dve ~a­{e pun­~a biv­{i pot­po­ru~­nik je za­bo­ra­vio ka­ko je
is­pao sme­{an, pri­ja­teq­ski je uhva­tio Po­la za ru­ku i po­~eo mu
za­me­ra­ti na tvr­di~­lu­ku.
– Ni­je vaq­da da ne­}e{ ni­{ta iz­ne­ti? Ni bo­lu, ni kli­ko11...
Ni­je vaq­da, je li, Pa­{a?
– Sa­~e­kaj ma­lo! – vra­go­la­sto od­go­vo­ri do­ma­}in. – Jo{ je ra­no.
Pro­{e­taj­mo se do se­la, na­te­ra­}e­mo se­qan­ke da ple­{u; a on­da, za
ve­~e­rom…
Kad je to ~uo, biv­{i stu­dent se ora­spo­lo­`i i obra­ti Cvet­
ko­vu:
– Kad ste za­vr­{i­li {ko­lo­va­we? – upi­tao ga je.
– Ne­dav­no… pre jed­no dva me­se­ca.
– Aha! Pa to je do­bro! A {ta na­me­ra­va­te da­qe, dru­{ka­ne?
– Mi­sli­te, ~i­me bih hteo da se ba­vim? @e­lim da bu­dem ofi­cir.
– Aha! Da, da. To je le­po! Ima­te li ime­tak?
Cvet­kov ni­ka­ko ni­je o~e­ki­vao ta­kvo pi­ta­we i u `ur­bi je po­
`e­leo da ukra­si svo­je si­ro­ma­{tvo.
– Ne­mam… Vi­di­te… Mo­ja maj­ka, to jest maj­~i­ca, ima­la je go­
di­{wi pri­hod od ~e­tr­de­set hi­qa­da, ali ja…
– Hm – stro­go ga pre­ki­de stu­dent. – Ne ti­~e me se {ta je ima­la
va­{a maj­ka, iako je ve­o­ma po­{tu­jem! Pi­tam vas za va­{a sop­stve­
na sred­stva… Ko­ja, o~i­gled­no, ne po­sto­je! Si­ro­ma­{tvo ni­je ma­na,
dra­gi moj, pre }e bi­ti da je vr­li­na. Ni ja ne­mam ni­{ta.
Biv­{i pot­po­ru~­nik je pod­se­tio pri­ja­te­qe da tre­ba da idu u
se­lo i hteo je da uhva­ti Po­la pod­ru­ku, ali Pol je uhva­tio Cvet­ko­
va, i po­no­vo osra­mo­}e­ni pot­po­ru~­nik mu je zbog to­ga dva­put stao
na pe­tu.
Ne­}u opi­si­va­ti ka­ko su se­qan­ke igra­le u ko­lu, ka­ko je zvi­
`da­la mla­da Ma­tr­jo­na i ka­ko je gra­ci­o­zno ma­ha­la ma­ra­mi­com
iz­nad gla­ve, ka­ko je dru­ga, ne­{to sta­ri­ja `e­na mr­da­la ce­lim te­
lom i trup­ka­la ~vr­stim |o­no­vi­ma po vla­`noj tra­vi, ka­ko se u
ple­snom za­no­su ba­ca­kao ko­~i­ja{… Sa­mo }u re­}i da Cvet­kov ni­kad
u `i­vo­tu ni­je bio ta­ko sre­}an; sad je ve} pot­pu­no slo­bod­no gle­dao
58 11 − [am­pa­wac Udo­vi­ca Kli­ko. (Nap. prev.)
svo­je sa­go­vor­ni­ke; u po­~et­ku, dok je jo{ bio steg­nut, za­zi­rao je:
te od Po­lo­ve ot­me­no­sti, te od u~e­no­sti mr­zo­voq­nog stu­den­ta, te
od mi­li­tant­no­sti biv­{eg po­ru~­ni­ka, ko­ji je do­zvo­qa­vao se­bi da
kri­ti­ku­je sve {to mu se ne svi­|a.
Ple­me­ni­ti Ba­hu­so­vi da­ro­vi, obil­no pro­li­ve­ni za ve­~e­rom,
ubr­zo su po­be­di­li ne­vi~­ne mla­di­}e.
Pol je le­`ao na di­va­nu, pu­{io ci­ga­ru i gla­sno pe­vao gle­da­
ju­}i u ta­va­ni­cu. Biv­{i pot­po­ru~­nik je, s ~a­{om u ru­ci, bez sa­koa
i ma­{ne, ~as ple­sao po so­bi, ~as, raz­ne­`en, ~vr­sto ste­zao ru­ku
Po­lu, ko­ji mu se brat­ski osme­hi­vao i do­bro­}ud­no ga te­rao od se­be.
Cvet­kov je bio lu­do za­qu­bqen u sve {to je vi­deo i do­zvo­qa­vao je
se­bi da s vre­me­na na vre­me pod­vri­sne. Ne­svr­{e­ni stu­dent ni­je ni
na tren za­tva­rao usta, ne­pre­sta­no je br­bqao i, po­{to je po­tro­{io
sve te­me, za­po­de­nuo je raz­go­vor sa Cvet­ko­vim:
– Eh dru­{ka­ne, ti si jed­no stra­{i­lo! Pra­vo si stra­{i­lo, Cvet­
ko­ve! Ne­moj­te mi za­me­ri­ti, dra­gi pri­ja­te­qu, {to vam to ka­`em.
– Ni­{ta, ni­{ta – kroz smeh od­go­vo­ri Cvet­kov.
– Ne­go, re­ci mi, ka­ko se zo­ve{?
– Ivan…
– Va­wa, da­kle! To je do­bro! Va­wa, Va­wa! Zna{ li {ta si ti
za­pra­vo? Ti mi­sli{ da si ~o­vek?
– Na­rav­no da sam ~o­vek.
– Hm! ne, ni­si ti ~o­vek.
Stu­dent ne­ko­li­ko pu­ta boc­nu Cvet­ko­va is­pra­vqe­nim ka­`i­
pr­stom u nos i po­tom se iz­vi­ni.
Cvet­kov se na­sme­jao ta­ko la­`no da bi sva­ki po­sma­tra~ ko­ga
vi­no ni­je sa­vla­da­lo – s bo­lom u sr­cu okre­nuo gla­vu.
To­kom tog raz­go­vo­ra biv­{i pot­po­ru~­nik je za­spao. Pol po­zva
slu­gu, na­re­di mu da sta­vi pot­po­ru~­ni­ku pod gla­vu ja­stuk i, ako je
mo­gu­}e, svu­~e mu ode­}u; on sam je pak hteo da ode na spa­va­we, ali
stu­dent, ko­ji je, ona­ko pi­jan, omr­znuo Cvet­ko­va i po­`e­leo da ga
po­ni­zi ili raz­be­sni, gur­nuo je ru­ke u xe­po­ve i po­no­vo mu se obra­
tio gle­da­ju­}i ga neo­dr­ e­|e­no u li­ce.
– Eto, bra­te Cvet­ko­ve… naj­zad smo se upo­zna­li; vi­|ao sam te
na bu­le­va­ru… Ti sta­nu­je{ kod Ang­sta jel’ ta­ko?“
– Da, kod we­ga. On je di­van ~o­vek!
– E u to­me je stvar… Da ne­ma we­ga, a ni we, ne bi ti bio ov­de…
bra­te Cvet­ko­ve!
Iako je mno­go pio, Pol je bio tre­zni­ji od osta­lih i ni­je se
po­na­{ao pro­sta~­ki; ~im je ~uo {ta stu­dent go­vo­ri, od­mah mu je
upao u re~:
– [ta to ba­qe­zga{?.. pi­jan si kao ze­mqa, Mi­haj­lo Iva­no­vi­~u
– re­kao je i uhva­tio ga za ru­ku.
Stu­dent ga od­gur­nu. 59
– Skla­waj se od me­ne, ma­min si­ne! Oda­kle ti ide­ja da sam pi­
jan? A ti mu ne ve­ruj, dru­{ka­ne… Va­wa… On se pra­vi da `e­li da
se dru­`i s to­bom… a za­pra­vo ima na umu ne­{to sa­svim dru­go, lu­
ka­vi de­ran.
– Ma }u­ti, idi u kre­vet… Fi­nis do­ne, mon cher; tu es fou!...12
– Eto vi­di{ ka­ko se upla­{io, Cvet­ko­ve? Mo­li me… Zna{ li
fran­cu­ski?..
– Ne znam.
– E, to je lo­{e – tu­`no od­mah­nuv­{i gla­vom, re­~e upor­ni Mi­
haj­lo Iva­no­vi~. – To zna­~i da ni­si ugla­|en, ni­si pre­fi­wen, ne­ma{
{li­fa, do­|a­vo­la! Za­to i pra­ve ma­gar­ca od te­be: i dok si ti ov­de,
Da­{ew­ka }e bi­ti od­ve­de­na iz Ang­sto­ve ku­}e!
Cvet­kov ne­{to ose­ti i za­be­zek­nu­to is­ko­la­~i o~i.
U tom ~a­su Pol ga uhva­ti oko stru­ka, od­ve­de ga u svo­ju spa­va­}u
so­bu i za­bra­vi vra­ta za so­bom.
Stu­dent sta­de lu­pa­ti na vra­ta, ali, po­{to mu ni­ko ni­je otva­
rao, na kra­ju je od­u­stao od lu­pa­wa i za­spao na di­va­nu.
Kad je ostao na­sa­mo sa Cvet­ko­vim, Pol po­~e ova­ko:
– Da li me vo­li{, Va­wa?
– Ja­ko te vo­lim – od­go­vo­ri Cvet­kov.
Oni se za­gr­li­{e.
– ^uj – na­sta­vi Pol – ako si mi pri­ja­teq, obe­}aj mi da }e{ su­tra
ceo dan bi­ti kod me­ne… Je­si li ~uo {ta je re­kao onaj maj­mun? On je
jed­na bu­da­le­ti­na… Ne oba­zi­ri se na we­go­ve re­~i, dra­gi moj…
– Ma i ne oba­zi­rem se! – od­go­vo­ri Cvet­kov qu­qa­ju­}i se.
– E od­li~­no… Ako pro­ve­de{ kod me­ne ceo su­tra­{wi dan, po­
ve­{}u te sa so­bom u Pe­ter­burg… Bi­}e{ gar­di­sta…. I}i }e{ na
ba­lo­ve… Znam ta­mo go­mi­lu go­spo­|i­ca i da­ma, sve jed­na lep­{a i
ot­me­ni­ja od dru­ge… Ima sve da po­lu­de za to­bom! Da­kle, osta­je{?
– Osta­jem, Pa­{a, osta­jem… ne­ka ide sve bes­tra­ga – osta­jem!
– Zna­~i, pri­ja­teq si mi?
– Je­sam, Pa­{a, je­sam!
Oni se opet za­gr­li­{e.
Po­lov ka­mer­di­ner im obo­ji­ci ski­de ode­}u, sme­sti ih u po­
ste­qu, otvo­ri pro­zo­re ka­ko bi u pro­sto­ri­ju u{ao sve` va­zduh i
iza­|e…
Obo­ji­ca za­dre­ma­{e.
– Cvet­ko­ve! Ej, Cvet­ko­ve! – pro­{a­pu­ta Pol. – Da li me vo­li{?
Va­wa ni­je od­go­vo­rio, i Pol mu ni­je vi­{e po­sta­vqao pi­ta­wa.
Ubr­zo je u ce­lom Be­lo­po­qu za­vla­dao mir, i sve­`a mi­ri­sna no}
je svo­jom sve­tom ti­{i­nom i du­bo­kom ta­mom po­kri­la i ku­}u i se­lo i
ba­{tu. Sve je za­spa­lo. Sa­mo je u ba­{ti, is­pod pro­zo­ra spa­va­}e so­be,
60 12 − Pre­ki­ni, dra­gi moj, ti si lud!... (Franc.)
ne­ka no}­na pti­~i­ca s vre­me­na na vre­me cvr­ku­ta­la `a­lo­sti­vim i
ne­vi­nim gla­si­}em… i to ta­ko tu­`no i sa­mot­no kao da joj je te­{ko
da gle­da raz­vrat qu­di ko­ji su se otu­|i­li od pri­ro­de.

Cvet­kov se su­tra­dan pro­bu­dio ka­sno. Pol ni­je bio u so­bi i we­


gov kre­vet je bio na­me­{ten. U pr­vi mah ni­je shva­tio gde je i ka­ko se
ob­reo na tom me­stu. U gla­vi su mu jo{ od­zva­wa­le ju­~e­ra­{we ~a­{e;
u udo­vi­ma je ose­}ao za­mor; jo{ su mu se pri­vi­|a­le `en­ske fi­gu­re
ko­je je sa­wao i po­qup­ci ra­znih gro­fi­ca.
Po­~eo je da se ve­se­lo pri­se­}a si­no}­ne za­ba­ve… Od­jed­nom kao
da mu je pred o~i­ma sev­nu­la mu­wa… „Od­ve­{}e vam Da­{ew­ku, za­
to si ti ov­de!“ Ob­u­zet ne­mir­nim mi­sli­ma, `ur­no je ustao. U{ao
je slu­ga, ko­ji po­~e da ga obla­~i i sa­op­{ti mu ka­ko su ona go­spo­da
oti­{la, a Pa­vel Va­si­qe­vi~ ga ~e­ka do­le – da pi­ju ~aj.
Cvet­kov si­|e.
– Zdra­vo, Cvet­ko­ve! – re­~e Pol i pri­ja­teq­ski mu ste­`e ru­ku.
– Ka­ko si spa­vao?
– Zdra­vo, zdra­vo – od­go­vo­ri po­me­te­ni Va­wa. – Vr­lo do­bro.
– Haj­de, pij ~aj… Evo ti ~a­{e…
Cvet­kov sta­de pi­ti ~aj i, po­{to ni­je znao ka­ko da po~­ne, }u­tao je.
– Ona go­spo­da su oti­{la – pri­me­ti Pol.
– Da.
Po­no­vo muk.
I Pol je bio vid­no po­me­ten. Do­bro se se­}ao i stu­den­to­vih
i svo­jih sop­stve­nih re­~i, ali ni­je mo­gao da za­kqu­~i da li ih
se se­}a mla­di} kog je pre­va­rio. Ma ko­li­ko da je bio hra­bar, ma
ko­li­ko da je bio raz­ma­`en zbog to­ga {to su mu svi u ku­}i po­vla­
|i­va­li, ma ko­li­ko da je se­be, na osno­vu lu­kav­sta­va ko­je je na­u­~io
iz fran­cu­ske kwi­`ev­no­sti, sma­trao is­ku­snim i pro­nic­qi­vim
~o­ve­kom – ipak je, iako to ni­je pri­me­}i­vao, po­~eo da se gu­bi…
O~e­ki­vao je da }e mu Cvet­kov, ogor­~en zbog splet­ki pro­tiv ~o­ve­ka
kod ko­ga `i­vi i ~i­ji hleb je­de, sva­kog ~a­sa sa­op­{ti­ti ka­ko `e­li
da se vra­ti u grad. I {ta }e bi­ti on­da? Sav we­gov trud }e pa­sti
u vo­du. Cvet­kov }e po­sla­ti ne­kog da oba­ve­sti Ang­sta; ovaj }e se
vra­ti­ti, di­}i }e se pra­{i­na, kre­nu­}e pri­~e po ~ar­{i­ji. Uosta­
lom, sa­me pri­~e i pra­{i­na ni­su stra­{ne, ne­vo­qa je u to­me {to
zbog wih stvar ne­}e mo­}i da se pri­ve­de kra­ju. We­go­va o~e­ki­va­wa
su bi­la oprav­da­na. Ni­je pro­{lo ni pet mi­nu­ta a Cvet­kov ga je,
po­cr­ve­nev­{i do u{i­ju, za­mo­lio da mu dâ ko­wa.
– Mo­ram ku­}i – re­kao je. – Jer… sad mi je sve ja­sno.
– [ta ti je ja­sno?
– Ni­je mi ja­sno za­{to sam ov­de, ali znam da je po­sre­di ne­ka
pre­va­ra. 61
Utom Cvet­kov po­no­sno usta­de.
– Ako mi ne da­te ko­wa, jed­no­stav­no }u oti­}i.
– Po­bo­gu, Va­wa – re­~e Pol – po­bo­gu, pri­ja­te­qu… [ta sve qu­di
ne pri­~a­ju kad se na­pi­ju… – uzeo je Cvet­ko­va za ru­ku. – Ja… evo,
~a­sna re~… pri­zna­jem… Ja­ko si mi se do­pao; za­vo­leo sam te svim
sr­cem… Mo­`da sam za­po­~eo po­znan­stvo s to­bom tek ona­ko, pri­zna­
jem… Ali sa­da te za­i­sta vo­lim. Do­bro se se­}am {ta si ju­~e re­kao u
spa­va­}oj so­bi… Ne od­ri­~em se tih tvo­jih re­~i, dra­gi pri­ja­te­qu…
Uosta­lom, {ta te bri­ga za tog Nem­ca? Kao pr­vo, on ne vo­li Da­{u,
a moj Vil­helm je lu­do za­qu­bqen u wu… Zar ne bi vo­leo da spo­ji{
dva za­qu­bqe­na sr­ca, zar ti ne bi go­di­lo da bu­de{ raz­log wi­ho­ve
sre­}e? Tvoj Angst je ma­to­ra bu­da­la… On ni­je u sta­wu da ce­ni ni
wu ni te­be… osta­ni!
Po­sle tih re­~i Cvet­kov je po­ve­zao sve kon­ce. Za­mi­{qe­no se
pro­{e­tao po so­bi. I od­jed­nom, sav va­`an, stao is­pred Po­la, sme­
{e­}i se i pre­kor­no od­ma­hu­ju­}i gla­vom.
– Pa­ve­le Va­si­qe­vi­~u! – uz­vik­nuo je – ja ni­ka­da ne­}u bi­ti po­
dlac! Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ je di­van i iz­u­zet­no ple­me­nit ~o­vek. Ne,
ne­}u to do­zvo­li­ti! Mo­lim vas, daj­te mi ko­wa, ili }u oti­}i pe­{ke.
Upr­kos sve­mu, Pol je bio jo{ vr­lo mlad; ni­je us­peo da se uz­
dr­`i; pla­nuo je.
– E pa on­da idi do­|a­vo­la! – po­vi­kao je. – Tor­waj se pe­{ke kod
svog ko­ba­si­~a­ra… haj­de, od­la­zi! Gde ti je {ap­ka? Ma ne!... Od­la­zi
iz ovih sto­pa! Gu­bi se!
I ju­~e­ra­{wi pri­ja­teq, ko­ket­ni Pol, kao mah­nit na­sr­nu na
Cvet­ko­va. Ovaj se na­~as zbu­ni, ali od­mah za­tim shva­ti da je na­
sr­tqi­vac upo­la sla­bi­ji od we­ga, i za­to sa­mo, po obi­~a­ju, pre­zri­
vo re­~e „pih“ i uze {ap­ku. Da ni­je za­zi­rao od slu­gu ko­je su mo­gle
do­tr­~a­ti, si­gur­no bi iz­de­ve­tao gor­dog bo­ga­ta­{a, {to ga je sa­da
ne­ka­`we­no gu­rao u le­|a. Ose­}ao je ve­li­ki stid kad je pe­{ke i{ao
kroz dvo­ri­{te i se­lo Kru­to­ja­ro­vih, kad je vi­deo ka­ko ga za­~u­|e­
no gle­da­ju kme­to­vi, kad je ~uo ka­ko mu Pol, po­put ma­log de­te­ta, s
bal­ko­na do­ba­cu­je uvre­de.
Da zlo bu­de ve­}e, u se­lu iz avli­ja po­i­ska­ka­{e psi, i, po­{to ni­
je imao ~ak ni {tap, on sta­de be­`a­ti, a ogrom­ni i dla­ka­vi ker­be­ri
po­ju­ri­{e za wim. Se­qa­ci ko­ji su mu do­la­zi­li u su­sret za­sta­ja­li
su i gla­sno se sme­ja­li. Kad se na­{ao u otvo­re­nom po­qu, le­gao je
na tra­vu da pre­dah­ne. Pred wim je le­`ao put od pet vr­sta, ko­ji je
mo­rao da pre­|e pe­{ke, po ja­kom sun­cu…
Tre­ba mu oda­ti pri­zna­we – usred sve­ga to­ga ni­je za­bo­ra­vio
na Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a, i ~im se ma­lo smi­rio, na­sta­vio je put,
sav za­di­han. U tim tre­nu­ci­ma za­slu­`i­vao je sva­ko sa­`a­qe­we
i to­plo qud­sko sa­o­se­}a­we. Na po­la pu­ta mi­mo­i­{ao ga je ja­ha~
62 u pro­stom se­qa~­kom ogr­ta­~u ko­ji je pu­nom br­zi­nom ju­rio u Be­
lo­po­qe. No­sio je pi­smo od Vil­hel­ma, vest o to­me da je Da­{ew­ka
pri­sta­la da be­`i s wim.
Cvet­kov ni­je obra­tio pa­`wu na ja­ha­~a.

VII

Naj­zad se do­vu­kao ku­}i.


Kad je otvo­rio vra­ta i u{ao u pred­so­bqe, za­~uo je raz­go­vor
ko­ji se vo­dio u tr­pe­za­ri­ji i iz ko­jeg su do we­ga do­pr­le sle­de­}e
re­~i:
– Das ist ego­is­ tisch!
– Ali za­{to, vo­qe­ni?
– To je u`a­sno!
– Ne­moj me qu­bi­ti, mo­lim te… ne­moj… ne­ko }e u}i… Vra­ti­}e
se Angst, ili Cvet­kov… od­mak­ni se!
– Ja }u i Ang­sta i glu­pog Cvet­ko­va iz­ba­ci­ti kroz pro­zor.
– Evo… za­is­ ta, ne­ko je u pred­so­bqu… Idi, po­gle­daj…
Cvet­kov re­{i da po­no­vo is­tr­~i na uli­cu i da u|e u ku­}u ot­
po­za­di, na spo­red­ni ulaz.
U jed­noj od pro­sto­ri­ja ko­je gle­da­ju na dvo­ri­{te iza ku­}e sreo
je ku­va­ri­cu Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a i `ur­no joj po­sta­vio ne­ko­li­ko
pi­ta­wa.
– Ko je to u tr­pe­za­ri­ji, Av­do­tja?
Av­do­tja se sil­no pre­pa­de, te pro­mr­mqa:
– U tr­pe­za­ri­ji?.. Pa ko bi bio?.. Dar­ja Ni­ko­la­jev­na, vaq­da…
Ja ni­sam iz­la­zi­la iz ku­hi­we…
– Aj­de sta­ra, ne la­`i! Ta­mo je ne­ko s Dar­jom Ni­ko­la­jev­nom.
Da ni­je onaj Vil­helm?
– Pa mo­`da je i on.
– Za­{to ne gle­da{, ma­to­ra bu­da­lo?
– A {ta ima da gle­dam? Zar sam joj ja gu­ver­nan­ta!... Vi­dim,
do­{ao je i se­di ta­mo… To su go­spod­ska po­sla… Ot­kud ja znam {ta
tre­ba!
Cvet­kov po­di­`e ru­ku.
– Ti, go­spo­di­ne, ne­moj da se tu­~e{! Ka­`em ti, ne­moj… Na­pu­
sti­}u vas! – iz sveg gla­sa vik­nu Av­do­tja.
Kad je za­~u­la wen krik, Da­{ew­ka se upla­{i i is­tr­~a iz tr­
pe­za­ri­je.
Cvet­kov joj se obra­ti pre­te­}i i bez i ma­lo po­{to­va­wa:
– Vi, mi­lo­sti­va… Vi po­stu­pa­te ja­ko po­dlo i ru­`no!
Mla­da de­voj­ka hte­de da mu od­go­vo­ri, ali Cvet­kov, ko­ji ni­je
~uo Vil­hel­ma pa je za­to mi­slio da je ovaj oti­{ao, ose­ti `e­qu da
se na woj is­ka­li zbog svih svo­jih mu­ka. 63
– ]u­ti­te, mo­lim vas! – uz­vik­nuo je. – Vi po­stu­pa­te jed­no­stav­
no ni­sko!
U tom ~a­su bu~­no se otvo­ri­{e vra­ta i u wi­ma se po­ka­za Vil­
helm, na ko­me je si­ja­lo sve {to je mo­glo da si­ja.
– Ne usu­|uj­te se da vre­|a­te ovu de­voj­ku – iz­go­vo­rio je va­`no i
pre­kr­stio ru­ke na gru­di­ma à la Na­po­le­on.
– Oda­kle va­ma pra­vo da ov­de ko­man­du­je­te? – ti­{im gla­som od­
go­vo­ri Cvet­kov.
Vil­helm kre­nu na­pred… Da­{ew­ka br­`e-bo­qe sta­de iz­me­|u
wih i hte­de da od­vu­~e svog dra­ga­na iz so­be; Vil­helm ju je bla­go
od­ma­kao.
– Ako `e­li­te – sa­mo­u­ve­re­no po­~e on – ako `e­li­te da zlo­sta­vqa­te
ovog an­|e­la, to vam ne­}e bi­ti do­pu­{te­no… Ona je mo­ja, i vi mo­ra­te
da }u­ti­te… U pro­tiv­nom }e ma~ ili pi­{toq re­{i­ti na{ spor!
I, uhva­tiv­{i za ru­ku iza­bra­ni­cu svog sr­ca, tar­tu­ski stu­dent
iza­|e na­po­qe.
Cvet­kov po­`u­ri u svo­ju so­bu i istog ~a­sa na­pi­sa pi­smo Fjo­
do­ru Fjo­do­ro­vi­~u, za­tim da­de ~i­sta­~u sre­br­ni ru­baq i za­po­ve­di
mu da ka­ko zna i ume {to pre pre­da pi­smo svom go­spo­da­ru. Po­red
to­ga mu je, u Ang­sto­vo ime, obe­}ao jo{ jed­nu na­gra­du ako br­zo oba­vi
za­da­tak. Po­tom je za­bra­vio vra­ta od svo­je so­be i is­pu­nio ceo stan
hra­brim zvu­ci­ma gi­ta­re.
U me­|u­vre­me­nu Da­{ew­ka je shva­ti­la da ne­ma vi­{e vre­me­na
za ko­le­ba­we; jed­no­stav­no je sta­vi­la sve svo­je stva­ri u za­ve­`qaj,
iz­va­di­la svo­ju ban­kar­sku pri­zna­ni­cu iz Ang­sto­vog sto­la i jo{
jed­no­stav­ni­je se­la u ko­la i od­ve­zla se s Vil­hel­mom.
Cvet­kov se neo­pi­si­vo za­~u­dio kad nig­de ni­je na­{ao mla­du de­
voj­ku i kad je shva­tio ka­ko je br­zo na­pu­sti­la Ang­sto­vu ku­}u.
Sa stra­hom je ~e­kao Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a. Sa­ti su se vu­kli
bes­kraj­no du­go.
Usred mr­tva~­ke ti­{i­ne u sme­|oj ku­}i­ci we­go­ve ~i­zme su {kri­pa­
le na ne­ki po­se­ban na­~in… Ni­je imao sna­ge ~ak ni da svi­ra gi­ta­ru!
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se vra­tio oko {est sa­ti uve­~e.
U{ao je mir­no; sa­mo je bio vr­lo bled i du­go je za­gle­dao sve
so­be. Cvet­kov ga je, sav us­pla­hi­ren, na ivi­c i su­za, do­~e­kao u pri­
ma}oj so­bi…
– Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u – pro­{a­pu­tao je. – Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­
~u… Ja ni­sam kriv… Ni­sam bio kod ku­}e… Opro­sti­te mi…
– Ta {ta vam je, Cvet­ko­ve? – od­go­vo­ri Ne­mac po­ne­{to uz­drh­ta­
lim gla­som… – Ne­ma ve­ze. Gde je?... – upi­tao je po­sle krat­ke stan­ke,
ne usu­|u­ju­}i se da iz­go­vo­ri ime.
– Ni­je tu… Ve} je oti­{la… – usle­dio je bo­ja­`qi­vi od­go­vor.
Po­sle tih re­~i u ku­}i je po­no­vo za­vla­da­la pot­pu­na ti­{i­na.
64 Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se za­tvo­rio u u svo­ju ra­du so­bu, a Cvet­kov se,
umi­ren sta­lo­`e­nim i go­to­vo rav­no­du­{nim (ka­ko se we­mu ~i­ni­lo)
dr­`a­wem svog do­bro­tvo­ra, go­to­vo pot­pu­no oslo­bo­dio stra­ha i po­
~eo po­no­vo da ra­ste u svo­jim o~i­ma.
Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ ni­je iza­{ao da pi­je ~aj; ni­je iza­{ao ni
su­tra­dan uju­tro da do­ru~­ku­je, ni­je iza­{ao ni da ru­~a; we­go­va rad­
na so­ba je osta­la za­kqu­~a­na iz­nu­tra, i na Cvet­ko­vqe­va pi­ta­wa i
po­zi­ve sva­ki put je od­go­va­rao: „Ne sme­taj­te mi!“
Pred­ve­~e, ve} ja­ko za­bri­nut, Cvet­kov sta­de da upor­no ku­ca
na vra­ta.
– [ta `e­li­te, Cvet­ko­ve?
Vra­ta se otvo­ri­{e i pred wim se po­ja­vi ble­di Ne­mac u ku}­nom
ogr­ta­~u i sa sve­}om u ru­ci.
– Da li bi­ste mo­`da `e­le­li jo{ je­dan ~aj?
– Ne, Cvet­ko­ve! A vi mo­`e­te do­}i kod me­ne da se­di­te i ra­di­te
ako `e­li­te.
Po­{to ni­je imao ni­{ta da ra­di, Cvet­kov se do­ne­kle za­~u­dio
tim re­~i­ma; ali, po­{to je `e­leo da ugo­di Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u,
uzeo je kwi­gu i seo u we­go­vu rad­nu so­bu. Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se okre­
nuo le­|i­ma ka we­mu i po­~eo ne­{to da pe­tqa oko svog sto­la. Ta­ko
je, u pot­pu­nom mu­ku, pro­{lo ot­pri­li­ke sat vre­me­na.
Na­jed­nom se Cvet­ko­vu u~i­ni da ~u­je pri­gu­{e­ne je­ca­je, za­tim je­
ca­ji po­sta­do­{e ja­sni­ji i gla­sni­ji i na kra­ju pre­|o­{e u ri­da­we.
Cvet­kov `ur­no pri­|e Fjo­do­ru Fjo­do­ro­vi­~u.
– [ta vam je, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u? Dra­gi moj, {ta vam je?
– Ni­{ta, ni­{ta, Cvet­ko­ve… Hva­la vam!
Gu­{io se od su­za; po­krio je li­ce ru­ka­ma; gru­di su mu se bo­le­
sno na­di­ma­le; de­sna no­ga mu se gr­~e­vi­to tr­za­la.
– Po­pij­te ma­lo vo­de, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u, o~e moj dra­gi, po­
pij­te ma­lo vo­de, je­dan gu­tqaj…
Cvet­kov uze sa sto­la bo­kal, na­su vo­de u ~a­{u i pru­`i mu je.
– Je­dan gu­tqaj, o~e moj, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u! je­dan, dva gu­
tqa­ja; e, ta­ko…
Po­{to je po­pio ma­lo vo­de, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ uze Cvet­ko­va za
ru­ku i pri­vu­~e ga jo{ bli­`e sto­lu. Po­tom is­pod hr­pe ra­zno­boj­nih
pa­pi­ri­}a iz­vu­~e ne­ku stvar­~i­cu, vr­lo pa­`qi­vo uvi­je­nu u no­vin­
ski pa­pir. Kad je Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ od­mo­tao no­vi­ne, Cvet­kov
ugle­da ma­li mr­tva~­ki kov­~eg; ali ka­kav je to bio kov­~e­`i}! Ni­kad
ra­ni­je umet­ni~­ka ru­ka Fjo­do­ra Fjo­do­ro­vi­~a ni­je na­pra­vi­la ni­
{ta sli~­no. Iako ni­je bio du­`i od ~e­ti­ri ar­{i­na, bio je pre­svu­
~en cr­nim ve­ne­ci­jan­skim bar­{u­nom i ne­`no ukra­{en sre­br­nim
kr­sto­vi­ma i bor­du­ra­ma. U we­mu je le­`ao be­li atla­sni ja­stuk, a za
ja­stuk je ~i­o­dom bi­la pri­~vr­{}e­na ma­la ce­du­qa; na ce­du­qi je, na
ne­ma~­kom, ner­vo­znim ru­ko­pi­som bi­lo na­pi­sa­no:
„Ov­de u Bo­gu po­~i­va du­{a Fjo­do­ra Ang­sta. 65
Bio je po­{ten ~o­vek
Ro­|en je ta­da i ta­da, umro…“
Iza re­~i „umro“ ni­je bi­lo na­pi­sa­no ni­{ta.
– Ovo je moj kov­~eg, Cvet­ko­ve! Kad umrem, sta­vi­te me u we­ga…
Ne tre­ba da vas bri­ne to {to je ma­li! I mo­ja du­{a je po­sta­la ma­
la! Da, Cvet­ko­ve, a na spo­me­ni­ku is­kle­{i­te ove re­~i… One ima­ju
du­bo­ko zna­~e­we! Mo­gla bi se po­lo­`i­ti ova­mo i mo­ja }er­ka Da­{ew­
ka… Ali ma­lo je me­sta… Sad de­ca stra­{no br­zo ra­stu! Jer ona }e
usko­ro umre­ti, Cvet­ko­ve…
Tu Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ za­}u­ta.
Cvet­kov se upla­{io kao ni­kad pre u svom `i­vo­tu.
Po­lu­mra~­na so­ba, ~a­|a­va sve­}a, taj ma­li kov­~eg i Fjo­dor Fjo­
do­ro­vi~ u ku}­nom ogr­ta­~u, ko­ji iz­go­va­ra te stra­{ne re­~i.
– Evo – po­no­vo po­~e Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ – na ovom me­stu mi se
za­kli­wa­la u svog mr­tvog oca. Ja ni­sam mo­gao, Cvet­ko­ve… ni­sam
mo­gao da vo­lim dru­gu `e­nu… Ona je bi­la mo­je ~e­do… Dr­`ao sam
je u na­ru~­ju, Cvet­ko­ve!
Po­no­vo je po­krio li­ce ru­ka­ma.
– Za­hva­qu­jem vam… vi je ma­kar stra­sno vo­li­te… A on? Ne znam
za we­ga! Eto, i ona se za­kli­wa­la ocu… Bog me je ka­znio… hteo sam
da bu­dem i otac i mu` u isto vre­me.
– Ne­moj­te, ne­moj­te ta­ko, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u! – Ali Fjo­dor
Fjo­do­ro­vi~ je ne­u­te­{no ri­dao. Cvet­kov ga uze za ru­ke, sklo­ni ih s
we­go­vog li­ca, i kad je vi­deo po­to­ke su­za, i sam je gor­ko za­pla­kao.
Shva­tio je u ~e­mu je stvar!
Kad je vi­deo da Cvet­kov pla­~e, Fjo­dor Fjo­do­ro­vi~ se za­mi­sli,
a po­tom re­~e gu­ra­ju­}i ga od se­be:
– Idi­te, Cvet­ko­ve… Za­hva­qu­jem vam, za­hva­qu­jem vam {to ste
na­u­~i­li ne­ma~­ku po­e­zi­ju… Ali vi mi ne mo­`e­te po­mo­}i… Iz­go­
va­ra­te ne­ma~­ki kao Fran­cuz!
– O~e moj, Fjo­do­re Fjo­do­ro­vi­~u; o~e moj, dra­gi!.. Sa­slu­{aj­
te me…
– Ne, Cvet­ko­ve… Hva­la vam, vi ni­ste ni­{ta … Vi je vo­li­te,
ali ja ipak… Za­hva­qu­jem vam.
Vr­lo je ~vr­sto steg­nuo ru­ku Cvet­ko­vu, po­tom ga je, upr­kos we­
go­vom ot­po­ru, od­lu~­no iz­veo iz so­be i po­no­vo se za­kqu­~ao.
Odr­`ao je re~: ni­je za­bo­ra­vio uslu­gu ko­ju mu je u~i­nio Cvet­
kov i we­go­vu ne­ma~­ku po­e­zi­ju.

Svi su se po­tre­sli kad se pro­~u­lo da je Angst po­lu­deo. Po­tre­sao


se Vil­helm, po­tre­sli su se la­ko­mi­sle­ni Pol i we­gov le­wi otac – a
Da­{ew­ka je pet da­na bi­la pot­pu­no hlad­na pre­ma svom mla­dom mu­`u
66 i na we­go­ve stra­stve­ne za­gr­qa­je je od­go­va­ra­la su­za­ma i o~aj­ni~­
kim sa­mo­pre­ko­ri­ma. Ka­`u da je gu­ber­na­tor stro­go uko­rio sta­rog
Kru­to­ja­ro­va – otvo­re­no mu je re­kao ka­ko bi „we­go­vog si­na tre­ba­lo
i{i­ba­ti; a da ni we­mu sa­mom ne bi sme­ta­lo da se ma­we upu­{ta u
mla­da­la~­ke i be­krij­ske po­du­hva­te!“ Ze­mqo­po­sed­nik se za­kli­wao
i prav­dao ceo sat; kad se pak vra­tio ku­}i, u~i­nio je ne­{to ne­~u­ve­
no – iz­gr­dio je si­na na pa­sja ko­la i za­pre­tio mu da }e ga po­sla­ti na
Kav­kaz i da }e Vil­hel­ma i we­go­vu `e­nu pro­te­ra­ti iz se­la, gde su se
na­sta­ni­li dok Vil­helm ne na­|e po­sao u ne­kom dru­gom gra­du. Pol je
smer­no pri­hva­tio grd­wu – i mla­den­ci su osta­li kod wih.

KONSTANTIN LEONTJEV (Konstantin Nikolaevi~ Leontьev,


1831-1891) – ruski pisac i mislilac. Deset godina bio u diplomatskoj
slu`bi u delovima Evrope pod turskom vla{}u (1863-1873), kratko
i u Beogradu (1866-1867). Napisao niz dela (ciklus pripovedaka
Iz `ivota hri{}ana u Turskoj, romani Odisej Polihroniades i
Egipatski golub) koja spadaju me|u najboqa ostvarewa posve}ena
orijentalnoj temi u svetskoj kwi`evnosti.
D. P.

67
Volf­gang Bor­hert
Dve pri­^e
Pre­ve­la s ne­ma~­kog Mi­la Ga­vri­lo­vi}

HLEB

Iznenada se probudila. Bilo je pola tri. Razmi{qala je o


tome za{to se probudila. A, da!
Neko je u kuhiwi udario o stolicu. Oslu{kivala je zvuke
iz kuhiwe. Bilo je tiho. Bilo je previ{e tiho, i kad je pre{la
rukom po krevetu pored sebe, osetila je da je prazan. Zato i jeste
tako posebno tiho: nedostaje wegovo disawe. Ustala je i otapkala
po mraku do kuhiwe. U kuhiwi su se sreli. Bilo je pola tri. Ug-
ledala je ne{to belo na kuhiwskom ormari}u. Upalila je svetlo.
Stajali su jedno naspram drugog u spava}icama. No}u. U pola tri.
U kuhiwi.
Tawir s hlebom je stajao na stolu. Videla je da je isekao malo
hleba. No` je i daqe stajao kraj tawira. I na stolwaku je bilo
mrva. Pre nego {to odu na spavawe, ona uvek o~isti stolwak. Svake
ve~eri. A sada je na stolwaku bilo mrva. I no` je tu. Osetila je
kako je od hladnih plo~ica polako podilazi jeza. Onda je skrenula
pogled s tawira.
– U~inilo mi se da ovde ima nekog – re~e on i stade da gleda
oko sebe.
– I ja sam ~ula ne{to – odgovori ona i pomisli kako no}u, u
toj spava}ici, zaista izgleda prili~no staro. Onoliko koliko i
jeste star. [ezdeset tri. Dawu nekad izgleda mla|e. Ona zaista
izgleda staro, pomislio je, u toj spava}ici izgleda ba{ staro.
Ali to je verovatno zbog kose. Kod `ena je no}u uvek stvar u kosi.
Ona ih najednom postari.
– Trebalo je da obuje{ ne{to. Stoji{ bos na plo~icama. Pre-
hladi}e{ se.
Nije ga pogledala, jer nije mogla da podnese {to ju je lagao.
68 [to ju je lagao posle trideset devet godina braka.
− U~inilo mi se da ovde ima nekog – ponovo re~e, i daqe glu-
pavo zveraju}i unaokolo po kuhiwi – ~uo sam ne{to. Zato sam
pomislio da ovde ima nekog.
− I ja sam ~ula ne{to. Ali verovatno nema ni~eg. Podigla je
tawir sa stola i istresla mrve sa stolwaka.
− Ne, verovatno nema ni~eg – ponovi on nesigurno.
Ona mu pri|e i uhvati ga podruku.
− Hajdemo. Verovatno je ne{to spoqa. Hajdemo u krevet. Pre-
hladi}e{ se. Na tim hladnim plo~icama.
On pogleda ka prozoru.
− Da, verovatno je bilo ne{to spoqa. U~inilo mi se da je
odavde.
Podigla je ruku ka prekida~u. Moram odmah da ugasim svetlo
ina~e }u morati da pogledam u tawir, pomislila je. Nipo{to ne
smem da pogledam u tawir.
− Hajde – re~e i ugasi svetlo – verovatno je bilo ne{to napoqu.
Oluk uvek lupa o zid kad duva vetar. Sigurna sam da je to bio oluk.
Uvek klepe}e kad duva vetar.
Tabanali su kroz mra~an hodnik do spava}e sobe. Wihova bosa
stopala su {qapkala po podu.
− Da, duva vetar – re~e on. – Celu no} duva.
Kad su legli u krevet, ona re~e:
− Da, celu no} duva. Verovatno je bio oluk.
− Da, mislio sam da je iz kuhiwe. Verovatno je bio oluk. – Rekao
je to kao da je ve} bio napola zaspao.
Ali ona je primetila wegov izve{ta~en glas dok je lagao. –
Hladno je – zevnula je blago – zavu}i }u se ispod }ebeta. Laku no}.
−‘No} – odgovori on i dodade – da, ba{ je hladno.
Onda se uti{ao. Posle nekoliko minuta je ~ula kako tiho i
boja`qivo `va}e. Disala je duboko i ujedna~eno, namerno, kako on
ne bi primetio da je jo{ budna. Me|utim, wegovo `vakawe je bilo
tako jednoli~no da ju je polako uspavalo.
Kada je naredne ve~eri do{ao ku}i, ona mu tutnu ~etiri
kri{ke hleba. Pre mu je davala samo tri.
− Slobodno pojedi ~etiri – re~e i pomeri se malo od lustera.
– Ne{to mi ne prija hleb. Slobodno pojedi jo{ jednu. Ne{to mi
ne prija.
Primetila je kako je duboko zaronio glavu u tawir. Nije dizao
pogled. U tom trenutku se sa`alila.
− Ne mo`e{ da pojede{ samo dve kri{ke – re~e on wenom
tawiru.
− Naravno da mogu. Uve~e mi ne prija hleb. Slobodno jedi!
Jedi, hajde!
Sa~ekala je malo, i tek je onda sela za sto ispod lustera. 69
Kuhiwski sat

Primetili su ga jo{ dok im je prilazio iz daqine, jer je bio


upe~atqiv. Imao je prili~no staro lice, ali po na~inu na koji je
hodao reklo bi se da mu je tek dvadeset. Seo je s tim svojim starim
licem na klupu naspram wih.
A onda im je pokazao {ta nosi u ruci.
Ovo je bio na{ kuhiwski sat, rekao je i gledao ih redom, jed-
nog po jednog, kako sede na osun~anoj klupi. Da, uspeo sam da ga
prona|em. Jo{ je bio tamo.
Dr`ao je okrugli beli kuhiwski tawir-sat ispred sebe i
prstima skidao pra{inu s brojeva ofarbanih u plavo.
On vi{e ni{ta ne vredi, re~e pomirqivo, znam ja to. A nije
ni bogzna kako lep. Kao obi~an tawir, s belom glazurom. Ipak,
smatram da su ovi plavi brojevi vrlo prijatni za oko. Kazaqke
su, naravno, od obi~nog lima. A ni one vi{e ne rade. Ne. Sigurno
je unutra pokvaren. Ali i daqe izgleda isto kao nekad. Iako vi{e
ne radi.
Ka`iprstom je bri`qivo opisao krug po obodu sata u obliku
tawira. A onda je razne`no rekao: I jo{ je bio tamo.
Qudi koji su sedeli na osun~anoj klupi nisu gledali u wega.
Jedan ~ovek mu je gledao u cipele, a `ena je gledala u de~ja kolica.
Onda je neko rekao:
Sigurno ste sve izgubili?
Da, da, re~e razdragano, zamislite, ba{ sve! Samo je ovaj sat os-
tao. A onda je ponovo podigao sat, kao da ga drugi jo{ nisu videli.
Ali vi{e ne radi, re~e `ena.
Ne, ne radi. Pokvaren je, znam ja to dobro. Ali ovako je isti kao
{to je bio: belo-plav. I ponovo im je pokazao sat. A ono najboqe vam,
nastavio je uzbu|eno, jo{ nisam rekao. Najboqe tek sledi: Zamis-
lite, stao je u pola tri ujutru. Ta~no u pola tri, zamislite.
To zna~i da je va{a ku}a sigurno bila pogo|ena u pola tri,
re~e jedan mu{karac i zna~ajno isturi dowu usnu. ^uo sam to ra-
nije. Kad padne bomba, sat stane. To je posledica detonacije.
Gledao je u sat i zami{qeno vrteo glavom. Ne, dragi gospodine,
gre{ite. To nema veze sa bombama. Nemojte vi{e pomiwati bombe.
Ne. U pola tri se desilo ne{to drugo, ne{to o ~emu vi ni{ta ne
znate. U tome je stvar, zato je stao ta~no u pola tri, a ne u ~etiri
i petnaest ili u sedam. Vidite, ja sam se uvek vra}ao ku}i u pola
tri. No}u, mislim. Gotovo uvek u pola tri. U tome je stvar.
Pogledao je u ostale, ali oni skreto{e pogled. Onda je pogledao
u svoj sat i stao da klima glavom: Razumete, normalno je da sam uvek
bio gladan u to doba, zar ne? I uvek bih oti{ao pravo u kuhiwu.
70 I gotovo uvek je bilo pola tri. A onda, onda bi, naravno, do{la i
moja majka. Koliko god tiho otvorio vrata, ona bi me uvek ~ula.
I dok bih tra`io ne{to za jelo u mra~noj kuhiwi, odjednom bi se
upalilo svetlo. Ona je stajala u vunenoj jakni, sa crvenim {alom
oko vrata. I uvek bosa. A na kuhiwskom podu su bile plo~ice. I
~kiqila je, jer je svetlo bilo vrlo jako. Jer je ve} bila zaspala.
Ipak je bila no}.
Opet tako kasno, rekla bi. Nikad nije izgovorila ni{ta vi{e
od toga. Samo: Opet tako kasno. Onda bi mi podgrejala ve~eru i
gledala me dok jedem. U isto vreme bi trqala stopalo o stopalo, jer
su plo~ice bile ledene. Nikad nije obuvala cipele no}u. I sedela
bi kraj mene sve dok se ne najedem. I posle, nakon {to bih ugasio
svetlo u svojoj sobi, jo{ dugo bih je ~uo kako rasprema sudove. I
gotovo uvek oko pola tri. Podrazumevao sam da }e mi u pola tri
ujutru pripremiti obrok. Naprosto sam podrazumevao. Uvek je to
~inila. I nikad nije rekla ni{ta osim: Opet tako kasno. Svaki
put bi to rekla. I mislio sam da to nikad ne}e prestati. Bilo mi
je sasvim prirodno. Uvek je bilo isto.
Na trenutak su svi na klupi u}utali. Onda je ne`no rekao:
A sada? Pogledao je u ostale, ali nije im uhvatio pogled. Onda se
ne`no obratio belo-plavom okruglom licu svog sata: Sada, sada
znam da je to bio raj. Pravi raj.
Na klupi je vladao muk. Onda je `ena upitala: A va{a po-
rodica?
Osmehnuo joj se posti|eno: Oh, mislite na moje roditeqe? Da,
i oni su nestali s ku}om. Sve je nestalo. Sve, zamislite samo. Sve
je nestalo.
Stidqivo se osmehivao svakom ponaosob. Ali niko ga nije
gledao u o~i.
Onda je, jo{ jednom, podigao sat i po~eo da se smeje. Smejao se:
Samo ovo. Samo je ovo ostalo. A najboqe od svega je to {to je stao
ta~no u pola tri. Ta~no u pola tri.
I ni{ta vi{e nije rekao. A imao je prili~no staro lice.
^ovek koji je sedeo kraj wega gledao je u svoje cipele. Ali nije
video cipele. Samo je neprestano razmi{qao o re~i raj.

Volfgang Borhert (Wolfgang Borchert, 1921–1947), nema~ki


pesnik, prozni i dramski pisac ~ija dela spadaju u najboqe primere
kwi`evnosti razvalina (Trümmerliteratur), literarnog pokreta koji se
razvijao od kraja Drugog svetskog rata do 1950. godine. Wegove kratke
pri~e sme{tene su u posleratnu Nema~ku i opisuju patwu, bol i dezori-
jentisanost obi~nih qudi usled gladi, hladno}e, gubitka porodice,
doma, nade i iluzija – prema Zebaldovim re~ima, stawe materijalnog
i moralnog uni{tewa koje se, zbog pre}utnog dogovora o apsolutnoj
krivici nema~kog naroda, nije smelo opisivati. 71
Iako ih karakteri{e jednostavna sintaksa, jasna naracija, os-
kudan vokabular, upravni govor i ponavqawe, jednostavnost je u wima
ipak samo prividna.
Pri~e „Hleb“ (Das Brot) i „Kuhiwski sat“ (Die Küchenuhr) na
najpotresniji na~in do~aravaju posleratnu realnost na primeru
starijeg bra~nog para koje glad prisiqava na la` i mladi}a koji
se vra}a iz rata i jedino {to nalazi u ru{evinama ku}e jeste stari
kuhiwski sat.
Sedamdeseta godi{wica smrti Volfganga Borherta povod je za
podse}awe na ovog prerano preminulog pisca koji je zna~ajno obele`io
nema~ku posleratnu kwi`evnost i koji danas spada u nezaobilaznu
{kolsku lektiru.
Na srpskom je 1967. objavqena zbirka pri~a „Masla~ak” u prevodu
Ivana Ivawija i 2015, u prevodu Drinke Gojkovi}, drama „Napoqu,
ispred vrata” u antologiji Savremena nema~ka drama I 1945–1968,
koju su priredile Bojana Deni}, Drinka Gojkovi} i Jelena Kosti}-
Tomovi}.
Mila Gavrilovi}

72
E. E. Kamings
PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}

NOSIM TVOJE SRCE SA SOBOM

nosim tvoje srce sa sobom (ja ga


nosim u srcu svom) nikada nisam bez wega (gde god
idem ide{ i ti, moja mila; i {ta god u~inim
samo ja tvoje je delo, moja draga)
Ne bojim se
nijedne sudbine (jer ti si moja sudbina, moja qupka) ne `elim
nijedan svet (jer prelep ti si moj svet, moja verna)
i {to god je mesec ikada zna~io ti si
i ti si {to god }e sunce ikada pevati
evo najdubqe tajne koja nikome nije znana
(evo korena korena i pupoqka pupoqka
i neba neba drveta zvanog `ivot; koje se grana
vi{e nego {to se du{a mo`e nadati ili {to um mo`e sakriti)
i to je to ~udo koje dr`i zvezde na odstojawu tom
nosim tvoje srce (ja ga u srcu nosim svom)

NEGDE GDE NIKADA NISAM PUTOVAO


negde gde nikada nisam putovao, radosno iza
svakog iskustva, tvoje o~i imaju svoju ti{inu:
u tvojim najne`nijim pokretima su stvari koje me zarobqavaju,
ili koje ne mogu dota}i zato {to su preblizu
tvoj najbezna~aniji pogled }e me rasklopiti
mada sam sklopio sebe kao prste,
uvek otvara{ laticu po laticu mene kao {to Prole}e otvara
(dodiruju}i ume{no, tajanstveno) svoju prvu ru`u 73
ili ako `eli{ da bude{ blizu mene, ja i
moj `ivot }emo se sklopiti vrlo lepo, iznenadno,
kao kada srce ovoga cveta zami{qa
sneg kako pa`qivo posvuda pada;
ni{ta {to }emo spoznati na ovom svetu nije jednako
snazi tvoje silne krhkosti; ~ija me tekstura
nadvladava nijansama svojih naseobina,
donose}i smrt i ve~nost svakim dahom
(ne znam {ta je to u vezi sa tobom {to zatvara
i otvara; samo ne{to u meni razume
glas tvojih o~iju je dubqi od svih ru`a)
niko, ~ak ni ki{a, nema tako male {ake

IMA PREVI[E TIK-TAK


ima previ{e tik-tak
satova na sve strane koji govore qudima
koje tak-tik vreme je na
tik-tik primer pet tak minuta
do {est tik
prole}e nije regulisano i ne
kvari se niti pravi
kazaqkama mali trzavi pokret
polako preko brojeva
ne
navijamo ga nema te`inu
prole}e se okre}e unutar
svojeg tankog sopstva zaista draga
ni~emu sli~no.
(Dakle, kada cmok prole}e do|e
cmoknu}emo svaki cmok drugi na cmok cmok
usne zato {to tik satovi tok ne prave
tak-tik razliku
da cmokcmoknem te i ti da
cmokne{ mene)

PRETPOSTAVIMO
pretpostavimo
74 da je `ivot starac koji nosi cve}e na glavi.
mlada smrt sedi u kafeu
smeje se, nov~anicu dr`i izme|u
palca i ka`iprsta
(ka`em „ho}e li kupiti cve}e“ za tebe
i „Smrt je mlada
`ivot nosi pantalone od velura
`ivot se tetura, `ivot ima bradu“ ka`em
tebi koja si tiha. „Vidi{ li
`ivot? On je tamo i ovde,
ili ono, ili ovo
ili ni{ta ili starac tri tre}ine
zaspao, na wegovoj glavi
cve}e, uvek vi~u}i
nikome ne{to o mawe
ru`a mawe qubi~ica
da,
ho}e li kupiti?
Les belles bottes – ili ~uti
,pas chères’)
i moja qubav je polako odgovorila: mislim da ho}e. Ali
mislim da vidim nekoga drugoga
to je dama, sa imenom Kasnije
ona sedi pored mlade smrti, vitka je;
kao cve}e.

QUBAV JE DUBQA OD ZABORAVA


Qubav je dubqa od zaborava
Pli}a od onog ~eg se se}a{
Re|a je no vla`nost vala
Od neuspeha jeste ~e{}a
Vi{e mese~eva i luda je
I mawe ne}e da bude
No celo more {to je
Od mora jedino dubqe
Qubav je vi{e uvek no kad se pobedi
Mawe nikad od bivstvovawa
Mawe velika nego po~etak posledwi
Mawe mala od opra{tawa 75
Vi{e sun~eva i umna je
I pre nikad umreti ne}e
No celo nebo {to je
Od neba jedino ve}e

AKO IMA IKAKVOG RAJA


ako ima ikakvog raja moja majka }e (sama za sebe) imati
jedan. To ne}e biti raj od cve}a dan i no} niti
neki loman raj |ur|evaka ve} }e
to biti raj crnocrvenih ru`a
moj otac }e (dubok kao ru`a
visok kao ru`a)
Stajati kraj moje
(wi{u}i se nad wom
ne~ujan)
sa o~ima koje su zapravo latice i videti
ni{ta licem pesnika koje je zapravo
cvet a ne lice sa
{akama
koje {apu}e
ovo je moja voqena moja
(iznenada na suncu
on }e se pokloniti,
& cela ba{ta }e se pokloniti)

BUFALO BIL JE
Bufalo Bil je
pokojnik
koji je
jahao vodenoglatkog-srebrnog
pastuva
i polomio jedandvatri~etiripet golubovasamotako
Isuse
bio je zgodan ~ovek
i ono {to me zanima je
kako vam se dopada va{ plavooki de~ko
76 Gospo|o Smrti
PROLE]E JE KAO NEKA MO@DA [AKA
Prole}e je kao neka mo`da {aka
(koja pa`qivo iz Ni~eg
sti`e) koja ure|uje
izlog, u koji qudi gledaju (dok
qudi zure
ure|uje i preure|uje raspored
pa`qivo tamo nepoznata
stvar a poznata stvar ovde) i
preure|uje sve pa`qivo
prole}e je kao neka mo`da
{aka u izlogu
(koja pa`qivo tamo
I ovamo pomera Nove i
Stare stvari, dok
qudi pa`qivo zure
preme{ta mo`da
mrvicu cveta ovamo sme{ta
palac vazduha tamo) a
da ne polomi ni{ta.

MALO DRVO
malo drvo
mala tiha Bo`i}na jelko
tako si mala
vi{e si nalik cvetu
ko te je na{ao u zelenoj {umi
i da li ti je bilo jako `ao da se pomeri{?
Vidi{ ja }u te ute{iti
zato {to tako slatko miri{e{
poqubi}u tvoju hladnu koru
i zagrli}u te sigurno i ~vrsto
ba{ kako bi tvoja majka u~inila
samo nemoj se bojati
vidi {qokice
koje spavaju cele godine u tamnoj kutiji 77
sawaju}i da }e biti izva|ene i da }e im biti dozvoqeno da sijaju,
kugle lanci crveni i zlatni paperjaste vrpce,
podigni ru~ice
i da}u ti ih sve da ih dr`i{
svaki prst }e imati svoj prsten
i ne}e biti ni jednog jedinog mesta koje je mra~no ili nesre}no
onda kada bude{ sasvim obu~ena
Sta}e{ u prozor da svi vide
a kako }e zuriti!
oh ali bi}e{ vrlo ponosna
i moja mala sestra i ja }emo se uzeti za ruke
i gledati u na{e predivno drvo
igra}emo i peva}emo
„Noel Noel“

^OVE^ANSTVO VOLIM TE
^ove~anstvo volim te
zato {to }e{ radije iskaqati ~izme
uspeha nego istra`ivati ~ija du{a visi sa wegovog
lanca za xepni ~asovnik {to bi bilo posramquju}e za
obe strane i zato {to
bez oklevawa aplaudira{ svim
pesmama koje sadr`e re~i dr`ava dom i
majka kada ih pevaju u starom hauardu
~ove~anstvo volim te zato {to
kada si u nesta{ici zalo`i{ svoju
inteligenciju da kupi{ pi}e a kada
si u izobiqu ponos te spre~ava
da zalo`i{ prodavnice i
zato {to neprestano pri~iwava{
neprijatnosti ali naro~ito
posebno u sopstvenoj ku}i
~ove~anstvo volim te zato {to
neprestano stavqa{ tajnu
`ivota u svoje pantalone i zaboraviv
78 da je tamo seda{
na wu
i zato {to
ve~ito stvara{ pesme na krilu
smrti ^ove~anstvo
mrzim te

PO[TO JE OSE]AWE NAJVA@NIJE


po{to je ose}awe najva`nije
ko obra}a ikakvu pa`wu
na sintaksu stvari
nikada te ne}e sasvim poqubiti
biti sasvim budala
dok Prole}e je na svetu
moja krv se sa tim sla`e
i poqupci su boqa sudbina
od mudrosti
damo kunem se svim cve}em.
Ne pla~i
najboqi gest moga mozga sitniji je od
podrhtavawa tvojih kapaka koje ka`e
mi smo jedno za drugo: onda
smej se zavaqena
u mom naru~ju
jer `ivot nije paragraf
a smrt verujem nije nikakva parenteza

EDVARD ESTLIN KA­MINGS (1894–1962) bio je ame­ri~­ki pe­


snik, sli­kar, esej­i­sta, ro­man­si­jer i dram­ski pi­sac. Na­pi­sao je oko
2.900 pe­sa­ma, dva auto­bi­og­ raf­ska ro­ma­na i ~e­ti­ri dra­me. Ma­da ve­zan
za avan­gar­du, Ka­mings je na­pi­sao i do­sta tra­di­ci­o­nal­nih pe­sa­ma kao
{to su so­ne­ti, i ne­ret­ko se slu­`io me­trom i ri­mom. Po­red ro­man­ti­
zma na we­go­vo stva­ra­we uti­~e i ima­`i­zam Ezre Pa­un­da i Ej­mi Lo­vel,
a po­tom i da­da­iz­ am i nad­re­a­li­zam. Naj­pre­po­zna­tqi­vi­ja ka­rak­te­ri­
sti­ka we­go­vih pe­sa­ma je iz­be­ga­va­we ve­li­kog slo­va i in­ter­punk­ci­je
(vi­dqi­va i u na­~i­nu na ko­ji pot­pi­su­je svo­je pe­sme e e ka­mings). Te­
me ko­ji­ma se ba­vi su naj­~e­{}e qu­bav­ne ili ve­za­ne za pri­ro­du i dru­
{tve­na pi­ta­wa. Je­dan je od naj­zna­~aj­ni­jih ame­ri~­kih pe­sni­ka dva­
de­se­tog ve­ka.
Nikola @ivanovi}

79
La­slo Kra­sna­hor­kai
IDE SVET
(od­lom­ci iz kwi­ge)
Pre­veo s ma­|ar­skog Mar­ko ^u­di}

ON
1.
GO­VO­RI
TU­MA­RA­WE U ME­STU

Odav­de se mo­ra oti­}i, jer ovo ni­je me­sto na ko­jem se mo­`e po­
sto­ja­ti i na ko­jem vre­di osta­ja­ti, jer ovo je me­sto iz ko­jeg se, zbog
we­go­ve ne­sno­sne, ne­pod­no­{qi­ve, hlad­ne, su­mor­ne, pu­ste i smr­to­
no­sne te­sko­be mo­ra po­be­}i, zgra­bi­ti ko­fer, pre sve­ga ko­fer, dva
ko­fe­ra sa­svim su do­voq­na, po­tr­pa­ti u wih sve i {kqoc­nu­ti kop­
~a­ma, a on­da trk kod {u­ste­ra na cvi­ko­va­we, cvi­ko­va­we, na cvi­ko­
va­we bez kra­ja i kon­ca, jer po­treb­ne su co­ku­le, je­dan par co­ku­la, to
sva­ka­ko, je­dan par kva­li­tet­nih co­ku­la i dva ko­fe­ra, to je do­voq­no,
sa tim ve} mo­`e­mo kre­nu­ti, pod uslo­vom da zna­mo – jer to je pr­vo i
osnov­no – gde je to me­sto na ko­jem se tre­nut­no na­la­zi­mo, po­treb­no je
da­kle jed­no ume­}e, jed­no po­sve prak­ti~­no zna­we, a ne ne­ka­kav ose­}aj
za pra­vac ili ne­ko ma­glo­vi­to ko zna {ta skri­ve­no u du­bi­ni sr­ca,
da bi­smo od­re­di­li gde se to upra­vo na­la­zi­mo, po­zi­ci­ju na osno­vu
ko­je }e­mo od­re­di­ti is­pra­van smer, jed­no ~u­lo po­mo­}u ko­jeg bi­smo,
kao da u ru­ci dr­`i­mo ne­ka­kav ure­|aj za ori­jen­ta­ci­ju, mo­gli da ka­
`e­mo da se da­kle na­la­zi­mo u toj i toj ta~­ki pro­sto­ra, da smo, eto,
na jed­nom oso­bi­to ne­sno­snom, ne­pod­no­{qi­vom, hlad­nom, su­mor­nom,
pu­stom i smr­to­no­snom ras­kr­{}u ko­je tre­ba na­pu­sti­ti, jer ovo ni­
je me­sto na ko­jem ~o­vek mo­`e bi­ti i osta­ti, u ovoj mo­~var­noj, za­
bri­wa­va­ju­}e tam­noj ta~­ki pro­sto­ra ~o­vek ni­je spo­so­ban ni za {ta
dru­go do da iz­go­vo­ri, ide­mo odav­de, ide­mo iz ovih sto­pa, kre­}e­mo
bez raz­mi­{qa­wa, i ne­ma okre­ta­wa, s po­gle­dom upe­re­nim na­pred
pra­ti­mo ra­ni­je utvr­|e­ni smer, raz­u­me se is­pra­van smer, i ~i­ni se
da uop­{te ni­je ta­ko mu~­no i te­{ko od­re­di­ti ga, sem ako se is­po­
sta­vi da to prak­ti~­no zna­we, da to na­ro­~i­to ~u­lo, onog ~a­sa kad u
80 pro­sto­ru iden­ti­fi­ku­je­mo ko­or­di­na­te ta­~a­ka ko­je se kre­}u od su­
mor­nog do smr­to­no­snog, iz­ne­na­da ka­`e, to „u nor­mal­nom slu­~a­ju”
ide ta­ko da mi ka­`e­mo, odav­de tre­ba da se kre­ne ova­mo ili ona­mo,
to jest ovaj smer je do­bar, ili je to upra­vo onaj su­prot­ni, ali avaj,
ima slu­~a­je­va, onih ta­ko­zva­nih „slu­~a­je­va ko­ji ni­su nor­mal­ni”,
ka­da to ~u­lo, to s pra­vom ve­o­ma ce­we­no prak­ti~­no zna­we iz­ja­vqu­
je da je smer ko­ji smo iza­bra­li do­bar, iz­vo­li­te, to }e bi­ti to, ova­
mo, haj­de, u re­du je – ali do­bar je i su­pro­tan smer, iz­ja­vqu­je to isto
~u­lo, e, ta­da na­stu­pa tu­ma­ra­we u me­stu, jer eto ~o­ve­ka sa dva te­{ka
ko­fe­ra u ru­ka­ma, s pa­rom iz­vr­sno po­cvi­ko­va­nih co­ku­la, i mo­gao
bi da kre­ne de­sno i ne bi po­gre­{io, a mo­gao bi da kre­ne i le­vo i
opet ne bi ni­ma­lo po­gre­{io, ka­da, da­kle, to ~u­lo u na­ma oba ta
di­ja­me­tral­no su­prot­na sme­ra oce­wu­je kao do­bra, i ~i­ni to s pu­nim
pra­vom, bu­du­}i da se od­re­|i­va­we ova dva, me­|u­sob­no po­sve su­prot­
na sme­ra unu­tar tog prak­ti~­nog ~u­la od­vi­ja ve} u `ud­wom po­plo­
~a­nom me­ha­ni­zmu, gde „kre­ni de­sno” vre­di isto ono­li­ko ko­li­ko i
„kre­ni le­vo”, jer oba ta sme­ra od­re­|e­na su na­{om `ud­wom da do­
spe­mo u pre­de­le {to je mo­gu­}e uda­qe­ni­je, ne­iz­mer­no da­le­ko odav­
de, na­i­me, ta~­ka do ko­je u za­da­tom sme­ru tre­ba sti­}i uop­{te vi­{e
ni­je od­re­|e­na prak­ti~­nim zna­wem, ~u­li­ma i ume­}em, ve} je­di­no i
is­kqu­~i­vo `ud­wom, ~o­ve­ko­vom ~e­`wom, ne sa­mo da se na­pro­sto
na­|e {to je mo­gu­}e da­qe od svo­je tre­nut­ne si­tu­a­ci­je, ve} i da se
na­|e na me­stu ko­je naj­vi­{e obe­}a­va, ne­gde gde }e se smi­ri­ti, jer o
to­me je na­po­slet­ku re~, o smi­re­wu, to je ono za ~im ~o­vek tra­ga u
toj `u­|e­noj da­qi­ni, za smi­re­wem od ne­kog ne­iz­re­ci­vo te­gob­nog,
bol­nog, lu­da~­kog ne­spo­koj­stva ko­je ga ob­u­zme sva­ki put kad po­mi­
sli na svo­ju tre­nut­nu si­tu­ac ­ i­ju, na is­ho­di­{te, na ovu ne­iz­mer­no
tu­|u ze­mqu u ko­joj se sa­da na­la­zi i iz ko­je mo­ra da ode, jer sve je u
woj ne­sno­sno i ne­pod­no­{qi­vo i hlad­no i su­mor­no i pu­sto i smr­
to­no­sno, no iz ko­je od pr­vog tre­nut­ka, na svoj naj­ve­}i u`as, ne mo­
`e ni da se mak­ne, i za­i­sta }e se za­pre­pa­sti­ti kad shva­ti da su mu
no­ge za­pra­vo ve­za­ne, i to ve­za­ne za­hva­qu­ju­}i tom ina­~e ne­po­gre­
{i­vo funk­ci­o­nal­nom prak­ti~­nom ~u­lu ko­je mu isto­vre­me­no po­
ka­zu­je u dva su­prot­na sme­ra, sa­mo ne­ka po­|e i bi­}e do­bro, ali ka­ko
je mo­gu­}e isto­vre­me­no kre­nu­ti u dva su­prot­na sme­ra, to je pra­vo
pi­ta­we, a to }e i osta­ti, pa sto­ji kao da je usi­dren ov­de po­put ne­kog
tro­{nog bro­da, sto­ji, po­gr­bqen pod te­{kim te­re­tom ko­fe­ra, sto­
ji, ne mi­~e se, i ta­ko, sto­je­}i, ne­po­mi~­no se oti­sku­je u be­li svet,
sa­da ve} sve­jed­no u kom sme­ru, i ni ma­kac, a ve} je da­le­ko, i po­~i­
we da tu­ma­ra be­lim sve­tom, jer, iako ne­po­mi­~an, we­gov se zgu­re­ni
lik go­to­vo po­put ki­pa ure­zu­je u neo­sta­vqi­vo, pa ipak se su­{tin­
ski uka­zu­je na svim pu­te­vi­ma: vi­de ga po no­}i i po da­nu, zna­ju za
we­ga u Ame­ri­ci i zna­ju za we­ga u Azi­ji, po­zna­ju ga u Evro­pi i po­
zna­ju ga u Afri­ci, pre­la­zi pla­ni­ne i pre­la­zi re~­ne do­li­ne, ide
i ide i ne pre­ki­da to pu­to­va­we ni na jed­nu no}, pre­dah­ne tek sat- 81
dva, ma­da i ta­da spa­va po­put `i­vo­ti­we i spa­va po­put voj­ni­ka, i ne
pi­ta ni­{ta, i ne gle­da du­go ni za kim, pro­pit­ku­ju ga, pa {ta to ra­
di{, lu­di ~o­ve­~e, kud si kre­nuo sa tim su­ma­nu­tim iz­ra­zom li­ca,
se­di i od­mo­ri se, sklo­pi o~i i pre­no­}i ov­de, ali taj ~o­vek ne se­da
i ne od­ma­ra se, ne skla­pa o~i, jer ne­}e pre­no­}i­ti ta­mo, jer ne­}e se
du­`e za­dr­`a­ti nig­de, jer ka­`e, ako uop­{te i pro­go­va­ra, da on ve­
~i­to mo­ra da bu­de u po­kre­tu, i do­bro se vi­di po we­mu da bi ga uza­
lud pi­ta­li ku­da vo­di taj we­gov usi­qe­ni mar{, ni­ko­me on to ne bi
ot­krio, bu­du­}i da vi­{e ni sam ne bi znao ono {to je ra­ni­je mo­`da
jo{ i znao, ka­da se, ostav­{i da sto­ji sa dva te­{ka ko­fe­ra u ru­ka­
ma, oti­snuo u be­li svet, oti­snuo se, ma­da pu­ta­wu za­pra­vo ni­je imao,
te ni­je ni mo­gao da bu­de us­put, vi­{e je li­~io na ne­ku bed­nu utva­ru
od ko­je se ni­ko ne pla­{i, ko­jom se ne pla­{e de­ca i ~i­je se ime ne
mr­mqa u cr­kva­ma ka­ko bi iz­be­gla grad, kad bi se po­ja­vio ov­de ili
on­de, sa­mo bi od­ma­hi­va­li ru­kom, eto ga opet, jer uvek bi se iz­no­va
uka­zi­vao u Ame­ri­ci i u Azi­ji, uvek bi se iz­no­va po­ja­vqi­vao u
Evro­pi i u Afri­ci, i sve se vi­{e sti­cao uti­sak da on za­pra­vo
kru­`i, kru­`i sve­tom po­put ka­zaq­ke na sa­tu, i ako je u po­~et­ku i
bi­lo ne­~eg za­ni­mqi­vog u we­go­vom pri­su­stvu, ka­ko to bi­va ~ak i sa
bed­nim utva­ra­ma, ka­da bi do­la­zio dru­gi, tre­}i ili ~e­tvr­ti put,
sa­mo bi od­ma­hi­va­li i ni­ko se `i­vi ni­je in­te­re­so­vao za we­ga, ta­ko
da su sve re­|e po­ku­{a­va­li da ga bi­lo {ta pi­ta­ju, sve su mu re­|e
nu­di­li da sed­ne, sve re­|e mu da­va­li hra­nu, a, ka­ko je vre­me od­mi­
ca­lo, sve su ma­we bi­li ra­di da ga pri­me u ku­}u, jer ko zna, do­mun­
|a­va­li bi se me­|u so­bom, {ta sve ovo tre­ba da zna­~i, prem­da je
bi­lo ja­sno da im je jed­no­stav­no do­sa­dio, i to neo­po­zi­vo, jer on, za
raz­li­ku od ka­zaq­ke na sa­tu, ni­je po­ka­zi­vao ni­{ta, ni­je zna­~io
ni­{ta, a ono {to je naj­vi­{e sme­ta­lo sve­tu, ako je ovom sve­tu, na­
rav­no, i{ta uop­{te i mo­glo da sme­ta, bi­lo je na pr­vom i po­sled­wem
me­stu to {to ovaj ~o­vek ni­je vre­deo ni­{ta, sa­mo je i{ao, a ni­je
imao ama ba{ ni­ka­kvu vred­nost, pa je do­{lo vre­me ka­da je pro­la­
zio ovim sve­tom u bu­kval­nom smi­slu te re­~i pot­pu­no ne­pri­met­no,
ne­stao je, we­go­va ma­te­ri­ja je go­to­vo is­pa­ri­la, po­stao je ni­{ta u
o~i­ma sve­ta, to jest, za­bo­ra­vqen je, {to, na­rav­no, ne zna­~i da se
po­vu­kao iz stvar­no­sti, ostao je on tu i te ka­ko, pro­mi­cao je, ne­u­
mor­no, Ame­ri­kom i Azi­jom, Afri­kom i Evro­pom, sa­mo {to je ve­za
iz­me­|u sve­ta i we­ga ta­ko­re­}i pre­ki­nu­ta, pa je, ta­ko za­bo­ra­vqen,
po­stao ne­vi­dqiv i ostao ne­po­pra­vqi­vo usa­mqen, i ta­da je na iz­
ve­snim ta~­ka­ma svo­jih tu­ma­ra­wa po­~eo pri­me­}i­va­ti da u ovoj
pri­~i po­sto­je li­ko­vi ko­ji do ne­pre­po­zna­tqi­vo­sti pod­se­}a­ju na
we­ga, s vre­me­na na vre­me bi, na­i­me, na­i­la­zio na se­bi sli~­ne, kao
da gle­da u ogle­da­lo, is­pr­va je bio za­pa­wen ti­me, pa bi br­`e-bo­qe
na­pu­{tao te gra­do­ve i obla­sti, ali s vre­me­nom je sve du­`e za­dr­
82 `a­vao po­gled na tim ~ud­nim li­ko­vi­ma, po­~eo je da ih ana­li­zi­ra,
tra­gao za raz­li­ka­ma iz­me­|u svog i wi­ho­vog li­ca, ali ka­ko je vre­
me pro­la­zi­lo i ka­ko se, igrom sud­bi­ne, su­sre­tao sa sve vi­{e ta­
kvih, pot­pu­no isto­vet­nih tu­ma­ra­la, ta­ko mu je po­sta­ja­lo sve ja­
sni­je da im je i po ko­fe­ri­ma, i po po­gu­re­nim le­|i­ma, po ~i­ta­vom
dr­`a­wu pod te­re­tom, po na­~i­nu na ko­ji se vu­ca­ra­ju po pu­tu, da im
je po sve­mu sli­~an, ali ne sa­mo sli­~an, ve} za­i­sta pot­pu­no isto­
ve­tan s wi­ma, ~ak i co­ku­le, maj­stor­ski po­cvi­ko­va­ne, i wih je osmo­
trio ka­da je jed­nom pri­li­kom za­{ao u ne­ku pro­stra­nu dvo­ra­nu da
po­pi­je vo­de, ~ak je i cvi­ko­va­we pod­jed­na­ko maj­stor­ski iz­ve­de­no,
i go­to­vo da mu se sle­di­la krv u `i­la­ma, vi­deo je da je ~i­ta­va dvo­
ra­na is­pu­we­na qu­di­ma pot­pu­no istim kao i on, br­`e-bo­qe je po­pio
ma­lo vo­de i `ur­no na­pu­stio taj grad i tu oblast, i od ta­da we­go­va
no­ga vi­{e ni­je kro­~i­la nig­de gde bi pret­po­sta­vio ili ose­tio da
bi mo­gao na­i} ­ i na ta­kva tu­ma­ra­la, klo­nio ih se da­kle od ta­da, i
ta­ko je ostao neo­po­zi­vo sam, a we­go­vo lu­ta­we iz­gu­bi­lo je svo­ju su­
ma­nu­tu pro­iz­voq­nost, ali i{ao je da­qe, ne­u­mor­no, i na­i­{la je
jed­na sa­svim no­va era tog lu­ta­wa, jer bio je uve­ren da tek po­sle ove
od­lu­ke ka­da je, ute­rav­{i se­be u la­vi­rint, po­ku­{ao, ako je to ika­
ko bi­lo mo­gu­}e, da iz­beg­ne iste kao on, da da­kle tek od ta­da po­~i­wu
sno­vi, spa­vao bi na­i­me na sa­svim slu­~aj­nim me­sti­ma i u sa­svim slu­
~aj­no vre­me, krat­kim i la­kim snom, i u ne­kim ret­kim pe­ri­o­di­ma tih
krat­kih i la­kih za­spi­va­wa, kao ni­ka­da do ta­da, po­~eo je da sa­wa, i to
sva­ki put do tan­~i­na je­dan te isti san, san o to­me da je do­{ao kraj
we­go­vom lu­ta­wu i da pred so­bom vi­di ne­ka­kav ogrom­ni sat ili to­~ak
ili ra­di­o­ni­cu ko­ja se okre­}e, to bu­dan ni­ka­da sa si­gur­no­{}u ni­je
mo­gao da utvr­di, u sva­kom slu­~a­ju, sti­zao bi do ne­~eg ta­kvog ili ne­
ka­kve me­{a­vi­ne sve­ga to­ga, i ula­zio bi u taj sat ili to­~ak ili ra­di­
o­ni­cu, za­sta­jao na sre­di­ni, i, op­hr­van ne­iz­re­ci­vim umo­rom ko­ji ga je
~i­ta­vog `i­vo­ta pra­tio, stro­po­{ta­vao bi se na ze­mqu kao da je upu­can,
sru­{io bi se po­put tro­{nog tor­wa, le­gao po­re­bar­ke da se naj­zad na­
spa­va po­put pre­mo­re­ne `i­vo­ti­we, i taj san se re­dov­no po­na­vqao,
sva­ki put kad bi pri­le­gao u ne­kom bu­xa­ku ili na ne­kom kre­ve­tu skle­
pa­nom od da­sa­ka, uvek mu se uka­zi­vao taj, do tan­~i­na isto­vet­ni san, a
da je sa­mo po­di­gao po­gled, da je svo­ju ve­~i­to po­gnu­tu gla­vu ba­rem jed­
nom po­di­gao to­kom svo­jih, ~i­ni­lo se, vi­{e­ve­kov­nih lu­ta­wa, tre­ba­lo
je da mu se uka­`e ne­{to sa­svim dru­go, tre­ba­lo je da ugle­da se­be ka­ko
i da­qe sto­ji ta­mo, sa dva ko­fe­ra u ru­ka­ma, s maj­stor­ski po­cvi­ko­va­
nim co­ku­la­ma na no­ga­ma, i da je ta­ko usi­dren, da je ta­ko pri­ko­van za
to par­~en­ce ze­mqe na ko­jem sto­ji da ne­ma ni­ka­kve na­de da }e se oda­
tle ika­da po­me­ri­ti, jer mo­ra da sto­ji ta­mo do kra­ja vre­me­na, sve­za­
nih no­gu gle­da­ju­}i u dva is­prav­na sme­ra, do kra­ja vre­me­na mo­ra da
sto­ji ta­mo, jer ta ta~­ka je we­gov dom, ta­mo se ro­dio i mo­ra­}e jed­nog
da­na ta­mo i da umre, mo­ra­}e kod ku­}e, kod ku­}e, gde je sve hlad­no i
su­mor­no. 83
O BR­ZI­NI

Ho­}u da pre­stig­nem Ze­mqu, skre­}em na li­va­du kod mo­sta na


po­to­ku, skre­}em iz {um­ske tmi­ne iza hra­ni­li­ce za je­le­ne, skre­}em
kod Mo­no­vi­ca na uglu [u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra, i ho­}u da bu­dem
br­`i od Ze­mqe, u ko­jem god sme­ru da mi kre­nu mi­sli, sve me vo­di
ova­mo, osta­vi sad sve, pre­stig­ni Ze­mqu, i ja sam skre­nuo i oti­snuo
sam se, in­stink­tiv­no sam se oti­snuo u do­brom sme­ru, jer ni­sam se
upu­tio pre­ma Is­to­ku ili Ju­gu, ni­ti pre­ma Se­ve­ru ili Za­pa­du, a
ni­sam kre­nuo ni pod ne­kim uglom u od­no­su na wih, ve} pra­vo i di­
vqa~­no kre­nuh u svim prav­ci­ma, jer po­mi­slih, ako ~o­vek ho­}e da
pre­stig­ne Ze­mqu, naj­i­sprav­ni­je je ako joj se iskre­no su­prot­sta­vi
i na­pad­ne je, ta­ko da sam joj se iskre­no su­prot­sta­vio i na­pao je, i
za­po­~eo sam jur­wa­vu, i u pr­vi mah se za­i­sta ~i­ni­lo da sam do­bro
po­stu­pio, bu­du­}i da se ~i­ta­va ta raz­dra­`e­nost ko­ja se iz­met­nu­la
u za­da­tak, da su se zgra­da, ju­tar­wa ku­hi­wa, sto i {o­qa na we­mu,
{o­qa sa ~a­jem ko­ji se sma­rag­dno pu­{i, pa mi­ris ko­ji vi­ju­ga­vo be­
`i u vi­si­ne, i sve vla­ti tra­ve na li­va­di sjaj­noj od ju­tar­we ro­se, i
pra­zna hra­ni­li­ca za je­le­ne u {um­skoj tmi­ni, sve se to, bo­ga­mi,
su­{tin­ski me­ni su­prot­sta­vi­lo, pa sam ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem
br­`i od Ze­mqe i ko­ji sam skre­tao na uglu, na li­va­di ili iz {um­
ske tmi­ne, mo­rao da se po­sta­vim ta~­no na­su­prot sve­mu ono­me {to
Ze­mqa je­ste, te je sve­jed­no bi­lo ku­da }u se upu­ti­ti, bu­du­}i da je
sve, da je ~i­tav stvo­re­ni svet, da su sve mi­li­jar­de i mi­li­jar­de de­
li­}a ovog u`a­sno ve­li­kog sve­ta ne­shva­tqi­vom br­zi­nom kru­`i­le
od­ne­ku­da ka ne­~e­mu, od­no­sno na­su­prot me­ni ~i­ta­va va­se­qe­na, pa
sam ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem br­`i od we, na­me­ra­va­ju­}i da in­
stink­tiv­no oda­be­rem se­bi br­zi­nu u neo­~e­ki­va­no­sti nat­fi­zi~­ke
pri­ro­de svog su­prot­sta­vqe­nog sme­ra, to jest u jed­noj pod­ra­zu­me­va­
noj slo­bo­di, i ko­me se `i­vo je­ba­lo za to {to se Ze­mqa okre­}e, mo­
rao da se su­prot­sta­vim, da se su­prot­sta­vim ovom u`a­snom sve­tu i
sve­mu {to je u we­mu ugao, li­va­da i {um­ska tmi­na – u stva­ri, ne,
iz­ne­na­da mi pro­stru­ja kroz gla­vu, ma ka­kvo su­prot­sta­vqa­we, ku­ku
me­ni, sve sa­mo ne su­prot­sta­vqa­we, ni­sam kre­nuo u do­brom sme­ru
sa ugla, sa li­va­de, iz {um­ske tmi­ne, ta za­bo­ga, uop­{te ni­je sve­jed­
no ku­da, pa ne mo­`e ~o­vek tek ta­ko da joj se su­prot­sta­vi ako to
iskre­no `e­li, ne­go tre­ba i te ka­ko po­raz­mi­sli­ti i pra­vil­no oda­
bra­ti smer, o, bo­ga mu po­qu­bim, za ti­li ~as se okre­nuh oko svo­je
ose, ka­ko sam i mo­gao in­stink­tiv­no po­mi­sli­ti da }e, bu­dem li se
kre­tao na­su­prot Ze­mqi sa od­lu­kom u gla­vi „sve­jed­no ku­da”, da }e
u tom slu­~a­ju we­na i mo­ja br­zi­na uze­ti jed­na dru­gu u ob­zir, da }e
se me­|u­sob­no po­{to­va­ti i da }e se u tom me­|u­sob­nom po­{to­va­wu
pri­do­da­ti jed­na na dru­gu, bi­}e br­zi­na Ze­mqe ko­ja se okre­}e sa Za­
84 pa­da pre­ma Is­to­ku, i bi­}e mo­ja br­zi­na, ko­ja kra­qev­sku ne­po­mi~­
nost svo­je po­la­zi­{ne ta~­ke sma­tra za ap­so­lut­nu vred­nost, a ko­ja
tr­~i na­su­prot woj, vid­no na­su­prot br­zi­ni Ze­mqe, si­}u­{na i ma­
lec­na unu­tar Ve­li­ke Ce­li­ne, ma­li kon­tra­smer na­su­prot Ve­li­kom
Sme­ru, ne­za­vi­sni je­dan od dru­gog, u jed­noj je­di­noj me­|u­sob­noj sra­
zme­ri, ta­kvoj da Ve­li­ki Smer pru­`a, u se­bi, me­sto Ma­lom Sme­ru,
na taj na­~in ga pro­`di­ru­}i, o, ka­kvog li krat­kog spo­ja, usta­no­
vih, i od­mah se okre­nuh, ali, {to li sam i po­mi­slio na ta­ko ne­
{to, pa jo{ in­stink­tiv­no, jer ako ve} go­vo­ri­mo o jed­noj je­di­noj
sra­zme­ri, on­da ta je­di­na sra­zme­ra ne mo­`e bi­ti ni­{ta dru­go ne­
go to da pr­vo sa­dr­`i u se­bi ono dru­go, da je dru­go deo pr­vog, we­gov
pot­~i­we­ni, we­gov pod­re­|e­ni, we­gov bra­ti}, we­go­va se­stri­ca, ko­
ju Ve­li­ki no­si sa so­bom kud god da kre­ne, a Ze­mqa se, bo­ga­mi ba{
ka­ko i tre­ba, kre­ta­la is­kqu­~i­vo sa Za­pa­da pre­ma Is­to­ku, a u woj
ja, ko­ji sam `e­leo da bu­dem br­`i od we, u re­la­ci­ji s wom, raz­u­me
se, i to u naj­stro­`oj lo­gi~­koj re­la­ci­ji, u ta­kvoj u ko­joj bi ta br­
zi­na, Ze­mqi­na, sa­dr­`a­va­la u se­bi ovu dru­gu br­zi­nu, br­zi­nu mog
tr­~a­wa, na ovaj ili onaj na­~in, ali sva­ka­ko sa­dr­`a­va­la, ta­ko da,
po­sma­tra­no sa ne­kog Ve­li­kog Sta­no­vi­{ta, mo­`da i ni­je bi­lo va­
`no tr­~im li ja to na­su­prot woj, jer on­da je to mi­nus, ili pak u
istom sme­ru kao i ona, jer on­da je to plus, ali me­ni je, sa mog
~e­mer­nog sta­no­vi­{ta, je li, to bi­lo i te ka­ko va­`no, jer sam ja,
je li, `e­leo ba{ to, da bu­dem br­`i od Ze­mqe, me­ni je da­kle bio
po­tre­ban upra­vo plus, to jest ne Ve­li­ka Slo­bod­na Mak­si­ce­li­na
i u woj Ma­la Ne­za­vi­sna Mi­ni­ce­li­na, ve} upra­vo ovo, sa­mo da tr­
~im u Ve­li­kom In­tra­fi­zi~­kom Sta­wu, sa­da ve} u is­prav­nom
sme­ru, {to }e re­}i sa Za­pa­da pre­ma Is­to­ku, za­jed­no sa Ze­mqom,
jer ba{ ova­ko se to ra­di, ba{ na ovaj na­~in, pa na­rav­no, je­di­no
ta­ko, ako `e­lim da bu­dem br­`i od Ze­mqe, i tr­~ao sam za­jed­no sa
Ze­mqom, sa Za­pa­da na Is­tok, iz za­pad­nog sme­ra u is­to~­nom sme­ru,
i evo me, ve} sam i br­`i, si­nu mi kroz gla­vu po­put mu­we spo­zna­
ja, ja br­zi­nu Ze­mqe no­sim bez ijed­nog po­kre­ta, a ka­mo­li ova­ko,
dok tr­~im we­nom po­vr­{i­nom na­pred, pre­ma Is­to­ku, pa to je o~i­
gled­no, di­sao sam sve sre}­ni­je, sve­`e be­{e na­po­qu te slo­bod­ne
no­}i ili slo­bod­ne zo­re, ili ne­ka­ko iz­me­|u to dvo­je, ta­mo sam bio
za­kqu­~an, no sa­svim sam se smi­rio, smi­rio od po­mi­sli da sa­da
ve} tr­~im u pra­vom sme­ru, sme­ru ko­ji }e mi omo­gu­}i­ti da bu­dem
br­`i od Ze­mqe, jer Ze­mqa je mi­sao, po­mi­slio sam jo{ na sa­mom
po­~et­ku, i ho­}u da bu­dem br­`i od mi­sli, da pre­stig­nem mi­sao, to
mi je bio iz­ne­nad­ni ciq, i to­me sam te­`io ka­da sam skre­nuo kod
Mo­ro­vi­ca na uglu [u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra i na li­va­du sjaj­nu
od ju­tar­we ro­se kod mo­sta na po­to­ku ili iz {um­ske tmi­ne iza
pra­zne hra­ni­li­ce za je­le­ne, da bih on­da u pr­vi mah oma­{io na
po­la­sku, in­stink­tiv­no, ali sam se po­tom is­pra­vio i za ti­li ~as
za­u­zeo pra­vac, sa Za­pa­da ka Is­to­ku, kao ma­la ce­li­na unu­tar Ve­ 85
li­ke Ce­li­ne, gde we­noj br­zi­ni sa­mo tre­ba da pri­do­dam svo­ju, i ja
sam je pri­do­dao, to jest ve} sam i tr­~ao ko­li­ko me no­ge no­se, ju­rio
sam is­pod ogrom­nog no}­nog ne­ba na ko­jem se po­la­ko raz­da­wi­va­lo,
i ni­{ta mi dru­go u gla­vi ni­je bi­lo do da }e ova­ko sve is­pa­sti
do­bro, sa­mo tre­ba pri­do­da­ti mo­ju we­noj, mo­ju br­zi­nu we­noj br­zi­
ni, da bi mi on­da u no­vom iz­ne­nad­nom na­le­tu si­nu­lo, do­bro, de,
ali ko­li­ko sam ja to br­`i od Ze­mqe, i je li to uop­{te va­`no? to
ko­li­ko sam br­`i? ma ka­kvi, ni­je va­`no, re­koh se­bi dok sam ju­rio
ko­li­ko me no­ge no­se, va­`no je sa­mo da pre­stig­ne­mo mi­sao, to jest
da bu­de­mo br­`i od Ze­mqe, me­|u­tim, ka­ko je moj bra­ti} tad po­~eo
da ra­~u­na u mo­joj gla­vi, da­ta je, da­kle, br­zi­na Ze­mqe, to stra­ho­
vi­to i ve~­no, do­sto­jan­stve­no kre­ta­we kroz se­kund i da­to je mo­jim
tr­ka~­kim u~in­kom tre­nut­no od­re­|e­no kre­ta­we kroz se­kund, i ta­
da se od­jed­nom po­~e­lo ~i­ni­ti da bi mi, ka­ko bih bio br­`i od Ze­
mqe, bi­la do­voq­na bi­lo ko­ja pro­iz­voq­na vred­nost ko­jom pre­sti­
`em Ze­mqu, pa ~e­mu on­da to bez­gla­vo jur­ca­we, po­mi­slih, pa mo­ja
ukup­na br­zi­na ni­{ta se ne me­wa ako mal­~i­ce uspo­rim, i istog
tre­na uspo­rih svo­je tr­~a­we, i ta­da na­jed­nom ot­krih da imam bes­
kraj­no mno­go mo­gu}­no­sti da bu­dem br­`i od Ze­mqe, do­voq­no je da
se i da­qe dr­`im sme­ra Za­pad–Is­tok, i do­voq­no je da tr­~im, jer,
da se ne do­ti­~e­mo sad za­vo­dqi­vih mo­gu}­no­sti upo­red­ni­ka, ko­je
bi je eks­po­nen­ci­jal­no umno­go­stru­~i­le, po­sto­ji ne­iz­re­ci­vo mno­
go ti­po­va br­zi­ne ko­je bih mo­gao da oda­be­rem, bes­kraj­no je mno­go
vred­no­sti br­zi­ne mog tr­~a­wa, {ta­vi­{e, po­mi­slih dok sam i da­
qe sma­wi­vao br­zi­nu svog tr­ka, za­pra­vo }e bi­ti do­voq­no da na­
pro­sto... ko­ra­~am, da sta­vqam no­gu po­red no­ge, po­en­ta je u to­me da
idem sa Za­pa­da na Is­tok, do­voq­no je sa­mo da se ne za­u­sta­vim, a
za to da se ne za­u­sta­vim po­sto­je mi­li­jar­de i mi­li­jar­de raz­li­
~i­tih br­zi­na, ka­da sam ja slo­bo­dan, pot­pu­no slo­bo­dan, pri­me­tih
dok su mi se ko­ra­ci in­stink­tiv­no i sve vi­{e uspo­ra­va­li, sa­vr­
{e­no slo­bo­dan da oda­be­rem ko­jom }u br­zi­nom i}i ne bih li bio
br­`i od Ze­mqe i na taj na­~in br­`i od mi­sli, jer Ze­mqa je mi­
sao, to mi se vr­zma­lo po mo­zgu pre ne­go {to sam se oti­snuo na
put ne­dav­no, to mi je pro­la­zi­lo kroz gla­vu ka­da sam skre­nuo na
li­va­du kod mo­sta na po­to­ku, ka­da sam skre­nuo iz {um­ske tmi­ne
iza hra­ni­li­ce za je­le­ne, ka­da sam skre­nuo kod Mo­ro­vi­ca na uglu
[u­ka­me­ra i Klaj­der­ka­me­ra. Ako ne oma­{im, re­koh se­bi, bu­dem
li dr­`ao pra­vac, bu­dem li na­pro­sto i{ao ili sa­mo {e­tuc­kao
na­pred u sve­`em va­zdu­hu pra­sko­zor­ja, ve} }u i na taj na­~in po­
sti­}i svoj ciq i bi­}u br­`i od Ze­mqe – sa­mo }e se ta {um­ska
tmi­na sve vi­{e uda­qa­va­ti, sa­mo }e ta li­va­da, sa­mo }e mi­ris tog
sma­rag­dnog is­pa­re­wa od­le­te­ti kroz vre­me za­na­vek, u bes­kraj, i
86 vi­{e ni­{ta ne­}e mo­}i da ga pri­zo­ve u se­}a­we.
@E­LI DA ZA­BO­RA­VI

Na­la­zi­mo se usred jed­nog ci­ni~­nog ob­ra­~u­na sa so­bom sa­mi­


ma; kao ne ba{ iz­vr­sna de­ca jed­ne ne ba{ iz­vr­sne epo­he, ko­ja }e
kao epo­ha sa­mu se­be vi­de­ti istin­ski ostva­re­nom tek ka­da sva­ko
ko se u woj ko­pr­ca, pri­le­gav­{i u jed­nu od naj­du­bqih hla­do­vi­na
qud­ske po­ve­sti, ko­na~­no bu­de ostva­rio svoj tu­`ni i pri­vre­me­no
ja­sni ciq: za­bo­rav. @e­le­}i da za­bo­ra­vi da je on sa­mo pro­koc­kao
sve {to je imao, da ne mo­`e kri­vi­ti ni­kog dru­gog, ni­ka­kvu stra­nu
si­lu, sud­bi­nu, ni­ka­kvu zlo­slut­nu in­ter­ven­ci­ju iz­da­le­ka, sam je
kriv {to vi­{e ne­ma ni bo­ga ni ide­al ­ a. @e­li da za­bo­ra­vi, jer ni­je
~ak bio u sta­wu ni da do­sto­jan­stve­no pod­ne­se ovaj gor­ki po­raz, jer
mu je ka­rak­ter na­gri­zen pa­kle­nim di­mom i pa­kle­nim al­ko­ho­lom,
jer stvar­no mu je sa­mo to i osta­lo od one ne­ka­da­{we me­ta­fi­zi~­ke
~e­`we put­ni­ka za an­|e­os­ kim kra­qev­stvom, taj we­gov dim i jef­ti­na
pi­}a – ne­ki pr­qa­vi dim od `ud­we, ne­ki pro­do­ran smrad al­ko­ho­la
od iz­lu­|u­ju­}eg na­pit­ka op­sed­nu­to­sti.
Ni­je do­{ao kraj isto­ri­ji i ni­je do­{ao kraj ni­~e­mu, mi se vi­
{e ne mo­`e­mo uquq­ki­va­ti u ilu­zi­ji da se sa na­ma bi­lo {ta za­
vr­{a­va. Sa­mo na­sta­vqa­mo ne­{to i ne­ka­ko ga odr­`a­va­mo, ne­{to
se na­sta­vqa i ne­{to se odr­`a­va.
Stva­ra­mo jo{ umet­ni~­ka de­la, ali vi­{e ne go­vo­ri­mo o to­me na
ko­ji na­~in, do te me­re to vi­{e ni­je uz­vi­{e­no. Za osno­vu uzi­ma­mo
ono {to se do­sad sma­tra­lo te­me­qem con­di­ti­on hu­ma­i­ne, i sa­ve­sno,
a u stva­ri bez­i­dej­no, stro­go i di­sci­pli­no­va­no, a za­pra­vo kao su­
`we­vi jed­nog za­gli­bqe­nog sta­wa du­ha, iz­no­va ura­wa­mo u mu­qe­vi­tu
vo­du pri­ka­zi­ve ce­li­ne ove qud­ske eg­zi­sten­ci­je. Ne upa­da­mo vi­{e
ni u onu gre­{ku ko­ju su di­vqa­ci ~i­ni­li, tvr­de­}i da je na{ sud
upra­vo stra­{ni sud, ni­ti iz­ja­vqu­je­mo da odav­de vi­{e ne­ma da­qe.
Ne mo­`e­mo da ka­`e­mo da, po­{to stva­ri ne­ma­ju smi­sla, on­da za nas
u de­li­ma vi­{e ne­ma ni vre­me­na ni pri­~e, ba{ kao {to ni na pi­
ta­we, a po­sto­ji li on­da ika­kav smi­sao stva­ri osim u na­ma sa­mi­ma,
ta­ko­|e ne mo­`e­mo da­ti po­u­zdan od­go­vor, ali za­to tvr­di­mo da nam je
po­sta­lo ja­sno sle­de­}e: uza­lud u na­{em raz­o­~a­ra­wu po­ku­{a­va­mo da
se, is­kqu­~iv­{i se­be, ustre­mi­mo ka ne­kom ple­me­ni­ti­jem ci­qu, ka
ne­koj vi­{oj si­li, na{ eks­pe­ri­ment po pra­vi­lu za­vr­{a­va gad­nim
fi­ja­skom. Jer {ta nam vre­di {to `e­li­mo da go­vo­ri­mo o pri­ro­di,
kad pri­ro­da ne `e­li to, o bo­`an­skom, kad ni bo­`an­sko ne `e­li
to, i uop­{te uzev, ma ko­li­ko mi to `e­le­li, ne mo­`e­mo go­vo­ri­ti ni
o ~e­mu {to je iz­van nas sa­mih, jer mi mo­`e­mo da go­vo­ri­mo sa­mo
o isto­ri­ji, o sta­wu ~o­ve­ka, o toj ka­kvo­}i ko­ja se ni­kad ne me­wa, a
~i­ja su­{ti­na je­di­no na­ma go­li­ca ma­{tu, a ina­~e, iz per­spek­ti­ve
tog „bo­`an­skog ina­~e”, su­{ti­na je, mo­`da i stvar­no, od­u­vek i vo
vje­ki vje­kov, to da je – sve­jed­no. 87
KA­KO BI LEP

Ka­ko bi lep bio je­dan svet ko­ji bi­smo okon­~a­li ta­ko {to bi­smo u
tom sve­tu na za­la­sku or­ga­ni­zo­va­li se­ri­ju pre­da­va­wa sa pod­na­slo­vom
„Se­ri­ja pre­da­va­wa o mor­fo­lo­gi­ji pej­za­`a”, na ko­joj bi, do­la­ze­}i iz
svih kra­je­va sve­ta i sme­wu­ju­}i se kao u ne­koj cir­ku­skoj are­ni, pre­da­va­
we iz mor­fo­lo­gi­je pej­za­`a odr­`a­li je­dan fi­zi­~ar, pa je­dan isto­ri­~ar
umet­no­sti, je­dan pe­snik, ge­o­graf i bi­o­log, je­dan stru~­wak za mu­zi­
ku, ar­hi­tek­ta i fi­lo­zof, je­dan anar­hi­sta, ma­te­ma­ti­~ar, astro­nom
i ta­ko da­qe, i gde bi pred stal­nim, ne­pro­men­qi­vim audi­to­ri­ju­mom
taj fi­zi­~ar, taj isto­ri­~ar umet­no­sti i pe­snik, taj ge­o­graf, bi­o­log i
stru~­wak za mu­zi­ku, taj ar­hi­tek­ta, fi­lo­zof i anar­hi­sta, taj ma­te­
ma­ti­~ar, astro­nom i ta­ko da­qe, is­pri­~a­li {ta iz svog ugla mi­sle o
pej­za­`u, ali gde bi glav­ni na­slov te se­ri­je pre­da­va­wa bio „Pej­za­`a
ne­ma”, {to bi ve} na­go­ve­sti­lo neo­bi­~an od­nos na­slo­va i pred­me­ta, i
gde bi umet­ni­ci i na­u~­ni­ci iz ra­kur­sa pe­sni­{tva, mu­zi­ke, ma­te­ma­
ti­ke, ar­hi­tek­tu­re, li­kov­ne umet­no­sti, ge­og­ ra­fi­je, bi­o­lo­gi­je, pe­sni~­
kog je­zi­ka i fi­zi­ke, fi­lo­zo­fi­je i anar­hi­zma, go­vo­ri­li o to­me {ta
oni mi­sle i {ta bi­smo mi, na wi­ho­vu su­ge­sti­ju, tre­ba­lo da mi­sli­mo
o pej­za­`u – a sve to pod okri­qem jed­ne za­jed­ni~­ke iz­ja­ve ko­ja ne­gi­ra
sa­mo po­sto­ja­we tog pred­me­ta, tog pej­za­`a. Pro­tiv­re~­nost je, me­|u­
tim, sa­mo pri­vid­na: mo­gla bi ta se­ri­ja bi­ti (gor­ko) na­slo­vqe­na „Svi
pej­za­`i”, kao {to je (objek­tiv­no) na­slo­vqe­na „Pej­za­`a ne­ma”. Oni bi,
na­i­me, pro­go­vo­ri­li o to­me {ta za wih i za nas pred­sta­vqa bi­}e iz ~i­je
per­spek­ti­ve po­sto­ji taj pej­za` kad po­gle­da u uni­ver­zum, o to­me ko­ja
je te­`i­na pi­ta­wa da li nas neo­spor­no ogra­ni­~e­na pri­ro­da qud­skog
gle­di­{ta do­vo­di do te­gob­nog, jer ne­do­ka­zi­vog tvr­|e­wa, pre­ma ko­me se
pro­ble­mu mo­`e pri­}i i iz dru­gog aspek­ta, ne nu­`no qud­skog – ako je
ve} si­tu­a­ci­ja ta­kva da pej­za­`a ne­ma, i ako ipak ve} stva­ri sto­je ta­ko
da, za nas ba­rem, ku­da god da po­gle­da­mo, u ru­{e­vi­na­ma i neo­kr­we­no,
sve je­ste pej­za`, pej­za` do pej­za­`a po­svu­da, ako je ve} do­tle do­{lo da
smo, uhva­}e­ni u ma­gi~­no sku­~e­ni pro­stor qud­skog gle­di­{ta, pri­bli­
`iv­{i se pri­god­nom kra­ju jed­nog mu~­nog du­hov­nog pu­to­va­wa, uvi­de­li
da se mi, osim za tu ma­gi~­nu sku­~e­nost, za­pra­vo ni za {ta dru­go vi­{e
ne ve­zu­je­mo, ni za ka­kvo biv­stvo­va­we, ~ak ni za sa­mo po­sto­ja­we, ve}
je­di­no za obe­}a­we da }e­mo jed­nom u tom pej­za­`u, u naj­du­bqoj le­po­ti i
pro­la­zno­sti, opa­zi­ti ne­{to: ne­{to {to se na nas od­no­si.

NAJ­KA­SNI­JE U TO­RI­NU

Pre vi­{e od sto go­di­na, 1889. go­di­ne, jed­nog da­na na­lik na


da­na­{wi, u To­ri­nu, Fri­drih Ni­~e iz­la­zi na ka­pi­ju ku­}e u Via
88 Kar­lo Al­ber­to broj {est, mo­`da da se pro­{e­ta ma­lo, mo­`da da ode
do po­{te da po­dig­ne pi­sma. Ne­da­le­ko, ili mo­`da ve} ve­o­ma da­le­ko
od we­ga, je­dan vo­za~ fi­ja­ke­ra se – mo­glo bi se re­}i! – na­te­`e sa
svo­jim tvr­do­gla­vim ko­wem. Uza­lud ga te­ra, kow ni ma­kac, na­{ta
on­da ko­~i­ja{ – \u­ze­pe? Kar­lo? Eto­re? – gu­bi str­pqe­we i po­~i­we
bi­~em da tu­~e `i­vo­ti­wu. Dok Ni­~e stig­ne do pret­po­sta­vqe­ne gun­gu­
le, ko­~i­ja{, ko­ji za­ce­lo ve} kip­ti od be­sa, za­vr­{a­va svo­ju okrut­nu
pred­sta­vu. Kor­pu­lent­ni go­spo­din sa gu­stim br­ko­vi­ma, na­i­me – na
ne­skri­ve­nu ra­dost oku­pqe­nih – neo­~e­ki­va­no se stvo­ri po­red ko­~i­
ja­{a i, bri­znuv­{i u pla~, za­gr­li ko­wa. We­gov ga do­ma­}in od­vo­di
ku­}i, on dva da­na ne­po­mi~­no i ne­mo le­`i na di­va­nu, da bi na kra­ju
iz­go­vo­rio oba­ve­zne po­sled­we re­~i („Mut­ter, ich bin dumm”), pa kao
pi­to­mi lu­dak po­`i­vi jo{ de­set go­di­na pod nad­zo­rom maj­ke i se­stre.
Ne zna­mo {ta je bi­lo sa ko­wem.
Ova pri­~a u ~i­ju ve­ro­do­stoj­nost ima­mo mno­go raz­lo­ga da sum­wa­
mo – no u ko­ju smo ipak sklo­ni da po­ve­ru­je­mo zbog pri­rod­ne sa­mo­vo­qe
o~e­ki­va­ne u ova­kvim pri­li­ka­ma – kao mo­del dra­me ra­zu­ma, s neo­
bi~­nom o{tri­nom osve­tqa­va za­vr­{nu igru na­{eg du­ha. Ot­kud to da
ta di­ja­bo­li~­na zve­zda fi­lo­zo­fi­je vi­ta­li­zma, taj za­di­vqu­ju­}i pro­
tiv­nik ta­ko­zva­nih „uni­ver­zal­nih qud­skih isti­na”, ot­kud to da taj
ne­po­no­vqi­vi, go­to­vo za­pe­we­ni {am­pi­on po­ri­ca­wa sva­kog sa­o­se­}a­wa,
pra­{ta­wa, do­bro­te i so­li­dar­no­sti, po­hr­li u za­gr­qaj tu­~e­nog ko­wa?
Slu­`e­}i se neo­pro­sti­vo or­di­nar­nim, ali nu­`nim obr­tom: ka­ko to da
ni­je za­vr­{io u ko­~i­ja­{e­vom za­gr­qa­ju? ^ast dok­to­ru Me­bi­ju­su, ko­ji
sve to tu­ma­~i kao obi­~an slu­~aj na­pa­da pro­gre­siv­ne pa­ra­li­ze iza­zva­
ne si­fi­li­som, ali mi, ka­sni po­tom­ci, sve­do­ci smo mu­we­vi­te spo­zna­je
jed­nog tra­gi~­nog ne­spo­ra­zu­ma: na­kon du­go­traj­ne i is­cr­pqu­ju­}e bor­be,
u ovom slu­~a­ju je Ni­~e­ov ­ o bi­}e re­klo ne tom, u svo­jim po­sle­di­ca­ma
iz­van­red­no pa­kle­nom to­ku Ni­~e­ov ­ og mi­{qe­wa. To­mas Man pi­{e da
se taj ne­spo­ra­zum sa­sto­ji u to­me {to je ovaj „ne­`ni pro­po­ved­nik”
oko­re­log `i­vo­ta `i­vot i mo­ral po­sma­trao kao an­ti­po­de. „A oni, u
stva­ri” – do­da­je on – „~i­ne ce­li­nu. Eti­ka je oslo­nac `i­vo­ta, a mo­ral­
ni ~o­vek je istin­ski gra­|a­nin `i­vo­ta.” To­li­ko je le­pa ova Ma­no­va
iz­ja­va, ta­ko je div­na we­na ple­me­ni­ta bez­u­slov­nost, da bi ve­ro­vat­no
vre­de­lo ma­lo se za­dr­`a­ti na woj, za­plo­vi­ti na we­nim ta­la­si­ma, ali
mi to ipak ne­}e­mo u~i­ni­ti, jer na­{om la­|om sad kr­ma­ri to­rin­ski
Ni­~e, a to ne sa­mo {to zna­~i dru­ge vo­de, ve} zah­te­va i dru­ga­~i­je ner­ve,
{ta­vi­{e, da se po­slu­`i­mo zgod­nom fra­zom, tra­`i `iv­ce de­be­le po­put
ko­nop­ca. I bi­}e nam po­treb­ni, jer smo na na­{e naj­ve­}e za­pre­pa­{}e­we
do­spe­li u istu lu­ku u ko­ju bi nas do­ve­la ova Ma­no­va re­~e­ni­ca, a bi­}e
nam po­treb­ni i sto­ga {to }e­mo se, prem­da je lu­ka isto­vet­na, mi u woj
ose­}a­ti dru­ga­~i­je ne­go {to nam on to obe­}a­va.
Ni­~e­o­va to­rin­ska dra­ma su­ge­ri­{e da `i­vot u skla­du sa mo­
ral­nim za­ko­nom ni­je uz­vi­{en, bu­du­}i da ne mo­gu da iza­be­rem su­ 89
prot­no. Mo­gu da `i­vim na­su­prot we­mu, ali na taj na­~in ne mo­gu
se oslo­bo­di­ti we­go­ve ta­jan­stve­ne i za­pra­vo neo­d­re­di­ve sna­ge, ko­ja
me ne­ras­ki­di­vo po­ve­zu­je sa wim. U~i­nim li na­i­me ta­ko, od­lu­~im
li se za `i­vot na­su­prot we­mu, sa­svim se po­u­zda­no mo­gu sna­}i u
dru­{tve­nom `i­vo­tu ko­ji je ~o­vek or­ga­ni­zo­vao i ~i­ja be­da­sto­}a
sto­ga ni­ma­lo ne iz­ne­na­|u­je, i u ko­jem je – Ni­~e­o­vim re­~i­ma ka­za­no
– „`i­ve­ti i bi­ti ne­pra­vi­~an jed­no te isto”, no ne mo­gu se sna­}i u
ne­re­{i­vom kon­flik­tu ko­ji me­ne po­vre­me­no sta­vqa u cen­tar mo­je
~e­`we za spo­zna­jom smi­sla vla­sti­tog biv­stvo­va­wa. Jer kao {to
sam deo ovog dru­{tve­nog sve­ta, isto sam ta­ko i deo i ono­ga {to, ne­ki
}e raz­u­me­ti zbog ~e­ga, stal­no kr­stim kao ve­}u ce­li­nu, ve­}u ce­li­nu
ko­ja je u me­ne – da upo­tre­bim iz­raz ko­ji alu­di­ra na ne­za­o­bi­la­znog
Kan­ta – usa­di­la ovaj i ba{ ovaj za­kon, pru­`iv­{i mi i tu­`nu pu­
no­mo} slo­bo­de da ga pre­kr­{im.
Ov­de ve} plo­vi­mo me­|u bo­va­ma ko­je obe­le­`a­va­ju lu­ku, po­ma­lo
na­su­mi~­no, s ob­zi­rom na to da usnu­li sve­ti­o­ni­~a­ri ni­su u sta­wu
da nam po­mog­nu u ma­ne­vri­sa­wu – da bi­smo za­tim si­dro ba­ci­li u
tmi­nu, ko­ja na­{e pi­ta­we, od­ra­`a­va li on­da ova ve­}a ce­li­na ne­ki
vi­{i smi­sao tog za­ko­na, istog ~a­sa ne­mi­li­ce gu­ta. Sto­ji­mo da­kle
ov­de, i ne zna­mo ni­{ta, sa­mo po­sma­tra­mo ka­ko nam se iz hi­qa­da
i hi­qa­da pra­va­ca, po­la­ko, pri­mi­~u dru­go­vi, i mi im ni­{ta ne
po­ru­~u­je­mo, sa­mo ih gle­da­mo i, pu­ni sa­o­se­}a­wa, }u­ti­mo. Ve­ru­je­mo
da je pri­su­stvo tog sa­o­se­}a­wa u na­ma po­`eq­no, i da bi i u ovi­ma
ko­ji nam pri­la­ze we­go­vo pri­su­stvo ta­ko­|e bi­lo po­`eq­no, a ako ga
da­nas ipak jo{ ne­ma, bi­}e ga mo­`da su­tra... ili za de­set... ili za
dva­de­set go­di­na.
Naj­ka­sni­je u To­ri­nu.

IDE SVET NA­PRED

Bi­lo je ve­za­no pri­li~­no do­bro, ali sad se ne­ka­ko odre­{i­lo i


je­di­no {to se o to­me zna je­ste da ga je odre­{i­lo isto ono {to ga je
svo­je­vre­me­no sve­za­lo, ne vi­{e od to­ga, u sva­kom slu­~a­ju, is­ka­za­ti,
pred­sta­vi­ti, ka­te­go­ri~­ki ga ime­no­va­ti bi­lo bi bu­da­la­{ti­na, tu
si­lu, to od­ve­zi­va­we si­le, taj ne­iz­mer­ni, ne­pre­gled­ni si­stem, ono
odi­sta ne­iz­mer­no, ono odi­sta ne­pre­gled­no, ili dru­gim re­~i­ma, to
za nas za­u­vek ne­shva­tqi­vo de­lo­va­we ne­iz­be­`ne slu­~aj­no­sti u ko­
joj smo mi tra­`i­li i na­la­zi­li za­ko­ni­to­sti, a za­pra­vo je uop­{te
ni­smo spo­zna­li to­kom pro­hu­ja­lih, a he­roj­skih sto­le­}a, i mo­`e­mo
bi­ti uve­re­ni da je ni ubu­du­}e ne­}e­mo spo­zna­ti ni­ka­ko, jer mi smo
bi­li, je­smo i bi­}e­mo ka­dri da sa­gle­da­mo sa­mo po­sle­di­ce te ne­iz­
90 be­`ne slu­~aj­no­sti, one u`a­sne tre­nut­ke ka­da pu­ca bi~, ka­da pu­ca
bi~ na na­{im le­|i­ma, i ka­da ne­ka­ko pu­ca bi~ i na ovom slu­~aj­nom
uni­ver­zu­mu zva­nom svet, i od­ve­zu­je se ono {to je bi­lo sve­za­no, to
jest ka­da se – kao u ovom tre­nut­ku – iz­no­va oslo­ba­|a, pre­pla­vqu­je
svet ono {to mi, qu­di, stal­no i uvek iz­no­va na­zi­va­mo no­vim, ni­
ka­da ne­do­`i­vqe­nim, prem­da se to, isti­ni za vo­qu, ne bi mo­glo
na­zva­ti ni­ti no­vim ni­ti ni­ka­da ne­do­`i­vqe­nim, jer ono je ov­de
jo{ od po­stan­ka sve­ta, ta~­ni­je re­~e­no sti­glo je za­jed­no s na­ma, ili,
jo{ ta~­ni­je ka­za­no, po­sred­stvom nas, i uvek upra­vo na ovaj na­~in,
ta­ko da smo we­gov do­la­zak tek na­knad­nom pa­me­}u mo­gli i mo­`e­mo
da pre­po­zna­mo, uve­li­ko je ve} tu kad mi shva­ti­mo da nam je po­no­vo
sti­gao, uvek nas za­ti­~e ne­sprem­ne, ma­da bi nam va­qa­lo zna­ti da
do­la­zi, da je we­go­va ve­za­nost sa­mo pri­vre­me­na, tre­ba­lo bi da ~u­je­
mo zve­ket la­na­ca ko­ji po­pu­{ta­ju, ka­ko se {i­{ta­vo raz­ve­zu­ju ~vo­
ro­vi na do­tad ~vr­stom u`e­vqu, tre­ba­lo bi, vo­|e­ni na­{om unu­tra­
{wom ose­tqi­vo­{}u, da ZNA­MO da }e se oslo­bo­di­ti, ta­ko je tre­ba­
lo da bu­de i ovo­ga pu­ta, tre­ba­lo je da zna­mo da }e ta­ko bi­ti, da }e
do­}i, ali mi smo se pre­nu­li, ako smo se uop­{te pre­nu­li, kad je ve}
bi­lo tu i kad smo shva­ti­li da smo u ne­vo­qi, i usta­no­vi­li smo da
smo bes­po­mo}­ni, ~i­me smo sa­mo `e­le­li da ka­`e­mo da i je­smo bi­li
bes­po­mo}­ni, jer bes­po­mo}­ni smo – kad je o we­mu re~ – od­vaj­ka­da,
bes­po­mo}­ni i ne­za­{ti­}e­ni, i do te me­re ni­smo bi­li sprem­ni da
raz­mi­sli­mo o to­me u pr­vim sa­ti­ma po­sle na­pa­da, da smo se po­~e­li
ba­vi­ti is­tra­gom {ta se to do­go­di­lo, ka­ko se do­go­di­lo, ko je iz­veo
na­pa­de i zbog ~e­ga, po­~e­li smo se ba­vi­ti ti­me da su se sru­{i­le dve
Ve­li­ke Ku­le i da je o{te­}en Pen­ta­gon, pa ti­me ka­ko su se sru­{i­
le i ka­ko je o{te­}en, pa ti­me ko je to iz­veo i ka­ko je to iz­ve­de­no,
ka­ko su ih sru­{i­li i o{te­ti­li, a u stva­ri tre­ba­lo je pre sve­ga da
se ba­vi­mo ti­me, i da­nas ve} stvar­no sa­mo ti­me i tre­ba da se ba­vi­mo,
da ko­na~­no shva­ti­mo: to {to se za­pra­vo do­go­di­lo mi ne raz­u­me­mo,
{to ina­~e i ni­je ne­ko ve­li­ko ~u­do, bu­du­}i da pri­su­stvo ono­ga {to
je do­sad bi­lo pri­li~­no do­bro sve­za­no, ali se sad ne­ka­ko od­ve­za­lo,
uvek i bez iz­u­zet­ka uka­zu­je na to da smo za­ko­ra­~i­li u no­vu ve­li­ku
svet­sku epo­hu, uka­zu­je na to da je do­{ao kraj sta­roj i da po­~i­we
jed­na no­va i da nas o to­me „ni­ko ni­je pi­tao”, da mi ~ak ni­smo ni
pri­me­ti­li ka­da se sve to do­go­di­lo, ni­smo ~ak mo­gli ni da po~­ne­mo
go­vo­ri­ti o „za­o­kre­tu” ili o „ve­li­koj sme­ni epo­ha”, ka­da se u tom
za­o­kre­tu i toj sme­ni upra­vo wi­hov ka­rak­ter obr­ta, to jest wi­ho­va
tem­po­ral­nost iz­vr­ga­va­ju pot­pu­nom ru­glu, i mi uvi­|a­mo da na­jed­
nom `i­vi­mo u jed­nom no­vom sve­tu, da smo do­spe­li u jed­nu ra­di­kal­
no no­vu epo­hu, i mi je ni­ma­lo ne raz­um ­ e­mo, jer sve nam je sta­ro,
sta­ri su nam re­flek­si ko­ji­ma po­ku­{a­va­mo da do­ku­~i­mo su­{ti­nu
ne­kog pro­ce­sa, da je „sve ovo” do­ve­lo „da­kle” oda­tle dov­de, sta­rin­
sko nam je uve­re­we da se po­zi­va­mo na vla­sti­ta is­ku­stva, na zdrav
ra­zum, da se na wih osla­wa­mo ka­da tra­`i­mo uzro­ke i do­ka­ze za to 91
da nam se ovo za­i­sta do­go­di­lo, da tra­`i­mo ne­po­sto­je­}e ili za nas
ne­do­ku­~i­ve uzro­ke i do­ka­ze za to da smo do­spe­li u jed­nu no­vu nov­
ca­tu epo­hu, jed­nom re~­ju mi sto­ji­mo sad ov­de, sta­ri qu­di svi do
jed­nog, i sva­ko od nas na sta­ri na­~in trep­}e i {a­ra po­gle­dom, bor­
be­no­{}u raz­ot­kri­va­ju­}i svo­ju sta­ru ne­si­gur­nost, jed­nom tu­pa­vom
bor­be­no­{}u, ka­da jo{ ni­je po­~eo istin­ski ni da se pla­{i, jo{
la­`e, ma ne, ne­ma go­vo­ra ni o ka­kvom ra­di­kal­nom za­o­kre­tu u sve­
tu, ne­ma go­vo­ra o to­me da je jed­na epo­ha sve­ta okon­~a­na, i da sa­da
ve} `i­vi­mo u po­sve no­voj, sve sa­mi sta­ri qu­di, i me­|u wi­ma, raz­
u­me se, i ja, star da sta­ri­ji ne mo­gu bi­ti, u za­jed­ni­ci sa osta­li­ma
ka­kvu ve} dav­no ni­sam ose­}ao, star, da­kle, i za­pra­vo u naj­du­bqem
mo­gu­}em smi­slu te re­~i }u­tqiv, jer je 11. sep­tem­bra pro­stru­ja­lo
kroz me­ne, po­put ne­kog fi­zi~­kog bo­la, go­spo­de, ka­ko je sa­mo star
moj je­zik ko­jim bih sa­da mo­gao go­vo­ri­ti, ka­ko je sa­mo bez­bo­`no
star dok ga vr­tim i iz­vr­}em, dok ga vu­~em i te­glim na­pred, dok ga
mu­~im i dok se pro­bi­jam i ple­tem od jed­ne pra­sta­re re­~i dru­gu,
ka­ko je bes­ko­ri­stan, ka­ko je ne­mo­}an, ka­ko je sa­mo ne­zgra­pan ovaj
je­zik ko­ji na­zi­vam mo­jim, a ka­ko je sa­mo bio di­van, ka­ko je bio
bri­qan­tan, ka­ko je bio gi­bak i zgo­dan i po­tre­san, da bi da­nas pot­
pu­no iz­gu­bio smi­sao, sna­gu, {i­ri­nu i ta~­nost, i on­da sam da­ni­ma
raz­mi­{qao o to­me, is­pro­ba­vao da li bih mo­gao, da li bih bio ka­
dar da sad na­pre­~ac ovla­dam ne­kim dru­ga­~i­jim je­zi­kom, jer bez
to­ga je pot­pu­no bez­na­de­`no, to mi je od­mah bi­lo ja­sno, gle­dao sam
Ku­le u pla­me­nu ka­ko se ru­{e i opet sam iz­no­va po­mi­{qao na wih,
i znao sam da je bez no­vog nov­ca­tog je­zi­ka ovu no­vu nov­ca­tu epo­hu,
u ko­joj sam se za­jed­no sa osta­li­ma iz­ne­na­da na­{ao, ne­mo­gu­}e raz­
u­me­ti, raz­mi­{qao sam, raz­bi­jao gla­vu, mu­~io se da­ni­ma, i on­da
sam od­jed­nom mo­rao pri­zna­ti da ne mo­gu, da ni­sam u mo­gu}­no­sti da
sad na­pra­sno sa­vla­dam je­dan no­vi je­zik, isu­vi­{e sam, za­jed­no sa
osta­li­ma, rob onog sta­rog, ne osta­je mi, da­kle, ni­{ta dru­go ne­go
da na­pu­stim sva­ku na­du da }u raz­um ­ e­ti {ta se ov­de od­i­gra­va, sa­mo
sam se­deo, na­tmu­re­no i po­ti­{te­no, i gle­dao kroz pro­zor, a na­po­qu
su se uvek iz­no­va ru­{i­le i ru­{i­le i ru­{i­le dve ve­li­ke Ku­le, se­
deo sam i gle­dao na­po­qe, i la­tio sam se da sta­rim re­~i­ma opi­{em
{ta ja to, za­jed­no sa osta­li­ma, vi­dim od ovog sa­da­{weg sve­ta, la­
tio sam se da opi­{em {ta ose­}am, da ne mo­gu da shva­tim, i ve} je
po­~e­lo da za­la­zi sta­ro sun­ce u sta­rom sve­tu, po­~e­lo je ve} na sta­
ri na­~in da se smr­ka­va u mo­joj sta­roj so­bi kraj pro­zo­ra, ka­da je
po­la­ko kre­nuo da me spo­pa­da ne­ki je­zi­vi strah, ni­sam znao iz kog
prav­ca se raz­li­va u me­ni, sa­mo sam ose­}ao da ra­ste, ne­ki strah,
jed­no vre­me ni­sam shva­tao ka­kav, znao sam sa­mo da je pri­su­tan i
da ja­~a, i ja sam sa­mo se­deo, ap­so­lut­no bes­po­mo­}an, i pro­ma­trao
ka­ko strah ra­ste u me­ni, i{­~e­ku­ju­}i da na­po­kon na­slu­tim o ka­
92 kvom je stra­hu re~, ali to se ni­je do­go­di­lo, to se uop­{te ni­je do­
go­di­lo, taj strah, ko­ji je sa­mo sve vi­{e ja­~ao, ni­{ta ni­je ot­kri­vao
o se­bi, na­pro­sto ni­je obe­lo­da­nio svo­ju sa­dr­`i­nu, pa sam ja, sa­svim
ra­zu­mqi­vo, po­~eo jo{ i da stre­pim od we­ga, ni­sam znao {ta da
ra­dim, ta ne mo­gu bes­kraj­no du­go da se­dim ov­de u ovom stra­hu ko­ji
kri­je svo­ju sa­dr­`i­nu, ali ja sam ipak se­deo ska­me­we­no kraj pro­zo­
ra, a na­po­qu su se ru­{i­le i ru­{i­le i ru­{i­le one dve Ku­le, ka­da
mi je iz­ne­na­da za­pa­ra­la u{i ne­ka­kva bu­ka, ne­ko po­tmu­lo zvec­ka­we,
kao da­le­ki ~e­grt ne­kog za­vo­ji­tog lan­ca, za­pa­rao mi je u{i ne­ka­kav
{i­{ta­vi {um, kao da se u`e, ~vr­sto ve­za­no u ~vor, po­la­ko raz­ve­
zu­je – ~uo sam sa­mo taj ~e­gr­ta­vi zve­ket i taj za­stra­{u­ju­}i {i­{ta­vi
zvuk, i po­no­vo po­mi­slio na svoj sta­ri je­zik, na ap­so­lut­no }u­ta­we u
ko­je sam se str­mo­gla­vio, se­deo sam i gle­dao na­po­qe, i sa­mo sam u
jed­no mo­gao bi­ti si­gu­ran u sa­da ve} go­to­vo pot­pu­no tam­noj so­bi: da
se ve} oslo­bo­di­lo, da se ve} pri­bli­`a­va, da je ve} sti­glo.

LA­SLO KRA­SNA­HOR­KAI (Kras­zna­hor­kai László, ro­|en u \u­li


1954. go­di­ne) je­dan je od naj­zna­~aj­ni­jih sa­vre­me­nih ma­|ar­skih pi­sa­ca.
Ve} we­gov pr­vi ro­man Sa­tan­tan­go, ob­ja­vqen 1985. go­di­ne, iza­zvao je
ve­om
­ a po­zi­tiv­ne re­ak­ci­je kri­ti­ke i ~i­ta­la­ca. Film­ski re­di­teq Be­la
Tar (Ta­rr Béla) na osno­vu ove kwi­ge sni­mio je du­go­me­tra­`ni film pod
istim na­slo­vom (1994). Sle­de­}i Kra­sna­hor­ka­i­jev ro­man, Me­lan­ho­li­ja
ot­po­ra (1989), ta­ko­|e od­vo­di ~i­ta­o­ce u bez­na­de­`ni, de­pri­mi­ra­ju­}i svet
ma­|ar­ske rav­ni­ce ne­gde u dru­goj po­lo­vi­ni dva­de­se­tog ve­ka. Na osno­vu
ove kwi­ge Be­la Tar je sni­mio film Verk­maj­ste­ro­ve har­mo­ni­je (2000).
Ju­na­ci pr­vih Kra­sna­hor­ka­i­je­vih kwi­ga `i­ve u stal­noj na­di da }e ih
ne­ko iz te be­de iz­ba­vi­ti. Na­iv­nost s ko­jom ve­ru­ju u la­`ne pro­ro­ke i
pse­u­do­i­zba­vi­te­qe na mo­men­te je i tra­gi­ko­mi~­na. Ve} u ove dve kwi­ge
Kra­sna­hor­kai je iz­gra­dio oso­ben stil, oli­~en u iz­uz­ et­no du­gim, za­vo­
ji­tim re­~e­ni­ca­ma, ko­je we­go­voj pro­zi da­ju je­dan pul­si­ra­ju­}i ri­tam.
Taj stil, kao i go­to­vo op­se­si­van mo­tiv jed­ne gro­tesk­ne apo­ka­lip­se,
ka­rak­te­ri­{e i osta­le we­go­ve ro­ma­ne, Rat i rat (1999), i Ba­ron Venk­
hajm se vra­}a ku­}i (2016). Kra­sna­hor­kai va­`i i za jed­nog od naj­bo­qih
ma­|ar­skih pu­to­pi­sa­ca: u kwi­ga­ma Za­to­~e­nik iz Ur­ge (1992), Ru­{e­we
i tu­ga is­pod Ne­ba (2004) ove­ko­ve­~io je svo­ja pu­to­va­wa u Mon­go­li­ju i
Ki­nu. Ta­ko­|e je i vr­stan pri­po­ve­da~, vre­di spo­me­nu­ti we­go­ve kwi­ge
pri­po­ve­da­ka Od­no­si mi­lo­sr­|a (1986), Se­jo­bo je bi­la ta­mo do­le (2008)
i Ide svet (2013), a po­seb­no je za­ni­mqi­va no­ve­la Po­sled­wi vuk (2009),
ko­ja je na­pi­sa­na u jed­noj je­di­noj du­goj re­~e­ni­ci. Kra­sna­hor­ka­ij­ e­va de­
la ima­ju vr­lo za­pa­`e­nu re­cep­ci­ju na ne­ma~­kom i en­gle­skom go­vor­nom
pod­ru~­ju. Pre­vo­|en je na srp­ski i hr­vat­ski je­zik.
Ovi od­lom­ci iz zbir­ke kra­}ih tek­sto­va pod na­slo­vom Ide svet,
ot­kri­va­ju nam Kra­sna­hor­ka­i­ja kao ese­ji­stu i pri­po­ve­da­~a s fi­lo­
zof­skim am­bi­ci­ja­ma. Uti­caj ra­znih mi­sti~­kih u~e­wa i upor­na op­
sed­nu­tost apo­ka­lip­ti~­nim mo­ti­vi­ma glav­na su ka­rak­te­ri­sti­ka ovih
tek­sto­va.
Mar­ko ^u­di}

93
Fi­lip Rot
DAN KA­DA JE PA­DAO SNEG
Pre­ve­la sa en­gle­skog Ta­ma­ra \u­ka­nov

Qu­di su iz­ne­na­da po­~e­li da ne­sta­ju. Pr­vo je ne­sta­la tet­ka


Vil­ma, ko­ja je li­~i­la na we­go­vu maj­ku, osim {to su joj o~i bi­le
me­ke i ble­do­pla­ve, kao dva ko­ma­di­}a ne­ba ski­nu­ta s ju­tar­weg ho­
ri­zon­ta. Tet­ka Vil­ma je bi­la vi­so­ka, us­prav­na i ti­ha, kao da je
ceo vek pro­ve­la gle­da­ju­}i u brest is­pred ku­}e i tru­di­la se da li­~i
na we­ga. Ona je ne­sta­la pr­va i svi su da­ni­ma pla­ka­li za­to {to im
je ne­do­sta­ja­la; svi osim Sid­ni­ja, ko­ji ni­je pla­kao jer je mi­slio da
}e se tet­ka Vil­ma ipak vra­ti­ti. On­da je ne­stao te­~a Karl. Za wim
su ta­ko­|e pla­ka­li svi osim Sid­ni­ja. Te­~a Karl je bio de­beo, s vi­
{e­stru­kim pod­vaq­kom, a ka­da je bio ma­li, `i­veo je u Sent Lu­i­su.
Gla­som du­bo­kim i gr­go­qi­vim kao vre­lo zr­no p{e­ni­ce no­}i­ma im
je u za­gu­{qi­voj ku­hi­wi pri­~ao o Sent Lu­i­su, ka­ko se ta­mo ro­dio i
ka­ko je od­ra­stao. Pri­~ao je kao da mu je ta­mo bi­lo za­bav­no iako je
u stva­ri na­por­no ra­dio za sa­mo dva­na­est do­la­ra ne­deq­no. Ni­ko ne
bi to­li­ko pla­kao da se te­~a Karl vra­tio u Sent Lu­is, ali iz­gle­da
da je ne­stao na ne­ko dru­go me­sto. Mo­`da }e se u po­vrat­ku sre­sti s
tet­ka Vil­mom i po­}i s wom.
Svi su ve} ima­li o~i na­du­ve­ne od pla­ka­wa za te­~a Kar­lom ka­da
je ne­sta­la tre­}a oso­ba, Sid­ni­jev o~uh. Bio je to ~o­vek s ta­ko ve­li­
kim sme­|im br­ko­vi­ma da je iz­gle­da­lo kao da mu oni dr­`e nos. Ka­da
je ne­stao, i Sid­ni je za­pla­kao sa osta­li­ma. Ne bi vo­leo da iko vi­{e
ne­sta­ne, na­ro­~i­to za­to {to se ~i­ni­lo da oni i ne `e­le da se vra­te.
Sid­ni­ju ni­ka­da ra­ni­je ni­su do­zvo­qa­va­li da osta­ne sam kod
ku­}e, ali ka­da je tet­ka Vil­ma ne­sta­la, maj­ka mu je re­kla da }e to­ga
da­na svi oti­}i i da }e osta­ti sam kod ku­}e, a ka­da je Sid­ni upi­tao
za­{to, ona je po­~e­la da je­ca i ta­ko je sa­znao za tet­ka Vil­mu.
„Tet­ka Vil­ma... Tet­ka Vil­ma je ne­sta­la, Sid­ni“, re­kla mu je maj­
ka, a on­da je ta­ko gla­sno za­pla­ka­la da je zvu­~a­lo kao da se sme­je, a
Sid­ni je ose­tio hlad­no­}u i bol kao da mu se ko­`a iz­vr­nu­la na­op ­ a­ko.
Is­pr­va ni­je znao {ta maj­ka mi­sli kad ka­`e da je tet­ka ne­sta­la, ali
ni­je joj po­sta­vio to pi­ta­we za­to {to je pla­ka­la, a ni­je upi­tao ni
94 o~u­ha jer je maj­ka bi­la za­du­`e­na da od­go­va­ra i na we­go­va pi­ta­wa.
Bo­jao se da osta­ne sam na­kon tet­ki­nog ne­stan­ka, po­go­to­vo za­to
{to je ku­}a bez osta­lih uku­}a­na bi­la pre­ve­li­ka, ali ka­da se do­go­
dio tre­}i ne­sta­nak, to mu go­to­vo uop­{te vi­{e ni­je sme­ta­lo. Ka­da
je pr­vi put bio sam u ku­}i, pi­tao se za­{to tet­ka Vil­ma ni­je ni­kom
re­kla da od­la­zi. Mo­`da je mo­ra­la ne­gde da ode, a ni­je `e­le­la da je
iko pra­ti. Ali za­{to mu on­da ma­ma ni­je re­kla da je tet­ka po­be­gla,
ne­go da je ne­sta­la? Sid­ni je ~uo da su ne­ka de­ca be­`a­la od svo­jih
ro­di­te­qa pa je za­kqu­~io da ka­da de­ca to u~i­ne, to se zo­ve po­be­}i,
a ka­da to ura­de od­ra­sli po­put tet­ka Vil­me, to se on­da zo­ve ne­sta­
ti, i ne­sta­nak je ve­ro­vat­no br­`i ne­go bek­stvo. Ina­~e bi bi­lo isto.
Maj­ka mu ni­je re­kla za­{to }e svi oti­}i na ceo dan. Mo­`da su od­lu­
~i­li da po­tra­`e tet­ka Vil­mu kao {to po­te­ra tra­`i kri­mi­nal­ca.
Tre­ba­lo je i we­ga da po­ve­du. On je ve{t u pro­na­la­`e­wu qu­di.
Dru­gi put mu ni­ko ni­je re­kao da }e osta­ti sam. Opet je bi­lo
pla­ka­wa kao za tet­ka Vil­mom. Maj­ka je ne­{to {a­pu­ta­la o~u­hu
kao da kri­je ne­ku taj­nu, a Sid­ni je po we­nom iz­ra­zu li­ca znao da
je re~ o te­~i Kar­lu. Kad bi uhva­ti­la Sid­ni­jev po­gled, pre­sta­la
bi da {a­pu­}e, ali ju je on jed­nom ~uo ka­ko go­vo­ri o~u­hu: „Ne bu­di
bu­da­la – daj da bar de­te po­{te­di­mo.“ Ta­ko ni­ko ni­je smeo da ka­`e
Sid­ni­ju da je i te­~a Karl ne­stao. Ka­da su svi oti­{li iz ku­}e da ga
tra­`e, Sid­ni se ni­je bio mno­go upla­{io i ni­je ni­{ta pi­tao.
Jed­nom ka­da je pre­{ao uli­cu bez pi­ta­wa i ka­da je ne­ko vri­snuo
na we­ga, Sid­ni se sa­krio u or­ma­nu u pred­so­bqu i tu pro­veo ceo dan
ka­ko ga maj­ka ne bi na­{la. Tek po­{to ju je ~uo ka­ko pla­~e i zo­ve
po­li­ci­ju te­le­fo­nom, iza­{ao je iz skro­vi­{ta. Maj­ka ga je is­tu­kla.
Ka­da su svi oti­{li da tra­`e we­go­vog o~u­ha, Sid­ni je pre­gle­dao
sve or­ma­ne da pro­ve­ri da se i o~uh ni­je sa­krio u ne­kom od wih. U
po­~et­ku je to ~i­nio opre­zno, ho­da­ju­}i na pr­sti­ma. Otva­rao je or­
ma­ne ve­om­ a po­la­ko i za­vi­ri­vao unu­tra, ali ka­da je sti­gao do ne­
ko­li­ko po­sled­wih, na­glo bi otvo­rio vra­ta i vik­nuo: „Bu!“ Go­to­vo
da je o~e­ki­vao da mu ne­ko uz­vra­ti svo­jim „Bu!“, ali ni­ko to ni­je
u~i­nio. Iz­gle­da da je o~uh ne­stao ne­gde van ku­}e.
To van ku­}e bi­lo je to­li­ko ogrom­no da Sid­ni ni­je ve­ro­vao ka­ko
}e qu­di ima­ti vi­{e sre­}e u na­la­`e­wu we­go­vog o~u­ha ne­go {to su
ima­li pri­li­kom tra­`e­wa tet­ka Vil­me ili te­~a Kar­la. Osim to­ga,
o~uh je znao sve uli­ce i mo­gao je da ode da­le­ko a da se ne iz­gu­bi.
Tet­ka Vil­ma je vo­di­la Sid­ni­ja u {et­wu sa­mo oko blo­ka, dok ga je
o~uh vo­dio da­le­ko, ne­ka­da to­li­ko da­le­ko da bi mu re­kao da ne ka­`e
maj­ci ka­ko se ne bi bri­nu­la. Ako joj ne ka­`e, mo­`da }e ga jed­nom
od­ve­sti do cen­tra gra­da da vi­di ve­li­ke be­le zgra­de, a jed­nog le­pog
da­na wih dvo­ji­ca bi se mo­gli pro­{e­ta­ti po se­lu, udah­nu­ti sve`
se­o­ski va­zduh i pra­vi­ti pi­{taq­ke od `i­re­va. Sid­ni­jev o~uh je
umeo da pra­vi te stva­ri. Ali Sid­ni je znao da se qu­di ne­}e vra­ti­ti
s we­go­vim o~u­hom i da ne­ma smi­sla raz­mi­{qa­ti o pi­{taq­ka­ma. 95
Ka­da ta­ko pa­me­tan ~o­vek od­lu­~i da ne­sta­ne, pro­sto zna{ da ne­}e
bi­ti uhva­}en.
Me­|u­tim, on je bio i do­bar ~o­vek, i Sid­ni­ju ni­je bi­lo ja­sno
za­{to bi ta­ko ne­{to u~i­nio. Vi­deo je ko­li­ko su svi pla­ka­li za
tet­ka Vil­mom i te­~a Kar­lom, pa za­{to bi ih sa­da on ras­pla­kao?
We­gov o~uh ni­je vo­leo kad qu­di pla­~u. Ka­da bi Sid­ni po­sta­vio
ne­ko po­gre­{no pi­ta­we ili ka­da bi u~i­nio ne­{to lo­{e za se­be pa
bi ga maj­ka is­tu­kla, o~uh je uvek iz­gle­dao tu­`no i vr­teo bi gla­
vom, a ne­ka­da bi pro­tr­qao pr­sti­ma pre­ko br­ko­va kao da ga ko­`a
is­pod wih ja­ko svr­bi. Vo­leo je ka­da su qu­di sre}­ni, pa za­{to bi
on­da ne­stao i sve ih ras­tu­`io i ras­pla­kao? Okrut­no je od o~u­ha
{to je na­mer­no ne­stao. Sid­ni se iz­ne­na­da ose­tio ve­o­ma usa­mqe­no
u ve­li­koj ku­}i, po­put je­di­nog `u­tog li­sta na ogrom­nom dr­ve­tu, i
za­pla­kao je.
Na­kon {to se pro­bu­dio, po­{to ga je pla­ka­we bi­lo uspa­va­lo,
shva­tio je da }e se maj­ka i osta­li po­sle ne­kog vre­me­na vra­ti­ti, da }e
se­sti i gle­da­ti jed­ni u dru­ge, pre­um
­ or­ni od tra­`e­wa da bi pla­ka­li,
ali sa `e­qom da pla­~u jer ni­su us­pe­li da na­|u o~u­ha. Po­ku­{a­}e da
ne mi­sle o we­go­voj su­ro­vo­sti. To je uvek naj­tu­`ni­ji deo.
Sid­ni je ho­dao uli­com sa `e­qom da ga ni­ko ne vi­di. Tek {to je
pro­{lo pod­ne, a tam­ni zim­ski ve­tar di­zao se i na tre­nu­tak pro­tre­
sao tan­ko i go­lo dr­ve­}e, {to je i we­ga na­te­ra­lo da za­drh­ti. Tre­ba­lo
bi da se vra­ti i uzme xem­per ako ne `e­li da oze­be. Ali ni­je `e­leo
da se vra­}a u onu ve­li­ku ku­}u dok osta­li ne do­|u, mo­`da ~ak dok mu
o~uh ne do­|e. Na­dao se sa­mo da o~uh ima xem­per, da bi mu ga mo­gao
da­ti ka­da ga Sid­ni na­|e. ^ak i ako bi na­{ao o~u­ha, znao je da }e ga
maj­ka is­tu­}i jer ni­je ni tre­ba­lo da na­pu­{ta ku­}u, ali on je imao
svo­je raz­lo­ge da ga tra­`i. Pr­vi je bio taj {to je Sid­ni od­lu­~io da
vo­li o~u­ha upr­kos we­go­vom su­ro­vom ne­stan­ku. Dru­gi je bi­la mo­gu}­
nost da mu i maj­ka usko­ro ne­sta­ne, na op­{te iz­ne­na­|e­we, i da osta­ne
pot­pu­no sam. U tom slu­~a­ju bi sva­ka­ko mo­rao ima­ti o~u­ha. Maj­ka
se ni­ka­da ni­je po­na­{a­la kao da bi ne­sta­la bez re­~i, ali Sid­ni je
do­sad shva­tio da je to – ne re­}i ni­kom – bi­lo deo pla­na.
Pred Sid­ni­jem su se otva­ra­le po­zna­te uli­ce i on je gle­dao
uz­du` i po­pre­ko svih dr­vo­re­da, pre­tra­`io ula­ze svih ku­}a, ali
o~u­ha ni­je bi­lo. Ka­ko je ko­ra­~ao da­qe, uli­ca­ma ko­ji­ma je pro­{ao
sve­ga ne­ko­li­ko pu­ta sa o~u­hom, ni­je ga vi­{e tra­`io po dr­vo­re­di­
ma i ula­zi­ma ve} u kro­{wa­ma dr­ve­}a, po vr­ho­vi­ma kro­vo­va, iza
hi­dra­na­ta, po­red ivi~­wa­ka; jed­nom je po­gle­dao u `bun, a jed­nom
~ak pre­vr­nuo ka­men. I da­qe ga ni­je na­la­zio, pa je pro­du­`io uli­
ca­ma u ko­ji­ma ni­ka­da ni­je bio, i ubr­zo se iz­gu­bio. Okru­`i­va­le su
ga ve­li­ke be­le zgra­de i ni­je bi­lo dr­ve­}a, ve} sa­mo tro­to­ar, a uli­ca
je po­sta­ja­la hlad­na i ve­tro­vi­ta. Ta­kve zgra­de ni­ka­da ra­ni­je ni­je
96 vi­deo i, dok ih je po­sma­trao, uo~io je vi­so­kog mu­{kar­ca sa sme­|im
br­ko­vi­ma u da­qi­ni, pa je po­mi­slio da to mo­ra bi­ti cen­tar gra­da
i da je to on. Po­tr­~ao je ka ~o­ve­ku, vi­~u­}i: „Ta­ta! Ta­ta!“ Tek {to
se pri­bli­`io do­voq­no da mu do­dir­ne vr­ho­ve pr­sti­ju, ~o­vek se
osvr­nuo i Sid­ni je vi­deo da to ipak ni­je we­gov o~uh ve} ne­ki dru­
gi mu­{ka­rac s br­ko­vi­ma. ^o­vek je ubr­zao ko­rak i Sid­ni je opet
ostao sam i pro­mr­zao. Is­pred we­ga se na­la­zio ma­li park i Sid­ni
je kre­nuo ka we­mu, po­mi­sliv­{i da bi ta­mo mo­glo bi­ti to­pli­je. Ve}
je bi­lo ka­sno po­pod­ne i dnev­na sve­tlost je sla­bi­la. Od­jed­nom vi­{e
ni­je ma­rio za o~u­ha ve} sa­mo za to ka­ko da se ugre­je.
Seo je na klu­pu po­red ~o­ve­ka ko­ji je ~i­tao no­vi­ne. U par­ku ni­je
bi­lo ni­ma­lo to­pli­je i Sid­ni je po­~eo da se tre­se. ^o­vek je to vi­deo
pa mu je dao svoj {al i na­sta­vio da ~i­ta. Po ce­lom par­ku bi­lo je
qu­di na klu­pa­ma; svi su bi­li sta­ri i }e­la­vi, a ne­ki su iz­gle­da­li
kao da se ceo `i­vot ni­su po­me­ri­li s me­sta i Sid­ni se pi­tao gde
oni idu ka­da pa­da sneg.
„Gde smo sad?“, upi­tao je ~o­ve­ka ko­ji je ~i­tao no­vi­ne.
„U par­ku Ho­um­sted“, od­go­vo­rio je ~o­vek ne di­`u­}i po­gled. Bio
je to ma­li paw od ~o­ve­ka, ~i­ja sto­pa­la go­to­vo da ni­su do­di­ri­va­la
ze­mqu i ~i­je su {a­ke Sid­ni­ju iz­gle­da­le kao da ih je udar gro­ma
na­~i­nio ~vor­no­va­tim i iz­bra­zda­nim.
„Gde?“
„U par­ku Ho­um­sted“, po­no­vio je ~o­vek. Sid­ni ni­je ni­ka­da ~uo za
taj park i ni­je znao gde se na­la­zi. Na­jed­nom se ose­tio kao ba­lon ko­ji
se ras­pu­kao jer ga je pro­bu­{i­la igla, i pre­pla­vio ga je strah.
„Gde je to?“
^o­vek se za­ble­nuo u we­ga na tre­nu­tak, ali do­voq­no du­go da
Sid­ni ugle­da svoj od­raz u we­go­vim ma­lim, okru­glim o~i­ma, a on­
da je upe­rio ~vor­no­va­ti prst u ze­mqu kao da }e pu­ca­ti iz we­ga.
„Upra­vo ov­de“, bio je we­gov ko­na­~an od­go­vor. U~i­nio je to ne bi
li se Sid­ni ose­tio ma­lo bo­qe.
„Tra­`im svog o~u­ha“, re­kao je Sid­ni.
„Iz­gu­bio se?“
„Ne“, od­go­vo­rio je Sid­ni i ~o­vek se vra­tio ~i­ta­wu. „On je upra­
vo ne­stao i sa­da ga svi tra­`e. Ali ni­je se iz­gu­bio, mi­slim, za­to
{to je na­mer­no ne­stao. Tre­ba­lo bi da sam kod ku­}e“, do­dao je, „ali
i ja `e­lim da ga tra­`im. Kad god ne­ko ne­sta­ne, me­ni ne do­zvo­qa­
va­ju da tra­`im.“
„Kad god ne­ko ne­sta­ne?“
„Mi­slim na ono ka­da su tet­ka Vil­ma i te­~a Karl ne­sta­li. Ni
wih ni­su na­{li. A ja sam do­bar u na­la­`e­wu qu­di, pa sam od­lu­~io
da ga po­tra­`im.“ Za­gle­dao se pra­vo u okru­gle o~i. „Ne vo­lim da
mi svi ne­sta­ju.“
^o­vek je pre­stao da ~i­ta i upi­tao Sid­ni­ja: „Gde to svi odu da
tra­`e onog ko ne­sta­ne?“ 97
„Na­po­qe“, od­go­vo­ri Sid­ni.
„Gde?“
„Na­po­qe. Na ra­zna me­sta. Ne znam, ni­ko ne­}e da mi ka­`e. Svi
sa­mo pla­~u.“
„A ka­da ne­ko ne­sta­ne, da li svi za­jed­no odu da ga tra­`e i za­
jed­no se vra­te?“
„Da“, re­~e Sid­ni. „Svi osim me­ne. I zna­te {ta?“, mi­sao mu je
na­jed­nom si­nu­la, „Svi se obu­ku u cr­no, svi uvek no­se cr­no.“
Sta­rac je ustao i, kao da ne `e­li da ga ~u­ju qu­di sa osta­lih
klu­pa, pro­{a­pu­tao: „To je da bi svet znao da ga tra­`e.“ „O“, re­~e
Sid­ni. ^o­vek ni­je iz­gle­dao to­li­ko star dok je ~i­tao, ali, ta­ko sto­
je­}i, bio je naj­sta­ri­ja oso­ba ko­ju je Sid­ni ika­da vi­deo.
„Idem“, re­~e sta­rac.
„Za­{to?“, upi­ta Sid­ni.
„Mo­ram“, od­go­vo­ri sta­rac i po­~e da se uda­qa­va. „Za­dr­`i {al.“
On po­gle­da u ne­bo, pa i Sid­ni di­`e po­gled. „Mo­`da }e da­nas pa­da­ti
sneg. Slu­{aj, na­|i po­li­caj­ca. Ja mo­ram da idem.“ Ot­pe­{a­~io je s
mu­kom, kru­tih no­gu, po­di­`u­}i sto­pa­la kao dva te­{ka ka­me­na, a ka­
da ga je vi­deo ka­ko od­la­zi, Sid­ni se upla­{io i po­tr­~ao za wim.
„A {ta }u ja?“, po­vi­ka Sid­ni. „[ta }e svi osta­li?“
„Ja ne­mam ni­{ta s tim. Na­|i po­li­caj­ca. Ja ne mo­gu ti­me da se
ba­vim.“
„Za­{to? Za­{to ne mo­`e­te?“, uz­vik­nu Sid­ni. ^o­vek je na­sta­
vio da ho­da. „Vra­ti­te se. Ho­}u da mi po­mog­ne­te da na­|em o~u­ha.
Vi ste sta­ri, mo­`e­te mi po­mo­}i. Vi ste sta­ri, zna­}e­te gde da ga
tra­`i­mo...“
Sta­rac se uda­qa­vao iz par­ka {to je br­`e mo­gao, ali je on­da
za­stao. Bio je okru­gao, kvr­gav i te­`ak kao de­blo dr­ve­ta, ali u tom
tre­nut­ku bi ga let­wi po­ve­ta­rac mo­gao po­di­}i sa ze­mqe. Sta­rac se
za­u­sta­vio i Sid­ni je ~e­kao we­gov od­go­vor, ali od­go­vo­ra ni­je bi­lo
pa je upi­tao po­no­vo.
„Ho­}e­te li mi po­mo­}i da ga po­tra­`im?“
„Ka­ko se zo­ve{?“, upi­ta sta­rac.
„Sid­ni.“
Po osta­lim klu­pa­ma qu­di su se­de­li ne­po­mi~­no i kru­to kao
uspa­va­ni put­ni­ci ko­ji na sta­ni­ci ~e­ka­ju voz. Ve­tar je za­du­vao
ma­lo ja­~e.
„Od­ve­{}u te do tvog o~u­ha, Sid­ni“, re­~e sta­rac.
Sid­ni ni­je znao {ta da ra­di od sre­}e, pa se sa­mo ba­cio na ze­
mqu i na­~i­nio ko­lut pre­ko go­mi­le sta­rog li­{}a. Vi­kao je star­cu:
„Ho­}e­te! Ho­}e­te!“; sve vre­me dok su ~e­ka­li auto­bus ko­ji }e ih od­ve­sti
u pred­gra­|e, a ka­da je auto­bus ko­na~­no sti­gao, osvr­nuo se ka par­ku i
upi­tao gde idu qu­di ka­da pa­da sneg, na {ta mu je sta­rac od­go­vo­rio
98 da ni­je si­gu­ran, a Sid­ni se ni­je se­tio da ga pi­ta gde on od­la­zi. U
auto­bu­su ga ni­je pi­tao ni ko je on ni ka­ko zna we­go­vog o~u­ha, pa je
vo­`wa pro­ti­ca­la u ti­{i­ni po­put po­no}­ne sve dok ve­li­ka hra­sto­va
sta­bla ni­su po­~e­la da pro­mi­~u po­red pro­zo­ra. Sta­rac je tad po­gle­
dao u Sid­ni­ja i upi­tao: „Je­si li mno­go vo­leo svog oca?“
„Ja ne­mam oca. Imam o~u­ha“, od­go­vo­rio je Sid­ni, ne mi­sle­}i
na pi­ta­we ve} na hra­sto­ve i pi­{taq­ke od `i­ra.
„Ali imao si oca.“
„Ne, ni­sam. Imam sa­mo jed­nog, o~u­ha.“
„Pre tvog o~u­ha, Sid­ni“, po­~eo je sta­rac, ali se za­u­sta­vio ka­da
je vi­deo ka­ko Sid­ni vr­ti gla­vom. „Zar ti maj­ka ni­je ni­ka­da pri­~a­
la o ocu – ne mi­slim na tvog o~u­ha ne­go na pra­vog oca?“
„Ne“, od­go­vo­ri Sid­ni. Po­di­gao je po­gled s dr­ve­}a. „Za­{to? Je­
sam li imao i oca?“
Sta­rac je klim­nuo.
„Pa gde je on­da?, upi­ta Sid­ni. „Da li je i on ne­stao? Jel’ je­
ste? Vi zna­te. Vi­dim da zna­te. Re­ci­te mi da li je ne­stao. [ta sam
ura­dio? Za­{to svi mo­ra­ju da mi ne­sta­nu?“ Sta­rac ni­je od­go­vo­rio.
„Ako zna da }e se svi zbog to­ga ras­tu­`i­ti, za­{to sva­ki moj otac i
o~uh ne­sta­ne?“
„Ov­de tre­ba da si­|e­mo“, re­~e sta­rac, pri­ti­snu zvon­ce i iza­|e
iz auto­bu­sa sa de­~a­kom, pa pro­|o­{e is­pod hra­sto­va i uz uli­cu ka
gro­bqu. @i­re­vi su puc­ke­ta­li pod wi­ho­vim sto­pa­li­ma. Sid­ni ni­je
za­bo­ra­vio svo­je pi­ta­we. „Za­{to oni to ra­de?“, po­no­vio je.
Sta­rac ga je po­gle­dao i po­la­ko iz­go­vo­rio: „Sid­ni, oni ne mo­gu
ni­{ta pro­tiv to­ga.“
„Da, mo­gu! Oni to ra­de na­mer­no i sve qu­de ras­pla­~u.“
„Sid­ni, oni ne mo­gu ni­{ta pro­tiv to­ga!“
„Za­{to?!“, po­vi­ka Sid­ni. „Ho­}u da znam za­{to!“
Ko­na~­no, sta­rac je od­go­vo­rio: „Za­to {to ne­sta­ti, Sid­ni, zna­~i
bi­ti mr­tav; ne­sta­ti zna­~i umre­ti.“ Sta­rac je pre­stao da ko­ra­~a i
Sid­ni je za­stao, i sta­ja­li su za­jed­no u tam­nim sen­ka­ma hra­sto­va
dok je sun­~e­va sve­tlost sla­bi­la. „Ne­sta­ti zna­~i umre­ti, Sid­ni.“
„Umre­ti?“, po­no­vio je de­~ak.
„Da. Tvoj o~uh je mr­tav.“
„On je umro“, Sid­ni je raz­lo­`io tu mi­sao.
„Da.“
Na­stu­pi­la je ti­{i­na i sta­rac i de­~ak na­sta­vi­li su da ko­ra­
~a­ju, ubr­zo su za­{li za ugao i pred wi­ma se pru­`i­lo gro­bqe kao
sme­|e-ze­le­ni oke­an pun be­lih bo­va.
„On­da, on­da on to ni­je na­mer­no u~i­nio“, iz­ne­na­da uz­vik­nu
Sid­ni.
„Ne, ni­je.“
„Ni tet­ka Vil­ma to ni­je na­mer­no u~i­ni­la, ni te­~a Karl. Oni
su sa­mo umr­li. On je sa­mo umro!“ I de­~ak je na­jed­nom po­sko­~io i 99
jur­nuo na­pred, a sre­}a, ne no­ge, no­si­la ga je u sko­ko­vi­ma. Hi­tao je
is­pred star­ca, za­ba­~e­ne gla­ve, vi­~u­}i gla­som tan­kim kao sta­klo,
ko­ji kao da je kli­zio kroz bez­li­sne udo­ve vi­so­kih sta­ba­la hra­sta.
„On je sa­mo umro, on je sa­mo umro, on je sa­mo umro!“ A on­da je pre­
stao da vi­~e, po­tr­~ao na­zad do star­ca i zgra­bio mu pr­ste, re­kav­{i:
„Mo­ram svi­ma da ka­`em. Mo­ram da im ka­`em da to ni­je ura­dio
na­mer­no.“ I dok je de­~ak pri­~ao i dr­`ao star­~e­ve pr­ste, spo­ra
po­vor­ka auto­mo­bi­la kli­znu­la je kroz gro­bqan­sku ka­pi­ju, na­pu­{ta­
ju­}i po­la­ko te­lo Sid­ni­je­vog o~u­ha u ze­le­no-sme­|em oke­a­nu. Smr­}u
iz­nu­re­na po­ro­di­ca ni­je mo­gla iz auto­mo­bi­la pri­me­ti­ti Sid­ni­ja i
star­ca me­|u sen­ka­ma, ali je Sid­ni pri­me­tio wih ka­da se okre­nuo;
po­vi­kao je, a on­da je ugle­dao maj­ku u pr­vim ko­li­ma.
„Ma­ma! To je ma­ma“, vik­nuo je. „Ma­ma, sta­ni! Ma­ma, za­u­sta­vi
auto!“ Ko­la su se za­us­ ta­vi­la i otvo­ri­la su se vra­ta.
„Ma­ma!“
„Sid­ni, {ta ra­di{?“
De­~ak je osta­vio star­ca i po­tr­~ao ka ko­li­ma. „Ma­ma“, uz­vik­
nuo je, „ta­ko mi je dra­go {to sam te na­{ao. Sve je u re­du, ma­ma. Ta­ta
ni­je ne­stao!“
„Moj Sid­ni, {ta to vi­~e{?“
„On ni­je ne­stao – on je umro. On je mr­tav; zna­~i, u re­du je.“
Ona ga je zgra­bi­la za ru­ku. „Go­spo­de... Go­spo­de...“
„[ta ni­je u re­du, ma­ma? Re­kao sam ti: ta­ta je umro, ni­je ne­stao.
Ovaj ~o­vek mi je re­kao.“ On po­ka­za ka dr­ve­}u. „Ovaj ~o­vek mi je re­
kao da je ta­ta upra­vo umro.“
„Ovaj ~o­vek!“, vri­snu Sid­ni­je­va maj­ka. „Ovaj ~o­vek ti je re­
kao!“ Ma­ha­la je ru­ka­ma kroz va­zduh kao da je ogrom­na zmi­ja ili
ok­to­pod ce­di­la `i­vot iz we. „Ne, moj Sid­ni, ne! Ta­ta ni­je mr­tav,
ta­ta ni­je mr­tav!“ I opet po­vi­ka: „Ta­ta ni­je mr­tav!“
„Je­ste, re­kao mi je ~o­vek!“, uz­vik­nu de­~ak, je­dva ve­ru­ju­}i da
je ta `e­na we­go­va maj­ka. Ima­la je du­ga~­ku cr­nu ha­qi­nu i cr­ni
{e­{ir, i na tre­nu­tak Sid­ni po­mi­sli da joj je i li­ce cr­no. Gle­dao
je ka­ko pa­da na se­di­{te auto­mo­bi­la i ka­ko ma­ni~­no po­ka­zu­je ru­
ka­ma ka star­cu, vi­~u­}i: „Sklo­ni­te ga! Sklo­ni­te ga odav­de!“
Kao po ko­man­di, sta­rac se od­ge­gao niz tro­to­ar, da­qe od gro­bqa
i po­vor­ke auto­mo­bi­la. Sid­ni is­pr­va ni­je vi­deo da sta­rac od­la­zi
jer je {~e­pao maj­~i­nu ha­qi­nu i vik­nuo tan­kim sta­kle­nim gla­som:
„Ma­ma, on je mr­tav i to je do­bro. Mo­`e{ pre­sta­ti da ga tra­`i{.
Ja mo­gu pre­sta­ti da ga tra­`im!“ A on­da se okre­nuo i vi­deo ka­ko se
sta­rac uda­qa­va pod hra­sto­vi­ma i po­ju­rio je ka tro­to­a­ru pla­~u­}i:
„Go­spo­di­ne, go­spo­di­ne, mo­lim vas, vra­ti­te se...“ Ali pre ne­go {to je
sti­gao do tro­to­a­ra, ve­li­ki cr­ni po­greb­ni auto­mo­bil jur­nuo je kao
qu­ti kit da za­u­zme me­sto na ~e­lu ko­lo­ne i smr­vio de­~a­ka kao {to
100 sto­pa­la mr­ve `ir, te za­u­vek raz­bio we­gov tan­ki sta­kle­ni glas.
FI­LIP ROT (1933) je ame­ri~­ki ro­ma­no­pi­sac, do­bit­nik Pu­li­
ce­ro­ve na­gra­de. U we­go­voj pro­zi ima do­sta auto­bi­o­graf­skog. Rad­wa je
uglav­nom sme­{te­na u Wu­ar­ku, pred­gra­|u Wu­jor­ka. Te­mat­ski se we­go­vi
ro­ma­ni ba­ve od­no­som je­vrej­skog i ame­ri~­kog iden­ti­te­ta. Sam Rot se
iz­ja­{wa­va kao ate­is­ ta. Li­ko­vi ro­ma­na su in­te­lek­tu­al­ci, pro­fe­so­ri,
stu­den­ti (uglav­nom kwi­`ev­no­sti) pa se rad­wa ne­ret­ko od­vi­ja u kam­pu­
si­ma. Ka­rak­te­ri­sti~­no za Ro­to­vo de­lo su li­ko­vi ko­ji se po­ja­vqu­ju iz
ro­ma­na u ro­man. Ta­ko da se mo­gu iz­dvo­ji­ti dva ci­klu­sa – onaj o Na­ta­
ni­je­lu Cu­ker­ma­nu (Ame­ri~­ka pa­sto­ra­la, Uda­la sam se za ko­mu­ni­stu,
Qud­ska qa­ga i dr.) i onaj o Dej­vi­du Ke­pe­{u (Si­sa, Pro­fe­sor `ud­we,
@i­vo­ti­wa na iz­di­sa­ju). Po­red wih iz­dva­ja­ju se i ro­ma­ni Zbo­gom Ko­
lum­bo, Port­no­je­va boq­ka, Ve­li­ki ame­ri~­ki ro­man. Rot se du­go sma­tra
za jed­nog od naj­o­zbiq­ni­jih kan­di­da­ta za No­be­lo­vu na­gra­du. U ok­to­bru
2012. go­di­ne zva­ni~­no je iz­ja­vio da vi­{e ne­}e ob­ja­vqi­va­ti fik­ci­ju.
Ni­ko­la @i­va­no­vi}

101
Mi­ha­il Mi­ca­kis
PO­GLED
Pre­veo sa gr~­kog Alek­sa Pe­tro­vi}

Pred Kap­ni­ka­re­jom, oko {est sa­ti po pod­ne. Su­bo­ta je, a pro­


zo­ri sta­re vi­zan­tij­ske cr­kve ble­{te u sve­tlo­sti. ^i­ta se ve­~er­we.
Po­~i­we da se smr­ka­va nad Her­me­so­vom uli­com, a plin­ski fe­we­ri
jo{ ni­su upa­qe­ni. Ovim de­lom uli­ce klo­pa­ra­ju ko­~i­je stal­no pre­
te­}i da ne­haj­no pre­ga­ze ret­ke pro­la­zni­ke ko­ji le­wo ko­ra­~a­ju, dok
je dru­gi deo uli­ce za­kr­~en ba­ri­ka­dom od glo­ma­znog ka­me­wa, na­go­
mi­la­nog zbog iz­grad­we obli­`weg zda­wa. Iz cr­kve do­pi­re do­sa­dan
glas poj­ca, ko­ji kroz nos iz­go­va­ra mo­no­to­ne pra­vo­slav­ne tro­pa­re. S
vre­me­na na vre­me sta­ri­ca u `ur­bi ili sre­do­ve~­ni mu­{ka­rac si­|u
niz ma­lo­broj­ne ste­pe­ni­ke i sa to­li­ko pi­je­te­ta u|u u tu uko­pa­nu cr­
kvi­cu da ~o­vek po­mi­sli ka­ko je re~ o pr­vim hri­{}a­ni­ma ko­ji ula­ze
u ka­ta­kom­be. Ne­za­dr­`i­vi na­le­ti to­plog ve­tra po­di­`u pra­{i­nu i
ko­vi­tla­ju za­ga­si­tu ze­mqu pa u raz­ma­ci­ma uda­ra­ju na put i za­sle­
pqu­ju pro­la­zni­ke, i sve to de­lu­je kao da je ne­{to iz­nad ove ~ud­ne
olu­je od­jed­nom za­mah­nu­lo kri­li­ma. Ve­}i­na okol­nih du­}a­na ve} je
za­man­da­li­la vra­ta, i oko­li­na je uto­nu­la u pot­pu­nu ti­{i­nu. Is­kr­sne
tek po­ne­kad za­ka­sne­la dru­`i­na kro­ja­~i­ca ko­je se br­zim ko­ra­kom
vra­}a­ju u svo­ja uda­qe­na pred­gra­|a, ili zvi­`du­}u­}i pro­de­fi­lu­je
ne­ki ma­li uli­~ar. A nad svim ovim ra­za­str­lo se ne­bo, ti­ho, spo­koj­no
i azur­no, ko­je u vi­du du­ga~­ke ukra­sne tra­ke oba­vi­ja ce­stu.
Iza cr­kve, a bli­`e ba­ri­ka­di, od­jed­nom se za­~u­{e ~ud­ni po­
vi­ci.
– Haj­mo, go­spo­do, pri­|i­te da vi­di­te taj neo­bi~­ni spek­takl, tu
le­pu pa­no­ra­mu! De­ka­lep­to po oso­bi, go­spo­do! Sa­mo iz­vol’te!
Po­vi­ke je pra­ti­lo du­go i o{tro zvec­ka­we zvo­na. Po­ja­vi se par
ru­ku ko­ji tik uz pod­no`­je hra­ma po­sta­vi ve­li­ki tro­no­`ac, je­dan
od onih {to obi~­no slu­`e pro­dav­ci­ma sla­nu­ta­ka da na wih iz­ru­~e
svo­ju ro­bu. One ga do­bro utvr­di­{e i po­sta­vi­{e na we­ga pri­li~­no
ma­siv­nu dr­ve­nu ku­ti­ju, skle­pa­nu od naj­o­bi~­ni­jih, pri­ku­ca­nih
da­sa­ka ta­ko da je de­le na dva de­la: pr­vi, iz­du­`en i ma­si­van, nad­
no­sio se nad dru­gim, do­wim i {i­rim, ko­ji je {tr­~ao kao pre­ti­nac
102 za ra­zni pa­pir­ni ma­te­ri­jal, slu­`e­}i mu kao osno­va ko­ja mo­`e da
se iz­vu­~e. Na we­go­vom pred­wem de­lu bi­le su tri ru­pe, u ko­ji­ma se
na­la­zi­lo de­be­lo sta­klo.
Ka­ri­ka­tu­re iz­re­za­ne iz no­vi­na ili {a­re­ne ko­ri­ce pa­ke­ta za
ri­zlu ko­ji­ma su da­ske ob­le­pqe­ne, skri­va­ju iz­gled dr­ve­ta. Sa de­sne
stra­ne, obe­{e­no o pri­ku­ca­nu al­ku, vi­si zvon­ce, ko­je se po­kre­}e po­
mo­}u tan­kog ka­na­pa. Zad­wi deo san­du­ka je otvo­ren, ka­ko bi se ru­kom
ne­sme­ta­no mo­glo {to­god uba­ci­ti ili iz­ba­ci­ti. Do­wi deo mu je osve­
tqen, a sve­tlost ko­ja iz­bi­ja kroz one tri ru­pe do­pi­re od fe­wer­~e­ta
pri­le­pqe­nog sa unu­tra­{we stra­ne. ^i­ta­va ta spra­va za­vr­{a­va se
jed­nom tro­u­gla­stom pi­ra­mi­dom, na ~i­jem se vr­hu, obe­{e­ne o klin,
vi­jo­re ~e­ti­ri mi­ni­ja­tur­ne pla­vo-be­le za­sta­ve.
Sve to on pa­`qi­vo po­sta­vqa, ukla­wa ka­men­~i­}e kod no­`i­ca
tro­no­{ca, da slu­~aj­no ne bi stao na wih, za­le­lu­jao se i pao. Po­tom
na­me­{ta san­duk sve dok ne po­sta­ne sta­bi­lan, a on­da na kra­ju uda­ri
dla­nom o dlan, re­klo bi se u znak za­do­voq­stva.
Spra­va je mon­ti­ra­na.
A glas po­na­vqa sve ja­~e:
– Haj­mo, go­spo­do! Evo le­pe pa­no­ra­me, pri­|i­te da vi­di­te in­te­
re­sant­ne i zna­~aj­ne li~­no­sti na­{eg vre­me­na i jo{ {to­{ta dru­go!
Sa­mo je­dan de­ka­lep­to! De­ka­lep­to je­dan sa­mo!
To je jed­na hu­qa, jed­na be­na od ne­kih osam­na­est go­di­na, od one
no­mad­ske fe­le, iz ko­je se re­gru­tu­je ona go­le­ma dru­`i­na grad­skih
{i­bi­ca­ra, dru­gim re­~i­ma pre­sto­ni~­ki pre­va­rant, ko­ji je, iz­gle­da,
po­`e­leo da pro­me­ni pro­fe­si­ju, pun ple­me­ni­tih am­bi­ci­ja da grad­
skoj pu­bli­ci pru­`i ma­lo ra­zo­no­de, ko­ja joj to­li­ko maw­ka. Neo­bi­~an
je to atin­ski be­du­in, ~i­ji se neo­pi­si­vo iz­ra­`a­jan pro­fil ocr­ta­va
u po­lu­mra­ku ovog po­po­dne­va na iz­ma­ku. Bo­ja li­ca mu oda­je ni­jan­se
~as sme­|e, ~as na­ran­xa­ste; ~as bo­je zla­ta, ~as bo­je }i­li­ba­ra. Nos
mu pa­ra obla­ke, a ko­{~a­te ja­go­di­ce mu zbog upa­lih obra­za {tr­~e.
Iz we­go­vih sit­nih, `i­vah­nih i ne­mir­nih o~i­ju se­va­ju lu­ka­vost i
bez­o­bra­zluk. Nad po­lu­go­lim gru­di­ma uz­di­`e mu se upa­dqi­vo crn
vrat, a ode­ven je u sa­me ri­te. Ci­pe­le mu pro­gle­da­le, vu­~e ih dok ho­
da, a ho­da kao po ja­ji­ma. Na gla­vi mu {e­{ir, o~i­gled­no is­kr­zan na
raz­li­~i­te na­~i­ne, {i­ro­kog obo­da, uda­ran olu­ja­ma i sun­cem, ne­de­
fi­ni­sa­nog ob­li­ka i neo­d­re­|e­ne bo­je. S we­go­ve pred­we stra­ne, tik do
obo­da, ve­li­ki pro­cep, kao no­`em za­se­~en. Na­tu­kao ga do u{i­ju, se­`e
mu sve do obr­va, a po­kri­va mu i deo vra­ta. Ja­sno je kao dan da je ova
ska­la­me­ri­ja na tro­no­{cu sa­mo we­go­vih ru­ku de­lo. I ta­ko on do­|e s
tim na ra­me­ni­ma, po­{to se du­go po­tu­cao – po iz­gle­du bi se re­klo da
je umo­ran – jer mu je sev­nu­lo ka­ko je ova lo­ka­ci­ja, za raz­li­ku od onih
tr­go­va i so­ka­ka ko­je je pret­hod­no obi­la­zio, mo­`da bo­qa i pri­god­
ni­ja za iz­vo­|e­we we­go­vog spek­ta­kla od dva-tri sa­ta. I sa­da on sto­ji
ta­mo, {i­ro­ko ra­{i­re­nih no­zdr­va, sa svo­jim tro­no­{cem kod no­gu,
na­lik voj­ni­ku s pu­{kom, i ni­{a­ni pro­la­zni­ke iza­zi­va­ju­}i ih jo{ 103
i dr­skim po­gle­dom. Na­te­na­ne udi­{e pra­{wa­vi uli~­ni va­zduh i
~i­ni se kao da plo­vi kroz ovo atin­sko ve­~e na toj spra­vi ko­ja mu
je­di­na pri­li­~i, bez ko­je okol­na sce­no­gra­fi­ja na­pro­sto ne bi bi­la
ista; po­mi­slio bi da taj van­se­rij­ski pri­me­rak, taj da­sa bez prem­ca
o~e­ku­je ne­kog ve­li­kog sli­ka­ra ka­ko bi i we­ga ove­ko­ve­~io u ovom
ne­za­bo­rav­nom pri­zo­ru...
Za­sta­ne po­ne­ki ra­do­zna­li pro­la­znik. Tri ili ~e­ti­ri ma­
la uli­~a­ra okru­`i­{e ovog bed­ni­ka. Wi­ma se pri­dru­`u­ju i ne­ki
u~e­ni­ci s kwi­ga­ma pod mi­{kom, o~i­gled­no u po­vrat­ku iz {ko­le,
ko­ri­ste­}i pri­li­ku da ma­lo ze­va­ju na­o­ko­lo. Dve rad­ni­ce za­sta­ju
na du­`e, sme­ju­}i se i gur­ka­ju­}i jed­na dru­gu. Pro­da­vac sla­nu­ta­ka
za­sta­de u pro­la­zu vi­dev­{i zbor, po­sta­vi i on svoj tro­no­`ac, spu­
sti vre­}u s le­|a i sta­de da i{­~e­ku­je. Krug po­sma­tra­~a po­ste­pe­no
se {i­rio, i bi­lo je o~i­gled­no da svi oni na­pro­sto go­re od `e­qe
da vi­de {ta }e se do­go­di­ti, ali i da im je, opet, stra­{no `ao svog
de­ka­lep­ta. Naj­zad, je­dan od u~e­ni­ka pri­ma­~e se spra­vi i po­ka­za
`e­qu da ba­ci po­gled...
– Pr­vo da vi­dim pa­ru, a on­da mo­`e{ za spra­vu! – ba­ci bed­nik
ri­mu.
– Da mi da{ pr­vo da vi­dim, pa on­da ...
– Ne­}e on da slu­{a, aj­de, pri­|i de... – do­ba­ci vla­snik pa­no­ra­me
i is­ku­sno na­mig­nu le­vim okom.
U~e­nik po­klek­nu, a bed­nik sav sre­}an }u­{nu u xep dva obo­la.
– ^e­kaj sad – re­~e mu ovaj i pre­kri po jed­nu ru­pu sa obe stra­ne
ku­ti­je, osta­viv­{i otvo­re­nu sa­mo onu u sre­di­ni.
– Sad sta­vi ru­ke ova­ko – za­po­ved­nim }e to­nom, a on­da mu po­ka­za
ka­ko da po­sta­vi ru­ke na obe sle­po­o~­ni­ce i da gle­da u onaj otvor.
– A sad, pa­a­a`
­ wa! – uz­vik­nu on.
Tad na­glo po­vu­~e ono ka­nap­~e, ko­je za­teg­nu zvo­no, i ono sta­de
da du­go od­zva­wa. Gur­nu ru­ku u ku­ti­ju, kroz onaj zad­wi otvo­re­ni
deo, i uba­ci vo­do­rav­no ve­li­ko ugla­sto par­~e kar­to­na, na kom se
na­la­zi­la ne­ka pred­sta­va u bo­ji, jed­na od onih ko­je obi~­no ob­ja­vqu­ju
ita­li­jan­ski ilu­stro­va­ni ~a­so­pi­si, a mo­gu se sre­sti i kod ne­kih
na­{ih ple­bej­skih, ko­ji sa­mo iz­me­ne ob­ja­{we­wa na ita­li­jan­skom
pri dnu stra­ne.
– Iz­vol’te, go­spo­di­ne – uz­vi­ku­je on na sav glas – pri­|i­te da vi­
di­te taj le­pi ita­li­jan­ski grad, taj ~u­ve­ni Na­puq! Po­gle­daj­te ka­ko
se raz­go­reo Ve­zuv, ka­ko ti­wa i ka­ko qu­di be­`e ka mo­ru skla­wa­ju­}i
se od di­ma i ste­wa ko­je se ko­tr­qa! Po­gle­daj­te ka­ko ka­ru­ce kr­ca­te
le­pim pri­ma­do­na­ma ju­re uli­ca­ma... Po­gle­daj­te to mno­{tvo zna­~aj­
nih du­}a­na!... ka­kvim oni to sa­mo bo­gat­stvom ras­po­la­`u!...
Pre­ne­ra­`e­ni po­sma­tra~ `ud­no {i­ri o~i. A go­spo­din vla­
snik pa­no­ra­me, po­{to ga pu­sti da se do­bra­no na­u­`i­va pri­zo­ra,
104 on­da iz­vu­~e sli­ku, br­zo­po­te­zno je od­lo­`i u gor­wi deo ku­ti­je, i
uba­ci no­vu, istih di­men­zi­ja, pret­hod­no za­zvo­niv­{i dva-tri pu­ta
i ti­me na­go­ve­stiv­{i da se po­ja­vqu­je no­va sli­ka, ba{ kao {to se
u po­zo­ri­{tu tri­ma uobi­~a­je­nim udar­ci­ma pu­bli­ka upo­zo­ra­va o
po­~et­ku sva­kog ~i­na.
– Vi­di­te, go­spo­di­ne – uz­vi­ku­je on po­no­vo – ov­de je op­sa­da
Plev­ne1, to­kom stra­{nog ru­sko-tur­skog ra­ta, po­gle­daj­te vi te hi­
qa­de ra­we­nih i ubi­je­nih, obra­ti­te pa­`wu na to ka­ko je Osman-pa­
{a za­pe­nio i na­le­}e na wih s ma­~em u ru­ci...
Na sli­ci je za­i­sta pred­sta­vqen rat, stra­{an meg­dan iz­me­|u
svih po­zna­tih bo­ja, ma­ni~­ne bor­be cr­ve­ne, ze­le­ne i be­le pro­tiv
cr­ne, `u­te i azur­ne. Sve su one po­me­{a­ne u naj­~ud­ni­ju me­{a­vi­nu
ka­ko bi se pri­ka­za­lo boj­no po­qe, na kom ima­gi­nar­ni Tur­ci, ko­je
bi ra­ni­je te­{ko mo­gao za­mi­sli­ti u ta­kvom ob­li­ku i sta­vu, do­la­ze
u bli­ski okr­{aj s Ru­si­ma, naj­ne­ve­ro­vat­ni­jeg iz­gle­da i ne­~u­ve­nog
stro­ja. ^u­do­vi­{no se su­da­ra­ju za­stra­{u­ju­}i ba­jo­ne­ti, be­sno vi­tla­ju
de­be­le sa­bqe, gro­zno se di­me du­ga~­ka va­tre­na oru`­ja. Naj­~ud­ni­ja
bez­o­bli~­na ma­sa `i­vih i mr­tvih pre­kri­va tle s kra­ja na kraj. Ma­
si­van si­vi kow, po­lo­mqe­nih no­gu i po­gr­bqe­nog vra­ta, ne­pre­sta­no
ga­lo­pi­ra sre­di­nom sli­ke, ne­mi­lo­srd­no ga­ze­}i po to­bo­`wim le­{e­
vi­ma. S vi­si­ne, po­sta­vqen na ne­ka­kvoj ste­ni, ogro­man top is­pa­qu­je
do ta­da ne­vi­|e­nu |u­lad, od ko­je se ve­}i­na ob­ru­{a­va na gla­ve bo­ra­ca,
de­lu­ju­}i kao da im ne­ko ba­ca tru­le po­mo­ran­xe, jer, po sve­mu su­de­-
}i, tu |u­lad i ni­su mno­go za­re­zi­va­li. Ali zvo­wa­va pre­ki­da i ovu
bit­ku ti­ta­na, a bed­nik na­sta­vqa svo­je i po­tu­ra dru­gu sli­ku.
– Ovo ov­de je Ve­ne­ci­ja sa­gra­|e­na u mo­ru, po­gle­daj­te te pa­la­te
ka­ko sto­je i sa jed­ne i sa dru­ge stra­ne, po­gle­daj­te i tu vo­du ka­ko
te­~e uli­ca­ma kao re­ka...
Isti­ni za vo­qu, du­ga~­ka li­ni­ja ko­jom ona te­~e iz­me­|u dva re­da
ma­siv­nih zda­wa uka­zu­je na `u­tu i, naj­ve­ro­vat­ni­je, pr­qa­vu vo­du.
Po­tom slav­na Ve­ne­ci­ja i{­~e­za­va da bi je za­me­nio Ber­lin­ski
kon­gres, gde su oku­pqe­ni svi am­ba­sa­do­ri Ve­li­kih si­la, a usred
wih Bi­zmark, ute­ru­je im strah u ko­sti; oni bi da ne­{to iz­u­ste, a
on }e na to: {{{{!...
I za­i­sta se ta­da po­ma­qa gvo­zde­ni kan­ce­lar sa svo­jim {le­mom,
gne­van, pre­te­}eg po­gle­da, na­di­ma­ju­}i se od be­sa i sa­la, kao da }e
sva­kog tre­nut­ka pu­}i.
A im­pre­sa­ri­jev glas, ko­ji pu­bli­ci obez­be­|u­je svu tu pri­stu­
pa~­nu i ska­ra­bu­xe­nu za­ba­vu, od­je­ku­je pom­pe­zno i ja­sno. On se na­
me­}e, ba{ kao glas na­rod­nog ve­sni­ka ili re­to­ra na otvo­re­nom, na
ka­kvom kul­tur­nom de­{a­va­wu...
1 – Plev­na (da­nas Ple­ven) grad-utvr­|e­we u Bu­gar­skoj po­znat po jed­noj od naj­zna­~aj­ni­jih bi­ta­ka.
u ru­sko-tur­skog ra­tu, ko­ja se od­i­gra­la kod we­ga 1877. Na ru­skoj stra­ni vo­je­vao je knez Ni­ko­
laj Ni­ko­la­je­vi~, a na tur­skoj Osman pa­{a. Tur­ci su sa sa­mo 40.000 voj­ni­ka de­set me­se­ci odo­
le­va­li ru­skoj voj­sci od 150.000 voj­ni­ka. Svi pri­zo­ri su pri­li~­no ak­tu­el­ni i do­bro po­zna­ti
pu­bli­ci, jer je pri­po­vet­ka ob­ja­vqe­na 1889. god. (Prim. prev.) 105
Po­ste­pe­no, krug oko we­ga se sve vi­{e ste­`e. Oku­pqa­we je ote­
`a­no i po­sta­je te­{ko za u{i. U~e­ni­ka je ve} odav­no za­me­nio ne­ko
dru­gi, a ovog opet ne­ko tre­}i. Svi bi da vi­de je­dan za dru­gim. A
hu­qa, vi­dev­{i da je in­te­re­so­va­we u po­ra­stu, sta­wu­je svoj glas i
kre­{ti {to ja­~e mo­`e, pa on sa­da obr­}e svo­ju pri­~u i isto­vre­me­no
iz­la­`e mno­go neo­bi~­ni­je pred­me­te. ^ak mu i sa­vre­me­na isto­ri­ja,
i sa­vre­me­na hro­ni­ka, a i sa­vre­me­na po­li­ti­ka pru­`a­ju no­ve i ne­
na­da­ne te­me. ^o­vek ne­sum­wi­vo od­li~­no po­zna­je svoj za­nat i tru­di
se da bu­de ak­tu­e­lan.
– Vi­di­te, go­spo­do, ovo ov­de je sjaj­na bor­ba Xe­ka Tr­bo­se­ka, po­
gle­da­je ka­ko je u{ao u so­bu u ko­joj se dve go­spo­|e u ne­gli­`eu spre­
ma­ju za po­zo­ri­{te i ka­kvu to sjaj­nu sa­bqu dr­`i taj svi­re­pi ~o­vek.
Po­gle­daj­te ka­ko je jed­na od wih, pre­stra­{e­na, osta­la u pod­suk­wi s
pa­pu­~a­ma u ru­ci, dok se dru­ga obu­kla u mu­{ko da bi ga pre­va­ri­la
i sa­kri­la se is­pod kre­ve­ta ne bi li mu ute­kla...
– Evo, go­spo­do, i na­{eg go­spo­di­na pre­mi­je­ra ka­ko igra pre­fe­
rans sa ~el­ni­kom opo­zi­ci­je i go­vo­ri {e­sti­ca betl i dvoj­ka pik.
Obra­ti­te pa­`wu na To­do­ri­sa, ka­ko sav tu­`an ka­`e adut i do­bi­ja
kup, dok mu So­ti­ro­pu­los od­go­va­ra sa da­qe.
– A ov­de, go­spo­do, obra­ti­te po­seb­nu pa­`wu, ov­de je ak­tu­el­nost
na de­lu, po­ku­{aj sa­mo­ub ­ i­stva Ru­dol­fa2 uz po­mo} Ver­~e­re, to je
vla­sto­dr­`ac ko­ji od­lu­~u­je da se `r­tvu­je zbog svo­je qu­bav­ni­ce,
pri­me­ti­te ka­ko su se obo­je po­pe­li na ko­we s na­me­rom da se upu­te
ka {u­mi, vi­di­te ka­ko je Ru­dolf bled i ka­ko je Ver­~e­ri­na no­ga za­
pe­la za ste­pe­nik, pa joj se vi­di ~a­ra­pi­ca ...
I ne­pre­sta­no uba­cu­je sli­ke ko­je spra­vqa na onaj isti na­~in,
a one, na­rav­no, pred­sta­vqa­ju uvek ne­{to dru­go ume­sto tih li­ca
i pred­me­ta o ko­ji­ma tru­bi na sve stra­ne, i uvek te sli­ke pr­vo
sta­vi u do­wi deo san­du­ka, pred o~i svog po­sma­tra­~a, a po­tom ih
vra­}a u gor­wi deo, dr­`e­}i ne­ko­li­ci­nu u ru­ci kao re­zer­vu. Ka­da
se na­re­|a­ju svi iz re­da, on uda­ri ja­~e u zvo­no i gla­sno za­brun­da,
po­dra­`a­va­ju­}i voj­ne na­red­be:
– Pre­ee­ ­e­ee – dah!
Ha, zna taj {ta pu­bli­ka vo­li! Sva­kog tre­nut­ka pri­pa­ja­ju se
no­ve dru­`i­ne i bez­ma­lo ome­ta­ju sa­ob­ ra­}a­we. Za­po­~i­wu se i raz­go­
vo­ri, svi pu­ni ne­ve­ri­ce i di­vqe­wa. Ti­ska­ju se me­|u­sob­no i po­ku­
{a­va­ju da pri­|u {to je mo­gu­}e bli­`e. Pri­sti­`u i dru­gi {ko­lar­
2 – Re~ je o Ru­dol­fu od Austri­je, je­di­nom si­nu Fran­ca Jo­ze­fa i Eli­za­be­te Ba­var­ske, ko­ji je pod
sum­wi­vim okol­no­sti­ma 1889. pro­na­|en u zam­ku Ma­jer­ling za­jed­no sa svo­jom qu­bav­ni­com, Ma­
ri­jom Ve­~e­rom. Po­sto­je raz­li­~i­ta ob­ja­{we­wa i ver­zi­je ovog do­ga­|a­ja, po ne­ki­ma su po­sre­di
po­li­ti~­ki raz­lo­zi, ne­ki ve­ru­ju da su iz­vr­{i­li sa­mo­u­bi­stvo zbog ne­mo­gu}­no­sti da se otvo­re­
no vo­le, dok ne­ki pak ve­ru­ju da je Ru­dolf ubio Ve­~e­ru i po­tom iz­vr­{io sa­mo­u­bi­stvo. Tek se
ne­dav­no do­{lo u po­sed pi­sa­ma pro­na­|e­nih u se­fu austrij­ske Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke to­kom
ra{­~i­{}a­va­wa ar­hiv­ske gra­|e. U pi­smu upu­}e­nom maj­ci, Ve­~e­ra ob­ja­{wa­va ka­ko je sre}­ni­ja
u smr­ti ne­go u `i­vo­tu. Pi­sma su iz­lo­`e­na za jav­nost u Austrij­skoj na­ci­o­nal­noj bi­bli­o­te­ci,
2016. go­di­ne, u okvi­ru pro­sla­ve sto­go­di­{wi­ce smr­ti ca­ra Fran­ca Jo­ze­fa. Ime Ve­~e­ri­no ov­de
106 je na­mer­no na­gr­|e­no u Ver­~e­ra, {to pred­sta­vqa im­pre­sa­ri­je­vu od­li­ku. (Prim.prev.)
ci kao po­ja­~a­we. Tu je i svi­ta voj­ni­ka u {i­ro­kim pan­ta­lo­na­ma i
ro­bust­nim co­ku­la­ma, ko­ji raz­ro­ga­~u­ju o~i i ~u­dom se ~u­de, {i­rom
otvo­re­nih usta s ko­jih cu­re ba­le. Je­dan od wih, o~i­gled­no gu­{ter,
ko­me je voj­ni~­ka ka­pa pa­la pre­ko o~i­ju, ju­na­~i­na ko­ja je naj­ve­ro­
vat­ni­je ko­li­ko ju­~e do­{la iz svog se­la, ze­va ja­dan za­pre­pa­{}e­no,
a je­zik mu za pe­daq van usta. Ko­~i­je ne­pre­sta­no ovu­da klo­pa­ra­ju,
dok im je zvuk za­glu­{en bu­kom oku­pqe­nih qu­di. Do­sad­ni glas poj­ca
ko­ji je u cr­kvi­ci po­jao mo­no­to­ne pra­vo­slav­ne tro­pa­re pot­pu­no je
ugu­{en. A vla­snik pa­no­ra­me li­ku­je, sav se ca­kli, upra­vqa ru­qom,
glav­na fa­ca, u ze­le­no­`u­tom ode­lu pu­ca od za­do­voq­stva, o~i­gled­
no di­ve­}i se se­bi, ne­za­sit­no gra­bi i naj­ma­wi cent, de­ru­}i se bez
pre­stan­ka. We­go­vi po­vi­ci se sva­kog tre­nut­ka sve ja­~e i ja­~e ~u­ju,
od­je­ku­ju­}i na­da­le­ko, raz­le­`u se jed­na­ko ona­ko o{tri, pro­dor­ni,
pro­mu­kli, kao va­pa­ji sto­ma­ka ko­ji kr­~i:
– Iz­vol’te, go­spo­do, po­gle­daj­te tu le­pu pa­no­ra­mu, po­gle­daj­te sve
neo­bi~­no­sti na­{eg vre­me­na, haj­te, qu­di, de­ka­lep­to po oso­bi! ...
Kad od­jed­nom, sa­svim neo­~e­ki­va­no, pre­ki­da­ju ga u po re­~e­ni­ce.
Ne­ko ga hva­ta za ru­ku i pri­mo­ra­va da se okre­ne. To je mla­di sve­{te­
nik od tri­de­se­tak go­di­na, bled u li­cu, cr­ne bra­de, pre­te­}eg po­gle­da,
dok mu iz­raz li­ca po­ka­zu­je upra­vo ono {to na{ na­rod iz­van­red­no
pred­sta­vqa ka­da se po­slu­`i re~­ju na­ro­gu­{en.
– Slu­{aj ova­mo ti – stro­go }e on – ku­pi se odav­de! Ov­de si na­
{ao da za­sed­ne{? Ovo je cr­kva... Ku­pi se!
Bed­nik je, iz­ne­na­|en, du­go po­sma­trao ovog go­vor­ni­ka ko­ji je
is­kr­sao i ~i­ni­lo se kao da ni re~ ne raz­u­me; a sve­{te­nik je, gle­
da­ju­}i ga qu­ti­to, i da­qe po­na­vqao:
– [ta me ta­ko gle­da{? Ka­`em da tre­ba da se ku­pi{ odav­de. Ra-
z­u­me{? Haj­de, ku­pi se! [ta si sad na­{ao da nam se ov­de na­cr­ta{?
Zar je ovaj pro­stor na­me­wen za pa­no­ra­me? Ov­de je cr­kva. Sme­sta
da si se po­ku­pio!
Iz­gle­da da je ovog pu­ta sve­{te­nik bio shva­}en. Ovaj sleg­nu
ra­me­ni­ma i pod­sme­{qivo re­~e:
– Do­bro, de! Evo, oti­}i }u.
A on­da se okre­nu ka tro­no­{cu i na­sta­vi sa svo­jim po­slom.
– Ne­ma evo, oti­}i }u, ne­go evo, idem! Ne mo­`e{ da bu­de{ ov­de.
– Evo, sad }u – od­go­vo­ri ovaj po­no­vo rav­no­du­{no.
Sve­{te­nik za­sta­de na­krat­ko, ko­le­ba­ju­}i se da li da ga osta­vi
ta­ko, ili da se vra­ti u cr­kvu ili pak da in­si­sti­ra. Ali po­{to je
iz­gle­da­lo kao da bed­nik ne na­me­ra­va da za­i­sta mrd­ne, ovaj po­~e
jo{ gla­sni­je:
– Re­koh ti da se gu­bi{! – opet }e on be­sno. – [ta sto­ji{?! Ku­pi
se sme­sta! Vi­di ti we­ga! Ba{ si ov­de mo­rao da se stvo­ri{! Ne mo­
`e­mo mi da te slu­{a­mo ka­ko spo­qa ur­li­~e{! U cr­kvi je ve­~er­we.
Cr­kva je ovo! 107
– Aman, bra­te, u re­du! – uzru­ja­no }e onaj i od­lu­~i da po­ku­pi
sve stva­ri i pre­me­sti tro­no­`ac.
Neo­~e­ki­va­na sve­{te­ni­ko­va po­ja­va iza­zva­la je me­|u sve­ti­nom
pri­li~­nu ga­nu­tost. Ve­}i­na wih se ti­ska ka­ko bi bo­qe ~u­la i raz­
u­me­la do­ga­|aj, ne­ma­ju­}i pred­sta­vu o to­me {ta se to do­ga­|a. Po­ne­ki
od­la­ze. Jed­ni ne­go­du­ju, pi­ta­ju­}i se zbog ~e­ga je pred­sta­va na­glo
pre­ki­nu­ta, dok dru­gi, oni ko­ji su se za­te­kli bli­`e do­ga­|a­ju i is­
po­~et­ka shva­ti­li u ~e­mu je stvar, po­~i­wu da se i sa­mi me­{a­ju:
– Ma, zar sa bra­te da mu se obra­}a{? – pre­kor­no }e ne­ko od
pri­sut­nih, me­{a­ju­}i se u slu­~aj. – Zar ne vi­di{ da je to pop, {ta
ima da mu se obra­}a{ sa bra­te?
– A {ta bi ti da ka­`e? Da ne­}e mo­`da da ka­`e o~e? – od­go­va­ra
dru­gi iro­ni~­no.
Vi­dev­{i da je bed­nik po­~eo da se pa­ku­je, sve­{te­nik se okre­
nu i upu­ti ka cr­kvi, sav ozbi­qan i zva­ni­~an. Kad, iza we­ga, je­dan
{ko­la­rac, o~i­gled­no ra­ci­on ­ al­no de­te, dr­sko do­da­de:
– Ma, daj ~o­ve­~e, ma­ni nas se i ti!... jo{ si nam sa­mo ti fa­lio
da nam po­kva­ri{ pla­no­ve!... se­di­te tu unu­tra i pe­qe­{i­te nas, a
ova­mo go­vo­ri­te ka­ko po­je­te... Mi po­je­mo... Je­ste, ka­ko da ne, sve oni
ne­{to po­ju, a za­pra­vo nas pe­qe­{e.
Sve­{te­nik se pra­vio da ne ~u­je.
Iz­ne­na­da, jed­nom od uli­~a­ra do­|e da se gla­sno pro­de­re:
– Pa­zi, po­pe! Oda­la­mi­}e te!...
Pop se od­jed­nom okre­nu, sav iz­ne­na­|en. Ali po­{to je vi­deo
da od pret­we ne­ma ni­{ta i da se ne na­la­zi ni u ka­kvoj opa­sno­sti,
po­gle­da u vla­sni­ka pa­no­ra­me i po­no­vi:
– Ku­pi se sme­sta!
I ta­ko hi­tro si­|e niz ono ste­pe­ni­{te, dok su za wim le­pr­{a­li
pe­{e­vi man­ti­je, a bed­nik, gun­|a­ju­}i, pre­me­sti svoj tro­no­`ac na
tro­to­ar na su­prot­noj stra­ni uli­ce. Ko­je­ka­kve gru­pi­ce na raz­li­
~i­te na­~i­ne po­~e­{e da tu­ma­~e in­ci­dent, a gru­pi­ca uli~­ne de­ce,
vid­no ras­po­lo­`e­na zbog ~i­ta­ve sce­ne, sta­de da se gro­ho­tom sme­je
i da hor­ski, iz sveg gr­la, iz­no­va i iz­no­va uz­vi­ku­je, kao da je re~
o re­fre­nu:
– Pa­zi, po­pe! ... Po­pe, pa­zi! ....

MI­HA­IL MI­CA­KIS ro­|en je u Me­ga­ri 1868. Iako je po maj­


ci vu­kao ari­sto­krat­ske ko­re­ne, to mu ni­je bi­lo do­voq­no za ugo­dan i
bez­bri­`an `i­vot, za ko­ji je mo­rao sam za­ra­di­ti. Osnov­no i sred­we
obra­zo­va­we ste­kao je u Spar­ti, a po­tom se upi­sao na Prav­ni fa­kul­tet
Atin­skog uni­ver­zi­te­ta. Stu­di­rao je sve­ga dve go­di­ne, da bi se po­tom
pot­pu­no po­sve­tio spi­sa­teq­skom ra­du. Ba­vio se no­vi­nar­stvom i pi­sao
~lan­ke za sve vi­|e­ni­je no­vi­ne, ka­ko pod pra­vim ime­nom ta­ko i pod
pse­u­do­ni­mom, a od­la­zio je i na te­ren, {to mu je omo­gu­}i­lo gra­|u za
108 ka­sni­je usa­gla­{a­va­we im­pre­si­ja s pu­to­va­wa. Isto­vre­me­no se ba­vi i
kwi­`ev­no­{}u (pi­{e pri­po­vet­ke, kri­ti~­ke ese­je, epi­gra­me, pe­sme)
i po­sta­je je­dan od pr­vih ko­ji uvo­de na­tu­ra­li­zam u Gr~­koj. Pi­sao je
li~­nim sti­lom obo­ga­}e­nim ele­men­ti­ma ka­ta­re­vu­se, iako je bio to­pli
pri­sta­li­ca na­rod­nog je­zi­ka i pri­pad­nik No­ve atin­ske {ko­le.
Du­{ev­no obo­leo (pa­tio je od ma­ni~­nih epi­zo­da go­we­wa, ko­je su
bi­le pod­stak­nu­te raz­o­~a­ra­wem {to mu ve­}i deo na­pi­sa­nih de­la ni­je
bio ob­ja­vqen za `i­vo­ta) sa­~e­kao je smrt u psi­hi­ja­trij­skoj usta­no­vi
Dro­mo­ka­i­tio 1916. god.
Bio je vr­lo plo­dan pi­sac, a na­pi­si, uglav­nom pri­po­vet­ke, ra­su­ti
su po mno­gim ~a­so­pi­si­ma, dnev­nim li­sto­vi­ma i dnev­ni­ci­ma. Ve­}i­na
wih sa­ku­pqe­na je u dve­ma zbir­ka­ma: Atin­ske stra­ni­ce i Be­le­{ke s
pu­to­va­wa.
U svo­jim de­li­ma naj­~e­{}e kri­ti­ku­je otu­|e­nost ~o­ve­ka u ur­ba­noj
sre­di­ni i ne po­sve­}u­je na­ro­~i­tu pa­`wu za­ple­tu i pri­~i, ve} pro­nic­
qi­vim po­je­di­no­sti­ma.
Pre­ve­de­na pri­po­vet­ka uze­ta je iz zbir­ke Atin­ske stra­ni­ce.
Alek­sa Pe­tro­vi}

109
Kozma Prutkov
PESME
Preveo s ruskog Du{ko Paunkovi}

^ASTOQUBQE
Dajte dar mi Ciceróna,
Sokratovu pamet s wim;
Uz to plu}a od Kleóna,
Koja zvukom plave Rim;
Samsonovu kosu dugu,
Juvenalov poriv qut,
Ezopovog tela rúgu,
^aroban uz sve to prut!
Aspazijine dubine,
Hanibalov o{tri ma~,
[to za slavu Kartagine
Neja~ seca{e i ja~!
Stopu Psihe, krasne cure,
@enstveni od Safo stih,
I od Diogena bure
I Venerin pâs uz wih!
Vergilijeve daktýle,
Dajte Senekin mi lob,
I od moga stiha sile
Svima bi se tresla drob!
Kao Likurg, hrabar, smeo,
Gledaju}i lica sva,
Svetog Petra grad bih ceo
Protresao stihom ja!
Da bih di~io se wime,
Izvukao bih iz tme
Svoje ïzuzetno ime –
110 Kozma Prutkov ono je!
PUTOVAWE U KRON[TAT
Posve}eno mom kolegi iz Ministarstva
finansija g. Benediktovu

Leti poput strele la|a,


Meqe talase u prah,
Iz nutrìne paru ra|a,
Se~e val u isti mah.
Ve} daleko je od gata,
Kapi pr{te koja gde,
Mornar kormilom barata,
Uvis {tr~e katarke.
Evo sti`e oblak s juga,
Zastire crnìnom gled…
Bura stra{na je sred luga,
Jo{ je gora mora sred!
Vali sjaje, sna`no grmi…
Nezgodno landara pik…
Talas udara po krmi…
Prasak, pqesak, vapaj, krik!
S nosa1 gledam bezdnu plavu,
Stojim ~vrsto kao hrid.
Moru pevam ja u slavu,
Dok mi suze mute vid.
Nevreme pak sve je ve}e.
Peni se i {ir i du`.
Ali brod se lako kre}e –
Àrhimedov ima pu`.
Evo ve} je blizu ciqa.
Vidim – {alu odne vrag! –
Iza nas se eno, zbiqa,
Jedva vidi bli`wi trag…
A o daqwem nema zbora,
Daqwi potpuno je bled;
Tek ravnicu vidim mora,
Samo bure vidim sled!..
1 − Ovde se, naravno, misli na nos broda, a ne na pesnikov nos; ~italac bi to mogao i sam da shvati.
(Napomena K. Prutkova) 111
Tako je i u `ivotu:
Pesnik pi{e dela zbir,
Pesmom opeva lepotu,
Pa ga zguta svetski vir!..
Prestade da divqa bura:
Pristao i na{ je brod.
Gledah mrko, ~ela tmura,
Oko sebe qudski rod.
Mi{qah: „Eh, na ovom svetu
Mrkne slava, koja sja;
Nije vaqda da u Letu
Jednom upa{}u i ja?“

PUTNIK
Balada
Putnik `urno ja{e gorom,
Sne`nim poqem putnik gre,
Gleda stepu tu`nim zorom,
Wene daqi sumorne.
„Reci, stran~e lika sjajna,
@uri{ tako hitro kom?“
„@ao mi je, to je tajna
Skrivena u srcu mom.
Odavno tu tajnu kletu
Dr`im ja na srca dnu
I ravnòdu{nome svetu
Ne}u poveriti wu:
Ni za ugled, ni zbog zlata,
Ni za svetsko blago sve,
Ni pod udarcima mlata,
Ni da plam me pro`dire!“
Re~e to i daqe `uri,
Ogrezao sav u sneg.
Kow mu, upla{en, drthúri
Spoti~u}i se o breg.
Putnik gnevno tera, goni
112 Kowa azerbejxanskog.
Ne izdr`av trk sa tegom,
Kow od umora se sroni.
Pav{i, pogrebe pod snegom
Sebe i jaha~a svog.
Putnik, sahrawen u smetu,
Osta dosledan u svem.
On }e i na onom svetu
Biti ponosan i nem.

@ELIM DA BUDEM [PANAC


Tiha je Alhambra.
Po~iva natura.
Drema zamak Pambra.
Spi Estramadúra.
Dajte mi mantìqu,
Gitar i pezete;
Dajte Inezìqu,
Dajte kastawete.
Dajte mi qubomoru,
Dvoboj kod arkade,
Dajte letwu omoru,
[oqu ~okolade.
Dimi se cigara,
S neba mesec sja.
Nek duèwa stara
S prozora me posmatra!

Iza dveju re{etki,


Ogrezla u jedu,
Nek se na me zli,
Neka zove dedu.
^ujem na balkonu
Haqa {u{ti – {u!
Utom vidim donu,
Hitro zbacim èpan~u.
^ekaj gospo lepa,
Posle ili pre,
Svilene iz xepa
Izvu}i }u lestvice!.. 113
O sewora mila,
Primite na veru –
Qubav daje krila
Va{em kabaqeru;
Ovde, pred bananama,
Sve u istom kqu~u,
Ja }u me| fontanama
Izvesti ka~ù~u.
U toj egzibiciji –
Od tog drhtim sav –
Da }e inkviziciji
Monah dati jav!
Kao ju~e mrski
[to algvasil je
Znak mi dao drski
Rukom pretwu-dve.
Nàdenu}u ja
Mavrom2 tu hijenu;
Progna}u ga na
Sijera Morenu!
No u ovom trenu,
Ako ima nade,
Nek iz grlâ krenu
Na{ih serenade.
I do same zore
Pri~ajmo o miru,
Srcima {to gore,
O Gvadalkivýru:
O lepoti, morima,
Ve~nom idealu,
I o matadorima,
O Eskorijálu…
Tiha je Alhambra.
Po~iva natura.
Drema zamak Pambra.
Spi Estramadúra.
2 − Ovde se, o~igledno, misli na plemensko ime Mavar, a ne na `enu Mavru. Uostalom, ovo obja{wewe
je suvi{no, po{to se o drugom muhamedanskom plemenu isto tako ponekad govori u `enskom rodu:
114 Turka. Jasno je da su u pitawu isto~wa~ki obi~aji. (Napomena Kozme Prutkova.)
KATARINA
Quousque tandem, Catilina,
abutere patientia nostra?3
Ciceron

„Nosilac sam lepog ~ina,


A jo{ nisam mnogo star,
Katerina, Katerina!“
„Donosim vam sãmovar.“
„Kakva slika, eh, milina!“
„To na zidu? Ali gde?“
„Ti si slika, Katerina!“
„Da, na mestu mi je sve.“
„Tvoja prija mi blizina.“
„Lepo, to pak vodi kud?“
„Poput ugqa, Katerina,
Ne{to `e`e moju grud!“
„To od ~aja je vrelina.“
„A zbog ~eg je gorak ~aj,
De mi reci, Katerina?“
„[e}era je malo? Aj!“
„Malo, u`asna gor~ina!“
„Mada {e}er taj je fin.“
„Nesre}an je, Katerina,
Vrlo `ivot ne`ewin!“
„Vi ste monasi – ve}ina,
Udov, momak – isti jad!“
„Mom strpqewu Katerina
Do{ao je konac sad!“

OPSADA PAMBE
Romansero, sa {panskog
Devet leta Pedro Gomez,
Koga zovu Lav Kastiqe,
Opseda ve} zamak Pambu,
Hrane}i se samo mlekom.
A i cela vojska s wime,
Devet hiqada vojnika,
Po{tuju}i dati zavet,
Ne stavqa u usta meso
3 − Dokle }e{ ti, Katilina, isku{avati na{e strpqewe. (Lat..) „Prva beseda protiv Kati-
line“. (Nap. prev.) 115
Ne jede ni hleba bela,
Nego samo pije mleko.
Svaki dan vojnici slabe,
Uludo im ~ili snaga.
Svaki dan don Pedro Gomez,
Nemo}an, zbog toga pla~e,
Kriju}i za pon~om lice.
Deseto ve} leto sti`e.
Mavari se zli vesele;
A od vojske dona Pedra
Ostalo na ovom svetu
Tek devetnaest je qudi.
Sakupi ih Pedro Gomez
Pa im ka`e: „Dobri borci!
Di}i }emo na{e stêge,
I zatrubiti u trube
Udariti u timpáne
I od Pambe se povú}i
Obraza neukaqana.
Nismo zauzeli zamak,
Al’ se mo`emo zarè}i
I u savest i u ~ast:
Nikad naru{ili nismo
Zavet koji besmo dali.
Devet leta evo ima
Kako nismo ni{ta jeli,
Ni{ta jeli osim mleka!“
Obodreni ovim slovom,
Svih devetnaest vojnika,
Quqaju}i se u sedlu,
Slabim glasom slo`no vi~e
„Sancto Jago Compostello!“
^ast i slava donu Pedru,
@iveo nam Lav Kastiqe!“
A kapelan pak, Dijego,
Jetko procedi kroz zube:
„Da sam ja na ~elu vojske,
Ja bih dao drugi zavet:
Da }u jesti meso s vinom.“
Kad to ~u, don Pedro Gomez
Re~e smeju}i se glasno:
„Ovna darujte Dijegu;
116 Odli~no se na{alio.“
RAZO^ARAWE
J. P. Polonskom

Poqe. Rov. Na nebu sunce.


Iza rova izba kriva.
Sija sunce. Ispred mene
Kwiga, hleb i krigla piva.
Sija sunce. Vreo vazduh.
Cvrkut dopire iz grawa.
Kad, pribli`ava se tremu
]erka gazdina Malàwa.
Krenem ja za wom ka ku}i,
Hlada tra`e}i sve`inu;
Tamo vidim gde o u`e
Ona ve{a rubenìnu.
Govorim joj, te je korim:
„[ta to oprala si? @ìle?
[to si petqe prostim koncem
Op{ila a ne od svile?“
A Malàwa se osvŕnu,
Pa uz osmeh re~e ~ili:
„[to vam sada konac smeta –
Kad to ra|ah, tu ste bili!“
Tad u kuhiwicu pre|e.
Ja za wom na isto mesto.
Vidim: latila se bra{na –
Hleb da pe~e – mesi testo.
„Da li sir to pravi{?“ – pitam,
A u glasu mi strogo}a.
„Testo mesim.“ „Testo ka`e{?“
„Spopala vas je gluvo}a?“
Rekav to, u ba{tu ode.
Ja za wom, u ruci krigla.
Vidim: ona ve} u ba{ti
Ubrati je lukac stigla.
Opet prekor: „[ta si na{la?
Jel’ to gqiva se belasa?“ 117
„Samo pri~ate koje{ta!
Osta}ete i bez glasa.“
Ru`nom primedbom potresen,
Mwewe stekao sam jedno:
Kako ~esto ~ovek voli
To {to pa`we nije vredno.

AKVILON
U spomen na g. Benediktova

@alosna i puna srca,


Dovera napùstiv tle,
Brodom {to od snage vrca
Leteo sam u Kalê.
^vrstog trupa grad na vodi,
Mo}an plovac be{e to;
S trima jarbolima brodi,
Duga~ak je hvati sto.
Kao donske rase at,
Grudnim ko{em more re`e;
Isturi kad napred vrat,
Talasi pred wime be`e.
On nad pu~inama leti
Kao da je stepski sin –
S krilima, sa razapetim –
Pravi vla`ni Arapin.
Vladar vâla taj u more
Zariva se kao klin,
Uzdi`e se, poput gore,
Do nebesa, stra{ni xin.
Oblake, me|utim, Borej
S pono}nih zemaqa gna.
Plov~e ponosni, uspori,
Spusti svoja jedra sva!..
Brod pak prkosi oluji;
Ne pla{i ga tresak wen.
Trup mu brek}e, ceo bruji,
Ali ne staje ni tren,
I u talase, sred huke,
Opet spu{ta pramac krut,
I bez naro~ite muke
118 Proseca u moru put.
Razquti se Borej, eno,
Obuzeo ga je jal;
I, obliven gustom penom,
Deveti nalète val.
Trup se tad nakrénu brodu,
Talas prekri palubu;
Jedro uroni u vodu;
Ode junak na{ ka dnu…
I nekada stra{ni nad morima car
S pokorno{}u savija glavu i gine.
A Borej, {to ose}a qutwu i jar,
Pogleduje s omrazom `rtvu ta{tìne.
I mra~an kô mra~ne na severu no}i,
Progovara gorko, prepùstiv se zlo}i:
„Sve vodeno – vodi, sve samrtno – smrti;
U stihiji prirodnoj sve }e se strti!“
Slu{aju}i nare|ewe,
Vetri jurnu{e uz huk
I za jedno magnovewe
La|u razbi wihov tuk.
Smrtnici su listom bledi,
More uliva im strah,
Svak na svom krwétku sedi
Broda {to pretŕpe krah.
Ja, na jarbola komádu,
Skrstiv ruke, sedim prav
I ne prepu{tam se jadu,
Gnevno gledam beskraj plav.
Hteo bih za tu golgotu
Da istresem skupqen gnev,
Pqusnem moru na sramotu
Iz nutrìne moje spev!
Ali ono s nemom snagom
Samo vaqa val po val,
Prezrivom me prska vlagom,
Jarbol nose}i na `al.
Odjednom se setiv{i svoga spasewa,
Primetih da vi{e se ne ~uje grom
I stadoh s elanom, bez ikakvog mwewa,
Baratati veslom u ponosu svom. 119
KONDUKTER I TARANTULA
Basna
Sa konduktérom, u planìnama Espàwe,
Ekìpa` te{ki odlazi na putovawe.
^im sede, {panska dama dopala je sna;
A mu` tarantulu uo~iv, re~e „Ha!“
I viknu: „Kõndukteru, stani!
Po`uri i od kukca nas odbrani!“
Kondukter kô bez glave `uri jer je zvan,
Izbacuje `ivin~e metlom hitro van:
„Za kartu nisi platio i zato slazi“,
S qutìnom dodade i jadnog kukca zgazi.
Sra~unaj ~itao~e uredno depànse4
I ne sedaj badava ti u dili`anse.
Potrudi se da bude{ bar u jednom krut:
Bez novaca se ne kre}e na put;
Jer mo`e{ biti pokaran
Kô kukac tebi znan.

MOJE NADAHNU]E
Svejedno da l’ sâm sam u Letwemu sadu5,
Il’ s dru{tvom u parku tumaram i grem,
Da l’ stojim pod pla~qivom brezom u hladu,
Il’ nebo sa osmehom posmatram nem –
Za mi{qu se misao stalno grgòqi,
Bez prestanka mir naru{avaju moj,
I protivno srcu i suprotno voqi
U glavi se vrte kô mu{ica roj!
I moja dok pati neùte{na du{a,
Ne mògu da gledam ni qude ni svet:
Jer svet mi se ~ini da mrkla je tmu{a,
A smrtnik da gad je i zlikovac klet!
I pokoran mislima, duh mi se gordi,
Ma kako da skroman sam, smiren i tih;
I kao Atila, predvòditeq hordi,
Smrtònosan svima upu}ujem stih.
I ose}am tad da nad svetinom stojim,
4 − Tro{kovi, izdaci. (Od francuskog depenses.) (Nap. prev.)
5 − Smatramo potrebnim da objasnimo ruskim provincijalcima i strancima da je re~ o takozva-
120 nom „Letwem sadu“ u Sankt Peterburgu. (Napomena Kozme Prutkova.)
Da duhovnom snagom nadilazim sve,
I vrti se Zemqa pod petama mojim
I mra~niji sad sam daleko no pre!..
Kô oblak gradònosni, prepun qutine,
Na svetinu prosipam stihova grãd:
I jadni su oni {to tu~a ih {ine!
Zasmejava mene postradalih jad.

VRAT
Devoja~ki vrat je ~e`wa;
Vrat je narcis, paun, sneg;
Vrat je nekad uvis te`wa;
Vrat je nekad pad niz breg.
Vrat je labud gordog stava,
Vrat je ne`ne biqke struk;
Vrat je radost, ponos, slava;
Vrat je mermer, vrat je smuk!..
Ko }e grliti te, vrate,
Tebe, tankog kao prut?
Ko }e, staviv usne na te,
Da propè~e tvoju put?
Ko }e leti, {ijo draga,
Kad su dani ogweni,
Da nad tobom spred i straga
S qubavqu i pa`wom bdi?
Da ti sunce svojim zrakom
Ne bi dalo crni ton;
Da komarac ne bi, lakom,
Napasti te bio sklon;
Da od crne, ti, pra{ìne
Ne pocrni{, vrate, sâm;
Da te usahlim ne ~ine
Zima, vetrovi i ~am?

PRIJATEQIMA POSLE VEN^AWA


Ven~asmo se; molbe na{e
Usli{io Bog je sâm;
Srca zavet sve~an da{e,
Strast nas õdvede u hram. 121
^emu, druzi, lica mra~na?
Ja zar nemam ~vrstu }ud?
[titi}u i prava bra~na:
Kad posumwam, ja sam lud!
Saznam li za neke spletke,
Sveti}u za wih se ja.
Koristiti no` i metke
O`eweni peva~ zna!
Kãma je od britve boqa –
[ta da pri~am vam o woj?
Pu{ku na|oh nasred poqa
Gde se odigrao boj…
^asti mi, u svoje vreme
Ga|ah dropqe ja iz we,
I da znate da u teme
Glat poga|ao sam sve!

SAVREMENA RUSKA PESMA


Ta zar nismo mi – Rusi? Nismo li?
Svakog dana smo u kupàtilu,
Svake subote vazdan jedemo,
Kupus, masne {~i, ka{u heqdinu,
Kvas obo`avan je~men piju}i,
I o Rusiji svetoj mniju}i,
I u prsa se za wu biju}i,
Ruskom narodu hvale viju}i…
Svi nas uvek pak kude nèpravo,
Tobo` lewi smo mi i neradni,
Samo volimo da se galimo,
I da jedemo, da se hvalimo…
Dobri qudi, da l’ vama prili~i
Da nas kudite, da nas grdite?
Rado bismo mi ne{to radili,
Vrlo rado, al’ `eqe nemamo;
Pa od poslova eto be`imo!..
I kod ku}e na pe}i le`imo,
I o Rusiji quto re`imo,
Quto re`imo, sve do hripawa!
122 Pa zar nismo mi – Rusi, recite?
POVRATAK IZ KRON[TATA
Plovim evo parobrodom,
Parobrodom s to~ka dva;
Mirno je pod nepskim svodom,
Spokojna je priroda.
Krilima od to~ka ma{e,
Jure}i po moru, brod;
Kô na valima da ja{e –
Trijumfalan mu je hod.
Sunce pr`i – `ega, jara;
Caruje nad morem muk;
Podi`e se uvis para,
Kao gusti crni lûk…
Opet gledam bezdnu plavu,
Stojim ~vrsto kao hrid,
Suncu pevam ja u slavu,
Dok mi suze mute vid!
A na to~ku je kaskada;
Kapi pr{te, kuqa hlap;
Voda, kad sa krilâ6 pada,
Obrazuje brizgav slap.
I dok to~ak svoje ~ini,
Ostaje za brodom, strag,
Tu na morskoj povr{ìni
Düg, u vidu zmije, trag.
Nije l’ tako u `ivotu,
U mutqagu briga tom,
Koji predstavqa golgòtu –
U su{tastvu tmurom svom.
Mi – pitomci nadahnu}a –
Sejemo po svetu stih
Utiru}i trag ganu}a,
Trag u du{u qudi svih!
Silazim u luci s broda
I o svemu tome mnim;
I gordeqivo, dok hodam,
Qudima u o~i zrim.
6 − Neobrazovanom ~itaocu roditeqski obja{wavam da se krilima na parobrodu nazivaju lo-
patice to~ka ili kraci elise. (Napomena Kozme Prutkova.) 123
PRED @IVOTNIM MOREM
Stojim ja na steni –
Sko~i}u u more…
Nosi l’ sudba meni
Kakve lepe hore?
Ili }e mi, pa~e,
Sudba biti huda?
Skakavac, kad ska~e,
Jadan, ne zna kuda.

KOZMA PRUTKOV – kolektivni pseudonim, kwi`evni lik koji su


izmislili bra}a @em~u`nikov (Aleksej (1821–1908), Vladimir (1830–
1884) i Aleksandar (1826–1896)) i A. K. Tolstoj (1817–1875). Nastala iz
{ale, u porodi~nom krugu (Aleksej Tolstoj je ro|ak bra}e @em~u`nikov),
dela Kozme Prutkova objavqivana su u kwi`evnom ~asopisu „Savremenik“
pedesetih i {ezdesetih godina XIX veka. Neveliki opus uglavnom ~ine
pesme i aforizmi. Izuzetno popularni Kozma Prutkov spada me|u
najcitiranije autore u ruskoj kwi`evnosti. Izme|u ostalog, smatra se
prete~om kwi`evnosti apsurda.
D. P.

124
Ro­ber­to Bo­la­wo
DVE PRI­^E
Pre­veo sa {pan­skog Igor Ma­ro­je­vi}

EN­RI­KE MAR­TIN
Za En­ri­kea Vi­la-Ma­ta­sa

Pe­snik mo­`e da pod­ne­se sve. [to je isto kao re­}i da ~o­vek


mo­`e da pod­ne­se sve. Ali to ni­je ta~­no: ~o­vek mo­`e da pod­ne­se
ma­lo {ta. Za­i­sta da pod­ne­se. Za raz­li­ku od we­ga, pe­snik mo­`e da
pod­ne­se sve. Od­ra­sli smo s tim ube­|e­wem. Uvod­na tvrd­wa je ta~­na,
ali vo­di ka pro­pa­sti, lu­di­lu, smr­ti.
En­ri­kea Mar­ti­na upo­znao sam ne­ko­li­ko me­se­ci po svom do­
la­sku u Bar­se­lo­nu. Bio je moj vr­{wak, ro­|en 1953, i pe­snik kao
i ja. Pi­sao je na {pan­skom i ka­ta­lon­skom su­{tin­ski s jed­na­kim
uspe­hom, ma­da je je­zik dik­ti­rao iz­ve­sne raz­li­ke. We­go­va po­e­zi­ja
na {pan­skom bi­la je do­bro­na­mer­na, pre­o­se­}aj­na i ne­ret­ko tra­pa­va
a uvek li­{e­na i naj­ma­we pri­me­se ori­gi­nal­no­sti. We­gov omi­qe­ni
pe­snik (na tom je­zi­ku) bio je Mi­gel Er­nan­des, do­bar pe­snik za ~i­ju
po­e­zi­ju ne znam za­{to se to­li­ko do­pa­da lo­{im pe­sni­ci­ma (pla­
{im se da je moj od­go­vor ri­zi­~an i ne­pot­pun: Er­nan­des go­vo­ri o
bo­lu i iz bo­la, a lo­{i pe­sni­ci, pre sve­ga to­kom svo­je pro­du­`e­ne
mla­do­sti, obi~­no pa­te kao po­ku­sni ku­ni­}i). En­ri­ke­o­va po­e­zi­ja na
ka­ta­lon­skom go­vo­ri­la je, za pro­me­nu, o re­al­nim, sva­ki­da­{wim
stva­ri­ma a ~i­ta­li smo je sa­mo mi, we­go­vi pri­ja­te­qi ({to je za­
pra­vo eufe­mi­zam: i we­go­vu po­e­zi­ju na {pan­skom ve­ro­vat­no smo
~i­ta­li sa­mo mi; {to se ~i­ta­la­ca ti­~e je­di­na raz­li­ka je u to­me {to
je svo­je pe­sme na ka­sti­qan­skom ob­ja­vqi­vao u ~a­so­pi­si­ma za­ne­mar­
qi­vog ti­ra­`a za ko­je slu­tim da smo ih pra­ti­li sa­mo mi a po­ne­kad
~ak ni mi, dok nam je one na­pi­sa­ne na ka­ta­la­nu ~i­tao u ba­ro­vi­ma
ili kad bi po­se­tio ne­kog od nas). Ali En­ri­ke­ov ka­ta­lon­ski bio je
lo{. Ka­ko pe­sme mo­gu da bu­du do­bre ako pe­snik ne vla­da je­zi­kom
na ko­jem ih pi­{e? Pret­po­sta­vqam da to pi­ta­we spa­da u od­sek mi­
ste­ri­ja mla­do­sti. Uglav­nom, En­ri­ke ni­je imao poj­ma o ko­re­ni­ma
ka­ta­lon­ske gra­ma­ti­ke i stvar­no je pi­sao lo­{e, bi­lo na {pan­skom
bi­lo na ka­ta­la­nu, ali jo{ se se­}am ne­kih we­go­vih pe­sa­ma sa iz­ 125
ve­snom emo­ci­jom, ka­kvoj ni­je da­le­ko ni se­}a­we na mo­ju mla­dost.
En­ri­ke je `e­leo da bu­de pe­snik i u to je ula­gao mak­si­mum sna­ge i
vo­qe. Na kra­ju ga je is­traj­nost (sle­pa i ne­kri­ti~­ka po­put upor­no­
sti lo­{ih re­vol­ve­ra­{a iz fil­mo­va, onih {to pa­da­ju od glav­nog
ju­na­ka kao mu­ve bez gla­ve ali sa­mo­ub
­ i­la~­ki op­sta­ju u svo­joj is­traj­
no­sti) ~i­ni­la sim­pa­ti~­nim, sa aurom iz­ve­sne kwi­`ev­ne sve­to­sti
ko­ju ume­ju da ce­ne sa­mo mla­di pe­sni­ci i sta­re kur­ve.
U to vre­me sam imao dva­de­set pet go­di­na i mi­slio da sam ve}
po­sti­gao sve {to sam mo­gao. Su­prot­no me­ni, En­ri­ke je tek `e­leo
sve da ura­di i na svoj na­~in se spre­mao da osvo­ji svet. Pr­vi ko­
rak bio mu je da po­kre­ne kwi­`ev­ni ~a­so­pis ili pre fan­zin i da
to u~i­ni vla­sti­tim sred­stvi­ma, po­{to je imao u{te­|e­vi­nu i, od
svo­je {e­sna­e­ste go­di­ne, po­sao u bog zna ko­joj mra~­noj kan­ce­la­ri­
ji kod lu­ke. U po­sled­wi ~as En­ri­ke­o­vi pri­ja­te­qi (i, ~ak, po­ne­ki
moj) od­lu­~i­li su da mo­je pe­sme ne bu­du uvr­{}e­ne u pr­vo iz­da­we
~a­so­pi­sa. Iako mi je te­{ko da pri­znam, na­{e pri­ja­teq­stvo je na
ne­ko vre­me pre­ki­nu­to zbog to­ga. Su­de­}i po En­ri­keu, kriv je bio
je­dan dru­gi ^i­le­a­nac, kog sam znao ve} du­go i ko­ji je su­ge­ri­sao da
je dvo­ji­ca ^i­le­a­na­ca pre­vi­{e za pr­vi broj fan­zi­na o {pan­skoj
kwi­`ev­no­sti. Tih da­na sam bio u Por­tu­ga­li­ji i, kad sam se vra­tio,
od­lu­~io sam da za me­ne ~a­so­pis ne po­sto­ji. Sto­ga {to mi je ta­ko
bi­lo lak­{e i da bih za­do­vo­qio po­vre­|e­ni po­nos, ni­sam pri­hva­tio
En­ri­ke­o­va ob­ja­{we­wa i oprao sam ru­ke od ce­le te pri­~e.
Ne­ko vre­me se ni­smo vi­|a­li. Pre­ko za­jed­ni~­kih po­zna­ni­ka s
ko­ji­ma sam se sre­tao u ba­ro­vi­ma u Got­skoj ~e­tvr­ti i da­qe sam, bar
{kr­to i slu­~aj­no, bio upu­}en u no­vo­sti iz we­go­vog `i­vo­ta. Ta­ko
sam sa­znao da je iza­{ao sa­mo je­dan broj ~a­so­pi­sa (vi­do­vi­to na­zva­
nog „Be­la om­~a“, ma­da sam si­gu­ran da En­ri­ke ni­je smi­slio to ime),
da je po­ku­{ao da ugla­vi po­zo­ri­{nu pred­sta­vu u je­dan kul­tur­ni
cen­tar u No­voj ~e­tvr­ti i da su ga na­kon pre­mi­je­re isme­ja­li i is­
te­ra­li, da je pla­ni­rao da po­kre­ne dru­gi kwi­`ev­ni ~a­so­pis.
Jed­ne no­}i se po­ja­vio kod me­ne. Pod mi­{kom je no­sio fa­sci­
klu pu­nu pe­sa­ma i `e­leo da ih pro­~i­tam. Oti­{li smo na ve­~e­ru u
re­sto­ran u Obal­noj uli­ci i za­tim sam uz ka­fu pro­~i­tao ne­ko­li­ko
pe­sa­ma. En­ri­ke je mo­je mi­{qe­we o~e­ki­vao s me­{a­vi­nom sa­mo­do­
voq­no­sti i stra­ha. Shva­tio sam da ga vi­{e ni­kad ne­}u vi­de­ti ako
mu ka­`em da su lo­{e. Pri­de bih ri­zi­ko­vao di­sku­si­ju do sit­nih
sa­ti. Re­kao sam mu da mi se ~i­ne do­bro na­pi­sa­ne. Ni­sam po­ka­zao
pre­te­ran en­tu­zi­ja­zam ali sam iz­be­gao da mu upu­tim i naj­ma­wu za­
mer­ku. ^ak sam mu re­kao da mi se jed­na pe­sma, na­pi­sa­na u ma­ni­ru
Le­o­na Fe­li­pea,1 ~i­ni od­li~­na. Bi­la je pu­na no­stal­gi­je za Estre­
ma­du­rom, u ko­joj En­ri­ke ni­ka­da ni­je `i­veo. Ne znam da li mi je
po­ve­ro­vao. Znao je da sam u to vre­me ~i­tao San­gi­ne­ti­ja i da sam
126 1 – Le­on Fe­li­pe Ka­mi­no Ga­li­si­ja (1884–1968), {pan­ski an­ti­fa­{i­sti~­ki pe­snik. (Prim. prev.)
(ma­da po­vre­me­no) pra­tio Ita­li­ja­no­vu kri­ti­ku mo­der­ne po­e­zi­je, i
da mi se sto­ga ni­su mo­gli do­pa­sti we­go­vi sti­ho­vi o Estre­ma­du­ri.
Ali En­ri­ke se pra­vio da mi ve­ru­je i da se ra­du­je {to sam ih pro­
~i­tao i po­tom, ot­kri­va­ju­}i se, po­~eo da pri­~a o svom ~a­so­pi­su,
bla­`e­no­po­~iv­{em od pr­vog bro­ja, te sam uvi­deo da mi ni­je po­ve­
ro­vao ali je pre­}u­tao.
Bi­lo je to sve. Pri­~a­li smo jo{ ma­lo, o San­gi­ne­ti­ju i Fren­ku
O’Ha­ri (Frenk O’Ha­ra mi se i da­qe do­pa­da, a San­gi­ne­ti­ja odav­no
ne ~i­tam), o no­vom ~a­so­pi­su ko­ji je mi­slio da po­kre­ne i za ko­ji mi
je tra­`io pe­sme. Po­tom smo se ras­ta­li na uli­ci, bli­zu mog do­ma.
Pro­{lo je go­di­nu-dve dok ga ni­sam po­no­vo vi­deo.
U to vre­me sam `i­veo s jed­nom Mek­si­kan­kom i na­{a ve­za je
pre­ti­la da se okon­~a we­nom ili mo­jom smr­}u, ili smr­}u su­se­da
po­ne­kad ~ak i qu­di ko­ji bi se usu­di­li da nas po­se­te. Ka­da bi bi­
li upo­zo­re­ni, po­to­wi bi pre­sta­li da do­la­ze u na{ dom, i tih da­na
go­to­vo da ni­smo vi­|a­li ni­kog; bi­li smo si­ro­ma­{ni (iako je pri­
pa­da­la do­bro­sto­je­}oj po­ro­di­ci iz Mek­si­ko Si­ti­ja, Mek­si­kan­ka
je do­sled­no bi­la pro­tiv to­ga da pri­ma ika­kvu nov­~a­nu po­mo} od
svo­jih), na­{e sva­|e be­hu ho­me­rov­ske, kao da se nad na­ma sve vre­me
nad­vi­jao pre­te­}i oblak.
Ta­ko su sta­ja­le stva­ri kad se En­ri­ke Mar­tin iz­no­va po­ja­vio.
Ka­da je pre­{ao moj ku}­ni prag no­se­}i fla­{u vi­na i fran­cu­sku
pa­{te­tu, ste­kao sam uti­sak da ne `e­li da pro­pu­sti po­sled­wi ~in
jed­ne od mo­jih naj­go­rih `i­vot­nih kri­za (ma­da je me­ni za­pra­vo
bi­lo do­bro, lo­{e se ose­}a­la mo­ja pri­ja­te­qi­ca), ali sam ka­sni­je,
kad nas je pr­vi put po­zvao na ve­~e­ru kod se­be u `e­qi da upo­zna­mo
we­go­vu de­voj­ku, uvi­deo ka­ko En­ri­ke u naj­go­rem slu­~a­ju ni­je bio
do­{ao da gle­da ne­go da bu­de gle­dan a, u naj­bo­qem, kan­da me je jo{
do­ne­kle ce­nio. I znam da na taj gest ni­sam pri­klad­no uz­vra­tio, da
mi we­go­vo uqe­{tvo ni­je go­di­lo pa sam ga do­~e­kao iro­nij­ski ili
s ci­ni­zmom ili sam to sa­mo po­ku­{ao te sam ga do­~e­kao na na­~in
ko­ji je bio sa­mo do­sa­dan. Isti­na je da tih da­na ni­sam bio do­bro
dru­{tvo. Svi su to zna­li i svi su me iz­be­ga­va­li, a oni ko­ji bi se
sre­li sa mnom br­zo bi oti­{li. Ali En­ri­ke je `e­leo da me vi­di a
Mek­si­kan­ki su, bog te pi­ta iz ko­jih op­skur­nih raz­lo­ga, En­ri­ke i
we­go­va de­voj­ka le­gli i na­sta­vi­le su se po­se­te, ve­~e­re, ali na kra­ju
ih je bi­lo sa­mo pet.
Na­rav­no, kad smo nas dvo­ji­ca ob­no­vi­li pri­ja­teq­stvo, ma­da je
to pre­te­ra­na re~, ima­li smo sko­ro o sve­mu su­prot­no mi­{qe­we. Mo­
je pr­vo iz­ne­na­|e­we bi­lo je {to se osa­mo­sta­lio (kad sam pre­stao da
ga vi­|am `i­veo je s ro­di­te­qi­ma a po­sle sam sa­znao da iz­najm­qu­je
stan s jo{ tro­ji­com, u ko­ji, zbog ne­kog raz­lo­ga, ni­kad ni­sam oti­
{ao). Sa­da je `i­veo u pri­zem­nom sta­nu u ~e­tvr­ti Gra­si­ja, pro­stra­
nom i mo­`da po­ma­lo mra~­nom sta­nu pu­nom kwi­ga, plo­~a, sli­ka, 127
a ko­ji je svo­jim ka­me­le­on­skim uku­som ure­di­la we­go­va part­ner­ka,
ali u kom ni­je maw­ka­lo iz­ve­snih bi­zar­nih de­ta­qa, pred­me­ta sa­
ku­pqe­nih na po­sled­wim pu­to­va­wi­ma (u Bu­gar­sku, Tur­sku, Izra­el,
Egi­pat) ko­ji su opo­na­{a­li tu­ri­sti~­ke uspo­me­ne. Dru­go iz­ne­na­|e­we
za me­ne bi­lo je {to mi je re­kao da je pre­stao da pi­{e po­e­zi­ju. To je
po­sle ve­~e­re ka­zao pred Mek­si­kan­kom i svo­jom de­voj­kom, ma­da je
pri­zna­we za­pra­vo bi­lo upu­}e­no me­ni (dok sam se igrao ogrom­nim
arap­skim no­`em iz­re­zba­re­nim sa obe stra­ne se­~i­va, pret­po­sta­
vqam te­{kim za prak­ti~­nu upo­tre­bu). Ka­da sam ga po­gle­dao, na
we­go­vom li­cu mo­gao se vi­de­ti osmeh ko­ji po­ru­~u­je: „sa­zreo sam i
raz­u­meo da ~o­vek ka­ko bi u`i­vao u umet­no­sti ne mo­ra da se glu­pi­ra
i pi­{e, i pra­vi se­be pre­pre­ke.“
Mek­si­kan­ku (ko­ja je bi­la pra­vi di­na­mit) dir­nu­lo je we­go­vo
od­u­sta­ja­we i na­te­ra­la ga je da is­pri­po­ve­da pri­~u o ~a­so­pi­su u
ko­jem ni­sam bio ob­ja­vqen da bi na kra­ju ar­gu­men­te ko­je je En­ri­ke
iz­neo bra­ne­}i sop­stve­no od­u­sta­ja­we na­{la ume­snim i ra­zum­nim
i pro­re­kla mu da }e se, mo­`da ~ak usko­ro, ob­no­vqe­nim sna­ga­ma
vra­ti­ti kwi­`ev­no­sti. En­ri­ke­o­va de­voj­ka slo­`i­la se de­ve­de­set de­
vet od­sto. Kao da su obe `e­ne, ma­da, iz ra­zu­mqi­vih raz­lo­ga, mno­go
vi­{e En­ri­ke­ov ­ a part­ner­ka, na­{le znat­no vi­{e po­e­zi­je u we­go­voj
po­sve­}e­no­sti po­slu – ni­sam `e­leo da sa­znam za­{to su ga una­pre­
di­li i po­ne­kad sla­li u Kar­ta­ge­nu i Ma­la­gu – u we­go­voj ko­lek­ci­ji
plo­~a, sta­nu i auto­mo­bi­lu ne­go u tra­}e­wu sa­ti na opo­na­{a­we Le­
o­na Fe­li­pea ili, u naj­bo­qem slu­~a­ju (u smi­slu po­{ta­pa­li­ce), na
San­gi­ne­ti­ja. Ja ni­sam re­kao {ta mi­slim kad me je En­ri­ke di­rekt­
no pi­tao (dra­gi Bo­`e, kao da bi to bio ne­na­dok­na­div gu­bi­tak za
{pan­sku ili ka­ta­lon­sku li­ri­ku), od­go­vo­rio sam mu da je is­prav­no
{ta god da u~i­ni. Ni­je mi po­ve­ro­vao.
Te­ma raz­go­vo­ra se te no­}i, ili jed­ne od ~e­ti­ri pre­o­sta­le, usme­
ri­la ka pi­ta­wu de­ce. [to je i lo­gi~­no: po­e­zi­ja – de­ca. I se­}am se (i
to pot­pu­no ja­sno) da je En­ri­ke pri­znao ka­ko bi vo­leo da ima de­te,
is­ku­stvo ra­|a­wa, ali we­go­vo a ne we­go­ve `e­ne, na­i­me da ga on de­
vet me­se­ci no­si u tr­bu­hu i po­ro­di se. Se­}am se da kad je to re­kao,
ja sam se sle­dio a Mek­si­kan­ka i we­go­va de­voj­ka su ga po­gle­da­le s
to­pli­nom. Me­ni se u~i­ni­lo, i to me je i za­le­di­lo, da mo­gu da vi­dim
{ta }e se de­si­ti, i to, na­`a­lost, go­to­vo usko­ro. Kad me je pro­{ao
taj krat­ki uti­sak sro­dan sit­nom pro­bo­du, En­ri­ke­o­va re­~e­ni­ca mi
se u~i­ni­la do­set­kom ko­ja ni­je vred­na od­go­vo­ra. Kao {to se mo­glo
pred­vi­de­ti, sve tro­je su `e­le­li de­te, a ja, za raz­li­ku od wih, ne,
da bi na kra­ju od ~e­tvo­ro pri­sut­nih na toj ve­~e­ri de­te je­di­ni imao
ja; `i­vot ni­je sa­mo ba­na­lan ne­go i neo­bja­{wiv.
Za vre­me po­sled­we ve­~e­re, kad je mo­ja ve­za s Mek­si­kan­kom bi­la
pred ko­na~­nim pu­ca­wem, En­ri­ke nam je go­vo­rio o ne­kom ~a­so­pi­
128 su s ko­jim je sa­ra­|i­vao. A, tu smo, po­mi­slio sam. Od­mah za­tim se
is­pra­vio: sa ko­jim su sa­ra­|i­va­li. Ob­lik mno­`i­ne imao je tu vr­
li­nu da me upo­zo­ri, ali ubr­zo sam shva­tio da on mi­sli na se­be i
de­voj­ku. De­si­lo se da se je­dan­put (po­sled­wi put) Mek­si­kan­ka i ja
slo­`i­mo u ne­~e­mu uto­li­ko {to smo u isti ~as tra­`i­li da vi­di­mo
~a­so­pis. Is­po­sta­vi­lo se da je to je­dan od mno­gih ko­ji su u do­ti~­no
vre­me pro­da­va­ni na ki­os­ ci­ma {tam­pe, a ~i­je te­me su se kre­ta­le od
ne­id
­ en­ti­fi­ko­va­nih le­te­}ih obje­ka­ta, pre­ko du­ho­va i ne­po­zna­tih
pret­ko­lum­bij­skih kul­tu­ra do pa­ra­nor­mal­nih po­ja­va. ^a­so­pis se
zvao „Pi­ta­wa&od­go­vo­ri“ i mi­slim da se i da­nas pro­da­je. Pi­tao
sam, pi­ta­li smo, od ~e­ga se ta~­no sa­sto­ji wi­ho­va sa­rad­wa. En­ri­ke
nam je ob­ja­snio (we­go­va part­ner­ka go­to­vo da ni­je ni pro­go­vo­ri­la
to­kom po­sled­we ve­~e­re): vi­ken­dom su i{li na me­sta gde su se le­
te­}i ta­wi­ri po­ja­vi­li, raz­go­va­ra­li sa oso­ba­ma ko­je su ih vi­de­le,
is­pi­ti­va­li pod­ru~­je, tra­`i­li pe­}i­ne (En­ri­ke je te no­}i us­tvr­dio
da je mno­{tvo pla­ni­na u Ka­ta­lo­ni­ji i ostat­ku [pa­ni­je {u­pqe),
no­}i­ma bde­li u vre­}a­ma za spa­va­we po­red ko­jih je sprem­no ~e­kao
fo­to-apa­rat, po­ne­kad su te pri­jat­ne no­}i na slo­bod­nom va­zdu­hu
pro­vo­di­li udvo­je, ali ~e­{}e u ~e­tvo­ro­~la­nim do {e­sto­~la­nim
gru­pa­ma, kad bi se sve za­vr­{i­lo spre­ma­li su iz­ve­{taj, ~i­ji bi
deo (ko­me li su sla­li ceo iz­ve­{taj?), sa fo­to­gra­fi­ja­ma, ob­ja­vi­li
u „Pi­ta­wi­ma&od­go­vo­ri­ma“.
Te no­}i, po­sle ve­~e­re, pro­~i­tao sam ne­ko­li­ko ~la­na­ka ko­je
su pot­pi­sa­li En­ri­ke i we­go­va de­voj­ka. Bi­li su lo­{e i tra­pa­vo
na­pi­sa­ni, pse­u­do­na­u~­ni~­ki bar uto­li­ko {to je u wi­ma re~ na­u­ka
po­na­vqa­na po ne­ko­li­ko pu­ta, i ne­sno­sno aro­gant­ni. Uvi­deo sam da
mu je pr­vi put do mog mi­{qe­wa sta­lo ko­li­ko i do law­skog sne­ga
te sam pr­vi put bio otvo­ren i iskren. Su­ge­ri­sao sam mu iz­me­ne,
re­kao mu da bi mo­rao da na­u­~i da pi­{e, pi­tao ga da li ~a­so­pis ima
re­dak­to­ra.
Na­pu­stiv­{i we­gov dom, Mek­si­kan­ka i ja ni­smo mo­gli da pre­
sta­ne­mo da se sme­je­mo. Mi­slim da smo to­kom iste sed­mi­ce ras­ki­nu­
li. Ona je ot­pu­to­va­la u Rim. Ostao sam u Bar­se­lo­ni jo{ go­di­nu.
Du­go ni­sam ~uo ni­{ta o En­ri­keu. U stva­ri, mi­slim da sam bio
za­bo­ra­vio na we­ga. U to vre­me sam `i­veo u oko­li­ni jed­nog se­la
bli­zu \i­ro­ne. Dru­{tvo su mi pra­vi­li ku~­ka i pet ma­~a­ka, go­to­vo
da ni­sam vi­|ao ni­ko­ga od sta­rih po­zna­ni­ka ma­da bi po­ne­ko od wih
tu i ta­mo svra­tio i pro­veo kod me­ne naj­vi­{e dva da­na i jed­nu no}.
S tom bih oso­bom, ko­ja god bi­la, obi~­no raz­go­va­rao o Bar­se­lo­ni
ili mek­si~­kim pri­ja­te­qi­ma. Ko­li­ko pam­tim, ni­ko mi ni­je ni
po­me­nuo En­ri­kea Mar­ti­na. U se­lo sam se, u dru­{tvu ku~­ke, spu­
{tao tek jed­nom dnev­no, da ku­pim hra­nu i pre­tra­`im po­{tan­ski
fah gde bih obi~­no na­{ao pi­sma mo­je se­stre ko­ja mi je pi­sa­la iz
Mek­si­ko Si­ti­ja, ko­ji vi­{e ni­je mo­gla da pre­po­zna. Osta­la pi­sma
sti­za­la su vr­lo ret­ko, a sla­li su mi ih ju­`no­a­me­ri~­ki pe­sni­ci 129
iz­gu­bqe­ni u Ju­`noj Ame­ri­ci. S wi­ma sam odr­`a­vao ne­re­gu­lar­nu
pre­pi­sku od­se~­nih i, po­ne­kad, bol­nih to­no­va, {to je bio ve­ran
od­raz nas sa­mih ko­ji smo iz­la­zi­li iz mla­do­sti i po­~i­wa­li da se
mi­ri­mo s kra­jem sno­va.
Me­|u­tim, jed­nog da­na do­bio sam pi­smo dru­ga­~i­je od svih. To
za­pra­vo i ni­je bi­lo pi­smo u pra­vom smi­slu re­~i. Na po­le­|i­ni obe
raz­gled­ni­ce, ta~­ni­je po­ziv­ni­ce na ne­ku vr­stu kok­te­la ko­je je jed­na
bar­se­lon­ska iz­da­va~­ka ku­}a de­li­la to­kom pro­mo­ci­je mog pr­vog ro­
ma­na, kok­te­la ko­jem ni­sam pri­su­stvo­vao, ne­ko je na­cr­tao pri­li~­no
pri­mi­tiv­nu ma­pu i, po­red we, za­pi­sao sle­de­}e ci­fre:
3860 + 429777 – 469993? + 51179 –
588904 + 966 – 39146 + 498207856 
Na­rav­no da po­sla­ni­ca ni­je bi­la pot­pi­sa­na. Ano­nim­ni po­{i­
qa­lac o~i­gled­no je pri­su­stvo­vao pro­mo­ci­ji mo­je kwi­ge. Raz­u­me se
da ni­sam ni po­ku­{ao da od­go­net­nem zna­~e­we broj­ki: bi­lo je ja­sno
da je po­sre­di re­~e­ni­ca od osam re­~i i da je wen autor ne­ko od mo­jih
pri­ja­te­qa. Pi­smo ni­je sa­dr­`a­lo ve­}u mi­ste­ri­ju osim, mo­`da, {to
se ti­~e cr­te­`a. Pri­ka­zi­va­li su vi­ju­ga­vu sta­zu, ku­}u sa sta­blom,
re­kom ko­ja se ra­~va­la, most, pla­ni­nu ili br­do, pe­}i­nu. Na jed­noj
stra­ni, pri­mi­tiv­na ver­zi­ja ru­`e ve­tro­va po­ka­zi­va­la je se­ver i
jug. Po­red sta­ze, u sme­ru obrat­nom pla­ni­ni (na kra­ju sam od­lu­~io
da je to si­gur­no pla­ni­na) i pe­}i­ni, stre­li­ca je po­ka­zi­va­la na­ziv
jed­nog se­la u Am­pur­di.2
Te no­}i, kad sam se vra­tio ku­}i, spre­ma­ju­}i ve­~e­ru iz­ne­na­da
sam shvatio da mi je pi­smo, i to bez ika­kve sum­we, po­slao En­ri­ke
Mar­tin. Za­mi­slio sam ga na kok­te­lu iz­da­va~­ke ku­}e ka­ko raz­go­
va­ra s ne­kim mo­jim pri­ja­te­qi­ma (mo­ra da mu je je­dan od wih dao
broj mog po­{tan­skog fa­ha) o{tro kri­ti­ku­ju­}i mo­ju kwi­gu, ho­da
na sve stra­ne s ~a­{om vi­na u ru­ci, ja­vqa se sva­kom, gla­sno se pi­
ta­ju­}i da li }u se po­ja­vi­ti ili ne. Mi­slim da sam ose­tio ne­{to
sli~­no pre­zi­ru. Mi­slim da sam se se­tio mog dav­nog iz­ba­ci­va­wa
iz „Be­le om­~e“.
Sle­de­}e sed­mi­ce do­bio sam jo{ jed­no ano­nim­no pi­smo. Po­
no­vo je ko­ri­{}e­na po­ziv­ni­ca za pro­mo­ci­ju mo­je kwi­ge (mo­ra da
ih je na kok­te­lu pri­ku­pio do­sta), s tim {to sam pri­me­tio ne­ke
raz­li­ke. Is­pod mog ime­na na­pi­sao je stih Mi­ge­la Er­nan­de­sa ko­ji
go­vo­ri o sre­}i i po­slu. Na po­le­|i­ni, po­red istih onih broj­ki, ma­
pa je pre­tr­pe­la ra­di­kal­nu pro­me­nu. Is­pr­va sam mi­slio da sve to
ne zna­~i ni­{ta; li­ni­je su bi­le zbr­ka­ne, po­ne­kad po­vu­~e­ne tek da
bi se ukr­sti­le ili is­pre­ki­da­le, a be­{e tu i us­kli~­ni­ka, iz­bri­
sa­nih cr­te­`a ili cr­te­`a po­vrh cr­te­`a. Na­kon {to sam en­ti put
2 – Se­ve­ro­i­sto~­na oblast ka­ta­lon­skog de­la [pa­ni­je, ko­ja se gra­ni­~i s Fran­cu­skom a de­li se na
130 Se­ver­nu i Ju­`nu Am­pur­du. (Prim. prev.)
pro­stu­di­rao po­ziv­ni­cu i upo­re­dio je s pro­{li­ma, raz­u­meo sam ono
{to je bi­lo o~i­gled­no: no­va ma­pa je pro­{i­re­we sta­re, no­va ma­pa
je ma­pa pe­}i­ne.
Se­}am se da sam po­mi­slio ka­ko vi­{e ni­smo u go­di­na­ma za ta­
kve {a­le. Jed­nog po­sle­po­dne­va sam na ki­o­sku pre­li­stao ~a­so­pis
„Pi­ta­wa&od­go­vo­ri“ ne sti­gav­{i i da ga ku­pim. Na spi­sku sa­rad­
ni­ka ni­je bi­lo En­ri­ke­ov
­ og ime­na. Ubr­zo sam za­bo­ra­vio na we­ga i
we­go­ve po­{iq­ke.
Ve­ru­jem da je pro­{lo ne­ko­li­ko me­se­ci, tri ili ~e­ti­ri, kad sam
jed­ne no­}i ~uo zvuk ko­la ko­ja se par­ki­ra­ju kod mo­je ku­}e. Pret­po­
sta­vio sam da je ne­ko za­lu­tao. Spu­stio sam se s ku~­kom da vi­dim ko
je. Auto­mo­bil je, ukqu­~e­nog mo­to­ra i sve­ta­la, mi­ro­vao po­red ku­pi­
wa­ka. Ne­ko vre­me ni­je se do­go­di­lo ni­{ta. Odan­de gde sam bio ni­sam
mo­gao da vi­dim ko­li­ko je oso­ba u ko­li­ma ali ni­sam se upla­{io, s
ku~­kom po­red se­be go­to­vo ni­kad se ni­sam pla­{io. Re­`a­la je `eq­no
da se ba­ci na ne­znan­ce. On­da su se sve­tla is­kqu­~i­la, kao i mo­tor,
i je­di­ni ~o­vek u ko­li­ma otvo­rio je vra­ta i po­zdra­vio me pri­snim
re­~i­ma. Bio je to En­ri­ke Mar­tin. Pla­{im se da je moj po­zdrav bio
pre sve­ga hla­dan. Pr­vo {to me je pi­tao bi­lo je da li sam pri­mio
we­go­ve po­{iq­ke. Re­kao sam da je­sam. Ni­ko ni­je di­rao ko­ver­te? Je­su
li bi­le za­pe­~a­}e­ne? Od­go­vo­rio sam po­tvrd­no i pi­tao ga o ~e­mu je
re~. Pro­ble­mi, re­kao je osvr­}u­}i se pre­ma sve­tli­ma se­la i oku­ci
iza ko­je se na­la­zio ka­me­no­lom. Haj­de­mo unu­tra, re­kao sam mu, ali
ni­je se ni po­me­rio. „[ta je ono?“, pi­tao je po­ka­zu­ju­}i pre­ma sve­tlu
i bu­ci ka­me­no­lo­ma. Re­kao sam mu o ~e­mu se ra­di i ob­ja­snio da bar
jed­nom go­di­{we ra­de do po­sle po­no­}i, a ne znam za­{to. „^ud­no“,
re­kao je En­ri­ke. In­si­sti­rao sam da u|e­mo u ku­}u ali me ni­je ~uo
ili se pra­vio da me ne raz­u­me. „Ne `e­lim da te ome­tam“, re­kao je
na­kon {to ga je ku~­ka owu­{i­la. „U|i, haj­de da po­pi­je­mo ne­{to“,
ka­zao sam. „Ne pi­jem al­ko­hol“, re­kao je En­ri­ke. „Bio sam na pro­mo­
ci­ji tvog ro­ma­na“, do­dao je, „mi­slio sam da }e{ do­}i.“ „Ne, ni­sam
oti­{ao“, od­vra­tio sam. Po­mi­slio sam da }e En­ri­ke kri­ti­ko­va­ti
mo­ju kwi­gu. „@e­leo bih da mi ~u­va{ ne­{to“, re­kao je. Tek ta­da
sam pri­me­tio da mu je pod de­snom mi­{kom pa­ket, mo­`da go­mi­la
pa­pi­ra for­ma­ta A4, we­go­vog po­vrat­ka po­e­zi­ji, po­mi­slio sam. Kao
da je na­zreo mo­ju mi­sao. „Ni­su to pe­sme“, re­kao je s ku­ka­vi~­kim i
u isti mah sme­lim osme­hom ka­kav ni­sam vi­deo go­di­na­ma, ma­kar
ne na we­go­vom li­cu. „Pa {ta je?“, pi­tao sam ga. „Ni­{ta, ne­ke mo­je
stva­ri, ne `e­lim da ih ~i­ta{ ve} sa­mo da ih ~u­va{.“ „Do­go­vo­re­no,
ula­zi­mo“, re­koh. „Ne, ne­}u da te ome­tam, osim to­ga ne­mam vre­me­na,
mo­ram od­mah da idem.“ Oda­kle si znao gde `i­vim?“, upi­tao sam.
En­ri­ke je iz­go­vo­rio ime za­jed­ni~­kog pri­ja­te­qa, ^i­le­an­ca ko­ji
je od­lu­~io da je dva ^i­le­an­ca pre­vi­{e za pr­vi broj „Be­le om­~e“.
„Ka­ko se taj smrad usu­|u­je da ikom da­je mo­ju adre­su?“, re­koh. „Vi­ 131
{e ni­ste pri­ja­te­qi?“, upi­ta En­ri­ke. „Pret­po­sta­vqam da je­smo“,
ka­zah, „ali ne vi­|a­mo se ~e­sto.“ „E pa me­ne ra­du­je {to mi ju je dao,
mno­go mi je dra­go {to sam te vi­deo“, re­kao je En­ri­ke. Tre­ba­lo je da
ka­`em: i me­ni, ali ni­sam re­kao ni­{ta. „U re­du, idem“, re­~e En­ri­ke.
U tom tre­nut­ku, iz ka­me­no­lo­ma se za­~u­la vr­lo sna­`na bu­ka, kao zbir
eks­plo­zi­ja, ko­ja ga je iz­ner­vi­ra­la. Smi­rio sam ga, ni­je to ni­{ta,
re­kao sam mu ma­da je bi­lo pr­vi put da ~u­jem eks­plo­zi­je u to do­ba
no}i. „Do­bro, odoh“, re­kao je. „^u­vaj se“, od­go­vo­rio sam mu. „Mo­gu
li da te za­gr­lim?“, upi­tao je. „Na­rav­no da mo­`e{“, od­go­vo­rio sam.
„Pas me ne­}e uje­sti?“ „To je ku~­ka“, re­kao sam, „ne­}e te uje­sti.“
Dve go­di­ne, ko­li­ko sam ostao u toj ku­}i van se­la, pa­ket s pa­
pi­ri­ma bio je ne­tak­nut, ka­kvog mi ga je En­ri­ke osta­vio, pri­ve­zan
ka­na­pom i se­lo­tej­pom i sme­{ten iz­me­|u sta­rih ~a­so­pi­sa i mo­jih
pa­pi­ra ~i­ji broj je, ni­je zgo­reg na­po­me­nu­ti, u me­|u­vre­me­nu bun­tov­
ni~­ki po­ras­tao. Sve {to sam ~uo o En­ri­keu re­kao mi je ^i­le­a­nac
iz „Be­le om­~e“, s ko­jim sam jed­nom raz­go­va­rao o tom ~a­so­pi­su i
tim go­di­na­ma, us­put raz­ja­sniv­{i ulo­gu ko­ju je igrao u iz­ba­ci­va­wu
mo­jih pe­sa­ma a ko­je, ka­ko mi je us­tvr­dio i ka­ko sam utvr­dio, ni­je
ni bi­lo. Od we­ga sam sa­znao da En­ri­ke dr­`i kwi­`a­ru u ~e­tvr­ti
Gra­si­ja, bli­zu onog sta­na ko­ji sam go­di­na­ma pre to­ga u dru­{tvu
Mek­si­kan­ke po­se­tio pet pu­ta. Od we­ga sam sa­znao da se raz­veo i
da vi­{e ne sa­ra­|u­je s „Pi­ta­wi­ma&od­go­vo­ri­ma“, da i we­go­va biv­
{a `e­na ra­di u kwi­`a­ri. „Ali vi­{e ne `i­ve za­jed­no“, re­kao mi
je, „sa­mo su pri­ja­te­qi.“ En­ri­ke joj je dao taj po­sao po­{to je ona na
bi­rou. „A kwi­`a­ra do­bro ra­di?“, upi­tao sam. „Od­li~­no“, od­go­vo­ri
^i­le­a­nac, „iz­gle­da da je na­pu­stio fir­mu u ko­joj je po­~eo da ra­di
jo{ kao ju­no­{a i da je do­bio vi­so­ku ot­prem­ni­nu. Ta­mo i `i­vi“,
re­kao je. U dnu kwi­`a­re, u dve ne­ve­li­ke pro­sto­ri­je. Ka­sni­je sam
sa­znao da pro­sto­ri­je gle­da­ju na unu­tra­{we dvo­ri­{te u ko­ji­ma
En­ri­ke uz­ga­ja ge­ra­ni­ju­me, fi­ku­se, ne­za­bo­rav­ke, ama­ri­li­se. Je­di­
na dvo­ja vra­ta pri­pa­da­la su kwi­`a­ri, ko­ju je sva­ke no­}i za­tva­rao
me­tal­nom ten­dom i za­kqu­~a­vao s tim {to su dru­ga, ma­wa vra­ta,
gle­da­la na ula­zni deo zgra­de. Ni­sam `e­leo da ga pi­tam za adre­su.
Ni­sam ga ni pi­tao da li En­ri­ke pi­{e ili ne pi­{e. Ma­lo na­kon
to­ga, po­to­wi mi je po­slao op­se­`no i pot­pi­sa­no pi­smo u ko­jem mi je
go­vo­rio da je bio u Ma­dri­du (mi­slim, ma­da vi­{e ni­sam si­gu­ran, da
je pi­smo po­slao iz Ma­dri­da) na ~u­ve­nom Svet­skom kon­gre­su pi­sa­ca
na­u~­ne fan­ta­sti­ke. Ne, on ni­je pi­sao na­u~­nu fan­ta­sti­ku (mi­slim
da je upo­tre­bio ter­min SF) ne­go su ga ta­mo po­sla­li „Pi­ta­wa&od­
go­vo­ri“. Osta­tak pi­sma bio je zbr­kan. Go­vo­rio je o fran­cu­skom
pi­scu za kog ni­ka­da ni­sam ~uo a ko­ji je tvr­dio da smo svi mi van­
ze­maq­ci, na­im ­ e sva `i­va bi­}a pla­ne­te Ze­mqe s tim {to smo ili
132 sa­mi iz­be­gli, ili smo prog­na­ni. Za­tim je pre­pri­~ao put ko­ji je
fran­cu­ski pi­sac pro­{ao da bi do­{ao do ta­ko ble­sa­vog za­kqu~­ka.
Taj deo bio je ne­ra­zu­mqiv. Po­mi­wao je po­li­ci­ju mi­sli i gra­dio
pret­po­stav­ke o vi­{e­di­men­zi­on ­ al­nim tu­ne­li­ma upe­tqa­va­ju­}i se
u re­~i kao da opet pi­{e pe­sme. Pi­smo je za­vr­{e­no enig­ma­ti~­nom
re­~e­ni­com: svi ko­ji zna­ju su spa­se­ni. Sle­di­li su kon­ven­ci­o­nal­ni
po­zdra­vi. Bi­lo je to po­sled­wi put da mi je pi­sao.
Sle­de­}e {to sam sa­znao o we­mu re­kao mi je ta­ko­|e na{ za­jed­
ni~­ki pri­ja­teq iz ^i­lea, slu­~aj­no, ho­}u da ka­`em bez dra­ma­ti­
zo­va­wa, pri­li­kom jed­nog od mo­jih sve ~e­{}ih pre­se­qe­wa u Bar­
se­lo­nu, na ru~­ku. En­ri­ke je pre dve ne­de­qe umro, do ~e­ga je do­{lo
ma­we-vi­{e ova­ko: jed­nog ju­tra je we­go­va biv­{a `e­na a sa­da rad­ni­ca
do­{la u kwi­`a­ru i na­{la je za­kqu­~a­nu. To ju je za­~u­di­lo, ali ne
pre­vi­{e jer bi se En­ri­ke s vre­me­na na vre­me uspa­vao. Za ta­kve
pri­li­ke ima­la je spre­man re­zer­vni kqu~ ko­jim je pr­vo ot­kqu­~a­la
ten­du a za­tim sta­kle­na vra­ta kwi­`a­re. Spu­sti­la se pre­ma pro­sto­
ri­ja­ma, gde je na­{la En­ri­kea ka­ko vi­si o gre­di spa­va­}e so­be. Usled
po­~et­nog uti­ska, rad­ni­ca i biv­{a su­pru­ga uma­lo ni­je pre­tr­pe­la
sr­~a­ni na­pad ali se sa­bra­la, po­zva­la te­le­fo­nom po­li­ci­ju i, ka­
sni­je, za­kqu­~a­la kwi­`a­ru i se­de­}i na plo~­ni­ku, pret­po­sta­vqam
pla­~u­}i, sa­~e­ka­la do­la­zak pr­vog pa­trol­nog vo­zi­la. Ka­da je po­no­vo
u{la unu­tra, En­ri­ke je su­prot­no we­nim o~e­ki­va­wi­ma i da­qe vi­sio
o gre­di a po­li­caj­ci su joj po­sta­vqa­li pi­ta­wa. Ta­da je pri­me­ti­la
da su zi­do­vi so­be pu­ni bro­je­va, ve­li­kih i ma­lih, is­pi­sa­nih flo­
ma­ste­rom ili spre­jom. Se­}a­la se da su po­li­caj­ci fo­to­gra­fi­sa­li
bro­je­ve (ne­ra­zu­mqi­ve po­put 659983 + 779511 – 336922) i En­ri­ke­ov
le{ ko­ji ih je od­o­zgo po­sma­trao s pot­pu­nim oma­lo­va­`a­va­wem.
Rad­ni­ca i biv­{a `e­na po­mi­sli­la je da bro­je­vi pred­sta­vqa­ju na­
go­mi­la­ne du­go­ve. Da, En­ri­ke je bio u du­go­vi­ma, ne pre­vi­{e, ne to­
li­ko da bi ga ne­ko ubio, ali du­go­vi su po­sto­ja­li. Po­li­caj­ci su je
pi­ta­li da li su bro­je­vi is­pi­sa­ni pret­hod­nog po­sle­po­dne­va. Ona
je ka­za­la da ni­su. Ka­sni­je je re­kla da ne zna. Mi­sli­la je da ni­su.
U tu so­bu odav­no ni­je ula­zi­la.
Pre­kon­tro­li­sa­li su vra­ta. Ona ko­ja su gle­da­la na unu­tra­{we
dvo­ri­{te zgra­de bi­la su za­kqu­~a­na iz­nu­tra. Ni­su na­{li ni­ka­
kav znak da bi ne­ka od vra­ta bi­la iz­lo­`e­na fi­zi~­koj si­li. Je­di­
ni sve­`aw kqu­~e­va, sem onog ko­ji je pri­pa­dao rad­ni­ci i biv­{oj
`e­ni, na­{li su po­red ka­se. Ka­da je sti­gao is­tra­`i­teq, ski­nu­li
su i od­ve­za­li En­ri­ke­ov le{. Autop­si­ja je bi­la ne­po­re­ci­va, smrt
je usle­di­la go­to­vo od­mah, jo{ jed­nim od ne­iz­broj­nih sa­mo­u­bi­sta­va
u Bar­se­lo­ni.
U usa­mqe­no­sti svog do­ma u Am­pur­di, iz kog }u se usko­ro ise­
li­ti, mno­gih ve­~e­ri raz­mi­{qao sam o En­ri­ke­o­vom su­i­ci­du. Ni­je
mi bi­lo la­ko da po­ve­ru­jem da je ~o­vek ko­ji je `e­leo de­te, ko­ji je
li~­no `e­leo da ga ro­di, bio to­li­ko ne­de­li­ka­tan da do­pu­sti da we­ 133
go­va rad­ni­ca i biv­{a `e­na ot­kri­je we­go­vo obe­{e­no te­lo – go­lo?,
ob­u­~e­no?, u pi­`a­mi? – ka­ko se mo­`da jo{ wi­{e usred so­be. Stvar
ve­za­na za bro­je­ve ~i­ni­la mi se pak ve­ro­do­stoj­ni­jom. Ni­je mi bi­lo
te­{ko da za­mi­slim En­ri­kea ka­ko pi­{e svo­je krip­to­gra­fi­je ce­
le no­}i, od osam uve­~e kad je za­tvo­rio kwi­`a­ru do ~e­ti­ri uju­tro,
u lep ~as za umi­ra­we. Na­rav­no da sam stvo­rio iz­ve­sne hi­po­te­ze
ko­je bi na ne­ki na­~in mo­gle da ob­ja­sne we­go­vu smrt. Pr­va je bi­la
u ne­po­sred­noj ve­zi s we­go­vim po­sled­wim pi­smom i po woj bi sa­
mo­u­bi­stvo bi­lo put­na kar­ta do we­go­ve rod­ne pla­ne­te. Dru­gom su
raz­ma­tra­ne dve ver­zi­je ubi­stva. Ali obe su pre­te­ra­ne, neo­dm ­ e­re­ne.
Se­tio sam se na­{eg po­sled­weg su­sre­ta pred mo­jom ku­}om, we­go­ve
ner­vo­ze, uti­ska da ga ne­ko pro­go­ni, sen­za­ci­je da En­ri­ke mi­sli
ka­ko ga ne­ko pro­go­ni.
U svo­jim pred­sto­je­}im se­lid­ba­ma u Bar­se­lo­nu i po Bar­se­lo­ni,
sa­me­rio sam svo­je po­dat­ke sa oni­ma ko­jim su ras­po­la­ga­li na­{i
za­jed­ni~­ki pri­ja­te­qi, od ko­jih ni­je­dan ni­je pri­me­tio ni­ka­kvu
zna­~aj­nu pro­me­nu kod En­ri­kea, ko­ji ni­kom ni­je is­po­ru­~io ni ru~­
no cr­ta­ne pla­no­ve ni za­tvo­re­ne pa­ke­te. Je­di­na stav­ka u ko­joj sam
uo~io pro­tiv­re~­no­sti i ru­pe ti­ca­la se we­go­vih ak­tiv­no­sti u „Pi­
ta­wi­ma&od­go­vo­ri­ma“. Po ne­ki­ma ve} du­go ni­je imao ni­ka­kve ve­ze
s ~a­so­pi­som. Po dru­gi­ma je na­sta­vio re­gu­lar­nu sa­rad­wu.
Jed­nog do­ko­nog po­sle­po­dne­va, po­{to sam re­{io ne­ka pi­ta­wa u
Bar­se­lo­ni, oti­{ao sam u re­dak­ci­ju „Pi­ta­wa&od­go­vo­ra“. Pri­mio me
je di­rek­tor. Ako sam o~e­ki­vao da je on ne­ki sum­wiv tip, pre­va­rio sam
se; di­rek­tor je iz­gle­dao kao pro­da­vac po­li­sa osi­gu­ra­wa, kao ma­we-vi­
{e svi di­rek­to­ri ~a­so­pi­sa. Re­kao sam mu da je En­ri­ke Mar­tin mr­tav.
Ni­je to znao, iz­go­vo­rio je ne­ko­li­ko re­~i o to­me ka­ko mu je `ao i sa­~e­
kao je. Pi­tao sam ga da li je En­ri­ke re­gu­lar­no sa­ra­|i­vao s ~a­so­pi­som
i, kao {to sam i o~e­ki­vao, do­bio sam od­re­~an od­go­vor. Pod­se­tio sam
di­rek­to­ra na re­la­tiv­no ne­dav­ni ma­drid­ski Kon­gres pi­sa­ca na­u~­ne
fan­ta­sti­ke. Od­go­vo­rio je da we­gov ~a­so­pis ni­je po­slao ni­kog da po­
kri­je taj do­ga­|aj i ob­ja­snio mi da se ne ba­ve na­u~­nom fan­ta­sti­kom ne­go
is­tra­`i­va~­kim no­vi­nar­stvom. Do­dao je da se we­mu, do­du­{e, na­u~­na
fan­ta­sti­ka mno­go do­pa­da. „Zna­~i da je En­ri­ke oti­{ao za svoj gro{“,
gla­sno sam po­mi­slio. „Mo­ra da je bi­lo ta­ko“, re­kao je di­rek­tor, „ta­da
u sva­kom slu­~a­ju ni­je ra­dio za ovu ku­}u.“
Pre ne­go {to }e svi za­bo­ra­vi­ti En­ri­kea Mar­ti­na, pre ne­go
{to se we­go­vi pri­ja­te­qi de­fi­ni­tiv­no na­vik­nu na we­go­vo ve­~i­to
od­su­stvo, na­ba­vio sam broj te­le­fo­na we­go­ve biv­{e `e­ne, biv­{e
rad­ni­ce u kwi­`a­ri, i po­zvao je. Ni­je joj bi­lo la­ko da me se se­ti.
„To sam ja“, re­kao sam, „Ar­tu­ro Oli­ve­ro, bio sam kod vas pet pu­ta,
ta­da sam `i­veo s jed­nom Mek­si­kan­kom.“ „A da“, ka­za­la je. Za­tim je
}u­ta­la te sam po­mi­slio da se ne­{to de­si­lo s te­le­fo­nom. Ali ona
134 je i da­qe bi­la s dru­ge stra­ne li­ni­je. „Na­zvao sam te da ti ka­`em
da mi je mno­go `ao zbog onog {to se do­go­di­lo“, re­kao sam. „En­ri­ke
je bio na pro­mo­ci­ji tvo­je kwi­ge“, ka­za­la je. „Znam, znam“, re­kao
sam. „@e­leo je da te vi­di“, do­da­la je. „Vi­de­li smo se“, re­kao sam.
„Ne znam za­{to je `e­leo da te vi­di“, re­kla je ona. „I ja bih to vo­
leo da znam“, re­kao sam. „Do­bro, sad je pre­ka­sno, zar ne?“, re­~e ona.
„Iz­gle­da da je­ste“, od­go­vo­rih.
Jo{ ne­ko vre­me smo raz­go­va­ra­li, ~i­ni mi se o we­nim ra­
stro­je­nim `iv­ci­ma, on­da sam po­tro­{io nov­~i­}e (po­zvao sam je
iz \i­ro­ne) i ko­mu­ni­ka­ci­ja se pre­ki­nu­la.
Ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je na­pu­stio sam ku­}u. Ku~­ku sam po­veo
sa so­bom. Ma~­ke su osta­le kod ne­kih su­se­da. U no­}i pre se­lid­be
otvo­rio sam pa­ket ko­ji mi je po­ve­rio En­ri­ke. O~e­ki­vao sam da }u
na­}i broj­ke i ma­pe, mo­`da ne­ki trag ko­ji bi od­veo ob­ja­{we­wu we­
go­ve smr­ti. Na­{ao sam pe­de­se­tak pa­pi­ra A4, ured­no uokvi­re­nih.
Ni na jed­nom ni­je bi­lo pla­no­va ni {i­fri­ra­nih po­ru­ka; sa­mo pe­sme
na­pi­sa­ne u ma­ni­ru Mi­ge­la Er­nan­de­sa, ne­ke u ma­ni­ru Le­o­na Fe­li­
pea, u ma­ni­ru Bi­a­sa de Ote­ra i Ga­bri­je­la Se­la­je. Te no­}i ni­sam
mo­gao da za­spim. Sad je na me­ne bio do­{ao red da po­beg­nem.

KLA­RA

Bi­la je si­sa­ta, vr­lo vit­kih no­gu i pla­vih o~i­ju. Ra­do je pam­tim


u ta­kvom iz­da­wu. Ne znam za­{to sam se za­qu­bio u wu, ali je si­gur­
no da sam se u wu lu­do za­qu­bio i da je na po­~et­ku, ho­}u re­}i pr­vih
da­na i sa­ti, sve i{lo do­bro. Po­sle se Kla­ra vra­ti­la u svoj grad na
ju­gu [pa­ni­je (u Bar­se­lo­ni je bi­la sa­mo na le­to­va­wu) i stva­ri su
po­~e­le da se me­wa­ju.
Jed­ne no­}i sam sa­wao an­|e­la: dok sam ula­zio u ne­ki ogro­man
i pra­zan bar, vi­deo sam ga ka­ko se­di u uglu, is­pred ka­fe s mle­
kom, ru­ku na­lak­}e­nih na sto­lu. Go­vo­rio mi je da sam sa `e­nom
svog `i­vo­ta i po­di­zao gla­vu ka me­ni s va­tre­nim po­gle­dom ko­ji
me je ba­cio na dru­gu stra­nu {an­ka. Po­~eo sam da vi­~em: ko­no­bar!
otvo­rio o~i i ute­kao iz tog o~aj­ni~­kog sna. Dru­gih ve­~e­ri ni­sam
sa­wao ni­kog ali sam se bu­dio upla­kan. U me­|u­vre­me­nu Kla­ra i ja
smo pi­sa­li jed­no dru­gom. We­ne po­ru­ke bi­le su {kr­te. Zdra­vo, ka­ko
si, pa­da ki­{a, vo­lim te, zbo­gom. Ta pi­sma su me is­pr­va pla­{i­la.
Po­mi­slio sam da je go­to­vo. Me­|u­tim, kad sam pro­stu­di­rao pi­sma,
za­kqu­~io sam da je Kla­ri­na epi­sto­lar­na eko­no­mi~­nost na­sta­la iz
po­tre­be da sa­kri­je sop­stve­ne gra­ma­ti~­ke gre­{ke. Bi­la je to­li­ko su­
jet­na da ne bi pod­ne­la da r|a­vo pi­{e ~ak ni po ce­nu mo­je pri­vid­ne
pat­we zbog we­ne pri­vid­ne hlad­no­}e.
U to vre­me ima­la je osam­na­est go­di­na, na­pu­sti­la je sred­wu
{ko­lu i stu­di­ra­la mu­zi­ku na pri­vat­noj aka­de­mi­ji, kao i cr­ta­we 135
kod ne­kog pen­zi­on ­ i­sa­nog pej­za­`i­ste, ali je mu­zi­ka uisti­nu ni­je
mno­go za­ni­ma­la a o sli­kar­stvu bi se mo­glo re­}i go­to­vo isto: vo­
le­la ga je ali ono ni­po­{to ne bi mo­glo po­sta­ti we­na pa­si­ja. Jed­
nog da­na mi je pri­spe­lo pi­smo ko­jim mi je u svom {kr­tom ma­ni­ru
sa­op­{ti­la da }e se po­ja­vi­ti na ne­kom kon­kur­su le­po­te. Moj od­go­
vor u vi­du tri li­sta pa­pi­ra is­pi­sa­nih sa obe stra­ne obi­lo­vao je
ra­znim iz­ja­va­ma o ozbiq­no­sti we­ne le­po­te, le­po­ti we­nih o~i­ju,
sa­vr­{en­stvu we­nog te­la i ta­ko da­qe. Pi­smo je bi­lo ki­~e­raj­sko i
kad sam ga za­vr­{io ni­sam bio si­gu­ran da li da joj ga po­{a­qem ili
ne. Ipak sam joj ga po­slao.
Ne­ko­li­ko sed­mi­ca nig­de je ni­je bi­lo. Mo­gao sam je po­zva­ti
te­le­fo­nom ali to ni­sam u~i­nio, s jed­ne stra­ne zbog dis­kre­ci­je
a s dru­ge jer sam u to vre­me bio ubo­gi­ji od cr­kve­nog mi­{a. Kla­ra
je osvo­ji­la dru­go me­sto na kon­kur­su i ne­de­qu da­na bi­la utu­~e­na.
Iz­ne­na­di­la me je te­le­gra­mom ko­jim mi je po­ru­~i­la: Dru­go me­sto.
Stop. Do­bi­la sam tvo­je pi­smo. Stop. Do­|i da me vi­di{. Bez po­
gre­{a­ka bi­la su na­pi­sa­na je­di­no dva sto­pa.
Ne­de­qu da­na doc­ni­je re­zer­vi­sao sam kar­tu za pr­vi voz do we­
nog gra­da. Na­rav­no da smo pre to­ga, ho­}u da ka­`em po­sle te­le­gra­
ma, raz­go­va­ra­li te­le­fo­nom i da mi je ne­ko­li­ko pu­ta pre­pri­~a­la
tak­mi­~e­we le­po­te. Ko­li­ko sam mo­gao da pri­me­tim, Kla­ra je bi­la
za­i­sta po­go­|e­na, te sam se spa­ko­vao i u{ao u pr­vi voz. Sle­de­}eg
ju­tra, vr­lo ra­no, ob­reo sam se u tom ne­po­zna­tom gra­du. Na sta­ni­ci
sam po­pio ka­fu i is­pu­{io ne­ko­li­ko ci­ga­re­ta da ubi­jem vre­me.
Sti­gao sam kod Kla­re u po­la de­set. Vra­ta mi je otvo­ri­la de­be­la
i ra{­~u­pa­na `e­na ko­ja me je kad sam joj re­kao da tra­`im Kla­ru
po­gle­da­la kao ov­cu na pu­tu za kla­we. ^e­kao sam Kla­ru ne­ko­li­ko
mi­nu­ta (ko­ji su mi se u~i­ni­li iz­ra­zi­to du­gi i za ko­je sam ka­sni­je,
raz­mi­{qa­ju­}i o sve­mu {to se de­si­lo, uvi­deo da su ta­kvi i bi­li)
u dnev­noj so­bi ko­ja mi je bez raz­lo­ga de­lo­va­la go­sto­qu­bi­va i iz­
ra­zi­to pre­tr­pa­na stva­ri­ma ali, u sva­kom slu­~a­ju, go­sto­qu­bi­va i
pu­na sve­tlo­sti. Kad se Kla­ra po­ja­vi­la, iz­gle­da­lo mi je da se po­ja­
vi­la bo­gi­wa. Znam da je glu­po raz­mi­{qa­ti na taj na­~in, znam da
je glu­po to re­}i, ali bi­lo je ta­ko.
Na­red­ni da­ni bi­li su i pri­jat­ni, i ne­pri­jat­ni. Gle­da­li smo
mno­go fil­mo­va, go­to­vo je­dan dnev­no, vo­di­li qu­bav (bio sam joj
pr­vi, {to je i da­qe ~i­ni­lo neo­bi~­nu aneg­do­tu ko­ja }e me, na du­gi
rok, sku­po sta­ja­ti), {e­ta­li, upo­znao sam Kla­ri­ne pri­ja­te­qe, i{li
smo na dve u`a­sne `ur­ke, pred­lo­`io sam joj da do­|e u Bar­se­lo­nu
da `i­vi­mo za­jed­no. Na­rav­no da sam po­sle sve­ga {to smo sku­pa do­
`i­ve­li una­pred znao wen od­go­vor. Me­sec da­na ka­sni­je, vra­tio sam
se no}­nim vo­zom. Se­}am se da je pu­to­va­we bi­lo je­zi­vo.
Usko­ro mi je Kla­ra po­sla­la svo­je naj­du­`e pi­smo. Re­kla mi je
136 ka­ko ne mo­`e i da­qe da bu­de sa mnom, ka­ko je pri­ti­sak ko­jem sam
je pod­vr­gao (moj pred­log da `i­vi sa mnom) ne­pri­hva­tqiv i ka­ko je
go­to­vo. Raz­go­va­ra­li smo jo{ tri-~e­ti­ri pu­ta te­le­fo­nom. Mi­slim
da sam i ja woj na­pi­sao pi­smo u kom sam je iz­vre­|ao i iz­ja­vio joj
qu­bav. Jed­nom, na pu­tu pre­ma Ma­ro­ku, zvao sam je iz ho­te­la u Al­
he­si­ra­su3 u ko­jem sam bio sme­{ten. Tom pri­li­kom smo mo­gli da
ci­vi­li­zo­va­no raz­go­va­ra­mo. Ili se ta­ko woj u~i­ni­lo. Ili sam ja
ta­ko po­mi­slio.
Go­di­na­ma doc­ni­je Kla­ra }e mi pre­pri­~a­ti ostat­ke svog `i­vo­
ta ko­ji su mi ne­iz­le­~i­vo pro­ma­kli. ^ak }e mi mno­go go­di­na na­kon
to­ga Kla­ra i ne­ki we­ni pri­ja­te­qi iz­no­va pre­ne­ti pri­~u po­~i­wu­}i
od nu­le ili je na­sta­vqa­ju­}i na me­stu do­kle sam je znao, wi­ma je to
bi­lo sve­jed­no (na kra­ju kra­je­va, bio sam stra­nac), kao i me­ni, sve
i da sam se bu­nio bi­lo bi isto. Ka­ko se mo­glo i pred­vi­de­ti, Kla­ra
se uda­la ubr­zo po­{to je okon­~a­la na­{u ve­zu (znam da je ta re~ pre­
te­ra­na, ali mi dru­ga ne pa­da na pa­met) a sre}­nik je bio, {to sam
ta­ko­|e na­{ao lo­gi~­nim, je­dan od onih pri­ja­te­qa ko­je sam upo­znao
pri­li­kom svog pr­vog pu­to­va­wa u wen grad.
Pret­hod­no je ima­la men­tal­nih pro­ble­ma: obi~­no je sa­wa­la
pa­co­ve, ~u­la ih je no­}u u svo­joj so­bi i me­se­ci­ma, oni­ma ko­ji su
pret­ho­di­li we­noj uda­ji, spa­va­la na so­fi u dnev­noj. Pret­po­sta­vqam
da je svad­ba ras­te­ra­la je­be­ne pa­co­ve.
Ta­ko da se Kla­ra uda­la. A su­prug, mu` kog je Kla­ra vo­le­la,
iz­ne­na­dio je ~ak i wu. Raz­ve­li su se po­sle go­di­nu ili dve, ne znam,
Re­kla mi je ali sam za­bo­ra­vio. Ni­su se pri­ja­teq­ski ras­ta­li. Tip
je vi­kao na wu, a i ona na we­ga, Kla­ra ga je o{a­ma­ri­la i tip joj
je uz­vra­tio pe­sni­com i raz­me­stio joj vi­li­cu. S vre­me­na na vre­me,
kad sam sâm i ne mo­gu da za­spim ali ne­mam vo­qe ni da ukqu­~im
sve­tlo, mi­slim na Kla­ru ko­ja je osvo­ji­la dru­go me­sto na kon­kur­
su le­po­te i vi­dim je s la­ba­vo obe­{e­nom vi­li­com, ne­spo­sob­nu da
je vra­ti na me­sto, ka­ko ka naj­bli­`noj bol­ni­ci vo­zi sa­mo jed­nom
ru­kom (dru­gom pri­dr­`a­va vi­li~­nu kost). Vo­leo bih da se na­sme­jem
to­me, ali ne mo­gu.
Ono ~e­mu mo­gu da se na­sme­jem je­ste we­na pr­va bra~­na no}. Pret­
hod­nog da­na su joj ope­ri­sa­li he­mo­ro­i­de ta­ko da slu­tim da je i da­qe
bi­la po­ma­lo gro­gi. Ili mo­`da i ni­je. Ni­kad je ni­sam pi­tao da li
je bi­la u sta­wu da vo­di qu­bav s mu­`em. Mi­slim da su to u~i­ni­li
pre ope­ra­ci­je. Naj­po­sle, ni­je ni va­`no, sve te po­je­di­no­sti go­vo­re
vi­{e o me­ni ne­go o woj.
Bit­no je da se Kla­ra raz­ve­la i, go­di­nu-dve po­sle svad­be, po­
~e­la da u~i. Ni­je ima­la gim­na­zij­sku di­plo­mu, pa ni­je mo­gla da se
upi­{e na uni­ver­zi­tet, ali van to­ga je pro­ba­la sve: fo­to­gra­fi­ju,
sli­ka­we (ne znam za­{to je uvek sma­tra­la da je na­da­re­na za sli­ka­
we), mu­zi­ku, me­ha­no­gra­fi­ju, in­for­ma­ti­ku, sve one jed­no­go­di­{we
3– Lu~­ki grad u An­da­lu­zi­ji oda­kle se plo­vi­li­ma pu­tu­je za Ma­ro­ko. (Prim. prev.) 137
kur­se­ve s di­plo­mom ko­ji is­pu­wa­va­ju en­tu­zi­ja­zmom mla­de o~aj­ni­ke
ili ih ba­ca­ju u jo{ du­bqe o~a­ja­we. A Kla­ra je, iako sre}­na {to je
osta­vi­la mu­`a ko­ji ju je tu­kao, u su­{ti­ni bi­la o~aj­na.
Vra­ti­li su se pa­co­vi, de­pre­si­ja, za­go­net­ne bo­le­sti. Le­~i­la
je ~ir dve-tri go­di­ne da bi le­ka­ri usta­no­vi­li da joj ni­je ni­{ta,
bar u ve­zi sa sto­ma­kom. Mi­slim da je tih da­na upo­zna­la Lu­i­sa,
slu­`be­ni­ka ko­ji joj je po­stao qu­bav­nik i ube­dio je da u~i ne­{to
ve­za­no za po­slov­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju. Su­de­}i po tvrd­wa­ma Kla­ri­nih
pri­ja­te­qa, na­po­kon je na­{la ~o­ve­ka svog `i­vo­ta. Ubr­zo su po­~e­
li da `i­ve za­jed­no. Kla­ra se za­po­sli­la u ne­koj kan­ce­la­ri­ji, kod
no­ta­ra ili u ka­kvoj agen­ci­ji, znam sa­mo da je taj po­sao na­zi­va­la,
bez pri­me­se iro­ni­je, vr­lo za­bav­nim i ~i­ni­lo se da je wen `i­vot
de­fi­ni­tiv­no kre­nuo pra­vim to­kom. Lu­is je bio sen­zi­bi­lan (ni­
kad je ni­je is­tu­kao), obra­zo­van (bio je je­dan od, ko­li­ko mi se ~i­ni,
dva mi­li­o­na [pa­na­ca ko­ji su ku­pi­li Mo­car­tov opus na ra­te) i
str­pqiv (slu­{ao ju je, slu­{ao, svih no­}i i vi­ken­da). Kla­ra je ne­
u­mor­no go­vo­ri­la o to­me, iako je ma­lo go­vo­ri­la o se­bi. Na­rav­no da
vi­{e ni­je ose­}a­la gor­~i­nu zbog kon­kur­sa le­po­te, ma­da se kat­kad
vra­}a­la toj te­mi; gor­~i­nu je ose­}a­la zbog de­pre­si­je, sklo­no­sti ka
lu­di­lu, sli­ka ko­je je uza­lud `e­le­la da na­sli­ka.
Ne znam za­{to, mo­`da za­to {to ni­su ima­li vre­me­na, ni­su
ima­li de­ce iako je Lu­is, su­de­}i po Kla­ri, gi­nuo za de­com. Ali
ni­je bi­la sprem­na. Ula­ga­la je vre­me u u~e­we, slu­{a­we mu­zi­ke
(Mo­car­ta, ali po­sle we­ga i dru­gih) i sni­ma­we fo­to­gra­fi­ja ko­je
ni­je po­ka­za­la ni­ko­me. Na svoj mra~­ni i ja­lo­vi na­~in po­ku­{a­la
je da sa­~u­va svo­ju slo­bo­du i da se obra­zu­je.
Ka­da je ima­la tri­de­set jed­nu go­di­nu, spa­va­la je s ko­le­gom sa po­
sla. Bi­la je to jed­no­stav­na epi­zo­da bez ve­}ih po­sle­di­ca, dok Kla­ra
ni­je na­pra­vi­la gre­{ku da je pre­pri­~a Lu­i­su. Sva­|a je bi­la u`a­sna,
Lu­is je slo­mio sto­li­cu ili sli­ku ko­ju je li~­no ku­pio, na­pio se i
ce­lih me­sec da­na Kla­ri ni­je upu­tio ni re­~i. Su­de­}i po woj, od ta­da
vi­{e ni­{ta ni­je bi­lo kao ne­ka­da, upr­kos po­mi­re­wu i za­jed­ni~­kom
pu­to­va­wu, `a­lo­snom i pro­se~­nom, u se­lo na oba­li mo­ra.
Sa tri­de­set dve go­to­vo da ni­je ima­la sek­su­al­ni `i­vot. Ma­lo
na­kon {to je na­pu­ni­la tri­de­set tri, Lu­is joj je re­kao da je vo­li i
po­{tu­je, da je ni­ka­da ne­}e za­bo­ra­vi­ti ali da ve} ne­ko­li­ko me­se­ci
iz­la­zi s raz­ve­de­nom ko­le­gi­ni­com s po­sla ko­ja ima de­cu i do­bra je
de­voj­ka, pu­na raz­u­me­va­wa. Mi­slio je da s wom ot­po~­ne za­jed­ni~­ki
`i­vot.
Kla­ra je, pri­vid­no, do­sta do­bro pod­ne­la ra­sta­nak. (Bi­lo je to
pr­vi put da je ne­ko na­pu­{ta.) Ali za ne­ko­li­ko me­se­ci opet je pa­la
u de­pre­si­ju te je mo­ra­la da pri­vre­me­no na­pu­sti po­sao i da za­po~­
ne tret­man kod psi­hi­ja­tra ko­ji joj ni­je bio od na­ro­~i­te ko­ri­sti.
138 Ta­ble­te ko­je je pi­la sek­su­al­no su je ome­ta­le ma­da sa tru­di­la da
spa­va s dru­gi­ma, po­red osta­lih i sa mnom. Ali u tim po­ku­{a­ji­ma
u~e­stvo­va­la je s mno­go vi­{e vo­qe ne­go u~in­ka.
Na{ su­sret bio je kra­tak i, sve uzev, ka­ta­stro­fa­lan. Kla­ra
mi je iz­no­va pri­~a­la o pa­co­vi­ma ko­ji je ni­su pu­{ta­li na mi­ru,
kad je bi­la ner­vo­zna, ne­pre­sta­no je i{la u to­a­let, pr­ve no­}i kad
smo spa­va­li usta­ja­la je de­se­tak pu­ta da uri­ni­ra, go­vo­ri­la o se­bi u
tre­}em li­cu, za­pra­vo jed­nom mi je re­kla ka­ko u we­noj du­{i po­sto­je
tri Kla­re, jed­na je bi­la de­voj­~i­ca, dru­ga – sta­ri­ca uvek na uslu­zi
po­ro­di­ci a tre­}a, de­voj­ka, in­stin­ska Kla­ra, {to je­dva ~e­ka da ve}
jed­nom za­u­vek na­pu­sti svoj grad, ko­ja vo­li da sli­ka, fo­to­gra­fi­{e
i pu­tu­je i vo­li da `i­vi. S po­~et­ka na­{eg no­vog su­sre­ta bri­nuo sam
se za wen `i­vot to­li­ko da po­ne­kad ne bih ni svra­tio do du­}a­na,
iz stra­ha da bih je po­sle po­vrat­ka na­{ao mr­tvu. Ali {to su da­ni
pro­la­zi­li, mo­ji stra­ho­vi su sve vi­{e sla­bi­li i znao sam (mo­`da
za­to {to mi je ta­ko od­go­va­ra­lo) da Kla­ra se­bi ne­}e od­uz­ e­ti `i­vot,
sko­~i­ti s bal­ko­na svog sta­na, da ne­}e ura­di­ti ni­{ta.
Ubr­zo sam oti­{ao, ma­da sam ovog pu­ta re­{io da je kat­kad po­
zo­vem te­le­fo­nom i da ne iz­gu­bim kon­takt s jed­nom od we­nih dru­ga­
ri­ca ko­ja }e me (ma­kar i vr­lo ret­ko) oba­ve­{ta­va­ti o Kla­ri. Ta­ko
sam sa­znao ne­ke epi­zo­de ko­je bih mo­`da vo­leo da ni­sam, a ko­je
slu­{a­oc ­ a ni­su u~i­le ni­~e­mu, pri­~e od ka­kvih ego­i­sti­~an ~o­vek
uvek mo­ra da se ~u­va. Kla­ra se vra­ti­la na po­sao (no­vi le­ko­vi ko­ji
su joj pro­pi­sa­ni ~i­ni­li su ~u­da) i, ubr­zo, mo­`da u znak od­ma­zde
zbog ta­ko du­gog bo­lo­va­wa, po­sla­li su je u fi­li­ja­lu fir­me u dru­gi
grad u An­da­lu­zi­ji, ne­da­le­ko od we­nog. Ta­mo se po­sve­ti­la od­la­sci­
ma u te­re­ta­nu (sa tri­de­set ~e­ti­ri go­di­ne mno­go se raz­li­ko­va­la od
se­dam­na­e­sto­go­di­{we le­po­ti­ce, ka­kva je bi­la kad sam je upo­znao)
i skla­pa­wu no­vih pri­ja­teq­sta­va. Ta­ko je upo­zna­la Pa­ka, ko­ji je
bio raz­ve­den kao i ona.
Usko­ro su se ven­~a­li. Pa­ko je is­pr­va sva­kom ko je imao vo­qe da
ga slu­{a otvo­re­no pri­~ao {ta mi­sli o Kla­ri­nim fo­to­gra­fi­ja­ma
i sli­ka­ma. Mi­sli­la je da je Pa­ko in­te­li­gent­na oso­ba od is­tan­~a­nog
uku­sa. Me­|u­tim, s vre­me­nom su we­ga pre­sta­li da za­ni­ma­ju Kla­ri­ni
este­ti~­ki na­po­ri i hteo je de­te. Kla­ra je ima­la tri­de­set pet go­di­na i
we­go­va ide­ja je na po­~et­ku ni­je odu­{e­vi­la, ali pri­sta­la je i do­bi­{e
de­te. Su­de­}i po Kla­ri, ono joj je is­pu­wa­va­lo sve `e­qe – ba{ te re­~i
je upo­tre­bi­la. We­ni pri­ja­te­qi su sma­tra­li da joj je sa sva­kim da­nom
sve go­re, {to u we­nom slu­~a­ju za­pra­vo ne bi zna­~i­lo mno­go.
Jed­nom pri­li­kom, iz raz­lo­ga ne­va­`nih za pri­~u, mo­rao sam
da pro­ve­dem ve­~e u Kla­ri­nom gra­du. Po­zvao sam je iz ho­te­la, re­kao
joj gde sam i do­go­vo­ri­li smo vi­|a­we za su­tra­dan. Vi­{e bih vo­leo
da je vi­dim iste te no­}i, ali od na­{eg po­sled­weg su­sre­ta Kla­ra
me je, mo­`da s raz­lo­gom, sma­tra­la ne­kom vr­stom ne­pri­ja­te­qa, te
ni­sam in­si­sti­rao. 139
Kad sam je vi­deo, ni­je mi bi­lo la­ko da je pre­po­znam. Ugo­ji­la se
i we­no li­ce je, upr­kos {min­ki, de­lo­va­lo iz­an­|a­lo i to ma­we zbog
pro­te­klog vre­me­na ne­go zbog fru­stra­ci­ja. To me je za­~u­di­lo jer mi
u su­{ti­ni ni­ka­da ni­je pa­lo na pa­met da Kla­ra ima ika­kvih am­bi­
ci­ja. A ako ne­ma{ am­bi­ci­ja, {ta da te fru­stri­ra? Pro­me­nio se i
wen osmeh: ra­ni­je je bio to­pao i glu­pav, nor­ma­lan osmeh go­spo­|i­ce
iz glav­nog gra­da po­kra­ji­ne, a sad je to bio uvre­dqiv i uza­vreo osmeh
iz ko­jeg je la­ko bi­lo pro­~i­ta­ti su­rev­wi­vost, gnev, za­vist. Po­qu­
bi­li smo se u obraz kao bu­da­le i se­li, i ne­ko vre­me ni­smo zna­li
{ta bi­smo re­kli jed­no dru­gom. Ja sam na­ru­{io ti­{i­nu. Pi­tao sam
je ka­ko joj je sin i re­kla mi je da je u ob­da­ni­{tu a on­da me je ona
pi­ta­la ka­ko je moj. Do­bro je, re­kao sam. Shva­ti­li smo da ako ne u~i­
ni­mo ne­{to, su­sret }e bi­ti ne­sno­sno tu­`an. „Ka­ko ti iz­gle­dam?“,
upi­ta­la je Kla­ra. Kao da je tra­`i­la da je o{a­ma­rim. Po obi­~a­ju,
od­go­vo­rio sam me­ha­ni~­ki. Se­}am se da smo is­pi­li ka­fu i po­tom
{e­ta­li bu­le­va­rom pu­nim sta­ba­la pla­ta­na ko­ji je vo­dio pra­vo na
sta­ni­cu. Moj voz je tre­ba­lo usko­ro da kre­ne. Ali opro­sti­li smo se
na ula­znim vra­ti­ma sta­ni­ce i ni­kad je vi­{e ni­sam vi­deo.
To da, raz­go­va­ra­li smo ne­ko­li­ko pu­ta te­le­fo­nom pre we­ne
smr­ti. Obi~­no bi me po­zva­la jed­nom u tri-~e­ti­ri me­se­ca. S vre­
me­nom sam na­u~ ­ io da stro­go iz­be­ga­vam li~­ne te­me u raz­go­vo­ri­ma s
Kla­rom (kao {to ~o­vek u ba­ro­vi­ma s ne­znan­ci­ma pri­~a is­kqu­~i­vo
o fud­ba­lu), pa smo raz­go­va­ra­li o po­ro­di­ci, ap­strakt­noj po­put ku­
bi­sti~­ke pe­sme, o {ko­lo­va­wu we­nog si­na, we­nom po­slu u fir­mi u
ko­joj je ra­di­la od­u­vek i, s go­di­na­ma, upo­zna­la `i­vot sva­kog ko­le­ge,
pro­ble­me sva­kog vi­{eg slu­`be­ni­ka, taj­ne {to su je ~i­ni­le mo­`da
od­ve} za­do­voq­nom. Jed­nom sam po­ku­{ao da joj na­tuk­nem ne­{to o
mu­`u, ali Kla­ra je ta­da u}u­ta­la. „Ti za­slu­`u­je{ sve naj­bo­qe“,
re­kao sam joj jed­nom. „^ud­no je“, od­go­vo­ri­la je. „[ta je ~ud­no?“
upi­tao sam. „^ud­no je to {to ka­`e{, ~ud­no je da ba{ ti to ka­`e{“,
re­kla je Kla­ra. Po­ku­{ao sam da hi­tro pro­me­nim te­mu, us­tvr­dio da
mi po­ne­sta­je nov­~i­}a (ni­ka­da ni­sam imao te­le­fon, ni­kad ga ne­}u
ni ima­ti, uvek sam zvao iz te­le­fon­skih go­vor­ni­ca), zbr­za­no sam
je po­zdra­vio i spu­stio slu­{a­li­cu. Shva­tio sam da vi­{e ni­sam u
sta­wu za jo{ jed­nu sva­|u s wom, ni­sam vi­{e bio u sta­wu da slu­{am
ka­ko pri­pre­ma jo{ jed­nu od svo­jih ne­iz­broj­nih is­pri­ka.
Jed­ne no­}i, ne­dav­no, re­kla mi je da ima rak. Glas joj je bio hla­dan
kao i uvek, onaj glas ko­ji mi je pre mno­go go­di­na na­ja­vio da }e u~e­
stvo­va­ti na kon­kur­su le­po­te, isti onaj glas ko­ji je o we­nom `i­vo­tu
go­vo­rio ne­u­sred­sre­|e­no kao u lo­{ih pri­po­ve­da­~a, ak­cen­tu­ju­}i po­
gre­{na me­sta, ko­ji se gu­bio kad je mo­ra­la da na­sta­vi pri­~u i za­~a~­ka
ra­nu. Pi­tao sam je, to pam­tim, to pam­tim, da li je i{la kod ne­kog
le­ka­ra, kao da bi mo­gla sa­ma (ili uz po­mo} Pa­ka) da se­bi od­re­di
140 di­jag­no­zu. Na­rav­no, re­kla je. Sa dru­ge stra­ne li­ni­je ~uo sam ne­{to
po­put kre­ke­ta­wa. Sme­ja­la se. Raz­go­va­ra­li smo krat­ko o na­{oj de­ci
a on­da mi je, da li zbog usa­mqe­no­sti ili iz do­sa­de, tra­`i­la da
joj pri­~am ne­{to iz svog `i­vo­ta. Iz­mi­slio sam pr­vo {to mi je
pa­lo na pa­met i do­go­vo­ri­li smo se da je na­zo­vem sle­de­}e sed­mi­ce.
Te no­}i sam spa­vao vr­lo lo­{e. Na­ni­zao sam la­nac uza­stop­nih
ko­{ma­ra i od­jed­nom se pro­bu­dio s vri­skom i ube­|e­no­{}u da me
je Kla­ra sla­ga­la, da ne­ma rak ali joj se do­ga­|a jo{ jed­na stvar
ka­kve su joj se od dva­de­se­te do­ga­|a­le, sve sit­ne i za­je­ba­ne, sve pu­
ne sra­wa i osme­ha. Bi­lo je pet uju­tro, ustao sam i kre­nuo pre­ma
Pri­mor­skom {e­ta­li­{tu s ve­trom u le­|a, {to je bi­lo neo­bi~­no
jer ve­tar uvek du­va s mo­ra ka unu­tra­{wo­sti na­se­qa a ret­ko je
obrat­no. Za­stao sam tek kad sam se do­mo­gao go­vor­ni­ce po­red te­
ra­se jed­nog od naj­ve­}ih ba­ro­va Pri­mor­skog {e­ta­li­{ta. Te­ra­sa
je bi­la pu­sta, a sto­li­ce ve­za­ne lan­ci­ma za sto­lo­ve, ali na jed­noj
uda­qe­ni­joj klu­pi, go­to­vo na oba­li, spa­vao je lu­ta­li­ca po­dig­nu­tih
ko­le­na i s vre­me­na na vre­me za­drh­tao kao da sa­wa ko­{mar.
Po­zvao sam je­di­ni te­le­fon­ski broj iz we­nog gra­da u mom dnev­
ni­ku. Ne Kla­rin. Po­sle du­go vre­me­na `en­ski glas je od­go­vo­rio
na moj po­ziv. Pred­sta­vio sam se i, od­jed­nom, iz­gu­bio mo} go­vo­ra.
Na­me­ra­vao sam da spu­stim slu­{a­li­cu ali sam za­~uo {kqo­ca­we
upa­qa­~a i usne ka­ko iz­du­va­va­ju dim. „Je­si li jo{ tu?“, re­kla je
`e­na. „Da“, od­vra­tio sam. „Je­si li raz­go­va­rao s Kla­rom?“ „Da“,
re­kao sam. „Je li ti re­kla da bo­lu­je od ra­ka?“ „Da“, re­kao sam. „E
pa isti­na je“, re­kla je `e­na.
Od­jed­nom su mi se na gla­vu sru­~i­le sve go­di­ne ot­ka­ko sam upo­znao
Kla­ru, sve {to je za to vre­me ~i­ni­lo moj `i­vot a {to je­dva da je ima­lo
ne­ke ve­ze s wom. Ne znam {ta je jo{ re­kla `e­na s dru­ge stra­ne li­ni­je
i na vi­{e od hi­qa­du ki­lo­me­ta­ra raz­da­qi­ne, mi­slim da sam ne­ho­ti­ce
za­pla­kao, kao {to se zbi­va u pe­smi Ru­be­na Da­ri­ja.4 Po­tra­`io sam du­
van po xe­po­vi­ma i sa­slu­{ao od­lom­ke pri­~a o le­ka­ri­ma, ope­ra­ci­ja­ma,
am­pu­ti­ra­nim doj­ka­ma, pre­pir­ka­ma, raz­li­~i­tim po­gle­di­ma, stva­ri­ma
~i­we­nim na­mer­no, ge­sto­vi­ma ko­ji su mi pri­ka­zi­va­li Kla­ru ka­kvu
ni­ka­da ne bih mo­gao da upo­znam, mi­lu­jem, po­ma­`em joj. Jed­nu Kla­ru
ko­ja ni­ka­da ne bi mo­gla da me spa­se.
Ka­da sam spu­stio slu­{a­li­cu, bes­ku}­nik je bio po­red me­ne, na
ma­we od me­tra. Ni­sam ga ~uo da pri­la­zi. Bio je vr­lo vi­sok, pre­
na­tr­pan ode­}om za ovo do­ba go­di­ne i po­sma­trao me je re­{e­no, kao
da je krat­ko­vid ili se upla­{io da }u za­po­~e­ti ka­kvu neo­~e­ki­va­
nu ak­ci­ju. Bio sam to­li­ko tu­`an da se ~ak ni­sam ni pre­pao, ma­da
sam ka­sni­je, vra­}a­ju­}i se kri­vu­da­vim uli­ca­ma u unu­tra­{wo­sti
na­se­qa, shva­tio da sam na ~a­sak bio za­bo­ra­vio na Kla­ru i da se
to vi­{e ne­}e po­no­vi­ti.
4 – Tre­}i i ~e­tvr­ti stih Da­ri­o­ve Pe­sme o je­se­ni u pro­le­}e (Can­ción de oto­ño en pri­ma­ve­ra) gla­se: „Kad
`e­lim da pla­~em, ne pla­~em… a po­ne­kad pla­~em ne­ho­ti­mi­ce“ (“Cu­an­do qu­i­e­ro llo­rar, no llo­ro…/ y
a ve­ces llo­ro sin qu­e­rer”). (Prim. prev.) 141
Jo{ mno­go pu­ta smo raz­go­va­ra­li. Po­ne­kih sed­mi­ca sam je zvao
dva­put dnev­no. Bi­li su to krat­ki i ko­mi~­ni raz­go­vo­ri kad se ni­je
mo­glo re­}i je­di­no {to sam `e­leo da ka­`em, te sam go­vo­rio o bi­lo
~e­mu, o pr­vom {to bi mi pro­{lo kroz gla­vu, iz­go­va­rao non­sen­se
na­da­ju­}i se da bi joj mo­gli iz­ma­mi­ti osmeh. Po­ne­ki put bih no­
stal­gi~­no po­ku­{ao da evo­ci­ram pro­{le da­ne, ali ta­da bi Kla­ra
do­dat­no za­hlad­ne­la i br­zo bih se ma­nuo no­stal­gi­je. Mo­ji po­zi­vi
su u~e­sta­li ka­ko se bli­`io dan ope­ra­ci­je. Jed­nom sam raz­go­va­rao
s we­nim si­nom. Dru­gi put s Pa­kom. Obo­ji­ca su de­lo­va­la i zvu­~a­la
do­bro, ma­kar ma­we ner­vo­zno od me­ne. Ve­ro­vat­no gre­{im. Si­gur­no
gre­{im. „Svi se bri­nu za me­ne“, re­kla mi je Kla­ra jed­nog po­sle­po­
dne­va. Po­mi­slio sam da go­vo­ri o mu­`u i si­nu, ali to svi za­pra­vo
se od­no­si­lo na mno­go vi­{e qu­di, mno­go vi­{e no {to sam mi­slio,
na sve. Po­zvao sam na dan kad je tre­ba­lo da se sme­sti u bol­ni­cu.
Slu­{a­li­cu je po­di­gao Pa­ko. Kla­ra ni­je bi­la kod ku­}e. Dva da­na
ra­ni­je joj se iz­gu­bio sva­ki trag. Po Pa­ko­voj bo­ji gla­sa, slu­tio sam
da sum­wa da je Kla­ra sa mnom. Re­kao sam mu iskre­no: sa mnom ni­
je, ali te no­}i sam svim sr­cem `e­leo da se ona po­ja­vi u mom do­mu.
^e­kao sam je sa ukqu­~e­nim sve­tli­ma i naj­po­sle za­spao na so­fi
i sa­wao naj­lep­{u mo­gu­}u `e­nu ko­ja ni­je bi­la Kla­ra, ve} vi­so­
ka, vit­ka i du­go­no­ga `e­na sit­nih gru­di i du­bo­kih sme­|ih o~i­ju,
`e­na ko­ja ni­ka­da ne­}e bi­ti Kla­ra i ko­ja ju je svo­jim pri­su­stvom
iz­bri­sa­la ili bar sve­la na si­ro­tu, drh­ta­vu i iz­gu­bqe­nu ~e­tr­de­
se­to­go­di­{wa­ki­wu.
Ni­je me po­se­ti­la.
Su­tra­dan sam opet po­zvao Pa­ka. Po­no­vio sam po­ziv dva da­na
ka­sni­je. Kla­ra i da­qe ni­je da­va­la zna­ke `i­vo­ta. Tre­}i put kad sam
do­bio Pa­ka, pri­~ao je o wi­ho­vom si­nu i po­`a­lio se na Kla­ri­no
po­na­{a­we. „Sva­ke no­}i se pi­tam kud se de­nu­la“, re­kao je. Po bo­ji
we­go­vog gla­sa i sme­ru u ko­jem je raz­go­vor skre­tao shva­tio sam da
mu tre­ba mo­je ili ~i­je bi­lo pri­ja­teq­stvo. Ali ja ni­sam bio u sta­
wu da mu pru­`im tu ute­hu.

RO­BER­TO BO­LA­WO (1953, San­tja­go de ^i­le – 2003, Bar­se­lo­na) je­


dan je od po­e­ti~­ki naj­u­ti­caj­ni­jih, naj­pre­vo­|e­ni­jih i naj­po­zna­ti­jih la­
ti­no­a­me­ri~­kih pro­znih pi­sa­ca u po­sled­wih dva­de­se­tak go­di­na. Iako je
kwi­`ev­nu ka­ri­je­ru ot­po­~eo kao pe­snik, {i­ru pa­`wu pu­bli­ke i kri­ti­ke
do­bi­ja ro­ma­ni­ma, pre sve­ga Di­vqim de­tek­ti­vi­ma (1998, na­gra­de „Ro­mu­lo
Ga­qe­gos“ i „Eral­de“), Uda­qe­nom zve­zdom (1996), ^i­le­om no­}i (2000) i post­
hum­no ob­ja­vqe­nim pe­tok­wi`­jem 2666 (2004, „Na­gra­da gra­da Bar­se­lo­ne“,
„Sa­lam­bo“, „Al­ta­sar“ i „Na­gra­da na­ci­o­nal­ne kwi­`ev­ne kri­ti­ke SAD“),
ko­je je ozna­~i­lo pre­kret­ni­cu u me­|u­na­rod­noj re­cep­ci­ji auto­ro­vih kwi­ga
a sa ko­jim ni slu­~aj­no po ofi­ci­jel­no­sti ne tre­ba iz­jed­na­~a­va­ti dru­ge we­
go­ve po­smrt­no pu­bli­ko­va­ne a ne­a­u­to­ri­zo­va­ne ro­ma­ne po­put Tre­}eg raj­ha
142 ili Du­ha SF-a. Ako je li~­nim ro­ma­nesk­nim vr­hun­ci­ma na­~i­nio ot­klon
od ma­gij­skog re­al
­ i­zma kao do ta­da do­mi­nant­nog pro­znog la­ti­no­a­me­ri~­kog
po­e­ti~­kog prav­ca nu­de­}i eko­no­mi~­ni­ju for­mu­lu u okvi­ru iz­ve­snog uti­
ca­ja ma­gij­skog re­a­li­zma, taj pe­~at se mal­te­ne bru­tal­no bri­{e pri­~a­ma iz
pr­ve dve kwi­ge (Te­le­fon­ski po­zi­vi, 1997 i Kur­ve ubi­ce, 2001) ~i­je ~i­ta­we
je, u su­{ti­ni, re­gru­to­va­lo znat­no vi­{e la­ti­no­a­me­ri~­kih auto­ra neo­re­
a­li­zma kao, u ta­mo­{woj kwi­`ev­no­sti, do ta­da ne to­li­ko upra­`wa­va­nog
po­e­ti~­kog mo­de­la. Obe pri­~e uvr­{}e­ne u ovaj broj „Mo­sto­va“ po­ti­~u iz
we­go­vog krat­ko­pri­~a­{kog pr­ven­ca „Te­le­fon­ski po­zi­vi“, za ko­ji su mu
uru­~e­ne tri kwi­`ev­ne na­gra­de, me­|u ko­ji­ma i „Op­{tin­ska na­gra­da San­
tja­ga de ^i­lea“.
Igor Ma­ro­je­vi}

143
Bo­to [tra­us
FAK­TOR PLU­RI­MI
(Na­po­me­ne o aut­saj­de­ru)
Pre­ve­la s ne­ma~­kog Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca

Tip aut­saj­de­ra je na po­~et­ku XXI ve­ka ta­ko­re­}i ne­stao iz kwi­


`ev­no­sti. Da­nas usa­mqe­nik ko­ji se dr­`i po­da­qe od no­vih fo­ru­ma
ne bi ostva­rio ni­ka­kav pre­sti`, ve} bi ve­}i­ni iz­gle­dao kao ne­ki
~ud­ni lik. Ja­ta bak­te­ri­ja no­vih me­di­ja sa­mo po­ja­~a­va­ju kon­form­
no­sti, ko­rekt­no­sti i sa­gla­sno­sti ko­je od­re­|u­ju ju­ste mi­li­eu kri­ti~­
ke jav­no­sti. Glav­na stru­ja mo­`e da po­sta­ne sa­mo {i­ra, }u­dqi­vi­ja
i mo}­ni­ja – i da pri to­me sve ra­fi­ni­sa­ni­jom teh­ni­kom pod­sti­~e
ne­za­si­to stva­ra­we za­jed­ni­ce.
Ka­da svi mi­sle da je va­`no i na naj­ud ­ a­qe­ni­jem me­stu obez­
be­di­ti se­bi do­voq­no dru­{tva on­lajn, on­da onaj ko ni­je po­ve­zan
do­bi­ja no­vu ulo­gu.
Idi­ot: onaj ko ni­je po­ve­zan, ko dru­gi­ma go­vo­ri ne­ra­zu­mqi­
vo. Pri­vat­no li­ce. Ne­spo­so­ban za za­jed­ni­cu. Idi­os: ko se na­la­zi
po stra­ni, sa stra­ne; od­no­si se na po­je­din­ca, pri­pa­da po­je­din­cu.
Idi­o­te­ia: Pri­vat­ni `i­vot. Lu­dost.
Idi­ot sa­vant, ka­ko se pr­vo na­zi­vao auti­sta, mo­gao bi se ras­
te­re­ti­ti kao po­jam i mo­`da ko­ri­sti­ti za avan­tu­ri­ste ko­ji su po­
ve­za­ni na dru­ga­~i­ji na­~in, ne sa­mo me­|u­sob­no. Sta­we po­ve­za­no­sti
po­no­vo po­ja­~a­no u iz­dvo­je­no­sti.
Iz­dvo­je­ni je idi­o­tes u an­ti~­kom smi­slu re­~i. Okre­}e se kao i{­
~u­pa­na ru­`a u re~­nom vi­ru qu­di ko­ji te­`e ka ci­qu – qu­di u kon­sen­zu­
su. Onih ko­ji pri­pa­da­ju za­jed­ni­ci. Po­za­jed­ni­~e­ni, pri­pad­ni­ci ~u­de­sne
sa­gla­sno­sti. Qu­di sa ci­qem, ali u za­blu­di u ve­zi sa svo­jim ci­qem.
Za­{to uop­{te vi­{e i go­vo­ri­ti Ja? ^o­vek }e se na­vi­}i na to
da kao po­je­di­nac ne­{to ne ose­}a, ve} da oni ko­ji su se oku­pi­li
sa­gla­sno to ne­{to pre­tva­ra­ju u op­{ti do­`i­vqaj. Sam po­je­di­nac
osta­je bez u`it­ka.
Pod­ru~­ja do­ga­|a­wa, raz­vo­ja, sta­wa za ko­je ~o­vek ne­ma sop­stve­
ni je­zik, ne­go sa­mo onaj ko­ji se na­la­zi na is­toj vi­bra­ci­ji sa hi­qa­
da­ma dru­gih, ta­ko da ga­lo­pi­ra pre­ko okol­no­sti ko­je se sma­tra­ju
ote­`a­va­ju­}im u naj­ve­}oj me­ri, ova pod­ru~­ja se uve­}a­va­ju, te­ra­ju
144 Idi­o­tesa ka idi­o­ti­ma zna­~a­ja.
„Bu­di­te ob­gr­qe­ni, mi­li­on­ i“, ve­om
­ a du­go se sma­tra­lo sme­lom
po­et­skom hi­per­bo­lom, dok se ni­je po­ka­za­lo da se ti­me ope­va bu­
du}­nost pri­ja­teq­sta­va na fej­sbu­ku, ose­}a­we ~u­~a­wa u so­bi ce­log
sve­ta. U to­me su u jed­na­koj me­ri iz­gu­bqe­ne i sta­ra usa­mqe­nost i
sta­ra dru­{tve­nost. „Ra­{tr­ka­na di­na­sti­ja na­se­qe­ni­ka pre­o­bra­
zi­la je li­ce ze­mqe“ (Bor­hes).
Kla­si~­na pro­por­ci­ja ko­ja je omo­gu­}a­va­la tran­sport kul­tu­re
po­~i­va­la je na su­{tin­skom odva­ja­wu mno­{tva od ma­lo­broj­nih ili
is­kqu­~e­nih od ukqu­~e­nih. Jo{ je Bor­har­to­va kri­ti­ka Hum­bol­to­ve
re­for­me obra­zo­va­wa na­gla­si­la da se ne ra­di o to­me da mno­gi u~e
gr~­ki, ve} ma­lo­broj­ni. Mno­gi raz­re­|u­ju ono {to je do­bro, ali oni
ma­lo­broj­ni ga usva­ja­ju.
Iz­vor­na estet­ska gre­{ka po­ti­~e od fak­to­ra plu­ri­mi: od ve­}i­ne
na­pra­vi­ti naj­vi­{u in­te­re­snu sfe­ru. [i­ri­nu pro­gla­si­ti za vrh.
Kwi­zi ni­je po­treb­no {est sto­ti­na mi­li­o­na auto­ra – oni pu­ne
za­o­stat­ke ono­ga {to je ve} na­pi­sa­no u jed­nu ne-kwi­gu. Fa­sci­ni­ra­no
ma­sov­nim po­kre­ti­ma, in­te­lek­tu­al­no ido­lo­po­klon­stvo pred onim
{to je po­pu­lar­no pri­kri­va ba­nal­no is­ku­stvo da to pri­zi­va­we,
uvek pre­ma kvo­ti, zah­te­va stal­no pri­la­go­|a­va­we na­do­le.
U me­|u­vre­me­nu se i umet­nost do­dvo­ra­va i skla­pa pakt s kvo­tom
i sa {i­ro­kom pu­bli­kom. Tek po­ne­ko ne sma­tra da je ra­{i­re­nost
uz­vi­{e­na. Mo­ra­li bi ve} da mu do­sa­de we­ni us­pe­si i mo­rao bi da
ne­gu­je to ube­|e­we iz ~i­stog sno­bi­zma. Pi­ta­we ni­voa }e u bu­du}­no­
sti opet za­vi­si­ti od ogra­ni­~e­wa ono­ga {to je do­stup­no.
Mi osta­li mo­ra­mo da iz­gra­di­mo no­ve ne­pri­stu­pa~­ne vr­to­
ve! Na­zad u avan­gar­du! Po­jam umet­no­sti tre­ba su­zi­ti na ve­li­
~i­nu `a­ri­{ta. Pri­rod­na po­tre­ba za bez­gra­ni~­no in­klu­ziv­nim
si­ste­mom vo­di ka oda­bra­nom kru­gu. Ha­lu­ci­ni­ra se da su po­ji­la
sve­ti­li­{ta Ge­or­go­vog sa­ve­za. Si­gur­no bez zve­zde, bez isto­rij­skog
pro­ro­~an­stva. Tip maj­sto­ra i vo­|e se iona­ko ne mo­`e o`i­ve­ti,
kao ni o~in­ska gla­va po­ro­di­ce ili ko­wi~­ki ge­ne­ral. Vo­|a po­sto­
ji jo{ sa­mo kao ~ud­ni lik – u ne­koj ne­za­mi­sli­voj dr­`a­vi ili pa­
ra­no­id­noj re­li­gi­o­znoj sek­ti. Me­|u­tim, du­hov­ni mi­ce­li­jum, ne­ka
pod­zem­na po­ve­za­nost, ne­ki is­kqu­~u­ju­}i prin­cip, po­slu­`io bi
od­bi­ja­wu dr­ske ne­do­stat­no­sti. Ne­pri­ja­teq­ski na­stro­jen ne pre­ma
de­mo­kra­ti­ji, ne­go pre­ma de­mo­kra­ti­za­ci­ji svih pod­ru~­ja `i­vo­ta,
pre­ma de­mo­krat­skom in­te­gra­li­zmu.
Re­ak­ci­o­nar do­zvo­qa­va da se de­si ono {to ni­ka­da ni­je bi­lo. On
kao pra­vi epi­~ar pre­o­bra­`a­va ono {to je ne­ko} bi­lo, ka­ko bi ga
u~i­nio sve­vre­me­nim. To ni­ka­da ni­je bi­lo i uvek je­ste, de­fi­ni­ci­ju
mi­ta (kod Val­te­ra F. Ota pre­ma re­~i­ma Sa­lu­sta) tvr­di i re­ak­ci­o­
nar. Za­to je on isto­rij­ski mi­to­log. Kao ta­kav, on pra­ti fan­ta­zme
o re­du ko­ji se pre za­sni­va­ju na fan­ta­sti~­nom na­dah­nu­}u ne­go na
po­li­ti~­kom pro­mi­{qa­wu. 145
Tre­ba ve­ro­va­ti da me­dij­ski esnaf zna {ta se mo­`e pri­pi­sa­ti
ovom ti­pu u kwi­`ev­nom smi­slu, na­i­me, od­re­|e­na di­sci­pli­no­va­nost
mi­sli ko­ja, pr­vo, pre­po­zna­je ono {to sma­tra vi­{im od se­be, dru­go,
ne `e­li da ga sru­{i ve} da mu se pot­~i­ni na­da­ju­}i se u~e­{}u. Ali
mo­ra se is­tr­pe­ti ~i­we­ni­ca da je aso­ci­ja­ci­ja na po­jam re­ak­ci­o­na­ra i
da­qe piv­ska pe­na po­li­ti~­kog sto­la stal­nih go­sti­ju. Mli­no­vi jav­ne
sve­sti ne me­qu po­la­ko, ne­go uvek isto, ve} sa­mle­ve­no bra­{no.
Re­ak­ci­o­nar je fan­tast, iz­um
­ i­teq (kon­zer­va­ti­vac je, na­pro­tiv,
pre tr­go­vac na ma­lo na­vod­no sa­~u­va­nog). Upra­vo za­to {to ni­{ta
ni­je ta­ko ka­ko on to vi­di, ni­ti se raz­vi­ja ka­ko on to mi­sli, on
po­ja­~a­va fik­tiv­nu sna­gu svog vi­|e­wa i de­li naj­po­sto­ja­ni­ja do­
bra du­ha i du­{e. Ili ona ko­ja du­go tra­ju. Ili ko­ja se ob­na­vqa­ju u
odr­`a­va­wu (da bi se is­pra­`we­noj re­~i pod­met­nu­lo ma­lo pro­men­
qi­vog smi­sla).
Mi ver­ni­ci­ma i pri­pad­ni­ci­ma dru­ge ve­re ne­u­mor­no na­me­}e­mo
svo­je slo­bo­de, ali ne sma­tra­mo da bi i wi­ho­vo naj­ma­we mo­ral­no
ogra­ni­~e­we slo­bo­de mo­glo bi­ti vred­no po­dra­`a­va­wa, ili da bi­
smo mo­gli do­zvo­li­ti da se ono od­ra­zi na nas. Od­ra­`a­va­we tre­ba
da bu­de sa­mo jed­no­stra­no. Pri­tom bi ma­lo vi­{e upli­va po­ro­di­ce,
ma­lo o~in­ske sna­ge do­bro do­{lo vas­pit­nom po­na­{a­wu ~i­ji ne­do­
sta­ci se svu­da kom­pen­zu­ju sku­pom po­mo­}i ko­ju da­je dr­`a­va. Sum­wa
u auto­ri­tet spa­da u oba­ve­ze ko­je de­mo­krat­ska sa­gla­snost kao da
pod­ra­zu­me­va i ne pa­da­ju joj te­{ko.
Ali vi slo­bod­wa­ci! Po­kri­ve­ni­ji ste od bi­lo ko­je mu­sli­man­ke
ko­ja je ce­la umo­ta­na. Va­{a bur­ka je ~vrst po­kri­va~ od je­zi~­kih
pr­wa, od ne­mo­gu}­no­sti da se po­ja­vi­te i vi­di­te. Ne vi­di­te je­dan
dru­gog i ono {to ka­`e­te osta­je ne­iz­re­~e­no.
Ra­do­zna­lost i po­{to­va­we pre­ma po­{to­va­oc ­ i­ma na­ma stra­nih
za­ko­na osta­je pri­vi­le­gi­ja ma­lo­broj­nih, onih ko­ji od se­be o~e­ku­ju
da stvar pod­no­se u naj­o­{tri­jem obr­tu am­bi­va­lent­no­sti. Ve­}i­na
se ogor­~e­no okre­ne ~im se wi­ho­vom uobi­~a­je­nom `i­vot­nom sti­
lu iz re­li­gi­oz­ nih raz­lo­ga pri­|e s dis­tan­com. U na­le­tu pro­me­na
sta­nov­ni­{tva mo­gu se iz­gra­di­ti i dru­ga­~i­ji pri­o­ri­te­ti od onih
ko­ji da­nas va­`e.
Oni ko­ji `u­de za ka­zne­nim su­dom uki­da­wa sli­ka, ko­ji svoj
`i­vot sta­vqa­ju is­pod slo­va svo­je re­li­gi­je, ako ne ~ak u slu­`bu
jed­nog po­vrat­nog pre­tva­ra­wa sve­ta u re~, u naj­ra­di­kal­ni­jim okol­
no­sti­ma ne­}e po­{te­de­ti ~ak ni na­{e obi­qe li­kov­nih umet­ni~­kih
de­la. Zar ne bi na­pu­{ta­we za­pad­nog `i­vot­nog sti­la zna­~i­lo i:
okre­nu­ti se od Kju­bri­ka i Mar­ka Rot­ka? Ve­}i­na bi to mo­gla, ma­
lo­broj­ni ne mo­gu.
Mo­glo bi se tvr­di­ti da se vi­{e ne po­sta­vqa pi­ta­we o ne­sa­
vre­me­nom, po­{to mi u osno­vi po­zna­je­mo sa­mo jo{ ob­no­vqi­vu sa­da­
146 {wost. U me­|u­vre­me­nu vi­{e ni na­u­~e­ni sa­vre­me­nik ne mo­`e bi­ti
si­gu­ran da je we­gov za­nat jo{ à jo­ur, ta­ko {to mu se iz bli­zi­ne i da­
qi­ne na­me­}e da ve­om ­ a ne­jed­na­ka vre­me­na de­le jed­nu sa­da­{wost.
Pri­tom se sva­ko­me sko­ro pro­tiv we­go­ve vo­qe dan za da­nom
de­{a­va we­go­va ne­sa­vre­me­nost. Ne­{to u we­go­vom po­stu­pa­wu, mi­
{qe­wu, ose­}a­wu i upo­tre­bi je­zi­ka je si­gur­no ono da­nas od ju­~e.
I u shva­ta­wu se na­la­zi ne­{to ju­~e­ra­{we. Mi naj­no­vi­je shva­
ta­mo u ve} utvr­|e­nim obra­sci­ma ko­ji su odav­no iz­li­za­ni.
Sva­ko­dnev­ni je­zik u svo­jim po­re­|e­wi­ma ~u­va po­trep­{ti­ne iz
pro­{lo­sti ko­je su odav­no ne­sta­le iz na­{eg sve­ta upo­tre­be: Pri­
vre­da se mo­ra po­kre­nu­ti (okre­ta­wem ru­~i­ce). Gde se jo{ u na­{em
di­gi­tal­nom sve­tu mo­`e na­}i jed­no­stav­no fi­zi~­ko sred­stvo ru­~i­
ce? Po­sto­ja­la je ne­ko}: kod auto­mo­bi­la, na film­skoj ka­me­ri.
Sa­da­{wost je­dva da ima pri­stup je­zi~­kim po­re­|e­wi­ma. Qu­di
se ~vr­sto dr­`e pro­ve­re­nih me­ta­fo­ra iz vre­me­na pre­da­ka. Zna­we
i teh­ni­ka na­{ih da­na is­pu­{ta­ju, do­du­{e, mno­{tvo idi­o­ma i poj­
mo­va u `iv je­zik, ali oni ipak kao da ni­su spo­sob­ni da po­sta­nu
{i­fre. Ne­ka sva­ko u svom emaj­li­ra­nom ti­ga­wu jed­nom obra­ti
pa­`wu: ko­li­ko od we­go­vog uobi­~a­je­nog raz­u­me­va­wa po­~i­va na me­
ta­fo­ri­ci ra­ne in­du­sti­je.
Vi­{e se ne mo­`e pa­sti s ne­ba, kao {to je Ben is­pao s ne­ba [pen­
gler-Ni­~ea: ~ar pro­pa­sti! Ko­ji je, do­du­{e, bio i po­vo­qan za sa­mo­o­pi­
ja­we ar­ti­ste i slu­`io je uz­vi­{e­nom po­gle­du na za­pad­ni svet. Ali mi
na­sle­|u­je­mo, na­sle­|u­je­mo i na­sle­|u­je­mo. Ar­ti­sti­ka se vi­{e ni­ka­da
ne mo­`e to­li­ko pre­fi­ni­ti, gla­mur re­~i se ne mo­`e ob­no­vi­ti. Sa­da
se po­stu­pa tre­zve­no i u ko­mi­si­ja­ma se pod­sti­~u ka­ta­lo­zi me­ra.
Va­tro­met pro­pa­sti sa­sto­jao se iz iskri­~a­vih re­~i, mi­le­ni­jum­
ski ose­}aj (Hof­man­štal) zah­te­vao je za Fê­te kra­ja vre­me­na, isto se
ne po­na­vqa, prog­no­ze uspa­vqu­ju, ali ipak ra­di­je jed­na ta­kva bal­ska
no} du­ha ko­ja opi­ja ne­go jo{ jed­na kon­fe­ren­ci­ja o kli­mi.
Ne si­va bri­ga od ko­je zbu­we­ni de­lat­nik osle­pi (Ge­te), ne bri­ga
ko­ja je na­ru­~e­na za ~u­va­ra biv­stva (Haj­de­ger), ne­go sa­mo za­po­sle­
no-po­slov­na bri­ga za bu­du}­nost slu­`i za kri­ti­ku sa­da­{wo­sti.
^o­vek bi pre­vi­{e vo­leo da slu­{a one ko­ji }e tek do­}i pri­li­kom
wi­ho­vog isto­rij­skog pro­ce­wi­va­wa na­{ih di­le­ma! Da li }e mo­`da
oni na­{u svest o epo­hi jed­nog da­na sma­tra­ti naj­o­zlo­ja­|e­ni­jom i
naj­sit­ni­~a­vi­jom, pu­nu neo­d­lu~­nih pro­ce­na, ide­o­lo­{ki is­kva­re­ne
ana­li­ze i an­tro­po­cen­tri~­nih po­lu­i­sti­na.
Ka­da bih sa­mo znao {ta }e se jed­nog da­na sma­tra­ti naj­ve­}om
na­iv­no­{}u mog vre­me­na!
Gde je ne­stao mo­ral kri­ti­ke teh­ni­ke? Ko bi jo{ go­vo­rio o sa­
mo­u­ni­{te­wu teh­ni~­ke ci­vi­li­za­ci­je ume­sto od­mah ~i­ta­ve pla­ne­te?
Es­ha­to­lo­{ko umi­re­we na­stu­pi­lo je naj­ka­sni­je sa spa­si­la~­kom
ver­zi­jom eko-teh­ni~­kog po­nov­nog su­sre­ta sa kla­si~­nom sta­ri­nom,
sa ele­men­ti­ma ve­tar, va­tra (sun­ce), ze­mqa i vo­da. 147
Pro­past, is­ko­ri­{}e­na kao ube­|e­we, is­cr­pqe­na kao ose­}aj, ne
ukla­pa se ni u jed­no vla­da­ju­}e ras­po­lo­`e­we. We­na ~ar je, na­pro­tiv,
traj­na u si­mu­la­ci­ji bez­broj­nih iga­ra i fil­mo­va. Kad je pro­past
jo{ bi­la pe­sma, pe­sni­ku su se u kr­vi na­la­zi­li po­sled­wi tra­go­vi
ger­man­ske sli­ke pro­pa­sti sve­ta. Stal­no si­mu­li­ra­na apo­ka­lip­sa
bri­{e s we sva­ki na­go­ve­{taj du­bi­ne.
Jo{ je ma­we od mir­nih ~i­ta­la­ca pe­sa­ma onih ko­ji se sa­vi­ja­ju
od bo­la kad vi­de ka­ko se usred mi­ra pred wi­ma pro­sti­re ne­ki opu­
sto­{en pre­deo ko­ji je pe­snik ope­vao, ta­ko pod­mu­klo i oho­lo, ka­ko
za­hva­ta oko se­be i pre­ko me­re se­`e u vi­si­ne, za­tva­ra ho­ri­zon­te,
bez­ob­zir­ni­je od va­tre­ne sti­hi­je, isu­{i­va­wa, in­du­stri­ja­li­za­ci­je
za­jed­no… Na sre­}u, pod­zem­ni svet se po­ka­zu­je otvo­re­nim za no­ve
vr­ste ve~­nih po­kaj­ni­ka i sta­vqa na ras­po­la­ga­we sve­`e mu­ke: na­
i­me, oni ko­ji vo­de mo­ral­ne i ne­mo­ral­ne po­slo­ve uz po­mo} sna­ge
ve­tra, skr­na­vi­te­qi du­{e pre­de­la, sva­ko od wih po­je­di­na~­no mo­
`e da se vi­di pri­ko­van na li­stu eli­se ka­ko se okre­}e u pa­kle­noj
olu­ji sve do Sud­weg da­na.
U me­|u­vre­me­nu se u pe­sni­ke ubra­ja sa­mo onaj ko­ji or­ga­ni­zu­je
jav­ne na­stu­pe. We­go­vo de­lo se od­i­gra­va tek ne­kim po­vo­dom. Pri­
sut­no je sa­mo u okvi­ru ne­kog fe­sti­va­la i ta­mo ne mo­`e ~ak ni
tre­nut­no da na­i­|e na od­ziv kod ve­li­ke gru­pe.
Tre­ba zna­ti, „na­i­me, da da­nas na pet auto­ra do­la­zi je­dan ~i­ta­
lac... Pi­sa­ti mo­gu mno­gi, ali ~i­ta­ti sa­mo ma­lo­broj­ni“ (Te­i­{e­i­ra
de Pa­sko­a­is, ve­li­ki por­tu­gal­ski mi­sti~­ni pi­sac XX ve­ka, u jed­nom
raz­go­vo­ru sa svo­jim pre­vo­di­o­cem Al­ber­tom Vi­go­laj­som Te­le­nom).
Pro­tiv tr­`i­{ta raz­gla­ba­nih be­smi­sli­ca ~i­ji se auto­ri gu­
ra­ju na­pred u di­gi­tal­nim ma­sa­ma, ko­na~­no, pro­tiv {i­re­wa uop­
{te, kwi­ga mo­ra da bu­de sve zgu­snu­ti­ja i za­tvo­re­ni­ja. Po­no­vo se
sa­kra­li­zu­je. Pri to­me u toj vi­so­ko­par­noj re­~i od­zva­wa i iro­ni­ja
s ko­jom je Sten­da­lov iz­da­va~ iz­ve­stio auto­ra o ne­do­voq­nom uspe­hu
pro­da­je O qu­ba­vi: „Va­{a kwi­ga je sve­ta. Ni­ko je ne do­di­ru­je.“
Ka­da ne­gde gle­da­mo Ote­la, pre sve­ga uo~i­mo da de­lo tih di­men­
zi­ja ni­je ra­zu­mqi­vo za da­na­{we mi­{qe­we o sce­ni. Mu­~i kao oce­na
za­ba­ve, is­traj­no da ose­ti da bi uvek mo­glo da po­tre­se, jer je na­pi­sa­no
da po­tre­se, ali ume­sto to­ga vi­{e ne mo­`e ~ak ni da za­go­li­ca.
Isto ta­ko: {a­li­ti se s Kra­qem Li­rom. Pu­bli­ka svu­da ~e­ka
u re­du za sni­`e­wa. Ne­{to {to se `e­li mo­ra bi­ti jef­ti­no, ~ak i
{a­la ko­ja se pra­vi na osno­vu ne­kog de­la.
„Sa­turn“ i „Epl Stor“ su sto­ga pra­va kult­na i sla­vqe­ni~­ka
me­sta, utvr­|e­wa ko­ja se op­se­da­ju no­}u, na ko­ja se stu­{te hajp ska­
kav­ci, cr­ni oblak ko­ji se skla­wa ~im se ob­zna­ni ne­ka no­vi­na ili
ne­ko sni­`e­we.
Ho­}e da me ube­de: Par­si­fal, Tri­stan, Lan­se­lot – ju­na­ci, ova
148 de­la su se od­no­si­la sa­mo na he­te­ro­sek­su­al­ne kon­ven­ci­je, a iza to­
ga se kri­je pot­pu­no ho­mo­sek­su­al­na strast. Ne po­sto­ji sek­su­al­na
nor­mal­nost – otu­da je rod­na uzur­pa­ci­ja qu­bav­nih pri­~a svet­ske
kwi­`ev­no­sti su­vi­{na isto kao i ra­ni­ja mark­si­sti~­ka, froj­dov­
ska, de­kon­struk­ti­vi­sti~­ka. Te­o­ri­je se na­d`i­vqa­va­ju u krat­kim
vre­men­skim pe­ri­o­di­ma, u pro­{lom ve­ku si­gur­no wih de­se­ti­na.
Kwi­`ev­na de­la su na to sa­mo od­ma­hi­va­la gla­vom.
Re­ak­ci­o­nar je, pre­ma iz­vor­nom smi­slu re­~i, ne­ko ko re­a­gu­je –
dok dru­gi i da­qe osta­ju ne­mi i po­vo­dqi­vi. On iona­ko re­a­gu­je sa­mo
idi­o­sin­krat­ski i sum­wa da se ra­di o mo­ral­nom na­pret­ku ka­da se u
zna­ku ero­sa sku­pqa­ju lo­bi­sti i ne­ka­da stva­ra­la~­ki kul­to­vi Dru­
gog, ~ast aut­saj­de­ra se `r­tvu­je stra­te­gi­ja­ma sti­ca­wa dru­{tve­ne
pred­no­sti. Skep­ti~­no po­sma­tra sop­stve­nu di­na­mi­ku li­be­ra­li­
za­ci­je i ega­li­za­ci­je, ko­je op­{tost, u stva­ri, ne zah­te­va, ali one
uvek iz­no­va tra­`e i na­la­ze no­vu pri­me­nu. Sko­ro kao da dr­`a­va
pro­pa­gi­ra to­le­ran­ci­ju iz apo­tro­pej­skih raz­lo­ga sve na­me­tqi­vi­je
{to je ona ugro­`e­ni­ja u re­al­nim pod­ze­mqi­ma ve­}i­ne – na­su­prot
bi­got­skim re­zul­ta­ti­ma is­tra­`i­va­wa i an­ke­ta.
Ipak, u po­li­ti~­kom osta­je rit­mi~­no po­na­vqa­we jed­ne te iste
fra­ze bez bi­lo ka­kvog ma­gi~­nog dej­stva.
Nad­zi­ra­we no­vo­gra­|an­skog `i­vo­ta ure­|u­ju pro­pi­si po­li­ti~­ki
ko­rekt­nog i do­brog. Taj ras­pa­re­ni deo mo­ra­la, je­di­no do­bro, ~e­sto je
sa­mo ob­lik na­dok­na­de ko­ja pri­pa­da do­bro za­stu­pqe­nim ma­wi­na­ma
ko­je su svo­je­vre­me­no bi­le ~i­sto va­qa­ne in­di­vi­due, ~ak aut­saj­de­ri.
Pri­tom se mo­`e uo~i­ti iz­ve­sni fa­na­ti­zam do­bro­ga. Jer to ni­je u
pr­voj li­ni­ji prav­na, ve} pre­te­`no mo­ral­na ofan­zi­va is­po­ve­da­wa
ko­ja rav­no­du­{nu ve­}i­nu pod­u~­ a­va to­me ka­ko `i­vot­ne for­me ko­je od­
stu­pa­ju po­sta­ju gra­|an­ske. Pri­hva­ti­}e to bez po­go­vo­ra, ipak je wen
so­ci­jal­ni mir za­jed­no sa pri­~om o pri­vred­nom uspe­hu po­no­vo po­tvr­
|en we­nom rav­no­du­{no­{}u. Ne pri­li­~i pro­tiv­re­~i­ti do­bro­me. Ako
se bli­`e po­gle­da, pre­po­zna­je se de­spot­ski obris }o­pa­vog do­brog.
Mo­ral­na po­zi­ci­ja ko­ja se po­vre­me­no na­zi­va „de­snom“ ne po­sto­
ji u okvi­ru kor­po­ra­ci­je. Ude­sno mo­`e da skre­ne sa­mo ra­do­zna­li. U
stva­ri, on ne dr­`i po­zi­ci­ju ve} je, kao {to je re­~e­no, idi­o­sin­krat
kog pla­{e ko­lek­tiv­no sa­mo­za­va­ra­va­we, ru­ti­ni­ra­ni po­gon ube­|e­
wa, in­te­lek­tu­al­no do­dvo­ra­va­we. On je sto­ga pre alarm­ni ure­|aj za
utr­nu­le sto­pe du­ha, upo­zo­re­we da se „sva­ki pre­sto na ko­ji se pop­ne
sma­wu­je u klu­pi­cu za pe­wa­we na ne­ki no­vi“ (@an Pa­ul)
Bu­du­}i da u me­|u­vre­nu sva­ki to­~ak auto­mo­bi­la zah­te­va kul­
tur­ni po­jam za se­be, ono {to se pre, u stva­ri, kul­ti­vi­sa­lo mo­ra
se pre­i­me­no­va­ti i u {i­rom smi­slu ubro­ja­ti u ari­sto­kra­ti­ju
biv­stva sa so­bom.
Gest no­vog do­ba, ka­`e Hof­man­stal, je­ste ~o­vek sa kwi­gom u
ru­ci kao {to je gest ra­ni­jih vre­me­na bio ~o­vek ko­ji kle­~i sklo­
pqe­nih ru­ku. 149
Gest na iz­la­zu iz no­vog do­ba je mo­bil­ni na uvu (ili onaj ko­ji
usa­mqe­no }a­ska sa slu­{a­li­ca­ma na gla­vi, ver­na ko­pi­ja idi­o­ta).
Biv­stvo sa so­bom ono­ga ko­ji ~i­ta kao ono­ga ko­ji kle­~i bi­lo je
pred­u­slov we­go­vog u~e­{}a. „Mre­`a“ je, na­pro­tiv, skra­}e­ni­ca za
neo­gra­ni­~e­no mno­{tvo u~e­sni­ka ko­ja ni­{ta i ni­ko­ga ne is­kqu­
~u­je. Sa­mo biv­stvo sa so­bom ih is­kqu­~u­je.
Mo­`da po­ne­ka qu­bav­na no} osta­ne taj­na, ali ina­~e su sva vra­
ta otvo­re­na. ^e­ga ima osim ma­fi­ja­{kih kru­go­va, a da ni­je svi­ma
do­stup­no? Tran­spa­rent­nost! Ali {ta se de­si­lo sa ve­{ti­nom dis­
kre­ci­je ko­ja je ne­kad ~u­va­la in­di­vi­due od naj­gru­bqih be­stid­no­sti
sa­mo­ra­zgo­li­}i­va­wa? Dis­kre­ci­ja bi da­nas bi­la glav­ni pri­go­vor
sve­mu {to se od­i­gra­va, is­ka­zu­je i autu­je. Br­zo je za­bo­ra­vqe­no da je
ne­kad je­di­na vred­na for­ma „ko­mu­ni­ka­ci­je“ me­|u qu­di­ma po­~i­va­la
na pret­po­stav­ci dis­kre­ci­je.
Unu­tra­{wa fi­gu­ra de­mo­kra­ti­je je ta­ko si­gur­na u se­be i ta­ko
uo~­qi­va, we­no ob­li­ko­va­we for­me je ta­ko uti­caj­no i su­ge­stiv­no da
bez mu­ke po­ve­zu­je i naj­ni­`e gru­pa­ci­je u stran­ke i wi­ho­ve ni­{tav­
ne pred­stav­ni­ke do­vo­di u ne­ki ob­lik i pri­la­go­|a­va se­bi. Ta­ko ona
u su­{ti­ni svo­je sna­ge po­se­du­je auto­ri­tet asi­mi­la­ci­je.
Mo­gla bi u me­|u­vre­me­nu pri­u­{ti­ti se­bi da do­pri­ne­se re­
ha­bi­li­ta­ci­ji ne sa­mo de­mo­krat­skih, ve} i ve­li­kih i kla­si~­nih
vr­li­na. Re­~i kao {to su po­slu­{nost, ~ast, po­sto­ja­nost, ver­nost,
po­ni­znost i do­sto­jan­stvo od­ba­~e­ne su kao ne­pri­jat­no ne­sa­vre­me­ne,
iako se u slu­~a­ju po­tre­be i pri ve­}em uz­bu­|e­wu po­vre­me­no ra­do
ne­ka do­ba­ci u ple­num.
Naj­ma­we dve sta­re kar­di­nal­ne vr­li­ne sto­je ili u ran­gu usta­va
ili kao oba­ve­zu­ju­}e mak­si­me iz­nad po­li­ti~­kog po­stu­pa­wa, prav­da i
me­ra (pri­klad­na me­ra, od­o­ka­tiv­no pro­ce­wi­va­we, raz­bo­ri­tost). Dok
dru­ge dve, mu­drost i hra­brost, kao mo­ral­ni kva­li­te­ti o ko­ji­ma se ne
di­sku­tu­je, osta­ju pra­vo par­la­men­ta za we­gov „zve­zda­ni ~as“.
Ali uza­lud­no je to sa­mim so­bom ob­u­ze­to „de­mo­krat­sko sa­mo­
ra­zu­me­va­we“, ko­je vr­li­ne iz pre­de­mo­krat­skih od­no­sa uglav­nom
sma­tra po­li­ti~­ki ne­ko­rekt­nim, snab­de­va­ti du­bqim pam­}e­wem, kao
kad bi se na kur­se­vi­ma u slo­bod­no vre­me po­ku­{a­lo na­u­~i­ti con­di­
ti­on co­ur­to­i­se. Usvo­ji­ti pro­gram dvor­skog na­~i­na `i­vo­ta po­dra­
`a­va­wem for­ma­li­zo­va­nih ce­re­mo­ni­ja. Ipak, ni to ne bi bio sa­mo
pra­zan gest – on ba­rem sa­dr­`i pri­zna­we da isto­ri­ja uzor­no­sti ne
po­~i­we tek sa uzor­nim usta­vom. Ko­ji, ina­~e, je­dva da ima uti­ca­ja
na pot­pu­no be­zu­zor­ne zo­ne na­{eg za­jed­ni~­kog `i­vo­ta, pri­vat­na
pod­ru~­ja u ko­ji­ma ta­ko­zva­ne te­ra­pi­je kru­`e kao str­vi­na­ri iz­nad
za­la i go­ste se po­kva­re­nim „od­no­si­ma“ i sli~­nim ot­pa­dom. ^e­sto
su to po­sle­di­ce eks­pli­cit­nih ma­na kao {to su bez­ob­zir­nost, ku­
ka­vi~­luk i li­ce­mer­stvo, pro­tiv ko­jih se te­ra­pi­jom ma­lo mo­`e
150 po­sti­}i, po­{to su si­gur­no pu­{te­ne u con­di­ti­on-sa­la­ud ko­ji se svu­da
prak­ti­ku­je, pro­gram sviw­skog na­~i­na `i­vo­ta ko­ji bez kon­ku­ren­
ci­je vla­da uobi­~a­je­nom sva­ko­dne­vi­com.
[ta je vi­{e od fa­its di­vers? [ta jo{ iza­zi­va za­ni­ma­we osim
me­{o­vi­tih ve­sti? Ve­li­ki u`a­si sve­ta spa­da­ju u naj­ma­we sen­za­ci­je
ko­je se na­me­}u po­sled­wem po­je­din­cu, idio­tesu. De­{a­va se ne­{to
naj­stra­{ni­je, ali zbog na­~i­na na ko­ji se ob­ja­vqu­je i o to­me go­vo­
ri, to do­spe­va do si­gur­no­snog od­boj­ni­ka iz­me­|u po­je­din­ca i fac­
tum bru­tum i ni­ka­da se ne do­vo­di u opa­snost kon­ven­ci­ja u okvi­ru
ko­je se ~o­vek spo­ra­zu­me­va u pot­pu­noj si­gur­no­sti. Uza­lud se tra­`e
tra­go­vi jav­no pro­kla­mo­va­nog pre­la­za epo­ha ko­ji se o~i­gled­no
od­i­grao bez ogra­ni­~a­va­wa uobi­~a­je­nog raz­u­me­va­wa, sa­mo jed­na
vest kao sve dru­ge, ubla­`e­na po­go­|e­no­{}u ot­por­nom na {o­ko­ve,
dr­`a­na na dis­tan­ci ob­ja­{wa­va­wem i ogla­{a­va­wem, po­i­ma­wem i
uda­ra­wem poj­mo­va.
Za we­ga, idi­o­ta, to je kao da svi dru­gi raz­go­va­ra­ju fi­no uskla­
|e­no jed­ni sa dru­gi­ma. Sve­de­no na naj­pod­no­{qi­vi­ji ste­pen ras­po­
lo­`e­wa. Sko­ro ne­sve­sno una­pred ure­|e­no od stra­ne li~­no­sti ko­je
mo­de­ri­ra­ju. For­mi­ra se ~vr­sta, kao {qu­nak tvr­da for­mal­nost
go­vo­ra ko­ji je me­|u­sob­no uskla­|en, ko­ja sva­kog po­je­din­ca {ti­ti od
sop­stve­ne (o{tri­je) sve­sti. Kon­ven­ci­ja ko­ja je mno­go ne­po­pu­stqi­
vi­ja od bi­lo ko­je ra­ni­je, po­zna­ta iz gra­|an­skog vre­me­na. Go­vo­re
bez sa­vla­|i­va­wa. Ono {to bi ih mo­ra­lo sa­vla­da­ti ne do­pi­re kroz
vre­me i ode­}u.
Dok je in­te­li­gen­ci­ja po­sta­la ma­sov­ni ta­le­nat, pa­met i pro­
sto­du­{nost su go­to­vo iz­u­mr­li. Idi­ot sto­ga po­sto­ji u vi­{e­stru­kom
sim­bo­li~­nom li­ku, ~ak i kao Ja­nu­so­va gla­va: na­pred gle­da pa­ro­di­ja
in­for­mi­sa­nog, in­fo-de­ment­nog. Na­zad gle­da ve­dri­na ne­do­dir­
nu­tog. Bi­ti ve­dri idi­ot u sve­tu in­for­mi­sa­nog zna­~i `i­ve­ti bez
ose­}a­wa uz­ne­mi­re­no­sti zbog bu­du}­no­sti, bez stra­ha. Ume­sto to­ga
se iz­ra­`a­va­ti na­~i­nom go­vo­ra ko­ji ne va­`i za in­for­mi­sa­ne, a
ko­ji ipak bez ubla­`a­va­wa i bez iz­ob­li­~a­va­wa pre­no­si vi­bra­ci­je
bu~­nog pod­ze­mqa.

BO­TO [TRA­US (Bot­ho Strauß, 1944, Na­um­burg) je­dan je od naj­po­zna­


ti­jih i naj­u­spe­{ni­jih sa­vre­me­nih ne­ma~­kih auto­ra. Stu­di­rao je ger­
ma­ni­sti­ku, so­ci­o­lo­gi­ju i te­at­ ro­lo­gi­ju, vo­dio je re­dak­ci­ju ~a­so­pi­
sa  Po­zo­ri­{te da­nas  (The­a­ter he­u­te), bio je dra­ma­turg i pre­vo­di­lac
pre ne­go {to se od­lu­~io za po­ziv pi­sca. Pro­sla­vio se kao autor dra­
ma ko­je da­nas spa­da­ju u naj­i­zvo­|e­ni­je tek­sto­ve na ne­ma~­kim po­zor­ni­
ca­ma, kao {to su Hi­po­hon­dri (Die Hypoc­hon­der, 1972), na­gra­|e­na dra­
ma  Po­zna­ta li­ca, po­me­{a­na ose­}a­wa  (Be­kan­nte Ge­sic­hter, ge­mischte
Gefühle,  1974),  Tri­lo­gi­ja po­nov­nog vi­|e­wa  (Tri­lo­gie des Wi­e­der­se­hens,
1976), Ve­li­ko i ma­lo (Groß und Kle­in, 1978), Kal­de­vej, far­sa (Kall­de­wey,
Far­ce, 1981), Park (Der Park, 1983), kri­ti~­ka dra­ma o uje­di­we­wu i na­ci­
o­nal­nom iden­ti­te­tu Za­vr­{ni hor (Schlusschor, 1991), Rav­no­te­`a (Das 151
Gle­ic­hge­wicht, 1993), Ita­ka (It­ha­ka, 1996), Po­qu­bac za­bo­ra­va (Der Kuss
des Ver­ges­sens,  1998) i mno­ge dru­ge. Me­|u pro­znim tek­sto­vi­ma se sva­
ka­ko is­ti­~e ro­man Pa­ro­vi, pro­la­zni­ci (Pa­ar­ e, Pas­san­ten, 1981), za­tim
ese­ji ko­ji su iza­zva­li bur­ne re­ak­ci­je jav­no­sti Sve ja­~i od­jek jar­~e­ve pe­
sme (Anschwel­len­der Boc­ksge­sang, 1993) i Fak­tor plu­ri­mi (Der Plu­ri­
mi Fak­tor, 2013). U we­go­vim tek­sto­vi­ma su pre­vas­hod­no za­stu­pqe­ne te­me
kao {to su ne­spo­sob­nost za ko­mu­ni­ka­ci­ju i us­po­sta­vqa­we me­|u­qud­skih
od­no­sa, po­vr­{nost, usa­mqe­nost, otu­|e­we i izo­la­ci­ja po­je­din­ca u po­
tro­{a~­kom dru­{tvu pod sna­`nim uti­ca­jem ma­sov­nih me­di­ja i kul­tu­re.
Pra­te­}i no­ve to­ko­ve, [tra­us u svo­jim no­vi­jim tek­sto­vi­ma (dra­mi Das
blin­de Gesche­hen, 2011, ese­ju Fak­tor plu­ri­mi, 2013, i pro­znim mi­ni­
ja­tu­ra­ma  Oni­rit­ti Höhlen­bil­der, 2016) te­ma­ti­zu­je i uti­caj di­gi­tal­nih
me­di­ja i vir­tu­el­nog sve­ta na sa­vre­me­nog ~o­ve­ka i kul­tu­ru. Do­bit­nik
je broj­nih na­gra­da, me­|u ko­ji­ma se sva­ka­ko is­ti­~e pre­sti­`na Na­gra­da
Ge­or­ga Bih­ne­ra (1989).
Ni­ko­li­na Zo­be­ni­ca

152
Ri­~ard Pal­mer
TRI­DE­SET TE­ZA
O IN­TER­PRE­TA­CI­JI 1

Pre­ve­la sa en­gle­skog Lu­si Sti­vens

O HER­ME­NE­U­TI^­KOM
IS­KU­STVU

1. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo (su­sret sa kwi­`ev­nim umet­ni~­kim


de­lom) su­{tin­ski je po­ve­sno. Ali ka­ko pre­o­vla­|u­ju po­gre­{na shva­
ta­wa po­ve­sti, raz­u­me­va­wa, je­zi­ka i on­to­lo­{kog sta­tu­sa kwi­`ev­nog
de­la, te­{ko je poj­mi­ti {ta to uop­{te zna­~i. Ovaj ne­us­ peh pred­sta­
vqa ja­san simp­tom ras­pro­stra­we­nog ne­do­stat­ka po­ve­sne sve­sti.
2. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo su­{tin­ski je je­zi~­ko. Raz­u­me­ti
pun zna­~aj to­ga ni­je mo­gu­}e sve dok je­zik raz­u­me­mo unu­tar ho­ri­zon­
ta „je­zi~­ko­sti“ (lin­gu­i­sti­ca­lity); to jest, ne kao alat za upra­vqa­we
sve­{}u, ve} kao me­di­jum po­sred­stvom ko­jeg svet na­sta­je pred na­ma
i u na­ma.
3. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo je di­ja­lek­ti~­ko. Plo­do­vi ove
~i­we­ni­ce mo­gu se ubra­ti ako is­ku­stvo shva­ta­mo ne kao svest ko­ja
per­ci­pi­ra objek­te, ve} kao raz­u­me­va­we ko­je se su­sre­}e sa ne­ga­ti­
vi­te­tom ko­ji pro­{i­ru­je i osve­tqa­va na­{e sa­mo­ra­zu­me­va­we.
4. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo je on­to­lo­{ko. Zna­~e­we to­ga osta­}e
ne­ja­sno sve dok se ne po­ka­`e {ta je on­to­lo­{ka funk­ci­ja raz­u­me­va­wa
i je­zi­ka; oba su on­to­lo­{ka, jer raz­ot­kri­va­ju biv­stvo­va­we stva­ri. Oni,
me­|u­tim, biv­stvo­va­we ne raz­ot­kri­va­ju kao obje­kat, na­su­prot su­bjek­tiv­
no­sti, ne­go oba­sja­va­ju biv­stvo­va­we u ko­jem ve} pre­bi­va­mo. Biv­stvo­va­we
{to se raz­ot­kri­va ni­je na­pro­sto biv­stvo­va­we objek­ta, ve} na­{e sop­
stve­no – od­no­sno, „ono {to zna­~i bi­ti“.
5. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo je do­ga­|aj, i to „je­zi~­ki do­ga­|aj“.
Kwi­`ev­nost je li­{e­na svog istin­skog di­na­mi­zma i mo­}i pro­go­va­ra­
wa, ako je raz­u­me­mo u sta­ti~­kim ka­te­go­ri­ja­ma poj­mov­nog zna­wa. Kao
is­ku­stvo do­ga­|a­ja, a ne pu­ko poj­mov­no zna­we, su­sret sa biv­stvo­va­wem
ne­kog de­la ni­je sta­ti~­ko i ide­ac ­ i­o­no, van sveg vre­me­na i vre­me­ni­
1 – ^e­tr­na­e­sto po­gla­vqe de­la Her­me­ne­u­ti­ka (Her­me­ne­u­tics), ob­ja­vqe­nog 1969. go­di­ne. (Prim.
prev.) 153
to­sti; ono {to se do­ga­|a je isti­na, ko­ja se oslo­ba­|a i ko­ja iz­mi­~e
sva­kom po­ku­{a­ju da bu­de sve­de­na na poj­mo­ve i objek­tiv­nost.
6. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo je „objek­tiv­no“. Ovo tvr­|e­we
bi­}e po­gre­{no shva­}e­no sve dok sta­ra i tre­nut­no pre­o­vla­|u­ju­}a
de­fi­ni­ci­ja objek­tiv­no­sti, ona „na­u~­na“, ne bu­de od­ba­~e­na. Pre­ma
ovoj kon­cep­ci­ji – ko­ja po­ti­~e iz vre­me­na pro­sve­ti­teq­ske bor­
be pro­tiv su­je­ver­ja, bi­go­ti­zma i na­iv­nog pri­hva­ta­wa tra­di­ci­je
– objek­tiv­nost je oru­|e po­sred­stvom ko­jeg sti­~e­mo ~i­sto i ja­sno
poj­mov­no zna­we, ne­po­mu­}e­no su­bjek­tiv­nim pre­du­be­|e­wi­ma, ta­ko
{to ne pri­hva­ta­mo ni­{ta {to „pri­rod­no sve­tlo“ ra­zu­ma ne mo­
`e „ve­ri­fi­ko­va­ti“ eks­pe­ri­men­tom. Ovaj ra­zum {to ve­ri­fi­ku­je
po­sta­je vr­hov­ni ar­bi­tar, a sva isti­na svo­ju va­lid­nost na­la­zi u
re­flek­siv­nim ope­ra­ci­ja­ma uma – od­no­sno, u su­bjek­tiv­no­sti. Pod
„su­bjek­tiv­nom“ for­mom objek­tiv­no­sti ne mi­sli se da je her­me­ne­
u­ti~­ko is­ku­stvo „objek­tiv­no“; ono {to se mi­sli ni­je na­u~­na, ve}
istin­ski „po­ve­sna“ objek­tiv­nost. Ova objek­tiv­nost od­no­si se na
~i­we­ni­cu da biv­stvo­va­we ko­je se po­ja­vqu­je u je­zi­ku i us­po­sta­vqa
u kwi­`ev­nom de­lu ni­je pro­iz­vod re­flek­siv­ne ak­tiv­no­sti uma. S
dru­ge stra­ne, ono {to se po­ja­vqu­je ni­je po­se­ban en­ti­tet za ko­ji se
pret­po­sta­vqa da oda­je ne­ka­kvo zna­~e­we iz­van vre­me­na i po­ve­sti.
Pre je re~ o to­me da se u su­sre­tu sa sve­tom ko­ji nam pru­`a ot­por
– ko­ji ne ob­li­ku­je­mo, for­mi­ra­mo, ni­ti kon­tro­li­{e­mo – kre­}e­mo
unu­tar we­ga i se­be pri­la­go­|a­va­mo for­ma­ma ko­je nam pre­da­je po­
vest. Dru­gim re­~i­ma, kre­}e­mo se unu­tar jed­ne tra­di­ci­je na­~i­na
raz­u­me­va­wa i po­gle­da na svet.
Pra­va re~ za ~o­ve­kov od­nos s je­zi­kom, po­ve­{}u i sve­tom ni­je
da ih on „ko­ri­sti“, ve} da u wi­ma „u~e­stvu­je“. Ne ob­li­ku­je­mo li~­no
mi je­zik, isto­ri­ju, ili sop­stve­ni „svet“; ve} wi­ma pri­la­go­|a­va­mo
svo­ju je­zi~­ku ak­tiv­nost. Je­zik ni­je zbi­qa ne­~i­je oru­|e, ve} na­~in
da se po­ja­vi biv­stvo­va­we. Ka­da ne­ko `e­li da is­ka­`e biv­stvo ne­ke
si­tu­a­ci­je, on ne iz­mi­{qa je­zik ko­ji bi mu pri­sta­jao, ve} ko­ri­sti
je­zik ko­ji zah­te­va si­tu­a­ci­ja. Sto­ga ono {to se sa­op­{ta­va u je­zi­ku
ni­je ne­~i­ja „re­flek­siv­nost“ ne­go sa­ma si­tu­a­ci­ja. Re­~i se ne od­no­
se pri­mar­no na su­bjek­tiv­nost, ve}, na­pro­tiv, na si­tu­ac ­ i­ju. Te­meq
objek­tiv­no­sti ne na­la­zi se u su­bjek­tiv­no­sti ono­ga ko go­vo­ri, ve} u
stvar­no­sti ko­ja na­la­zi iz­raz u je­zi­ku i po­sred­stvom we­ga. U ovoj
objek­tiv­no­sti her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo mo­ra pro­na­}i svoj te­meq.
7. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo tre­ba da bu­de vo­|e­no tek­stom.
Tekst ni­je sa­svim ana­lo­gan part­ne­ru u di­ja­lo­gu za­to {to mu je po­
treb­no po­mo­}i da pro­go­vo­ri, {to do­vo­di do te­{ko­}a ko­je ka­rak­te­
ri­{u pra­vo her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo: po­tre­ba da se ose­ti objek­ti­vo
ka­zi­va­we tek­sta u we­go­voj pu­noj „dru­go­sti”, a da se isto­vre­me­no ona
ne u~i­ni objek­tom na­{e su­bjek­tiv­no­sti. Za­da­tak in­ter­pre­ta­ci­je ne
154 tre­ba pr­vo­bit­no raz­u­me­ti kao ana­li­zu – jer to tekst istog tre­nut­ka
~i­ni objek­tom – ve} kao „raz­u­me­va­we“. Raz­u­me­va­we je naj­o­tvo­re­ni­je
ako ga shva­ta­mo kao ne­{to {to mo­`e „uhva­ti­ti” biv­stvo­va­we, pre
ne­go kao sa­mo­do­voq­nu do­ku­~u­ju­}u svest. In­ter­pre­ta­tiv­ni „~in“
ne sme bi­ti na­sil­no od­vo­|e­we, „si­lo­va­we“ tek­sta, ve} qu­bav­no
je­din­stvo ko­je iz­no­si na vi­de­lo sve mo­gu}­no­sti in­ter­pre­ta­to­ra i
tek­sta – part­ne­ra u her­me­ne­ut­ i~­kom di­ja­lo­gu.
Sled­stve­no to­me, in­ter­pre­ta­to­ro­vo pre­pu­{ta­we tek­stu ne mo­`e
bi­ti pot­pu­no, ve}, po­put `en­sko­sti ko­ja se po­mi­we u Tao Te \in­gu,2
ona is­kqu­~i­vo mo­`e pod­ra­zu­me­va­ti osva­ja­we od­o­zdo. Her­me­ne­u­
ti~­ki su­sret ni­je po­ri­ca­we ili ne­ga­ci­ja sop­stve­nog ho­ri­zon­ta (jer
po­sred­stvom we­ga mo­ra­mo vi­de­ti, a bez we­ga ne mo­`e­mo vi­de­ti uop­
{te) ve} sprem­nost da ga u slo­bod­noj otvo­re­no­sti sop­stva sta­vi­mo
na koc­ku. Pol Ti­lih (Pa­ul Til­lich) od­re­|u­je qu­bav kao nad­vla­da­
va­we odvo­je­no­sti.3 Je­din­stvo tek­sta i in­ter­pre­ta­to­ra, omo­gu­}e­no
za­jed­ni~­kim te­me­qem ko­ji je biv­stvo­va­we (od­no­sno, je­zik i po­vest),
na­di­la­zi po­ve­snu otu­|e­nost tek­sta. U fu­zi­ji ho­ri­zon­ta, {to ~i­ni
sr` her­me­ne­u­ti~­kog is­ku­stva, ne­ki ele­men­ti sop­stve­nog ho­ri­zon­ta
bi­va­ju ne­gi­ra­ni, a dru­gi afir­mi­sa­ni; ne­ki ele­men­ti u ho­ri­zon­tu
tek­sta se po­vla­~e, a dru­gi is­ti­~u (na pri­mer, de­mi­to­lo­gi­za­ci­ja). U
ovom smi­slu sva­ko pra­vo her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo pred­sta­vqa no­vu
kre­a­ci­ju, no­vo raz­ot­kri­va­we biv­stvo­va­wa. Ono sa sa­da­{wo­{}u sto­
ji u ~vr­stom od­no­su, i u isto­rij­skom smi­slu se ni­je mo­glo do­go­di­ti
ra­ni­je. Ta­kvo je i ~o­ve­ko­vo „u~e­stvo­va­we“ u sve no­vi­jim i sve­`i­jim
na­~i­ni­ma na ko­ji­ma se us­po­sta­vqa biv­stvo­va­we.
8. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo raz­u­me ono re­~e­no u sve­tlu sa­da­
{wi­ce. Dru­gi na­~in da se to ka­`e je­ste da sva­ka pra­va in­ter­pre­
ta­ci­ja pod­ra­zu­me­va we­nu „pri­me­nu“ na sa­da­{wost. Ni­je do­voq­no
ka­za­ti {ta u gra­ma­ti~­kom smi­slu zna­~i pe­sma, ako ima­mo na umu
po­ve­sni ho­ri­zont pe­sme. In­ter­pre­ta­ci­ja ni­je tak­so­nom­ski za­da­tak
fi­lo­lo­{ke re­kon­struk­ci­je i re­sta­u­ra­ci­je (da je ta­ko ne­{to mo­
gu­}e). In­ter­pre­ta­ci­ja po­zi­va in­ter­pre­ta­to­ra da smi­sao de­la u~i­ni
eks­pli­cit­nim u da­na­{wi­ci; in­ter­pre­ta­ci­ja po­zi­va da se pre­mo­sti
isto­rij­ska dis­tan­ca iz­me­|u ho­ri­zon­ta in­ter­pre­ta­to­ra i ho­ri­zon­ta
tek­sta. I u te­o­lo­{koj i prav­noj in­ter­pre­ta­ci­ji, mo­me­nat pri­me­ne je
nu­`an, pa ~ak i sre­di­{wi. Kwi­`ev­na in­ter­pre­ta­ci­ja mo­gla bi po­
ne­{to na­u­~i­ti iz iz­u~ ­ a­va­wa bor­be unu­tar te­o­lo­gi­je i pra­va, ka­ko
bi pre­va­zi­{la iza­zov po­ve­snog otu­|e­wa; te­o­lo­gi­ja i pra­vo mo­gli
bi po­nu­di­ti ko­ri­sne mo­de­le her­me­ne­u­ti~­ke si­tu­a­ci­je, ko­ji bi kwi­
`ev­nu in­ter­pre­ta­ci­ju vra­ti­le iz­gu­bqe­noj po­ve­snoj sve­sti.
9. Her­me­ne­u­ti~­ko is­ku­stvo je­ste raz­ot­kri­va­we isti­ne.
In­ter­pre­ta­tor da­nas ne mo­`e bez no­vog te­me­qa u objek­tiv­no­sti
2 – Vi­de­ti: Art­hur Wa­ley, The Way and Its Po­wer: A Study of the „Tao Te Ching“ and Its Pla­ce in
Chi­ne­se Tho­ught, na­ro­~i­to pe­sme pod bro­je­vi­ma 6 i 28. (Prim. auto­ra)
3 – Vi­de­ti we­go­vo de­lo Lo­ve, Po­wer, and Ju­sti­ce. (Prim. auto­ra) 155
(go­re­o­pi­sa­ne) i no­ve de­fi­ni­ci­je isti­ne vi­de­ti pri­ro­du ono­ga {to
se ov­de pod­ra­zu­me­va pod raz­ot­kri­va­wem isti­ne. Isti­na se ne sme
raz­u­me­ti kao ko­re­spon­den­ci­ja tvrd­we i „~i­we­ni­ce“; isti­na je
di­na­mi~­no ja­vqa­we biv­stvo­va­wa u sve­tlu ot­kri­ve­no­sti.4 Isti­na
ni­ka­da ni­je pot­pu­na, ni­ti ne­dvo­smi­sle­na; we­no „ne­pri­kri­va­we“
pre je isto­vre­me­no pri­kri­va­we isti­ne u we­noj ne­is­crp­noj pu­no­}i.
Isti­na se te­me­qi u ne­ga­ti­vi­te­tu; iz tog raz­lo­ga ot­kri­va­we isti­ne
naj­bo­qe se od­vi­ja unu­tar di­ja­lek­ti­ke u ko­joj mo} ne­ga­ti­vi­te­ta mo­
`e de­lo­va­ti. Ja­vqa­we isti­ne u her­me­ne­u­ti~­kom is­ku­stvu do­la­zi
u tom su­sre­tu s ne­ga­ti­vi­te­tom, ko­ji je ovom is­ku­stvu su­{tin­ski; u
tom slu­~a­ju is­ku­stvo se ja­vqa kao „estet­ski mo­me­nat“, ili „je­zi~­ki
do­ga­|aj“. Isti­na ni­je poj­mov­na, ni­je ~i­we­ni­ca – ona se do­ga­|a.
10. Este­ti­ka mo­ra u her­me­ne­u­ti­ci bi­ti „pro­gu­ta­na“.
„Estet­ski mo­me­nat“ ne tre­ba od­re­di­ti s ob­zi­rom na ~ul­no za­do­
voq­stvo u for­mi, ve} s ob­zi­rom na ono {to ume­ti~­ko de­lo ~i­ni
zbi­qa „umet­ni~­kim“ – ~i­we­ni­ca da se svet mo­`e traj­no us­po­sta­
vi­ti u ko­na~­nom ob­li­ku, da mo­`e pru­`i­ti pro­stor biv­stvo­va­wu i
omo­gu­}iti is­ti­ni biv­stvo­va­wa da se ot­kri­je. Ta­ko­zva­ni estet­ski
mo­me­nat ne­ma po­sto­ja­we (u fe­no­me­no­lo­{kom smi­slu) iz­van di­na­
mi­ke her­me­ne­u­ti~­kog is­ku­stva; po­ku­{aj da se estet­ski ele­ment
odvo­ji od her­me­ne­ut­ i~­kog is­ku­stva stva­ra fun­da­men­tal­no po­gre­
{no raz­u­me­va­we i ar­ti­fi­ci­jel­ne pro­ble­me. Sva­ko raz­li­ko­va­we
„estet­skog“ i „ne­e­stet­skog“ te­me­qi se na ne­va­lid­noj ra­zli­ci for­ma/
sa­dr­`aj i pred­sta­vqa uda­qa­va­we od istin­skog ka­rak­te­ra do­`i­
vqa­ja estet­skog mo­men­ta. Estet­ski mo­me­nat ne mo­`e se raz­u­me­ti
van ce­lo­kup­nog in­ter­pre­ta­tiv­nog su­sre­ta.

O TRAN­SCEN­DI­RA­WU
SU­BJEKT-OBJEKT [E­ME

11. Da­nas je vo­de­}i iza­zov u kwi­`ev­noj in­ter­pe­ta­ci­ji u Ame­ri­


ci tran­scen­di­ra­we su­bjekt-objekt {e­me (ko­jom se de­lo, kao objekt
ana­li­ze, uda­qa­va od in­ter­pre­ta­to­ra). Fe­no­me­no­lo­gi­ja uti­re put
su­o­~a­va­wu sa ovim iza­zo­vom. Je­dan od pu­te­va je­ste ne­ma~­ka her­me­
ne­u­ti­ka Haj­de­ge­ra i Ga­da­me­ra. Dru­gi se po­ka­zu­je u fran­cu­skoj fe­
no­me­no­lo­{koj kwi­`ev­noj kri­ti­ci (Sar­tr, Blan­{o, Ri­{ar, Ba­slar)5
i sa­vre­me­noj fran­cu­skoj fe­no­me­no­lo­{koj fi­lo­zo­fi­ji (Ri­ker, Du­
fren, Gus­dorf, Mer­lo-Pon­ti6). Mno­gi pu­te­vi su otvo­re­ni.
4 – Vi­de­ti: He­i­deg­ger, Pla­tons Le­hre von der Wa­hr­he­it: Mit einem Bri­ef über den “Hu­ma­ni­smus”.
(Prim. auto­ra)
5 – Vi­de­ti: Ne­al Oxen­han­dler, „On­to­lo­gi­cal Cri­ti­cism in Ame­ri­ca and Fran­ce“, Mo­dern Lan­gu­a­ge
Re­vi­ew LV (1960), 17–23. (Prim. auto­ra)
6 – Ra­do­vi ovih auto­ra mo­gu se na­}i pre­ve­de­ni u iz­da­wu Nor­thwe­stern Uni­ver­sity Press. (Prim.
156 auto­ra)
O AUTO­NO­MI­JI I OBJEK­TIV­NOM
STA­TU­SU UMET­NI^­KOG DE­LA

12. „No­va kri­ti­ka“ (The New Cri­ti­cism) su­{tin­ski je u pra­vu u


po­gle­du auto­no­mi­je kwi­`ev­nog umet­ni~­kog de­la; tra­`i­ti u de­lu
su­bjek­tiv­nost auto­ra s pra­vom se sma­tra gre­{kom (i to sve­snom),
a sve­do­~an­stvo pi­sca o we­go­vim na­me­ra­ma is­prav­no se sma­tra ne­
pri­hva­tlqi­vim do­ka­zom. Na pri­mer, ne in­te­re­su­ju nas na pr­vom
me­stu Mil­to­no­ve na­me­re ili ose­}a­wa u ve­zi sa ar­han­|e­lom ko­ji
str­mo­gla­vo pa­da, u pla­me­nu, iz raj­skog ne­ba; ve} je­dan na­~in da
raz­u­me­mo Sa­ta­nu, ko­ji se us­po­sta­vqa u tek­stu. Za­ni­ma nas „ono
re­~e­no“, a ne Mil­to­no­ve na­me­re ili li~­nost. U tek­stu se pri­vo­di
u pri­kaz jed­na „stvar­nost“. U sce­na­ma Raj­skog vr­ta u „Iz­gu­bqe­nom
ra­ju“, stvar­nost se us­po­sta­vqa. Ne za­ni­ma nas da li Mil­ton, za­pra­
vo, ga­ji ova ose­}a­wa, ni­ti da li su ih „za­i­sta“ ga­ji­li Adam i Eva,
jer se tu is­ka­zu­je ne­{to du­bqe i uni­ver­zal­ni­je: mo­gu}­no­sti ko­je
pre­bi­va­ju u biv­stvo­va­wu, oba­sja­ne na tre­nu­tak u wi­ho­voj isti­ni,
ko­ja ni­je na­u~­na, ali je sve­jed­no isti­na.

O ME­TO­DU I ME­TO­DI­MA

13. Me­tod je te­`wa in­ter­pre­ta­to­ra da me­ri i kon­tro­li­{e;


su­prot­nost to­me bi­lo bi pre­pu­sti­ti se vo|­stvu fe­no­me­na. Otvo­re­
nost „is­ku­stva“, od ko­je tek­stom sam in­ter­pre­ta­tor bi­va pro­me­wen,
su­prot­sta­vqe­no je me­to­du. Ta­ko je me­tod u stvar­no­sti jed­na for­ma
dog­ma­ti­zma ko­ja odva­ja in­ter­pre­ta­to­ra od de­la, sto­ji iz­me­|u wih
i spre­~a­va in­ter­pre­ta­to­ra da do­`i­vi de­lo u we­go­voj pu­no­}i. Ana­
li­ti~­ko vi­|e­we sle­po je za is­ku­stvo; to je ana­li­ti~­ko sle­pi­lo.
14. Mo­der­ni, teh­no­lo­{ki na­~in raz­mi­{qa­wa i vo­qa-za-mo}
ko­ja to­me le­`i u ko­re­nu na­vo­di na raz­mi­{qa­we u prav­cu „ovla­da­
va­wa pred­me­tom“ i „na­pa­da­wa“ stva­ri. U kwi­`ev­no­sti ovaj teh­no­
lo­{ki fo­kus bi­va uo~­qiv u iz­na­la­`e­wu ta­kvog zna­wa o „objek­tu“,
od­no­sno tek­stu, ko­ji }e pru­`i­ti zna­we ili kon­tro­lu objek­ta. Ta­
kve „si­lo­va­teq­ske“ te­or­ i­je in­ter­pre­ta­ci­je, ako ih mo­`e­mo ta­ko
na­zva­ti, ima­ju je­dan do te me­re ego­cen­tri­~an, dog­ma­ti­~an i za­tvo­
ren pri­stup de­lu da sa­mo de­lo po­sta­je fri­gid­no. Hlad­na ana­li­
za struk­tu­re i obra­za­ca ne da­je mno­go pro­sto­ra „za­do­voq­stvu“ u
kwi­`ev­no­sti.
15. For­ma ne tre­ba da bu­de po­la­zna ta~­ka kwi­`ev­ne in­ter­
pre­ta­ci­je, ni­ti bi mo­me­nat for­me tre­ba­lo da bu­de iz­dvo­jen i
eti­ke­ti­ran kao pra­vi „estet­ski“ ele­ment. Na­pro­tiv, ve­ro­va­we
da je for­ma odvo­ji­va od sa­dr­`a­ja i/ili od ce­lo­kup­nog smi­sle­nog
je­din­stva de­la je po­gre­{no i za­sni­va se na kri­vim fi­lo­zof­skim 157
pret­po­stav­ka­ma; ne po­sto­ji ~i­sta este­ti­ka, kao {to ne po­sto­ji ni
umet­nost ra­di umet­no­sti. Odva­ja­we ide­je ili te­me od we­ne ma­
te­ri­jal­ne for­me je isto ta­ko ~i­sto mi­sa­o­na ak­tiv­nost, jer ne­ma
upo­ri­{te u ne­~i­jem is­ku­stve­nom su­sre­tu sa sa­mim de­lom. Tvr­di­ti,
pre­ma to­me, da estet­ski ele­ment de­la pri­pa­da we­go­voj for­mi odvo­
je­no od ne­e­stet­skih ele­me­na­ta ni­je va­lid­no. Sva­ko raz­li­ko­va­we
estet­skog i ne­e­stet­skog po­sta­je igra re­~i za­sno­va­na na po­gre­{nim
de­fi­ni­ci­ja­ma, po­{to je estet­ski mo­me­nat je­din­stvo u ko­jem se
us­po­sta­vqa svet. Zna­~e­we ili idej­ni sa­dr­`aj ovog sve­ta ne mo­gu
se odvo­ji­ti od ~ul­ne for­me de­la, i oni ni­su odvo­je­ni u mo­men­tu
estet­skog su­sre­ta. Ka­ko je odva­ja­we for­me od sa­dr­`a­ja u estet­skom
smi­slu ne­va­lid­no, i po­{to je pro­iz­vod re­flek­siv­nog mi­{qe­wa
ko­je do­la­zi na­kon sa­mog is­ku­stva, za­po­~e­ti raz­ma­tra­wem for­me
zna­~i da je kwi­`ev­na in­ter­pre­ta­ci­ja ve} na po­~et­ku od­u­sta­la od
je­din­stva i pu­no­}e estet­skog mo­men­ta;
16. Po­la­zi­{te sva­ke kwi­`ev­ne in­ter­pe­ta­ci­je mo­ra bi­ti je­zi~­
ki do­ga­|aj is­ku­stva sa­mog de­la, od­no­sno ono­ga {to de­lo „ka­zu­je“.
Mo} „pro­go­va­ra­wa“ kwi­`ev­nog de­la, a ne we­go­va for­ma, ~i­ni te­
meq smi­sle­no­sti na­{eg su­sre­ta s wim. To ni­je ne­{to odvo­je­no od
for­me; na­pro­tiv, de­lo go­vo­ri u for­mi i po­sred­stvom we. Unu­tra­
{we je­din­stvo for­me i ono­ga {to se go­vo­ri ~i­ni osnov unu­tra­{weg
je­din­stva isti­ne i estet­skog is­ku­stva. „Ka­zi­va­we“ umet­ni~­kog
de­la je­ste raz­ot­kri­va­we biv­stvo­va­wa; we­go­vo isi­ja­va­wa je­ste mo}
isti­ne biv­stvo­va­wa; umet­nik ima mo­gu}­nost da is­ko­ri­sti unu­
tra­{wu sve­tlost ma­te­ri­jal­nog pred­lo­{ka (na pri­mer, tek­stu­ru
zvu­ka, tvr­do­}u i sjaj me­ta­la, i mo} bo­ja) i pri­ve­de u pri­kaz isti­nu
biv­stvo­va­wa. Je­zik ima mo} da go­vo­ri, da svet pri­ve­de u pri­kaz.
Na to mi­sli Haj­de­ger ka­da ka­`e, za­jed­no sa Hel­der­li­nom, da ~o­vek
na ze­mqi pre­bi­va „pe­sni~­ki“.7
17. Pra­va qu­bav za kwi­`ev­nost ni­je i ni­ka­da ne­}e bi­ti u`i­tak
u ~i­stoj for­mi. Qu­bav pre­ma kwi­`ev­no­sti je­ste od-go­vor­qi­vost
za mo} „pro­go­va­ra­wa“ kwi­`ev­no­sti. Kao {to je ukra­{a­va­we pu­dle
za­rad „estet­skog u`it­ka“ ve­ro­vat­no ego­i­sti~­no de­lo ko­je ne­ma ve­
ze sa ne­kom du­bqom qu­ba­vqu pre­ma `i­vo­ti­wi, ta­ko i raz­u­me­va­we
kwi­`ev­no­sti kao pu­ke igre ili za­ba­ve uka­zu­je na od­su­stvo istin­
skog raz­u­me­va­wa kwi­`ev­no­sti. Oho­la na­me­ra iz­ra­`e­na u neo­dl ­ o­
`nom zah­te­vu za poj­mov­nim ovla­da­va­wem isto ta­ko ni­je qu­bav, ve}
pa­ter­na­li­zu­ju­}e za­gu­{i­va­we.
18. Ni­je in­ter­pre­ta­tor onaj ko je do­ku­~io smi­sao tek­sta,
ve} je smi­sao tek­sta we­ga „{~e­pao“. Ka­da gle­da­mo pred­sta­vu ili
igru, ili ~i­ta­mo ro­man, ne sto­ji­mo iz­nad to­ga kao su­bjekt ko­ji
raz­mi­{qa o objek­tu, ve} smo uhva­}e­ni u unu­tra­{wem kre­ta­wu
7 – Vi­de­ti „Hölder­lin und das We­sen der Dic­htung“ u: He­i­deg­ger, Erl­äu­te­run­gen zu Hölder­lins Dic­
158 htung; He­i­deg­ger, Exi­sten­ce and Be­ing, Chi­ca­go: Reg­nery, 1949, str. 270–91. (Prim. auto­ra)
one stva­ri ko­ja se otva­ra – „{~e­pa­ni“ smo. To je her­me­ne­u­ti~­ki
fe­no­men ko­ji teh­no­lo­{ki pri­stup kwi­`ev­no­sti ma­hom ig­no­ri­
{e; her­me­ne­u­ti~­ka si­tu­a­ci­ja se po­gre­{no shva­ta ako se­be raz­u­
me­mo kao one ko­ji go­spo­da­re i upra­vqa­ju si­tu­a­ci­jom. Na­pro­tiv,
mi smo u~e­sni­ci, i to ne do kra­ja, po­{to ne mo­`e­mo za­ko­ra­~i­ti
u si­tu­a­ci­ju da je pro­me­ni­mo, ve} smo ne­mo}­ni da uti­~e­mo na ne­
pro­men­qi­vost tek­sta.
19. Ne­ki pri­stu­pi umet­no­sti is­ti­~u za­nat­sku ume­{nost; me­
|u­tim, po­treb­na je ve­li­ka ume­{nost da se na­pra­vi ci­pe­la, u dr­vo­
deq­skom za­na­tu, ili u iz­ra­di ne­ka­kvog ala­ta. Umet­ni~­ko de­lo ni­je
alat. U`i­va­we u umet­no­sti ni­je na­pro­sto ~ul­ni u`i­tak u for­mi;
ono ni­je jef­ti­ni pred­met za­do­voq­stva. Da, po­sre­di je za­nat­ska
ume­{nost; po­sre­di je i ~ul­no za­do­voq­stvo. Me­|u­tim, raz­u­me­ti to
kao po­la­zi­{te ili glav­ni aspekt umet­no­sti pred­sta­vqa na­iv­ni
re­duk­ci­on­ i­zam. Umet­nost je umet­nost ka­da pri­vo­di u pri­kaz je­dan
svet, a ve­li­ka umet­nost ima ta­kvu pu­no­}u isti­ne biv­stvo­va­wa da
mi za­ti­~e­mo svoj sop­stve­ni ho­ri­zont (de­li­mi~­no) ne­gi­ran, i ja­vqa
se sve­`i­na raz­um ­ e­va­wa ko­ja se mo­`e raz­u­me­ti sa­mo u ka­te­go­ri­ji
„is­ku­stva“. Su­sret s ve­li­kim umet­ni~­kim de­lom uvek je is­ku­stvo,
u naj­du­bqem smi­slu te re­~i.
20. ^i­ta­we de­la, sto­ga, ni­je sti­ca­we poj­mov­nog zna­wa po­sred­
stvom po­sma­tra­wa ili pro­mi­{qa­wa. To je „is­ku­stvo“ – „kr­{e­we“
i „pro­bi­ja­we“ ne­~i­jeg vi­|e­wa stva­ri. Ni­je in­ter­pre­ta­tor onaj ko
upra­vqa de­lom, jer ono osta­je isto; pre, de­lo se uti­sku­je u in­ter­
pre­ta­to­ru, ko­ji on­da bi­va to­li­ko iz­me­wen da vi­{e ni­ka­da ne mo­`e
po­vra­ti­ti ne­vi­nost ko­ju je od­ne­lo is­ku­stvo.
21. Po­sto­je­}i me­to­di za po­ku­{aj „raz­u­me­va­wa“ kwi­`ev­nog de­la
sklo­ni su ko­ri­{}e­wu kon­cep­tu­al­nih de­fi­ni­ci­ja raz­u­me­va­wa ko­je
ne od­go­va­ra­ju her­me­ne­u­ti~­kom is­ku­stvu. Pre­~e­sto one pre­uz­ i­ma­ju
da­te for­mu­le i una­pred ih ima­ju u vi­du: one an­ti­ci­pi­ra­ju iro­ni­
ju i pa­ra­doks, ili lajt­mo­ti­ve, ili ar­he­tip­ske si­tu­a­ci­je. Oni ne
oslu­{ku­ju de­lo, ko­li­ko ga pre­i­spi­tu­ju. Tu­ma­~e­we kwi­`ev­no­sti ne
bi tre­ba­lo da ima ka­rak­ter ari­sto­te­lov­ske for­mal­ne ana­li­ze, sa
una­pred od­re­|e­nim ka­te­go­ri­ja­ma. Pro­ces do­la­`e­wa do raz­u­me­va­wa
kwi­`ev­nog de­la vi­{e je po­put so­kra­tov­skog di­ja­lo­ga – di­ja­lek­ti~­
ko kru­`e­we i do­la­`e­we do sa­me stva­ri pu­tem pi­ta­wa i od­go­vo­ra.
Po­sto­ji ve­li­ka raz­li­ka iz­me­|u pi­ta­wa ko­je po­sta­vqa ana­li­ti­~ar
ko­ji na­pro­sto tra­`i od­go­vor i si­gu­ran je u svo­ju po­zi­ci­ju, i pra­vog
pi­ta­wa ko­je po­ti­~e od sa­mo­i­spi­ti­va­wa, od pri­hva­ta­wa sop­stve­ne
ne­si­gur­no­sti. Ovo is­pi­ti­va­we po­~i­we od pi­ta­wa: zar ni­je ta­ko
da...? To ni­je pu­ko is­pi­ti­va­we „objek­ta“, ve} „su­bjek­ta“ (da stva­ri
po­sta­vi­mo u su­bjekt-objekt ter­mi­no­lo­gi­ji).
22. Me­tod do­bi­ja svo­ju po­tvr­du sa­mo ako je uspe­{an. Ako na­~in
biv­stvo­va­wa umet­ni~­kog de­la – kao do­ga­|aj ko­ji otva­ra svet – iz­mi­~e 159
i be­`i od ak­tu­el­nih me­to­da, ta­da re­zul­ta­ti ima­ju upit­nu vred­nost
i na osno­vu pri­me­na me­to­da ko­ji su ne­sa­mer­qi­vi s pri­ro­dom fe­no­
me­na. Oni gu­be na svo­joj va­lid­no­sti ~ak i na na­u~­nim te­me­qi­ma.
23. Raz­u­me­ti tekst ne zna­~i na­pro­sto bom­bar­do­va­ti ga pi­ta­
wi­ma, ve} raz­u­me­ti pi­ta­we ko­je se po­sta­vqa ~i­ta­o­cu. To zna­~i
raz­u­me­ti pi­ta­we ko­je sto­ji u po­za­di­ni tek­sta, pi­ta­we ko­je je u~i­
ni­lo tekst mo­gu­}im. Kwi­`ev­na in­ter­pre­ta­ci­ja mo­ra da raz­vi­je
di­na­mi­ku i ume­}e ~uve­wa i slu­{a­wa. Ona mo­ra da raz­vi­je otvo­
re­nost za kre­at­ iv­ni ne­ga­ti­vi­tet, za u~e­we ne­~e­ga {to se ne mo­`e
an­ti­ci­pi­ra­ti ili pred­vi­de­ti.

PO­TRE­BA ZA PO­VE­SNOM SVE­[]U


U KWI­@EV­NOJ IN­TER­PRE­TA­CI­JI

24. Da­nas je kqu~­ni pro­blem u ame­ri~­koj kwi­`ev­noj in­ter­


pre­ta­ci­ji ne­do­sta­tak po­ve­sne sve­sti, {to za po­sle­di­cu ima ne­mo­
gu}­nost da se uvi­di su­{tin­ska po­ve­snost kwi­`ev­no­sti. Ve­li­ki
deo na­stav­ni­ka kwi­`ev­no­sti u Ame­ri­ci, mo­`da i ve­}i­na, mo­gu
se raz­vr­sta­ti u „for­ma­li­ste“ ili „an­ti­kva­re“. Pr­vi svo­ju mi­sao
ne­sve­sno na­sta­vqa­ju na gre­{a­ka­ma su­bjek­ti­vi­zo­va­ne este­ti­ke i
ve­ru­ju da je su­{ti­na estet­skog mo­men­ta su­sre­ta u osno­vi stvar
for­me. Iz ovog raz­lo­ga su­sret sa kwi­`ev­nim de­lom raz­u­meo se u
sta­ti~­kim, atem­po­ral­nim ka­te­go­ri­ja­ma, a „po­ve­sni“ ka­rak­ter kwi­
`ev­no­sti je iz­gu­bqen. An­ti­kva­ri ni­su im­pre­si­o­ni­ra­ni po­ku­{a­jem
da se in­ter­pre­ta­ci­ja kwi­`ev­no­sti tran­sfor­mi­{e u for­mal­nu
ana­li­zu, ve} kao svoj ciq vi­de raz­u­me­va­we de­la u kon­tek­stu we­ga
sa­mog i we­go­vog vre­me­na, ta­ko da is­tra­`i­va~ kwi­`ev­no­sti osam­
na­e­stog ve­ka raz­um­ e kao svoj za­da­tak da ko­li­ko god je mo­gu­}e `i­vi
u osam­na­e­stom ve­ku. On za­mi­{qa da je taj vek mo­`da i in­te­re­sant­
ni­ji od we­go­ve sa­da­{wo­sti, po­{to ta­da­{we ka­fe­te­ri­je i wi­ho­vu
at­mos­fe­ru je da­nas ne­mo­gu­}e na­}i. Ali ni in­te­res an­ti­kva­ra za
iz­u­~a­va­we pro­{lo­sti, ni svo­|e­we kwi­`ev­no­sti na we­nu for­mal­
nu di­na­mi­ku, ne po­ka­zu­ju ne­ku istin­sku po­ve­snu svest. Na­pro­tiv,
oni uka­zu­ju na sa­vre­me­no ne­ra­zu­me­va­we po­ve­sti.
25. Kwi­`ev­nost je su­{tin­ski po­ve­sna. Da bi­smo raz­um ­ e­li
ne­ko kwi­`ev­no de­lo, ne tre­ba da ko­ri­sti­mo for­mal­ne ili na­u~­ne
ka­te­go­ri­je, ve} se mo­ra­mo u pre­struk­tu­ri na­{eg raz­u­me­va­wa okre­
nu­ti po­ve­sno ob­li­ko­va­nom vi­|e­wu nas sa­mih i sve­ta. Ob­lik ne­~i­jih
na­me­ra, pret­po­stav­ki i po­gle­da na stva­ri pred­sta­vqa za­ve­{ta­we
pro­{lo­sti. Mi se, ta­ko, kre­}e­mo i po­sto­ji­mo u po­ve­sno ob­li­ko­va­
nom sve­tu sop­stve­nog raz­u­me­va­wa; ka­da se su­sret­ne­mo s kwi­`ev­nim
de­lom, to pred­sta­vqa dru­gi „svet“. Ovaj svet ni­je sa­svim ne­po­ve­zan
160 sa sve­tom ~i­ta­o­ca; na­pro­tiv, iskre­no is­ku­stvo sve­ta do­vo­di do pro­
du­bqi­va­wa sop­stve­nog sa­mo­ra­zu­me­va­wa. Ono do­pu­wa­va i uve­}a­va
na­{e sop­stve­no po­ve­sno ob­li­ko­va­no raz­um ­ e­va­we; pro­~i­ta­ti ve­li­ko
kwi­`ev­no de­lo zbi­qa je „po­ve­sno“ is­ku­stvo.
„Is­ku­stvo“ je va­`na re~, po­{to je ono po svom ka­rak­te­ru po­ve­sno.
To je na­~in na ko­ji je ob­li­ko­va­no na­{e raz­u­me­va­we „sve­ta“. Kao {to
is­ku­stvo u sva­ko­dnev­nom `i­vo­tu u~i ne­~e­mu {to smo ili za­bo­ra­vi­li,
ili ni­smo ni zna­li, ta­ko je i is­ku­stvo su­sre­ta s kwi­`ev­nim de­lom
zbi­qa „is­ku­stvo“ i po­sta­je deo na­{e li~­ne isto­ri­je, deo to­ka raz­u­
me­va­wa {to nam je pre­da­je pro­{lost, u ko­joj `i­vi­mo i kre­}e­mo se.
26. Za­da­tak in­te­pre­ta­ci­je sa­sto­ji se, pre­ma to­me, u pre­
mo­{}a­va­wu isto­rij­ske dis­tan­ce. Ka­da se tu­ma­~i tekst iz ne­kog
pro­{log do­ba, in­ter­pre­ta­tor ne pra­zni svoj um, ni­ti na­pu­{ta sa­
svim sa­da­{wost; on to no­si sa so­bom i ko­ri­sti da bi raz­u­meo di­
ja­lek­ti~­ki su­sret sop­stve­nog ho­ri­zon­ta s ho­ri­zon­tom kwi­`ev­nog
de­la. Ide­ja isto­rij­ske re­kon­struk­ci­je, ili po­zna­va­wa pro­{lo­sti
sa­svim izo­lo­va­ne sa­me za se­be, je­ste ro­man­ti­~an mit, jed­na ne­mo­
gu}­nost, po­put ide­je o „in­ter­pre­ta­ci­ji bez pret­po­stav­ki“. Ta­ko
ne­{to ne po­sto­ji. Kwi­`ev­na in­ter­pre­ta­ci­ja mo­ra, po­put te­o­lo­
{ke i prav­ni~­ke in­te­pre­ta­ci­je, ili da se od­no­si na sa­da­{wost,
ili da umre. Ono {to se u kwi­`ev­no­sti ne mo­`e od­no­si­ti na nas
u sa­da­{wo­sti je­ste mr­tvo. Za­da­tak in­ter­pre­ta­ci­je mo­`e u ne­kim
slu­~a­je­vi­ma da po­ka­`e ka­ko ono {to je na­iz­gled mr­tvo ima ne­ka­kve
ve­ze sa sa­da­{wo­{}u, od­no­sno, sa sa­da­{wim ho­ri­zon­tom o~e­ki­va­
wa i sa­da­{wim sve­tom sa­mo­ra­zu­me­va­wa. De­mi­to­lo­gi­za­ci­ja ({to ne
zna­~i ne­sta­nak mi­ta ve} shva­ta­we da u mi­tu mo­ra­mo vi­de­ti ono {to
je smi­sle­no) u prin­ci­pu bi tre­ba­lo da pred­sta­vqa za­da­tak kwi­`ev­
ne in­ter­pre­ta­ci­je. Tek on­da ka­da da­na­{wi in­te­pre­ta­to­ri raz­vi­ju
po­ve­snu svest, pa ta­ko i uvid u isto­rij­ske pro­ble­me in­ter­pre­ta­ci­je
kwi­`ev­no­sti, raz­u­me­}e i zna­~aj de­mi­to­lo­gi­za­ci­je za kwi­`ev­nost.
27. Za nas da­nas, po­ve­sno raz­um ­ e­va­we i po­ve­sna svest mo­ra­ju
da se po­ja­ve u vi­du fe­no­me­no­lo­{ke kri­ti­ke na­u~­nog po­gle­da na
stva­ri. U osno­vi ove kri­ti­ke le­`i ana­li­za pred­ra­zu­me­va­wa, ko­
ja ot­kri­va po­ve­snost na­{eg raz­um ­ e­va­wa i sve­ta. Kraj­wi re­zul­tat
bi­}e ot­kri­}e vre­me­ni­to­sti. Raz­u­me­va­we kwi­`ev­no­sti ili ne­kog
umet­ni~­kog de­la od­i­gra­va se u mo­du­su vre­me­ni­to­sti. Dru­gim re­~i­
ma, su­sre­}e­mo se s de­lom u sa­da­{wo­sti, ali na te­me­qu pri­se­}awa
(po­ve­sno for­mi­ra­nog raz­u­me­va­wa) i an­ti­ci­pa­ci­je (na­~i­na na ko­ji
ne­~i­je raz­u­me­va­we pro­jek­tu­je bu­du}­nost). Raz­u­me­va­we ni­je sta­ti~­no
zna­we ko­je le­`i iz­van vre­me­na; ono ima od­re­|e­no me­sto u vre­me­nu
i pro­sto­ru – u po­ve­sti. We­go­va in­ter­pre­ta­ci­ja po­pri­mi}e dru­ga­
~i­ji ka­rak­ter ka­da se po­ja­vi pred ~i­ta­o­cem sa­da, u ovom ~a­su, na
ovom me­stu.
28. Sled­stve­no to­me, raz­u­me­va­we kwi­`ev­nog de­la ne tre­ba
raz­u­me­ti u pro­stor­nim, sta­ti~­kim, ne­vre­me­ni­tim ka­te­go­ri­ja­ma 161
poj­mov­nog zna­wa, jer ono ima ka­rak­ter do­ga­|a­ja (od­no­sno, po­ve­
sti). Smi­sao kwi­`ev­nog de­la je di­na­mi~­ko, vre­me­ni­to, li~­no. U
poj­mov­nom zna­wu sa­mo je deo na­{eg uma ak­ti­van, dok u raz­um ­ e­va­wu
kwi­`ev­no­sti na­{e sa­mo­ra­zu­me­va­we nu­`no stu­pa na sce­nu. De­lo
nam se obra­}a kao li~­no­sti; u su­prot­nom, su­sret s wim je ne­us­ pe­
{an. Kwi­`ev­nost, ukrat­ko, ni­je poj­mov­no zna­we, ve} is­ku­stvo.
29. Na­uk ­ a i poj­mov­no zna­we idu za­jed­no, kao i is­ku­stvo i po­
vest. Kwi­`ev­na in­ter­pre­ta­ci­ja se­be tre­ba da raz­u­me kao da pri­
pa­da ovom dru­gom. To ne zna­~i da tre­ba od­ba­ci­ti poj­mov­no zna­we,
ve} da se ono mo­ra na­di­}i i ob­uh ­ va­ti­ti.
30. Da­nas je, pre­ma to­me, za­da­tak in­ter­pre­ta­ci­je da se otrg­ne
od na­u~­ne objek­tiv­no­sti i na­u~­ni­ko­vog na­~i­na gle­da­wa na stva­ri
i da ob­no­vi ose­}aj za po­ve­snost po­sto­ja­wa. To­li­ko smo uslo­vqe­ni
per­spek­ti­vom teh­no­lo­{kog raz­mi­{qa­wa da se na­{a po­ve­snost
is­po­qa­va tek u ret­kim tre­nu­ci­ma.
Su­sre­}e­mo se s po­ve­snim ka­rak­te­rom in­ter­pre­ta­ci­je on­da kad
uvi­di­mo da ni­jed­na in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je „jed­nom za­na­vek“ ona „pra­
va“; sva­ko do­ba iz­no­va in­ter­pre­ti­ra Pla­to­na, Dan­tea, [ek­spi­ra,
Mil­to­na, i dru­ge ve­li­ke sve­tle ta~­ke na­{eg na­sled­stva. Ova ~i­we­
ni­ca nam po­sta­je ja­sna ka­da vi­di­mo ka­ko po­sta­je­mo ne­is­gur­ni u
do­di­ru sa sa­vre­me­nom umet­no­{}u i kwi­`ev­no­{}u. Ne zna­mo ka­ko
}e po­vest „pre­su­di­ti“ u slu­~a­je­vi­ma Xo­na Bar­ta, Xo­na Ap­daj­ka i
Xej­msa Bol­dvi­na, upr­kos na­{im re­cen­zi­ja­ma i sa­mo­u­ve­re­no­sti.
Pre­su­de He­min­gve­ju, Fok­ne­ru i T. S. Eli­o­tu za­pra­vo su da­le­ko od
ko­na~­nih. Po­sta­je­mo sve­sni po­ve­sno­sti ka­da pi­ta­mo za ne­{to iz­
van pri­vid­ne objek­tiv­no­sti te­o­rij­skog i na­u~­nog, vi­dqi­vog i ma­
te­ma­ti~­kog – za one sta­ti~­ke, me­ha­ni~­ke, ~i­sto ide­a­ci­o­ne stva­ri
ko­je sto­je iz­van po­ve­sti i ne ukqu­~u­ju na­{e sa­mo­ra­zu­me­va­we ka­da
je po­treb­no da ih shva­ti­mo. Po­se­`e­mo za po­ve­snim u si­tu­a­ci­ji gde
po­sto­ji po­ziv na „li~­no zna­we“8, ne­str­pqi­vost zbog fa­na­ti~­ne
po­tra­ge na­uk­ e za po­re­klom, uzro~­no­{}u, ne­u­ro­lo­{kim osno­va­ma,
i po­ziv na po­vra­tak bo­gat­stvu i slo­`e­no­sti kon­kret­ne sve­sno­sti
pri­li­kom in­ter­pre­ta­ci­je kwi­`ev­no­sti.9 Uvi­|a­mo po­ve­snost po­
sto­ja­wa ka­da ~ist i ja­san svet na­u~­nih poj­mo­va po­sta­vi­mo na­su­prot
sve­ta kon­flik­ta, dvo­si­mi­sle­no­sti i pat­we, ko­ji su deo na­{ih
sva­ko­dne­vi­ca, jer je „pro­`i­vqe­no is­ku­stvo“ u svo­joj struk­tu­ri po­
ve­sno. Je­zik je po­ve­stan – on je skla­di­{te po­gle­da na stva­ri na­{e
ce­lo­kup­ne kul­tu­re. Sa­ma in­ter­pre­ta­ci­ja je, ukrat­ko, po­ve­sna, a
ako po­ku­{a­mo da na­pra­vi­mo od we ne­{to dru­go, ne­{to ma­we, osi­
ro­ma­{u­je­mo in­ter­pre­ta­ci­ju – a ti­me i se­be sa­me.
8 – Mic­ha­el Po­lanyi, Per­so­nal Know­led­ge. (Prim. auto­ra)
9 – Ma­u­ri­ce Na­tan­son, „Phe­no­me­no­logy and the The­ory of Li­te­ra­tu­re,” u: Li­te­ra­tu­re, Phi­lo­sophy, and
the So­ci­al Sci­en­ces: Es­says in Exi­sten­ti­a­lism and Phe­no­me­no­logy, The Ha­gue: Nij­hoff, 1962, str.
162 79–100. (Prim. auto­ra)
RI­^ARD PAL­MER (Ric­hard Pal­mer) ro­|en je u Fe­nik­su (Ari­zo­
na) u SAD 1933. go­di­ne. Bio je pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je i re­li­gi­je na Ko­
le­xu Mek­ma­rej (Mac­Mur­ray Col­le­ge). Is­tak­nu­ta oblast we­go­vog in­te­
re­so­va­wa bi­la je her­me­ne­u­ti­ka, na­ro­~i­to fi­lo­zof­ska her­me­ne­u­ti­ka
i mi­sao Han­sa Ge­or­ga Ga­da­me­ra. Umro je 2015. go­di­ne.
L. S.

163
Nor­bert Ba­hlajt­ner
NE­MA^­KE PRE­VO­DI­TEQ­KE
IZ­ME­\U 1750. I 1850.
© Norbert Bachleitner
Pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}

Za­hva­qu­ju­}i `en­skim stu­di­ja­ma, zna­mo da su u XVI­II i XIX ve­


ku `e­ne van sva­ke sum­we na­ve­li­ko pi­sa­le, pre­vo­di­le i ob­ja­vqi­va­le
kwi­ge, i da su se po­pu­lar­na kwi­`ev­nost i pre­vo­di­la­{tvo ubra­ja­li
me­|u glav­na pod­ru~­ja wi­ho­ve de­lat­no­sti. Ve} je Vir­xi­ni­ja Vulf u
Sop­stve­noj so­bi skre­nu­la pa­`wu na tu ~i­we­ni­cu: „To­kom osam­na­
e­stog ve­ka sto­ti­ne `e­na su po­~e­le da do­pu­wu­ju svoj xe­pa­rac ili da
po­ma­`u po­ro­di­cu pre­vo­de­}i ili pi­{u­}i bez­broj­ne lo­{e ro­ma­ne,
ko­ji se ni­su be­le­`i­li ~ak ni u kwi­`ar­skim ka­ta­lo­zi­ma...“.1 Ali
ta­kvi tra­go­vi ni­kad ni­su si­ste­ma­ti~­no is­tra­`e­ni, te se o ta~­noj
me­ri do­pri­no­sa `e­na pro­iz­vod­wi po­pu­lar­nog ~i­ta­la~­kog {ti­va
mo­`e sa­mo na­ga­|a­ti. Ako po­gle­da­mo na­slov­ni­ce delâ, po­seb­no ro­
ma­na, pre­ve­de­nih na ne­ma~­ki to­kom XVI­II i XIX ve­ka, za­pa­zi}e­mo
da je broj `e­na-pre­vo­di­la­ca do­`i­veo zna­~a­jan po­rast. Ako jo{
uzme­mo u ob­zir da su se mno­gi pre­vo­di po­ja­vqi­va­li ano­nim­no i da
je iz­ve­stan broj pre­vo­di­teq­ki ko­ri­stio mu­{ke pse­u­do­ni­me, mo­gli
bi­smo se usu­di­ti da ka­`e­mo da su ve}i­nu pre­vo­da to­kom dva ve­ka
o ko­ji­ma je re~ ura­di­le `e­ne. Ne­ke od wih, na pri­mer Lu­i­za Got­
{ed (Lu­i­se Gottsched), do­bro su po­zna­te u isto­ri­ji kwi­`ev­no­sti;
dru­ge, po­put Eli­ze fon Ho­en­ha­uz­ en (Eli­se von Ho­hen­ha­u­sen) je­dva
da su po­zna­te ali ipak pri­vla­~e pa­`wu zna­la­ca kao is­tak­nu­ti
kwi­`ev­ni po­sred­ni­ci; mno­ge od wih pot­pu­no su ne­po­zna­te, kao
Emi­li­ja Vi­le (Emi­lie Wil­le), ~i­je se ime iz­me­|u 1840. i 1845. po­
ja­vqu­je na na­slov­ni­ca­ma 26 ro­ma­na ali ni u jed­nom bi­o­graf­skom
re~­ni­ku. Ali pre ne­go {to se u pot­pu­no­sti usred­sre­di­mo na `e­ne-
pre­vo­di­o­ce i ilu­stru­je­mo wi­hov raz­voj­ni put od {ti­}e­ni­{tva do
sa­mo­stal­nog autor­stva, mo­ra­mo da ba­ci­mo po­gled na uslo­ve u ko­ji­ma
su iz­me­|u 1750. i 1850. pre­vo­di ra­|e­ni, na tok ko­ji vo­di od ob­ja­
vqi­va­wa na­u~­nih kwi­ga do ka­pi­ta­li­sti~­ke kwi­{ke pro­duk­ci­je.
Iz­gle­da sa­svim o~i­to da su na­sta­nak tr­`i­{ta kwi­ga za ma­sov­nu
po­tro­{wu i od­go­va­ra­ju­}e ~i­ta­la~­ke pu­bli­ke, te ras­tu­}e za­ni­ma­
1 – Vir­xi­ni­ja Vulf, Sop­stve­na so­ba, Pla­vi ja­ha~, Be­o­grad, 1995, str. 74–75, pre­vod Je­le­na Mar­
164 ko­vi}
we za stra­nu kwi­`ev­nost bi­li glav­ni raz­lo­zi za mo­der­ni­zo­va­we
pre­vo­di­la~­kog po­sla i pre­o­vlad­nu ulo­gu `e­na u ovoj de­lat­no­sti.
U svom sa­ti­ri~­nom ro­ma­nu Das Le­ben und die Me­i­nun­gen des He­rrn
Ma­gi­ster Se­bal­dus Not­han­ker (1773), Fri­drih Ni­ko­laj (Fri­e­drich
Ni­ko­lai) iz­me­|u osta­log ras­pra­vqa i o ta­da­{woj pre­vo­di­la~­koj
pro­duk­ci­ji:
Zna­te, po­sto­je ne­ki uspe­{ni qu­di ko­ji de­la­ju kao tr­gov­ci na
ve­li­ko, sli~­no ir­skim do­ba­vqa­~i­ma uso­qe­nog me­sa za {pan­
sku flo­tu, ko­ji ras­po­de­qu­ju po­sao svo­jim po­mo}­ni­ci­ma-pre­vo­
di­o­ci­ma. Ê...Ë Iz­da­va­~i ko­ji na­me­ra­va­ju da ob­ja­ve ne­ki pre­vod
obra­}a­ju se wi­ma za sa­vet; oni po­zna­ju sve pre­vo­di­o­ce, wi­ho­ve
po­seb­ne da­ro­ve i vi­si­nu na­kna­de ko­ju tra­`e. Ê…Ë Oni po­de­le
po­sao sa­rad­ni­ci­ma, is­pra­vqa­ju im gre­{ke ili ih po­kri­va­ju
svo­jim ugle­dom; a ve­}i­na tih pred­u­zet­ni­ka, zna­te, stru~­na je i
u pi­sa­wu pred­go­vo­ra.
Ni­ko­laj isme­va „pre­vo­di­la~­ke fa­bri­ke“, {to je me­ta­fo­ra za
ko­mer­ci­ja­li­zo­va­we ove de­lat­no­sti, i ukus ma­sov­ne ~i­ta­la~­ke pu­
bli­ke ko­ja tra­`i jef­ti­ne kwi­ge. Sve je to do­vo­di­lo do ob­ja­vqi­va­wa
kwi­ga ni­`e ka­kvo­}e, i u po­gle­du opre­me i u smi­slu kwi­`ev­ne vred­
no­sti. Ako po­gle­da­mo iz­da­va~­ko tr­`i­{te u dru­goj po­lo­vi­ni XVI­II
ve­ka, za­pa­zi­}e­mo ube­dqiv po­rast bro­ja ob­ja­vqe­nih kwi­ga. Me­|u­tim,
upr­kos ovom op­{tem stre­mqe­wu, iz­me­|u 1765. i 1785. od no­vo­o­bja­vqe­
nih kwi­ga sa­mo 6–7% ~i­ne pre­vo­di sa sa­vre­me­nih je­zi­ka; u obla­sti
ro­ma­na po­ja­vqi­va­lo se sa­mo 10 do 15 pre­vo­da sva­ke go­di­ne.
Do 1820. stva­ri su se dra­ma­ti~­no pro­me­ni­le: sta­lo se po­ja­
vqi­va­ti ne­kih 180 pre­vo­da ro­ma­na go­di­{we. Isto­ri­~a­ri kwi­ge
na­zva­li su ovu po­ja­vu „uz­le­tom u na­ci­o­nal­noj kon­zu­ma­ci­ji kwi­ga
ko­ji je jed­nak uz­le­tu u ma­nu­fak­tur­noj pro­iz­vod­wi {to je svo­je ubr­
za­we do­`i­ve­la ne­gde u isto vre­me“. Sto­pa pre­vo­|e­wa do­sti­`e svoj
vr­hu­nac 1850, ka­da 50% ro­ma­na ob­ja­vqe­nih na ne­ma~­kom tr­`i­{tu
pred­sta­vqa­ju pre­vo­di. Go­di­ne 1820. sva­ki de­se­ti no­vi ro­man bio
je pre­vod, 1850. sva­ki dru­gi.
________________________________________________________
Go­di­na Ukup­na iz­da­va~­ka Ro­ma­ni Pre­ve­de­ni ro­ma­ni
_________________pro­duk­ci­ja________________________________________
1820. 3772 180 19 (11%)
1830. 7308 261 51 (20%)
1840. 11151 452 164 (37%)
1850. 9053 326 164 (50%)
_____________________________________________________________________

To­kom XVI­II ve­ka pro­fe­si­o­nal­ni pro­fil pre­vo­di­o­ca do­`i­


veo je iz­ve­sne iz­me­ne. U pr­voj po­lo­vi­ni ve­ka, kao u sta­ra vre­me­
na, ogrom­nu ve­}i­nu pre­vo­da i da­qe su ra­di­li u~e­ni qu­di. Oni su
slu­`i­li pri dvo­ru ili cr­kvi, po­ne­ko je mo­gao se­bi pri­u­{ti­ti da
pi­{e i pre­vo­di u slo­bod­no vre­me, ali je tek ma­li broj ovih obra­zo­ 165
va­nih qu­di bio ka­dar da `i­vi od svog pi­sa­wa. Kra­jem XVI­II ve­ka
pi­sci-u~e­wa­ci, kao i pi­sci ko­ji ni­su uspe­va­li da se iz­dr­`a­va­ju
pi­sa­wem po­pu­lar­ne li­te­ra­tu­re ili no­vi­nar­stvom, po­~e­li su da
pre­vo­de za no­vac. Pri­vu­~e­ne do­brim na­kna­da­ma, ~ak su i oso­be iz
ne­kwi­`ev­nih pro­fe­si­ja po­~e­le ula­zi­ti u ovu de­lat­nost, na pri­mer
u~i­te­qi i ~i­nov­ni­ci. Je­dan od pr­vih pro­fe­si­o­nal­nih pre­vo­di­la­ca na
ne­ma~­kom go­vor­nom pod­ru~­ju bio je Lu­dvig Fri­drih Fi­{er (Lud­wig
Fri­e­drich Vischer), ko­ji je u pr­ve dve de­ce­ni­je XVI­II ve­ka pre­veo ne­ko­li­
ko pu­to­pi­sa i De­fo­o­vog Ro­bin­so­na Kru­soa. U po­sled­woj tre­}i­ni ve­ka
mo­`e da se po­me­ne Krist­helf Zig­mund Mi­li­jus (Christ­helf Si­eg­mund
Myli­us), ko­ji je pre­vo­dio Mo­li­je­ra i dru­ge dra­ma­ti­~a­re, kao i ro­ma­ne,
na pri­mer Smo­le­to­vog Ro­de­ri­ka Ren­do­ma.
Sve ve­}a po­tra­`wa za pre­vo­di­ma po­go­do­va­la je upo­{qa­va­wu
`e­na-pre­vo­di­la­ca ko­ji­ma je bio po­tre­ban pri­hod. U XVI­II ve­ku ve}
smo sre­ta­li `e­ne u ovom po­slu, ali su sa­mo ne­ke od wih pre­vo­di­le
da bi se iz­dr­`a­va­le. Ve­}i­na tog ma­log bro­ja `e­na-pre­vo­di­la­ca u
XVI­II ve­ku do­la­zi­la je iz obra­zo­va­ne sre­di­ne i, sled­stve­no, ra­
di­la bez po­tre­be da za­ra­|u­je za `i­vot, po­put Lu­i­ze Got­{ed. Broj
sa­mo­stal­nih pre­vo­di­la­ca za­ma­{no je po­ras­tao kra­jem XVI­II i
po­~et­kom XIX ve­ka. ^e­{}e ne­go ra­ni­je pre­vo­di su sad ob­ja­vqi­va­
ni ano­nim­no, jer se dr­`a­lo da je pre­vo­|e­we pri­li~­no me­ha­ni~­ka
i sto­ga za­ne­mar­qi­va de­lat­nost, ali i sto­ga {to su pre­vo­di­teq­ke
vi­{e vo­le­le da ne bu­du po­me­nu­te na na­slov­ni­ca­ma ro­ma­na. O~i­to
se ve­ro­va­lo da pi­sa­we ni­je po­sao pri­kla­dan za `e­nu. Ako su bi­le
mla­de, ri­zi­ko­va­le su da izi­|u na lo{ glas, ako su bi­le uda­te, sve
do kra­ja XIX ve­ka mu­`e­vi su im mo­gli za­bra­ni­ti sva­ku pro­fe­si­o­
nal­nu de­lat­nost. Sto­ga ne iz­ne­na­|u­je po­da­tak da su mno­ge spi­sa­te­
qi­ce i pre­vo­di­teq­ke bi­le ne­u­da­te ili raz­ve­de­ne. A glav­na po­bu­da
mno­gih od wih da se upu­ste u pre­vo­di­la~­ki po­sao bi­la je `e­qa da
po­sta­nu eko­nom­ski ne­za­vi­sne. Pre­ma Ma­ri­ji Lu­i­zi [pi­ker­man
(Ma­rie-Lu­i­se Spi­ec­ker­mann), ti­pi~­ne okol­no­sti za pre­vo­di­teq­ku
na pre­la­zu XVI­II u XIX vek bi­le su eko­nom­ska osku­di­ca kao glav­
ni pod­sti­caj, rad za ne­kog dru­gog ko pot­pi­su­je pre­vod i „jem­~i“ za
we­ga svo­jim ime­nom, i is­ko­ri­{}a­va­we do ta~­ke sa­mo­i­cr­pqe­wa.
Ne­ko­li­ko pri­me­ra tih ra­nih free-lan­ce pre­vo­di­teq­ki je­su Te­
re­za (The­re­se) Hu­ber, ko­ja je po­ma­ga­la svom dru­gom mu­`u da za­ra­di
za `i­vot; Me­ta For­kel, ko­ja je po­ku­{a­va­la da pre­`i­vi po­mo­}u pe­ra
po­{to se odvo­ji­la od mu­`a; [ar­lo­ta Ale­felt (Char­lot­te Ahle­feldt),
ko­ja se raz­ve­la od mu­`a; Hen­ri­je­ta [u­bart (Hen­ri­et­te Schu­bart),
ko­ja je `i­ve­la sa se­strom, So­fi Me­ro (Sop­hie Me­re­au), ko­ja se raz­
ve­la od mu­`a; Hen­ri­je­ta (Hen­ri­et­te) Mon­ten­gla­ut, ko­ja je po­sle tri
bra­ka osta­la udo­vi­ca; Do­ro­te­ja Tik (Do­rot­hea Ti­eck), ko­ja je ra­di­la
za oca; i Fa­ni Tar­no (Fanny Tar­now), ko­ja se ni­kad ni­je uda­va­la
166 ni­ti je ima­la ika­kav dru­gi pri­hod. Me­|u ma­lim bro­jem iz­u­ze­ta­ka
na­la­zi­mo Lu­iz­ u Got­{ed (Lu­is­ e Gottsched), ko­ju je mu` po­dr­`a­vao
u gra­|e­wu kwi­`ev­ne ka­ri­je­re. Ona pred­sta­vqa pri­mer spi­sa­teq­
stva i pre­vo­di­la­{tva „sta­rog ko­va“.
Kao su­pru­ga uni­ver­zi­tet­skog pro­fe­so­ra, naj­~u­ve­ni­jeg i naj­u­
ti­caj­ni­jeg pi­sca svog vre­me­na, Lu­i­za Got­{ed, ro­|e­na Kul­mus, mo­
del u~e­ne `e­ne-pre­vo­di­oc ­ a, ni­je za­vi­si­la od ho­no­ra­ra – ~ak ni­je
si­gur­no ni da su u to vre­me iz­da­va­~i pla­}a­li u go­to­vom, ~e­sto su
auto­re obe­{te­}i­va­li {a­qu­}i im je­dan broj kwi­ga iz za­li­ha. Lu­i­za
Got­{ed ra­di­la je kao po­mo}­ni­ca svog mu­`a, i is­pu­wa­va­la tra­di­
ci­o­nal­nu ulo­gu `e­ne, ma­da we­na pi­sma sve­do­~e o fi­noj iro­ni­ji u
od­no­su na mu­`a. U istom smi­slu ona se dr­`a­la te­or ­ ij­skih sta­vo­va
svo­ga mu­`a, ali je isto­vre­me­no uve­la i ne­ke dis­kret­ne ino­va­ci­je
u svoj kwi­`ev­ni i pre­vo­di­la~­ki stil.
To­kom svo­je pre­vo­di­la~­ke ka­ri­je­re Lu­i­za Got­{ed je, bar de­
li­mi~­no, za­slu­`na za pre­ko 50 to­mo­va pre­vo­da, uglav­nom na­u~­nih
de­la. We­ni kwi­`ev­ni pre­vo­di ukqu­~u­ju Adi­so­no­vog Ka­to­na, list
Spek­tej­tor, Po­u­po­vu Ot­mi­cu uvoj­ka i po­zo­ri­{ne ko­ma­de, ma­
hom ko­me­di­je, sa fran­cu­skog, ko­ji su se po­ja­vqi­va­li u mu­`e­vqe­voj
De­utsche Scha­ubühne. Lu­i­za je bi­la u oba­ve­zi da sle­di te­o­rij­ska
na­~e­la svo­ga su­pru­ga, za­go­vor­ni­ka kla­si­ci­zma, ko­ji je bio ve­li­ki
auto­ri­tet u pi­ta­wi­ma po­e­ti­ke u de­ce­ni­ja­ma pre 1750. Po­dr­`a­va­la
ga je u spo­ro­vi­ma sa Bod­me­rom i Braj­tin­ge­rom (Bre­i­tin­ger) oko pre­
vo­da Mil­to­no­vog Iz­gu­bqe­nog ra­ja i u ras­pra­va­ma oko Le­sin­go­vog
pred­lo­ga za re­for­mu po­zo­ri­{ta u svom tek­stu Bri­e­fe, die Einfüh­
rung des En­glischen Geschmacks in Scha­u­spi­e­len be­tref­fend. Lu­i­za
Got­{ed uglav­nom je ko­ri­sti­la pre­vo­di­la~­ki stil ko­ji je po­{to­vao
pra­vi­la kla­si­ci­sti~­kog uku­sa, ali je u we­ga uvo­di­la i pro­me­ne ako
je iz­vor­ni tekst to zah­te­vao. Ka­da je sa fran­cu­skog pre­vo­di­la za
De­utsche Scha­ubühne, ra­di­je je bi­ra­la sen­ti­men­tal­ne dra­me ili
ko­me­di­je iz pe­ra Di­fre­ni­ja (Du­fresny) ili De­tu­{a (De­sto­uc­hes).
Po­ne­kad je u tim pre­vo­di­ma znat­no od­stu­pa­la od kla­si­ci­sti~­kih
nor­mi. Ta­ko u pre­vo­du La fem­me doc­te­ur ou la théolo­gie jan­se­ni­ste
tombée en qu­e­no­u­il­le, sa­ti­ri na ra­~un jan­se­ni­zma i pi­je­ti­zma, ko­
ri­sti me­{a­vi­nu vi­so­ko­ne­ma~­kog i ni­sko­ne­ma~­kog je­zi­ka ka­ko bi
svo­joj ju­na­ki­wi Frau Ehr­lic­hin pri­ba­vi­la pri­kla­dan i pri­ro­dan
go­vor. Tu ne­ki sti­ho­vi zna­~aj­no od­stu­pa­ju od iz­vor­nog tek­sta i
kla­si­ci­sti~­kih nor­mi pre­fi­we­nog sti­la. Sma­tra se da je ovaj
pre­vod u re­per­to­ar Got­{e­do­ve uveo ko­mi~­ku dra­mu i da isto­vre­
me­no pred­sta­vqa jed­no od we­nih naj­bo­qih ostva­re­wa.
S dru­ge stra­ne, Lu­iz­ a Got­{ed je do­pri­ne­la da se u dru­gi plan ot­
pra­vi me­tod slo­bod­nog pre­vo­|e­wa á la fra­nç­ai­ ­se, me­tod bel­les in­fid­èles,
za {ta su se ve­o­ma za­la­ga­li i Got­{e­do­vi {vaj­car­ski pro­tiv­ni­ci
Bod­mer i Braj­tin­ger. Ov­de va­qa po­me­nu­ti da je u svom pre­vo­du na­
vo­da iz Ha­mle­ta u Adi­so­no­vom Spek­tej­to­ru ona u ne­ma~­ku kwi­ 167
`ev­nost uve­la slo­bo­dan stih. Ot­kriv­{i po­tom ori­gi­nal­ni en­gle­ski
tekst Po­u­po­ve Ot­mi­ce uvoj­ka, Lu­i­za Got­{ed je shva­ti­la da mo­ra
od­u­sta­ti od svog ve} ostva­re­nog pre­vo­da istog de­la sa fran­cu­ske
ver­zi­je, za­to {to ne po­sto­ji „ni­{ta po­gre­{ni­je ni raz­li­~i­ti­je od
ori­gi­na­la ... ne­go {to je to fran­cu­ski pre­vod“. I na­sta­vqa:
„Ni­je iz­ve­sno da li za to tre­ba kri­vi­ti pri­rod­nu ne­mar­nost tog
na­ro­da, ili we­go­vu nad­me­nost i uve­re­we da sva­kog pi­sca va­qa
do­te­ra­ti ru­kom pre­vo­di­o­ca, ma po ko­ju ce­nu; u sva­kom slu­~a­ju,
si­gur­no je da }e sva­ko ko se po­za­ba­vi ne­kim fran­cu­skim pre­
vo­dom do­}i do istog ova­kvog za­kqu~­ka.“
Sam iz­bor jed­nog en­gle­skog iz­vor­nog tek­sta kao osno­ve za pre­
vod sre­di­nom XVI­II ve­ka pred­sta­vqao je po se­bi na­pre­dan po­e­ti~­ki
gest. Iz­gle­da da je iz­bor bar de­lom bio li~­no wen: u pred­go­vo­ru
svom pre­vo­du Ot­mi­ce uvoj­ka (Der Loc­ken­ra­ub, 1744), Lu­i­za Got­
{ed ide­ju o pre­vo­|e­wu ovog ko­mi~­nog epa pri­pi­su­je de­li­mi­ce se­bi
a de­li­mi­ce ne­kim svo­jim pri­ja­te­qi­ma. U sva­kom slu­~a­ju o~i­to je
da je ona o en­gle­skom je­zi­ku i kul­tu­ri zna­la mno­go vi­{e od svo­ga
mu­`a. U pre­vo­du je pro­me­ni­la pe­sni~­ki me­tar epa i pen­ta­me­tar za­
me­ni­la ok­ta­me­trom, ali je pri tom us­pe­la da sa­~u­va zvu~­ne efek­te
iz­vor­nog tek­sta. Na pri­mer, ona na­la­zi ekvi­va­lent za stih Swift on
his so­oty pi­ni­ons flits the Gno­me („Brz na svo­jim ~a­|a­vim kri­li­ma
le­tuc­ka Gnom“) ko­ji mo­`da ide jo{ da­qe u pri­la­go­|a­va­wu zvu­ka
smi­slu: zlo­kob­no {u­{ta­we do­pi­re iz we­nog ne­ma~­kog sti­ha „Auf
den schwar­zbe­rus­sten Schwin­gen schwebt der schnel­le Gno­me fort“.
Ali upr­kos svim slo­bo­da­ma ko­je je se­bi u pre­vo­du do­zvo­qa­va­la,
Lu­i­za Got­{ed je, na­rav­no, mo­ra­la da po­{tu­je nor­me bi­enséan­ce.
Sto­ga je ~ak i u ovom ori­gi­na­lu okre­nu­tom pre­vo­du ume­ri­la sve
od­ve} la­sciv­ne iz­ra­ze.
Ka­ko u svo­joj sa­ti­ri po­mi­we Ni­ko­laj, pre­vo­di­la~­ki „me­{e­
ta­ri na ve­li­ko“ de­li­li su po­sao svo­jim po­mo}­ni­ci­ma. Ra­di­ti kao
po­mo}­ni­ca za ne­kog kwi­`ev­nog pred­u­zet­ni­ka-mu­{kar­ca iz­gle­da
da je bi­lo pra­vi­lo me­|u `e­na­ma-pre­vo­di­o­ci­ma kroz ceo XVI­II vek
sve do ra­nog ro­man­ti­zma. U taj obra­zac sa­vr­{e­no se ukla­pa Lu­i­za
Got­{ed – ali i Do­ro­te­ja Tik.
Zna se da je Do­ro­te­ja Tik, uzor pre­vo­di­teq­ke-po­mo}­ni­ce, pre­
ve­la ne­ke od [ek­spi­ro­vih ko­ma­da ko­ji su se po­ja­vi­li pod ime­nom
we­nog oca i Augu­stu­sa Vil­hel­ma [le­ge­la. Wen ne­do­te­ran pre­vod
pregléda­li su i is­pra­vqa­li otac i sa­rad­nik Volf Ba­u­di­sin. Do­
ro­te­ja je pre­ve­la {est [ek­spi­ro­vih (i jo{ ne­ko­li­ko tu­|ih) dra­ma
za Sha­ke­spe­a­res Vor­schu­le (1823). Po­sled­wi sve­zak sa­dr­`ao je tri
ko­ma­da, {tam­pa­nih na 419 stra­ni­ca. Otac je od iz­da­va­~a Brok­
ha­u­sa za pre­vod tra­`io 250 ta­li­ra, su­mu ko­ja iz­no­si i 10 ta­li­ra
po ta­ba­ku, i ko­ja je, bez ob­zi­ra na to da li ju je Do­ro­te­ja stvar­no
168 do­bi­la ili ne, bi­la vr­lo za­ma­{na.
Me­|u­tim, jo{ je zna­~aj­ni­ji wen pre­vod [ek­spi­ro­vih so­ne­ta,
pr­vi kom­ple­tan pre­vod na ne­ma~­ki. Do­ro­te­ja je u sva­koj pri­li­ci
iz­ja­vqi­va­la ka­ko ve­o­ma vo­li da pre­vo­di, uto­li­ko pre {to ni­je
oso­bi­to ce­ni­la sop­stve­ni kwi­`ev­ni rad. Bi­la je za­do­voq­na da je
otac u svo­jim pred­go­vo­ri­ma pri­li~­no ta­jan­stve­no po­mi­we sa­mo kao
„pri­ja­te­qa“. Za­zi­ra­la je od to­ga da joj se ime po­mi­we u jav­no­sti. U
pi­smu Fri­dri­hu fon Ihtri­cu (Fri­e­drich von Uec­htritz) ona pi­{e:
„…Ako jo{ ne zna­te, upu­ti­}u vas u jed­nu taj­nu: ja su­de­lu­jem u
pre­vo­|e­wu [ek­spi­ro­vih de­la. Na­`a­lost, ka­ko mi ka­`e se­stra,
za ovo se zna i u Ber­li­nu. To mi je vr­lo ne­pri­jat­no, i ne znam
ka­ko se za to sa­zna­lo. Ve­ru­jem da je Raj­mer ÊTi­kov iz­da­va~Ë o to­
me pri­~ao. Ja ni­sam re­kla ni­kom, i iskre­no vas mo­lim da i vi o
to­me }u­ti­te. Bu­di­te pa­`qi­vi kad raz­go­va­ra­te s mo­jim ocem, jer
bi se na­qu­tio ako bi shva­tio da sam vam oda­la taj­nu...”
Do­ro­te­ja je na pre­vo­|e­we gle­da­la kao na na­~in da se „uro­ni
u de­lo ne­kog ple­me­ni­tog uma”. Ova­kvo du­bo­ko po­{to­va­we pre­ma
auto­ru vo­di­lo ju je do pre­vo­di­la~­kog me­to­da u ko­jem je na­sto­ja­la da
{to je mo­gu}­no bli­`e sle­di iz­vor­ni tekst. Ta­ko ra­|e­ni pre­vo­di,
me­|u­tim, ~e­sto su bi­va­li ino­va­tiv­ni, jer je me­tod otva­rao put uno­
{e­wu no­vih stra­nih re­~i i iz­ra­za u ne­ma~­ki je­zik (i kwi­`ev­nost).
To se mo­`e vi­de­ti na pri­me­ru jed­nog od­lom­ka iz Zim­ske baj­ke, gde
se Le­ont `a­li na ne­ver­stvo svo­je `e­ne:
How she holds up the neb, the bill to him!
And arms her with the bold­ness of a wi­fe
To her al­lo­wing hus­band! Ê…Ë
And many a man the­re is (even at this pre­sent,
Now, whi­le I spe­ak this) holds his wi­fe by th’arm,
That lit­tle thinks she has be­en slu­ic’d in’s ab­sen­ce
And his pond fish’d by his next ne­ig­hbo­ur, by
Sir Smi­le, his ne­ig­hbo­ur Ê…Ë
Is a bawdy pla­net, that will stri­ke
Whe­re ’tis pre­do­mi­nant; and ’tis po­wer­ful, think it,
From east, west, north, and so­uth Ê…Ë2
2 – Ka­ko mu ona okre­}e svoj kqun,
Gu­bi­cu svo­ju, i oru­`a se
Bez­o~­nom `en­skom bez­ob­zir­no­{}u
Pro­tiv svog mu­`a me­ku­{nog! Ê…Ë
A ima mno­go wih i ovog tre­na,
Sad, dok ja ovo go­vo­rim, {to `e­nu
Svo­ju u svo­me dr­`e za­gr­qa­ju,
Ne slu­te}’ da je, wi­ma iza le­|a,
Pu­{ta­la ona gat na we­go­vom
Rib­wa­ku, te po we­mu na­te­na­ne
Ri­ba­rio win pr­vi kom­{i­ja
Go­spo­din Sme­{ko; Ê…Ë
Zve­zda svo­di­qa
Ne­ka­kva jest, i ona, gde nad­le­ti,
@a­ri i pa­li; dr­`i ona, znaj,
Sve­mo}­no se­ver, za­pad, is­tok i jug2 .
Pre­vod B. Ne­di} i V. @i­vo­ji­no­vi}, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1963, str. 236–7 169
Wie sie nach ihm den Mund, den Schna­bel reckt!
Und sich mit eines We­i­bes Frec­hhe­it rüstet,
Des Man­nes Schwac­hsinn tra­u­end! Ê…Ë
Auch sonst gab’s , irr’ ich nicht, be­trog­ne Männer;
Und man­chen gi­ebt’s noch, jetzt im Augen­blick,
Der, grad’ in­dem ich sprech’, umarmt se­in We­ib: –
Er tr­äumt nicht dass sie ihm ward ab­ge­le­it­ et,
Se­in Te­ich vom nächsten aus­ge­fischt,
Ja, vom He­rrn Nac­hbar Lächler Ê…Ë
Es ist ein kup­ple­risch Ge­stirn, das trifft
Wo es re­gi­ert, und mächtig muss es seyn
In Ost, West, Nord und Süd.
Ne­ka od­vi­{e bli­ska po­dra­`a­va­wa iz­vor­nom tek­stu, ov­de ozna­
~e­na kur­zi­vom, uze­ta su sko­ro re~ za re~ iz iz­vor­ni­ka, i stva­ra­ju
pri­li~­no neo­bi~­ne iz­ra­ze u ne­ma~­kom.
Za raz­li­ku od ova­kvih stil­skih od­li­ka, pro­is­te­klih iz pre­
vo­di­teq­ki­nog bli­skog pra­}e­wa ori­gi­na­la, ne­ka me­sta u we­nom
pre­vo­du [ek­spi­ro­vih so­ne­ta pak slo­bod­no po­pu­wa­va­ju pra­zni­ne
dvo­smi­sle­no­{}u i ta­ko prak­ti~­no iz­no­va is­pi­su­ju [ek­spi­rov
tekst. Ne­ke od we­nih in­ter­ven­ci­ja sko­ro bi se mo­gle na­zva­ti sub­
ver­ziv­ni­ma. Ona se po­i­gra­va rod­nim od­re­|e­wi­ma i iz­no­si na vi­
de­lo [ek­spi­ro­ve ho­mo­e­rot­ske na­go­ve­{ta­je. Evo o~i­tog pri­me­ra
iz XXI so­ne­ta:
O, let me, true in lo­ve, but truly wri­te,
And then, be­li­e­ve me, my lo­ve is as fa­ir
As any mot­her’s child, tho­ugh not so bright
As tho­se gold can­dles fi­xed in he­a­ven’s air.3
O lass mich, wa­hr in Li­eb’, auch dic­hten Wa­hr­he­it,
Und gla­ubt: Ke­in Mann ist schöner auf der Welt,
Als der Ge­li­ebt’, ob­wohl er we­icht an Klar­he­it
Den gold­nen Lam­pen an des Him­mels Zelt.
U ovim sti­ho­vi­ma pre­vo­da dvo­smi­sle­nost iz­vor­nog tek­sta je
raz­re­{e­na i qu­bav­nik je ja­sno iden­ti­fi­ko­van kao mu­{ka­rac.
Re­klo bi se da ne sme­mo pot­ce­ni­ti zna­wa ko­ja je ova kwi­`ev­na
po­sle­ni­ca mo­`da ima­la o ne­kim neo­bi~­nim stra­sti­ma, ~ak we­
nu sklo­nost u tom smi­slu. @i­ve­}i u ka­to­li~­kom bi­der­ma­jer­skom
okru­`e­wu, Do­ro­te­ja Tik ni­je ima­la dru­gu mo­gu}­nost no da de­la u
po­lo­`a­ju pot­~i­we­no­sti i da pri­hva­ta po­sto­je­}e nor­me i vred­no­
sti. U skla­du s tim mi­ri­la se sa pod­re­|e­no­{}u, ali je za­to u svo­jim
pre­vo­di­ma uspe­va­la da pri­zo­ve emo­ci­je i `ud­we ko­je bi ve­li­koj
ve­}i­ni we­nih sa­vre­me­ni­ka iz­gle­da­le raz­u­zda­no. Uz to, ne sme­mo
za­bo­ra­vi­ti da su wen pre­vod [ek­spi­ro­vih dra­ma is­pra­vqa­li, mo­
3 – Iskre­no qu­be}’ ja pi­{em iskre­no:
Vje­ruj mi, qu­bav ta­ko mi je kra­sna,
Kô maj­ci di­je­te, prem’ ne sja og­we­no
Kô zlat­ne lu­~i na­sred ne­ba ja­sna.
170 Pre­vod Dan­ko An­gje­li­no­vi}, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1963, str.51-2
glo bi se ~ak pret­po­sta­vi­ti cen­zu­ri­sa­li, Lu­dvig Tik i Ba­u­di­sin,
i da je pre­vod sa­mo 26 so­ne­ta ob­ja­vqen za we­nog `i­vo­ta (u ~a­so­
pi­su Pe­ne­lo­pa 1826). Raz­lo­zi zbog ko­jih pre­o­sta­lih 128 so­ne­ta
ni­je ob­ja­vqe­no sve do 1992. i da­qe su ne­ja­sni, ali oni sa­svim mo­gu
bi­ti u to­me da su iz­da­va­~i ili ured­ni­ci pre­po­zna­li pri­kri­ve­nu
mo} so­ne­ta da sub­ver­ziv­no de­lu­ju na jav­ni mo­ral.
Oko 1800. sre­}e­mo pro­fe­si­on ­ al­ne spi­sa­teq­ke ko­je su po­vre­
me­no ra­di­le i kao pre­vo­di­teq­ke, na pri­mer Be­ne­dik­tu Na­u­bert,
So­fi Me­ro-Bren­ta­no i Jo­ha­nu [o­pen­ha­u­er. Jed­na od pr­vih pro­fe­
si­o­nal­nih pre­vo­di­teq­ki, ~la­ni­ca pr­ve „pre­vo­di­la~­ke fa­bri­ke“,
bi­la je Me­ta For­kel, ro­|e­na Li­be­skind. Ka­ko pi­{u iz­ve­{ta­~i iz
tog vre­me­na, ona je, „za ne­ve­lik broj go­di­na, s ne­u­mor­nom pri­qe­
`no­{}u i na­po­rom ko­ji se ret­ko sre­}e kod we­nog po­la, ura­di­la
bes­pri­mer­no ve­lik broj pre­vo­da, ve­}i­nom vr­lo do­brih“. Ona je
bi­la jed­na od pri­pad­ni­ca Göttin­ger Uni­ver­sitäts-Mam­sel­len, gru­pe
k}e­ri uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra ko­je su ve} od svo­jih mla­dih
da­na bi­le upu­}e­ne u na­u~­na i kwi­`ev­na zna­wa. Bi­la je u sta­wu da
s li­sta ~i­ta ne­ki en­gle­ski ili fran­cu­ski tekst i isto­vre­me­no ga
pre­vo­di na ne­ma~­ki. Go­di­ne 1788. raz­ve­la se od su­pru­ga, uprav­ni­ka
mu­zi~­kog od­se­ka na Uni­ver­zi­te­tu Ge­tin­gen, i oti­{la u Majnc da
se pri­dru­`i „pre­vo­di­la~­koj fa­bri­ci“ Ge­or­ga For­ste­ra; ka­sni­je,
uz taj po­sao, ba­vi­la se i pre­vo­|e­wem ro­ma­na En Red­klif, [ar­lot
Smit, [ar­lot Le­noks i Eli­za­bet In­~bold. Iz­me­|u 1789. i 1797.
pre­ve­la je ukup­no 28 de­la, uglav­nom sa en­gle­skog na ne­ma~­ki. I
po­red sveg do­brog obra­zo­va­wa, pri­vat­ne pri­li­ke joj ni­su do­zvo­qa­
va­le da odvo­ji vre­me­na za tra­`e­we li~­nog pre­vo­di­la~­kog sti­la. U
to­me se raz­li­ko­va­la od Lu­i­ze Got­{ed ili Do­ro­te­je Tik – mo­ra­la je
pa­zi­ti da ne pro­ma­{i za­da­te ro­ko­ve, te ni­je mo­gla pre­mi­{qa­ti o
kre­a­tiv­nim re­{e­wi­ma pre­vo­di­la~­kih pro­ble­ma. For­ster i we­gov
„tim“ – osim Me­te For­kel u pre­vo­|e­wu su po­ma­ga­li For­ste­ro­va
su­pru­ga Te­re­za i Lu­dvig Fer­di­nand Hu­ber, u jed­nom po­slu i mla­di
stu­dent po ime­nu Zan­der – spe­ci­ja­li­zo­va­li su se za pre­vo­|e­we pu­
to­pi­sa, na­u~­nih i isto­ri­og­ raf­skih de­la. Za ne­ve­lik broj go­di­na
ova „pre­vo­di­la~­ka fa­bri­ka“ pro­iz­ve­la je 60 pre­vo­da uglav­nom
fran­cu­skih i en­gle­skih iz­vor­nih tek­sto­va. Me­ta je pre­da­va­la
ne­u­gla­~an pre­vod, ko­ji je For­ster is­pra­vqao, opre­mao na­u~­nim
apa­ra­tom i ob­ja­vqi­vao pod svo­jim ime­nom. Po­ne­kad, kao u slu­~a­
ju de­la od­ve} ra­di­kal­nih da se po­ja­ve pod we­go­vim ime­nom, bio je
sre­}an {to uza se ima jo{ jed­nog pre­vo­di­o­ca. Ta­ko se de­lo To­ma­sa
Pej­na Pra­va ~o­ve­ka po­ja­vi­lo pod ime­nom Me­te For­kel. ^ak je i
pred­go­vor bio pot­pi­san sa „F“, ka­ko bi se ~i­ta­lac na­veo na mi­sao
da je u pi­ta­wu For­ke­lo­va a ne For­ster. For­ster je u ce­li­ni bio
za­do­vo­qan ra­dom svo­jih sa­rad­ni­ka, ne­pre­sta­no je hva­lio pre­vo­
di­la~­ke spo­sob­no­sti Me­te For­kel i is­ti­cao we­nu „ne­ve­ro­vat­nu 171
br­zi­nu“ (un­gla­u­blic­he Schnel­lig­ke­it). Me­|u­tim, br­zi­na je ne­mi­nov­no
do­vo­di­la do ne­bri­`qi­vo­sti. Ka­da je iz­da­va~ Kri­sti­jan Fri­drih
Fos iz­ra­zio ne­za­do­voq­stvo pre­vo­di­ma Rem­zi­je­ve Isto­ri­je ame­
ri~­ke re­vo­lu­ci­je i Pej­no­vih Pra­va ~o­ve­ka iz pe­ra Me­te For­kel,
For­ster je mo­rao pri­zna­ti da ona za­pra­vo ni­je u sta­wu da pre­vo­di
ta­kva de­la, i da je bo­qe da se dr­`i en­gle­skih ro­ma­na kao svog pri­rod­
nog po­qa. Ali For­ster ipak do­da­je da wu qu­ta ne­vo­qa go­ni da ta­ko
za­ra­|u­je za `i­vot svoj i svog si­na. Ona se su­sre­ta­la sa te­{ko­}a­ma
ka­rak­te­ri­sti~­nim za po­lo­`aj `e­ne-pre­vo­di­o­ca u to vre­me – na
pri­mer, wen su­prug je, dok su za­jed­no `i­ve­li u Ge­tin­ge­nu, le­gal­no
za­dr­`a­vao we­ne ho­no­ra­re.
Ma­te­ri­jal­na do­bit bi­la je glav­ni ako ne i je­di­ni raz­log {to
se Ge­org For­ster ba­vio pre­vo­di­la~­kom de­lat­no­{}u. Is­ti­cao je da
se pre­vo­|e­wem te­{ko mo­`e ste­}i sla­va, da­kle, mo­ti­vi su mu bi­li
ja­sni. Svom iz­da­va­~u je pi­sao:
Pre­vo­dim za­to {to: 1) tre­ba da ti is­po­ru­~im ru­ko­pis, 2) ti me­
ni da­je{ no­vac, i 3) me­ni no­vac tre­ba a pre­vo­|e­we je lak na­~in
da se on stek­ne.
Pre­pi­ska iz­me­|u For­ste­ra i we­go­vog iz­da­va­~a Jo­ha­na Kar­la
Fi­li­pa [pe­ne­ra pre­pu­na je na­po­me­na o For­ste­ro­vim fi­nan­sij­
skim pro­ble­mi­ma i we­go­vim zah­te­vi­ma za is­pla­tu pred­uj­ma. Pre­
vo­di­la~­ka ta­ri­fa, ko­ja je u pro­se­ku iz­no­si­la 3 ta­li­ra po ta­ba­ku,
bi­la je sa­svim pri­stoj­na i ni­je se me­wa­la iz­me­|u 1750. i 1850.
For­ster je za svo­je pre­vo­de za­ra­|i­vao je­dan luj­dor po ta­ba­ku, to
jest, 5 ta­li­ra, i ~ak 1,5 luj­dor od 1879. na­da­qe. Ta­kve su na­kna­de
obi~­no bi­le re­zer­vi­sa­ne za ori­gi­nal­no spi­sa­teq­stvo, ali je isti­
na i da je 5 ta­li­ra po ta­ba­ku bio mi­ni­mum za pri­stoj­no autor­sko
de­lo, dok su ~u­ve­ni pi­sci mo­gli da is­te­ra­ju i da­le­ko vi­{u na­kna­
du. Za svoj tekst An­sic­hten vom Ni­e­de­rr­he­in For­ster je tra­`io 4
fri­drih­do­ra; ali po­{to je [pe­ner okle­vao, on je ru­ko­pis po­nu­dio
Kri­sti­ja­nu Fri­dri­hu Fo­su za 3 fri­drih­do­ra i na­da­qe sa­ra­|i­vao
sa ovim iz­da­va­~em. Po­lo­`aj pre­vo­di­la­ca bio je ma­we po­vo­qan od
po­lo­`a­ja pi­sa­ca zbog vr­lo `i­ve kon­ku­ren­ci­je na pre­vo­di­la~­kom
po­qu.Ve} 1762. gla­so­vi­ti po­le­mi­~ar Jo­han Got­frid Ge­li­jus (Jo­
hann Gottfri­ed Gel­li­us) na­zvao je pre­vo­di­o­ce pi­sci­ma-pro­le­te­ri­
ma (pro­le­ta­rische Scri­ben­ten). Ta­ko su po­ne­kad ho­no­ra­ri ne vi­{i
od 1,5 ili ~ak 1 ta­li­ra po ta­ba­ku bi­li do­voq­ni da pri­vu­ku ne­kog
glad­nog pre­vo­di­o­ca bez po­sla, dok je s dru­ge stra­ne Vil­helm Ha­uf
(Wil­helm Ha­uff) imao po­nu­de od 30 ta­li­ra po ta­ba­ku. Pri­hod od 100
do 150 ta­li­ra go­di­{we bio je mi­ni­mum sa ko­jim jed­na oso­ba mo­`e
da pre­`i­vi. Pre­vod 40 ta­ba­ka, ot­pri­li­ke dva ro­ma­na na go­di­nu,
bio je do­vo­qan da se ta su­ma za­ra­di. Ali ni­je bi­lo ne­mo­gu}­no pre­
vo­dom za­ra­di­ti i 300 ta­li­ra go­di­{we, su­mu ko­ja je obez­be­|i­va­la
172 bur­`uj­ski na­~in `i­vo­ta.
Fa­ni Tar­no (Fanny Tar­now), pra­va „pre­vo­di­la~­ka ma­{i­na“,
bi­la je pr­va spi­sa­te­qi­ca ko­ja je to­kom zna­~aj­nog de­la svog `i­vo­
ta pe­ro po­sve­ti­la is­kqu­~i­vo pre­vo­|e­wu ro­ma­na. Wen otac, naj­pre
imu­}an, ne­us­ pe­{nim tran­sak­ci­ja­ma iz­gu­bio je ime­tak i ban­kro­ti­
rao. Sto­ga je po­ro­di­ca `i­ve­la u pri­li~­noj ne­ma­{ti­ni, i Fa­ni­ni
iz­gle­di na uda­ju ni­su bi­li ohra­bru­ju­}i. De­voj­ka je od svo­je dva­
de­set pr­ve go­di­ne mo­ra­la da ra­di kao gu­ver­nan­ta da bi za­ra­di­la
za `i­vot. U slo­bod­no vre­me po­~e­la je da pi­{e pri­~e, i po­~et­kom
dva­de­se­tih go­di­na XIX ve­ka do­{la je u do­dir s kwi­`ev­nim kru­
go­vi­ma u Dre­zde­nu, po­seb­no sa Hel­mi­nom fon [e­zi (von Chézy).
We­ne nov­~a­ne ne­vo­qe ni­su se ubla­`i­le, iako joj je iz­da­we we­nih
sa­bra­nih de­la 1830. do­ne­lo svih 5.000 ta­li­ra.
Po­{to je 1829. na­pu­sti­la Dre­zden, Fa­ni Tar­no se po­vu­kla u
mi­ran `i­vot i po­~e­la da se pro­fe­si­o­nal­no ba­vi pre­vo­di­la­{tvom.
„Ka­ko je bi­la u sta­wu da sva­ko ju­tro is­pi­{e je­dan ta­bak tek­sta,
vre­dan tri ta­li­ra, wen po­lo­`aj se ne sa­mo po­pra­vio ve} je za­pra­vo
po­stao vr­lo do­bar“, ka­`u iz­vo­ri. Iz­me­|u 1835. i 1846. po­ja­vi­lo se
47 pre­vo­da s we­nim pot­pi­som, naj­ve­}im de­lom ro­ma­na. U to vre­me
fran­cu­ski ro­ma­ni su obi~­no iz­no­si­li dva ne pre­te­ra­no obim­na
to­ma pri­li~­no ma­log for­ma­ta. Ako uzme­mo da je Tar­no do­bi­ja­la
uobi­~a­je­ni ho­no­rar za pre­vod, to jest 3 ta­li­ra po ta­ba­ku, i da je
sva­ki na­slov sa­dr­`ao u pro­se­ku 30 ta­ba­ka, mo­glo bi se sra­~u­na­ti
da je wen pri­hod od 47 pre­ve­de­nih na­slo­va iz­no­sio i svih 4.000
do 5.000 ta­li­ra. Pre­vo­di­teq­ka je, zna­~i, za­ra­|i­va­la 300 do 400
ta­li­ra go­di­{we, su­mu ko­ja joj je sre­di­nom XIX ve­ka omo­gu­}a­va­la
da, kao ne­u­da­ta `e­na, vo­di skro­man ali pri­sto­jan `i­vot.
Iako joj je za­ra­da mo­ra­la pred­sta­vqa­ti sna­`an pod­sti­caj,
Tar­no je sve­jed­no bri­`qi­vo oda­bi­ra­la kwi­ge ko­je }e pre­vo­di­ti.
Ni­je la­ko usta­no­vi­ti pu­nu bi­bli­og­ ra­fi­ju we­nih pre­vo­da, jer ih
je sa­mo deo pre­`i­veo u ve­}im bi­bli­o­te­ka­ma, dok se za dru­ge zna
sa­mo po po­me­nu u ta­da­{wim pre­gle­di­ma iz­da­tih kwi­ga, po­pi­si­ma
za­bra­we­nih na­slo­va, ka­ta­lo­zi­ma po­zajm­nih bi­bli­o­te­ka i u sli~­
nim iz­vo­ri­ma. Spi­sak we­nih pre­vo­da naj­ve­}im de­lom sa­sto­ji se od
ro­ma­na fran­cu­skih spi­sa­te­qi­ca ko­ji su, po sve­mu su­de­}i, ta­ko­|e
bi­li na­me­we­ni `en­skoj ~i­ta­la~­koj pu­bli­ci. Sa­mi na­slo­vi ro­ma­na
po­ka­zu­ju da je re~ o sen­ti­men­tal­noj „`en­skoj“ li­te­ra­tu­ri: sa­dr­`e
ime­na kao {to su La­ur ­ a, Mar­se­li­na, Ana­is, Ro­ber­ti­na, In­di­ja­na...
i upu­}u­ju na oso­bi­te `en­ske ulo­ge, po­put fil­le d’hon­ne­ur, na qu­bav,
brak.
Iako je da­nas ova vr­sta ro­ma­na sko­ro u pot­pu­no­sti za­bo­ra­vqe­
na, ~ak i u isto­ri­ji fran­cu­ske kwi­`ev­no­sti, ne mo­`e se po­re­}i da
kao svo­je­vr­stan fe­no­men ona ima svoj zna­~aj za iz­da­va~­ku, ~i­ta­
la~­ku i op­{te­kul­tur­nu isto­ri­ju tog vre­me­na.
Pre­vo­di­teq­ki­na sa­rad­wa sa iz­da­va­~em Kol­ma­nom iz Laj­pci­ga
bi­la je ve­o­ma po­sto­ja­na. Kol­man je ru­ko­vo­dio jed­nom iz­da­va~­kom 173
ku­}om ko­ju su sum­wi­~av­ci po­grd­no na­zi­va­li „pre­vo­di­la~­ka fa­
bri­ka“. Po­seb­no je Karl Guc­kov (Gut­zkow) na­pa­dao Kol­ma­na {to
ob­ja­vqu­je fran­cu­sku kwi­`ev­nost osred­we vred­no­sti i ti­me na­no­
si ozbiq­nu {te­tu ne­ma~­kim auto­ri­ma, a Fa­ni Tar­no i jo{ jed­nog
pre­vo­di­o­ca, La­u­rid­sa Kru­sea (La­u­ridz Kru­se), op­tu­`i­vao je da su
Kol­ma­na okre­nu­li stra­nim ro­ma­ni­ma. U sva­kom slu­~a­ju, ovaj se
iz­da­va~ bio spe­ci­ja­li­zo­vao za po­pu­lar­nu li­te­ra­tu­ru, uglav­nom
pre­ve­de­nu sa fran­cu­skog. A ori­gi­nal­nim tek­sto­vi­ma ta­kve vr­ste
pre­vo­di­teq­ku je snab­de­va­la ne­ko­li­ci­na fran­cu­skih iz­da­va­~a,
pre sve­ga Di­mon (Du­mont), La­dvo­ka (La­dvo­cat), Fur­ni­je (Fo­ur­ni­
er) i De­ze­sar (De­ses­sart). Svo­je zna­we fran­cu­skog Tar­no je ste­kla
– ili bar usa­vr­{i­la – uz po­mo} pri­ja­te­qi­ce, do­ma­}e u~i­te­qi­ce
[ar­lo­te O{korn (Char­lot­te Hoc­he­cor­ne). S dru­ge stra­ne, ne­ma ni­
ka­kvih na­zna­ka da je po­se­do­va­la ika­kvo zna­we en­gle­skog je­zi­ka.
O~i­to je, na pri­mer, da je ro­man Le­di (Sid­ni) Mor­gan pre­ve­la s
fran­cu­ske ver­zi­je. U to vre­me, za pre­vod jo{ ni­je bi­lo neo­p­hod­no
pla­}a­ti autor­ska pra­va – bi­la­te­ral­ni spo­ra­zum o autor­skim pra­
vi­ma iz­me­|u Fran­cu­ske i Ne­ma~­ke bio je pot­pi­san tek ne­gde u to
vre­me, sre­di­nom ve­ka; sto­ga je sa­svim ve­ro­vat­no da su Kol­man ili
ne­ki we­gov za­stup­nik sa­mo od­la­zi­li u Pa­riz i na tr­`i­{tu kwi­
ga ku­po­va­li ne­ka naj­za­ni­mqi­vi­ja no­va iz­da­wa, ili su ih pro­sto
po­ru­~i­va­li pre­ko po­sred­ni~­ke kwi­`a­re u Laj­pci­gu i pre­vo­di­li
bez ika­kvog pu­to­va­wa. Na sva­ki na­~in, za isto­ri­ju kwi­`ev­no­sti
i pre­vo­di­la­{tva bi­lo bi zna­~aj­no da se ve­ze iz­me­|u Laj­pci­ga i
fran­cu­ske kwi­`ev­ne sce­ne ma­lo po­drob­ni­je re­kon­stru­i­{u, i ot­
kri­je ko je po­kre­ta~ ide­je da se na ne­ma~­ki pre­vo­de na­slo­vi ne
pre­te­ra­no po­zna­ti ~ak i u sa­moj Fran­cu­skoj.
Uz po­me­nu­ta de­la, Tar­no je pre­vo­di­la i ro­ma­ne auto­ra kao
{to su Bal­zak, [arl de Ber­nar (Char­les de Ber­nard), Eli Ber­te
(Elie Bert­het), @o­zef Ma­ti­ren (Jo­seph Mat­hu­rin), Gi­stav Dru­a­no
(Gu­sta­ve Dro­u­i­ne­au), Vik­tor Di­kan` (Vic­tor Du­can­ge), Alek­san­dr
de La­verw (Ale­xan­dre de La­verg­ne), Pi­tr-[e­va­li­je (Pi­tre-Che­va­li­
er), i Oras de Vjel-Ka­stel (Ho­ra­ce de Vi­el-Ca­stel). Po­pri­li­~an broj
de­la ko­ja je Tar­no bi­ra­la za pre­vod austrij­ska cen­zu­ra je za­bra­
wi­va­la. Mo­`e­mo sa­mo da pret­po­sta­vi­mo o ko­jim je raz­lo­zi­ma re~.
Austrij­ska cen­zu­ra bi­la je vr­lo sum­wi­~a­va pre­ma isto­rij­skim
ro­ma­ni­ma, jer su ovi vr­lo ~e­sto kri­ti~­ki osli­ka­va­li sve­{ten­
stvo ili plem­stvo. Por­tre­ti vla­da­ra, na­ro­~i­to Na­po­le­o­na, bi­li
su kraj­we pro­ble­ma­ti~­ni; ili su bi­li od­ve} bla­go­na­klo­ni, ili
su se, bu­du­}i od­vi­{e kri­ti~­ki, mo­ra­li dr­`a­ti po­da­qe od jav­no­
sti ka­ko bi se iz­be­gle di­plo­mat­ske kom­pli­ka­ci­je. Qu­bav­ne pri­~e
~e­sto su pre­ko­ra­~i­va­le pri­hva­tqi­va me­ri­la mo­ra­la i do­li~­nog
po­na­{a­wa, {to je ne­sum­wi­vo bio slu­~aj kad su u pi­ta­wu ro­ma­ni
174 @or` Sand.
Po­put Do­ro­te­je Tik, Tar­no se klo­ni­la da u jav­nost iz­la­zi kao
ori­gi­na­lan autor, vi­{e je vo­le­la da se dr­`i po­lo­`a­ja pot­~i­we­nog
po­dra­`a­va­o­ca. Sre­di­nom ~e­tr­de­se­tih go­di­na ve­ka in­si­sti­ra­la
je da se jed­na od we­nih pri­~a po­ja­vi ano­nim­no. Pod­jed­na­ko je uz­
dr­`qi­vo pro­ce­wi­va­la svo­je pre­vo­di­la~­ke spo­sob­no­sti. U pi­smu
Gu­sta­vu Ki­neu (Kühne), ured­ni­ku li­sta Ze­i­tung für die ele­gan­te
Welt, pi­sa­la je: „U sta­wu sam da pre­vo­dim sa­svim do­bro; mo­gu to
za se­be da ka­`em za­to {to ve­{ti­nu do­brog pre­vo­|e­wa ne ce­nim
vi­{e ne­go ve­{ti­nu pro­{i­va­wa do­brog {a­va ili iz­ra­de qup­kog
ve­za.“ Tar­no je pre­vo­|e­we sma­tra­la za­na­tom a ne umet­no­{}u. Na
taj na­~in la­ko je mo­gla da se za­klo­ni iza auto­ra iz­vor­nog tek­sta.
Pre­vo­di­la­{tvo, shva­}e­no kao „pi­sa­we iz dru­ge ru­ke“, oslo­ba­|a­lo
ju je od­go­vor­no­sti za da­ti tekst.
Pre­ma Bir­git Ve­gen­ba­ur (Wägen­ba­ur), bri­`qi­vom pro­u­~a­va­o­cu
we­nih ori­gi­nal­nih tvo­re­vi­na, Tar­no je kwi­`ev­nost shva­ta­la kao
na­~in pro­`i­vqa­va­wa emo­ci­ja ko­je su joj bi­le us­kra­}e­ne u stvar­nom
`i­vo­tu, bi­lo zbog fi­nan­sij­skog sta­wa po­ro­di­ce, bi­lo zbog – mo­
`da – sa­me we­ne pri­ro­de. We­ni su tek­sto­vi pu­ni upu­ta na li~­nu
bi­o­gra­fi­ju, autor­ka se ja­sno po­is­ to­ve­}u­je sa svo­jim kwi­`ev­nim
li­ko­vi­ma. Ta sklo­nost li­te­ra­tu­ri ko­ja iz­i­sku­je emo­ci­o­nal­no sa­
u­~e­stvo­va­we ob­ja­{wa­va za­{to je Tar­no bi­ra­la `e­ne-pi­sce ko­je
pi­{u o `en­skim li­ko­vi­ma i wi­ho­vim qu­bav­nim do­go­dov­{ti­na­ma.
Ne za­bo­ra­vi­mo da kwi­`ev­nost ne sa­mo {to iza­zi­va emo­ci­je to­kom
pro­ce­sa pi­sa­wa i ~i­ta­wa ve} pred­sta­vqa i na­~in da se stek­ne odo­
bra­va­we („qu­bav“) ~i­ta­la~­ke pu­bli­ke.
Sve ovo va­`i za pre­vo­di­la~­ki rad Fa­ni Tar­no. Ro­man Le­di
Mor­gan Mi­si­o­nar je kraj­we ro­man­ti~­na sto­ri­ja o ne­mo­gu}­noj qu­ba­
vi iz­me­|u jed­ne In­du­ski­we, bra­man­ske sve­{te­ni­ce, i hri­{}an­skog
mi­si­o­na­ra ko­ji po­ku­{a­va da u In­di­ji pri­do­bi­je no­ve sled­be­ni­ke. U
tra­di­ci­ji ro­ma­na Ber­nar­de­na de Sen-Pje­ra (Ber­nar­din de Sa­int-Pi­
er­re) Pa­vle i Vir­gi­ni­ja, ne­sa­gla­sni qu­bav­ni­ci ne mo­gu da se spo­je
zbog svo­jih ver­skih za­ve­ta ne­po­ro~­no­sti, i zbog tvr­do­gla­vo­sti i
zle vo­qe svo­jih nad­re­|e­nih. Ras­trg­nu­ti iz­me­|u ver­skih za­ve­ta i
svo­je qu­ba­vi obo­je stra­da­ju na kraj­we dra­ma­ti­~an na­~in. Sle­de­-
}i di­ja­log me­|u qu­bav­ni­ci­ma sa­`e­to pre­do­~a­va pro­blem:
„Po­{to mo­`e­mo da `i­vi­mo sa­mo da bi­smo pa­ti­li, ili gre­{i­
li, da bi­smo bi­li ne­sre}­ni, ili kri­vi, za­{to on­da ne bi­smo
umr­li?
Ne, od­go­vo­ri on, ~ak i umi­ra­we s to­bom bi­lo bi slat­ko; mi mo­
ra­mo da `i­vi­mo. Sa­mo­u­bi­stvo bi bi­lo ka­`we­no ve~­nom raz­dvo­
je­no­{}u na onom sve­tu! Mo­ra­mo da bu­de­mo str­pqi­vi, da }u­ti­mo
i pa­ti­mo, to je je­di­ni na­~in da se spo­ji­mo na dru­gom sve­tu.“
Ali ka­ko se obo­je, upr­kos iz­ve­snom me­|u­sob­nom raz­u­me­va­wu,
ver­no dr­`i sop­stve­ne re­li­gi­je, ni­je si­gur­no da }e se ~ak i na dru­
gom sve­tu sa­sta­vi­ti. 175
Pre­vod u stva­ri pred­sta­vqa adap­ta­ci­ju. Stva­ri kom­pli­ku­je
~i­we­ni­ca da je Tar­no o~i­to ko­ri­sti­la fran­cu­ski pre­vod ko­ji
se po­ja­vio ano­nim­no ali se mo­`e pri­pi­sa­ti iz­ve­snom Pje­ru Lu­
ju Di­bi­ku (Pi­er­re Lo­u­is Du­buc). Ve­}i­nu od­stu­pa­wa od ori­gi­nal­ne
en­gle­ske ver­zi­je na­~i­nio je pre­vo­di­lac na fran­cu­ski, ali je i
Tar­no une­la iz­ve­sne do­dat­ne iz­me­ne. Iako su se fran­cu­ski uslo­
vi pre­vo­di­la~­kog po­slo­va­wa oko 1810. raz­li­ko­va­li od si­tu­a­ci­je
u Ne­ma~­koj ne­gde 1820. i 1830, sve­jed­no su se fran­cu­ska iz­da­wa,
kao {to je pre­vod ro­ma­na Le­di Mor­gan, ta­ko­|e obra­}a­la naj­{i­roj
mo­gu}­noj ~i­ta­la~­koj pu­bli­ci, po­gla­vi­to `en­skoj. U vre­me ka­da su
se na fran­cu­ski pre­vo­di­li ro­ma­ni Vol­te­ra Sko­ta i X. F. Ku­pe­ra,
ne­{to sli~­no ne­ma~­kim „pre­vo­di­la~­kim fa­bri­ka­ma“ na­sta­lo je i
u Fran­cu­skoj po­ja­vom Ogi­sta @a­na Ba­ti­sta De­fo­com­prea (Augu­
ste Je­an Bap­ti­ste De­fa­u­con­pret) kao no­vog pre­vo­di­la~­kog mag­na­ta,
za­slu­`nog za ob­ja­vqi­va­we pre­vo­da ce­lo­kup­nih de­la po­me­nu­ta dva
auto­ra (a vi­{e je ne­go ve­ro­vat­no da je upo­{qa­vao po­mo}­ni­ke). Od
Fa­ni Tar­no je bi­lo u naj­ma­wu ru­ku ne­pro­mi­{qe­no da upo­tre­bi
fran­cu­ski pre­vod, jer je mo­ra­la bi­ti sve­sna du­ge tra­di­ci­je slo­bod­
nog pre­vo­|e­wa à la fra­nç­ai­ ­se, me­to­da bel­les in­fid­èles ko­ji je bio pre­
o­vlad­ni obra­zac pre­vo­|e­wa to­kom ce­log XVI­II ve­ka. Ali je ve­li­ka
jav­na po­tra­`wa, s ko­jom su se su­o~ ­ a­va­le „pre­vo­di­la~­ke fa­bri­ke“,
~i­ni­la da sva­ko okle­va­we u po­gle­du po­u­zda­no­sti iz­vor­nog tek­sta
ili shva­ta­wa ver­no­sti iz­gle­da ne­pri­klad­no. U svom pred­go­vo­ru
da­toj kwi­zi fran­cu­ski pre­vo­di­lac ci­ti­ra kri­ti­~a­re ko­ji su u
du­gim i po­drob­nim opi­si­ma Mor­ga­no­ve na­{li gre­{ke, i pri­zna­je
da je ne­ke od tih opi­sa skra­tio da ugo­di ~i­ta­teq­stvu. [ta­vi­{e,
pri­zna­je da je na­zi­ve dr­ve­}a i bi­qa­ka pre­neo u fran­cu­ski pot­pu­no
ne­pre­ve­de­ne, jer ni­je imao vre­me­na da za­vi­ru­je u pri­ru~­ni­ke.
Pod­na­slov ko­ji je Tar­no do­da­la (Gla­ub ­ en­skraft und Li­e­be­sglut)
uka­zu­je na wen glav­ni in­te­res pri­li­kom adap­ti­ra­wa tek­sta. U
pre­vo­du je iz­o­sta­vqe­na glav­ni­na isto­rij­skih i et­no­graf­skih
po­je­di­no­sti ka­ko bi se pa­`wa usred­sre­di­la na qu­bav­nu pri­~u.
Ta­kvim me­ra­ma te­`i­la je da sa­~u­va ilu­zi­ju ~i­ta­la­ca da ula­ze
u je­dan za­mi­{qen svet i po­is­ to­ve­}u­ju se sa we­go­vim `i­te­qi­ma,
ilu­zi­ju ko­ja je po­sta­ja­la sve va­`ni­ja sa oma­so­vqa­va­wem ~i­ta­
la~­ke pu­bli­ke. Zna­~aj­no je da je u na­slo­vu svog ne­ma~­kog pre­vo­da
Tar­no hri­{}an­skog mi­si­o­na­ra za­me­ni­la li­kom `e­ne, mi­si­on ­ a­
ro­ve dra­ga­ne (Die Prop­he­tinn von Caschi­mir), ko­ja se sad ja­vqa kao
glav­ni su­bjekt po­i­sto­ve­}i­va­wa za `en­sko ~i­ta­la­{tvo iako se
pri­~a pri­po­ve­da pre­te­`no sa sta­no­vi­{ta mu­{kog pro­ta­go­ni­ste.
Ov­de je za­ni­mqi­vo po­me­nu­ti da je pri­ka­zi­va~ kwi­ge u gla­si­lu
Je­na­ische All­ge­me­i­ne Li­te­ra­tur­ze­i­tung us­tvr­dio ka­ko je por­tret
ju­na­ki­we sa­vr­{en dok je glav­ni mu­{ki lik od­vi­{e slab i li­{en
od­lu~­no­sti i po­sto­ja­no­sti, od­no­sno ti­pi~­no mu­{kih vr­li­na, ko­je
176 `en­ski autor ni­je bio u sta­wu da do­ma­{i.
Pre­vo­di­teq­ka je uz to pro­me­ni­la i ime­na glav­nih li~­no­sti.
Ali mo­ra se pri­zna­ti da je ta od­lu­ka u naj­ma­wu ru­ku ra­zu­mqi­va.
Mi­si­o­nar Le­di Mor­gan zo­ve se Hi­la­ri­on. Iako je to ~e­sto mo­
na­{ko ime, ono iza­zi­va aso­ci­ja­ci­je ko­je ne­sum­wi­vo pro­tiv­re­~e
mi­si­o­na­ro­voj mra~­noj pri­ro­di. Sle­de­}i fran­cu­skog pre­vo­di­o­ca
ko­ji pro­ta­go­ni­sti da­je ime Ata­nas, Tar­no ga pre­kr­{ta­va u Ata­
na­si­ju­sa, ob­da­ru­ju­}i ga ta­ko naj­vi­{im ver­skim do­sto­jan­stvom.
Hin­du­i­sti~­ka sve­{te­ni­ca Luk­si­ma tr­pi sli~­nu pro­me­nu: u fran­
cu­skoj ver­zi­ji ona za­dr­`a­va svo­je ime, dok se Tar­no mo­`da ~i­ni­lo
da je sve­{te­ni­ca, ma­da sva­ka­ko „sve­tiq­ka“ (lux) vr­li­ne i le­po­te,
ne­{to da­le­ko od luk­su­za. Za­to je od­lu­~i­la da je na­zo­ve Ta­ma­jan­
dri, ve­ro­vat­no na­dah­nu­ta Her­de­ro­vim tu­ma­~e­wem in­dij­ske dra­me
Sa­kun­ta­la u ese­ju „Über ein mor­genländisches Dra­ma“.
Ra­di­kal­ne me­re „na­tu­ra­li­zo­va­wa“ iz­vor­nog tek­sta pred­sta­vqa­ju
mi­sli i iz­re­ke ko­je je Tar­no u we­ga uvo­di­la kao po­ve­zni­cu sa ~i­ta­
o­~e­vom sa­vre­me­no­{}u. Mak­si­me je uzi­ma­la iz po­e­zi­je Za­ha­ri­ja­sa
Ver­ne­ra (Zac­ha­ri­as Wer­ner), Augu­sta Vil­hel­ma [le­ge­la (Schle­gel) i
Kar­la Fer­ste­ra (För­ster). Ova­kvo „na­tu­ra­li­zo­va­we“ iz­vor­nog tek­
sta mo­ra­lo je ~i­ta­o­cu gru­bo ra­za­ra­ti ilu­zi­ju o ula­sku u ne­stvar­ni
in­dij­ski svet – kao kad mu na kra­ju ro­ma­na pre­vo­di­lac ka­`e, „Ne­ka
nam ~i­ta­o­ci do­zvo­le da se od wih opro­sti­mo re­~i­ma Kar­la Fer­ste­ra,
ugled­nog ne­ma~­kog pe­sni­ka“, za ~im sle­di ci­tat od osam sti­ho­va.
Ro­man Mor­ga­no­ve ima i ne­ka ti­pi~­na obe­le`­ja pu­to­pi­sa, jer
op­{ir­nim opi­si­ma uvo­di ~i­ta­o­ca u in­dij­ski `i­vot i kul­tu­ru.
Mno­go­broj­ne fu­sno­te po­bli­`e ob­ja­{wa­va­ju da­to­sti stra­ne sre­di­
ne, uglav­nom isto­rij­ske ~i­we­ni­ce, kul­tur­ne i ver­ske oso­be­no­sti,
ele­men­te lo­kal­ne flo­re i fa­un ­ e. Ve­om
­ a ~e­sto ove fu­sno­te slu­`e
kao sred­stvo le­gi­ti­mi­zo­va­wa do­ga­|a­ja i po­ja­va opi­sa­nih u glav­
nom tek­stu. Sve je to Fa­ni Tar­no iz­gle­da­lo su­vi­{no, te je u svom
pre­vo­du iz­o­sta­vqa­la ve­}i­nu ge­o­graf­skih ili isto­rij­skih na­zi­va
i po­je­di­no­sti. Po­drob­ni opi­si ko­ji sa­dr­`e ta~­ne na­zi­ve bi­qa­ka
i `i­vo­ti­wa ili su skra­}i­va­ni ili iz­ba­ci­va­ni. Po­ne­kad su re­~i
za ko­je se sma­tra­lo da ne­ma~­kom ~i­ta­o­cu zvu­~e od­ve} neo­bi~­no
za­me­wi­va­ne po­zna­ti­jim iz­ra­zi­ma – na pri­mer, iz­raz „Ram­ga­ne,
sve­{te­ni­ce-ple­sa­~i­ce“ pre­net je kao „ba­ja­de­re“. U ne­kim slu­~a­
je­vi­ma, pre­vod lo­kal­nih fe­no­me­na zna da bu­de var­qiv ili pro­sto
po­gre­{an – na­zi­vi dr­ve­}a i bi­qa­ka, lo­kal­nih me­ra, ver­skih zva­
wa, vre­men­skih je­di­ni­ca, ale­go­rij­skih li­ko­va, mu­zi~­kih poj­mo­va.
Ne mo­`e se go­vo­ri­ti o pot­pu­nom od­stra­wi­va­wu in­for­ma­tiv­ne i
pe­da­go­{ke di­men­zi­je ro­ma­na u pre­vo­du, ali je ona ne­sum­wi­vo ot­
pre­mqe­na u dru­gi plan.
Po­sto­ji jed­na zna­~aj­na pre­vo­di­teq­ka o ko­joj je do­sad bi­lo ne­
mo­gu}­no na­}i bi­lo ka­kve bi­og­ raf­ske po­dat­ke: Emi­li­ja Vi­le (Emi­
lie Wil­le), ve­li­ka ne­po­zna­ni­ca. Ime, na­rav­no, mo­`e da bu­de pse­u­ 177
do­nim, ali je i u tom slu­~a­ju vr­lo ne­u­o­bi­~a­je­no {to ne po­sto­je ni
naj­ma­wi na­go­ve­{ta­ji ko­ja bi oso­ba iza we­ga mo­gla da se kri­je, ni
u bi­o­graf­skim pri­ru~­ni­ci­ma ni­ti u bi­bli­o­te~­kim ka­ta­lo­zi­ma.
Ta­ko je sve {to o Emi­li­ji Vi­le mo­`e­mo da ka­`e­mo po­da­tak da je
bi­la bli­ska ko­le­gi­ni­ca Fa­ni Tar­no, i da je ra­di­la za istog iz­da­
va­~a na is­toj vr­sti po­sla. Vi­{e je vo­le­la isto­rij­ske ro­ma­ne, ali
je, kao Tar­no, pre­vo­di­la i ro­ma­ne ko­ji sli­ka­ju `en­ske ka­rak­te­re,
i u mno­gim slu­~a­je­vi­ma obe su pre­vo­di­le iste pi­sce. Pre­ve­la je
de­se­ti­ne de­la fran­cu­skih auto­ra i autor­ki, me­|u wi­ma i Let­tres
d’un voyage­ur @or` Sand. Ra­di­la je sko­ro istom br­zi­nom kao Tar­
no, sva­ke go­di­ne is­pod we­nog pe­ra iz­la­zi­lo je ~e­ti­ri do pet pre­
ve­de­nih ro­ma­na. Po­pis iz­da­va­~a ko­ji su je snab­de­va­li iz­vor­nim
fran­cu­skim tek­sto­vi­ma ov­de je ne­{to {i­ri, sa­da su na we­mu i
La­{a­pel (Lac­hap­pel­le), Ber­ke e Pe­ti­on (Ber­qu­et et Péti­on), Go­slen
(Gos­se­lin), i ne­ko­li­ci­na ku­}a sme­{te­nih u Bri­se­lu ko­je su, zbog
svo­jih jef­ti­nih pi­rat­skih iz­da­wa, bi­le zna­~aj­ne za di­stri­bu­ci­ju
fran­cu­ske kwi­`ev­no­sti po Evro­pi. O ne­kim iz­da­va­~i­ma ima ma­lo
po­da­ta­ka, ne­ki su po­sle krat­kog po­slo­va­wa pro­pa­da­li; iz­da­va~­ki
po­sao po­~eo je tra­`i­ti do­vi­tqi­vost.
[i­re­we i ko­mer­ci­ja­li­zo­va­we kwi­`ev­ne sce­ne uvu­klo je pi­sce
– i pre­vo­di­oc­ e – u bor­bu za osva­ja­we naj­bo­qih po­zi­ci­ja, i pod­sta­
klo su­ko­be iz­me­|u ~i­ni­la­ca ko­ji su dej­stvo­va­li na istom po­qu.
Pred­stav­ni­ci le­gi­tim­ne, to jest auto­nom­ne kwi­`ev­no­sti na­sto­ja­
li su da is­ti­snu i oma­lo­va­`e po­pu­lar­nu li­te­ra­tu­ru. Ori­gi­nal­no
de­lo, go­vo­ri­lo se, ko­je je od­re­|e­no in­di­vi­du­al­nim sti­lom i estet­
skom ino­va­tiv­no­{}u, raz­li­ku­je se od ma­sov­ne li­te­ra­tu­re; pre­vo­di
na­u~­nih de­la nad­ma­{u­ju pre­vo­de kwi­`ev­nih de­la. Na pre­vo­di­
la~­kom po­qu, sa sta­no­vi­{ta kla­si~­ne este­ti­ke kri­ti­ko­va­ni su
na­br­zo i po­vr­{no ra­|e­ni pre­vo­di ko­ji sle­de lo­gi­ku in­du­strij­ske
pro­iz­vod­we. Su­de­on ­ i­ci na ovom po­qu, pi­sci i pre­vo­di­o­ci, na­pa­
da­li su jed­ni dru­ge, na­sto­je­}i da ospo­re va­qa­nost na­~i­na pi­sa­wa
ili pre­vo­|e­wa svo­ga su­par­ni­ka.
Ulo­gu `e­na na ovom tak­mi­~ar­skom po­qu te­{ko je od­re­di­ti u
op­{tim cr­ta­ma. U prin­ci­pu, ~i­ni se da su one bi­le sme­{te­ne na
ni­`a pod­ru~­ja po­pu­lar­ne li­te­ra­tu­re. S dru­ge stra­ne, opet, bi­lo je
i vi­so­ko obra­zo­va­nih pre­vo­di­teq­ki ko­je su `i­vo `e­le­le da una­
pre­de ka­kvo­}u ne­ma~­kog pre­vo­di­la­{tva. O to­me go­vo­ri je­dan slu­
~aj iz 1827, ka­da se u pu­bli­ka­ci­ji Ueber­li­e­fe­run­gen zur Geschic­hte,
Li­te­ra­tur and Kunst der Vor- und Mit­welt po­ja­vio kri­ti~­ki pri­kaz
pre­vo­da dva­ju ro­ma­na Val­te­ra Sko­ta, Ve­re­ni­ce iz La­mer­mu­ra (pre­
vod Vil­hel­ma Adol­fa Lin­da­ua) i Aj­van­hoa (pre­vod Kar­la Lu­dvi­ga
Me­tu­za­le­ma Mi­le­ra).
Lin­dau je, ka­`e pri­ka­zi­va~, iz­ba­cio ce­la po­gla­vqa i skra­tio
178 Sko­tov tekst ka­ko bi ga pri­la­go­dio uku­su ~i­ta­la~­ke pu­bli­ke ko­
ja ak­ci­ju pret­po­sta­vqa du­gim opi­si­ma. Ano­nim­ni kri­ti­~ar, ko­ji
je – sa­zna­je­mo iz ured­ni­ko­vog uvod­ni­ka – za­pra­vo `en­skog ro­da,
us­tvr­|u­je da bi sa­mo ~i­ta­oc ­ i bez ika­kvih zah­te­va mo­gli bi­ti za­
do­voq­ni ta­kvim pre­vo­dom. Po mi­{qe­wu, da­kle, pri­ka­zi­va­~i­ce,
Lin­dau je ori­gi­nal­ni tekst li­{io we­go­ve sa­mo­svoj­ne for­me i
oso­be­nog sti­la, i iz­no­va ga na­pi­sao kao ne­ma~­ki vi­te­{ki ro­man.
Mi­ler je, s dru­ge stra­ne, ko­ri­stio vul­ga­ran stil; pre­ma kri­ti­~ar­
ki, vi­te­{ki ju­na­ci ne bi sme­li da ko­ri­ste re­~i kao {to su Gro­
bi­an (pro­sta­~i­na) ili verblüfft (smu­{en). Zah­te­va­ju­}i da je­zi~­ki
stil i dru­{tve­ni po­lo­`aj ju­na­ka bu­du me­|u­sob­no uskla­|e­ni, ona
ko­ri­sti ar­gu­ment iz­ve­den iz kla­si~­ne este­ti­ke. U isto vre­me ona
se sa­gla­{a­va sa li­be­ral­nim ne­ma~­kim kri­ti­~a­ri­ma ko­ji su sr­
da~­no po­zdra­vi­li Sko­ta kao za­stup­ni­ka obi~­nih qu­di i wi­ho­ve
kul­tu­re, u {ta spa­da­ju i na­ci­on ­ al­ne oso­be­no­sti, obi­~a­ji, na­vi­ke,
je­zik, itd. Pri­ka­zi­va­~i­ca je od­lu~­na u to­me da oso­be­no­sti iz­vor­
nog tek­sta, ko­je ob­uh
­ va­ta­ju na­ci­on­ al­ne ka­rak­te­ri­sti­ke, mo­ra­ju da
se sa­~u­va­ju u pre­vo­du. Ona us­po­sta­vqa ja­snu di­ho­to­mi­ju iz­me­|u
po­la „auto­nom­ne li­te­ra­tu­re“, i ko­mer­ci­jal­nog po­la kwi­`ev­nog
po­qa, ko­ja od­go­va­ra di­ho­to­mi­ji iz­me­|u pre­vo­da okre­nu­tog ori­gi­
nal­nom tek­stu, dra­gog ro­man­ti­~a­ri­ma ([le­gel, [la­jer­ma­her), i
pre­vo­da okre­nu­tog ciq­nom tek­stu. Od ova dva mo­de­la pre­vo­|e­wa
ona pred­nost ne­sum­wi­vo da­je „mo­der­nom“ (ta­da ~ak „avan­gard­nom“),
„le­gi­tim­nom“ pre­vo­du ko­ji je okre­nut ori­gi­na­lu.
Vr­lo je ve­ro­vat­no da je ko­men­ta­tor­ka i sa­ma bi­la pre­vo­di­teq­
ka; me­|u `e­na­ma ko­je su pre­vo­di­le Sko­ta na­la­zi­mo i Hen­ri­je­tu fon
Mon­ten­gla­ut i Eli­zu fon Ho­en­ha­uz­ en, ko­je su pre­ve­le Ve­re­ni­cu
iz La­mer­mu­ra, od­no­sno Aj­van­hoa, za [u­ma­na iz Cvi­ka­ua. [u­man
(otac ~u­ve­nog kom­po­zi­to­ra) ob­ja­vqi­vao je jef­ti­na iz­da­wa stra­nih
kla­si­ka, i ra­do za­po­{qa­vao `e­ne-pre­vo­di­o­ce: uz po­me­nu­te dve,
Sko­ta su mu pre­vo­di­le i Hen­ri­je­ta [u­bart (Hen­ri­et­te Schu­bart),
So­fi Ma­jer (Sop­hie Mayer) i Vil­hel­mi­na (Wil­hel­mi­ne) Ger­hard.
[u­ma­no­vi pre­vo­di­oc ­ i ~e­sto su ula­zi­li u su­kob sa su­par­ni­ci­ma.
Iako pri­kaz upe­ren pro­tiv Lin­da­u­ov ­ og i Mi­le­ro­vog pre­vo­da ni­
je pre­vas­hod­no na­me­ra­vao da o{te­ti pro­tiv­ni­ke, on je ne­sum­wi­vo
pred­sta­vqao vid sna­`nog po­ri­va za is­ti­ca­wem, ti­pi~­nog za po­
na­{a­we ak­te­ra na sve {i­rem li­te­rar­nom tr­`i­{tu to­ga vre­me­na.
Ne ~u­di {to je i po­lo­`aj `e­na-pre­vo­di­la­ca na tom po­qu bio pro­
men­qiv. Ne­ke od wih ra­di­le su na pod­ru~­ju vi­so­ke kwi­`ev­no­sti,
bra­ne­}i tra­di­ci­o­nal­ne stan­dar­de i/ili tra­ga­ju­}i za ume­re­nim
estet­skim ino­va­ci­ja­ma (Do­ro­te­ja Tik); ne­ke su ra­di­le za tr­`i­{te
po­pu­lar­ne li­te­ra­tu­re ko­je se uob­li­~a­va­lo, na­sto­je­}i da ti­me za­
ra­de za `i­vot (Me­ta For­kel, Fa­ni Tar­no); ne­ke su se u pre­vo­|e­wu
opre­de­qi­va­le za al­ter­na­tiv­nu po­e­ti­ku adap­ta­ci­je i stva­ra­la~­ke
in­ter­ven­ci­je ume­sto za po­e­ti­ku ne­do­dir­qi­vog ori­gi­na­la; ne­ke 179
su se obra­}a­le `en­skoj pu­bli­ci, i ~ak uspe­va­le da svo­je pre­vo­
di­la­{tvo spo­je sa uvo­|e­wem fe­mi­ni­sti~­kih ide­ja (opet For­kel
i Tar­no). Op­{ti raz­voj­ni tok autor­ske kwi­`ev­no­sti od XVI­II do
XIX ve­ka vo­dio je od na­u~­nog do ko­mer­ci­jal­nog kwi­`ev­nog stva­
ra­wa. Sa sta­no­vi­{ta ro­man­ti­~ar­ske kwi­`ev­ne te­o­ri­je, pre­vod je
bio in­fe­ri­o­ran u od­no­su na ori­gi­na­lan tekst i po­sta­jao je vre­dan
raz­ma­tra­wa sa­mo kao pre­vod ozbiq­ne li­te­ra­tu­re. On­da se mo­`e
raz­u­me­ti za­{to je pre­vod po­pu­lar­ne li­te­ra­tu­re u to vre­me bio
obe­le­`en dvo­stru­kom mar­gi­na­li­zo­va­no­{}u.

NOR­BERT BA­HLAJT­NER (Bac­hle­it­ner) re­dov­ni je pro­fe­sor Be~­kog


uni­ver­zi­te­ta, ru­ko­vo­di­lac Od­se­ka za upo­red­nu kwi­`ev­nost u In­sti­
tu­tu za upo­red­ne evrop­ske fi­lo­lo­{ke i kwi­`ev­ne stu­di­je. Is­tra­`u­je
i pre­da­je isto­ri­ju re­cep­ci­je en­gle­ske, fran­cu­ske i ru­ske kwi­`ev­no­
sti na ne­ma~­kom je­zi~­kom pro­sto­ru, isto­ri­ju kwi­`ev­nog pre­vo­|e­wa,
so­ci­jal­nu isto­ri­ju kwi­`ev­no­sti i isto­ri­ju kwi­ge, kao i di­gi­tal­ne
kwi­`ev­no­sti. Tekst o raz­vo­ju pre­vo­di­la­{tva na ne­ma~­kom go­vor­nom
pod­ru~­ju i, po­seb­no, `e­na­ma-pre­vo­di­o­ci­ma u vre­me­nu od 1750. do 1850.
pred­sta­vqa we­go­vo (skra}eno) pre­da­va­we ko­je je 14. de­cem­bra 2016.
odr­`ao u be­o­grad­skom In­sti­tu­tu za te­or ­ i­ju kwi­`ev­no­sti i umet­no­
sti u okvi­ru tri­bi­ne „Te­o­rij­ski i kwi­`ev­no­kri­ti~­ki raz­go­vo­ri“ i
qu­ba­zno ustu­pio ~i­ta­o­ci­ma Mo­sto­va.
Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}

180
VE­SE­LIN KO­STI]
(1931–2017)

Ve­se­lin Ko­sti} ro­|en je 19. apri­la 1931. u Obre­nov­cu. Di­


plo­mi­rao je 1955. na Ka­te­dri za en­gle­ski je­zik i kwi­`ev­nost Fi­
lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Po­sle­di­plom­ske
stu­di­je za­vr­{io je 1956–1958. na Uni­ver­zi­te­tu u No­tin­ge­mu kao
sti­pen­di­sta Fon­da srp­skog po­sla­ni­ka. Dok­tor­sku te­zu Spen­cer’s
So­ur­ces in Ita­li­an Li­te­ra­tu­re – A Study in Com­pa­ra­ti­ve Li­te­ra­tu­re
od­bra­nio 1959. na Uni­ver­zi­te­tu u No­tin­ge­mu. Iza­bran je za asi­
sten­ta na Ka­te­dri za en­gle­ski je­zik i kwi­`ev­nost 1958, do­cen­ta
1963, van­red­nog pro­fe­so­ra 1972, re­dov­nog pro­fe­so­ra 1977, gde
je i ostao do 1996, ka­da od­la­zi u za­slu­`e­nu pen­zi­ju. Bio je pred­
sed­nik Srp­skog dru­{tva za pro­u­~a­va­we upo­red­ne kwi­`ev­no­sti
(1981–1982), pred­sed­nik [ek­spi­ro­vog dru­{tva Sr­bi­je (1981–1991)
i pred­sed­nik Ju­go­slo­ven­sko-bri­tan­skog dru­{tva.
Do­bit­nik je Na­gra­de Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca za
`i­vot­no de­lo (2006), kao i Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ za naj­bo­qi
pre­vod za 2005. go­di­nu.
Osim stu­di­ja u No­tin­ge­mu, bo­ra­vio je kao na­u~­ni sa­rad­nik
[ek­spi­ro­ve bi­bli­o­te­ke u Va­{ing­to­nu 1966, kao pro­fe­sor po po­
zi­vu na Uni­ver­zi­te­tu Sent En­dr­jus (St. An­drews) u [kot­skoj (1979–
1980) i kao go­stu­ju­}i pro­fe­sor Bri­tan­ske aka­de­mi­je u Lon­do­nu i
Strat­for­du (1991).
Autor je pre­ko 40 kwi­ga pre­vo­da sa en­gle­skog jezika i na en­
gle­ski je­zik, ve­}eg bro­ja stu­di­ja i kwi­ga kri­ti­ka pre­vo­da, ra­do­va
iz upo­red­ne kwi­`ev­no­sti, en­gle­ske kwi­`ev­no­sti i en­gle­sko-ju­
`no­slo­ven­skih kul­tur­nih ve­za.
* * *
Ce­lo­kup­na de­lat­nost pro­fe­so­ra Ko­sti­}a mo­gla bi se krat­
ko sa­`e­ti u sle­de­}oj re­~e­ni­ci: „An­gli­sta, po­zna­va­lac i tu­ma~
en­gle­ske kwi­`ev­no­sti, en­gle­skog je­zi­ka, a bli­`e {ek­spi­ro­log,
kom­pa­ra­tist, pro­fe­sor, pre­da­va~, pe­da­gog, na­u~­ni is­tra­`i­va~,
isto­ri­~ar kwi­`ev­no­sti, te­o­re­ti­~ar, kwi­`ev­ni kri­ti­~ar, pi­sac, 181
sa­mo­stal­ni autor, vr­hun­ski po­zna­va­lac srp­ske sred­wo­ve­kov­ne
umet­no­sti, kwi­`ev­ni pre­vo­di­lac i kul­tur­ni de­lat­nik. Tre­ba
ta­ko­|e is­ta­}i, ka­ko je to naj­bo­qe pri­me­ti­la pro­fe­sor dr Vi­
da Jan­ko­vi}, du­go­go­di­{wa ko­le­gi­ni­ca i sa­rad­ni­ca pro­fe­so­ra
Ko­sti­}a, „da on sto­ji ra­me uz ra­me sa ne ma­lim bro­jem na­{ih
sta­ri­jih qu­bi­te­qa en­gle­ske pi­sa­ne re­~i; pri­me­ra ra­di, sa Sve­
ti­sla­vom Ste­fa­no­vi­}em i we­go­vim pre­vo­di­ma en­gle­ske po­e­zi­je
ili pri­ka­zom sta­rog en­gle­skog pu­to­pi­sa kroz na­{e kra­je­ve, ili
pak sa Slo­bo­da­nom Po­po­vi­}em, na­{im pr­vim tra­ga­o­cem za [ek­
spi­ro­vim pri­su­stvom u nas; ili sa jo{ broj­ni­jim kwi­`ev­ni­ci­ma
mla­|e ge­ne­ra­ci­je…”
Ovo­me bi mo­`da tre­ba­lo do­da­ti da je pro­fe­sor Ko­sti} svo­jim
oso­be­nim pri­stu­pom, ve­li­kim str­pqe­wem i tak­ti~­no­{}u u op­
{te­wu sa stu­den­ti­ma dao ogro­man do­pri­nos raz­vo­ju qu­ba­vi pre­ma
le­poj kwi­`ev­no­sti, a po­seb­no pre­ma [ek­spi­ru i we­go­vim sa­vre­
me­ni­ci­ma, i da sa we­go­vim u~e­ni­ci­ma, kao {to je do­cent dr Na­
ta­{a [o­fra­nac, ne tre­ba bri­nu­ti za bu­du}­nost na­sta­ve en­gle­ske
kwi­`ev­no­sti i we­nog pri­su­stva u nas.
Iako pri­pa­da­mo is­toj ge­ne­ra­ci­ji, Ve­se­li­na Ko­sti­}a sam, da
ta­ko ka­`em, stru~­no upo­znao tek 1961. u vre­me odr­`a­va­wa Pr­ve
kon­fe­ren­ci­je Po­kre­ta ne­svr­sta­nih u Be­o­gra­du. Imao sam ta­da
za­da­tak da kao ured­nik u no­vin­skoj agen­ci­ji Tan­jug pre­gle­dam i
pro­ve­ra­vam sve tek­sto­ve i pre­vo­de ma­te­ri­ja­la sa kon­fe­ren­ci­je.
Od­mah mi je pao u o~i niz iz­van­red­no – u du­hu je­zi­ka i ve­li­ke pi­
sme­no­sti – pre­vo­|e­nih pri­lo­ga ({to je ina­~e ve­o­ma te­{ko i iz­u­
zet­no ret­ko vi­|e­no kod po­li­ti~­kih tek­sto­va), ko­ji ap­so­lut­no ni­su
mo­ra­li da se po­re­de sa ori­gi­na­lom i mo­gli su da bu­du pu­{ta­ni u
{tam­pu, od­no­sno da bu­du emi­to­va­ni bez ika­kve pro­ve­re i in­ter­
ven­ci­je. Za­in­te­re­so­vao sam se ~i­je je to de­lo i sa­znao da su to bi­li
pre­vo­di Ve­se­li­na Ko­sti­}a, ta­da „mla­dog asi­sten­ta“ – ka­ko su mi
re­kli – „na Ka­te­dri za en­gle­ski je­zik i kwi­`ev­nost“.
I doc­ni­je smo se sre­ta­li, po­vre­me­no dru­`i­li i sa­ra­|i­va­li.
Bi­li smo ge­ne­ra­ci­ja mla­dih, sa­zre­lih po­sle ra­ta, `eq­nih no­
vih sa­zna­wa i {i­re­wa sop­stve­nih vi­di­ka, za­in­te­re­so­va­nih za
sva pod­ru~­ja kul­tu­re i umet­no­sti. I upra­vo kroz to, dru­`e­}i se
sa qu­di­ma iz sve­ta na­u­ke i umet­no­sti, is­kri­sta­li­sa­la se `e­qa
da se Evro­pa i svet upo­zna­ju sa do­stig­nu­}i­ma na­{ih stva­ra­la­ca
kroz pre­vo­|e­we wi­ho­vih de­la. Ve­se­lin Ko­sti} je tu dao ne­mer­
qiv do­pri­nos. We­go­vi pre­vo­di na en­gle­ski je­zik omo­gu­}i­li su
stra­nom ~i­ta­o­cu da se naj­bo­qe upo­zna sa srp­skom sred­wo­ve­kov­
nom umet­no­{}u, kao i sa pre­i­sto­rij­skom i rim­skom kul­tu­rom iz
na­{ih kra­je­va. Da po­me­nem sa­mo ne­ka od ovih de­la: mo­no­gra­fi­je
o ma­na­sti­ri­ma Ka­le­ni}, Ho­po­vo, Mo­ra­~a, So­po­}a­ni, Stu­de­ni­ca,
182 Hi­lan­dar, Pe}­ka pa­tri­jar­{i­ja, za­tim mo­no­gra­fi­je o Le­pen­skom
Vi­ru, Gam­zi­gra­du i rim­skim car­skim gra­do­vi­ma i pa­la­ta­ma u Sr­
bi­ji, kao i tri pre­vo­da zna­~aj­nih de­la ura­|e­na 2003 – Kul­tur­no
na­sle­|e Sr­bi­je, Kul­tur­no na­sle­|e Cr­ne Go­re i Kul­tur­no na­sle­|e
Re­pu­bli­ke Srp­ske. „Kod pre­vo­|e­wa ovih de­la na en­gle­ski je­zik“
– ka­`e pro­fe­sor Ko­sti} – „mo­tiv je bio mo­ja `e­qa da de­la ne­kih
svo­jih pri­ja­te­qa u~i­nim pri­stu­pa~­nim stra­nim ~i­ta­o­ci­ma. Ne­ki
od wih, kao La­zar Tri­fu­no­vi} i Dra­go­slav Sre­jo­vi}, na­`a­lost,
ni­su vi­{e `i­vi, a ne­ki su, sre­}om, tu, me­|u na­ma i mo­gu da ka­`em
da mi je uvek bi­lo dra­go ka­da sam na­la­zio wi­ho­ve tek­sto­ve po stra­
nim bi­bli­ot­ e­ka­ma.“
[to se ti­~e sa­mog pre­vo­|e­wa, pre­pu­sti­mo re~ pro­fe­so­ru Ko­
sti­}u: „U sva­kom pre­vo­du po­sto­je tri fa­ze. Pr­va bi bi­la sa­vla­|i­
va­we onih po­~et­nih po­te­{ko­}a, pro­na­la­`e­we pra­vo­ga smi­sla i
zna­~e­wa. To iz­i­sku­je trud i po­ne­kad de­lu­je obes­hra­bru­ju­}e, ali je
na svoj na­~in i uz­bu­dqi­vo i za­do­vo­qa­va­ju­}e... Po­sle te do­la­zi fa­za
ne­ke spo­koj­ni­je ve­dri­ne. Tekst je pre­ve­den, ja­zo­vi su pre­mo­{}e­ni,
pro­ble­mi uglav­nom re­{e­ni i osta­je je­di­no da se pre­vod gla­di, do­
te­ru­je i, da ta­ko ka­`em, pe­gla. To je naj­lep­{a fa­za, po­go­to­vo ako
ni­ste pri­ti­snu­ti ro­kom. Tre­}a fa­za kod me­ne, a pret­po­sta­vqam i
kod mno­gih od vas, iza­zi­va strep­wu i ne­ku od­boj­nost pre­ma tek­stu.
Pre­vod je sa­da odvo­jen, `i­vi sa­mo­stal­nim `i­vo­tom, ne­ma­te vi­{e
ni­ka­kvog uti­ca­ja na we­ga, ne­iz­men­qiv je (u stva­ri, do pre ne­ko­li­ko
go­di­na bio je do­slov­no uli­ven u olo­vo). Vi on­da uzi­ma­te u ru­ke svoj
od­{tam­pa­ni pre­vod, pu­ni strep­we {ta }e­te u we­mu na­}i. Uve­re­ni
ste da su sit­ne stil­ske ne­us­kla­|e­no­sti ko­je su vam mo­`da pro­ma­
kle pre­ra­sle u sin­tak­ti~­ke na­ka­rad­no­sti ko­je pa­ra­ju u{i i bo­du
o~i, da je ori­gi­nal­ni smi­sao ko­ji ste se tru­di­li da ta~­no pre­ne­se­te
neo­bja­{wi­vo is­cu­rio i ne­tra­gom ne­stao, a oma­{ke, ko­je ste mo­`da
ne­kom ne­sre­}om na­pra­vi­li, {tam­pa­ne tri­put ve­}im slo­gom, pa jo{
i pod­vu­~e­ne cr­ve­no. To je i pri­li­ka da se upo­zna­te sa lek­to­ri­ma i
ured­ni­ci­ma ko­ji po­ne­kad vr­{qa­ju po va­{em pre­vo­du i ne sa­wa­ju
da vas o to­me oba­ve­ste, pa vi wi­ho­ve iz­me­ne vi­di­te tek kad do­bi­je­te
{tam­pa­ni tekst i ka­da vi­{e ne­ma­te mo­gu}­no­sti da ta ku­ka­vi~­ja
ja­ja iz­va­di­te iz gne­zda ko­je no­si va­{e ime. Eto, za­to ja sa okle­va­
wem ~i­tam ob­ja­vqe­ne pre­vo­de – i to ne sa­mo svo­je...“
Pre­vo­|e­we ni­je sa­mo za­nat, pro­fe­si­ja, ve} je i po­seb­na strast.
Ka­da se ~o­vek jed­nom u to za­qu­bi, qu­bav osta­je ve­~i­ta, i po­red svih
te­{ko­}a, ne­ra­zu­me­va­wa sre­di­ne i – po­go­to­vo – ni­skih ho­no­ra­ra.
Ve­se­lin Ko­sti} za svoj pr­vi pre­vod De Kvin­si­je­vih Is­po­ve­sti,
dav­ne 1961. go­di­ne, ka­`e: „Kad sam ko­na~­no za­vr­{io taj pre­vod,
ko­ji ni­je bio ni­ma­lo lak, pre­dao ga i do­bio ho­no­rar, po­ka­za­lo
se da bih ta­ko­re­}i vi­{e za­ra­dio no­se­}i ko­fe­re na `e­le­zni~­koj
sta­ni­ci.“ Sre­}om po nas, qu­bav pre­ma ovoj le­poj de­lat­no­sti ni­je
ga ta­da na­pu­sti­la. 183
U jed­nom raz­go­vo­ru s pro­fe­so­rom Ko­sti­}em o pre­vo­|e­wu, ne­
du­go pred we­gov od­la­zak sa ovo­ga sve­ta, re­kao mi je ka­ko mo­ra­mo
bi­ti sve­sni ~i­we­ni­ce da na­{a mo­der­na evrop­ska ci­vi­li­za­ci­ja u
ve­li­kom de­lu po­~i­va na pre­vo­di­ma. „Pre­vo­|e­we je je­dan sve­pro­`i­
ma­ju­}i pro­ces ko­ji od dav­nih vre­me­na do da­nas ne­pre­kid­no te­~e i
do­pri­no­si una­kr­snom oplo­|a­va­wu i pre­no­{e­wu is­ku­sta­va, vred­
no­sti, na­u~­nih ot­kri­}a, mu­drih mi­sli, emo­ci­o­nal­nih i eti~­kih
pod­sti­ca­ja i le­pe re­~i. Svest da sam i ja je­dan od pre­ga­la­ca ko­ji
je u~e­stvo­vao, ko­li­ko su mi sna­ge i spo­sob­no­sti do­pu­{ta­le, u tom
ogrom­nom ople­me­wu­ju­}em pro­ce­su, uvek me je is­pu­wa­va­la za­do­
voq­stvom...“
Bo­{ko ^o­lak-An­ti}

184
AK­TIV­NO­STI UKPS
AV­GUST 2016. – JUL 2017.

4. no­vem­bar 2016. – u pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa u Fran­cu­skoj


7 odr­`a­na je re­dov­na go­di­{wa skup­{ti­na UKPS. Skup­{ti­nu je
otvo­rio pred­sed­nik Udru­`e­wa Mi­lo{ Kon­stan­ti­no­vi}. Na­kon
oda­va­wa po­{te ko­le­ga­ma pre­mi­nu­lim u pro­te­kloj go­di­ni skup­
{ti­na je po­~e­la sa ra­dom pre­ma ta~­ka­ma dnev­nog re­da. U `i­ri­ju za
na­gra­du „Mi­lo{ \u­ri}“ is­te­kao je man­dat ~la­no­vi­ma `i­ri­ja Ne­di
Ni­ko­li} Bo­bi}, De­ja­nu Ili­}u i Qu­bi­ci Ro­si}. Wih su u toj ulo­zi
za­me­ni­li pro­{lo­go­di­{wi do­bit­ni­ci: Me­li­ta Lo­go Mi­lu­ti­no­vi},
Alen Be­{i} i Ra­do{ Ko­so­vi}. Kao ~la­no­ve `i­ri­ja za no­vo­u­spo­
sta­vqe­nu na­gra­du „Ni­ko­la Traj­ko­vi}“ Skup­{ti­na je SA­NU pred­
lo­`i­la Mi­lo­{a Kon­stan­ti­no­vi­}a, De­ja­na Ili­}a i Bra­ni­sla­va
Pre­le­vi­}a. Usvo­jen je pred­log Uprav­nog od­bo­ra i do­ne­ta je od­lu­ka
da se BEPS odr­`i u ok­to­bru pre Saj­ma kwi­ga.

7. de­cem­bar 2016. – u pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa sve­~a­no je do­de­


qe­na na­gra­da „Mi­lo{ \u­ri}“ za naj­bo­qi pre­vod iz obla­sti pro­ze,
po­e­zi­je i hu­ma­ni­sti­ke za 2016. go­di­nu. @i­ri za do­de­lu Na­gra­de
„Mi­lo{ \u­ri}“ ove go­di­ne je ra­dio u sa­sta­vu: @i­vo­jin Ka­ra-Pe­
{i} (pred­sed­nik), Mir­ja­na Gr­bi}, Me­li­ta Lo­go Mi­lu­ti­no­vi},
Alen Be­{i} i Ra­do{ Ko­so­vi}. Za naj­bo­qi pre­vod iz obla­sti po­
e­zi­je u 2016. go­di­ni na­gra­da je pri­pa­la Ste­va­nu Ton­ti­}u za pre­
vod kwi­ge Pe­te­ra Hu­he­la: Te­of ­ ra­stov vrt, iz­da­va~ Tre­}i trg,
Be­o­grad 2016. Iz obla­sti pro­ze, ta je ~ast pri­pa­la Ta­mi­ni [op
za pre­vod kwi­ge An­to­ni­ja Lo­ba An­tu­ne­{a: Pri­ru~­nik za in­kvi­
zi­to­re, iz­da­va~ Ge­o­po­e­ti­ka, Be­og­ rad, 2016. Za naj­bo­qi pre­vod iz
obla­sti hu­ma­ni­sti­ke za 2016. go­di­nu na­gra­da je do­de­qe­na Ta­tja­
ni \u­rin za pre­vod kwi­ge Gr­gu­ra Tur­skog: Isto­ri­ja Fra­na­ka,
iz­da­va~ Iz­da­va~­ka kwi­`ar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a, Srem­ski
Kar­lov­ci/No­vi Sad, 2016.

31. mart 2017. – po­sled­weg da­na Me­se­ca fran­ko­fo­ni­je u po­no­vo


po­kre­nu­tom Pre­vo­di­la~­kom sa­lo­nu UKPS pred­sta­vqe­na je kwi­ga 185
Oda­bra­ne stra­ne o Sr­bi­ji i Bal­ka­nu Vik­to­ra Be­ra­ra, u iz­da­wu
Bi­bli­ot­ e­ke „Bra­}a Na­sta­si­je­vi}“ iz Gor­weg Mi­la­nov­ca. Pu­bli­ku
je po­zdra­vio i uvod­nu re~ odr­`ao pred­sed­nik Udru­`e­wa dr Mi­lo{
Kon­stan­ti­no­vi}, a po­tom su o zna­~a­ju ove kwi­ge sa Je­le­nom Sta­ki}
raz­go­va­ra­li u~e­sni­ci tri­bi­ne, pre­vo­di­o­ci: San­dra Trip­ko­vi},
ro­ma­ni­sta, pro­fe­sor fran­cu­skog, i De­jan Aco­vi}, pre­vo­di­lac,
kla­si~­ni fi­lo­log i bi­bli­o­te­kar na­u~­nog ode­qe­wa Bi­bli­o­te­ke
„Bra­}a Na­sta­si­je­vi}“, ~lan UKPS.

13. april 2107. – u sve­~a­noj sa­li Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­


di­la­ca Sr­bi­je u Fran­cu­skoj 7, odr­`a­na je sve­~a­nost uru­~e­wa na­
gra­de iz fon­da „Dr Jo­van Mak­si­mo­vi}“, ko­ja se do­de­qu­je za naj­bo­qi
kwi­`ev­ni pre­vod s ru­skog je­zi­ka u pro­te­kle dve go­di­ne. Na­gra­da
za 2015. i 2016. go­di­nu pri­pa­la je De­ja­nu Mi­ha­i­lo­vi­}u za pre­vod
ro­ma­na Sa­mo­ub­ i­stvo Mar­ka Al­da­no­va („La­gu­na“, 2015).

18. maj 2017. – U pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa, u okvi­ru no­vog ci­


klu­sa Pre­vo­di­la~­kih sa­lo­na, pred­sta­vqen je jo{ je­dan zna­~a­jan
pre­vod – kwi­ga Rim­ska kwi­`ev­nost od ra­ne re­pu­bli­ke do Av­gu­sta
\an Bja­|a Kon­tea, ko­ju je u pre­vo­du Ni­ne Gu­gle­ta, Iva­ne To­mi} i
Iri­ne Vu­ji­~i} ob­ja­vi­la iz­da­va~­ka ku­}a Are­te iz Be­o­gra­da. O zna­
~a­ju ovog pre­vo­da kao tre­}e isto­ri­je rim­ske kwi­`ev­no­sti do­stup­ne
~i­ta­o­ci­ma na srp­skom je­zi­ku, kao i o po­te­{ko­}a­ma sa ko­ji­ma su
se su­sre­le u ra­du na ovoj kwi­zi, s mo­de­ra­to­rom De­ja­nom Aco­vi­}em
raz­go­va­ra­le su Iva­na To­mi} i Iri­na Vu­ji­~i}.
Ve­sna Sta­men­ko­vi}

186
@ak De De­ker
MAG­NO­LI­JA
Jacques De Decker, Le Magnolia ou Le Veau-de-Ville et le Veau-des-Champs
© Lansman Emile (Editeur)
Pre­ve­la s fran­cu­skog Je­le­na Sta­ki}

Lica:
@I­LI­JAN, 26 go­di­na
ADRI­JAN, 25 go­di­na
MA­RI­JA-AN­TO­A­NE­TA, 23 go­di­ne
[AR­LO­TA-[AR­LO­TA, 31 go­di­na

Ovo ni­je vo­dviq

U na­{e vre­me i mu­{kar­ci i `e­ne ima­ju se­bi svoj­stve­ne na­~i­ne


da go­vo­re o dru­gi­ma – kad ve} po­ne­kad, na­`a­lost, ne go­vo­re jed­ni s
dru­gi­ma... Sa­mo da ta­ko po­tra­je. Da se ni­kad ne sre­di...
Re­{e­we ne po­sto­ji. Po­sto­ji sa­mo po­zo­ri­{te. U iz­ve­snom smi­
slu to i ni­je go­re.
De De­ker je, na po­zor­ni­ci, so­ci­ol­ og ne­`an i okru­tan. To se ne
sre­}e ~e­sto. Ni s le­ve ni s de­sne stra­ne sce­ne. Ov­de on raz­vi­ja jed­
nu gat­ku. Ili ka­ko se jed­na `e­na ko­ja `i­vi dvo­stru­kim `i­vo­tom
iz­vla­~i iz tog `i­vo­ta tek kad po­beg­ne u tre­}i, u ko­jem joj se pri­
dru­`u­je onaj pr­vi... Ili ka­ko taj ne­sta­{luk po­sta­je snu­`de­nost da
bi se na­do­ve­zao na „na­rod­nu mu­drost“. Ili ka­ko se jo{ mo­`e ero­
ti­zo­va­ti sva­ko­dnev­ni `i­vot... Zar ne­ma bu­le­va­ra osim bu­le­va­ra
su­mra­ka? U sva­kom slu­~a­ju, ov­de se ne umi­re od Ne­iz­dr­`i­ve la­ko­}e
po­sto­ja­wa... Sa­mo se opo­ra­vqa od we. Spa­sa­va se ono naj­o­snov­ni­je.
Sva­ko­dnev­no, po­sta­je se ubo­gi La­zar za sva­~i­ji xep...
Po­sto­ji tu po­e­ti­ka pro­za­i~­no­sti: De De­ker je wen skrom­ni i
upor­ni is­tra­`i­va~. We­gov hu­mor – pro­nic­qiv – sa­mo je ugla­|e­nost
ma­glo­vi­to­ga pre­ma du­{i. Autor oslu­{ku­je jed­nu mla­dost ~i­ji se
sa­vre­me­nik tru­di da osta­ne. To ni­je naj­ma­wi ri­zik kom se iz­la­
`e. Zna­mo da je Ro­mer1, uz jo{ ne­ko­li­ci­nu ret­kih, oda­brao da se
iz­lo­`i sli~­no­me ri­zi­ku.
1 – Eric Roh­mer, ~u­ve­ni fran­cu­ski re­`i­ser no­vog ta­la­sa ko­ji je i u po­znim go­di­na­ma pra­vio
ra­do gle­da­ne fil­mo­ve. (Prim. prev.) 187
U mno­gim svo­jim ko­ma­di­ma Ha­rold Pin­ter je po­ka­zi­vao mo­gu}­
nost da se iz „gad­ne si­tu­a­ci­je“ jed­nog je­di­nog `i­vo­ta iz­vu­~e ta­ko
{to }e se iz­mi­sli­ti dru­ga sud­bi­na, iz­ma­{ta­na, ne bi li se po­no­vo
us­po­sta­vi­la ve­za s te­meq­nom isti­nom o se­bi. Mag­no­li­ja pred­la­`e
sli­~an re­cept. S istom iro­ni~­nom lu­cid­no­{}u.
Sve se okon­~a­va u Mek­si­ku, da­le­ko od sva­kog vul­ka­na. Jer na
sva­kom je da osvo­ji – pro­tiv­no sva­koj lo­gi­ci – svoj no­vi svet. De
De­ker je bli­`i Vi­ja­no­voj Pe­ni da­na2 ne­go La­u­ri­ju. No ima erup­
ci­ja ko­je se po­sma­tra­ju pod mi­kro­sko­pom...
@e­lim bu­du­}im gle­da­oc ­ i­ma Mag­no­li­je da se sme­ju – i da se
je­`e – s raz­lo­gom...
Sve se de­{a­va u jed­nom vr­tu, na­rav­no. Iz we­ga ni­kad ne­}e­mo
bi­ti sa­svim is­te­ra­ni. Bit­no – od Ada­ma do Kan­di­da i dru­gih vrt­
nih ar­hi­te­ka­ta – ni­je da se osta­ne u we­mu, ne­go da se on ne­gu­je...
Ovaj lir­ski eko­lo­{ki tekst pod­se­}a nas na to za­je­dqi­vim to­
nom ka­kav ima sa­mo autor, a na ko­ji nas on div­no pri­vi­ka­va.
Pjer Mer­tens3

1.
Ju­tro, u Adri­ja­no­voj ku­}i

MA­RI­JA: Tu­`na sam, Adri­ja­ne. Ma­ri­ja je tu­`na.


ADRI­JAN: Za­{to?
MA­RI­JA: Za­to {to mo­ja mag­no­li­ja ve­ne. Gle­daj, `a­lost ju je
vi­de­ti.
ADRI­JAN: Mi­slim da ~a­mi.
MA­RI­JA: Ka­ko to, ~a­mi?
ADRI­JAN: Ne vi­|a te do­voq­no ~e­sto pa gu­bi vo­qu za `i­vo­
tom.
MA­RI­JA: Ne bi li se mo­gao ma­lo po­za­ba­vi­ti wo­me?
ADRI­JAN: To je tvo­ja mag­no­li­ja!
MA­RI­JA: Ba{ za­to.
ADRI­JAN: Sad, cve­}e, imam pu­ne ru­ke po­sla s cve­}em u vr­tu.
Ako po­vrh to­ga tre­ba da se bak­}em i biq­ka­ma u sak­si­ji! Ti si je
do­ne­la, ti se bri­ni o woj. Uosta­lom, uvek sam se pi­tao za­{to si
mi po­ve­ri­la tu mag­no­li­ju.
MA­RI­JA: Da bi ne­ko bri­nuo o woj. Ali raz­u­me­la sam. Na­}i
}u dru­gog ba­{to­va­na.
ADRI­JAN: S ba­{to­va­nom ba­{to­van­ski­jim od me­ne, go­to­va si.
MA­RI­JA: Ta~­no. Mi­sli­la sam da sam na­pra­vi­la do­bar iz­bor.
@i­vi{ u pri­ro­di, bu­di{ se s ko­ko­{ka­ma, u kre­vet ide{ s ko­ko­
{ka­ma...
2 – Bo­ris Vi­an, L’Écu­me des jo­urs, ro­man. (Prim. prev.)
188 3 – Pi­er­re Mer­tens, je­dan od naj­ve­}ih bel­gij­skih fran­ko­fo­nih pi­sa­ca. (Prim. prev.)
ADRI­JAN: E za to }e{ da iz­vi­ni{. S to­bom idem u kre­vet,
Ma­ri­ja, a ti, ko­li­ko znam, ni­si ko­ko­{ka.
MA­RI­JA: Zna­~i da, kad ni­sam tu, i ne spa­va{?
ADRI­JAN: Od­ma­ram se.
MA­RI­JA: Od ~e­ga?
ADRI­JAN: Od te­be.
MA­RI­JA: Hva­la!
ADRI­JAN: To je ~ast! Strast za­ma­ra, po­zna­ta stvar. Tre­ba da
bu­dem u for­mi kad do­|e{.
MA­RI­JA: Sve to ni­je ob­ja­{we­we za­{to ne za­li­va{ svo­ju mag­
no­li­ju.
ADRI­JAN: To ni­je MO­JA mag­no­li­ja, po­na­vqam. Tvo­ja je. Ov­de
je na pan­si­o­nu. Uosta­lom to je do­bro ime za stra­}a­ru kao {to je
ova. „Mag­no­li­ja“. Do­pa­lo bi se mo­joj maj­ci.
MA­RI­JA: Ho­}u ob­ja­{we­we. Ako stvar­no i mi­sli{ da ova mag­
no­li­ja pri­pa­da me­ni, ne raz­u­mem za­{to je za­ne­ma­ru­je{. Me­ne uop­
{te ne za­ne­ma­ru­je{, to ne li­~i na te­be, ve} bih pri­me­ti­la. On­da,
za­{to osu­|u­je{ na ta­kvu sud­bi­nu ovu jad­nu mag­no­li­ju?
ADRI­JAN: Ho­}e{ da ti ka­`em?
MA­RI­JA: [ta sad jo{ kri­je{ od me­ne?
ADRI­JAN: Pa zna{, Ma­ri­ja, da ni­kad ni­{ta ne kri­jem od te­be.
MA­RI­JA: Do­ka­`i.
ADRI­JAN: U~i­ni­}e ti se glu­po.
MA­RI­JA: Ne fo­li­raj se, guk­ni.
ADRI­JAN: Za­to {to ne znam oda­kle po­ti­~e.
MA­RI­JA: Pa... iz cve­}a­re!
ADRI­JAN: Oti­{la si u cve­}a­ru da ku­pi{ mag­no­li­ju iako
mo­`e{ sve cve­}e ko­je `e­li{ da uzme{ od me­ne?
MA­RI­JA: Na­rav­no da ni­sam!
ADRI­JAN: Da­kle, po­klo­we­na ti je.
MA­RI­JA: Po­zajm­qe­na. Po­ve­re­na, ako ti se vi­{e svi­|a.
ADRI­JAN: Ko ti je po­ve­rio?
MA­RI­JA: Ba­ka. Mi­slim da sam ti re­kla. Kad su joj ope­ri­sa­li
sle­po cre­vo, ni­su do­zvo­li­li uno­{e­we cve­}a u bol­ni~­ku so­bu; tad
me je za­mo­li­la da je od­ne­sem.
ADRI­JAN: Za­{to je ni­si od­ne­la svo­joj ku­}i?
MA­RI­JA: Da po­no­vim: za­to {to si se­qa­nin, poq­ski mi{, a ja
sma­tram da stva­ri tre­ba po­ve­ra­va­ti naj­u­me­{ni­ji­ma.
ADRI­JAN: On­da u re­du... Za­{to mi ni­si od­mah re­kla?
MA­RI­JA: [ta?
ADRI­JAN: Pri­~u o ba­ki.
MA­RI­JA: To ni­je pri­~a.
ADRI­JAN: Do­bro, is­pra­vqam se: za­{to tek sad sa­zna­jem oda­
kle po­ti­~e ova biq­ka? 189
MA­RI­JA: Za­to {to sam hte­la da te ob­ra­du­jem. Mi­sli­la sam da
}e ti bi­ti dra­go da pri­mi{ u ku­}u jed­nu mag­no­li­ju.
ADRI­JAN: Iskren da bu­dem, Ma­ri­ja, ni­si me ni­ma­lo ob­ra­do­
va­la!
MA­RI­JA: Mo­gao si od­mah da ka­`e{, od­ne­la bih je.
ADRI­JAN: Mi­slio sam da }e{ ti to lo­{e pri­mi­ti.
MA­RI­JA: Ja lo­{e pri­mam stva­ri, ja? E ta ti je fo­ra ne­vi­|e­
na. Na­pro­tiv, ja sve pri­mam do­bro, ja ne po­sta­vqam se­bi za­ku­~a­sta
pi­ta­wa. Ne­ko mi po­klo­ni cve­}e? Me­ni je to vr­lo le­po, za­do­voq­na
sam, ne lu­pam da­qe gla­vu.
ADRI­JAN: E pa, ti si `en­sko!
MA­RI­JA: A ti si sme­{an! Pri­~a{ mi sa­mo o svo­jim ru­`a­ma,
mu­{ka­tla­ma i mi­ri­{qa­vom gra­{ku, a tvr­di{ da ne vo­li{ cve­}e.
ADRI­JAN: Vo­lim ja cve­}e, ali ne vo­lim da mi se po­kla­wa.
MA­RI­JA: A one lu­ko­vi­ce la­le? Ho­land­ska ca­ri­na mo­gla je da
me smo­`di kad sam ih kri­{om pre­no­si­la pre­ko gra­ni­ce. @i­vot
sam sta­vi­la na koc­ku da ti ih do­ne­sem.
ADRI­JAN: Pa je­si, ali to su bi­le lu­ko­vi­ce za sa­|e­we u vr­tu.
Ni­je to isto!
MA­RI­JA: Mi­sli{? A uz to, lu­ko­vi­ce su ru­`ne. Do­ne­la sam ih
da te ob­ra­du­jem; ~i­ni­lo se da ti je mno­go sta­lo do wih. Pi­ta­la sam
se {ta }e{ ura­di­ti s wi­ma.
ADRI­JAN: E pa... Lu­ko­vi­ce sa­dim, mo­ja stvar {ta ra­dim.
MA­RI­JA: Ba{ sme­{no, bra­vo za do­set­ku... To se zo­ve do­set­ka,
to {to si upra­vo iz­va­lio. Ka­pa do­le!
ADRI­JAN: Us­hi­}en sam {to ti se svi­|a, ko­na~­no se sme­
{i{.
MA­RI­JA: Pa zna{, do­set­ke to­me i slu­`e: da za­sme­ju gle­da­oc ­ e.
Upa­li­lo ti je, od­li~­no, ~e­sti­tam.
ADRI­JAN: Jel’ to bio ne­ki test?
MA­RI­JA: [ta?
ADRI­JAN: Taj dram­ski obrt s mag­no­li­jom. Hte­la si da vi­di{
ko­li­ko mo­`e{ da me za­vr­ne{?
MA­RI­JA: Ma {ta sad iz­vo­di{? Adri­ja­ne, do­|i da te za­gr­lim...
Pa {ta sad opet iz­mi­{qa{? Ni­kad ni­sam vi­de­la ne­ko­ga ta­ko ne­
si­gur­nog u se­be. Sre­}om, u kre­ve­tu na­dok­na­|u­je{ sve. To je si­gur­no
tvo­ja pe­}in­ska stra­na.
ADRI­JAN: Pe­}in­ska?
MA­RI­JA: Pa da, pa­stir­ska, se­o­ska, ako vi­{e vo­li{. Ov­de ono
pri­rod­no do­la­zi sa­mo od se­be. Ko­ji od­mor!
ADRI­JAN: Od­mor od ~e­ga?
MA­RI­JA: Od ci­vi­li­za­ci­je. Obo­`a­vam te, Adri­ja­ne, i ti to
do­bro zna{. Vo­lim te u tvom vr­tu, i za sto­lom za ko­jim pla­ni­ra{
190 tu­|e vr­to­ve. Vo­lim na­~in na ko­ji me be­re{. [ta se sve te­bi mo­ta
po gla­vi po­vo­dom jed­ne mag­no­li­je u sak­si­ji! Re­kla sam sa­mo da de­
lu­je za­pu­{te­no, da je to {te­ta...
ADRI­JAN: Za­{to je ne od­ne­se{ ba­ki?
MA­RI­JA: Za­to {to joj je do­bro ov­de, sa­vr­{e­no se sla­`e s dnev­
nom so­bom. Kao da je tu pu­sti­la ko­re­ne.
ADRI­JAN: Mo­gao bih da je pre­sa­dim u vrt.
MA­RI­JA: Ne, ne­moj. On­da ne bi vi­{e mo­gla da se se­li.
ADRI­JAN: Upra­vo si re­kla da do­bro sto­ji u ovom en­te­ri­je­ru.
MA­RI­JA: Za sa­da.
ADRI­JAN: Za­{to je ne pre­ne­se{ kod se­be, ili u bi­ro?
MA­RI­JA: U bi­ro? Pa da se kli­jen­ti slu­`e sak­si­jom kao pe­pe­
qa­rom? A ne, to joj ne `e­lim. Woj je do­bro ov­de, kao i me­ni.
ADRI­JAN: Ali ona ba­rem osta­je ov­de.
MA­RI­JA: Raz­log vi­{e da je za­li­va{.
ADRI­JAN: Va­`i, ho­}u, ne bri­ni. A ti? Za­{to i ti ne ura­di{
ta­ko?
MA­RI­JA: [ta?
ADRI­JAN: Da se skra­si{ ov­de.
MA­RI­JA: Da pu­stim ko­ren? Mi­sli{ da sam sak­sij­sko cve­}e,
cvet­na de­ko­ra­ci­ja? Ja, ja imam no­ge, go­spo­di­ne!
ADRI­JAN: Da bi da­la pe­ta­ma kri­la.
MA­RI­JA: Za­vi­si od pri­li­ke.
ADRI­JAN: Ozbiq­no. Od­li~­no zna{ za­{to se ba­vim ovim vr­
tom, za­{to ure­|u­jem ovu ku­}u...
MA­RI­JA: Da bih ti jed­nog da­na re­kla ka­ko vi­{e ne­}u od­le­te­ti,
za­to? Ali, Adri­ja­ne, on­da vi­{e ne bih do­bi­ja­la lu­pa­we sr­ca.
ADRI­JAN: Mo­lim?
MA­RI­JA: Kad si­|em s auto-pu­ta, kad do­|em ova­mo po bi­lo ka­
kvom vre­me­nu, kad vo­zim se­o­skim pu­ti­}i­ma i kad znam da }u te
vi­de­ti za ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka... lu­pa mi sr­ce. Da sta­nu­jem ov­de, s
tim bi bi­lo go­to­vo. Ono­ga da­na kad to shva­ti{...

2.
No}, u @i­li­ja­no­vom sta­nu

AN­TO­A­NE­TA: Vi­{e ne mo­`e{ da spa­va{?


@I­LI­JAN: Pro­bu­dio sam se s jed­nom ide­jom u gla­vi, sad je
ba­cam na pa­pir.
AN­TO­A­NE­TA: ^u­dan ne­ki pa­pir.
@I­LI­JAN: Mo­gao bih re­}i da je upi­su­jem na ekran, ali to bi
mi bi­lo ne­zgod­no. Qut sam na se­be {to ra­dim na kom­pju­te­ru. Mi­
slim da je to ne­pra­ved­no. Mal­te­ne iz­da­ja.
AN­TO­A­NE­TA: Ne­{to ne vi­dim ko­ga to iz­da­je{ kad ra­di{ na
kom­pju­te­ru. 191
@I­LI­JAN: Sve one pi­sce ko­ji ni­su ima­li ~ak ni pi­sa­}u ma­
{i­nu, shva­ta{? Sve su pi­sa­li ru­kom. Ne­pre­sta­no su ne­{to is­pra­
vqa­li. Kad je ono {to su na­pi­sa­li bi­lo ne­~it­ko, sve su pre­pi­si­
va­li. A ja, kad ka­`em ne­{to {to mi se ne svi­|a, pri­ti­snem onu
smr­to­no­snu tip­ku i hop! sve is­pa­ri.
AN­TO­A­NE­TA: Mo­`da ni­su ima­li pi­sa­}u ma­{i­nu, ali ba­rem
ni­su spre­~a­va­li dru­ge da spa­va­ju.
@I­LI­JAN: Spre­~a­vam te da spa­va{, An­to­a­ne­ta?
AN­TO­A­NE­TA: Ma ka­kvi, dra­gi moj @i­li­ja­ne, vr­lo je tih tvoj
mak. Dis­kre­tan do bo­la. Ne ~u­je se ~ak ni kad ti mi{ ci­ju­~e. A
po­vrh to­ga, osve­tqa­va ti ce­lo li­ce. Otvo­rim jed­no oko, vi­dim te
u toj be­loj sve­tlo­sti, to me umi­ri pa po­no­vo za­spim.
@I­LI­JAN: Ne pla­{i te? Si­gur­no iz­gle­dam kao utva­ra.
AN­TO­A­NE­TA: Ta~­no ta­ko, a ja obo­`a­vam utva­re. Na­ro­~i­to
no­}u.
@I­LI­JAN: Ni­je tre­ba­lo da pro­u­~a­vam Fej­doa. Ne­go [e­ri­
da­na le Fa­ni­ja.
AN­TO­A­NE­TA: Ko je sad taj [e­ri­dan le Fa­ni?
@I­LI­JAN: Je­dan {to je pi­sao pri­~e o vam­pi­ri­ma. Ta­mo, na
~e­tvr­toj go­mi­li sle­va, ona kwi­ga ko­ja tek {to ni­je pa­la. Sa­svim
je sim­pa. Dru­gi ne bi mo­gli da za­spe, te­be bi mo­`da uspa­va­la.
AN­TO­A­NE­TA: Jel’ ti sme­tam?
@I­LI­JAN: Ti da mi sme­ta{? Obo­`a­vam da do­|e{ i iz­ne­na­di{
me dok ra­dim no­}u. To mi je na­dok­na­da. To je uvek ne­{to.
AN­TO­A­NE­TA: Na­dok­na­da za {ta?
@I­LI­JAN: Na­dok­na­da za no­}i kad te ne vi­|am.
AN­TO­A­NE­TA: Da li ti ne­do­sta­jem, @i­li­ja­ne?
@I­LI­JAN: Na­rav­no da mi ne­do­sta­je{. Ne spa­vam. On­da ra­dim.
AN­TO­A­NE­TA: Da sam tu sva­ki dan, sva­ke no­}i, ma­we bi ra­dio.
@I­LI­JAN: Si­gur­no.
AN­TO­A­NE­TA: Da­kle, na kra­ju kra­je­va, jo{ me vi­{e vo­li{
kad ni­sam tu!
@I­LI­JAN: Vo­lim te, pro­sto na­pro­sto. I kad si tu, i kad ni­si
tu. Qu­bav ni­je po­ve­za­na s pri­su­stvom... I ta­ko ne mi­slim sa­mo ja.
AN­TO­A­NE­TA: ^ud­na ide­ja, ipak.
@I­LI­JAN: Ta­ko je mi­slio i Bal­zak. On je tri­de­set go­di­na
`i­veo da­le­ko od `e­ne ko­ju je vo­leo, o`e­nio se wo­me, i umro.
AN­TO­A­NE­TA: Umro za­to {to se o`e­nio wo­me?
@I­LI­JAN: Ni­sam to re­kao.
AN­TO­A­NE­TA: Ti, i tvoj na­~in da ka­`e{ stva­ri a da ih ne
ka­`e{...
@I­LI­JAN: Zna{... Ne­ke stva­ri ~e­sto go­vo­ri­mo da bi­smo re­
kli ne­ke dru­ge, ili sa­kri­li ne­ke dru­ge...
192 AN­TO­A­NE­TA: Go­vo­ri­mo da bi­smo la­ga­li?
@I­LI­JAN: Ni­sam to re­kao.
AN­TO­A­NE­TA: Ide{ mi na `iv­ce. Odoh da leg­nem.
@I­LI­JAN: Osta­ni jo{ ma­lo, An­to­a­ne­ta.
AN­TO­A­NE­TA: Ne vra­}am se u kre­vet bez te­be.
@I­LI­JAN: Od­mah do­la­zim.
AN­TO­A­NE­TA: Uvek to ka­`e{ i, ja­sno, ura­di{ su­prot­no; to
se sa­svim ukla­pa u tvo­ju te­or ­ i­ju. Da po­ve­ru­jem da me vi­{e vo­li{
usnu­lu.
@I­LI­JAN: Ni to mi ni­je mr­sko. S vre­me­na na vre­me, po­sma­
tram te: tu si, le­pa, klo­nu­la, po­`eq­na...
AN­TO­AN ­ E­TA: Ali ti se ne ba­ca{ di­vqa~­ki na me­ne. To bi
bi­lo pro­sta~­ki, jel’ za­to?
@I­LI­JAN: Kad bih mo­rao da se ba­cim na te­be sva­ki put kad
sma­tram da si po­`eq­na, raz­ve­li bi­smo se.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­smo u bra­ku.
@I­LI­JAN: Ho­}u da ka­`em, da smo slu­~aj­no u bra­ku, raz­ve­li
bi­smo se.
AN­TO­A­NE­TA: Ma ne­moj. A za­{to?
@I­LI­JAN: Zbog sek­su­al­nog uz­ne­mi­ra­va­wa.
AN­TO­A­NE­TA: Mi­sli{?
@I­LI­JAN: Ima{ ~ud­nu fa­cu kad to ka­`e{. Kao da ti ne tre­
ba je­dan ja­~i qu­bav­nik... ne­go ~i­tav puk.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­sam to re­kla.
@I­LI­JAN: Ni­{ta ni­si ni re­kla.
AN­TO­A­NE­TA: I on­da?
@I­LI­JAN: Po­kre­ti, gri­ma­se, in­to­na­ci­je go­vo­re mno­go vi­{e.
Te­lo ni­kad ne la­`e. TVO­JE te­lo ni­kad ne la­`e. Do­kra­ja si pri­
sut­na u sva­kom po­kre­tu svog te­la; zbog to­ga te i vo­lim.
AN­TO­A­NE­TA: Vo­li{ me zbog mo­je ~ka­pi, ka­`i otvo­re­no.
@I­LI­JAN: Ka­kav re~­nik!
AN­TO­A­NE­TA: Stva­ri tre­ba na­zva­ti wi­ho­vim ime­nom. Uosta­
lom, i ja te­be – ne­u­vi­je­no da ti ka­`em – vo­lim zbog tvo­je ki­te.
@I­LI­JAN: Hva­la na kom­pli­men­tu.
AN­TO­A­NE­TA: Mi­sli­la sam da }e{ se na­qu­ti­ti.
@I­LI­JAN: Gre­{ka. Za­{to bih se na­qu­tio?
AN­TO­AN ­ E­TA: Za­to {to si ti ~o­vek ve­li­kog du­ha, na­u~­nik,
mo­zak.
@I­LI­JAN: Mo­zak ko­ji se za­ni­ma sa­mo za je­ba~­ke pri­~e, ob­
ja­sni­mo ipak.
AN­TO­A­NE­TA: Da mo­`da ni­su por­no­graf­ske, sve te kwi­ge?
@I­LI­JAN: Ne, ne­go vo­dvi­qi. A u vo­dvi­qi­ma, o ~e­mu je re~?
AN­TO­A­NE­TA: O pre­va­ra­ma, i sva­ko­ja­kim {va­ler­skim do­go­
dov­{ti­na­ma. Na­~i­ta­na sam ja.
@I­LI­JAN: A u sre­di­{tu sve­ga, {ta je, po tvom mi­{qe­wu?
[ta je sva ta pe­tqa­vi­na? @ud­wa, je­ba­~i­na, seks, gu­zi­ca! 193
AN­TO­A­NE­TA: Je­ste, ali qu­di se sme­ju na to.
@I­LI­JAN: I bo­qe {to se sme­ju! Ali, na­rav­no, po­sto­ji jo{
ne­{to: svo­ji­na. Qu­di va­ra­ju jed­ni dru­ge za­to {to ve­ru­ju da pri­
pa­da­ju jed­ni dru­gi­ma. Da ima­ju du­`no­sti jed­ni pre­ma dru­gi­ma, da
kr­{e ugo­vo­re. Pre­tva­ra­ju se, da­kle.
AN­TO­A­NE­TA: A ti ne ve­ru­je{ da qu­di pri­pa­da­ju jed­ni dru­
gi­ma?
@I­LI­JAN: Ne, po­bo­gu, ko­ja stra­ho­ta!
AN­TO­A­NE­TA: Ja, re­ci­mo, ja ti ne pri­pa­dam?
@I­LI­JAN: Na­rav­no da ne!
AN­TO­A­NE­TA: Ne bi `e­leo da ti pri­pa­dam?
@I­LI­JAN: Si­gur­no ne bih.
AN­TO­A­NE­TA: Ba{ qu­ba­zno!
@I­LI­JAN: Na­rav­no da je qu­ba­zno.
AN­TO­A­NE­TA: Zna­~i, va­ra{ me?
@I­LI­JAN: Za­{to bih te va­rao?
AN­TO­A­NE­TA: Ne pri­pa­dam ti, zna­~i sma­tra{ da ni ti ne pri­
pa­da{ me­ni, zna­~i te­ra{ sa­mo po svo­me, zna­~i va­ra{ me.
@I­LI­JAN: Ne va­ram te. To bi bi­lo bez ve­ze.
AN­TO­A­NE­TA: Za­{to?
@I­LI­JAN: Za­to {to, da `e­lim da te va­ram, to bi zna­~i­lo da
`e­lim da te na­pu­stim, to bi bio znak. I on­da bih iz­vu­kao od­go­va­
ra­ju­}e za­kqu~­ke.
AN­TO­A­NE­TA: U stva­ri, vo­li{ me, ni­{ta kom­pli­ko­va­ni­je od
to­ga.
@I­LI­JAN: Ta~­no.
AN­TO­A­NE­TA: Za­{to me on­da ni­si pi­tao da li ja vo­lim te­be?
@I­LI­JAN: Za­to {to, ako bih mo­rao da te pi­tam, to bi zna­~i­lo
da sum­wam. A da sum­wam, ve} bih bio ne­sre­}an. Za­to {to mi ne­}e
re­~i do­ka­za­ti da me vo­li{.
AN­TO­A­NE­TA: Pa vi­di{, mo­`da si i u pra­vu. Ali re­ci... mo­ra
da si pro­{ao sva­{ta kad zna{ sve to!
@I­LI­JAN: Ni­{ta ja ni­sam do­`i­veo, sve sam pro­~i­tao u kwi­
ga­ma; ali te­lo mi ni­je u `a­lo­sti zbog to­ga...
AN­TO­A­NE­TA: Gle, gle... Mi­sli­la sam da ima{ ne­ku ide­ju.
@I­LI­JAN: Na­rav­no da imam ne­ku ide­ju.
AN­TO­A­NE­TA: Ali ja sam `e­le­la da spa­vam!
@I­LI­JAN: A ja ni­sam ste­kao ta­kav uti­sak.

3.
U apo­te­ci @o­ze­fi­ne-[ar­lo­te

[AR­LO­TA: Dra­go mi je {to te vi­dim. Mi­sli­la sam da si pro­


194 me­ni­la apo­te­kar­ku.
MA­RI­JA: Bi­la sam vr­lo za­u­ze­ta, ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{.
[AR­LO­TA: Ne­ko no­vo stu­dij­sko pu­to­va­we sa {e­fom?
MA­RI­JA: Ze­za{ me? Jed­nom je do­sta. Ni­kad vi­{e!
[AR­LO­TA: Pa po­veo te je da vi­di{ ze­mqu, zar ne?
MA­RI­JA: To i je­ste bio pro­blem! Da me je od­veo na ne­ko po­
se­}e­no me­sto, uze­la bih pr­vi voz, ili pr­vi avi­on, i ne bi me vi­{e
vi­deo dok je `iv.
[AR­LO­TA: Ipak, qu­ba­zno od we­ga {to te je po­zvao.
MA­RI­JA: Sa­mo ti mi­sli da je to ura­dio mog li~­nog uz­di­za­wa
ra­di! We­ga je za­ni­ma­lo WE­GO­VO uz­di­za­we.
[AR­LO­TA: Mo­`da mu je to pu­to­va­we kom­pli­ko­va­lo `i­vot, mo­
`da je ra­~u­nao na te­be da stva­ri u~i­ni{ lak­{i­ma... pri­jat­ni­ji­ma.
MA­RI­JA: Tre­ba­lo je da ti ga pre­po­ru­~im!
[AR­LO­TA: Ja, s mu­{kar­cem? Je­si li me ikad do­bro po­gle­da­la?
MA­RI­JA: Ti bi mu pre­po­ru­~i­la ne­ke pi­lu­le, dro­ge, pa­sti­le,
~a­rob­ni na­pi­tak, {ta ja znam. To bi ga umi­ri­lo.
[AR­LO­TA: Bo­jim se da ne bi. Kad vi­dim te mu`­ja­ke {to upa­
da­ju ova­mo s ta­kvim bri­ga­ma, ~i­ni mi se da je to hro­ni~­no. I on­da?
Ni­si mu ubla­`i­la mu­ku, tom jad­ni­ku?
MA­RI­JA: Bi­la bi me sra­mo­ta.
[AR­LO­TA: Stvar­no? A i da­qe ra­di{ u toj agen­ci­ji?
MA­RI­JA: Re­kla sam mu da se uda­jem, da mi je bu­du­}i vr­lo qu­
bo­mo­ran, da je maj­stor bo­ri­la~­kih ve­{ti­na i da je ve} iz­ba­cio
jed­nog mog biv­{eg qu­bav­ni­ka kroz pro­zor!
[AR­LO­TA: Jel’ po­gi­nuo?
MA­RI­JA: Glu­pa­~o! Na­rav­no da ni­je po­{to je to bi­la la`.
Ali {ef je po­ve­ro­vao, to je naj­va­`ni­je. Va­qa re­}i da smo bi­li u
naj­za­ba­~e­ni­jem de­lu Ja­pa­na, sre­di­na je bi­la po­god­na. Re­kla sam da
sam mo­ra­la pet­na­est da­na da pre­go­va­ram pre ne­go {to sam do­bi­la
do­pu­{te­we da po­|em na taj put. Bio je po­la­skan. I za­kqu­~io da je
pra­va sre­}a {to u agen­ci­ji ima ozbiq­nu de­voj­ku kao {to sam ja.
[AR­LO­TA: Fra­je­ri stvar­no ve­ru­ju u sve {to im na­pri­~a­mo;
za­to sam i pre­sta­la da se pe­tqam s wi­ma.
MA­RI­JA: Kod te­be je to hor­mon­ski.
[AR­LO­TA: Mo­`da, ali se­lek­tiv­no. Te­be sam uvek osta­vqa­la
na mi­ru, zar ni­sam?
MA­RI­JA: I bo­qe {to je­si.
[AR­LO­TA: I kod te­be je to si­gur­no hor­mon­ski... ali ma­lo
ma­we se­lek­tiv­no, ako do­bro raz­um ­ em.
MA­RI­JA: Ma {ta tru­}a{! Ni­sam se po­va­qa­la sa {e­fom. Zar
to ni­je znak?
[AR­LO­TA: On se ne ra­~u­na, ve­ro­vat­no te je pod­se­tio na oca.
MA­RI­JA: Ni u lu­di­lu. Isto bih ga ta­ko ot­pi­sa­la i kao oca.
Moj otac je su­per! Ka­ko i mo­`e{ da ka­`e{ ta­ko ne­{to? 195
[AR­LO­TA: O, to je bi­la sa­mo pret­po­stav­ka, iz­vi­wa­vam se. Ni­
kad ni­sam vi­de­la ni jed­nog ni dru­gog... Do­ne­la si ne­ki re­cept?
MA­RI­JA: Ne, do­{la sam sa­mo... da se po­sa­ve­tu­jem s to­bom.
[AR­LO­TA: [ta {kri­pi?
MA­RI­JA: Su­vi­{e sam sre}­na.
[AR­LO­TA: Pa on­da... zna­~i da je do­bro.
MA­RI­JA: Sve je su­vi­{e do­bro. Imam sve {to `e­lim. Imam i
vi­{e ne­go {to sam se na­da­la.
[AR­LO­TA: Na­{la si ret­ku pti­cu?
MA­RI­JA: ... Imam dve vo­li­je­re.
[AR­LO­TA: Dva... dva de~­ka? Dva fra­je­ra? Ima{ dva qu­bav­
ni­ka?
MA­RI­JA: Jel’ to {ko­dqi­vo?
[AR­LO­TA: Ma ne, te­bi to ne mo­`e da na­{ko­di...
MA­RI­JA: A ne! To, ni­ma­lo! Ka­`em ti, na sed­mom ne­bu sam,
ovo je vrh vr­ho­va!
[AR­LO­TA: Pa {to ku­ka{?
MA­RI­JA: Ovo ne mo­`e da tra­je. Si­gur­no je ne­gde upi­sa­no da }e
jed­nog da­na sve pu­}i.
[AR­LO­TA: Pa­zi{ li se?
MA­RI­JA: Ja uzi­mam pi­lu­lu, oni ko­ri­ste kur­ton.
[AR­LO­TA: Bqak!
MA­RI­JA: Ima ih vr­lo zgod­nih, a uz to i ve­o­ma uku­snih.
[AR­LO­TA: Ni­sam mi­sli­la na to. Ka­ko se or­ga­ni­zu­je{?
MA­RI­JA: Ni­je kom­pli­ko­va­no. Za wih, paj­kim kod ro­di­te­qa,
{to i ni­je sa­svim ne­ta~­no: i da­qe imam so­bu kod wih. Re­kla sam
da im ne mo­gu da­ti broj, da je broj taj­ni, da ta­ta ra­di u oba­ve­{taj­
noj slu­`bi.
[AR­LO­TA: I oni su to pro­gu­ta­li?
MA­RI­JA: Za­{to ne bi? Mo­gu da me po­zo­vu u bi­ro. A ta­mo, ne­ma pro­
ble­ma, na­|u me kad god ho­}e. A ako ni­sam ta­mo, ko­le­ge pri­me po­ru­ku ili
im ka­`u kad se vra­}am. Bi­lo da zo­vu Ma­ri­ju, bi­lo da zo­vu An­to­a­ne­tu.
[AR­LO­TA: Ka­ko to?
MA­RI­JA: Za jed­nog sam Ma­ri­ja, za dru­gog An­to­a­ne­ta. Ko­le­ge
su na­vi­kle da kli­jen­ti pam­te sa­mo jed­no ime.
– Mo­`e­te li mi da­ti Ma­ri­ju?
– A, Ma­ri­ju-An­to­a­ne­tu?
– Mo­gu li da raz­go­va­ram s An­to­a­ne­tom?
– A, s Ma­ri­jom-An­to­a­ne­tom!
A wi­ma ka­`em da je to {tos me­|u ko­le­ga­ma, to {to su mi da­li
„kra­qev­sko“ ime.
[AR­LO­TA: Da li je za­i­sta neo­p­hod­no da...?
MA­RI­JA: To je ve­o­ma va­`no. Ta­ko ne­mam uti­sak da bi­lo ko­ga
196 vu­~em za nos. U jed­nom slu­~a­ju, ja sam Ma­ri­ja; u dru­gom, An­to­an ­ e­ta.
^a­rob­no, tre­ba­lo bi da is­pro­ba{. Za­mi­{qam `i­vot @o­ze­fi­ne s
jed­ne stra­ne, [ar­lo­te4 s dru­ge.
[AR­LO­TA: Tre­ba da raz­mi­slim... ali `e­ne su ta­ko lu­ka­ve. A
mu­{kar­ci: sve sam vo!
MA­RI­JA: Sve sam sla­dak vo, ipak!
[AR­LO­TA: Mo­`da su pre­ra­di­li ka­lup; odav­no ni­sam pro­
ba­la. Ali re­ci: ne sum­wa­ju ni u {ta? Ne `a­le se {to te ne­ma­ju
ce­lu-cel­ci­ja­tu?
MA­RI­JA: Jed­nom od wih to, iz­gle­da, od­go­va­ra. Dru­gi se po­mi­
rio sa sud­bi­nom.
[AR­LO­TA: Mi­sli{ – je­dan se „pri­mio“ vi­{e od dru­gog?
MA­RI­JA: Taj ko­ji se po­mi­rio?
[AR­LO­TA: Ta­ko mi se ~i­ni, da.
MA­RI­JA: A ti vo­li{ ta­kve, po­mi­re­ne sa sud­bi­nom?
[AR­LO­TA: Ne ba{.
MA­RI­JA: Jel’ vi­di{.
[AR­LO­TA: Za­{to ga on­da ne {ut­ne{?
MA­RI­JA: Mno­go je me­den. I ta­ko blag. Pra­vi pli­{a­ni me­da,
ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{. Kad sam kod we­ga, ~i­ni mi se da sam u
pa­sto­ra­li.
[AR­LO­TA: Ili u {ta­li... kod vo­la!
MA­RI­JA: Ba{ si pa­ko­sna! Ne, ne mo­`e{ ti to da raz­u­me{. On
`i­vi na se­lu, di­zaj­ni­ra vr­to­ve, ga­ji cve­}e... Zi­mi se za­vla­~i­mo
pod de­be­le pe­ri­ne; a kad po­no­vo do­|e le­po vre­me, spa­va­mo sa otvo­
re­nim pro­zo­rom i bu­di­mo se s ku­ku­ri­ka­wem pe­tlo­va.
[AR­LO­TA: Si­gur­no upa­da{ u je­zi­ve sa­o­bra­}aj­ne gu­`ve kad
se vra­}a{ u grad.
MA­RI­JA: Uju­tru sam pr­va u bi­rou, da se iz­va­dim za dru­ge da­ne
kad ‘lad­no sti­`em u po­la je­da­na­est.
[AR­LO­TA: Ima{ dva bi­or ­ it­ma, a?
MA­RI­JA: Ka­ko re­~e?
[AR­LO­TA: Bi­o­ri­tam! Kao da tvoj or­ga­ni­zam funk­ci­o­ni­{e
na dva na­~i­na. Ako to te­bi od­go­va­ra, ni­{ta bo­qe.
MA­RI­JA: Da, ali bo­jim se... bo­jim se da }e jed­nom za­ri­ba­ti.
Sve je to na kli­ma­vim no­ga­ma.
[AR­LO­TA: I ko­li­ko du­go fu­ra{ ta­ko?
MA­RI­JA: Naj­pre sam upo­zna­la Adri­ja­na. Iz­vu­kao me je na
put, upa­la sam ko­li­ma u ne­ku rup­~a­gu na pu­tu dva ko­ra­ka od we­
go­ve ku­}e, u fe­bru­a­ru. Od­mah po­sle to­ga odu­va­la sam Da­mi­ja­na.
[AR­LO­TA: Me­ni je taj bio vr­lo drag. Zna{ li da na­vra­}a s
vre­me­na na vre­me da me vi­di? Vr­lo je ko­rek­tan, mno­go `a­li za to­
bom. No ipak mo­ram da ga iz­ba­cim, vr­lo bla­go...
4 – @o­ze­fi­na-[ar­lo­ta, bel­gij­ska prin­ce­za i ve­li­ka voj­vot­ki­wa od Luk­sem­bur­ga (1927–2005).
(Prim. prev.) 197
MA­RI­JA: Ma mo­gla sam da ga za­dr­`im, ali u ono vre­me jo{ su
me gu­{i­li prin­ci­pi is­prav­no­sti. A po­tom sam u bi­bli­o­te­ci sre­la
@i­li­ja­na. To je bi­lo po­~et­kom mar­ta, pa ti ra­~u­naj.
[AR­LO­TA: Usko­ro }e dva me­se­ca. Ne­ma raz­lo­ga da pre­sta­ne...
Dva me­se­ca, za ta­kvu ve­zu, jo{ ma­lo pa ~i­ta­va ve~­nost!

4.
Ve­~e, u @i­li­ja­no­vom sta­nu

@I­LI­JAN: Po­ne­kad ka­`em se­bi da je bez ve­ze `i­ve­ti u gra­


du kad se ~o­vek ba­vi po­slom kao {to je moj. Ne mo­ram da po­{tu­jem
kan­ce­la­rij­sko rad­no vre­me, go­to­vo stal­no ra­dim kod svo­je ku­}e,
ili u bi­bli­o­te­ci, kad ni­je u re­sta­u­ra­ci­ji ili {traj­ku. Sa svo­jim
ma­kom mo­gu od­mah da se po­ve­`em. Qu­di kao ja mo­gli bi bez pro­
ble­ma da `i­ve na se­lu.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­si li ba{ ti jed­nom re­kao da je glu­po se­li­ti
se iz gra­da na se­lo?
@I­LI­JAN: Ni­sam ja, ci­ti­rao sam ne­ko­ga. Jed­nog ti­pa iz Fej­
doa. Ne­kog Alea. On je re­kao ne­{to kao „Gra­do­vi bi bi­li mno­go
ma­we na­tr­pa­ni kad bi­smo ih pre­se­li­li na se­lo“. Bi­la je to {a­la,
na­rav­no. Ali ne i da­nas. Za­hva­qu­ju­}i in­for­ma­ti­ci, da­nas je druk­
~i­je. Za­hva­qu­ju­}i in­for­ma­ti­ci, ma gde se na­la­zi­li mo­`e­mo se
po­ve­za­ti s kim ho­}e­mo, gde ho­}e­mo. Sa­mo si ti osta­la ne­po­pra­
vqi­vo za­sta­re­la.
AN­TO­A­NE­TA: Osta­re­la?
@I­LI­JAN: Za­sta­re­la. Za-sta-re­la, An­to­a­ne­ta. Pre­va­zi­|e­na,
re­tro.
AN­TO­A­NE­TA: Re­tro, ja?
@I­LI­JAN: S tim tvo­jim u`a­sa­va­wem od te­le­fo­na. Ne­}e{
da ga uve­de{. U bi­rou me bu­kval­no sa­se­ca{. Ude­li{ mi je­dva tri
se­kun­de.
AN­TO­A­NE­TA: Ja na te­le­fo­nu za­ra­|u­jem svo­ju ko­ru hle­ba.
@I­LI­JAN: Ti kao da ra­di{ na vru­}oj li­ni­ji.
AN­TO­A­NE­TA: Ako za­uz­ me{ mo­ju li­ni­ju, kli­jent gu­bi vo­qu.
Ali mo­der­ni­zo­va­}u se, ku­pi­}u mo­bil­ni. ^im ga bu­dem ukqu­~i­la,
mo­}i }e{ da me na­|e{ gde bu­de{ hteo.
@I­LI­JAN: Bo­qe re­ci gde TI bu­de{ hte­la. Ja }u te zva­ti, ali
ni­kad ne­}u zna­ti gde si. A, uosta­lom, ne mo­gu da ve­ru­jem ro­|e­nim
u{i­ma. Na sve stra­ne iz­ja­vqu­je{ ka­ko ti pri­pa­da mu­ka od te­le­
fo­na... a sad bi od­jed­nom pri­sta­la da ti sme­ta­ju gde god da si.
AN­TO­A­NE­TA: To je ne­{to sa­svim dru­go. Ne­}u ja bi­ti za­hef­
ta­na za te­le­fon, ne­go }e on i}i za mnom. Za no­ma­da kao {to sam
ja, to je ide­al­no, zar ni­je? Imam uti­sak da je mo­bil­ni iz­mi­{qen
198 spe­ci­jal­no za me­ne.
@I­LI­JAN: To }e­mo tek vi­de­ti... Ne­ma ve­ze. Ako bih na­{ao
ne­ki ku­}e­rak na se­lu, po mo­gu}­no­sti s ma­lim vr­tom, mi­slim da
bih bio sre}­ni­ji.
AN­TO­A­NE­TA: A ja, ka­ko bih ja? Da sva­kog da­na upa­dam u sa­o­
bra­}aj­ne gu­`ve? Hva­la le­po!
@I­LI­JAN: Kao da do­la­zi{ sva­ko­ga da­na... Mo­`da bi­smo se
vi­|a­li ma­we, ali bi­smo se vi­|a­li kva­li­tet­ni­je. Si­gu­ran sam da
bi na­{a ve­za sa­mo oja­~a­la od to­ga.
AN­TO­A­NE­TA: Iskre­na da bu­dem, ne­{to te ne vi­dim u ne­koj
ne­do­|i­ji, da­le­ko od kwi­`a­ra i po­zo­ri­{ta. Ti si grad­ski mi{,
@i­li­ja­ne, ve} sam ti re­kla. Kla­dim se da bi se, da se pre­se­li{,
smrt­no do­sa­|i­vao i pod hit­no hteo da se vra­ti{. Do­voq­no te do­
bro po­zna­jem.
@I­LI­JAN: Iz­ne­na­di­la bi se.
AN­TO­A­NE­TA: Osim to­ga, ne znam da li bi mi se on­da ovo­li­ko do­
pa­dao. Ne­{to te ne vi­dim ka­ko kre­{e{ ru­`e, za­li­va{ mag­no­li­je...
@I­LI­JAN: Pa sad... Kad smo ve} kod to­ga, tvo­ja mag­no­li­ja,
ka­ko je? Na­dam se da je le­po ne­gu­je{.
AN­TO­A­NE­TA: U od­li~­nim je ru­ka­ma. Mo­ja ba­ka je obo­`a­va.
@I­LI­JAN: Da­la si je ba­ki?
AN­TO­A­NE­TA: Sa­mo po­zaj­mi­la. Da­la sam je u pan­si­on, ba­ka
do­no­si sre­}u cve­}u. Ima ose­}aj za tra­ja­we.
@I­LI­JAN: Ko­li­ko joj je go­di­na?
AN­TO­AN ­ E­TA: Osam­de­set pet. Us­prav­na kao mot­ka. U sa­vr­{e­
nom rad­nom sta­wu, ni­kad ope­ri­sa­na, ni­{ta. Si­la pri­ro­de. Sve ~e­mu
se pri­bli­`i – `i­vo­ti­we, biq­ke, cve­}e – sve bu­ja i na­pre­du­je.
@I­LI­JAN: Mno­go bih vo­leo da je upo­znam. Vo­lim sta­re oso­be.
Mi­slim da je mno­go lak­{e dru­`i­ti se s wi­ma ne­go...
AN­TO­A­NE­TA: Ne­go sa mnom, ho­}e{ da ka­`e{?
@I­LI­JAN: Ne isme­vaj se. Ako tvo­ja ba­ka li­~i na te­be, si­gur­no
je do­bar ~o­vek. A tvoj de­da?
AN­TO­AN ­ E­TA: To je ve­li­ka taj­na. Ima ih dvo­ji­ca, u stva­ri.
Sva­|a­ju se oko to­ga ko­ji je od wih otac mo­je maj­ke.
@I­LI­JAN: Do­voq­no je ma­lo bo­qe po­gle­da­ti, zar ni­je?
AN­TO­A­NE­TA: E ni­je. Gor­wi deo li­ca ima na jed­nog, do­wi na
dru­gog. Krat­ko­vi­da je kao je­dan, a tra­pa­va kao dru­gi. Ve­li­ka po­ro­
di~­na za­go­net­ka! A od to­ga naj­vi­{e ko­ri­sti ima mo­ja maj­ka: raz­ma­
zi­li su je obo­ji­ca, pro­sto ni­su zna­li {ta da ra­de da joj se umi­le.
@I­LI­JAN: ^ud­na pri­~a... Kad sret­ne{ te ma­tor­ce, te­{ko mo­
`e{ da za­mi­sli{ ka­kva su spa­da­la mo­`da bi­li. Osim to­ga, ube­|en
sam da su, kad su bi­li u na­{im go­di­na­ma, bi­li mno­go za­bav­ni­ji od
nas. Do­voq­no je ~i­ta­ti Fej­doa: ne da su ume­li da se ze­za­ju u ono
vre­me! U po­re­|e­wu s wi­ma, mi smo ozbiq­ni kao po­greb­ni­ci. Sve
je ure­|e­no pra­vi­li­ma, sve je pro­pi­sa­no. ^ak i slo­bod­no vre­me... 199
na­ro­~i­to slo­bod­no vre­me. Mo­ra­la bi zna­ti ne­{to o to­me, ti ko­ja
pro­da­je{ pa­ket aran­`ma­ne.
AN­TO­A­NE­TA: Za­to ti to ni­kad ni­sam ni nu­di­la. Ali, va­qa­lo
bi da se ma­lo raz­mr­da{. Ipak ne mo­`e{ bes­ko­na~­no du­go osta­ti
no­sa za­bi­je­nog u te pa­pir­~i­ne...
@I­LI­JAN: Ne se­ki­raj se, se­zo­na po­no­vo po­~i­we.
AN­TO­A­NE­TA: Ka­kva se­zo­na?
@I­LI­JAN: Se­zo­na va­ter­po­la.
AN­TO­A­NE­TA: Ti se ba­vi{ va­ter­po­lom, ti?
@I­LI­JAN: ^im ma­lo oto­pli. Na otvo­re­nom.
AN­TO­A­NE­TA: Je li? Ni­sam te zna­la ta­kvog.
@I­LI­JAN: Sva­ko­ga da­na na­u­~i­mo po­ne­{to, go­spo­|o dra­ga!
AN­TO­A­NE­TA: Ti, s ka­pi­com na gla­vi, u vo­di, pli­va{ za lop­
tom? To me oba­ra s no­gu... I gde to ra­di{?
@I­LI­JAN: U jed­nom klu­bu ma­lo van gra­da; ra­do bih te po­veo
ali... to je sa­mo za mu­{kar­ce.
AN­TO­A­NE­TA: To jo{ po­sto­ji, ta pre­po­top­ska tra­di­ci­ja?
@I­LI­JAN: Je­si li ikad gla­da­la me­{o­vi­ti rag­bi me~? Pa le­
po, ovo je sli~­no, plus {to je u vo­di!
AN­TO­A­NE­TA: Jo{ i to! Ne mo­gu da do­|em k se­bi.
@I­LI­JAN: Ovo je dan ot­kro­ve­wa, ako sam do­bro raz­u­meo.
AN­TO­A­NE­TA: I to ti da­je `e­qu da se se­li{?
@I­LI­JAN: To, i jo{ ne­{to. @e­lim da se ba­cim na jed­nu ve­
li­ku stu­di­ju, zna{. Ne­{to ozbiq­no, stvar­no ja­ko. Ne mi­slim da
se to mo­`e ra­di­ti u gra­du. Ov­de je ~o­vek su­vi­{e ras­tre­sen, sve je
pod vi­so­kim na­po­nom...
AN­TO­A­NE­TA: Pod vi­so­kim na­po­nom, ti? Ni­kad ni­sam vi­de­la
ne­kog ta­ko spo­koj­nog.
@I­LI­JAN: Te­{ko je o~u­va­ti se. Osim to­ga, sa­wam o ze­le­ni­lu.
Odav­de ne vi­dim ni drv­ce. Ja­sno, tu je te­ra­sa...
AN­TO­A­NE­TA: Te­ra­sa?
@I­LI­JAN: To {to vi­di{ kroz pro­zor, ta­mo.
AN­TO­A­NE­TA: Pri­~a{ o kro­vu ra­di­o­ni­ce ta­mo do­le?
@I­LI­JAN: Ume­sto da se pre­se­lim, mo­gao bih le­po da na­pra­
vim ne­ku vr­stu vi­se­}eg vr­ta.
AN­TO­AN ­ E­TA: Vi­se­}eg vr­ta? Ot­ka­~io si, ili {ta? Tre­ba­lo
bi do­ne­ti naj­ma­we ne­ko­li­ko to­na ze­mqe na taj krov. Ako ho­}e{ da
ubi­je{ su­se­da, ne okle­vaj! A da ne go­vo­rim o tro­{ko­vi­ma: ka­ko }e{
od­vod­wa­va­ti taj vrt, ka­ko }e{ u~vr­sti­ti sve to? Tre­ba ti in­`e­wer,
gra­|e­vin­ska do­zvo­la, mi­{qe­we op­{ti­ne.
@I­LI­JAN: Ma ne­moj! Ni­sam znao da imam po­sla sa eks­per­
tom!
AN­TO­A­NE­TA: Ho­}e{ do­bar sa­vet? Di­`i ru­ke. Ako ti je ba{
200 sta­lo, do­ne­}u ti mag­no­li­ju: to }e ti bi­ti ma­li, mi­ni­ja­tur­ni vrt...
5.
Ve­~e, u Adri­ja­no­voj ku­}i

MA­RI­JA: Ej, Adri­ja­ne?


ADRI­JAN: Aha...
MA­RI­JA: Da ti ne do­sa­|u­jem?
ADRI­JAN: Ka­ko bi mi do­sa­|i­va­la, mi­la? Na­pro­sto, da sam mo­
gao da ti ja­vim, re­kao bih ti da ne na­vra­}a{ ve­~e­ras. Mo­ram hit­no
da za­vr­{im ovaj pro­je­kat, pa de­lu­je kao da te za­ne­ma­ru­jem. Vr­lo
sam sre­}an {to si tu, po­red me­ne, kad ra­dim... ali opro­sti­}e{
mi ako ne bu­dem di­zao gla­vu. Zna{ ka­ko je s ad­mi­ni­stra­ci­jom:
ni­ka­kvih ve­sti od wih dve go­di­ne a on­da, iz­ne­bu­ha, pro­bu­de se i
sve im tre­ba od­mah, za­to {to ima­ju ne­ku ko­mi­si­ju ili {ta ve}.
Re~­ju, de­be­lo ka­snim.
MA­RI­JA: Za {ta ti je taj pro­je­kat?
ADRI­JAN: Za je­dan park, u gra­du. Ovo je {an­sa mo­je ka­ri­je­re.
MA­RI­JA: Sad go­vo­ri{ o ka­ri­je­ri?
ADRI­JAN: [an­sa ka­kva ne na­i­la­zi dva pu­ta. A pun sam ide­ja,
uza sve.
MA­RI­JA: U cen­tru?
ADRI­JAN: Ne, u pred­gra­|u. A od­li~­no po­zna­jem kraj. To je sa­
svim bli­zu ba­ze­na.
MA­RI­JA: Kog ba­ze­na?
ADRI­JAN: Onog u kom tre­ni­ram va­ter­po­lo kad je vre­me le­po.
Na­po­qu, na­rav­no: ne pod­no­sim za­tvo­re­ne ba­ze­ne. A je­di­ni klub u
kom se igra va­ter­po­lo na otvo­re­nom na­la­zi se ta­mo, sa­svim bli­zu.
^e­sto sam pro­la­zio po­red tog te­re­na. Ra­ni­je je bio pri­va­tan, ali
grad­ske vla­sti su ga ot­ku­pi­le. Sad ta­mo ure­|u­ju park. Si­gu­ran sam
da }u do­bi­ti po­sao; stvar­no do­bro po­zna­jem to me­sto. Ne vo­lim ta­
kve kon­kur­se, ali sad go­to­vo da imam uti­sak da je ras­pi­san za me­ne.
Jel’ shva­ta{, Ma­ri­ja? ... Stvar­no, da si mi se ja­vi­la, re­kao bih ti.
Qut sam na se­be {to ta­ko za­ne­ma­ru­jem go­{}u, ali...
MA­RI­JA: Go­{}u? [ta to pri­~a{? Sad sam go­{}a, ja?
ADRI­JAN: Si­lom pri­li­ka, po­{to ne `i­vi{ ov­de ne mo­gu a da
to ne vi­dim ta­ko. Sva­ki put kad do­|e{, to je pra­znik: pri­pre­mam
se sa­ti­ma una­pred. Ali ovo­ga pu­ta ni­{ta, ni­sam ~ak sti­gao ni u
na­bav­ku da odem. Mo­ra­}e­mo se za­do­vo­qi­ti onim {to je osta­lo u
fri­`i­de­ru. Ku­nem ti se, ne znam gde mi je gla­va.
MA­RI­JA: Ne­ma pro­ble­ma, Adri­ja­ne. De­{a­va se... Re­ci, taj tvoj
va­ter­po­lo klub, jel’ me­{o­vit?
ADRI­JAN: Me­{o­vit? Ze­za{ se? Je­si li ikad gle­da­la rag­bi
me~? To ti je isto, sa­mo {to se de­{a­va u vo­di.
MA­RI­JA: Pa {ta? Da `e­ne slu­~aj­no ne ume­ju da pli­va­ju? Ne
zna­ju da ba­ca­ju lop­tu? 201
ADRI­JAN: Jel’ tre­ba da ti na­cr­tam?
MA­RI­JA: Ni­po­{to jo{ ne­ki cr­te`; mo­gao bi po­tro­{i­ti olov­
ke. Raz­u­me­la sam, raz­um ­ e­la!
ADRI­JAN: Ne­}e{ vaq­da da se du­ri{ za­to {to na{ klub ne
pri­ma `e­ne?
MA­RI­JA: Oh, na­vi­kle smo mi. Po­{to to tra­je ve} hi­qa­da­ma
go­di­na.
ADRI­JAN: Va­ter­po­lo je iz­mi­{qen hi­qa­du osam­sto... ne znam
ko­je.
MA­RI­JA: Ma ka­ko da ne. Na­vu­kla sam te, dra­gi moj Adri­ja­ne.
@i­vi{ na ~i­stom va­zdu­hu, pu­ca{ od zdra­vqa, ni­si iz­lo­`en stre­
su... a vra­}a{ se u grad da tre­ni­ra{. Ma­lo su­lu­do, a?
ADRI­JAN: Sme­ta ti {to se ba­vim va­ter­po­lom?
MA­RI­JA: Ne, sme­{no mi je. Za­mi­{qam te s ma­lom ka­pi­com
na gla­vi ka­ko do­ba­cu­je{ lop­tu svo­jim ma­lim dru­ga­ri­ma. Pra­vi
ste klin­ci.
ADRI­JAN: Ko to, mi?
MA­RI­JA: Pa mu­{kar­ci, ili oni ko­ji tvr­de da su mu­{kar­ci.
ADRI­JAN: Ma {ta si ti to da­nas je­la?
MA­RI­JA: Sa­la­tu. A bi­la je me­{a­na, bar ona.
ADRI­JAN: Ma­ri­ja, pre­kli­wem te, tre­ba da pre­dam ceo pro­je­
kat su­tra uju­tru, ra­no. Ne mo­gu ni­{ta pro­tiv to­ga, to je ta­ko.
MA­RI­JA: Ra­di, ne obra­}aj pa­`wu na me­ne, po­na­{aj se kao da
ni­sam tu. (Ti­{i­na)
ADRI­JAN: Ni­je la­ko po­na­{a­ti se kao da ni­si tu, ku­nem ti se.
MA­RI­JA: Ho­}e{ da odem?
ADRI­JAN: Ma ni go­vo­ra! Pa da is­pad­ne da sam te pu­stio da
ode{ jed­ne ve­~e­ri kad si do­{la da me vi­di{. Ni­kad se ne bih ute­
{io.
MA­RI­JA: U stva­ri, te­bi tre­ba dvoj­nik. Kad si su­vi­{e za­u­zet,
ima­la bih dru­{tvo, a ti, ti bi imao mir... Je­si li me ~uo?
ADRI­JAN: Ne. Re­{a­vao sam ne­ku ko­sku. Ni­sam te slu­{ao,
opro­sti.
MA­RI­JA: Re­kla sam: bio bi mi po­tre­ban jo{ je­dan mu­{ka­rac
u `i­vo­tu ko­ji bi te za­me­wi­vao kad ni­si slo­bo­dan. Ta­ko bi­smo svi
bi­li za­do­voq­ni. Ne­ka vr­sta dvoj­ni­ka... Vi va­ter­po­li­sti to si­gur­
no po­zna­je­te. Re­zer­va, eto!
ADRI­JAN: E to ne, Ma­ri­ja, ni­kad ne bih mo­gao da pod­ne­sem
ne­{to ta­ko.
MA­RI­JA: Za­to {to sam tvo­ja svo­ji­na? Ta­ko ti to vi­di{?
ADRI­JAN: Ni­po­{to. Ne­ma to ni­ka­kve ve­ze. Na­pro­sto, kad su
qu­di bli­ski kao {to smo to mi, te­{ko je de­li­ti. Ako se de­li, on­da
to gu­bi sva­ki smi­sao.
202 MA­RI­JA: Ob­ja­sni.
ADRI­JAN: Da imam vre­me­na, po­ku­{ao bih da ja­sno ka­`em {ta
mi­slim. Ali sad je, iskren da bu­dem, ma­lo kom­pli­ko­va­no. Ne mo­gu
to da smi­slim, eto, to je sve.
MA­RI­JA: Adri­ja­ne, sr­ce, te­bi kao da se zbog me­ne sru­~i­lo
ne­bo na gla­vu.
ADRI­JAN: Ma ka­kvi, ni­je, ali ni­kad ni­sam mo­gao da ra­dim dve
stva­ri od­jed­nom. I za­to, cr­ta­ti taj park i ras­pra­vqa­ti o `i­vo­tu
udvo­je, to me­ne pre­va­zi­la­zi.
MA­RI­JA: Sve {to raz­um ­ em je­ste da si ti pro­tiv.
ADRI­JAN: Pro­tiv ~e­ga?
MA­RI­JA: To­ga da ima{ dvoj­ni­ka.
ADRI­JAN: I kad sa­mo po­mi­slim na to, ko­li­ko uop­{te uspe­vam
da mi­slim na to, stvo­ri mi se kao ne­ka kne­dla, tu... do­|i, opi­paj.
Ne, to ne do­la­zi u ob­zir, opro­sti.
MA­RI­JA: Ali ka­ko bi i mo­gao ima­ti dvoj­ni­ka, Adri­ja­ne dra­
gi? Ti si je­din­stven. Za­to te i vo­lim. Slu­{aj, zna{ {ta }u, idem
da se po­zdra­vim s ba­kom. U sva­kom slu­~a­ju, ti se ne bi od­le­pio od
sto­la ce­le no­}i.
ADRI­JAN: Jel’ bo­qe ba­ki? Vra­ti­la se iz bol­ni­ce?
MA­RI­JA: Ma to je bio sa­mo ma­li fi­brom.
ADRI­JAN: Fi­brom? Re­kla si sle­po cre­vo. A to me je ~ak i iz­
ne­na­di­lo: u we­nim go­di­na­ma...
MA­RI­JA: Jao je­ste, {ta mi bi? Sle­po cre­vo, na­rav­no. I ta­ko,
pri­re­di­}u joj ma­lo iz­ne­na­|e­we, si­gur­no }e bi­ti sre}­na.
ADRI­JAN: [to }e te vi­de­ti ka­ko joj upa­da{ ta­ko, ne­na­ja­vqe­na?
MA­RI­JA: Ne, ne­go {to }u joj vra­ti­ti we­nu mag­no­li­ju!

6.
Na ivi­ci ba­ze­na

@I­LI­JAN: Zna­~i, i ti si zar­|ao? ^o­vek i ne pri­me­ti, ali


jed­nom kad sta­ne te­{ko mu je da po­no­vo kre­ne, a?
ADRI­JAN: Ni­sam do­voq­no pli­vao zi­mus; to uni­{ta­va iz­dr­
`qi­vost.
@I­LI­JAN: Ni ja. Ve} pr­vih mi­nu­ta sam pri­me­tio da ne­}u
iz­dr­`a­ti ce­lo po­lu­vre­me.
ADRI­JAN: Ja mr­zim za­tvo­re­ne ba­ze­ne; u wi­ma mi se ~i­ni da
sam zlat­na ri­bi­ca; gu­{im se!
@I­LI­JAN: Tu se sla­`e­mo. Ja, uop­{te uzev, ne pod­no­sim ba­ze­
ne. Sa­wam o pli­va­wu u je­zer­ci­ma i re­ka­ma, kao u vre­me...
ADRI­JAN: Ko­je vre­me?
@I­LI­JAN: Ono s po­~et­ka pro­{log ve­ka, pre 1914: ba­ze­ni tad
prak­ti~­no ni­su ni po­sto­ja­li. 203
ADRI­JAN: Ti se se­}a{ tog vre­me­na?
@I­LI­JAN: Ot­kud bih se se­}ao, ne­go pro­u­~a­vam to do­ba, ne­
pre­sta­no sam uro­wen u to.
ADRI­JAN: Ti si isto­ri­~ar?
@I­LI­JAN: U ne­ku ru­ku. A ti?
ADRI­JAN: Vrt­ni ar­hi­tek­ta.
@I­LI­JAN: Zgod­no za­ni­ma­we. Od­uv ­ ek mi se do­pa­dao taj iz­raz,
ba{ je pro­tiv­re­~an.
ADRI­JAN: Je li?
@I­LI­JAN: Pa da. Za vrt uvek mi­sli­mo da ra­ste sam, da sam
od­lu­~u­je o svo­joj sud­bi­ni. A kad po­mi­sli{ da po­sto­ji ne­ki ar­hi­
tek­ta iza sve­ga to­ga...
ADRI­JAN: Ne­ma vr­to­va bez ar­hi­tek­te. En­gle­zi su pra­vi maj­
sto­ri u to­me. Oda­ju uti­sak da su pu­sti­li da ne­ko dr­vo ra­ste na­sred
le­di­ne, a u stva­ri su iz­ra­~u­na­li u mi­li­me­tar gde }e bi­ti.
@I­LI­JAN: Kao po­zo­ri­{ni ko­ma­di! U stva­ri, wih naj­vi­{e
i pro­u­~a­vam; do­bri ko­ma­di or­ga­ni­zo­va­ni su od po­~et­ka do kra­ja,
ali gle­da­lac to ne pri­me­}u­je.
ADRI­JAN: Ta~­no ta­ko: ne sme se pri­me­ti­ti ka­ko je ne­{to na­
pra­vqe­no, pod uslo­vom da je na­pra­vqe­no do­bro.
@I­LI­JAN: ^ud­no, zar ne? Se­di­mo tu, na ivi­ci ba­ze­na, ne po­
zna­je­mo se, ve} ne­ko­li­ko mi­nu­ta go­vo­ri­mo je­dan dru­go­me ti... i
uvi­|a­mo da o sve­mu mi­sli­mo isto... Ja sam @i­li­jan.
ADRI­JAN: O sve­mu, to ba{ i ni­je ta­ko si­gur­no. Ja sam Adri­
jan. Bio si tu pro­{le se­zo­ne?
@I­LI­JAN: Pre­stao sam, mo­rao sam da za­vr­{im ne­ku te­zu.
Neo­p­hod­nu za do­bi­ja­we jed­ne sti­pen­di­je. Sto­ga je nor­mal­no {to
sam se za­du­vao, kad se sve uzme u ob­zir. Ni­kad ne tre­ba pre­ki­da­ti
ve­`ba­we...
ADRI­JAN: Re­kao bih da se sa­svim le­po sna­la­ze i bez nas.
@I­LI­JAN: Ka­kva lek­ci­ja iz smer­no­sti!
ADRI­JAN: Tre­ba da se utre­ni­ra­mo da do­stig­ne­mo ni­vo.
@I­LI­JAN: A pre, ni­si se ba­vio va­ter­po­lom?
ADRI­JAN: Va­ter­po­lom, ni­sam. Pli­vao sam i igrao rag­bi. Jed­
nog da­na uvi­deo sam da bih mo­gao da se ba­vim i jed­nim i dru­gim
isto­vre­me­no. A ti, ka­ko si ti sti­gao do va­ter­po­la?
@I­LI­JAN: Do­sa­di­lo mi pli­va­we; sam si sa so­bom. A ve} to­
li­ko vre­me­na pro­vo­dim sam sa so­bom...
ADRI­JAN: Sa­mac si?
@I­LI­JAN: U ne­ku ru­ku.
ADRI­JAN: I ja. Ustva­ri, imam jed­nu ko­ju vi­|am s vre­me­na na
vre­me, ali...
@I­LI­JAN: Ja isto.
204 ADRI­JAN: Ja­sno.
@I­LI­JAN: Ne, ja sam go­vo­rio uglav­nom o po­slu: stal­no za­gwu­
ren u kwi­ge, ~o­vek ose­}a ka­ko po­sta­je pu­sti­wak. Po­sle to­ga, jo{ i
usa­mqe­ni~­ko pli­va­we, to kao da si stu­pio u ma­na­stir. Re­kao sam
se­bi da je bo­qi ne­ki ekip­ni sport. Te­bi, ba­rem, po­sao do­pu­{ta da
sre­}e{ qu­de.
ADRI­JAN: Ne bu­di si­gu­ran. Kli­jen­ti ko­je tre­ba ube­di­ti,
stru~­na te­la... to ni­je istin­sko dru­{tvo. Ov­de smo ba­rem svi u
istom po­lo­`a­ju. Ne­ma od­no­sa sna­ga.
@I­LI­JAN: Pi­taj bo­ga. Po­gle­daj ih, ba{ se lo­`e.
ADRI­JAN: Ose­}am da mi se vra­}a to­nus, idem po­no­vo u igru.
@I­LI­JAN: Tre­ba da raz­go­va­ra­mo o ne­~e­mu. Tvo­ji vr­to­vi, to
su ve­li­ke po­vr­{i­ne?
ADRI­JAN: O, pa ne ba{. Na pet do de­set ari ve} se mo­`e na­
pra­vi­ti ne­{to. A imam i pro­je­kat za je­dan park. Na po­la hek­ta­ra.
Ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{ {ta mo­gu da na­pra­vim od to­ga. Ve­ru­jem
da }e po­se­ti­o­ci ima­ti uti­sak da {e­ta­ju po {u­mi.
@I­LI­JAN: A jel’ mo­`e da se na­pra­vi ne­{to na se­dam kva­
drat­nih me­ta­ra?
ADRI­JAN: Se­dam kva­drat­nih me­ta­ra? Se­dam ari, to mo­`e.
Mo­`e se...
@I­LI­JAN: Ne, ne. Re­kao sam se­dam, ne se­dam­sto: pet plus dva,
dva­put tri plus je­dan.
ADRI­JAN: Se­dam kva­drat­nih me­ta­ra? To je ne­ka­kav bon­sai
vrt, to tvo­je!
@I­LI­JAN: Re­ci­mo.
ADRI­JAN: To bi mo­glo bi­ti za­bav­no. Iza­zov, u ne­ku ru­ku. Ne
bi mi bi­lo mr­sko da po­ku­{am. Te­ren je ra­van?
@I­LI­JAN: Sa­svim ra­van. Te­ra­sa.
ADRI­JAN: E to je ve} pri­li~­no kom­pli­ko­va­no. Tre­ba do­vu­}i to­
ne ze­mqe, pod­u­pre­ti i u~vr­sti­ti, do­go­vo­ri­ti se sa su­se­di­ma... ali mo­
glo bi bi­ti za­bav­no, to ga­rant. Tre­ba da vi­dim. Jel’ da­le­ko odav­de?
@I­LI­JAN: U cen­tru.
ADRI­JAN: Sad shva­tam. Ako ~o­vek vo­li pri­ro­du, mo­ra da je
stra­{no bi­ti za­tvo­ren u ne­ko­li­ko kva­drat­nih me­ta­ra. Vi­deo sam
~ak i ver­ti­kal­ne vr­to­ve...
@I­LI­JAN: Moj bi bio vi­se­}i.
ADRI­JAN: Do­bro. Pre­ko­su­tra pre pod­ne mo­ram do ne­ko­ga u
grad­skoj upra­vi; mo­gu da na­vra­tim i do te­be, ako ho­}e{.
@I­LI­JAN: Od­li~­no. U je­da­na­est, po­la dva­na­est? Da po­pi­je­mo
ape­ri­tiv?
ADRI­JAN: Bez al­ko­ho­la!
@I­LI­JAN: U to vre­me i bo­qe bez, va­`i.
ADRI­JAN: Do­bro, ne obe­}a­vam ti ni­{ta. To {to tra­`i{ od
me­ne, to je kao da sa­gra­dim pi­ra­mi­du ko­ja sto­ji na vr­hu. Ali vre­di
tru­da po­ku­{a­ti... Da se opet ukqu­~i­mo? 205
@I­LI­JAN: Iz­gle­da da se sjaj­no za­ba­vqa­ju i bez nas.
ADRI­JAN: Me­ni se ~i­ni da }e­mo bi­ti sa­mo dva le­va sme­ta­la.
@I­LI­JAN: Ka­ko ti ka­`e{. Ma, to nam je ba­rem omo­gu­}i­lo
da se upo­zna­mo.
ADRI­JAN: Ima{ pri­ja­te­qe?
@I­LI­JAN: Ne ba{. Mo­ja pri­ja­te­qi­ca za­u­zima sav pro­stor.
ADRI­JAN: Re­kao si da je go­to­vo ni­kad ne vi­|a{.
@I­LI­JAN: Ne­ma ve­ze, ona za­u­zi­ma te­ren.
ADRI­JAN: I mo­ja isto, pra­vo da ti ka­`em. Ni­smo u bra­ku, ali
ona me oku­pi­ra sve vre­me.
@I­LI­JAN: Si­gur­no ba{ za­to.
ADRI­JAN: [ta?
@I­LI­JAN: Da ste u bra­ku, ne bi vi­{e mi­slio na wu.
ADRI­JAN: Ne kad je ona u pi­ta­wu. Mi­slim da se ti­me ne bi
pro­me­ni­lo ni­{ta. I da­qe bi me jed­na­ko op­te­re­}i­va­la. Ali pa­zi,
ne `a­lim se...
@I­LI­JAN: Uze mi re~ iz usta. Ima ta­kvih `e­na ko­je is­pu­
wa­va­ju sav pro­stor. ^ak i u ho­me­o­pat­skim do­za­ma.
ADRI­JAN: Ta~­no. Ve­ru­jem da se ne bih na­vi­kao na wu ~ak ni
kad bih je ~e­{}e vi­|ao.
@I­LI­JAN: Ka­ko se zo­ve, ta tvo­ja?
ADRI­JAN: Ma­ri­ja.
@I­LI­JAN: Le­po ime, jed­no­stav­no, eko­lo­{ko.
ADRI­JAN: A tvo­ja?
@I­LI­JAN: An­to­a­ne­ta.
ADRI­JAN: To je ne­{to sa­svim dru­go, ja­sno.

7.
Pred­ve­~e, u Adri­ja­no­voj ku­}i

MA­RI­JA: Ba{ mi pri­ja {to sam ov­de!


ADRI­JAN: Jel’ to ka­`e{ za­to {to mo­`e{ da se sun­~a{ go­la?
MA­RI­JA: O, ne, ni­je mi obi­~aj da se us­te­`em. Osim to­ga, ba{
mi i ni­je ne­{to da bu­dem go­la! Mno­go vi­{e vo­lim da mi gu­za osta­
ne be­la.
ADRI­JAN: Ne­mam pri­med­bi, slat­ka je gu­za kad je be­la, na­ro­
~i­to tvo­ja.
MA­RI­JA: A s kim me to po­re­di{?
ADRI­JAN: O, ne­mam ba{ to­li­ko pri­li­ke. Ali vo­lim tu tvo­ju
stra­nu „ma­le de­voj­~i­ce“. Se­}am se one re­kla­me za krem za sun­~a­we.
Klin­ki­ca tr­~i; pse­tan­ce je po­vu­~e za ga­}i­ce, ona­ko, zu­bi­ma. Pa se
206 vi­di da joj je gu­za is­pod ga­}i­ca sa­svim be­la.
MA­RI­JA: Re­kla­ma za po­ho­tqiv­ca, stvar­no! A ti bi da si ono
pse­tan­ce, pret­po­sta­vqam. Pri­znaj da sa­wa{ da zu­bi­ma strg­ne{
ga­}i­ce s me­ne.
ADRI­JAN: Zu­bi­ma? Gle, ni­kad ni­sam po­mi­slio na to.
MA­RI­JA: Ne mi­sli{, ali to ti je tu, u gla­vi. Ka­ko funk­ci­o­
ni­{e re­kla­ma, {ta mi­sli{? Mi u agen­ci­ji sve za­sni­va­mo na to­me.
Ob­ja­vi­mo po­ro­di~­ne sli­ke, sve naj­ko­rekt­ni­je mo­gu­}e, ni­kad ni­ko
ne­pri­stoj­no ode­ven. Pa­ro­vi {to se dr­`e za ru­ke, ko­ji de­lu­ju kao
da pri­~a­ju o sve­tloj su­tra­{wi­ci i pe­va­ju. Ali za­bo­le qu­de za to.
To oni i ne vi­de.
ADRI­JAN: Ma ne­moj? A {ta vi­de?
MA­RI­JA: Fra­je­re i ri­be ko­ji se ze­za­ju kao lu­di i |i­pa­ju uvis
kao bu­da­le.
ADRI­JAN: ‘Su }o­ra­vi, ili {ta?
MA­RI­JA: Ti ne ume{ da vi­di{ sve to, Adri­ja­ne; ti si pro­
sto­du­{an ~o­vek, ne­ma u te­bi ni trun­~i­ce per­verz­no­sti. Ali ti si
ne­ti­pi­~an, iz­u­ze­tan, ti si mi­mo sve­ta.
ADRI­JAN: Ka­ko to, mi­mo sve­ta?
MA­RI­JA: So­ci­o­lo­{ki ne­pri­la­go­|en, ta­ko. Za­to mi se i svi­|a{.
ADRI­JAN: Ako te do­bro raz­um ­ em, qu­di ko­ji udvo­je kre­nu na
put za­mi­{qa­ju ka­ko }e na pla­`i na­le­te­ti na ne­kog dru­gog.
MA­RI­JA: Pre sve­ga, {ta je pla­`a? Pe­na, kao ve­li­ka vo­de­na
po­vr­{i­na, ogrom­na. A pal­me, ni­kad se ni­si pi­tao {ta su pal­me?
ADRI­JAN: Fa­lu­sni sim­bo­li, vaq­da?
MA­RI­JA: Bra­vo, Adri­ja­ne. Pa ti si ma­we tu­pav ne­go {to sam
mi­sli­la, le­pi moj!
ADRI­JAN: Us­hi­}en sam {to to ~u­jem. Ja sam do­bri di­vqak,
ako sam pra­vil­no uka­pi­rao.
MA­RI­JA: Kad se bo­qe pro­mi­sli, ima i to­ga, da.
ADRI­JAN: A ti si fi­na fu­fi­ca ko­ja do­la­zi da se is­kva­ri.
MA­RI­JA: Ko te je na­veo da to ka­`e{?
ADRI­JAN: Je­dan dru­gar, na va­ter­po­lu. Ko­ji je i kli­jent, ta­
ko­|e, ali pre sve­ga dru­gar. On se za­ni­ma za pre­lom ve­ka.
MA­RI­JA: Za {ta? Pre­lom ve­ka?
ADRI­JAN: Kra­jem sva­kog ve­ka mno­go se stva­ri me­wa... We­ga
za­ni­ma kraj de­vet­na­e­stog ve­ka.
MA­RI­JA: Isto­ri­~ar, ta­ko ne­{to.
ADRI­JAN: Da, ali sa­svim po­se­ban. ^i­ta po­zo­ri­{ne ko­ma­de.
Sa­mo po­zo­ri­{ne ko­ma­de, pa po­ku­{a­va da pre­ko wih shva­ti ka­ko
su qu­di `i­ve­li.
MA­RI­JA: Vr­lo za­ni­mqi­vo! A ka­`e{ i da je do­bar kli­jent.
ADRI­JAN: Da, ho­}e da na­ru­~i vrt od me­ne. Da ga is­pro­jek­tu­jem
od nu­le. Ne­ma ze­mqe, ni­~eg iz­ni­klog, a po­vrh sve­ga je ma­ju­{an.
MA­RI­JA: Ko­ja {a­{a­va ide­ja. I{ao si da vi­di{? 207
ADRI­JAN: Da, da­nas pre pod­ne. Sve sa­me kwi­ge kod we­ga. Grad
ga sma­ra. Ali ne mo­`e da se od­se­li.
MA­RI­JA: Za­{to?
ADRI­JAN: Ne­}e we­go­va `e­na.
MA­RI­JA: O`e­wen je?
ADRI­JAN: Ni­je, ali we­go­va de­voj­ka ima ve­li­ko me­sto u we­
go­vom `i­vo­tu. Pa­zi, on ne ka­`e „mo­ja `en­ska“, ka­`e „mo­ja part­
ner­ka“, kao ja, za­pra­vo.
MA­RI­JA: Da li i ti mi­sli{ da ja imam ve­li­ko me­sto u tvom
`i­vo­tu?
ADRI­JAN: Ne, ali...
MA­RI­JA: Zna­~i, ne­mam me­sto?
ADRI­J AN: Pre­s ta­n i da lu­p e­t a{. Sa­m o sam re­k ao da kad
ho­}u da go­vo­r im o te­b i, i ja ka­` em „mo­ja part­ner­ka“. Kad smo
ve} kod to­ga, on mi­sli da je tvo­je ime vr­lo le­po.
MA­RI­JA: Mo­ra da ste ve­li­ki dru­ga­ri kad si mu go­vo­rio o me­
ni. [ta jo{ ka­`e o mom ime­nu?
ADRI­JAN: Sma­tra da je „eko­lo­{ko“. A ja sam re­kao se­bi, kad
sam vi­deo we­gov stan – ako se to mo­`e na­zva­ti sta­nom – da bo­qe
raz­u­mem za­{to do­la­zi{ ova­mo kod me­ne. Na }u­mez kao {to je we­gov
ni­kad se ne bi na­vi­kla, ku­nem ti se. A sun­~a­wa {to se ti­~e, pra­vo
da ti ka­`em, ako mu na­pra­vim onaj vrt, we­go­va }e de­voj­ka ima­ti
uti­sak da je u iz­lo­gu.
MA­RI­JA: To bi mi se mo­glo do­pa­sti.
ADRI­JAN: Ne ve­ru­jem ti. A nos mi go­vo­ri da to ni­je ni po me­
ri we­go­ve par­ner­ke.
MA­RI­JA: Vi­deo si we­nu fot­ku?
ADRI­JAN: E i u to­me ti je sli~­na. Od onih je {to mr­ze da se
fot­ka­ju. A ne znam ni gde bi str­pao fo­to­gra­fi­je. Kwi­ge mu za­u­
zi­ma­ju sav pro­stor. Vi­deo sam sa­mo je­dan cvet, je­dan je­di­ni. Ni­je
mo­gao da mi pro­mak­ne.
MA­RI­JA: Za­{to?
ADRI­JAN: Bi­la je to mag­no­li­ja. Ne­ve­ro­vat­no ka­ko jed­na mag­
no­li­ja mo­`e da li­~i na dru­gu mag­no­li­ju. Re­klo bi se, ona ista ko­ju
si od­ne­la ba­ki.
MA­RI­JA: Ni­si ga pi­tao ot­kud mu?
ADRI­JAN: Ni­sam. Jel’ tre­ba­lo?
MA­RI­JA: Na­rav­no da ni­je. Ta­kve stva­ri se ne pi­ta­ju. To je
in­di­skret­no. Ipak tre­ba ima­ti mi­ni­mum po­{to­va­wa za pri­vat­ni
`i­vot! Na­rav­no, upo­re­|i­va­li ste vr­li­ne svo­jih part­ner­ki, to je
sa­svim nor­mal­no. Ali pri­~a­ti o mag­no­li­ji, o ne, stra­{no!
ADRI­JAN: Pi­ta­}u ga idu­}i put, ako ho­}e{.
MA­RI­JA: Na sle­de­}oj va­ter­po­lo utak­mi­ci?
ADRI­JAN: Ne, ne­go kad bu­de do­{ao ova­mo da vi­di mo­je pro­jek­
208 te. Stra­{no je `e­leo da vi­di gde `i­vim...
MA­RI­JA: Ka­da do­la­zi?
ADRI­JAN: @e­li{ da ga vi­di{? Vo­leo bih da ga upo­zna{.
Na­vra­ti­}e pre­ko­su­tra da me po­ve­ze na utak­mi­cu, po­sle }e me vra­
ti­ti.
MA­RI­JA: Pre­ko­su­tra? Ne mo­gu, imam ne­ki se­mi­nar.
ADRI­JAN: ^ud­no.
MA­RI­JA: [ta „~ud­no“? Re­kla sam ne­{to ~ud­no?
ADRI­JAN: Ni­si. Uosta­lom... je­si, to ti se ni­kad ni­je do­go­di­lo.
MA­RI­JA: [ta?
ADRI­JAN: Da mi ka­`e{ raz­log svog od­su­stva.
MA­RI­JA: On­da je ovo ve­lik dan. Tre­ba ne­{to po­`e­le­ti!
ADRI­JAN: A ja bih `e­leo...
MA­RI­JA: Ne na­glas; to do­no­si ne­sre­}u!

8.
Ve­~e, u @i­li­ja­no­vom sta­nu

AN­TO­A­NE­TA: Zna{, po­ne­kad po­mi­slim da ti ni­si kao dru­gi.


@I­LI­JAN: Na­dam se!
AN­TO­A­NE­TA: Dru­gi „in­te­lek­tu­al­ci“, ho­}u da ka­`em.
@I­LI­JAN: Ja ni­sam in­te­lek­tu­al ­ ac.
AN­TO­A­NE­TA: Stvar­no? Pro­vo­di{ `i­vot me­|u kwi­ga­ma, no­
si{ na­o­~a­ri kao te­gle...
@I­LI­JAN: Mo­gu da sta­vim kon­takt­na so­~i­va, ako ho­}e{!
AN­TO­AN ­ E­TA: Ni­ka­ko! Mno­go vo­lim da ti ski­dam na­o~ ­ a­ri,
zna{ vr­lo do­bro. Vo­lim tvo­je krat­ko­vi­de o~i, ot­ki­dam na wih.
@I­LI­JAN: Ni­kad mi to ni­si re­kla. [ta ti sad bi?
AN­TO­A­NE­TA: Pa mo­gu vaq­da po­ne­kad bi­ti ras­po­lo­`e­na da
go­vo­rim le­pe stva­ri.
@I­LI­JAN: Jel’ ima ne­{to {to tre­ba da ti opro­stim?
AN­TO­A­NE­TA: Ne, za­{to?
@I­LI­JAN: Ne znam. Ma­lo­~as si se pa­li­la na mo­ju }e­la­vost; sad,
na mo­je {ki­qa­ve o~i; kad }e{ na mo­je iks no­ge i rav­ne ta­ba­ne?
AN­TO­A­NE­TA: Za­bo­ra­vio si upa­le gru­di i is­pa­li tr­buh.
@I­LI­JAN: Ne, stvar­no, kam­~i{ kom­pli­men­te ili {ta?
AN­TO­A­NE­TA: Mo­`da to, `e­lim da mi go­vo­ri{ ne­ke stva­ri.
@I­LI­JAN: Ko­je stva­ri? Da ti pri­~am o tvom dr­`a­wu kra­qi­
ce, tvom te­lu bo­gi­we, zla­tu tvo­je ko­se...
AN­TO­A­NE­TA: Hte­la bih da mi pri­~a{ o mo­joj du­{i.
@I­LI­JAN: Tvo­joj du­{i? Kao pr­vo, i ne znam {ta je to...
AN­TO­A­NE­TA: A dru­go, sum­wa{ da ja uop­{te imam du­{u.
@I­LI­JAN: Isti­na, pre ne­ko­li­ko ve­ko­va to se pi­ta­we uop­{te
ne bi po­sta­vqa­lo. U na­{e do­ba, do­pu­{te­no nam je da sum­wa­mo. 209
AN­TO­A­NE­TA: Na­rav­no, i to je ne­{to. Ali ja se ne {a­lim.
Hte­la bih da mi ka­`e{ ka­ko me vi­di{.
@I­LI­JAN: Upo­znao sam jed­nog ti­pa...
AN­TO­A­NE­TA: Me­wa{ te­mu.
@I­LI­JAN: Ma ne, i te ka­ko se dr­`im te­me, vi­de­}e{. Da­kle,
upo­znao sam jed­nog ti­pa – su­per­sim­pa­ti~­nog – na va­ter­po­lu. Upo­
zna­}u vas. Uosta­lom, si­gur­no }e{ ga sre­sti. Ra­di­}e ov­de.
AN­TO­A­NE­TA: Ov­de? [ta }e ra­di­ti ov­de?
@I­LI­JAN: Vrt.
AN­TO­A­NE­TA: Na­{ao si lu­da­ka ko­ji je pri­stao to da ra­di?
@I­LI­JAN: On ni­je lu­dak. To je je­dan stvar­no ozbi­qan mo­mak
ko­ji u pr­ste zna svoj po­sao. On je di­zaj­ner vr­to­va; mi­slim da je to
div­no kao po­ziv. Ra­di za­ni­mqi­ve pro­jek­te. Sad ra­di na jed­nom
par­ku ne­da­le­ko od ba­ze­na.
AN­TO­A­NE­TA: Jo{ ne vi­dim ka­kve to ve­ze ima.
@I­LI­JAN: Pa vi­di, se­deo sam na ivi­ci ba­ze­na s tim ti­pom i
raz­go­va­rao o ko­je­~e­mu. Pri­~ao mi je o svo­joj `e­ni, ve­re­ni­ci vaq­da,
ni­je o`e­wen... part­ner­ki, ili {ta ve}. Na­pri­~ao mi je vr­lo le­pe
stva­ri o woj. Re­kao mi je da se ni­kad ne bi na­vi­kao na wu.
AN­TO­A­NE­TA: To je re­kao?
@I­LI­JAN: Ta~­no to, i to me je za­pa­wi­lo; obe­}ao sam se­bi da
}u to za­pam­ti­ti.
AN­TO­A­NE­TA: To ne zna­~i da se wih dvo­je ne sla­`u do­bro.
@I­LI­JAN: Ma ka­kvi! Na­pro­tiv, si­gu­ran sam da se do­bro sla­
`u... ili sam bar ta­ko shva­tio. Ne­go zna­~i da }e ga ona uvek iz­ne­na­
|i­va­ti, da se wi­ho­va ve­za ni­kad ne­}e iz­li­za­ti, ili otr­ca­ti. Da }e,
za­jed­no, uvek i}i iz iz­ne­na­|e­wa u iz­ne­na­|e­we. To me je za­pa­wi­lo,
jer i ja s to­bom imam u dla­ku isti uti­sak. Ni­kad se ne bih na­vi­kao
na te­be, i mi­slim da je to div­no.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­kad mi ni­si re­kao ta­ko ne­{to, @i­li­ja­ne,
za­i­sta si me ga­nuo.
@I­LI­JAN: To je pla­gi­jat. Ni­sam to re­kao ja ne­go on...
AN­TO­A­NE­TA: Ne­ma ve­ze, od­jed­nom sam stra­{no dir­nu­ta.
@I­LI­JAN: Ne­}e{ vaq­da pla­ka­ti zbog to­ga.
AN­TO­A­NE­TA: Sma­tram da je to ve­o­ma dir­qi­vo. Se­di­te ta­mo,
vas dvo­ji­ca, na ivi­ci ba­ze­na, u ku­pa­}im ga­}a­ma, s ka­pi­ca­ma na
gla­vi. I od­jed­nom pri­~a­te o `e­na­ma ko­je vo­li­te, pri­~a­te stva­ri
ko­je se­`u da­le­ko, vr­lo da­le­ko. Kao da vas ja­sno vi­dim tu, is­pred
se­be. We­ga ko­ji ka­`e ka­ko se ni­kad ne bi na­vi­kao. Te­be ko­ji mi­
sli{ isto.
@I­LI­JAN: Kao sli­ka iz stri­pa. On go­vo­ri, ja raz­mi­{qam.
Obla­~i} iz­nad we­ga, me­hu­ri­~a­sti obla­~i} iz­nad me­ne. Ali ni­sam
o~e­ki­vao da }e to na te­be osta­vi­ti to­li­ki uti­sak.
210 AN­TO­A­NE­TA: Ni­{ta stra­{no, pro­}i }e... Ah, vi mu­{kar­ci!
@I­LI­JAN: Ne vi­dim {ta tu ima ta­ko uz­bu­dqi­vo.
AN­TO­A­NE­TA: Ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{.
@I­LI­JAN: Jo{ mi ni­si re­kla za­{to ja ni­sam kao dru­gi.
AN­TO­A­NE­TA: Kao dru­gi in­te­lek­tu­al­ci, re­kla sam. Do­kaz?
Igra{ va­ter­po­lo i raz­go­va­ra{ s vr­tla­rom.
@I­LI­JAN: A vr­tlar, kao, ni­je in­te­lek­tu­a­lac? On vr­to­ve ima
naj­pre u gla­vi; on je pe­snik, taj tip.
AN­TO­A­NE­TA: Ka­ko se zo­ve?
@I­LI­JAN: Adri­jan; a we­go­va part­ner­ka, Ma­ri­ja. Zgod­no, a?
AN­TO­A­NE­TA: Ne shva­tam {ta je tu zgod­no.
@I­LI­JAN: On se ba­vi biq­ka­ma, a ona ima naj­lep­{e ime na
sve­tu.
AN­TO­A­NE­TA: Mi­sli{?
@I­LI­JAN: Ne­}e{ vaq­da jo{ da kme­~i{ zbog to­ga {to sam
re­kao? Za me­ne, Ma­ri­ja, mo­`da to i ni­je naj­ne­o­bi~­ni­je ime, ali je
sta­rin­sko, eko­lo­{ko...
AN­TO­A­NE­TA: A ime An­to­a­ne­ta ne vo­li{?
@I­LI­JAN: Vo­lim, obo­`a­vam, ali ono je ma­we – ka­ko da ka­
`em? – ma­we ba­zi~­no. Ma­ri­ja-An­to­an ­ e­ta je le­po. Ali ime An­to­a­
ne­ta-Ma­ri­ja se ne da za­mi­sli­ti, to ho­}u da ka­`em.
AN­TO­A­NE­TA: Ho­}e{ da ka­`e{ da tim ime­ni­ma ni­je mo­gu­}e
pro­me­ni­ti re­do­sled?
@I­LI­JAN: Ta­ko ne­ka­ko... Ali ~i­ni mi se da te to ras­tu­`u­je.
Je­si li tu­`na, An­to­an­ e­ta?
AN­TO­A­NE­TA: Ne, An­to­a­ne­ta ni­je tu­`na.

9.
U apo­te­ci @o­ze­fi­ne-[ar­lo­te

MA­RI­JA: Uz­bu­na na bro­du! Uz­bu­na na bro­du!


[AR­LO­TA: Ma {ta ti je od­je­da­red?
MA­RI­JA: Adri­jan i @i­li­jan! Vi­de­li su se.
[AR­LO­TA: Sre­la si jed­nog na uli­ci dok si i{la pod­ru­ku s
dru­gim?
MA­RI­JA: Vr­lo do­bro zna{ da ni­kad ne {e­tam po uli­ci s ne­kim
mu­{kar­cem. I ni­kad ih ne hva­tam pod­ru­ku. To je pro­sta~­ki.
[AR­LO­TA: Pa {ta se on­da do­go­di­lo?
MA­RI­JA: Ka­`em ti da su se vi­de­li.
[AR­LO­TA: Vi­de­li su se? Le­po. Ko ti ka­`e da su se i pre­po­
zna­li?
MA­RI­JA: Vi­de­li su se, i kao pri­de – svi­de­li se je­dan dru­go­me!
[AR­LO­TA: [ta, oti­{li u kre­vet za­jed­no?
MA­RI­JA: Glu­pa­~o! Ma ka­kvi, ko­ja stra­ho­ta! 211
[AR­LO­TA: Ne­ma u to­me ni­~eg stra­{nog. Mu­{ka­rac s mu­{kar­
cem, ili `e­na s `e­nom, to je sa­svim nor­mal­no.
MA­RI­JA: Ho­}u da ka­`em da su se vi­de­li, i da }e se vi­de­ti
po­no­vo!
[AR­LO­TA: Pa {ta? Po­{to ni­si bi­la ta­mo...
MA­RI­JA: Da, ali oni su go­vo­ri­li o na­ma... ovaj, o me­ni.
[AR­LO­TA: A o ~e­mu bi ti hte­la da mu­{kar­ci pri­~a­ju? O
fud­ba­lu, ko­li­ma i ~ka­pi! Ako pri­~a­ju o tvo­joj ~ka­pi, shva­ti to
kao ~ast.
MA­RI­JA. Ali mno­go je go­re od to­ga: pri­~a­ju je­dan dru­go­me o
mo­joj du­{i.
[AR­LO­TA: E sad, ja­sno, ako je do­tle do­{lo, ne­ma po­mo­}i. Jad­
na ma­la Ma­ri­ja, jad­na ma­la An­to­an ­ e­ta... Ko­ja se ose­}a go­re?
MA­RI­JA: Obe. Lo­{e }e se za­vr­{i­ti ta pri­~a.
[AR­LO­TA: Po­sto­ji sa­svim pro­sto re­{e­we. [ut­ne{ jed­no­ga
od wih, i kao da ni­~eg ni­je ni bi­lo: ne­ma vi­{e Ma­ri­je, ne­ma vi­{e
An­to­an­ e­te. Bi­ra{, uzme{ bo­qeg, i go­to­vo. Je­dan pla­~e, dru­gi se
sme­je. @i­vot je bor­ba. Nek bo­qi po­be­di!
MA­RI­JA: Sa­svim si flip­nu­la. Kao pr­vo, ne `e­lim da oda­
be­rem jed­nog. A ~ak i uz pret­po­stav­ku da oda­be­rem, ne­mi­nov­no bi’
ih vi­de­la za­jed­no, sve­jed­no da li sam s jed­nim, da li s dru­gim, i to
bi bi­la ka­ta­stro­fa.
[AR­LO­TA: On­da {ut­ni obo­ji­cu.
MA­RI­JA: E je­si ble­sa­va! Le­po ti ka­`em da ih ho­}u obo­ji­cu.
[AR­LO­TA: Ja­sno, kad se ima­ju pre­ve­li­ki proh­te­vi....
MA­RI­JA: La­ko je to re­}i kad je ne­ko mo­no­ga­man.
[AR­LO­TA: Jed­no po jed­no: do­bro pra­vi­lo upra­vqa­wa svo­jim
vre­me­nom i svo­jim po­ro­di~­nim `i­vo­tom.
MA­RI­JA: Po­ro­di~­nim?
[AR­LO­TA: Kad bi me pu­sti­la da ka­`em ma i jed­nu re~, zna­la
bi da Lo­ra-Ana i ja ima­mo ve­li­ke pla­no­ve. Ho­}e­mo de­cu.
MA­RI­JA: [ta? I ka­ko }e­te?
[AR­LO­TA: Kao i svi, pret­po­sta­vqam.
MA­RI­JA: I ho­}e­te vi­{e de­ce?
[AR­LO­TA: Naj­ma­we dvo­je, ali isto­vre­me­no.
MA­RI­JA: Bli­zan­ce?
[AR­LO­TA: Mo­`da... ali on­da bi to bi­lo tro­je ili ~e­tvo­ro
od­jed­nom.
MA­RI­JA: Ne raz­um ­ em.
[AR­LO­TA: Pro­sto ko pa­suq. Ho­}e­mo da se po­ro­di­mo isto­vre­
me­no, da bi de­ca bi­la istih go­di­na. Ne­ma raz­li­ka, ne­ma pro­ble­ma.
Do­ji­mo ih isto­vre­me­no, sme­{ta­mo u ja­sli­ce isto­vre­me­no, u~i­mo
ih da go­vo­re, ho­da­ju, pli­va­ju, vo­ze bi­cikl isto­vre­me­no. Jed­no po
212 jed­no, sve po re­du. Do­bro pra­vi­lo, ka­`em ti.
MA­RI­JA: A o~e­vi?
[AR­LO­TA: To se dâ na­}i. Ali u pra­vu si, bo­qe dva oca ne­go
je­dan.
MA­RI­JA: Za­{to?
[AR­LO­TA: Da svi bu­du jed­na­ki. Mo­`e{ da za­mi­sli{ jed­nog
je­di­nog mu­{kar­ca ko­ji bi bio od­go­vo­ran za sve to? Uda­ri­lo bi mu
u gla­vu.
MA­RI­JA: Ali oni ne­}e ni­kad pri­sta­ti!
[AR­LO­TA: Stvar­no to mi­sli{? A ve­ro­va­la sam da po­zna­je{
mu­{kar­ce po­{to se to­li­ko mu­va{ s wi­ma.
MA­RI­JA: Da de­le, to, ku­nem ti se, ne vo­le. To i je­ste moj pro­
blem.
[AR­LO­TA: Ni­{ta oni ne­}e de­li­ti. Sva­kom po jed­na maj­ka,
sva­kom po jed­no de­te. Ni­{ta te­~a, ni­{ta kum. Mi smo pro­tiv ne­
ja­sno­}a. To­li­ko da ih se ~ak u`a­sa­va­mo.
MA­RI­JA: Tra­`i­}e­te da­va­oc­ e?
[AR­LO­TA: Zar mi­sli{ da }e­mo da­ti da nam se ubri­zga bo­
`an­ska sper­ma pot­pu­nih ne­zna­na­ca? Uz opa­snost da na­le­ti­mo na
to­tal­ne de­ge­ne­ri­ke? Mi­sli{ da sam ja tek ta­ko pro­u­~a­va­la ge­
ne­ti­ku? Ho­}e­mo da zna­mo, a i ma­li­{a­ni ima­ju pra­va da zna­ju.
A on­da, pret­po­sta­vi da se Lo­ra-Ana i ja za­jed­no za­bi­je­mo u ne­ko
dr­vo, ili da stra­da­mo u avi­on­skoj ne­sre­}i... De­ci je po­tre­ban otac,
pri­be­`i­{te.
MA­RI­JA: Mo­ra­}e­te da ih za­ve­de­te, te ta­ti­ce. I da sve bu­de
sin­hro­ni­zo­va­no, kao pri­de.
[AR­LO­TA: Ne­}u vaq­da te­be da u~im da fra­je­ra mo­`e{ da
pri­ve­de{ dok ka­`e{ pik­sla. Na­ro­~i­to kad ose­ti da te za­ni­ma sa­mo
ona stvar. Wih blo­ki­ra ba{ su­prot­no: ose­}a­wa, za­kle­tve, ve­li­ka
obe­}a­wa i sve to. Po­sle do­bro za­li­ve­ne ve­~e­ri, bi­}e­mo ne­{to kao
{lag na tor­ti.
MA­RI­JA: A Lo­ra-Ana sma­tra da je nor­mal­no da je pre­va­ri{...
i to s mu­{kar­cem? A ti?
[AR­LO­TA: U to­me i je­ste {tos. Kad bi ona na­{la se­bi `e­nu,
to bi za me­ne bio gro­zan uda­rac. Ali ova­ko, ka­kve ve­ze ima? A osim
to­ga, mo­ra da je ve­se­lo, mu­{ka­rac s vre­me­na na vre­me.
MA­RI­JA: @e­lim vam sva­ku sre­}u... ali do­pu­sti da bu­dem skep­
ti~­na.
[AR­LO­TA: Ima to­li­ko usa­mqe­nih mu­{ka­ra­ca ko­je mu­~e qu­
bav­ni ja­di. Uop­{te ne `e­li­mo da nas kre­{u ne­ki {to se sa­mo na­
ba­cu­ju na­ok
­ o­lo. Tre­ba­ju nam ozbiq­ni qu­di ko­ji ima­ju prin­ci­pe:
po­ro­di~­ni qu­di s de­com, po mo­gu}­stvu.
MA­RI­JA: Sva­ko ima svo­je pro­ble­me! Ja ne znam {ta da ra­dim sa
svo­ji­ma. Ti ho­}e{ da na­sta­ni{ ze­mqu; ja bih ra­di­je da pro­pad­nem u
ze­mqu. Ako je­dan ho­}e da me upo­zna sa onim dru­gim, {ta da ra­dim? 213
[AR­LO­TA: Ne­}e to te­be za­u­sta­vi­ti, ipak, ima{ ti jo{ ne­kog
ke­ca u ru­ka­vu. Pro­{la si ti {to­{ta, zar ni­si? Uzdaj se u svoj
in­stinkt.
MA­RI­JA: Ma­lo su­tra, ba{ tu {laj­fu­jem. Sve sam pred­vi­de­
la, sa­mo to ne. Shva­ta{ li da mi na ja­stu­ku pri­~a­ju o me­ni, ovaj,
o onoj dru­goj... onoj dru­goj me­ni, ho­}u da ka­`em. Uf, ni­ka­ko da se
iz­vu­~em.
[AR­LO­TA: Tu ne­ma iz­la­za.
MA­RI­JA: [ta ka­`e{?
[AR­LO­TA: Jel’ vi­di{ do­kle si do­te­ra­la? Pre­kar­da­{i­la si.
Sma­wi do­`i­vqaj i go­to­va pri­~a.
MA­RI­JA: Kad bi to bi­lo ta­ko pro­sto, [ar­lo­ta-[ar­lo­ta. Ve­
za­la sam se za tu dvo­ji­cu do­bri­ca. Bo­`an­stve­ni su, i uz to me obo­
`a­va­ju. Ja sam za wih sve, ose­}am. Kad bi zna­la {ta je­dan dru­go­me
pri­~a­ju o me­ni! Da pla­~e{.
[AR­LO­TA: Ne u mo­joj rad­wi, mo­lim te!
MA­RI­JA: Po­treb­na su mi obo­ji­ca, shva­ta{? ... [ta da ra­dim
ako se is­po­sta­vi pro­blem?
[AR­LO­TA: Naj­pre, odu­go­vla­~i. Naj­du­`e {to mo­`e{.
MA­RI­JA: Ve} sam re­kla da imam ne­ki se­mi­nar.
[AR­LO­TA: To je ne­ka­kvo re­{e­we, ja­sno. Mo­`e{ i da ode{ u
ma­na­stir i sa­~e­ka{ da `i­vot u~i­ni svo­je.
MA­RI­JA: Kad bi mi bi­lo `i­vo­ta bez wih.
[AR­LO­TA: Slu­{aj, su­tra mo­`e da se de­si da je­dan do­bi­je aler­
gi­ju na hlor, a dru­gi od­u­sta­ne od sad­we vr­ta na po­{tan­skoj mar­
ki­ci. ^e­mu `ur­ba? Aj­de, na­sme­{i se... U me­|u­vre­me­nu, da uzme­mo
ne­{to da nas ma­lo ute­{i!

10.
Uve­~e, u @i­li­ja­no­vom sta­nu

@I­LI­JAN: Ka­ko je pro­{ao se­mi­nar?


AN­TO­A­NE­TA: [ef se xe­ki­rao, kao i obi~­no. A ovo­ga pu­ta ne
sam. U du­e­tu s no­vim pred­stav­ni­kom agen­ci­je, jed­nim na­du­ven­kom!
[ta li za­mi­{qa­ju da su, ta dva bal­va­na! Da su ne­ki kre­a­tiv­ci za­
to {to su jed­nom pro­na­{li slo­gan za pra­{ak za ve{? U sta­wu su
da, mr­tvi ozbiq­ni, dve ~u­ke `va­la­ve o to­me da li ri­ba na re­kla­mi
tre­ba da bu­de pla­vu­{a ili crn­ka, ili da li fra­jer tre­ba da bu­de
glat­ko iz­bri­jan ili da ima bra­du od dva da­na.
@I­LI­JAN: Tre­ba ne­ka­ko da oprav­da­ju svo­je ho­no­ra­re!
AN­TO­A­NE­TA: Tre­ba i ti da se ba­ci{ na to. U po­re­|e­wu s wi­
ma, ti si ta­ta-ma­ta za slo­ga­ne!
214 @I­LI­JAN: Ne shva­tam za­{to.
AN­TO­A­NE­TA: Do­set­ke, u to­me si jak, zar ni­si?
@I­LI­JAN: Ovaj, da, pri­me­}u­jem ih, ce­nim ih... ali od to­ga pa
do­tle da ih sam smi­{qam! Uosta­lom, ne­{to ne vi­dim se­be ka­ko ceo
dan raz­gla­bam o pra­{ko­vi­ma za ve{ i pe­le­na­ma-ga­}i­ca­ma.
AN­TO­A­NE­TA: Vi­{e vo­li{ da na­vla­~i{ ga­}i­ce-pe­le­ne?
@I­LI­JAN: Ja? Da no­sim ga­}i­ce-pe­le­ne?
AN­TO­A­NE­TA: Ne ti, be­be! Ho­}u da ka­`em – be­be ko­je bi mo­rao
da pre­po­vi­ja{.
@I­LI­JAN: A to, ni­kad se­bi ni­sam po­sta­vio to pi­ta­we... Tre­ba­
lo bi da raz­mi­slim... A za­{to to ka­`e{? Da ni­si u dru­gom sta­wu?
AN­TO­A­NE­TA: Ni­sam, {ta ti pa­da na pa­met? Sa­mo sam se pi­ta­la
po­vo­dom te­be, ni­{ta dru­go. Si­gur­no ti ni­je pri­jat­no s klin­ci­ma.
@I­LI­JAN: Ne bu­di ta­ko si­gur­na, ne bih bio pro­tiv. Ti bi od­
lu­~i­la o to­me, na­rav­no, ali sa­svim le­po vi­dim se­be... ka­ko je po­vi­
jam, mo­`da... za­ba­vqa­lo bi me to; na­u~­ io bih je ra­znim stva­ri­ma.
AN­TO­A­NE­TA: Ja­sno, to bi mo­ra­la bi­ti de­voj­~i­ca.
@I­LI­JAN: Za­{to to ka­`e{?
AN­TO­A­NE­TA: Za­to {to si re­kao da JE po­vi­jam, a ne da GA
po­vi­jam.
@I­LI­JAN: Go­vo­rio sam o „be­bi“. Be­ba je `en­skog ro­da, zar
ne? @ao mi je, ali ta­ko je!... Ali po­na­vqam, na te­bi je da...
AN­TO­A­NE­TA: Za­{to ne na na­ma?
@I­LI­JAN: Na na­ma, ako ho­}e{.
AN­TO­A­NE­TA: Da­kle, na me­ni, ako ho­}e{. A {to ne bi od­lu­
~io ti?
@I­LI­JAN: Za­to {to... za­to {to to ne ide ta­ko. To je tvo­je te­lo,
ne mo­gu ja da ga za­me­nim. Ne, ne bih to do­zvo­lio se­bi.
AN­TO­A­NE­TA: Ne mi­sli{ vaq­da da je sa­svim do­voq­no na­pra­
vi­ti ga, da ne­ma raz­lo­ga za ne­ku od­go­vor­nost po­sle to­ga!
@I­LI­JAN: Ovaj, ja, re­kao bih o to­me....
AN­TO­A­NE­TA: Stvar­no je ko­mot­no bi­ti mo­de­ran mu­{ka­rac.
@I­LI­JAN: Ni­kad ni­sam re­kao da sam mo­de­ran mu­{ka­rac. ^ak
bih pre re­kao da sam od onih „re­tro“. Ali {to je na­u­~e­no na­u­~e­no
je, ne­ma na­trag.
AN­TO­A­NE­TA: A po­go­to­vu ne­ma pro­me­ne.
@I­LI­JAN: Skre­}em ti pa­`wu da ja s tim ne­mam ve­ze. Vi­di
to sa svo­jim dru­{tvom.
AN­TO­A­NE­TA: Ka­kvim dru­{tvom? Ne­mam ja dru­{tva. A pri­
me­ti da je i to bes­pol­na re~. U su­{ti­ni, ti si mo­je dru­{tvo.
@I­LI­JAN: Tvoj part­ner u spa­va­}oj so­bi.
AN­TO­A­NE­TA: Spa­va­}oj so­bi? Part­ner u al­ko­vu za spa­va­we,
bo­qe re­~e­no; u kre­ve­tu na sprat.
@I­LI­JAN: Pri­zna­jem. Ov­de smo, u naj­ma­wu ru­ku, ste­{we­ni.
Shva­tio sam to kod Adri­ja­na. 215
AN­TO­A­NE­TA: Adri­ja­na?
@I­LI­JAN: Mog vrt­nog ar­hi­tek­te, ono­ga ko­ji }e nam oze­le­ne­ti
te­ra­su. On ima jed­no pre­slat­ko imaw­ce. Tre­ba­lo bi da ode{ i vi­
di{. Spa­va­}a so­ba gle­da na vrt.... da ti ne pri­~am! Od­le­pi­la bi.
AN­TO­A­NE­TA: Vi­deo si we­go­vu spa­va­}u so­bu?
@I­LI­JAN: Iz vr­ta. Vr­lo le­pa so­ba, vr­lo ro­man­ti~­na.
AN­TO­A­NE­TA: Po­za­vi­deo si mu?
@I­LI­JAN: Na imaw­cu? Da, ma­lo. A on se pi­ta ne bi li tre­ba­lo
da do­|e i `i­vi u gra­du. ^o­vek za­pra­vo ni­kad ni­je za­do­vo­qan.
AN­TO­A­NE­TA: Da li si vi­deo we­go­vu part­ner­ku?
@I­LI­JAN: Ni­sam, na­`a­lost. A i on `a­li {to ni­je upo­znao
te­be. Po­zdra­vqa te.
AN­TO­A­NE­TA: Ali ja ni­kad ni­sam vi­de­la tog ~o­ve­ka.
@I­LI­JAN: To ti je sim­pa­ti­ja pre­ko po­sred­ni­ka. I kod me­ne
isto. Ot­ka­ko mi je pri­~ao o toj Ma­ri­ji, `e­lim da je upo­znam.
AN­TO­A­NE­TA: To­li­ko te za­ni­ma?
@I­LI­JAN: Ne­ma{ raz­lo­ga za qu­bo­mo­ru.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­sam qu­bo­mor­na. Ka­ko bih mo­gla bi­ti qu­bo­
mor­na?
@I­LI­JAN: U pra­vu si. Ali po­{to su pri­ja­te­qi na­{ih pri­
ja­te­qa i na­{i pri­ja­te­qi, on­da...
AN­TO­AN ­ E­TA: Zna­~i, po­{to je taj Adri­jan iz­gle­da po­stao tvoj
pri­ja­teq, mo­rao bi bi­ti i moj, po tvom mi­{qe­wu?
@I­LI­JAN: Nek se sti­di ko zlo mi­sli, na­rav­no.
AN­TO­A­NE­TA: Nek se sti­di ko zlo mi­sli, ka­ko ka­`e{.
@I­LI­JAN: Za­{to? Mi­sli{ da je to iz ne­kog dru­gog do­ba? Is­
pa­dam za­sta­reo {to to ka­`em?
AN­TO­A­NE­TA: [ta ti se mo­ta po gla­vi, dra­gi moj @i­li­ja­ne?
@I­LI­JAN: Mi `e­li­mo da or­ga­ni­zu­je­mo ne­{to.
AN­TO­A­NE­TA: Ko to, „mi“?
@I­LI­JAN: Adri­jan i ja.
AN­TO­A­NE­TA: To je grom iz ve­dra ne­ba, ~o­ve­~e.
@I­LI­JAN: Ne mo­`e se `i­ve­ti ova­ko za­tvo­ren. Kad ve} ni­kad ne
iz­la­zi­mo za­jed­no... To bi bi­la pri­li­ka. Pro­na­{li smo je­dan re­sto­
ran. Vo­dviq se zo­ve, ne­ka­da­{we po­zo­ri­{te. [ta bi re­kla na to?
AN­TO­A­NE­TA: Kla­dim se da si taj re­sto­ran na­{ao ti.
@I­LI­JAN: Od te­be se ni­{ta ne mo­`e sa­kri­ti.
AN­TO­A­NE­TA: Tre­ba da se i Ma­ri­ja slo­`i!
@I­LI­JAN: Vo­lim kad je ta­ko zo­ve{. Kao da je od­uv ­ ek po­zna­je{.
AN­TO­A­NE­TA: Na­dam se da je to uza­jam­no.
@I­LI­JAN: Na­rav­no. Stvar­no bi {te­ta bi­lo da to iz­me­|u vas
ne upa­li.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­{ta ni­je ne­mo­gu­}e. To {to se vas dvo­ji­ca
216 do­bro sla­`e­te ne zna­~i da mo­ra­mo oba­ve­zno i mi.
@I­LI­JAN: Ali iz­ne­na­dio bih se kad se ne bi­ste sla­ga­le. Vas
dve ima­te to­li­ko za­jed­ni~­kih ta­~a­ka. Iz­gle­da da i ona kod we­ga
upa­da ta­ko, po­ne­kad bez na­ja­ve. To ba{ li­~i na te­be. Sre­}om, kad
bu­de{ ima­la mo­bil­ni...
AN­TO­A­NE­TA: Od­us­ ta­la sam. To je bi­la glu­pa ide­ja. Na tren
je­sam bi­la u is­ku­{e­wu. U po­~et­ku ~o­vek mi­sli da je slo­bod­ni­ji,
ali za­pra­vo po­sta­je rob te dran­gu­li­je. Bio si u pra­vu.
@I­LI­JAN: [te­ta!
AN­TO­A­NE­TA: Da, iz­gle­da­lo je da ti se to do­pa­da.
@I­LI­JAN: To bi mi omo­gu­}i­lo da te do­bi­jem kad ho­}u, u sva­
ko do­ba da­na i no­}i.
AN­TO­A­NE­TA: Ba{ za­to sam se i pre­do­mi­sli­la.
@I­LI­JAN: On­da, za re­sto­ran, va­`i?
AN­TO­A­NE­TA: Osta­vi po­ru­ku u mom bi­rou. Po­zva­}u te po pod­
ne. Za­vi­si od dve-tri stva­ri.
@I­LI­JAN: Bi­}e mu dra­go!

11,
Pred­ve­~e, u Adri­ja­no­voj ku­}i

MA­RI­JA: Ov­de su za­la­sci sun­ca naj­lep­{i.


ADRI­JAN: Lep­{i ne­go gde?
MA­RI­JA: Ne­go bi­lo gde dru­gde, si­gur­na sam.
ADRI­JAN: Isti­na. Ti ko­ja si mno­go pu­to­va­la ima{ sa ~i­me
da po­re­di{.
MA­RI­JA: To je si­gur­no pi­ta­we ko­re­na... Bio si u pra­vu za mag­
no­li­ju. Tre­ba­lo ju je za­sa­di­ti u tvom vr­tu.
ADRI­JAN: Ko­ju mag­no­li­ju?
MA­RI­JA: Onu, ba­ki­nu.
ADRI­JAN: Mi­slio sam da go­vo­ri{ o @i­li­ja­no­voj. Ba{ bez
ve­ze... ^u­do da go­vo­ri{ o ko­re­ni­ma, to ne li­~i na te­be.
MA­RI­JA: Ko­re­ni qu­di, {ta bi to bi­lo?
ADRI­JAN: Ne znam. Pre­ci, ro­di­te­qi...
MA­RI­JA: Mo­`da i de­ca. De­ca vas vu­ku kao ko­re­ni.
ADRI­JAN: [ta se to de­{a­va, Ma­ri­ja, ni­kad mi ni­si iz­gle­da­
la ta­ko ozbiq­na.
MA­RI­JA: La­ko bi mi bi­lo da za­mi­slim de­cu ka­ko tr~­ka­ra­ju
po tom vr­tu.
ADRI­JAN: Ja ta­ko­|e, i ja po­ne­kad po­mi­{qam na to. A po­sle
za­bo­ra­vim.
MA­RI­JA: Ni­je na te­bi da od­lu­~u­je{, jel’ za­to?
ADRI­JAN: Ne, ali po­treb­no je dvo­je...
MA­RI­JA: Tu sam ja, zar ne? 217
ADRI­JAN: Znam.
MA­RI­JA: Ne vi­di{ me u toj ulo­zi, jel’ to?
ADRI­JAN: Re­ci­mo... ne jo{. ^i­ni mi se da bih ose­tio. Ta­kve
se stva­ri ose­te.
MA­RI­JA: A ti, ti bi se­be vi­deo u toj ulo­zi?
ADRI­JAN: Ja, ja bih vo­leo da sam `e­na. Sa­mo zbog to­ga. Da imam
de­te i da ga gle­dam... kao {to gle­dam mo­je dr­ve­}e ka­ko ra­ste.
MA­RI­JA: Ja ni­sam ona ko­ja te­bi tre­ba, zna­~i.
ADRI­JAN: Po­na­vqam, po­sto­ji vre­me za sve. Me­ni se ne `u­ri.
Gle­dam ka­ko ra­ste{, i ti.
MA­RI­JA: Po­ne­kad ka­`em se­bi da ko­re­ne ne­}u pu­sti­ti ov­de. Pre­
vi­{e vo­lim da se kre­}em, ne dr­`i me me­sto. To }e mi do­}i gla­ve.
ADRI­JAN: Ne­{to dru­go se te­bi mo­ta po gla­vi.
MA­RI­JA: Kop­ka me to, da. Da­nas su mi u bi­rou pred­lo­`i­li
ne­{to. Na­{a pred­stav­ni­ca u Mek­si­ku da­la je ot­kaz. Me­sto tre­ba
po­pu­ni­ti, od­mah. Ove go­di­ne ima mno­go re­zer­va­ci­ja za Mek­si­ko,
ne mo­gu se put­ni­ci osta­vi­ti bez pri­hva­ta na li­cu me­sta. Pre ne­go
{to je upu­tio po­ziv svi­ma, {ef je po­mi­slio na me­ne. Ne sna­la­zim
se lo­{e sa {pan­skim. To me pri­vla­~i.
ADRI­JAN: Oti­{la bi na du­go?
MA­RI­JA: [est me­se­ci u ko­ma­du.
ADRI­JAN: Tre­ba da pri­hva­ti{.
MA­RI­JA: Ne­}u ti ne­do­sta­ja­ti?
ADRI­JAN: Ka­kvo pi­ta­we. Ali znam da te ne vre­di za­dr­`a­va­ti.
Za­to ti se i ne­}u ba­ci­ti pred no­ge i pre­kli­wa­ti te da osta­ne{.
MA­RI­JA: A ja bih vo­le­la da me pre­kli­we{ da osta­nem.
ADRI­JAN: Ni­sam si­gu­ran da bi to bi­lo od ne­ke vaj­de...
MA­RI­JA: U pra­vu si. To je ~i­sta ta­{ti­na s mo­je stra­ne.
ADRI­JAN: Osim to­ga, ima­}e{ pri­li­ku da raz­mi­sli{.
MA­RI­JA: O ~e­mu?
ADRI­JAN: O to­me {ta da­qe, {ta stvar­no `e­li{. A ako ti bu­de
sta­lo da ti se pri­dru­`im ta­mo, da­}e{ mi po­pust.
MA­RI­JA: E zna{ {ta, bez `ic­ka­wa!
ADRI­JAN: Ni za­la­sci sun­ca u Mek­si­ku si­gur­no ni­su lo­{i.
MA­RI­JA: Pra­vi si pri­ja­teq, Adri­ja­ne.
ADRI­JAN: Na­dam se i vi­{e od to­ga.
MA­RI­JA: Ne­ma ni­~eg lep­{eg od pri­ja­teq­stva. Ono odo­le­va
sve­mu. Mo­lim te, ako bu­dem oti­{la, ne ~e­kaj na me­ne sav upla­kan.
Si­gur­no ima mno­go de­vo­ja­ka ko­je i ne `e­le dru­go ne­go da ti pri­~i­
ne za­do­voq­stvo. Jer i ti bi znao da pri­~i­ni{ za­do­voq­stvo wi­ma.
One to ose­}a­ju, da zna{. Ima­ju wuh, kao i ti.
ADRI­JAN: Ma­ri­ja, pri­~a{ ko­je­{ta. Vi­{e ni­si ona sta­ra. Da
li te ras­tu­`u­je {to si pred tim iz­bo­rom?
MA­RI­JA: Ni­kad ni­sam bi­la ne­{to ob­da­re­na za bi­ra­we. A sad sam
218 pred pre­pre­kom. Ne mo­gu da je iz­beg­nem. Tre­ba da je pre­sko­~im.
ADRI­JAN: Tre­ba da raz­go­va­ra{ sa @i­li­ja­nom. Ni­{ta pro­
sti­je od to­ga. Su­tra ve­~e­ra­mo u Vo­dvi­qu, a po­zva­na je we­go­va part­
ner­ka.
MA­RI­JA: An­to­an ­ e­ta?
ADRI­JAN: An­to­a­ne­ta, da. @i­li­jan je vr­lo za­ni­mqiv. Si­gur­no
}e ima­ti ne­ki do­bar sa­vet.
MA­RI­JA: On me ne po­zna­je. [ta mo­`e da mi ka­`e vi­{e od te­
be? Ta~­no si ose­tio {ta mi se do­ga­|a. Re­kao si sve {to se ima­lo
re­}i, Adri­ja­ne. Ti si za me­ne brat.
ADRI­JAN: Sad sam brat? Za­{to ne te­~a iz Ame­ri­ke, kad smo
ve} kod to­ga?
MA­RI­JA: Ili iz Mek­si­ka!
ADRI­JAN: Ho­}e{ li oti­}i?
MA­RI­JA: [ef mi je dao dva­de­set ~e­ti­ri sa­ta da raz­mi­slim.
Mo­ram mu od­go­vo­ri­ti su­tra u pod­ne. Ako ka­`em da, od­la­zim su­tra
uve­~e. Osta­je mi sa­mo to­li­ko vre­me­na da se spa­ku­jem. U tom slu­
~a­ju, ne ra­~u­naj na me­ne.
ADRI­JAN: A vi­za?
MA­RI­JA: Mo­ja vi­za va­`i jo{ ne­ko­li­ko ne­de­qa. Pro­du­`i­}u
je ta­mo.
ADRI­JAN: Ne­}e{ upo­zna­ti @i­li­ja­na, zna­~i.
MA­RI­JA: Ih, upo­zna­}e{ me s wim ka­sni­je. Osim to­ga, ko zna?
Mo­`da }e{ ga jed­nog da­na do­ve­sti u Mek­si­ko.
ADRI­JAN: Si­gur­no ne­}u. Ako ti do­|em na ne­ko­li­ko da­na,
ne­}u ni s kim da te de­lim!
MA­RI­JA: Stvar­no si sr­ce, Adri­ja­ne. Ret­ki su qu­di kao {to
si ti. Ve} se sil­no ra­du­jem {to }u te po­no­vo vi­de­ti.
ADRI­JAN: Ni­smo jo{ sti­gli do­tle. Ovo ve­~e je na­{e. Osim
to­ga, ima raz­lo­ga da puk­ne­mo bo­cu {am­paw­ca.
MA­RI­JA: Onaj tvoj vrt?
ADRI­JAN: Onaj moj park, mi­sli{. Re­kli su mi da su na Ko­mi­
si­ji bi­li odu­{e­vqe­ni. Pred­sed­nik jo{ tre­ba da pot­pi­{e ugo­vor,
ali iz­gle­da da je to sa­mo for­mal­nost.
MA­R I­J A: Vre­d e­l o je pro­v e­s ti ne­k o­l i­k o no­} i ra­d e­} i na
to­me.
ADRI­JAN: Zna{ li da sam one ve­~e­ri kad si upa­la za­vr­{io u
po­sled­wi ~as? Imao sam jo{ sa­mo to­li­ko vre­me­na da od­ne­sem plan
pre ne­go {to is­tek­ne rok.
MA­RI­JA: Je­si li pred­vi­deo mag­no­li­je?
ADRI­JAN: Mag­no­li­je na sve stra­ne. Osim to­ga, pred­lo­`io sam
da se park zo­ve „[e­ta­li­{te kroz mag­no­li­je“.
MA­RI­JA: Jel’ us­pe­lo?
ADRI­JAN: ^u­di­lo bi me da pri­hva­te.
MA­RI­JA: Za nas }e se ta­ko zva­ti. Uvek. 219
12.
Za sto­lom u re­sto­ra­nu Vo­dviq

ADRI­JAN: Do­{ao si sam?


@I­LI­JAN: I ti!
ADRI­JAN: Ob­ja­sni­}u ti. Ali za­{to si ti?
@I­LI­JAN: O, ja, ni­ka­kvo ~u­do. Mi ni­ku­da i ne ide­mo za­jed­no.
U po­~et­ku mi je de­lo­va­lo ma­lo uvr­nu­to, ali na­vi­kao sam. Ona uvek
ima ne­ki do­bar raz­log.
ADRI­JAN: Ni­kad ni­si i{ao po wu ku­}i?
@I­LI­JAN: [ta ti pa­da na pa­met!
ADRI­JAN: On­da zna­~i da ne zna{ ni gde sta­nu­je?
@I­LI­JAN: [to se me­ne ti­~e, kao da sta­nu­je u bi­rou. Sa­mo je
ta­mo na­la­zim... kad je na­|em. Uvek je na te­le­fo­nu. Si­gur­no sta­nu­je
u svom te­le­fo­nu, jed­nom xi­nov­skom te­le­fo­nu. Kao sve­mir­ska ka­
bi­na: zbi­je­na, ali udob­na.
ADRI­JAN: Te­bi to kao da nit smr­di nit mi­ri­{e.
@I­LI­JAN: To je wen na­~in da bu­de ne­do­stup­na. @e­ne i tre­ba
da bu­du ne­do­stup­ne. Ne­gde... Ti se ne sla­`e{?
ADRI­JAN: Zna{, ja i `e­ne... Po­zna­vao sam jed­nu, ovaj, mi­
slim da sam po­zna­vao jed­nu. I tu je sta­lo. Uosta­lom, i vo­lim {to
je sta­lo.
@I­LI­JAN: Za­{to? Do­zlo­gr­di­lo ti je ili vi­{e vo­li{ da ne
umno­`a­va{ pro­blem?
ADRI­JAN: Ne, ne­go sma­tram da je jed­na `e­na ve} ~i­tav svet...
kao je­dan vrt, ako ho­}e{.
@I­LI­JAN: Sad si i pe­snik!
ADRI­JAN: Ne. Ne­go pro­fe­si­o­na­lac. Pra­vim po­re­|e­wa sa onim
{to po­zna­jem. U jed­nom vr­tu ima sve­ga: gru­bo­sti, bla­go­sti, le­po­te,
okrut­no­sti, a sve se to ne­pre­sta­no me­wa. ^ak i ako je sa­svim ma­
lo. Vi­de­}e{, onaj tvoj vrt, ni­kad ti ga ne­}e bi­ti do­sta. Ako ti je
za­i­sta sta­lo do we­ga.
@I­LI­JAN: Ne­ma {an­se da od­u­sta­nem. To­li­ko sam ga `e­leo. Ne­
{to sa­svim neo­~e­ki­va­no, oaza usred pu­sti­we... A tvo­ji sno­vi o gra­du?
ADRI­JAN: Ve} od to­ga {to sam do­{ao ova­mo pro­{la me je vo­
qa. Sto go­di­na mi je tre­ba­lo da na­|em me­sto za par­ki­ra­we.
@I­LI­JAN: Tre­ba­lo je da ode{ na par­king ko­ji se pla­}a, dva
ko­ra­ka odav­de.
ADRI­JAN: U`a­sa­vam se par­kin­ga. Na­ro­~i­to pod­zem­nih. U
wi­ma se gu­{im, a osim to­ga, po­sle ni­ka­ko ne mo­gu da pro­na­|em svoj
auto. Vr­tim se ukrug, iz­be­zu­mqu­jem se. Ob­li­va me znoj. Mo­gao bih
da ti is­pri­~am raz­ne stra­ho­te. Ni­kad vi­{e!
@I­LI­JAN: Ti, ar­hi­tek­ta, ipak bi mo­rao da se bo­qe ori­jen­
220 ti­{e{.
ADRI­JAN: U tim la­vi­rin­ti­ma ne­ma ne­kog ori­jen­ti­ra. Sve li­
~i jed­no na dru­go. Ude­{e­no je ta­ko da te dez­o­ri­jen­ti­{e. Ne zna{
gde je se­ver, ne mo­`e{ ~ak ni u ne­bo da se uzda{ da shva­ti{ gde
si. Si­gu­ran sam da se ta­mo i kom­pa­si raz­de­se.
@I­LI­JAN: Ma ne­moj... ti po­sma­tra{ zve­zde, a?
ADRI­JAN: Uve­~e, stal­no. To je fan­ta­sti~­no. Kad je no} ve­dra,
to me smi­ru­je. Kad na­le­tim na ne­ku ko­sku i ne mo­gu da je re­{im,
ili kad ose­tim da }u za­spa­ti za sto­lom, gle­dam uvis. Imam uti­sak
da sam stu­pio u ve­zu s va­si­on ­ om.
@I­LI­JAN: Tre­ba da mi to po­ka­`e{ jed­ne ve­~e­ri. A Ma­ri­ja?
ADRI­JAN: Ima ne­ki pro­blem. Bar mi se ta­ko ~i­ni. No ona to
iz­gle­da do­bro pri­hva­ta.
@I­LI­JAN: Jel’ bi­la kod le­ka­ra?
ADRI­JAN: Kod le­ka­ra? Ni­si shva­tio... Mo­gla bi da ode iz ze­
mqe. A ako ode, su­tra ili pre­ko­su­tra, oti­}i }e vr­lo da­le­ko.
@I­LI­JAN: Gde to?
ADRI­JAN: U Mek­si­ko.
@I­LI­JAN: Ni­je ni to kraj sve­ta.
ADRI­JAN: Ne­ma vi­{e kra­ja sve­ta, isti­na... ali me­ne to po­ga­
|a. Ne mo­gu da pri­hva­tim.
@I­LI­JAN: Ide na pu­to­va­we?
ADRI­JAN: Ne, ide po­slov­no. Na {est me­se­ci, naj­ma­we.
@I­LI­JAN: Za­{to naj­ma­we?
ADRI­JAN: Za­to {to znam da }e joj se ta­mo do­pa­sti. To sa­svim
li­~i na wu, da bu­de u Mek­si­ku. Ako ne do­|e ova­mo ve­~e­ras, zna­~i
da je od­lu­~i­la da ide, si­gu­ran sam.
@I­LI­JAN: Tre­ba da se na­|e s ne­kim? Da pot­pi­{e ugo­vor?
ADRI­JAN: Da. I, ako od­lu­~i da ide, mo­ra ve­~e­ras da se spa­ku­je.
@I­LI­JAN: Ako je kao An­to­a­ne­ta, on­da je to si­gur­no je­ziv po­
sao. ^i­ni mi se da An­to­an ­ e­ta sve ima du­pli­ra­no.
ADRI­JAN: Ni­kad ni­sam vi­deo wen gar­de­ro­ber, ali kod Ma­ri­je
ni on ne mo­`e bi­ti su­mo­ran.
@I­LI­JAN: Ni­si vi­deo ~ak ni wen gar­de­ro­ber?... Isti­ni za
vo­qu, ni­sam ni ja An­to­a­ne­tin, ali za­mi­{qam.
ADRI­JAN: ^ud­no, ipak... U na­{e vre­me `e­ne ima­ju ~ud­ne taj­ne.
@I­LI­JAN: Pa mo­ra­ju ne­{to da ta­je. Po­sto­ja­lo je do­ba kad
ni­su po­ka­zi­va­le gle­`aw. Da­nas ne po­ka­zu­ju gar­de­ro­ber. Si­gur­no
po­sto­ji ne­ka ve­za.
ADRI­JAN: Ti kao da se ne ner­vi­ra{ mno­go zbog An­to­a­ne­te.
@I­LI­JAN: Ne ba{, ali ima ne­{to zbog ~e­ga mi je `ao: `e­leo
sam da upo­znam vas dvo­je. Tre­ba­lo je da me po­zo­ve da­nas po pod­ne;
ako ni­je, si­gur­no ju je ne­{to spre­~i­lo.
ADRI­JAN: I to tu sta­je? Ne po­sta­vqa{ se­bi pi­ta­wa?
@I­LI­JAN: Vi­{e vo­lim ta­ko. Ne bih pod­no­sio ni da ona se­bi
po­sta­vqa pi­ta­wa po­vo­dom me­ne. 221
ADRI­JAN: Za­to {to bi ima­la {ta?
@I­LI­JAN: Sa iz­ve­snog sta­no­vi­{ta... sa ar­ha­i~­nog sta­no­vi­
{ta, ar­he­o­lo­{kog, sva­ka­ko.
ADRI­JAN: Ne vi­dim ve­zu sa ar­he­o­lo­gi­jom.
@I­LI­JAN: Za­bo­ra­vqa{ da sam ja sav u woj: ja sam ar­he­o­log
obi­~a­ja. Je­dva da je pro­{ao je­dan vek – je­dan vek ni­je ni­{ta pre­
ma zve­zda­ma, slo­`i­}e{ se – je­dva da je pro­{ao je­dan vek, da­kle,
ot­ka­ko je sve bi­lo pro­pi­sa­no, re­gu­li­sa­no. ^o­vek je bio za­ro­bqe­
nik, pre­pu­{ten dru­{tve­nom ili bra~­nom nad­zo­ru, bio je to pra­vi
pa­kao. I gra­|a za smeh... ali sa­mo u po­zo­ri­{tu, a po­zo­ri­{te ni­je
isto {to i `i­vot! Ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{ ko­li­ko je sve to u
`i­vo­tu bi­lo po­vod su­za­ma, {kr­gu­ta­wu zu­bi­ma. Da­kle, sve sa­mo ne
to! An­to­a­ne­ta se pot­pu­no sla­`e s tim.
ADRI­JAN: Zna­~i, ra­di­te {ta ko ho­}e?
@I­LI­JAN: Mo­gli bi­smo da ra­di­mo {ta ko ho­}e, ali upra­vo
za­to ne ra­di­mo, po­{to ne­ma {ta da se pre­kr­{i. Pre­kr­{aj, sve je
u pre­kr­{a­ju. Ako uklo­ni{ pre­pre­ku, ukla­wa{ i za­do­voq­stvo u
we­nom pre­ska­ka­wu.
ADRI­JAN: Da­kle, ne­sta­je i `e­qa.
@I­LI­JAN: Ne­sta­je i `e­qa... pa sad, mal­te­ne.
ADRI­JAN: Ali {ta to gle­da{ ve} ne­ko vre­me? Imam uti­sak
da tvo­je oko...
@I­LI­JAN: Ima {ta da vi­di. Raz­u­me­}e{, ali naj­va­`ni­je je
da ne `u­ri­mo. I ni­po­{to se ne okre­}i. Uosta­lom, mi­slim da je iza
me­ne ogle­da­lo. Ni­si ni­{ta pri­me­tio?
ADRI­JAN: Ni­{ta po­seb­no. Vi­dim sa­svim obi~­ne pa­ro­ve.
Mu­{kar­ci­ma vi­dim sa­mo le­|a, `e­ne ni­su ni­{ta na­ro­~i­to... A
da, vi­dim {ta ho­}e{ da ka­`e{: pre­di­van fi­kus, u pu­noj for­mi,
o~i­gled­no. ^u­do `i­vo {to fi­kus mo­`e da na­pre­du­je na ova­kvom
me­stu.
@I­LI­JAN: Ne na­pre­du­je sa­mo on, ve­ruj mi. ^e­kaj, da se ma­lo
po­me­rim, dis­kret­no. Evo, sad vaq­da ima{ otvo­ren po­gled.
ADRI­JAN: Go­vo­ri{ o one dve de­voj­ke?
@I­LI­JAN: @e­ne, bo­qe re­~e­no.
ADRI­JAN: Ka­`em to zbog one {to nam je okre­nu­ta le­|i­ma.
Krat­ka ko­sa, ot­kri­ven po­ti­qak, to pod­mla­|u­je. ^e­kaj da se ma­lo
po­me­rim. Ho­}u da joj vi­dim li­ce u dru­gom ogle­da­lu... za­no­sna je!
@I­LI­JAN: Pa­zi sad, ona dru­ga, ti si­gur­no ni­si ni pri­me­tio,
ve} ne­ko vre­me {a­qe mi zna­ke, kad ti ka­`em.
ADRI­JAN: Na­mi­gu­je ti?
@I­LI­JAN: Ne bu­di prost. Fi­ni­je, dis­kret­ni­je. [tip­ka uvo
na od­re­|en na­~in, fol ra­se­ja­no. Ili bla­go iz­vla­~i no­gu iz ci­pe­
le. Ah, te `e­ne!
222 ADRI­JAN: [ta, `e­ne?
@I­LI­JAN: U ovo­me, ni­je wi­ma la­ko. Mi vi­di­mo ri­be ko­je nam
se do­pa­da­ju, od­mah pre­la­zi­mo za wi­hov sto, ~a­sti­mo ih pi­}em, i
dok ka­`e{ keks kre­nu­la stvar. A one?
ADRI­JAN: Mi­slio sam da se vre­me pro­me­ni­lo, da je to ar­he­
o­lo­gi­ja, to {to pri­~a{.
@I­LI­JAN: A ne, tre­ba tu da se pre­|e jo{ par­~e pu­ta. Osim to­
ga, ni­sam si­gu­ran da bi to bio ne­ki na­pre­dak. Da ne­ma te ma­le igre,
ne­sta­lo bi iz­ve­snog {ar­ma. Tre­ba ih raz­u­me­ti, to je sve. Sma­tram
da je to dir­qi­vo, `e­na ko­ja pr­ko­si za­bra­na­ma skrom­nim sred­stvi­
ma ko­ji­ma ras­po­la­`e. Si­gur­no je lak­{e u lif­tu, ili auto­bu­su, ili
vo­zu, gde su qu­di ste­{we­ni, pri­nud­no ste­{we­ni, ~ak. Ali ako u
re­sto­ra­nu, toj ago­ri mo­der­nog sve­ta, vi­di ne­kog ko joj se stvar­no
svi­|a, ~e­mu da se na­da? Da on ima an­te­ne, sa­mo to­me.
ADRI­JAN: Zna­~i, mi­sli{ da joj se svi­|a{?
@I­LI­JAN: Uve­ri­}e{ se od­mah.
ADRI­JAN: [ta? A ako se po­ja­vi An­to­a­ne­ta?
@I­LI­JAN: Ne­}e vi­{e do­}i, re­kao sam ti. A i Ma­ri­je {to se
ti­~e, pi­{i ku­}i pro­pa­lo, ma­to­ri. Tre­ba da mi­sli{ na ne­{to dru­go
ina­~e }e{ pa­sti u be­dak.
ADRI­JAN: Ni­je mi do to­ga.
@I­LI­JAN: U~i­ni­la ti se slat­ka, re­kao si.
ADRI­JAN: To ni­je raz­log da joj se na­me­}em.
@I­LI­JAN: A {to mi­sli{ da se na­me­}e{? A za­{to wih dve iz­
la­ze za­jed­no, {ta mi­sli{? Za­to {to se ni­jed­na ne usu­|u­je da izi­|e sa­
ma. I za­to zbi­ja­ju re­do­ve. I ka­`u se­bi ka­ko su sti­gle u pra­vi ~as.
ADRI­JAN: Mi­sli{ da, le­pe ka­kve su, ne­ma­ju ni­kog dru­gog?
@I­LI­JAN: Ka­kve to ve­ze ima? Tu su, slo­bod­ne, na iz­vol’te
kao pre­pe­li­ce ko­je su im upra­vo ser­vi­ra­li. Pre­pe­li­ce su pra­va
po­sla­sti­ca, vi­di se da ima­ju uku­sa. Se­le su za sto za ~e­tvo­ro, i to
ne­{to go­vo­ri. Mi­slim da tre­ba da pre­|e­mo. Ali pre sve­ga, do­bar
sa­vet: osnov­na opre­znost, ne ot­kri­vaj svoj iden­ti­tet. Ti si Li­sjen,
pro­fe­sor fi­skul­tu­re; ja sam Ba­sti­jan, pro­fe­sor la­tin­skog. Obo­
ji­ca ra­di­mo u Gim­na­zi­ji La­fon­ten.

13.
Ma­ri­ja-An­to­a­ne­ta i [ar­lo­ta-[ar­lo­ta
raz­go­va­ra­ju te­le­fo­nom

[AR­LO­TA: [ta, u Mek­si­ko? Pa to je fan­ta­sti~­no, dra­ga.


MA­RI­JA: Kao skok u du­bo­ku vo­du. Od­la­zim su­tra, ve} sam za­
tvo­ri­la ko­fe­re... a opet, ne znam da li po­stu­pam do­bro.
[AR­LO­TA: Tre­ba da po­stu­pa{ ona­ko ka­ko ose­}a{. Ima{ ti do­bar
in­stinkt. Si­gur­na sam da zna{ ku­da ide{, iako za­sad ne­ma{ poj­ma. 223
MA­RI­JA: Sva­ka­ko, ali ipak je te­{ko. Sve se de­si­lo ta­ko br­zo.
De­voj­ka ko­ja je da­la ot­kaz, to {to su me­ni da­li we­no me­sto. Si­no},
dok sam se pa­ko­va­la, ne­ko­li­ko pu­ta sam pre­ki­da­la pa­ko­va­we da se
is­pla­~em. Do­la­zi­lo mi ta­ko, ne raz­u­me{ ti to.
[AR­LO­TA: Ma daj, uvi­de­la si da je to {to ra­di{ va­`no za
te­be. Od ta­kvih stva­ri mo­`e da te uhva­ti cr­wak. Ali sa­svim sam
si­gur­na da si na do­brom pu­tu.
MA­RI­JA: Mi­sli{?
[AR­LO­TA: Da, a ja se ret­ko va­ram. Bi­lo ti je po­treb­no ne­{to
sli~­no, ve­li­ki pre­kid, taj tvoj dvo­stru­ki `i­vot ni­je mo­gao du­go
da tra­je.
MA­RI­JA: Dvo­stru­ki `i­vot? Uop­{te ni­je bio dvo­struk. To je
bio moj `i­vot, do­bro mi je bi­lo u we­mu.
[AR­LO­TA: Vi­di{? Ve} go­vo­ri{ o we­mu u pro­{lom vre­me­
nu.
MA­RI­JA: Go­vo­rim, ali ne mi­rim se. Bi­lo mi je do­bro, ne mo­
`e{ ni da za­mi­sli{ ko­li­ko.
[AR­LO­TA: Ne mo­`e du­go bi­ti do­bro ta­ko. Ide, ide pa u jed­nom
tre­nut­ku sta­ne, ga­rant.
MA­RI­JA: Mo­`da je mo­glo da se sre­di. Bi­li su na do­brom pu­tu.
Po­~e­li su da se upo­zna­ju. Ot­kri­va­li su za­jed­ni~­ke ta~­ke...
[AR­LO­TA: Aha, sa­mo {to je po­sto­ja­la jed­na za­jed­ni~­ka ta~­ka
ko­ju bo­qe {to ni­su ot­kri­li.
MA­RI­JA: Ko­ja?
[AR­LO­TA: Pa ti! Tre­ba da ti na­cr­tam?
MA­RI­JA: Mi­sli{? Ta­kvih {e­ma je ve} bi­lo.
[AR­LO­TA: To su sa­mo {e­me. Dve `e­ne i je­dan mu­{ka­rac...
`e­ne mo­gu da se na­go­de. Dva mu­{kar­ca i jed­na `e­na, dru­ga pri­~a.
Naj­pre tre­ba za­ce­men­ti­ra­ti jed­nu ve­zu, pa tek on­da mo­`da uve­sti
ne­kog tre­}eg. A ti sve su­prot­no. Shva­ta{ li opa­snost? Tre­snu­lo
bi ih po gla­vi, ve­ruj. I ne­moj mi­sli­ti da bi onaj sa {i­rim ide­ja­ma
naj­bo­qe pri­hva­tio ma­lu re­vo­lu­ci­ju pred ko­ju bi ih do­ve­la. Po­go­
|en bi bio wi­hov mu­{ki po­nos i sve {to bi mo­gli da ura­de bi­lo
bi ili da ras­ki­nu, ili da se po­mi­re sa sud­bi­nom. A ti pre­zi­re{
te po­mi­re­ne sa sud­bi­nom, zar ne?
MA­RI­JA: U pra­vu si, [ar­lo­ta, kao i uvek. Ali ja imam uti­sak
da ih na­pu­{tam.
[AR­LO­TA: Ma ka­kvi, sa­mo ti je `i­vot pri­te­kao u po­mo}. @i­vot
je ta­kav; mo­`e{ se uzda­ti u we­ga da }e ti po­mo­}i, ali tre­ba pri­me­ti­ti
zna­ke ko­je ti da­je. Osim to­ga, mo­`e{ da ra­~u­na{ na nas, Lo­ra-Ana
i ja smo tu. Mek­si­ko nas za­ni­ma obe. Do­}i }e­mo ti u po­se­tu. Od­
lu­~i­la sam da za­po­slim po­mo}­ni­cu u apo­te­ci da mi bu­de lak­{e;
ne­mam vi­{e na­me­ru da da­no­no}­no sto­jim za pul­tom. A i Lo­ra-Ana
224 }e ura­di­ti {ta tre­ba. Vi­|a­}e{ nas ~e­{}e ne­go {to mi­sli{. Osim
to­ga, {est me­se­ci ni­je ni­ka­kva ve~­nost. Mo­`da }e se stva­ri do
ta­da sre­di­ti.
MA­RI­JA: Ko­je stva­ri?
[AR­LO­TA: Jed­nom od wih dvo­ji­ce mo­`da }e do­zlo­gr­di­ti da
~e­ka. Kad se sve uzme u ob­zir, to je naj­bo­qa pro­ba. Ni­je po­treb­no
ba{ mno­go vre­me­na da se ute­{e. Do­bro se sna­la­ze mu­{kar­ci, sve u
sve­mu... Sad sam se se­ti­la, tre­ba da ti ka­`em, Lo­ra-Ana i ja, oba­
vqe­no!
MA­RI­JA: [ta je oba­vqe­no?
[AR­LO­TA: Da­le smo se u tro­{ak, kao pra­ve he­te­ro­sek­su­al­ke.
Jo{ smo zbla­nu­te od to­ga. Ni­smo se pre­{al­to­va­le, to ne. Na kra­ju
je is­pa­lo ma­we ne­pri­jat­no ne­go kod gi­ne­ko­loga.
MA­RI­JA: O, ba{ sam sre}­na zbog vas! Ni­ste ba{ mno­go vu­no­
vla­~a­ri­le, a?
[AR­LO­TA: Je­si li me ve} vi­de­la da vu­no­vla­~a­rim kad mi
ne­{to pad­ne na pa­met?
MA­RI­JA: A bi­li su sim­pa?
[AR­LO­TA: Vi­{e ne­go sim­pa. Na­le­te­ti na dva ta­kva fra­je­ra
pr­ve ve­~e­ri ak­ci­je, dva pri­stoj­na fra­je­ra po­vrh sve­ga, i s pla­}a­wem
su se is­pr­si­li, a naj­pre su okle­va­li pa po­tom bi­li us­hi­}e­ni {to smo
im re­kle da ne vo­li­mo pre­zer­va­ti­ve. Kad su sa­zna­li da sam far­
ma­ce­ut­ki­wa, to im je od­mah uli­lo po­ve­re­we. Taj po­sao ipak ima
i pred­no­sti. U na­{e vre­me to je eti­ke­ta! Kad bi zna­li! I kod nas
obu­}a­ri no­se naj­go­ru obu­}u. Ali ne­ma ve­ze: svr­{en posô. Sad osta­je
da se ~e­ka.
MA­RI­JA: ^u­je{ li ti se­be! Ni­je te stid {to ta­ko po­stu­pa{
s wi­ma?
[AR­LO­TA: Da ne tre­ba mo­`da da nam bu­de ne­pri­jat­no {to
smo jed­nom iz­o­kre­nu­le ulo­ge! Osim to­ga, ko ti ka­`e da ih ne­}e­mo
po­no­vo vi­de­ti? I to }e bi­ti pro­ba. Po to­me ka­ko su pri­stu­pi­li toj
stva­ri – na­ro­~i­to je­dan od wih – to kao da im ni­je bi­lo pr­vi put.
Od­mah sam ga za­pa­zi­la: lep mo­mak, pu­va­xi­ja, si­gu­ran u se­be, od­mah
je ose­tio da ga ki­bi­cu­jem, sma­trao da je to nor­mal­no, bio spre­man
na skok. A ni­je hteo da osta­vi dru­ga­ra na su­vom; ose­ti­la sam da je
mo­rao da ga ube­|u­je, ali po­sle je sve kre­nu­lo kô po lo­ju. A po­{to
je Lo­ra-Ana za­pa­la dru­ga­ru za oko, sve je bi­lo jo{ lak­{e. Ne ta­
ko br­zo kao sa mnom, we­mu je te­`e bi­lo da se ot­kra­vi, ali Lo­ra-
Ana je sen­ti­men­tal­na, ona to i vo­li. Osim to­ga, ciq je oprav­dao
sred­stva. Ne­}e­mo se vaq­da sva­ke ve­~e­ri na­ba­ci­va­ti fra­je­ri­ma
po re­sto­ra­ni­ma; ima­mo i mi svoj `i­vot. De­si­lo se kod pre­pe­li­ca.
Upra­vo smo za­vr­{a­va­le pred­je­lo kad su se na­cr­ta­li is­pred nas.
Br­zo sam ih uhva­ti­la u mre­`u. Po­sle je sve bi­lo de~­ja igra. Sa­
svim sam za­bo­ra­vi­la da je ta­ko pro­sto pri­ve­sti fra­je­ra. Ni te­bi
ne bi bi­lo te­{ko da se sna­|e{ ta­mo; iz­gle­da, po­vrh sve­ga, da su 225
se na­lo­`i­li dok ka­`e{ bri­tva. Ali pa­zi, ipak: ma­~o ti­po­vi, ti
ni­ma­lo ne vo­le da de­le.
MA­RI­JA: Ka­kvi su bi­li, ti va­{i oplo­di­te­qi?
[AR­LO­TA: Do­bro gra­|e­ni, obo­ji­ca, je­dan sport­ski­ji tip od
dru­gog – taj je pro­fe­sor fi­skul­tu­re, tre­ba re­}i – a osim to­ga `i­vi
na se­lu. A pre­ma ono­me {to je Lo­ra-Ana shva­ti­la, `e­na ga je upra­
vo na­pu­sti­la, ili ta­ko ne­{to. Ali Lo­ra-Ana, kad tre­ba ute­{i­ti
ucve­qe­ne du­{e, tu je ja­ka. Upra­vo je ona mo­ra­la da mu ob­ja­sni, ni­je
ona xa­be psi­ho­log, ka­ko on sa­mo tre­ba da pre­va­zi­|e ja­de, ka­ko je to
{to ra­di naj­bo­qi na­~in da ih sta­vi ad ak­ta. Onaj dru­gi, moj, to­me
du­{a uop­{te ni­je bi­la ucve­qe­na... Ma­ri­ja-An­to­a­ne­ta?... Je­si li
jo{ tu? Pu­kla nam ve­za? Da li me jo{ ~u­je{?
MA­RI­JA: Ka­ko se zvao taj re­sto­ran u kom ste bi­li?
[AR­LO­TA: To je ne­ko biv­{e po­zo­ri­{te, ~e­kaj da se se­tim...
Vo­dviq, je­ste, ta­ko se zvao. Vo­dviq... Za­{to ka­{qe{?

14.
Ju­tro, u @i­li­ja­no­vom sta­nu

AN­TO­A­NE­TA: Do­{la sam da ti ka­`em da od­la­zim.


@I­LI­JAN: I ti?
AN­TO­A­NE­TA: Za­{to i ja?
@I­LI­JAN: Ar­hi­tek­ti, onom s ko­jim sam ve­~e­rao si­no}, od­
la­zi part­ner­ka. U Mek­si­ko, za­mi­sli!
AN­TO­A­NE­TA: [ta da za­mi­{qam? Od­la­zi na du­go?
@I­LI­JAN: Na {est me­se­ci, naj­ma­we {est me­se­ci.
AN­TO­A­NE­TA: Pa le­po, i ja od­la­zim.
@I­LI­JAN: Ma to ni­je mo­gu­}e! Na ko­li­ko?
AN­TO­A­NE­TA: Na {est me­se­ci, eto, to je do­bra me­ra, {est
me­se­ci.
@I­LI­JAN: Ku­da ide{?
AN­TO­A­NE­TA: Ni­ku­da. Ali ne­}e{ me vi­{e vi­de­ti. Od­la­zim
iz tvog `i­vo­ta, to je sve.
@I­LI­JAN: Ima{ ne­ki jak raz­log?
AN­TO­A­NE­TA: Vi­{e ose­}aj. Tre­ba da odem. A i {to bih ti na­
vo­di­la raz­lo­ge? Ni­kad me ni­si pi­tao za raz­lo­ge. Za­{to sad?
@I­LI­JAN: Uzmi­mo da ni­{ta ni­sam re­kao, iz­le­te­lo mi je.
Iz­vi­ni.
AN­TO­A­NE­TA: Ta­ko mi je do­{lo ju­~e po pod­ne. Upi­ta­la sam se za­
{to bih ti te­le­fo­ni­ra­la; ni­sam ima­la `e­qe da vam se pri­dru­`im.
@I­LI­JAN: Bi­lo bi to ne­{to no­vo. Ni­kad ni­kog ni­smo vi­de­li
za­jed­no. Pr­vi put bi­smo iz­i­{li iz svo­je ~a­u­re. To te je si­gur­no
226 pre­va­zi­la­zi­lo.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­je to, ali ne­{to sli~­no. Ni­sam mo­gla da se
za­mi­slim po­red te­be pred ne­kim dru­gim, ni­sam se­be vi­de­la jav­no
ve­za­nog za te­be, ta­ko da ka­`em. To si­gur­no ne­{to go­vo­ri, zar ne?
I sto­ga sam po­mi­sli­la da je bo­qe pu­sti­ti vre­me da od­ra­di svo­je.
Da li to {to go­vo­rim dr­`i vo­du, ma­we-vi­{e?
@I­LI­JAN: Da. Ne­}e{ dru­{tve­ne sank­ci­je, sme­ta ti kad nas
dru­gi gle­da­ju... to sva­ka­ko ima smi­sla. Mo­`da smo `i­ve­li su­vi­{e
za­tvo­re­ni, su­vi­{e po­vu­~e­ni u se­be. A kad sam ti pred­lo­`io onu
ve­~e­ru, te­bi kao da je pao pla­fon na gla­vu. Od­mah sam to ose­tio,
iz­gle­da­lo je kao da ti se ide­ja uop­{te ne do­pa­da. Ali oda­tle pa do
za­kqu­~a­ka ko­je si iz­ve­la...
AN­TO­A­NE­TA: A {ta ti mi­sli{ o to­me, ona­ko, iskre­no?
@I­LI­JAN: Pre sve­ga, da ne­mam {ta da se pro­ti­vim tvo­joj
`e­qi. Ose­}a{ to {to ose­}a{, ne do­vo­dim ni­{ta u sum­wu.
AN­TO­A­NE­TA: Ali ipak }e osta­ti ne­ka pra­zni­na, a?
@I­LI­JAN: U mom `i­vo­tu, sva­ka­ko! Jo{ ne shva­tam, ta­ko je
sve no­vo. Vi­de­}u ve­~e­ras, ili su­tra. Te­le­fo­ni­ra­}u ti u bi­ro.
AN­TO­A­NE­TA: Ni­po­{to. Ne `e­lim da mi te­le­fo­ni­ra{. To ne
bi bi­lo ozbiq­no.
@I­LI­JAN: Ka­ko ti ka­`e{.
AN­TO­A­NE­TA: Jel’ do­bro pro­{lo si­no}?
@I­LI­JAN: Je­ste... u stva­ri ni­je. Ni Ma­ri­ja ni­je do­{la. Adri­
jan je bio skr­han. Pa­ko­va­la se.
AN­TO­A­NE­TA: Je­ste li se ute­{i­li?
@I­LI­JAN: [ta ho­}e{ da ka­`e{? Da li sam ga ute­{io, to?
AN­TO­A­NE­TA: Da, to.
@I­LI­JAN: Oh, pa zna{ ka­ko to mu­{kar­ci ra­de.
AN­TO­A­NE­TA: E pa ne znam, ne znam ka­ko to ra­de mu­{kar­ci.
@I­LI­JAN: Po­ku­{a­va­mo da pri­mi­mo stva­ri s naj­bo­qe stra­ne.
Sme­je­mo se, pi­je­mo.
AN­TO­A­NE­TA: Da li ste mno­go pi­li?
@I­LI­JAN: Po­pri­li~­no.
AN­TO­A­NE­TA: Ne iz­gle­da{ ta­ko.
@I­LI­JAN: Zna{ da do­bro pod­no­sim al­ko­hol. Ali Adri­jan...
Tre­ba­lo ga je vi­de­ti, tek {to ni­je pao pod sto.
AN­TO­A­NE­TA: Ta Ma­ri­ja kao da mu mno­go zna­~i.
@I­LI­JAN: O~i­gled­no. Na kra­ju je sva­kog zvao Ma­ri­ja.
AN­TO­A­NE­TA: Ko­ga to, sva­kog?
@I­LI­JAN: Ma ot­kud znam, pro­da­va­~i­cu ci­ga­re­ta, gar­de­
ro­ber­ku.
AN­TO­A­NE­TA: Pu­{io je? To ne li­~i na we­ga.
@I­LI­JAN: Ot­kud ti to zna{?
AN­TO­A­NE­TA: Ka­ko si ga opi­sao, ta­kvog ~o­ve­ka iz {u­me pre
za­mi­{qam ka­ko pu}­ka na lu­lu od mor­ske pe­ne dok gle­da ja­ri­}e
{to ska­ku­}u po li­va­di. 227
@I­LI­JAN: Ka­kvu in­tu­i­ci­ju ima{, ta~­no je ta­kav tip.
AN­TO­A­NE­TA: Zar ni­je bi­lo i dru­gih `e­na osim pro­da­va­~i­ce
ci­ga­re­ta i de­voj­ke iz gar­de­ro­be?
@I­LI­JAN: Ma bi­lo je, mno­go, ali sve s pra­ti­o­ci­ma. U taj se
re­sto­ran ide u pa­ro­vi­ma, ili s pri­ja­te­qi­ma, a ne da se pra­ve no­va
po­znan­stva.
AN­TO­A­NE­TA: Osim gar­de­ro­ber­ke, ili du­van­xi­ke, na­rav­no –
ako je ~e­mu.
@I­LI­JAN: Ne­{to si za­je­dqi­va da­nas.
AN­TO­A­NE­TA: Na­zo­vi to ka­ko ho­}e{. Ovo je na­~in da se uve­
rim da ne­}e{ `a­li­ti za mnom.
@I­LI­JAN: Na­rav­no da }u `a­li­ti za to­bom, ako ba{ ho­}e{ da
zna{. Ali ni­je ne­ki {tos da ova­ko kva­ri{ sop­stve­nu sli­ku.
AN­TO­A­NE­TA: Za­{to? Osta­}e fle­ka? Vi­{e vo­li{ da bu­de{
u pot­pu­nom ~a­bru pa da se po­sle `a­li{?
@I­LI­JAN: Ni­kad se ne­}u `a­li­ti iz ta­kvih raz­lo­ga. Ako `e­li{
da sta­vi{ to vre­me i tu raz­da­qi­nu iz­me­|u nas, zna­~i da sam to i za­
slu­`io. Sa­mo na se­be tre­ba da se qu­tim. Vo­lim te, ja­sno; mo­`da je
na­~in na ko­ji to po­ka­zu­jem ma­we ja­san. Si­gur­no ni­sam na­{ao do­bar
na­~in, po­{to od­la­zi{. Ne­}u se ka­~i­ti za te­be, mo­gla bi pro­me­ni­
ti od­lu­ku iz po­gre­{nih po­bu­da. Ali si­gur­no je da }e me su­tra, ili
idu­}e ne­de­qe, ili u tre­nut­ku kad se bu­dem naj­ma­we na­dao, steg­nu­ti u
gr­lu, a da ne­}u od­mah shva­ti­ti da je to zbog stra­ha da te vi­{e ni­kad
ne­}u za­gr­li­ti. Ti si va­`na u mom `i­vo­tu, An­to­a­ne­ta, ni­sam u sta­wu
da ti ka­`em ko­li­ko ta~­no; ali va­`na si i uvek }e{ bi­ti va­`na.
AN­TO­A­NE­TA: Le­po je to {to ka­`e{, @i­li­ja­ne.
@I­LI­JAN: Ej, a {ta }e{ s mag­no­li­jom?
AN­TO­A­NE­TA: [ta mi­sli{?
@I­LI­JAN: Mi­slim, mag­no­li­ja kao {to je... ne­mam ni­~eg dru­
gog, po­{to ne­mam ni­~eg dru­gog tvog kod me­ne.
AN­TO­A­NE­TA: Iz­gle­da kao da joj je do­bro ov­de.
@I­LI­JAN: Ni­kad se ni­sam to­li­ko ba­vio ne­kom biq­kom, i
to ba{ za­hva­qu­ju­}i od­li~­nim Adri­ja­no­vim sa­ve­ti­ma. Ima­la bi
me­sto u vr­tu...
AN­TO­A­NE­TA: Pa za­dr­`i je on­da.
@I­LI­JAN: Hva­la ti. Za sve.

15.
Ra­no po­pod­ne, u Adri­ja­no­voj ku­}i

MA­RI­JA: Do­{la sam da ti ka­`em da od­la­zim.


ADRI­JAN: I po­mi­{qao sam da }e{ oti­}i. Ni­si bi­la ta­mo si­
no}, od­mah mi je bi­lo ja­sno. Znao sam da bi, da si mo­gla da do­|e{,
228 sti­gla na vre­me, kao uvek. Na­{li smo se sa­mo nas dvo­ji­ca.
MA­RI­JA: Ni An­to­a­ne­ta ni­je do­{la?
ADRI­JAN: Se­de­li smo ta­mo kao dva kre­te­na, no­se­va za­bi­je­nih
u ta­wi­re.
MA­RI­JA: Si­gur­no je ima­la ne­ki va­qan raz­log, kao i ja.
ADRI­JAN: @i­li­jan ka­`e da mu ona ni­kad ne na­vo­di raz­lo­ge.
Za ko­je je i ne pi­ta, uosta­lom.
MA­RI­JA: Tren­di par vaq­da.
ADRI­JAN: Re­ci­mo. Tu­ga jed­na.
MA­RI­JA: Pro­ve­li ste je­zi­vo ve­~e, ako do­bro shva­tam.
ADRI­JAN: Ne ba{, u ne­ku ru­ku.
MA­RI­JA: U ko­ju ru­ku?
ADRI­JAN: Pa, isti­nu da ti ka­`em, ni­smo du­go bi­li sa­mi.
MA­RI­JA: Na­{li ste ne­ke da im se na­ba­ci­te?
ADRI­JAN: Na­zo­vi to ka­ko ho­}e{.
MA­RI­JA: Te­be ka­ko se na­ba­cu­je{ u fen­si re­sto­ra­nu, to bih
vo­le­la da vi­dim.
ADRI­JAN: Mi­sli­la si da ni­sam u sta­wu? I te­bi to kao da je
sme­{no?
MA­RI­JA: Ma­lo mi je lak­nu­lo.
ADRI­JAN: E je­si ~ud­na!
MA­RI­JA: @e­leo bi da po~­nem da kme­~im?
ADRI­JAN: Ne, ovaj, ne ba{. Iz­gle­da{ kao da te bo­li }o­{ak
pa sam iz­ne­na­|en.
MA­RI­JA: Za­{to si mi uop­{te go­vo­rio o to­me ako si se pla­
{io da }e me za­bo­le­ti?
ADRI­JAN: I te ka­ko si za­slu­`i­la da i te­be ne­{to za­bo­li.
MA­RI­JA: A za­to? Na­mer­no? Re­kao si se­bi: Ma­ri­ja od­la­zi, po­
ka­za­}u joj da mo­gu i bez we, jel’ to?
ADRI­JAN: Da i ne.
MA­RI­JA: Ili te je ob­u­~io @i­li­jan? Mo­ra da je to, lo­{e
dru­{tvo.
ADRI­JAN: Ne, uop­{te ne, @i­li­jan ne­ma ve­ze s tim.
MA­RI­JA: Spa­zio si ne­ku ri­bu i re­kao se­bi: e ovu }u da smu­vam,
ko­li­ko da joj po­ka­`em, toj Ma­ri­ji {to hva­ta tu­taw.
ADRI­JAN: Ta­ko ne­ka­ko, ako ba{ ho­}e{.
MA­RI­JA: A @i­li­jan je ostao da te gle­da u ak­ci­ji.
ADRI­JAN: Ma ka­kvi!
MA­RI­JA: Ka­kva je bi­la? Sad mo­ram sve da znam.
ADRI­JAN: [ar­mant­na, bla­ga, pu­na raz­um ­ e­va­wa i, ka­ko da ka­
`em, po­ma­lo je okle­va­la u po­~et­ku.
MA­RI­JA: Mo­rao si da je ob­ra­|u­je{, ho­}e{ da ka­`e{?
ADRI­JAN: Da, a i ne. Re­ci­mo da je uka­~i­la da mi je ma­lo ne­
pri­jat­no i to joj je uli­lo po­ve­re­we.
MA­RI­JA: Ume­la je da ma­ne­vri­{e to­bom, vi­dim. 229
ADRI­JAN: Ja ni­sam imao taj uti­sak. Po­na­{a­la se ~ud­no, bi­la
je ne­spret­na, uop­{te ni­je de­lo­va­la kao ne­ka pa­qe­vi­na.
MA­RI­JA: Do­bro is­pla­ni­ra­na stvar.
ADRI­JAN: Ku­nem ti se da je de­lo­va­lo spon­ta­no.
MA­RI­JA: Mla­da? Ma­lo­let­ni­ca?
ADRI­JAN: Ma ka­kvi, uop­{te ne. Ovaj, ka­ko da ka­`em, zre­la,
vi­{e ne­go zre­la.
MA­RI­JA: A bi­la je sa­ma?
ADRI­JAN: Ne, s pri­ja­te­qi­com.
MA­RI­JA: Ko­ju je spo­pao @i­li­jan.
ADRI­JAN: Ne znam ko je ko­ga spo­pao. Kre­nu­lo je od pri­ja­
te­qi­ce, u stva­ri. @i­li­jan je sni­mio we­ne fa­zo­ne. Od to­ga je sve
po­~e­lo.
MA­RI­JA: A vi im do­{li kô kec na je­da­na­est. Tre­ba­lo je da
se­di­te s mi­rom. Sve­jed­no, hva­la {to si mi re­kao.
ADRI­JAN: To je bi­lo ja­~e od me­ne. Ni­sam te mo­gao pu­sti­ti da
ode{ ta­ko, s la­`i.
MA­RI­JA: Ho­}e­te li se po­no­vo vi­de­ti?
ADRI­JAN: Ko?
MA­RI­JA: Pu­no­let­ni­ca i ti?
ADRI­JAN: Ne znam. To za­vi­si od we. O woj ne znam ni­{ta.
MA­RI­JA. A ona o te­bi?
ADRI­JAN: @i­li­jan mi je po­sa­ve­to­vao da joj dam la­`no ime.
Ali...
MA­RI­JA: Ali {ta?
ADRI­JAN: Tra­`i­la mi je broj te­le­fo­na.
MA­RI­JA: Za slu­~aj da...
ADRI­JAN: Re­kla mi je: za {est me­se­ci, za go­di­nu da­na, ili
ne­kog da­na iz­me­|u. To {to mi je re­kla za {est me­se­ci uli­lo mi je
po­ve­re­we.
MA­RI­JA: Za­{to?
ADRI­JAN: Re­kao sam se­bi da }u za {est me­se­ci zna­ti za te­be.
MA­RI­JA: I u slu­~a­ju ne­sre­}e, to bi ti omo­gu­}i­lo da se okre­
ne{ na dru­gu stra­nu?
ADRI­JAN: Ni­sam raz­mi­{qao, po­sta­vi­la mi je pi­ta­we, od­go­
vo­rio sam, eto.
MA­RI­JA: Da li te je to pi­ta­la pre ili po­sle?
ADRI­JAN: Kad smo se ra­sta­ja­li, ju­tros.
MA­RI­JA: Dva ra­stan­ka istog da­na, jad­ni Adri­ja­ne, `ao mi je
{to ti ta­ko kva­rim `i­vot.
ADRI­JAN: Da ni­je ra­stan­ka s to­bom, ne bi bi­lo ni ovog dru­gog.
MA­RI­JA: Znam, znam. Dir­nu­lo me je {to si mi sve to re­kao
230 bez uvi­ja­wa, upr­kos sve­mu. Stvar­no, ~ak i ako si us­put hteo ma­lo
da me pot­ka­~i{. I to je qu­bav, ni­{ta ne bi vre­de­lo da me {te­di{.
Ja sam po­vre­di­la te­be. Ti si po­vre­dio me­ne. To je kao kr­vqu za­
pe­~a­}en sa­vez. Ho­}e{ li do­}i ta­mo da me vi­di{?
ADRI­JAN: Ako me po­zo­ve{.
MA­RI­JA: Vo­le­la bih, stvar­no. A ta­mo si­gur­no ima pre­div­nih
vr­to­va.

16.
Ma­ri­ja-An­to­a­ne­ta pi­{e pi­smo

Dra­ga mo­ja [ar­lo­ta,


Ne mo­`e{ ni da za­mi­sli{ ko­li­ko me je ob­ra­do­va­lo tvo­je
pi­smo. A si­gur­no }e se i Adri­jan ob­ra­do­va­ti kad mu bu­dem re­kla.
Jer ima {est me­se­ci ka­ko je do­{ao ova­mo da mi se pri­dru­`i, i
od ta­da se ni­je ma­kao. Sve je po­slo­ve sre­dio na da­qi­nu, pro­dao je
ku­}u i na­sta­nio se ov­de. [pan­ski je na­u­~io za ne­ko­li­ko ne­de­qa.
Po­~eo je da sti­~e lep ugled u gra­du; qu­di­ma se mno­go svi­|a ka­ko
on pro­jek­tu­je vr­to­ve, a po­{to je o~a­ran lo­kal­nom tra­di­ci­jom,
na­pra­vio je lep spoj kom se svi di­ve. Ja sam se do­ka­za­la na po­
slu; {ef je pre­za­do­vo­qan {to pred­stav­ni­ci u Mek­si­ku vi­{e
ni­su kli­ma­vi.
Raz­u­mem {to ni­si do­la­zi­la sve ovo vre­me. Na­ro­~i­to po­sle raz­o­~a­
ra­wa {to su ti se na­de iz­ja­lo­vi­le. Ali ob­is­ ti­ni­le su se ma­kar jed­noj
od vas, a re­}i }u ti da je va{ plan da ubi­je­te dve mu­ve jed­nim udarcem
bio ma­lo ne­ra­zu­man. Ne tre­ba uvek sve `e­le­ti udvo­je­no.
Pr­vo vre­me ov­de bi­lo je za me­ne le­~e­we sa­mo­}om. Tre­ba­lo je
da se pri­ku­pim, da po­no­vo ot­kri­jem ko sam, po­sle sve te fr­ke bi­la
sam sva smu­}e­na.
^i­ni mi se da sam se sre­di­la ot­ka­ko je Adri­jan do­{ao. On je
mno­go zla­tan i div­no se ras­cve­ta­va na ovoj kli­mi. Zna­la sam da }e
se, kad odem, stva­ri raz­bi­stri­ti. Ni na {ta ga ni­sam te­ra­la. Ni da
pi­{e, ni da me zo­ve, ni da do­pu­tu­je. Od­lu­~io se sa­svim sam, re­kao
mi je da je to bi­lo ja­~e od we­ga. Ja sam pak zna­la da ~e­kam we­ga, i
~im sam ga vi­de­la ka­ko s ran­cem na le­|i­ma iz­la­zi iz avi­o­na, sve
mi je pu­klo pred o~i­ma.
Re­kla si da bi­ste mi ra­do do­{le u po­se­tu, bo­qe re­~e­no da bi­ste
nam ra­do do­{le u po­se­tu. Do­bro­do­{le ste, obe, na­rav­no, ili sve
tri. Bi­la sam vr­lo uz­bu­|e­na kad sam sa­zna­la da ste be­bi da­le ime
Ma­ri­ja-An­to­a­ne­ta. Ne­ma{ poj­ma ko­li­ko je iz­bor tog ime­na pro­
nic­qiv. Jo{ bo­qe }e{ to raz­u­me­ti, na­ro­~i­to }e Lo­ra-Ana to bo­qe
raz­u­me­ti, kad do­|e­te ova­mo. Ra­du­jem se tom tre­nut­ku raz­ja­{we­wa
ko­ji se spre­ma. Ne sa­mo zbog vas dve, uosta­lom. 231
Ni re­~i vi­{e o to­me. Na­dam se da }e te ovih ne­ko­li­ko re­da­ka do­
dat­no na­ve­sti da kre­ne­te na put, jer je­dva ~e­kam da vas vi­dim sve tri.
Dra­ga mo­ja [ar­lo­ta-[ar­lo­ta, po­zdra­vqam te od sr­ca, po­qu­bi
Lo­ru-Anu u mo­je ime, i iz­qu­bi Ma­ri­ju-An­to­a­ne­tu bis.
Ma­ri­ja-An­to­a­ne­ta

P.S. Vi­|a{ li jo{ onog pro­fe­so­ra la­tin­skog kog si upo­zna­la


u Vo­dvi­qu?

Kraj

@AK DE DE­KER (Bri­sel, 1945), bel­gij­ski pi­sac, Fla­ma­nac


fran­cu­skog iz­ra­za, pi­{e na tri je­zi­ka (fran­cu­skom, fla­man­skom i
ne­ma~­kom), u svo­joj ze­mqi naj­po­zna­ti­ji je po po­zo­ri­{nim ko­ma­di­ma
(pre­vo­|e­ni su na vi­{e je­zi­ka i igra­ni {i­rom sve­ta), ali i kao ro­ma­
no­pi­sac, ese­ji­sta, bi­o­graf i uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor. Is­ta­kao se i
kao pre­vo­di­lac [ek­spi­ra, Saj­mo­na Gre­ja, [nic­le­ra i Hu­ga Kla­u­sa,
Klaj­sta i Vu­di­ja Ale­na. De De­ker je ve} tri­de­set pet go­di­na i kwi­`ev­ni
kri­ti­~ar bel­gij­skog li­sta So­ir, i traj­ni se­kre­tar Kra­qev­ske aka­de­
mi­je fran­cu­skog je­zi­ka i kwi­`ev­no­sti u Bel­gi­ji. Uz ta­ko ra­zno­vr­sne
ak­tiv­no­sti, na­pi­sao je i vi­{e bi­o­gra­fi­ja li~­no­sti ko­je su ga za­ni­ma­
le (Ib­ze­na – pre­ve­de­na i na na{ je­zik, Vag­ne­ra). Mag­no­li­ja je je­dan od
we­go­vih naj­po­pu­lar­ni­jih po­zo­ri­{nih ko­ma­da.
Je­le­na Sta­ki}

232
ALEK­SA PE­TRO­VI] (Be­og­ rad, 1988) Stu­di­rao je na Ka­te­dri
za kla­si~­ne na­u­ke Be­o­grad­skog Uni­ver­zi­te­ta, dok je di­plo­mu fi­lo­
lo­ga gr~­kog je­zi­ka ste­kao 2014. g. na Ka­te­dri za Neo­he­len­ske stu­di­
je Be­o­grad­skog Uni­ver­zi­te­ta, gde tre­nut­no po­ha­|a ma­ster stu­di­je.
Obla­sti in­te­re­so­va­wa su mu te­or ­ i­ja pre­vo­|e­wa, isto­ri­ja ci­vi­li­
za­ci­je, isto­ri­ja kwi­`ev­no­sti. Ob­ja­vqu­je pre­vo­de u kwi­`ev­noj pe­
ri­o­di­ci.

BO­[KO ^O­LAK-AN­TI]  (1931, Be­o­grad) kon­fe­ren­cij­ski i


kwi­`ev­ni pre­vo­di­lac i no­vi­nar. Pre­vo­di sa en­gle­skog i fran­cu­
skog na srp­ski i sa srp­skog na en­gle­ski je­zik. Pre­veo je ~i­tav niz
kwi­ga i mo­no­gra­fi­ja iz obla­sti umet­no­sti i ar­he­o­lo­gi­je sa srp­
skog na en­gle­ski za Na­rod­ni mu­zej, Voj­ni mu­zej, Mu­zej gra­da Be­o­
gra­da, Ar­he­ol
­ o­{ki in­sti­tut SA­NU. Biv­{i pred­sed­nik Udru­`e­wa
kon­fe­ren­cij­skih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je, biv­{i ~lan Upra­ve Udru­
`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je, pred­sed­nik Nad­zor­nog od­
bo­ra Dru­{tva pri­ja­te­qa Fran­cu­ske i pot­pred­sed­nik Srp­ske sek­
ci­je Udru­`e­wa fran­ko­fo­nih no­vi­na­ra. @i­vi i ra­di u Be­o­gra­du.

DE­JAN ACO­VI], kla­si~­ni fi­lo­log, bi­bli­o­te­kar, kwi­`ev­


ni pre­vo­di­lac, ~lan UKPS. Pre­vo­di sa gr~­kog i la­tin­skog, en­gle­
skog i fran­cu­skog je­zi­ka. Po­qa in­te­re­so­va­wa: iz­vo­ri za an­ti~­ku
i sred­wo­ve­kov­nu isto­ri­ju, pu­to­pis, kla­si~­na an­ti~­ka i sred­wo­ve­
kov­na kwi­`ev­nost, en­gle­ska, fran­cu­ska i sa­vre­me­na gr~­ka kwi­
`ev­nost.

DU­[KO PA­UN­KO­VI] pre­vo­di s ru­skog pro­zu i po­ez­ i­ju. Do­


bit­nik je Na­gra­de gra­da Be­og­ ra­da (2005), Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“
(2002. i 2008), Na­gra­de „Jo­van Mak­si­mo­vi}“ (1997), Na­gra­de „Zlat­ko
Kra­sni“ (2012) i Na­gra­de „Ju­gra“ (2012). Naj­va­`ni­ji pre­vo­di: Sa­
bra­na de­la Gaj­ta Ga­zda­no­va, Sa­bra­na de­la Kon­stan­ti­na Va­gi­no­va,
Kon­stan­tin Le­on­tjev, Ro­ma­ni, Odi­sej Po­li­hro­ni­ja­des, Iz `i­vo­ta
hri­{}a­na u Tur­skoj, Vla­di­slav Ho­da­se­vi~, Pu­tem zr­na, Te­{ka li­
ra, Igor Ir­te­wev, Pe­sme, Ni­ko­laj Olej­ni­kov, Pe­sme. 233
IGOR MA­RO­JE­VI] ro­|en je 1968. u Vr­ba­su. Di­plo­mi­rao je srp­
ski je­zik i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du. Pro­
zni je i dram­ski pi­sac, ese­ji­sta i pre­vo­di­lac sa {pan­skog i ka­ta­
lon­skog je­zi­ka.
Pr­vi je pre­vo­di­lac kult­nog ~i­le­an­skog auto­ra Ro­ber­ta Bo­la­wa
na ne­ki od ju­`no­slo­ven­skih je­zi­ka (pre­vo­di­o­~ev iz­bor Bo­la­wo­vih
pri­~a Is­pra­ve za ples, Sve­to­vi 2002, ro­ma­ni Uda­qe­na zve­zda, Sve­
to­vi 2004, ^i­le no­}u, La­gu­na 2008. i 2666, La­gu­na 2011). U we­go­ve
zna­~aj­ni­je pre­vo­de sa {pan­skog je­zi­ka spa­da­ju i ro­ma­ni Za­tvo­re­no
po­qe Mak­sa Auba, La­gu­na 2010. i Sle­pi sun­co­kre­ti Al­ber­ta Men­
de­sa, Sve­to­vi 2005. i zbir­ka pri­~a Sa­mo­ub ­ i­stva za pri­mer En­ri­kea
Vi­la Ma­ta­sa, Ale­xan­dria Press 2004. a u pre­vo­de sa ka­ta­lon­skog Si­vi
dnev­nik \o­se­pa Pla, Ale­xan­dria Press 2005, kwi­ga pri­~a Svet naj­
bo­qi od svih Ki­ma Mon­zoa, La­gu­na 2008. i ro­man Uli­ca ka­me­li­ja
Mer­se Ru­du­re­de, La­gu­na 2009.
Ob­ja­vio je no­ve­lu Ob­ma­na Bo­ga (1997), ro­ma­ne Dva­de­set i ~e­ti­
ri zi­da (1998), @e­ga (2004, Na­gra­da „Ste­van Pe­{i}“ i Na­gra­da Fon­
da „Bo­ri­slav Pe­ki}“), [nit (2007), Par­ter (2009) i Maj­~i­na ru­
ka (2011), zbir­ke pri­~a Tra­ga­~i (2001) i Me­di­te­ra­ni (2006) i kwi­gu
ese­ja Kroz gla­vu (2012, Na­gra­da „De­si­mir To­{i}“). Iz­vo­|e­ne su we­
go­ve dra­me No­ma­di (2004), ko­ju je na­pi­sao na {pan­skom, i Bar sam
svoj ~o­vek (2009), Tvr­|a­va Evro­pa (2008) – autor­ski pre­vod ko­ma­da
No­ma­di na srp­ski – i Ra­do­van 2013. (2013), pred­sta­va po mo­ti­vi­ma
we­go­ve isto­i­me­ne dra­me. Po we­go­vom pr­vom ro­ma­nu Dva­de­set ~e­ti­
ri zi­da (2003) igra­na je isto­i­me­na pred­sta­va. We­go­va de­la, od­lom­ci
iz ro­ma­na, pri­~e i ese­ji pre­ve­de­ni su na 15 je­zi­ka.
^lan je Srp­skog i Ka­ta­lon­skog PEN cen­tra. @i­vi u Ze­mu­nu.

JE­LE­NA STA­KI] (Be­o­grad, 1940), di­plo­mi­ra­la psi­ho­lo­gi­ju,


ba­vi­la se is­tra­`i­va­wi­ma no­vi­nar­stva i jav­nog mwe­wa i mar­ke­tin­
gom, od 1974. pre­vo­di­lac u sta­tu­su sa­mo­stal­nog umet­ni­ka, sad ve}
odav­no u pen­zi­ji. Pre­vo­di s fran­cu­skog i en­gle­skog le­pu kwi­`ev­
nost i ese­ji­sti­ku. Do­bit­nik vi­{e na­gra­da, i Na­gra­de za `i­vot­no de­
lo UKPS kao kru­nom svih. Za so­bom ima pre­ko sto tri­de­set pre­ve­de­
nih kwi­ga, a ra­di i da­qe, uglav­nom sa za­do­voq­stvom. Auto­ri ko­jih
se u ovom tre­nut­ku naj­ra­di­je se­}a su I. B. Sin­ger, V. Tre­vor, M. Fu­ko,
M. Go­slar, S. Ode­gi, S. Hert­mans...

LU­SI STI­VENS, ro­|e­na u Lon­do­nu 1990. go­di­ne. Za­vr­{i­la


osnov­ne stu­di­je fi­lo­zo­fi­je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du.
Pre­vo­di na srp­ski i en­gle­ski je­zik, `i­vi u Be­og­ ra­du.

MAR­KO ^U­DI] (1978), isto­ri­~ar kwi­`ev­no­sti, ese­ji­sta i pre­


vo­di­lac. Ra­di kao do­cent na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta
u Be­o­gra­du, gde na Od­se­ku za hun­ga­ro­lo­gi­ju pre­da­je Ma­|ar­sku kwi­
`ev­nost XX ve­ka i Te­o­ri­ju pre­vo­|e­wa. Ba­vi se sa­vre­me­nom ma­|ar­
skom kwi­`ev­no­{}u i te­o­ri­jom pre­vo­|e­wa. Ob­ja­vio je kwi­gu Da­ni­
234 lo Ki{ i mo­der­na ma­|ar­ska po­e­zi­ja (Pla­to, Be­og­ rad, 2007). Pre­vo­di
de­la kla­si~­nih i sa­vre­me­nih ma­|ar­skih auto­ra (De­`e Ko­sto­la­wi,
Pe­ter Haj­no­ci, Oto Tol­nai i dru­gi).

MI­LA GA­VRI­LO­VI] (1980), di­plo­mi­ra­la je na Fi­lo­lo­{kom


fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, na Ka­te­dri za poq­ski je­zik i
kwi­`ev­nost.
Od 2001. go­di­ne ob­ja­vqu­je pre­vo­de de­la mla­|ih poq­skih pro­
za­i­sta u ~a­so­pi­si­ma u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu. Pre­ve­la je zbir­ku pri­~a
Na­ta­{e Ger­ke  Sve pa­{te­te sve­ta  (Pla­to, 2002) i zbir­ku pri­~a-
re­por­ta­`a Mar­go Rej­mer  Bu­ku­re{t. Pra­{i­na i krv  (Le­vo kri­lo,
2015). S poq­skog i en­gle­skog pre­vo­di uglav­nom one pi­sce i pe­sni­ke
ko­ji ~i­ta­o­ci­ma u Sr­bi­ji ni­su po­zna­ti, a za­slu­`u­ju da bu­du. Po­red
to­ga, pre­vo­di kwi­ge i ~a­so­pi­se za de­cu, kao i ra­do­ve iz obla­sti hu­
ma­ni­sti­ke.

MI­RO­SLA­VA SMI­QA­NI] SPA­SI], pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da.


Uz ne­ke pro­zne na­slo­ve, pr­ven­stve­no za­in­te­re­so­va­na za hu­ma­ni­sti­
ku (Isto­ri­ja je­vrej­skog na­ro­da, @e­na i mo} kroz isto­ri­ju, Po­slov­na
eti­ka, Ka­ko pre­u­re­di­ti sa­vre­me­ni svet, Za­tva­ra­we ame­ri~­kog uma,
Po­rok sa­vr­{e­no­sti, Srp­ski sa­nov­nik). Du­go­go­di­{wi or­ga­ni­za­tor
me­|u­na­rod­ne de­lat­no­sti UKPS i ured­nik Pre­vo­di­la~­kog sa­lo­na.

NI­KO­LA @I­VA­NO­VI] (1979) pre­vo­di po­e­zi­ju sa en­gle­skog.


Za­vr­{io je op­{tu kwi­`ev­nost i te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti. Ob­ja­vio je
kwi­ge pe­sa­ma Asta­po­vo (2009) i Car­mi­na Gal­li (2014).

NI­KO­LI­NA ZO­BE­NI­CA, ger­ma­ni­sta i an­gli­sta, do­cent je na


Od­se­ku za ger­ma­ni­sti­ku na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­
du i autor vi­{e ra­do­va iz ne­ma~­ke kwi­`ev­no­sti (sred­wo­ve­kov­na
kwi­`ev­nost, kla­si~­na kwi­`ev­nost, kwi­`ev­nost XX ve­ka). Ba­vi se
i is­tra­`i­va­wi­ma iz me­to­di­ke na­sta­ve kwi­`ev­no­sti, uni­ver­zi­tet­
skog obra­zo­va­wa i teh­ni­ka na­u~­nog ra­da, kao i ana­li­zom i kri­ti­
kom kwi­`ev­nog pre­vo­da. Pre­vo­di s ne­ma~­kog na srp­ski je­zik (Bo­to
[tra­us, Il­ze Aj­hin­ger, Franc Ver­fel, To­mas Ber­nhard).

TA­MA­RA \U­KA­NOV je pro­fe­sor­ka srp­skog je­zi­ka i kwi­`ev­


no­sti, lek­tor i pre­vo­di­lac za en­gle­ski je­zik. Ro­|e­na je 1978. go­di­ne
u Be­o­gra­du, gde i da­nas `i­vi i ra­di. Di­plo­mi­ra­la je srp­ski je­zik i
kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du 2012. go­di­ne sa
pro­se~­nom oce­nom 9,11. Ra­di­la je kao pro­fe­sor­ka srp­skog je­zi­ka i
kwi­`ev­no­sti u ne­ko­li­ko be­o­grad­skih osnov­nih {ko­la i gim­na­zi­
ja, a da­nas sa­ra­|u­je sa Fon­da­ci­jom za iz­be­gli­ce (Re­fu­ge­es Fo­un­da­
ti­on Ser­bia) kao na­stav­nik srp­skog je­zi­ka za stran­ce. Kao lek­tor i
pre­vo­di­lac, sa­ra­|i­va­la je sa iz­da­va~­kim ku­}a­ma Graf art, Al­na­ri
i Vul­kan. Krat­ko se ba­vi­la no­vi­nar­stvom – pri­pre­ma­la je pri­lo­ge
iz srp­ske i svet­ske kwi­`ev­no­sti za Dru­gi pro­gram Ra­dio Be­o­gra­da.
Ob­ja­vi­la je na­u~­ni rad iz di­ja­lek­to­lo­gi­je srp­skog je­zi­ka u ~a­so­pi­su
Srp­ski je­zik 2013. go­di­ne. 235
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

82

MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost


/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970)- . - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm

Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583