М ENTE M A L IT ET EXC O L| T

НОЈЕ - |Н НЕ
ПП НT
О () 0 0 0 0 0 () 0

К. К. Н. О. F B | B L | О Т НЕ К
OSTER R. NATIONALB|BLIOTHEK
—------- -т- ---п-==-п-----+------------+---------==
22 и 4. Ил”
O D ZA I V
RODOLJUBNOG SERCA
- i 1 i ti . . -

Vlastitih pěsničkih pokušenjah, stra

nom već putem „Danice i lirske“
tiskanih , dakle poznanih, stranom
pak u rukopisih nahodećih se, dak
lem, ilirskom obćinstvu još nepozna
nih; sabranih i na novo uredjenih
МAТом ТорALovicЕм.
КNJIŽIcA 1.

Izdana i istomu velikodušnom obćinstvu

ilirskom na korist ognjem poštetjene
naše bratje --

jРОZIEZ ANAH
sveserdno prikazana.

U OSEKU,
Tiskom Martina Alojs. Diwalda, c. k. povi.
* Knjigotišca 1842.
х

|-

|
 *
|-

у м

|- 4 »,
*
-“
|- -

|-

|-

|-
,
|- |-

и у
|-

*
|- *

d
|-

- |- »
|-

- “
|- |-
». |- -

|-
|-
-

*** “, “
__P () S. V. ЈЕ Т А * - --
|- |-
*, “ |- |-
*
» » |- |-
- - |-
“ |-

*
-- - Па
.
-
těh
Utehu. |-
-“ . *

|-
*
*
м |- , “ … - * -- -

|-
|-

* -

|-
*
|-

|-
 |-

4. ** “ “ |- *. |- - * * *

—
Sto je putniku měsec u srěd noći,
IDobrotvornost to jº onome,
Koj' nemože bez tudje pomoći |-

Оdoliti jadu svome. — „“ .

- Аnt. N.... ć. -
*
|-
- - -
 Меrеви smo tvoju razumili , , .
|- “ “ “ “, “...“ “, у ;: * * * *“. ““,
I nema
-
ga , koji“ 3nebi
. . . . » . - S.
bio,
% . су узе -- e

Suznim
* okom. grade
“ “. . .
nam premili!
“ -, * * : , . . . . . . . .
Strašnu onu cest o tebi stio:
* * * **** :„ - - - -- - - - -»» »» “ “

Каko oganj popade te ljuti, -

Grozeći se sasvim te razsuti /
“. . . . - - - - - - - - - - - - --

Ah! većnice nema tvoje više, --

Cesnog mesta mudrih zaključakah!
- Samostana, ki ti ures biše, -
Utočišta bednih siromakah /
4h/ kot'koihsveg brez svoga osta!
Nagloj vatri sve implenom posta! —
*
 Al šta biti jade opisivo, --
. Kojihno si i sâm svedok bio;
ljute šta bi rane povredjivo,
. Od nesreće koje si dobio I. -
Zalost vela / – a ipak nezdvoji,
Sladku nadu već u persih goji /

- Nadu goji: da, koji od štete.

Nedosežnoj svojoj po milosti, -
Sačuvo је РоŽEao veće te, “
S Božanstvenoj svojoj po mudrosti
I u tom će na ruku ti ići, i :
Iz pepela da se možeš dići 7
 Лadu goji: da ILIR, od koga,
Вrez pomoći ni tudjin neode, i
Neće brata zapustiti
svoga,
Pod nemile udarcem nezgode J
Ti znaš aosad šta j već u to ime
Učinjeno. Još kraj nije s time I
ЈЕvº i mene u ruci sº gudilom! —
Воlji dani dok šta boljeg sprave
Tajnom nekom Probudjena silom,
. Ponavljajuć пеydašnje zabave:
ДNebi - i ja uz moju strunicu o»

Који и подо овиšit susicu i -

»» » » »» .. .
{
 *

- - - -- *
|

primi daklem ovaj darak slabi,

-- Darak slabi, at — iz dobre volje.
Činio bi i više, kada bi -

| мото ćinit šta piše i bolje. .

primite ga i vi prijatelji, - - - -

Којић tim je ugodjeno želji!

каko mudrost nebeska umie
Različne nas kušat na načine:
Eda v naše zbilja serce bie
- Za milene blago domovine; i
| Eda v zbilja viteškog ILIRA
наa sreća svoga brata dira!--
see-------
 I f, "I R If -“ “

za svoga Kralja

гва поп мAN DA v.

И.ladaocah Bože jaki f. -

Blagi oče prika tvog º * * 2 * •

»Sliši decu, koja mole - -

Za vladarca blagog svog. “ “…

za Vladavca FERDINANDA S”
Код пат Кraljem postavi, |-

Troj da věrni narod rada,” “ “

Tvoje ime prostati. . »» »» »
».
- - -

Аko naše, o Mudrosti /

Jesu molbe ugodne, , - - - - * ;
I za onog, koji veli, » . . . .
„Prava čuvat“ slobodne:
0 1 poživi FERDINAVDA.
, Код пат Kraljem postavi - s

Pravdom dugo nek nas vlada, “ -

Меš se pravdom proslavir
| 1
 — ,
?
As
—

Ako mir je trčme ona,

Dº kom zakon cvate tvoj; * *

Које sreću sobom noša s

Uzkratit ga njem nemoj!
Meka prati FERDINANDA.
Meka njeg neostavi! “ “. .

Mek upravlja njeg i vlada, |-

Mek se mirom proslavi /

Аko º pravda. иcviljena
Е kervavi zovne boj, - * * -*

Дај ти ћrabrost, daj pobedu, ».

Mas ukrepi narod tvoj;

IDa branimo FERDINANDA
Код пат kraljem postavi.
Protivnike da savlada, -
Da s' oružjem -proslavi f
\ ““ - -- *
*
|- г
-

су веču 1837)
- - - sve or “ i „“ .
*
* , .
„“.
 * * * x* ** -

T PESMA
tužne i vesele
S J. A. V. O IN I E
PRESVETLOM I PREPOŠTOVANOM”
- 6.ospodinu Gospodinu - “

Ј 0 ZIP U KUK о и I ČU,

Stolnih Cerkvih Bosanske iliti Пја
kovačke i Sremske zakonito
| sjedinjenih -

“ в I sк у Р v “
Prigodom spećanog njegovog i za
celu Domovinu veleradosnog u iste
Cerkve uvoda 14. Prosinca 1834 :
, '
| preponizno
- :
prikazana -º Х“
{ - - -- - -

:: :: :: - “ “, ““,“.“ “o, o- -.
(Iz Beča u rukopisu poslana.) s ca
- ***: “r. : „ . . . - ***: „“. ,,“
 - -- -

- -у
We fuit in fatis, vel sic coluistic habere,
АУнатina f rect eавиs ista fulere novi?

- " -
“ . - - -
. - -
Paulus Stoos.
-

“. . -
|- |- --
- --
-
* ** * * * * * * - 4 **** “ “ - - - -

* ... . . .

. S t a r o n i d.
Nije vrěme svagda teb" dosadjivati,
Nit u pomoć sladka tebe Vilo zvati!
Оsobite stvari ti rado opivaš.
Dogadjaje veće svétu dokazivaš: "
Na priliku: kad se narodi omraze,
S obe strane vojske ognjevite sraze;
Каd otrovnim gvoždjem ljuto se pobiju,
Svojom kervju polje široko poliju; -
Kad - o ljudi da su, tad se zaborave!—
Nježna čeda majci u krilu podave, *
 — 5 —
Kada, kano da su rodjeni u kvaru, - - -
Znoj gorki težaku u ništa sataru: i :
Onda rado strunu na gudilo vežeš,
IDi žalost popuštjaš, di radost natežeš.
Tak Grobničko polje, Kosovo nemilo,
Таk Presslavu kobnu, i što tam se zbilo:
каk mačem ilirskim ondje Tatar pao,
Šta j' uzrok, da tam je Turčin nadvladao:
Kakº ovd' — nebilo je! — zavidna nevira
Bogobojaznoga smače Vladimira;
Tak Solina starog, Siska něgdašnjega,
Tak Jajca nasretnog, il drugog kojega \

Bazvaline grada, di sjajna gospoda ,

Slavnog moga négda sédiše naroda:-
О tom, velim, kad bi tko pčvat hotio ;
Tvoju zaman nebi, znam, pomoć želio.
**

. Dalje: kad čemerna, huda i nezvana --

Jerda tako možna njoj je sila dana! --
Al' o da u nje je serce od kamena! -

Duga, suha svoja zasukavº ramena.

• 1
 — 6 —
Oštrom kosom mahne, koja šta dotakne;
Bila trava slaba, bilo deblo, smakne;
Kad u domovini kog slavnog na muža,
Smert nemila, rekoh, svoju ruku pruža;
Kada, nepazeći na plač i na vaje
Udove kukavne, ka s děcom ostaje,
INit nevěste suzne istom dovedene , , .
I od mile istom majke izprošene;
Niš nepazeć, velim, najboljoj u dobi .
Оса, zaručnika presladkog zarobi:
I tad glas turobni pustit običaješ,
I tad pesmotvorcem rado pomoć daješ.“
Tak, al' neću starih ni dirat vrěmenah,
Ni velikih onih spominjat imenah, -
- Al' i jer? kad isti – ah da na toliko
Nečekana rano dojde mi priliko! —
Kad isti taj slučaj baš sad mene zgodi,
Ah! glas me izdaje žuri, leti, hodi
Zuri, leti, hodi, zlo te nevidilo,
Da pitam, da kažeš veleznana Vilo: ,
Da pitam, da kažeš šta su gornje sile,
Ti ćeš znat, nedvojim, samnom zaključile?
 — 7. — .
Il' na světu nije nikada ni јbila . . „“
Il' se je na mene sreća razserdila...:...“
Каko se spominjam, od kad sam postala,
Zla na světu nije kog nisam kušala.“
Ako narod koji, ako zemlja koja , , , …
Nesrčtnom se kaže, rod zemlja je moja.
Ah nezgoda mene zgadjala je svaka! -
Меue plodnu majku silenih junakah, „“:
Sad s' lěve, sad s' desne, od istoka sada,
Sad me napadaše od sunca zapada. * * -
To govori Murza, Srem, i Budalia,
Zemun, i Požega, slavna Cibalia,
I ostale gustih po dubravah stine,
Gradovah od davnih puste razvaline.
Pak istom što sam ti pomoćju orlovah ,
Němačke od zemlje, mojieh sinovah i
Kervoloke gerdne sretno izgonila,
Berzom Savom put im čversto zaklonila; .
* " . „ “ “
Slobodnu me istom napasti od svake ** i
Pojdoše bečkoga lěčit sunca zrake; - i
 - -- 8. —
Ijivade, i polja, i dubrave moje - “
, željne istom gostezadobiše svoje; “

Pogaženi istom što zakon i vira, —

Plod blagog i rodnog podiže se mira —
Smert zlovoljna, koja druge nema želje,
Van ljudih kukavnih ogorčat veselje,
Prčkim okom moju mladinicu srěću :
Pogledavši reče: to terpčti neću!- —
*** - - - - - - -
“ “. - .

- I tak mi Mandića, slavno ovo ime,

Branitelja roda mog odnese s njime.
Ti znaš Vilo kako on me je ljubio
Za života svoga zahvalan mi bio.
Srčno ono, kojim njeg sam zadojila
stostruko sam natrag mlčko zadobila.
Svakoga kod stanja svoje preveliko
Чma darežnosti věčne pametnike.
O njedrih u mojih velikog imena
Njegvog se uternit neće uspomena.
Dok se vatra vatrom, voda vodom zvala,
Voda oganj gasit moć bude imeta: “
 Botle Mandicero ime ću pčvati, “ t. -
Dotle za njim suze zahvalne lěvati:: -
- *-, * * * * • о- - - * --

Tako smert mi uze pobožnog Rafaja,

U boju za véru preljutoga zmaja“
Tako onomadnje — ah da moram reći:
Kadno narav divna na novo s rodeći,
Na radost stvorenja sva zače bliditi -
Pakost ovu Vilo možeš razsuditi — у
Sučića odnese, odnese Biskupa,
Smert nesita Cerkve odnese mi stupa. \,

Još četverti nije serp u polju bio |-

Оd kad ga je sjajni dvor k men odredio.

Još ga sasvim nisam bila ni poznala,
A već ga je smert mi nemila odzvala.
Njemu su se moji sinci radovali
S' veseljem su rědkim njega dočekali.
Al' šta ću zlovoljna, šta ću štetoljuba
Kad smert svog lakomogneuztegnu zuba, ,
Već života sladkog pregrize mu žicu
- A mene u cèrno zavi udovice.
с
 - — 10. —
I to baš u novo, baš ovo u doba.
Di sviuh sa stranah sercem punim zlobah
INa me nasertaju ne samo tudjinci
Nego i vlastiti nezahvalni sinci;
Na me nasertaju, gerde me i tiště
Misleć da me sasvim zgaze i unište.
Ah! tko će me jadnu, tko čuvati branit
Tko s děčicom silnom udovu mehránit:
Tako kad je dakle, tako kad je Vilot
Kaži komu nebi serce zabolilo?
Kaži žalost moja da l' je istinita, .
Pa r je žalost prava, da l' je izmislita?
Kaži nije i vrčano gudilo uzeti, i
ovaj strašne smèrti običaj prokleti
Tužnim glasom světu navěstiti svemu,
Kistalnog niš nema krilu u svojemu:
Jer gdě se veselje, pokoj, mir pokaže,
odmah puste mreže po putu polaže
Smert, it ina koja nemila potreba, |-

- Dok, šta joj zahtěva serce, nedovreba,

 — 11 —
pot, tako je zovem - pogane navšrn.
sretno i veselo družtvo nerazišta...“,
Idi dakle, idi, idi moja
*
,
čeda .
,, , * - - -
c". t. -“
Ić nemogu, žalost velika im neda, *
*

- Idi, od Jadranskog do mora cernoga

od Balta silenog Sibirskih do gorah, "
Idi svuda lepu imati ćeš zgodu, .
Nećeš tudjem Vilo govoriti rodu. s |-

Кudgod budeš došla svagdi razumiti, -

Svagdi će te rado u goste primiti: , ;

Al' o čekaj malo čekaj, ja te varam,
Sama neznam tužna našto nagovaram. у
Nisu ovo stara, nisu sad vremena
Sad serca u ljudih jesu od kamena. -
Malo kog nesreća sad bližnjega gane,
Isti brat za bratom rédko sad uzdahne: -

I pram meni jadnoj jedne sestre moje

Zlobu, pizmu svojih ah u njedrih goje.
А druge se moje slavne kervi stide, |-

Gledat će tvoj Vilo: da ih glas obide,

*
 |-
|-
|-

{ *

|- 12 —- „

Još druge nezgodah kojekakve »prav

Сorje nego mene guše, more, dave:

љ“
Tako u Serbiu kada bi stupila
„“ vele bi se jako Vilo začudila.
Jedva bi ohºlim te okom pogledala
Jedva bi umornoj konak tebi dala.

“.
Jedva bi joj sada mogla dokazati
Jedna, jedna da je nas rodila mati!
Njena děca da su kerv i deca moja,
Jedno serce da je samo njedra dvoja
Tak u Krajnsku kad bi, do Ljubjane grada,
U Primorje kad bi, dol do Ričke sada,
Kad bi, velim, došla, bi ti se rugali,
Sa svih stranah vičući: „ajde nebudali!
Sta si amo došla, šta se nama tužiš? -
Nepostidna sklato! šta se sama ružiš!
i Zar neznaš da stobom ništa neimamo!
Видао Slavonko! »jer dolašis amo?“
Oni rekav : „nas je Nemica rodila“ /

ovi: „таја та“ Eatinka je bila!“

 — 13. — -

oj i nevěro ti si, oj! neslogo montu.

Morala u rodu niknut nesretnomu --

Ako 1 u Bugarsku, ako bi u Bosnu - у

poslala te — stari što zvaše ponosnu –
šta ćeš tamo? tavne, guste maglušine
1 cerne su davno njih pokrile tmine. “
- Istina tvoj glas bi odmah razumile,
- * v •* . .. . .
“ “ . . .
Аl' šta hoćeš njime nebi dokučile: -».

Jer u mraku tak su već oćoravile , 4

banak Šta je da su već zaboravile: “ - - - -- - -

кud te imam dakle, kud te imam slati

Utešenje za me di ćeš tražit znati!
Al' da, jednu vèrnu još sestru imađeni:
1di, ona će me sažaliti znadem.
idi, idi, idi : ili nedangubi , , , .
Idi nevaram te, ona mene ljubi! ” “,
Višekrat je meni u pomoći bila . * **

- Kad sam se s ovakom. nevoljom borila.

". Zahvalna mu ono kad pomislim vrime,
Ista žalost sada malo popusti me. * “

с- t | -
- “
 - 3
— 14 —
oj i nado sladka i da tebe još nije.
za koliko ja bi skapala ranije i
. . . . 8-fair, z:- - - - --- - - - a
Idi dakle Vilo! žuri, skori sada i
Leti do Zagreba Banovoga grada i º
3
suzna će te tamo seka dočekati, i
Najkrasnije svoje u dvore metati. »

t“
U nje věrno krilo, u nje njedra stresi
}
}
serca žalost moga, tako vila jesi
“ каŽi kakva ljubav mene k njoj priteže,
Каži kakva sveza mene i nju veže.
Ako pomoć mene drugčije nemore
Моli nek ostavi svoje bèle dvore;
моli neka stobom preko Drave ode, - *

Nek' pomogne one ganuti narode.

o tam ima ljudih — kud će krěpost veća
serca milostiva
* *“ -
i bogabojeća:
. . . - i i
.
““
. . . - s + - -- *

pokraj tog dobro, dobro oni znaju :

zahvalni koliko meni bi imaju: “. .
odkad bo nas jedna sveta kruna vlada, i
Proti njima moje nevěrnost nikada,
-
*

-|
 ---- - f5 — *

Nit je druga zloba serce potisона, а

Oružje sam vazda s njima obláčila. 1. a .
Ш’ zapito tkogod mlađa Tatarina, a a
Кervoloka gerđnog ja º pit'o Turčina;
Svaki mene kune ko i Ungaria, e ,
- Mene ljutu kaže kano i nju zmiju. 3.2
Јег na njih i ja sam svagda oružala,
Ne manje kô ona ljute zmaje slala, i .
INije bitke bilo, nije bilo boja
- Di děčica sladka bila nisu moja, s 3
I gledao Varnu, il' коšovo polje, sisa
II Muhačke one motrio nevolje: - :
Svagdi jesu moji hrabristici BiH, teа
м
I dušmane jakim mačem kupusili!
* * * * * : Ti sa :: :: A
. .

Dalje – artko neće ovo vrlo znati,“

Tko l' me, ako kažem, lažljivicom zvati?
Palje dok u miru oni polja rade, “
поk prostrane dvore, tverde kule grada.
Svog dok znoja plode srětno uživaju,“
Sta ja jadna terpim često i neznaju.“
. . “ i “ ***“ - . . . . . *“ - . . . . . .
*
-- |- *.
 • — 16 —
коliko smo putah!-al' tom nema broja
коliko smo putah ja i sestra moja
s neprijteljske strane vatru, oderžale,
Kerv nevinu naše dèce oplakale;
коliko smo putah – neznadu — runata —
sve bogatstvo naše — pogubile jata! -
Dan nije slobodan, noć nam věrna nije,
Uvek naš pod gvoždjem vojnik težkim
(. . . .. bdije.
crad je Ungaria, a mi smo bedeni
Poldnevnoj na strani okol nje sveđeni,
A tko neće gola grad: ostaviti -

Bedene zaista taj će popraviti. *

Al' da sasvim budepomožemo meni

odande sa sestrom u Beč se okreni,
Оnd je sunce žarko, ondje sjajna zvizda
ond dična zemaljskog od neba je gizda
Onde rat, nepravda, svaka zloća svoga
- Ima neprijelja Vilo velikoga. |-

zlatokrile sestre kako vam zavidim,

каa vas suznim moje misli okom slidina.
 | — 17. — |

Kako – al' sve tko će moć izgovoriti —

Pozorište krasno vam će s otvoriti,
Svét ovaj krasote, što lěpote ima i
Веč vratma prejakim zatvara svojima.
Past će vam u oči něka zlatna slova,
Jedan veličniji od drugih stanovah.
okol njeg se šeću ohºli vitezovi ..
Svaki klobuk nosi istim značen sloviº.
Jedni civšiljatu, drugi mač ubojni ,
Nošaju kô da su kervavoj u vojni. . -

Sad u bubanj biju, u svirale vezu, *.

Valjda za to, da su svagda na oprezu. -

Znate l' kad kurjačad brižna majka hrani,
Kako jamu onu ljutit vuče brani;
11 na grani orlo u gnizdu mladiće.
Kako svoje često klokočuć obliče,
Tak i oni bdiju, pak se ljuti vide,
K onom stanu kada tko nepoznan pride.
* * --- - *
* * * * - *** * * * * - . * * *-

Al' jer vam kazujem već je mnogo za me,

н
Svilokosne sestre! smotrit ćete
- - ?
|-
same,
----- - - - -“
 — 18 —
. Smotrit sokolovim, unišav u dvore,
. Оkom, komu ništa izmaći nemore;
Smotrit ćete zlatno sédalo il bolje,
Uzvišeno něko, da reknem, pristolje.
Na njem sédi — neznam kako bi ga zvala,
Каko li dostojno ime bi mu dala! —
Na glavi mu zlato i drago kamenje,
U desnici šiba vladarsko zlamenje.
Sreberne mu vlasi izpod zlata vire,
Na persih se sjajne ohºle zvězde šire.
Odělo je drugo kadifa i svila,
Boja se preliva cèrvena i bila.
Na čelu mu vedrom ista mudrost sédi,
Iz ociuh tihih ista milost gledi.
*

Sad se sladko směši, sada milo škubi,

Mislit ćete da kog navék geri, ljubi.
Јеđnim slovom: FRANJО dobri, mirni,
- -- - - - -- - - - blagi, “
Na njem sedi, velim, Car i Kralj predragi!
“ Pripravan је svagda moljbe uslišati,
Utěhu i pomoć ubozima dati.
 . — 19 —
Pred njeg na kolčna, prěd njega na lice,
Suze grozne roneć padnite sestrice!
Tužno, gorko moje stanje mu javite,
Milostivne žalost pred oči stavite.
On je onaj, sestre, on onaj je koji
Vatrom srčče gori podložnikah svojih.
. On je millionah, on je otac mili —
Blago nebo svako dobro mu udili! —
On će skinut žalost, izlěčit će rane,
. Učinit će opet da mi danak svane!
On će, on će, on će! — ukratko da kažem,
Svu mog serca nadu u njega polažem.
Idi, idi sladka idi dakle Vilot
Sreća, dobro moje ako ti je milo!
A medjutim ja ću dečicu skupiti
S njimi ću se višnjem Bogu pomoliti:
pa na važnom tebe putu neostavi,
- Da pred tobom staze gerbave izpravi.
IDa bi stobom bio, da bi s njime pošta,
Brez pomoći da bi natrag mi hodošla!
s - . . . * * * * * * “?,

“
- “ - * * * 9 *" *
 |-
* --
- -

-- - * * * * *-* * * - - -
* i - - - -
- . |-
* *
» »» » -

— диerulos difunde Ecclesia : cuttus

Fºt sponsum, gremio suscipe pita гио!
Pa animo gemituspellas, ea corde dolores.
Маm tibi sоlamen дио releveris a dest!
9uive tиas maesto lacrymas abstergetab ore.
- Et quite faustam reddere perget, adest!
* r - *** -, ,…,Idem.
7.7 .
** ** * ** * * : , , ,,,
- - - - - - - -
* * * * *

- - - " II. - - . .

И. i 1 d. ... . .
Tri měseca istom projde danah“
Лatrag ИЂla vrati se postana.
Иtkoj jeli sede na grančicu, º
. . Pak uz tanku poče pevat žicu . .

Slavonio! zemljo od zemaljah,

Desna ruko carevah i kraljah!
 — 21 —
- Oštrovidnih gnizdo sokolovah,
Plodna majko silnih vitezovah!
Baci zastor koji te pokriva,
Briši suzu koja te poliva; “

shiti cerno, tužno i nemilo,

| Pa svečano oblači odilo! -
Sve pozovi što je kervi tvoje,
Prijdi slušat glas strunice moje!

Nemoj mislit da žalosne samo

Stvari pëvat mi Vile imamo.
Nisu samo vojske i ratovi,
Puste zemlje, srušeni gradovi;
Nije potop, glad, bolest i kuga,
П potrčba kaka budi druga;
Nije samo plač déce za ocem,
Podložnikah ja l' za Vladaocem;
Nij' vojnikah često uzdisanje,
Za vojvodom hrabrim marikanje;
Nije jauk stada ugviljena,
Od čobana sladkog razdiljena,
 *

— 22. —

Код il' smert mu užasna odnese

Il' šta drugo od njega otrese:
Ove samo i slične prigode
Gudilo nam u rukuh nevode
Žalosno bi bilo stanje naše,
Каd bi, od čeg sva stvorenja s plaše,
Kad bi s onim samo zabavljale,
Ono samo narodom javljale —

I veselje naše žice znaju

I za radost razni glas imaju.
što je sladko, prijetno i milo,
I nas blago nebo je učilo;
I mi vedre milujemo dane,
Na zgodnije spuštjamo se grane. —
Rad je pomne pévamo težake
Pod oružjem nego li junake;
, Milije nam opočiva oko
Kad pogleda na polje široko,
Коmjic, volak di mekote šara,
Di certalo kërku zemlju para;
 } — 23. —

Di se miče brana i motika,

Di vesele möbe stoji cika:
Nego kad se vojske utabore,
Svoje bêle razviju šatore;
Gërdnih topov" kad ustane ruka,
Zviždja konjah, silnog ljudstva buka. ----

- у

Dražje kosce mi motrimo mlade,

Kad zelene stupe u livade,
Pa kad počnu travne stene cipat
Okolº sebe bedene nasipat;
Sladje našim u ušima zveči,
Ljubeznije bližnja gora ječi,
Potupito kad gvoždje okivat, –
Jedan drugom kad sédne odpivati
Nego kad se gorde vojske skupe
Tverdim sercem te na grad narupe;
Neg kad na se težak oklop vergnu,
Кervožedno oružje potergnu;
Neg kad bodar vojvoda namigne,
Za njim mložtvo glas juriša digne.
с“ „“. - “It
“

— 24 —
Мi volimo njivu pogledati,
} Kü žetelac mložtvo zašajati;
* Di devojčad, da s létne od žege
Sačuvaju, vezene oprege,
мотČad pako listine široke
okol svoje svezav zatioke,
Zaokupe stabla ponosita
Оhºle raži, ja l' pirnoga žita,
Kº sebº lakomim rukam primicati,
Oštrozubnim serpom presicati;
Težko snopje na žutom ležeće
Stérnju, čini veselje nam veće :
Neg kad oganj znoj težaku lati
Sladku serca pa nadu mu smlati; -
Neg kad ljuba zaručnika svoga,
Mladjan sinak ja i oca dobroga,
Ki su pali strašnome u boju
Za premilu Domovinu svoju;
Nebrojenih zmed tělesah ištu
Po nemilo – kervavu bojištu:
Da, ako baš smertonosne rane
Od dušmanske ruke im zadane,
e м

“, “

*
“
 “ — 25 —
Izvidati mogli i nebudu, i ,
Svoju srčću bar oplačuć hudu,
Na 'nom městu di su hrabro pali
Drage svoje lěpo bº ukopali,
Tužne grobe čversto ogradivši . . ..
Kol' njih miris-lipe posadivši,
Za da njihnu debelom u ladu i . ..
Najkasniji potomci imadu
Od svojih se spomenuti starih * * *

Ter onih ih slěditi u stvarih, -

Коimno su oni bavili se, ** * * :,

I u rodu svom? proslavili se; ...
º Negº pobede věrni pametnici, , , ,.
Koje zgrade umorni vojnici
Od ulomak bojnoga alata . .
Po široku polju razbacata. —
Tverde kule, cvateće gradine,
Neg' po gorah suzne razvaline;
Kad uboga Otačbina Oca, * * * * *- r

Kad podložnik željnog Vladaoca,

Kad pastira stado dobrog prima;
Negº kad im se to blago otima: а
 — 26 — у у
\

Tad radije, i tad istom samo „“ . .

Pravo pčvat veselje imamo; i < .
Tad radosne, inač plač se zove, , .
žica naša izvija glasove! - - - -
I na takve sada te pozivata»... -
sědoh takve da ti objavljiva".
Аli prije, negº dojäem do toga
Primi što od putovanja mog“
“

spominješ se kako si me slala,

Аl' kako si i odgovarala
Da neidem u Serbiu platnu, -
U Bugarsku nit u Bosnu ratnu,
- Da neidem u Krajnske beadine , , "
U primorske zelene ledine, *. у

Rekav”: „tamo neće te práтih, “ * * **

-“
Tamo neće znat te razumiti;
Tamo će te gerdit i psovali “ “
Budalom te Slavonkinjom zvati.“ —
-
Gorki sičan takih rěčih tvojih - " “

Njedar vatru je taknuo mojih: “ “

* ** * *
 — 27 —
Je l' istina znati hotiući, . . . . . .
1)a je na to spao puk mogući: j .
Da nemisli obćeg dušmanina..., ,
Kakº iz svojih izgno bi planinah, º
Kakº bi jaram smetnuo pogani,
vrat vitežki koji ljuto rani; i * *

Kakº bi zakon i stare uprave, „“, „ ...

U praotac uveo dubrave; , .
Kakº bº u svomu, svoj, medj svoim bio,
Merzke sveze tudjin prekinio: ... -
Već da jedan s drugim tak postupa,
U vlastitoj da se kervi kupa; -

Već da penje jedan drugom stupu,

U propastnu turajuć se rupu; -

Јеđan drugog već da kervcu zédja

Ma ih jedna zatvarala medja! — \

- Ohiom Fruškom spustim se k Zemunu,

Krilah mojih pa berzom na čunu „
Prevezem se, di Dunav lukavi . . . .
Slabu Savu nemilosno davi. ““ -
у
 — 28 —
Tužno zemalj motrila sam stanje,
IDi krunjeni vladaše Nemanje: -

světla kraljevºdi bjahu pristolja, -

Žalost, tuga sad je i nevolja,
рi gradovi, krasne reerkve biše.
Glasa, traga od njih nema više i
* Ka narodno kriše blago kula,
Nečistoga sad krije Stambula;
Dizelene pružahu s livade
Sad tam šume, izvaljane klade ;
Radost roda, di čobančad mlada
* Svoja mirna napasaše stada,
Di težaci zlatoklasna polja —
Ima 1 sršća i neznajuć bolja
Znoja svoga plod milo gledaše
Сledav serce k nebu uzdizaše; -
- Al' štedim te! — sve je naopako,
кudgodj projdoh, svud je, svud je tako.
Оd Avale, do Mokre planine,
Gostoljubne odonud do stine,
Koja starca primi Radoslava . .
Kad od sina běža Ciaslava;
 — 29. — *.

Jadranskoga hoću reć do mora —

О boljemu nije ni govora! , - e s . . . |-

* * * * * * * - ек- . . . . .
*v

Al' što većma žalost umnožaje, “ ** *

- » »

Veće sercu što jade zadaje; „“. ****-

Što ni sama dokučit nemogu, i vi- | *

Је, da zlobu neku i neslogu - i t.
Jednoslovnim, kud sam prolazila, X
Меdj narodom jesam opazila.“ - .
isvemogući, mislila sam, Bože: “ . . .
išta li uzrok ovom biti može? -
Ta isto nam kazuje svagdanje ““ -
U naravskih stvarih uvězbanje: “ .
Sva stvorenja svoju spodob traže, -
Golub samo s golubom se slaže; “ .
od kobea se slavuljak uklanja, s
Kos na kosa věrnost se oslanja; " |
Runne ovce od vuka se plaše * /

Rad jelenče za jelenih kaše; * : -

Vidjala sam di za sérnom šerna
Prčko svakog rado skače térna;
* ** * * **** **- и « 4
 4. »

- Vidjala sam – al znam da i ine

Isti zakon imaju živine!“ “, “
čověk samo, koga razum vodi,
Ta božanska komu iskra godi, - „“
- slušala sam dino jedan peva, sa o A. %.

PŠvajući grozne suze lěva, i .

, Raj kako je izgubljen kazujuć : .
Zlih duhovah slogu opisujuć: „ . . . .
„Neperima, nebrišima gloto, ci
„Nerecima za ljude sramoto * . . g

„Vrag se s vragom milo, rado druži,

„Vragu caru svagda věrno služi, a
„Stogod jedan izmedj' njih naumi,
„Drugi, šta će, odmah i ruzumi. , , .
„skoči, rekne: ja na to pristajem . . .
„Za učinit to pomoć ti dajem!... “
„Nit se jedan kad drugom protivi,
„Jedan s drugim umèra i živi. . . .
„Čovek samo gorji je od vraga,
„Ljubav, sloga jer mu nije draga.
„On sam ludo veselje nalazi, . .
„каa se rodjen brat s bratom omrazi;
- *“

*
 — 31 — v -

»On je samo kog duša neboh … “ “

»Kad nesretno narod se razkoli, o- из
»On, kom serce kucaveselije, at
„Каd umotridi se kervia bjeles, in
Tako slavni pčsnik podvikuje, „а кr
zlobne ljude i kara i psuje o- o „:5
Cověk, velim, sam čověk ćoravio, i::
Zakon ovaj tlači od naravi, ono, i ja
Оn se tebi protivi o Bože!... „“ i „“:
Brata svoga kad térpit nemožete, „“.
To videći, i tomu podobna, - –

Žalost me je napopala grobna. **

Nespomenuv odkud sam, ni šta sam
I zaista uzrok imala sam, — "" , i
Suzno oko k nebu sam dizala . .
Javnim glasom onog proklinjala “ “
Perci tko je pa
ДУ to narod — zlo
o nesretnik
oboria; 7““
bio “ - Х

Тот neskladu tko je uzrok dao .

И ečnog mira dotle neimao,
Вrat dok Drafa svoga пеpoljubi,
Резти. svaku pram njem neizgubi/
« /
„“ “ -
–
 — 132 —
Kº bogatom se tad krenem briegu,
Di se i sad ljuti orli legu; - u |-

pi ograna, Bradila i Tete“ -

Bojne něgda križale su čete,“ i “
- Di se mnogi zmaji rodiahu: “ . . .
Масedonom koji dodiahu; “ ( . . . .
Rimu jade, koji zadavaše, “ ““ -
Silni porod, Ilirci se zvaše, a ve
slavni stari - mudra vele slova —
Slavonio tvojieh sinovah! —
. » s. . . . . . . . .“ “ . ..
Još na sinjem dok sam moru bila,
U svom sam se sercu veselila . . . .
Da, kud idem, bude, bilo,bolje, ... .
Da, široko kad stupim u polje,
IDi za pravog zakon primit. Boga,
I za kralja okruniti svoga,
Виđimira, kako pero piše, .
| cěli narodu. sabor se zbiše: ----
- Da s' rekº, tamo i sada nahode
Slavni tvoja praunučad rode, |-
 »
< * --

- |-

,— 33 —
кој tebe neće se stiditi, . . . . . . . .
Medj' kojim će veća ljubav biti. нег г
Al' žalosti, triput čemernije, , a
Al sramote, kojoj ravne nije! . ..
Iler vodo! ti si me primila , 4
Ti iz mora u zemlju unila, „ „ . . o na
što se suznom nevěruje oku, s 4
Tebi nek se věruje svědoku. i : -, * i
- .. »

- Slava kud je naroda propala, “

od kojeg si ti ime dostala?” ““
Jezik kam je vitezovah starih?
Kakva sada réč tam gospodari? --
Каži, stara tako bila voda ;
какwatam je, – nebilo je – moda?“
Koji rimske krave je vabio "".
1 od robovº samo jezik bio, " .
Моđa svojih diže ga na krilih, se º
Da domaći, sladki već i mili, te 8.
U vlastitoj zemlji se nečuje; — “X”.
Tak kukavno moda ljudstvo trnje f –“is g“

: c -" _ S 3. “ » . . . . «

|
 — 34 — -

Alexandro i svéta vladaoče! . . . .

тvoje ovo sad da vide oče, “ “
Bi, viteže bi ih oborio,
Каd, kojim si ti sâm govorio, “ “
Kojim něgda vèrne saveznike “. . . .
Kazpaljivo u boju vojnike, - - -
Kad bi, velim, umotrio jadan, - 8 - - -
pa je jezik sad postao kradan. * * * ;
- Pitao bi kukavne unuke,
Po neplodnih ah gorah ajduke, . .
šta ih praznih po pećinah goni? . . .
Pito bi ih, — rekli bi ti oni:
„Ne kervavo — kog se još neboje
Kano davno ni vrěme u tvoje, —
„Ne kervavo oružje, ni sila
„Tudjih junak nas je uplašila, i … . . у

„Već od naših Banah i Knezovah

„Zla smo kralju!... dočekali ova. - - …

„Које stranske nerazbiše vojske,

„Kroz vojvode propadosmo svojske.
„Lakomost je — od nesklada séme, A.
Pravi otrov taj za ljudsko pleme :
 *

— 35 —

- „Lakomost je sve to uradila,

„Brata s bratom, rod s rodom, svadila. -
„Takº nam zemlju, tak oteše more,
„Tudjim rukam“, nas ove u gore,
„Nas u ove uzbivši planine -

„Medju gole ove kralju stine! . . . . . .

„Таk stare se nespomenuv slave . .
„U razkošja turivº perje glave, * - -

„Sad lakomih unuci vojvodah , .

„Nevrědnog im nebilo poroda , , .
„Eno blude dolº a nas se stide,
„Běže kad nas kog zdaleka vide.
„Kad tko od nas što želi dobiti, —
Nužda kadkad téra i robiti —
„Dol pred one mora ulaguše s -
„Tko je, lagat mora preko duše; -

„Slavnu, kralju kerv mora tajati

„Ako misli čovekom se zvati.
„Svoj odbacit, tudj za naučiti
„Jezik mora tert se i mučiti!“ —
- v. " - - -
|- “ 5. “. . . .. .. .
 — 36 — |-

Ah nesrčtni istina je, rode!” “ “ “

| Stobom sperdnju veliku sprovode !
вопараrte već se nerodio: ““ -
ш ti si ga u serce zgodio, “ . .
Ti si uzrok, da sad opet novu - - - - *

* ** * 8. -
Iliriu, slavno ime! zovu: -
Koja hasna od takva imena, “ „ ““

Slavnog u njem kad nema plemena.

Bacite ga, nek i njeg nestane
Nek narodu nezadaje rane! — за

I ovo je Slavonio mila! - *

мот na putu što sam opazila.

Serce mi se u persima krene
Tvojih rěčih kada se spomene:
„I pram meni jedne sestre moje
„Zlobu, pizmu u njedrima goje,
„А druge se moje kervi stide
„Tvoj gledat će da ih glas obide.
„Još udesa koekakve sprave
„Druge gorje nego mene dave.“
 \ *.

— 37 —

Istina je, strašna je istina,

Tverdo s rodom postupa sudbina.
Al netuži majko poljubjena,
Nij' još svaka pomoć izgubjena.
Nerazložne koji za živine, «,

Kako znadeš, očinski se brine:

Taj čověka neće ostaviti,
Оn od zla će i njeg izbaviti.
- On zlo šalje, da dobro izlazi,
Jer veselja u zlu nenalazi.
Njemu dakle, njemu se pomoli! . .
Na molećeg ljubko gleda doli,
Brigu, žalost, nesreću i druge
Koekakve njem pripusti tuge.
Оn ć od ljudih činit milosnije,
A ti glase slušaj radosnije:
м

Kad sam došla u Zagreb bieli,

Već sam čula sestrica mi veli;
Znam kod tebe šta se je zgodilo
Znam ovamo šta te je donilo.
- x - .
Žalost vela! — all tužna nebudi *

Nenamitna to je kocka ljudih,

Danas jesu, a sutra ti nisu
Tomº zakonu podloženi svi su.
НОakle šta su nevratime stvari
Ti neplači već suze otari. - |-

A evo ti svi prostrani dvori

Раk se dugog od puta odmori, -
Da možemo putovati dalje - - -- -
Tužna kud te Slavonia šalje. -
Sama pomoć da mogu, bi znala,
кoga bi joj za pastira dala.
Al' da vidiš kakva j' ljubav moja
Pram njoj, budem pratilica tvoja:
мојеu ti se zaklinjam u dvoru, “ “
Ili kopnom, il sinjem po moru, -
п laganom nuždno je po zraku,
II po danu, il' tavnu po mraku, - :
Věrna ću ti drugarica biti, .„.. .
-
Puta stobom tegobe děliti.
Јег znaš sestro! sve štogod je tvoje, *

Вila salost it radost, jest moje,

“.
 — 39 —
Жo dvě bližnje jednog debla grana
Jedna jesmo za drugu stezane:
Tkogod jednom od nas, tkogod streaе,
„S” obadviuh voće osiplje se!
Mi dvě jednog mamo prijetelja
Jednog sestro / i neprijetelja
О! imamo! prijetelj je veći
Našoj svakda naklonjen je srěći.
Kº njem ćemo se dakle uputiti -

On prazne nasrneće odpustiti!“

S ovim rěčma ljubezna je mila

Zagrebkinja sestra me primila.
Jedna s drugom dosta smo zborile
Kraj sve tuge vesele smo bile.
Za dva, za tri u nje družtvu dana,
Mog je serca sklopila se rana.
Put tad k Beču najkratji uzesmo
Svratjati se nigdě nehotësmo. - -
A zašto bi? kad sve što možemo .
Samo želět odt, njeg dobiemo.
- -
* „“.
 — 40. — |-
- “.
*.

Napolº puta istom što smo bile:, ,

„шirkinje!“ – viknu nešto - »Vile !“ -
Slavni Beč je zapověd mi dao.
Da bi vama kazati imao
Коa njeg da ste veloj u ljubavi,
Vaš prijetelj da je svakda pravi. '
I da nebi mislile da laže - - -
Za potverdit i dělom što kaže
Supričelje poljobonom viću
Vitezu je do Radoševiću, - --
slavonkinjo tvom zapovědniku,
Što veliku služi ti na diku.
Al' da tebe nebi ozledio . . ..
Drugog ti je muža odredio,
*v - • **
i
* 3 *- -

I baš sina, silodušna lava, |-- . . .

Colić Marka zmaja petoglava: ,
Da te brani kano sinak majku,
Majka u njem da imaš babajku,
IDa se njime dičiš i ponosiš, „... .
. Po njem dobiš što želiš i prosiš. . .
- Izabrane samo vitezove * * *** -

- Beč na takvo dostojanstvo zove,

 -- — 41 . —
Věrnost, hrabrost, serčanost, mudrina,
Priporuka njihna je jedina. . . . . . . .
Svaki mora, kako se porodi „ z “, “
Ljutom Davru da živi i godi. … :
Vojne trublje strahdajuća buka, , . . .
Bojnih topov zemljotresna ruka. - i “ r
Njima sladka mora pesna biti, -
Serce kº Caru svom ljubavju vriti.
Sve pak ovo — dosta, — on je tvoga
Sid dostojni roda vitežkoga!“
»» »
º < "

тako glas nam. I tad ga nestade -

Nevidimo nevidjen propade. . . . .
Udivljene dugo smo stajale i tº
Misleći šta bi činiti imale. . . : „ ..
Pa, tko bio da bio, nelaže A, , .
Sam dogadjaj neobični kaže. - o i
Al sve misli na jednu smislismo г
“Zurnom nogom, k Beču, sº otisnismo, - |-

Da molimo, što je započeo s je o

Кsrčinom nebi i sveršetku doveo.« *
 — 42 —
Slavonio malo si kazala “ . . . . .
Malo, malo, kad si rhe poslala, i
Od lěpote glavnog ovog grada« . . .
I od muža koji njime vlada. , .
Ja sam Vila, bitje visokije, o
Al' u stanju žica moja nije . .
sve krasote one izbrojiti,
Od njih pěsne ja neznam krojiti,
* |- -- - --

O kako je, — kralj mu ime daješ,

Za otca ga dobroga priznaješ, -
Poluboga morala bi dati “ “ “
Ime njemu, angjelom ga zvati! —9.
O kako je rado nas primio, - |
Kako ljubko s nami govorio!
„Što vas k meni, samom neveselu
Amo goni, štiem vam na čelu.“
„Ја Već znadem, iz daleka veli, -
„šta od mene vaše serce želi.
* * -
„Sve ja znadem, al' budem i lice
Оd svake vam oprao suzice, -
 *

„Znam ja vaše zasluge céniti,

„Vaša věrnost moju krunu kiti,
„Vaši sinci za pristolje moje
„Сегne kervce neštediše svoje.
„yi ste svagda mile sestre prava |-
„Sibi mojoj i, světlost i slava, “ , А У

„Sama vaša kad čuje imena ... - *

„Мој protivnik, klonu mu ramena. ---- .

„Moje serce nemože gledati. **

„Vašu žalost, a pomoć nedati.“

|- - - ** - - ме

z - - -- * *- -- --- - ---- * - g
ra - “: * 4.

e- »»

„Vaš običaj, zajmna ljubav stara, * * **

**
* * * *“ -
- „Iz lica vam želju progovara: -
„Који бада svezu narav steže . .
„Nek umerla ruka nerazveže; “
„Mi i od sad jedna drugoj mila
„Ulicati rad bi se pod krita :
„Vaši sinci, od majke rodjeni “ “

„Junaci su, na od kog vodjeni, ** * * -

- „А“ tek onda iz njih budu laviº
»Svoj kad vodja na krilo se stavi;
* * * * ** * *-» » .. . . . {
-

* -
 „Naše mirno, veselo je stado, , ,. . . .
„Keara neće, ma tko njime vlado,
„Аi tek onda njemu ravna nije i “
„Kad vlastitog čuvana dobije: "
„Usta vaša to hoće da kažu,
„о! ja vidim oči vam nelažu. “
| „Таkve misli sve kamenje drago,
„Svako světa nadvišuju blago. . . .
„U istinu, ja se obećajem - “ “
. „Reč kraljevsku v zalog vam dajem,
„Sta ja samo učiniti mogu,
„Tu ću ljibav, tu uzderžat slogu.
„Da, što velim, od zbilja vidite, a
„Natrag hitro u Zagreb idite! - --
„Slavonkinjo!- za tvoga, pastira … 3
„Kukovala kralj ti odabira. — a s . . .
„Vernu vašu dècu pozdravite,-
„I veselje srětno probavite, - -- - .
„Moja ljubav bude vas pratila, - - -
„Svu nepravdu od vas odvratila.“ -
To govori a vrata otvori, “. . . .
To izusti, nas milo odpusti.
 Slavonio dovde žiča moja -- ----
Za ostalo briga nek je tvoja. .
Tvoju žalost vidim utišenu, “x” os
- Tvoju moljbu vidim uslišenu. |-

Bogu hvali i kraljevskoj kruni, a a

Vruću tvoju što želju izpuni.
- Ja odlazim, srčtna budi s njime - o
Nesmiem mu ni spomenut ime!
Моја žica prije malo, danah“ , NY
INa gudilo istom privezana
Tog veselja , te pévat radosti ***?
Nije kadra, dakle slaboj prosti!
О! eno ga, na susrět, mu hodi“, ““
Kakve znadeš, pěsme mu izvodi!
Ја оdlazim i vesela ostala, А .

A tužna me više ti nezvala,

- -- -- „“,“ ,“ “
Bekši Vila to s grane se spusti -

U gaj bližnji ter odredinu gusti.

* ** * *.
* - 3:
i“. . . . . . - * * * * 3 * - - - - * “, “

* - * ** *
и T
““ i“ г
4. -
“ * -

- "- " - -- - - --
- -
- -- -- -- - -- - -
|-
--
 |-
|-
* , , , * * *» » t - ** -- -- -3 ,,i ** * - *
|- *“ - , - и * », « » » » » » »» » » “ . . «

|- Аdstabas fuerant dum s tristia tempora

* - „како ветрет, за се, и
Pit modo, dumiredeunt tempora
* У • *
laeta *. - •“. ** **

in “, “ at fugis user- ***, * - |-

. Gratta sad Patri! gиisic huie providet
Y - “. . . лази се отба, ни fr“ zar *
„“ ve , modo guae Rebam, jam mihi dulse
* *****So? сапат.“ - -
-“ |- - -

º sponsus adest, resonate tubae, tormenta -

|- |- 49,

|-
на fса
:
: ndeja boafe,
naе 1.
"... . . »-
* * *
e
. .
-→ * *

| Tympana 4 campanaе! clangite, po

- * :: :: :: :: :: :: :: sus adest! -
* „ . .
*- . . . Idem. —
„“ . . . * — * “, “ : - i м

2“ e

' . .. .
| », « » »»
Si*“ - a, - v- o n i a* |-
- - -- -
\dº

Sta? zar samu zlo te nevidilo, -

--
samu mene zar ostavljaš Vilo! . .
|-i|- - Čega ti se nesměš zauzeti
s koje strane ja ću započeti? |-
* *
. . .
}-|-|- -- * - -x

* |-—|--|-|--

*.:::*.
|-
|--

|---
 — 47 — -

--
što je istom skrovna želja bila „“, a „g
Veliš zbilja da sam zadobila? „“, „“,
*
Ваda grozne suze prolevati - „. . .
A sad pesne radostne pěvati; *o or , i
in Sad nesreće gorku. čašu piti, ** rana : з
- A sad Vilo! najsrčćnijom biti, nazi, “
{
Каži, kaži, da l' je ovo malo, za „“.
U čija bi kaži njedra stalo! “
- у јој
i TE
Čје SerСе 4o bi, podnielo „“
* Cija usta to nebi, sapelo! i do +3
Moja duša svavideći Bože! ““,“.“
Tebe slavit zadosta nemože se u „“, “
Nedokučno upravljaš narode, a , , , ;
Mudro ravnaš sve njihne. prigodo! 1. 7. f
Srećan koji svaku nuždu, svoju , , , , , х
U prejaku metne ruku. Tvoju
Srećan, koji, kad ga šta zaboli.
„“ у
“. . .
{
- Tebe, oče!- u pomoć zamoli. *** ;

О! eno ga! eno sa eno ga

Eno moga pastira željnoga i º
- -

-
{ са

S” koim bi ga rěčma pozdravila, - }

* „“

S” koim pesmam dan ovaj slavila! |-

}
f
 Кukoviću? Sunce ožidano 1. до
Кukoviću “dobro meni dano 1 : . . }
“
Primi radost i veselje moje, ,
Věrne od sad zaručnice svoje. -
О! pastiru od Boga poslani ““ - . .
Od dvora mi sjajnog darovani : c
Primi na Te čekajuće rado, e ,
Primi Teb se predajuće stado!“ of
Primi mene, primi dècu moju “ . .
Pod očinsku brigu, ljubav svoju!
***,
Kukoviću / nij'dan pastir nije . . «
Tako srěćam cèle Panonije, i o
Јег koji su, tebi je poznato ,' .
*
, “
Pervi ovo napasali jato; - . . . . -
|-
Znaš zakona spasonosnog stupi, “ “
Petar, Pavo, da bjahu biskupi, “
Pervi pašnik ovaj otvorih, s. :
Pervi stadu, Tvom odsad, dvorili. -
U Serminu, sad je Mitrovica - i -
Perva im je ovd' bila stolica, º
Celog poslě slavnog Ilirika º
što postade i glava i dika. “
*
 U Vinkovcih, chair tada,
I u Murza, kod Oséka. grada; -
U Kraljevcih, i u Cereview,
Knjige kažu stare кukoviću º
Da su něgda pastiri stajali,
Кervju istom stada napajali.

Dakle koji onda za se biše,

Кијkoviću / Tvoj u tor se zbiše; *

Jednog Tebe za vodju primaju i

Jednog Tebe čobana imaju.
Ahi i oni tam čak preko Save, *

Razne koje neprilike dave, -

U Te suzne oči upiraju, -

Nadu svoju u теђе stavljaju:

Da, pastira bud i njihnaime - --
Na seb" imaš i diсis se njime, -

Zaman nebi takº se nazivao, » -

У“ ih ljubkim okom pogledao,

Ter čimgoder samo mogao bi ,
“
Težko brčme njim olakšao bi º
 — 50 —-

каŽi, nemaš čim dakle s ponosit?

Više l'dаmožeš
Nego Ti od Boga
тi u pomoći bude prosit, • -

тvoje negº da blagoslovi trude:

pa na priměr Tvojih predcev slavnih,
- Poso srětno môš obavit glavni,
clavni poso brižnoga pastira,
. Istom štetom vlastitoga mira. “ -
- - |- * Sv. -
" Kukoviću J. ime ti cvatilo! | - |

кukoviću / dobro Te pratilo -

oko, uho sve u Te juperlo
Сuj gdě svako vapije Tigerlo:
„Тај се, taj се magle razgoniti,
„Željnu nama světlost pokloniti!
„Taj će věčni sebi venac splesti,
„Zlatne nama godine dovesti!“
п vi, i vi sladki sinci moji! . . .
I vi glasni vitezovi, koji , -

тоlike se česti dobaviste

Моје ime tako proslaviste,
 — 51 —
Ej, tako vam britke ćorde vaše,
Neprijelju koja strah davaše! . .
I tako vam prosta muka bila
S'kojom sam vas majka porodila!
- I vi, velim š njime se složite,
Moju sretju i dobro mložite!
Иše rukuh više bo uradi,
А svom rodu koristiti sladi / -
-- - - Х “ e ,

Иf pak тода којt se imena, º . . . .

INevernog vam nebito plemena i . .
И“ pak mene koji se stidite, " " ,
I brez traga od mene idite, г

Пe se mojim rodom nezovite - у

I ljutih mojih ranah nenovite I.

Mijº bo gérdje na světu nakaze, e
Лед” su deca koja majku gaze.
Аежаћеalni zaman se dišete,
Proti meni k'o cervi gmižete: “ |-

ASve propada, propast cete i vi, a

Slava pako navék тоја živi! . . .
- *}: - - --
- “. . . . . . 4 */ ““ -
» »
. . . . — 52 —
Аr i tebi norvatska sestrico!
Teb Zagrebu, Banova stolico, . .
Beč i tebi moram „lepo hvala!“ - 5
Opet otca što si meni dala.
Za sad drugo još ništa nemogu,
INu se kunem svavidećem Bogu! . .“
Сéli svět će věruj mi viditi “ -- 9

Da zahvalna i ja znadem biti! - -

A ti kralju! navék kraljevao! -
Koji si mi ovu sreću dao.
Šta bi tebi za dar prinosila,
Каko tebi zahvalna bi bila? -
Tko Zrinjskoga Nikolu neznade,
кој" za zakon pod Sigetom pade,"
иeonidu ilirskog imenom, , ' .
A Šubića rodom i plemenom? -
** *

. Od Horvatah tko nepozna, Bane,

Ljute zmaje, slavne Frangepane?
Tko nepěva Kinž. — Pavla — Kneza,
Вrankovića starinom viteza?
Tko neslavi pleme Draškovića? * *

вritku ćordu ja i Gvozdanovića?

у
 — 53 —
Ак мовисоко štogod Bakačevo .
Akº Buzinsko što pleme Keglevo, -
Ako važi što – al' prije glava
| Ostala bi gola i ćelava;
Prije kralju! včruj nego bi ti . . . .
Sve junake mogla izbrojiti: . . . . .
Кervcu koji, kervcu kervce moje, .
Za te liše i dédove Tvoje! . . . . . . . -“
* , -

| Poznaš ove, koje sam brojila? —

Takve svagda budem Ti rojila.
I Ногvatska, sestra moja mila
Bude kralju! to isto činila.
Samo, samo derži rěči Tvoje
Našim Vilam obeć o si koje;
Pa neboj se i ma tko nek udari,
Svi kraljevi, svi zemaljski cari,
Sve paklene tek se dignu sile, ^ -
Nebudu Ti ništa naškodile. -
Naš, naš porod Tebe će čuvati
Na dušmane vatrom će bljuvati !
Kukoviću f srěća ti godila!
Kudgodj iš'o, prěd tobom hodila:

**
 ».

|-

|-

м |-

Još bi rada Tebe proslaviti, |-

* |-

Al' nemogu više se javiti.

- ( Imam kada, za sad oče prosti! - -

|-

. . . o, još ovo, pa nek bude dosti: |-

у вog Ti svoju svetu milost dao! |-

|-
м

pago mi Te, dugo uzderžao! *-

|-
|-

- Zdrav mi Oče, i vesel mi bio, -

|-
*

Dugo, dugo, dugo mi živio!!! *|-

|-
|-
- |- |-
-
«
|-

---- ----
|- * „“ “
|-
* х.
|-
*; |-

|-

А2
--
-
*
*
: * |-
* -- * |-

* -
-

}2 |- |-

|-
*

|-

} | -

: -- |-

*
|-

|-
-

“ |-
mº

š *}“|- |- *
|-
 * * -

- R A DO S TE “ “
c. k. brodske krajišničke Regemente.
ткими РЕsмисАми
Preuzvišenomu Gospodinu Gospodinu
ЈЗ A R 0 N U -

м Ав к U č o L I Ć U,
c. k. deržavno-tajnomu savětniku; com
mandeuru Austriansko-Leopoldovog, kako
takojer konjaniku Marie Theresie voj
- ničkog reda; Pruskog reda od cervenog
- orla konjaniku druge versti, commandeuru
hessianskog lavskog reda; drugom vlast
niku pčšačke regemente broja 39; po
Slavonii i Srčmu verhovno-zapovědaju
- cemu Generalu:
“ prigodom -
kad je perviput kao Feldzeugmeister
(iliti verhovni upravitelj od topničtva)
pověreno sebi Slavonsko-sremsko voj
stvo prigledajuć u Vinkovcih bio.
1) znak preponiznog svog naklona izjav
ljena 30-og Rujna 1841. - " -
-
 |-
-
|----- *--- *ј-
|-|-|-
-г
» »* |-».|-|-
.*.-
“|--|-“ *-
-|-у
|-|---*
- -|-* --|- |-
|-
|--
- |-|-
|-
. »|-
|- -
|-
|-|-|-*|-
|-м|-|-|-
*|-
*--* “,4-*|-|---м
--
*|-|-
--*|--|-|-|-
|--
--
-|-|-|-* |-|-
|-|-|-*
** ,|-|-|-- |-м
|-|-*.|- *.--|-|- •
1 - x--* |-|-- -|-|-*
4 |-
|- |-|----
|-, “- |--|-
|-
- “***|-*-
|-|-|--»--4*
|-|-*-|----|-
**|-*--|-*
--, ““ |-
žve- - - --|-|- -|-Y --|-
---
-e*|-|-*|-"
-|--|-|- . .
|-|-* ** - - - -|-|--.
-х-х-
|-|--
- -** |-* * * **--
|-».|-*-|--
- -|-
„“|---|- - "
м* - -|---
--|-- *|-----*|---».*
|--|----|--- |-
-
*- *
,
*|--|-|--
s…- - -|-|-
|-
|-- …“
**|-|-
|-|- „“|-|- |-|- ----*
-|----
- - -|-|-*.|-|-“ *|---*
».|-|-|-|-
|--- |-*:
*- -|-".- |-|-*—
|-
-|-|-
----*-|-
|-
|-**
|-*-
|-|-|--- - .|-
*.*|-|------|-“ * * -
--|-»|-- * * -
*„“.*|--*
|--- -*.-- |-* * *
|-|-|-|-
|-|-- м**
. . -|-
*.|-{---|--* |-|--*
-|--
|--
- -
»-----|-|-|-* » »
|---
-|-|-».|-*-
-|-|-**|------
|-|-|-|-|-|-у|-|- x|-- :--
|-|-*|-*
----*
-----*-r-|-|-|-*.-
*|-|-|-*|-|-
*|- |-|-- |------
|-|- --|-
|--|-м|-- **--|-|-*у».
-*-
" - |---*|-*
|--*“, --
-|-|- ---* -
|-|-|---|-
»*
|-3. “--»
|-|-|-|-
--
* »
|---“*
-*|-
|-|-|-|-*.|-|-
».|-
|-s|--“--*----л|-
|- -- |-"-
...
|-
|- |-- -|-- " -|-< -|-
„“|-|- |-х|-|-
|-|-— |-*
|-*--|-
|--|-*--
-|-х
|-|-
*|-- “*|-- “*|-|-<!
|-|-|-|-- |-|-
|-|-|-|-|-|-
---|-|-*.|-».
|-|-|- |-|-
/- |-
|-
|-\|- -|-|-
tri“ :r., “ “, ““, ““,“******----
- - " …- i - e, &“, ““.“ “.... » » » » »-----------
* * * * ******* ** *““,““42,**4----»“ 1,-----
- -
. . . ». . . . . -.“
***: --
* * * * * -љ8. - ** * * **-*-
 — - 57 — -

вворsкA вЕCIмеNTA I
NAJVE ĆE м U svoм. U SINU.

Зајci meni o sine predragi! . . .

>li skupa i oče moj blagi! „“ i „“, “
zadost, koju serce moje krije, - „“ .
7šako da ti izjavim drugčije? , .
Сsim pesme prikazavº ti ove . . . . .-
,e r . . * : , 8

odstu koje onu ljubav slove; - -

|- |-

Сnu ljubav prama kralju svomu, - --

b"jubav onupram Rodu i Domu : -

—zvan koje niš nije čestitog, . . . .

outa, čina nije plemenitog. у у - “ |

*
 - - -
*
, 7 -

s — 583 — -
tobro
ci svomznam
rodu bo,
ime da, čim sam toliko
si veliko, *. I
.

Фlasovito i slavno dostigo, -

Фd své bratje najvišje se digo:
ca će velim, milo biti Tebi
р-k i drugi to zbude u sebi.
Nkivu to jest ljubav prama domu,
»-pram kralju i rodu milomu;
<těrno dužnost da izpune svoju
- -lº u miru, il' kervnom u boju!
| 2šoja li bo može biti veća “ “
*adost majci i dika i sršća — *
""
* -

>šta drugo i jest Domovina * * *

bjubka svakog negº majka svog sina? -
«-unake negº kad medj čedam broji -
esvom krilu kad lave odgoji! - и
еužnost pako tkogod svoju čini,
сnaj junak, onaj lav se scini, .
зеđјtim, premda od sinovah inojili **

- eizveličat svaki me nastoji: “

** . . - *
 zavnog ipak nisam Teb" imala, - -

Cd kako sam na světja postala.

takle sine, dakle diko moja! I
cizmi majku pod krila me svoja !
* - - »-i

, UZine, rokoh, o oče i sine!

-gažu i još šta rěči materine: “
сbazri se i na drugu moju
zilu décu; a na bratju svoju!
-- 7 - , „“ - , - • ; i,

-
-

» “ |- -
»——- * “,

* *, » » -- * *, s •

* А »» ; - * -“

* ** * : , , . »
*

-
-: - - - - . . . o »
- - - - - -
-i - | - - - -

- |-

|-
». - * у -----

. . * *
- -
|-
* --
* , - …
» . .* , , * “
* * *
c - - "- *

|-

- “
«
 — 60 —-

*
* * •

a r an i č a r. *)

Cversto stoji ko klisura , а

Kad navali na nju bura 2 .

Proti sili Ottomanskoj -

Kak i drugoj koj dušmanskoj

Silni, hrabri Graničar Grep.)
Věran svagda kralju svomu,
Věran rođu, věran domu.
Blago svoje, i kerv, da li
Isti život datº nežali
Silni, hrabri Graničar (rep.)
Y

*) Poleg jednog némačkog rukopisa

Копstantina ИVunsa slobodno.
na ilirski prevedeno.
 r \ | 1
* |-

Kad ga kralj u boj pozove, a

Slavne svoje na dédove -

Čim on samo mislit stane

Već ko živi oganj plane, |-

Silni, hrabri Graničar Crep.)

- A kad u boj već se digne,
I dušmanske čete stigne, * „“.
- -
Za réč drugu i neznade |-

Negº da svlada i da pade -

- Silni, hrabri Graničar (rep)
Neprijtelje čim pak smlavi,
Bojne sprave na klin stavi,
Ter ne manjim sa ponosom
Vlada plugom, maše kosom,
Silni, hrabri Graničar Grep.)
pvostruka ti dakle hasna,
Аustrianska kućo jasna! -
Ko težak, ko vojak prava
Slika j' orla tvog dvoglava
Silni, hrabri Graničar i Grep.).
 т -

---- |- - |- н - *

|-
|- |-
|- - “ . |-
|- |-

/ *
|-
|-

---- „“
*.
62 -
-
-
„“ |-

Mi pri časti, nit u boju : -

Proměnjuje narav svoju: “ “. . .
Svagda sebº ostaje ravan, i ..
Svagda junak, svagda slavan, , , .
Silni,* hrabri Graničar : (rep.) . . -

„“ -

» »»»
* ". *i
|-
*
|-
-- f *

*. |- |- x a

, у ** Љ 4
|-
|- *
„“ |-
* |- “
|-

* *.
„“
* А -- ».………. “ 2 *

*, |-
A
|-
*
|-
* -
* -- х - |-
|- “ |- » * * -“ 4“ *

|-
- *, -* 4
*
* х * * * “, “ * - * |- |-

-
|-
|- * *

* * *** • * * * * |-

- / , ,*
|-

-
|- - * * х --
*. -“
* *
* * : * * --4

„“. |-
*

|- |-

--
|- |- |1 *
г ».
\ |- "…

|- |-
* x

|-

*
 у

-
|-
| -- --
|- » “.
|-
|- - -
|-
|- *
|- -

-
, |-
.
-
|-

- |- /- t

|- * --
|- |- х
|- |- -

* * * * -ě -i -* - - - - -- -
|- |- г
* -
|-
|- |- |- * *
- - |-
|-

|-
|- -
- -
*
*
|- |-
|- |-

|-
* - II. - ***
-
- -
+ →
|-

- /

|-
šтл sмо ми? … --

|- |-
|-

Mi smo bratjo ilirskog - -- |-

* “,

Sinci plemena. *
|-
* -
|-

|-

… »
Nećemo se dakle tog “ |-

|-
|-
|-

|-
-

|- |-

Stidit imena! |-

|-

- Ta na světu starijeg
- … --
** *
- Nema roda od našeg,
1 -
- Nema od ilirskoga) r » .
- -
.
-

cр. -

“ „“ Boda slavnoga! )
 — 64 —
Svi što poslě slavinsko
Ime dobiše, „

- svi ti někad ilirsko | у

Ime nosiše; -

та роa ovim imenom

-- Starim Gerkom, Rimljanom
Strah, trepet je zadavanih
Ilir lº } | rep.

Koju slavu dédovi

Naši dostaše, .
I njihovi sinovi -
|-
-

“. . *

Věrno čuvaše; , .
-

»»
.
-
. . .. . .
- - -
A ta slava dan danas - ;
Nahadja se i kod nas; , .
Jer i mi smo od istog) rep. у
Roda ilirskog! )
-
 — 65 —
Моže Turčin i Bavar," *

Prus može znati,

. Isti Francuz ovu stvar
Može kazati, -

Svi dušmani mogu reć.

Kakº Iliri znadu sěć,
Svi su vidi šta smo mi) rep. “. .
Šta su Iliri! - } » »

-
- *

Da li samo, da tkogod
Prot nam ustane, - …“
Samo mili Dom i Rod

Da nam napane: -

О! tada bi spazio . . .
Na kog je nagazio! . . . .
vidio bi šta smo mi) rep.
Sta su Iliri! } -
“
}
$ - — 66 —
- Neka dakle što će tko
}:
* Neka govori!
5 *

Slavno ime ilirsko

}
|Nam neobori!

Sva opakost hoće past

A naše će ime cvast,
Ime, ime ilirsko) rep.

Ime starinsko. ) “

Austrio ti s neboj,
Dok je tebi nas!
Gotovi smo ić u boj
Za te svaki čas!
Samo i ti nas brani,
Pa svi tvoji dušmani
Pasti cé od junačke) rep.
Buke ilirske! - ) и
- ј
 — 67. —
Samo sloga neka je,
Pa je sve možno:
Zaman dušman ustaje “

Gdě je sve složno, -

Složno dakle, složno svi,
Tko se slogi protivi, - “ - ,*
Nije vredan ilirskog), „ “
Imena dičnog ! } * 8. |-
* - . .“,
* . * * *
* * *

- - - *** 4 * *
} |-

|-
* *

4 “.. . |-
. * }* š

*
* * * ** n
|-
* * * / *
„“.

* “, “ * s * , :
*
н
- -
|-

*
|-
**
• * , * 8. |-
, ј
* |-

* |- • --

„“ i “ ** * * * * : , i * ***** *
|- |- *
* *** - . . .“
“ --

-- * -
“ “ * *
** *
|- * ** ** ; * * ».
. . .“
|-
- * |-
* * * -
и , s : - ( , * * * 4x

|- * * ** &
** * * * * : , , . “. . . .
*
*
- - - - -

-
* -“ *** | 5 0 ».“ *-
*

*
1 /
 - III. * - и „“, - - - - -
- *
* * * *

DIKA slAvoNsKA. . { :: - о
Пstom tavna noć u špilje svoje o
I merkle se uvuče pećine , , , , , , .
вéla dana gledati nemogavši; . ј- г
sjajna zora istom što zasvětli, " "."
Žarko sunce istom se pomoli:
Poranio putnik inostrani,
Poranio preko Vinkovacah,
Cibalie starinom poznate.
Kad je došo kº mostu Bosutskomu
Iz daleka neki tutanj čuje,
Čini mu se terka je od konjah.
Ide dakle malo ponapreda,
I kad dojde na ledinu ravnu
Iz daleka nešto opazio,
Ali šta je pogodit nemože.
Sam je indi sebi govorio:
 — 69 —
Mili Bože! i mila Mario! . . .
Sta l' da s ono u polju pružilo?
Il' su zidi kulam nakitjeni,
Il' je gora listom odévena ? .
Misli putnik nitko ga nečuje , . .. . .
Al' to čuje Slavonkinja Vila;
Vila čuje al' se nekazuje,
Nevidjena već mu odgovara:
Nisu ono, neznani putniče!
Nisu zidi kulam nakitjeni да <

. Nit je gora listom odévena.

Da su zidi, nebi se caklili,
Du je gora nebi se micala.
Već je ono četa od junakah,
A Brodjanah serca slavonskoga,
Di su krute u redove stali,
Klobuci im na glavah junačkih,
Misliš da su zidovi s kulami,
Visoki su, a nakićeni su
- Misliš da je gora izlistana,
U rukuh im světlo je oružje
Kad pogledaš oči ti zasénu.
*
 4

— 70. —
Obzire se putnik na sve strane, i
obzire se i čudom se čudi, , . ..
što glas čuje a nevidi nikog. -

Glede na glas, kraj njeg netko stoji,

Аlº kraj njega nigdě nikog nema , . .
Jer se Vila neće da ukaže. „“ i „, „ ...
Sam se indi odlučit nemože, » »»

Il' bi bežo s města čudnovata , , .

II bi dalje govor zametniо. -
Sve je misli na jednu smislio, - - -
Pa on pita nevidjeno bitje: ,
Kad je četa vitezovah ono , , ,
Zašto su se tako sakupili, . . .
Jer su skupa, jer su nakićeni?
Tko l' su oni što pred njima stoje.
Pod njima su konji viloviti, i .
Uz bedra im bojni mači vise, s
Konji skaču, a mači zvekeću. gr. ,
Svilen-pasi zlatom izvezeni . . .
Zlato im se vidi na rukavih,
Zlatnim partam kape obšivene,
Tko su oni, šta i da tamo rade?
 - … — 71 — -

Tiho njemu progovara Vila: .

Ono su ti sve redom gospoda.
Pervo ti je Pfersmann Generale
Brigadiru krajine Slavonske.
Malen télom, al' tim većji duhom.
U Vinkovcih još se nesěćaju,
Da su igda takovog imali,
Blage, duše, plemenita serca.
Za njim ti je Fröhlich Оberšteru,
Pod njim Doro Kulašom postao,
Pod junakom takº se zapênio.
Poslě njega mudra glava slědi, .
Oberšlajtnant Baron Neustaedteru.
Zatim slěde tri versna Majora i
Na vrančiću Rheinbach Mihoile,
INa zelenku Philipp Reiche jaši,
. A pred četom Lovetto Franceško.
Na imena nemoj ni paziti,
Оna tudja al' junaci naši.
Nestoji bo serce u imenu,
Serce kaže što ti tkogod važe, i
, Sсrce kaže, ime često laže.
 — 72 —
Drugo su ti ostala gospoda,
које реške, a koje na konjih,
Sto u redu medj drugim junaci,
Što zvan reda stali te gledaju:
. Kako čete věšto se okreću,
Kakº oružjem umětno vladaju.
Nije l' milo i samom ti gledat,
Nekuca l' ti serdce u njedrima,
Nekuca l' ti, nebije l' hitrije
Gledajući gibanja vojnička,
Mislio bi, kakº se oštro derže,
Mislio bi sad će se zavadit,
Sad će strašan boj se započeti,
Sad će eerna kerv se prolěvati! .

Sve istina, putnik odgovara,

Sve istina i gledat je lěpo,
Krasni momci a versni glavari!
Al' mi kaži glasu čudnovati!
Аl' mi kaži tko je ono tamo,
što je posrča rečene gospode.
* — 73 —
Viš kako su svi ga obkolili,
Vidiš kako sad k njem deterkuju,
Sad na konjih od njega odlaze,
Kano da im něšto zapověda.
Za šeširom zelen-perjanica,
Célom glavom od drugih je višji,
Glavom višji, ruhom bogatiji: .
Na dlan zlatna na šeširu parta,
Zlatna mu je parta oko vrata,
Na rukavih zlato do lakatah,
Na persih mu zvězde i križevi
Sve od zlata i draga kamenja,
Tko je ono, šta li zlamenuje
ИDa, kad on se junakom približi
Svi u jenput oružje mu pruže,
Каndа bi ga njem hotêli dati?
Šta li znači da istu zastavu
Sveto ovo vojnikom zlamenje
Pred njim cernoj zemlji prigibaju;
Štaj on, da se ono njemu svira,
Samom Caru što se običaje. I
Reč u jednu, sve je drugo lepo,
z - -
 — 74 —
Al' neznajuć tko je ono tamo
Sviuh oči što na se privlači ». ..
Kanº da ništa ni vidio, nisam!

|-

*
Nasmija se od milinah Vila,
Pa putniku ljubko odgovara:
To je ono što sam očikala
Da ćeš pitat neznani putniče!
I što pitaš rado ću ti kazat.
To je, koji město Cara istog
Svake ovud prolazi godine,
Da prigleda u koliko jesu
U oružju momci uvěžbani,
I bi l' mogli, da je od potrěbe
U boj stupit proti neprijtelju,
Tko bo želi nadvladat u ratu
Di nevěšta jakost nepomaže,
Taj u miru pripravljat se mora;
To je onaj, komu je od Cara
Sva deržava ova poverena,
А toliko da je dostojanstvo
Samo po svom dobio junačtvu,
 — 75 —
Po mudrosti i priverženosti ;
Prama svomu Domu i Vladaru,
I sam možeš dokučit putničе, , ..
Čim na persa pogledaš yitežka.
IRéč u jednu: to ti je COLICU I „“.
-

. “ -
““ -

A šta pitaš jer su nakićeni,

što i junaci oružje mu svoje
Tak pružaju, ko da mu ga daju? . .
Sto l' zastavu istu naklanjaju
Sveto ovo vojnikom zlamenje;
Sto li onu pesmu mu sviraju
Koja samom Caru se pristoji? .
Znat imadeš nepoznan putniče,
Da to svakom činit običaju
Tkogod carskim imenom putuje;
Da su ovo znaci od poštenja, “
Kim vojnici, istog Cara svoga
U njegovom štuju naměstniku.
A medjutim premda u obćenu
Ovako je navada činiti,
 пrugi ipak uzrok ću ti kazat
I na drugu ta zlamenja ruku
ovom ću ti izjasnit prigodom. * +, -, * - 4. -

“ º » » » » “

vidiš onu silu od junakah? ““ i “

sve po redu šest kapetanijah,
Pervo stoji Korren kapetane, * * *

IDrugo su ti momci Sabolića,

- - * “ . . 2 :: ::
- v. -
Sa trećima Baron Tkalčeviću, »… \,

četverti je plemiću Münceru,

. Peti Mac je, šesti Vinkoviću.
Da si bio prije osam danah
Tud je bilo još tol'ko momakah , |-

A od drugih šest Kapetanijah i

. S pervima je Berleković bio,
A s drugima Dolacky plemiću;
Sa trećima bjaše Dominković,
Uz četverte Nestor je stajao
s petima je plemić Pafkoviću,
Sa šestima ravno Bukarica
Оd Grubetić plemić i Zvornika.
, sve gospoda redom kapetani
 *

Sa svojimi po izbor junaci, - „ . . . .

Ostale ti ni brojit nemogu , , .
-
Jer bi govor odveć dugi bio. . „“, | -
- -

Dosta, samo silu gledaj ovu! … „ ...

Аl' ne samo na polju ovomu, „“,
Već ako si za Gradišku i čuo,
- "- -- -
e - -
, -
, .-
Za Gradišku lěpo novo město; |
I ako ti znana Mitrovica , , , ,, ,, , .
Ime novo, al' je město staro, a |-

Město
- "
staro, město
„. . .
glasovito,
.. .
o ra-
.„ “ “ . . "
," -".
Gdéno něgda Cari pribivaše, “. . .
Koje se je s Rimom, natécalo, o º “…

U starinstvu, slavi i bogatstvu, i | „“

Оdtud valjda i Srimom prozvano, i
Kim imenom cči kraj sad se zove; |-
I ako si kad čuo za Titel i : ; g
Gděno Tisa u Dunav umiče, „“ . . .
Gdě je někda kerv turska lěvanae :
A od bojnih kerštjanskih mačevah s
Pod vojvodom slavnim Ugoniom:: - -
Na svih ovih městih na taj način da *
Pozdravljaju ovoga viteza, a za iz
- у
-

|
|
 — 78 —
. Na svih městih ovaki junaci,
Sve putniče braća ј“ S

Svi jednoga Roda. plemena, *

Svi jednoga ilirskog imena, *

Svi ovako oštri i vatreni, - . . .
Svi ovako jedri i ugledni. |-

I premda su svi svagda pripravni, - -

Svakog onog lěpo dočekati, “ “
Svakog onog poslušat vojvodu, o
Код mu drago Car im odredio,
Ipak ovog, kad putniče! vide
Tad u njedrih serce im zaigra, “ “
Nčka vatra tad u njima plane, “ “
Nčka želja, něka neobična “ “
мila radost i sladko razkošje“ “, ““ -
Vitežkom im tad zavlada dušom.
što premako svagda se dogadja, “ “

Kadgod njega, ko što rekoh, vide,”

Sada veće ipak svi u njemu ““, “ „“ .
Nego ikad veselje imaju, -- 2 * 3 ***
vidivši ga novim dostojanstvom ““
/
 — 79 —
A nebrojne za zasluge njegºve “ --
Оd predobrog cara narešena,
Kim nakićen pervi evo puta *“ - -
Povèreno seb prigledje vojstvo;
Sada velim osobit na način |-

Svaki njemu pokazat nastoji -

Коliko ga ččni i poštuje,
Kol'ko njim se diči i ponosi,
Kol'ku radost u sercu osěća
Imajući takva Poglavara.
«

Al' se tomu ni čuditi nije:

Jer ili mu gled'o dostojanstvo,
Već takovim cěla okolica,
Nemože se hválit, Velikašom,
Пº mu pako ime promatrao,
Ime mu je ime od junaka,
Od junaka svem rodu poznana,
Koga ista děca spominjaju
- Prije još negº roditelje svoje,
Ime mu je velim od junaka, i . . . . -
Оd junaka, Kraljevića, Marka, , , ,, - :
Y
 — 80. —
Još ako se pridoda ko tome
Da j' on listak od ove gorice,
**

- Da je sinak ove Regemente: - * * *

što bo, veliš, na njega gledajuć .

Sviuh oči da na se privlači,
Pravo reče; jer je u Privlaki
Sretna njega porodila majka,
U Privlaki sat puta odavde.
Оj Privlako selo omaleno! - " ...

Al' čim manje tim glasovitije i

Jer si takva gnizdo od sokola !
Еј da ti je vitežki babajko,
Da ti j' sada pogledati Marka!
Al' da, nebi dugo uživao,
- Jer od mila umert bi morao.
Vidio bi bar, da zaman nisi
4
Za svog Cara kervcu prolěvao,
Vidio bi kako prava krěpost
Još na ovom naplati se svétu !

Sve kad ovo protreseš putničе

. Lahko ćeš mi mislim věrovati, -
\
 * - * * -
-“… - " -

- - - - - - - - - - is
-
Kad ti kažem -
šta svi gor.
* * * :, , , * * *
rečeni- .
* * * -
. .
T „ ““
- vitezovi,itoal'svoiim
A.
najvišeor ovi * : a → * * : ,“,“. |- * |

кi vlastito svojim ga zvat mogu,

Sta u sercu, velim, misle svomu,
a
-
Kad prěd sobom
- - - - „“.
*

-
* * *-

e
“.“ 7° 4' . .
““,“. . .. .
- .. -
.. . . ." - - - - -
-- *а
-

““.
-

ј“ ““ oružje , , ,, .
sim vojnog hayadnog'. рostenja,
The 0"
a “ is,
Svaki junak još to sercem veli: „ . .
„Vidiš ovaj. . .alat * ** * *** . . .
ubojiti?*** “,. „...“:
»» “ . .“ . . . w “ e

„Strašno njim jes istina, raditi „, |-„ . .

- * у . . . . . .“ i. * * * * * :,

“ znaš i sam vježe kako su „“.

„Оnam staze kudiyojske prolaze, i .
„Оnam“ puti kud rač dopre djuti, a 3.3. --

lº sve ništa. - » у “ |-

“
22
O SaIl10
**
у“…
“ev. as pozove,,…,
- - “- -
se
-

„Ako treba не ** uomovinu: - „

|- * *** * *** *“ - С * *
. .* * *
»Svagda evo
*
směsta
; ; ; smo gotovi
; 3o: „“,“ se I“-- -
1 --
„Evo uzmi sve od r
nas oružje!... , . »…“ -

„Pod Tvojom bo. vladom,

-32 - 2° .
i upravom. о“.. „“ .

„Brez topovah gradove uzimat, „. sцу.

„Brez baruta i težka olova: „ „“, и .
»Cete ćemo dušmanske razginjati.“ -
To svi misle pružajuć oružje. . .
|- . . , 6
--
»…“
 — 88 —
A kad pčsma
“TT”: careva
“ . se svira
. . 32, 1:3 se i . . -. . »
Svakog sercegovori junaka: -

„oji i care sa svom kućom jasnom

„Bog te svakim nadario Aaron, “ o º
„Zdravljeni, slavom, srčćom na oružja,
„Što si nam se tako smilovao ““, “
„I junaka takvog nam posladº“.“ “ *} .
" --
... . . .

„коe možemo našim nazivati“. . . .

„I imenom i slavnim plemenom; ,
„Koji pozna Domovinu nišu, pº “ “
-
„I ko sinak prama majci svojoj ““
- • te „“. - „ ... . ." . И - •

„Ljubeznim se pram njoj уkazuje. “ “.

„О, hvala”ti na
-- i tisti. *** takvoj milosti, im
„ … i 2 ili i 474
* “, “
1. G.: - --
„Na milosti i povčrenosti! “E s
„ “ . . . . . . ; - tri to ? »
“ “ “ e
““
» ». ..
„Kunemo se, , uružjem
-
u ruci,
, , , , , * : 2 ", "IJE“ E“.“
crti se o a 1 - - -
„i barjakom svetim nam z amenjem, . - -

у„Kunemo se Bogom
=". istinitim“?,
* - * -у * * * * - н“ i „“ } ----
i: “... “...
„Da- --
ćemo ti svagda pokazati
* * * * * ***. - о е. - * r.
isis
“I wi?
or ** - -

„Koliko smo i mi slave one ** у

“. | 2
}*“ - 44 - 1 (“ у 4. fe - a
“ “. . . “ . .

у?Koju
Ј starijošjoš nam m р pribaviše.“
Pavišes. “ J. -

- / e. g. “ -- н х
„One slave" i onog imena, „“ .
„Koliko smo i mi sađa vrědni“ i „“
- istalas«, »ancira da “ s }.
|- 2. -- - - - - - - - - - - - - - - - - - ***
-o: str. 3 or “;
-
stris fºr : “ .
|-
*
-“
„Ti ćeš vidit koliko mi *ато, „ . .
„турju ljubav očitski rediti,“.“
О! sampju i u naprě “flama“ “...
?? ..! Nuff, “ “......……….- sta *** *{* -
„Nemoj blagi oče uzkraut “ “. .
„Pak ćeš vidit, o vidit zaista” ***
„Kako Ilir zna biti zahvalani“. “
- uto-Ana 4 : “ за „“. ” “
„тi pak, koji carevim imenom 3.
„Nas prigledaš i s nama upravljaš: “...
„О! tako ti vitežkojima glavni je.
r““,“.“ je jeng, a
„“ i “tipsko šeset čiji . .
»! tako ћу“. košja ipnoga.“ ““,“.
„Sto ju te iyas прirodigade!... t,
„I “ “ ikada. o, З... и је -
|-

»Milan draga, *: biti neže,“,„“,““,“

„ …“ ,
»“,“Narodni A.
„“rani svoju.najku Domovinu. * SV.
„Та gle tako, na nju našeštaju, vore...
„o brani ju od svake ispravde..., s.
»Migni samo, i kº svem smo gotovi„“.
„Stogoder bi za slavu miloga
„Našeg Roda i IDônia, bit inógla.“ “
“ “-“ se “3 * 5 š. bsx čina.

х
 . “
*
* ;:i - . . ,
„sviuh oči u te su uperte, „“,
, „“, * –s “: “ . . ." . .
„ „“.
„вudi dakle, budi, budi svojoj
- - - - - -- vit. “. . “ “ **

„slavnoj slavnim ocem stačbini“. . .

„I sagradi na takovi način: , , , , ;
„sagrad sebi spomen věkoviti, .
„А zahvalnim u sercih unukom, --

„Kojeg vrěme izštetiti neće». . :: :: :: -

„Nit će kadro biti svatarućim a *: ,
„svojim njega utaminit zubom“ i „“. ***
--
„što da prije možeš učiniti
...ip giti -
** ----

„Neka Bog Te dugo nam poživi;

„Neka nam Te još dugo sačuvaу“ ““ “;

„u slabosti neka Te pokrěpi, ““, “

„U starosti neka Te pomladi! “ “ **

„Živ пат, sti nam bio Čol. réмAкK !

„Na slavonskom Међи sunce“šarka!“ к

„Na lirskom svodu sjajna zvizdo,” “

„Sveg Naroda ponosu i gizdof “ “ “.
„Živi, živi, dugo, dugo živi, idea : Q.
-

rу и “ **
С I, IX, 2, -
„Naša slavo, naš sokolu sfer“ * * * *

у - а“ где су се у « Ј 49.503o: “...

„Zivi stobom i ostali bili, gђо“ хоће, „“, - - -s
-"

„Naši redom svi glavari mili,

 * •
*«.

* *
- --
". |-
* - *• - -

„S njima ćemo bit svagda pripravni

„Za dom mili boj bojovat slavni “” “
„Nemarećima sveg světa sile i
„I sve moći na nas udarile, “-“ “, “
»Pod upravom mudrih od vojvodah, „“,
- e *

„Satert ćemo vojske od narodah : „ *

„Il' baš bilo do gusta. . . .

ako bi --
/ -

„Istoj smerti volimo u usta, a, se i . у 9… .

„Na bojištu, volimo skapatia . . . . . m

»Neg pod tudjim jarmom uzdisati!“ и *

To su misli oviuh vojnikah, oso- . . .

To su sviuh misli kraišnikah; no, i t. j.
Tako misle kad u redu stoje „“ i “ i „“
Takº kod kuće kad je svaki, svoje; i*
Kad spat idu, kad jutrom ustaju, a s 5
Kad se častā, kad gorom pëvaju.« у у
Rekav, ova nevidjena yila. *.
Nevidjeno u zrak odletila, sve- *****

Лjubkim glasom
Sama mile.pěsmeo izvodeći.
ljubimcih svojih - “ “
- - - --- - -- - ». • * A. “ “ - .

Spominjajuć Cara.јmilostiva,* * 2 * |
Spominjajuć ime Cotičeto, -
 -“ -

|
*** r: » -
--
- -
se
- ..
—
„Х * :: :: ">

spomiji diversect.
spominjajuć svu krajinu slaviji, „“,
spominijuć oči Rodiliiski. ..“
osta putnik čudom se čudeći,“,“ “
sam u sebi ovakº govoreći:“ ““
вlago onom caru i Vladaru, ““,“
Za kog takvi junaci se bore,“ i “
Težko svakom onom neprijtelju,“ “
Na kog ovi lavi se podignu! Evº 28%.
To govoreć svojim putem ode, a нe n"

kudgod doš'ojisvagděikazivao, a uz o r
Šta je čuo pišta kitje vidios" etc. in a 4њ“
Kazujući svagdě světovao: uz bori 45,4
Da se nebienitko usudio 4 - ubi se “ .
гrot ilirskom Rodu ustajaturano pa i
Jer pod krilih dvoglavoga orla,
Pod obrambom bečkoga Cesara, г - --

Pod upravom hrabrenih vojvodah“. -

INavlastito
Ilir sve će
od stoga naroda,
neprijelje „“.“ “*
sterti “ t, “
|

пr*. sa Roa
*•
svoj i born 28 timertif"""
*********istricu“,
|-

- *
 |-|- |-

|-

| |- |- f - -- - - 4 - - - *“,
. . . . .“ „“ : то ч. g.:"ut it ºf
* * * ** - ---
* *»I ŽNL NIJ -
& „. у“
. ,*
; * s.: -*- -* *
* - 1.
- Х-
|---|-

“So I is at first : смисta na *

|- - - |-
|- |-
* * * * |- |- |-
|- |- |- |-
+
г -- *“ - “
* **
*{- “ се. З - - } “
|-
“ су – |-

|-

-
- |- -- -
* * |-
|-

*
f
. .. . . “ “ . . «» « i », С, 4 : 2 (i na t: ?

P&SNIK I VILA SLAVONKINJA. -

“ “ r. - » » . . . : is ri: - <i “ |-

*
*-*.
м
: ** *, |- 7. i 3 a “ x} }

- |-
P e s n -
i k.
* v - . Yo : * } |-

- Sta je opet domorodna Vilo !

“akvo se je opet zlo zgodilo“, „sa
II" je zlobina smert, pružila ruku,
Ranu opet zalade P9f93
--
is as ta...“и
““.“lобачко
* .
*

, -
Il' ajduci s one,
U naš strane,
derli Save
lubrav „
814. s 4м * ** 2*У ** * *
-iš. }
|-
--

“
}*
Ima Se м

u nase su prodoru, uprave, sa „ -

Popilili sela iznenada, i „, „ „ c1-7*
I runata odagnali stada? _
|- |- * * У - - |- - --- -- * “ *“… -*
* * * **
|-

i koju i davnoteprivezala , , , …» }
Na j' izdala?
gudilo žica
-

“
}
|-
|-
-|-
\ * |-
-

|-
- “
|-
*

; -
х„“
ј |-š:

*
-
|-
 • *

| -- * r. 4—
--
|-
*

*. уд“; у 2:22,4,...““, ““,“

spominjuje slavenskº“...“
Spominjajuć syu krajini slavnu,
S * ** • *- и - шта dilirs |-

21 тог ret« -- Y
н“ “...
spominije sa Pod ili ““.“, „кi sve 1.
osta putnik čudom se čudeći,“
sam i sebi ovak govoreći:“ “
вlago onom caru i Vladaru, “, ““ -
za kogsvakom
теžko takvi junaci
onom se bore“ i s“»..
neprijtelju,“
Na kog ovrati se podignu “ “
To govoreć svojim putem rode, a не о?“
kudgod došlogisvagděikazivao, a иа о
Šta je čuopšta i je vidio“ otein 941.“
каZujući svagdě světovao: ал b^* А.“
pa se nebianitko usudio: “ је“ а.
prož ilirskom Rodu ustajatrijatio oе и
Jer pod kritih dvoglavoga orla,
Pod obrambom bečkoga Сеšara, “
Pod upravom hrabrenih vojvodah“.
d
, , i o“, 2 * : “4“, “ . . ** * * * * , , , . “. . .
јVavlastito od svoga naroda, је - “ *,

Ilir. 8ve
“ ““,“ ,“,“ ,“ и “,“
će neprijelje sferti . . . .
* 4. fety 2. -14 +...:..., 7
I/º za Rad svoj i Dom се intertef" “
***

- | }- “, ““,“.“ “ “ i „“ i „“ i t. 981
}

*.
 |-
*

|-
:
|-

„и

*
|- - - |- - …" • *
* -
* * |- , , * * :: : } *** “, ““,“.“ *
f * - *
« |- - * - - - - - ** г
. . . . . . . . . . . : :: :: :: :: :: *

>« o.- Ali,

a r: a . "* . . " sj. za iz *1. •Х * **:
- и
|- х - - % - -- - |- |- • * * * **:
. »… »si, 4 **** „“ i “ - trist. } „“ i ci- *** * ; ** -“
|- *
*“ -
*,
-- * |-
*|
-

r" Л. 4-5,
-- f {t учј
fitt, a? - **
is “ “ i * fr“.
„ r & 5“ .“ … - 5 } +s 4* |- “ * ** .
* -- “ “:
*_

* - |- |- |- - * * - 4.
|-
|-
. . . . .“, о чега - за иг : и . - .- **
“
|- * |- » - 8° *
I PESNIK I VILA SLAVONKINJA. - |- - - -

st d

***
* * -
- ****
“.
s *
* * ili
* *.s “??
* * * - |- st |
«, 53.
* „“ *.
* *.
**.
„“ |- “ “. . . . . . , i у }
: ефин *- “ “ i „“, i: x
н » ..
у у
----
..
|- |-
- |- -
-“ чу |- e - ». |-

P e s n i k. * . * у

* * -y -х, 3 * * |- *
ч
i
Sta je opet domorodna vilo i |-
““*.}{|-

*R
“ lif
““ opet zlo.
*“
je z
*“
“…: ns, a
- " } *
*
|-

}
“any opet da zalade pak, a za s
Il' ajduci s one, strane, Save „ ...
ј те ** уну “,“ * * * 454; i: si usta - i t. j. » } |-

} *
U naše su proderli, dubrave, “ 3 „ „“ .
Popilili sela iznenada, „“ „“. “ * : „Ж |-

**.
**

I runata odagnali stada? _ . . . . . sc. - ** |- |-

|-

\
Il koju si davno privezala
у коју. of a., s. X.
* - "o" - »… --
Na gudilo žica te j' izdala? - - ““
“ “ |- у - К. - 4 | 35
 — 88 —
ш koje ti do sad bjahu mile - - -
Pěsme su ti naše dosadile?“ 71
: I je druga kakova podmukla
Žalost tvoja u njedra s uvukla?
моlim sladka uzrok da mi kažeš:
što nit pěvaš, nit pevat pomažeš?
što si naše gaje ostavila, - “

Na kakvi li put si se spravila“, a

što razpustiv zlatne vlasi svoj -

Uzdisajim serce biješ moje?

. . . .
re2 -

- x- \, . -

И : I a.
- - - - - - -“ зоче “ -----
suznu pevče! ah jer diraš stranu!” “
Neprebolnujer ponavljaš ranu“ * * -4
želiš znati stanja uzrok moga,“
Uzrok stanja znati turovnoga? - “ . .
Premda serce isto tuč' mi stane ““ -
када niso ta na um ni pane, “ “
каZat ću ti. – Nije smert nemila “
Koja me je tako oborila.“ је и од
* - " - "." … - ** - - -

-- - N/ - |-
 - — 89 —
-“ у“* -- -

Вóla koju ona je zadala, . . . . .“

нvala Bogu jurve je prestala.
Jakim odsad lancem je svezana."".
Još je dakle, ta slobodna strana.“ . . .
Niti mogli razbojnici sada ““ “E
Mnogog domu učiniti jada. - “J la “ * - - ****
“
4: 4.
Ta znaš da je vite * krajina. Ivo “
* -

Natrag hrabro
> bi g.g svog dobili sina.
If 5 Х. sina:".to “
- . . . . . “ Х.
A znaš i sam, kad je ovaj doma “. . .
- - - - - - |-

Ni perunskog nij' se bojat groma.

Nij ni stara žica repustila,
sladke pčsme svagda sam ljubil“: !“ →* i ** -*

Ne to dakle! – već su stvari druge

Uzrok gorke i čemerne tuge. “;
“; у 4 : .. “
-
*. |- |-
|-
- - -

* “, ““,“ “ ili ovi:

Sveto mi je Domovine ime, - „ . . .
Svagda sam se ponosila njime, º
Serce mije u njedrih igralo a
Jer je sebi podahnih imalo; „. . . .
Zica mi je radosno glasila . . . .. .
Usta su mi mile pěsme kla. . . . . «
с“.““ - и -93. g. st.« i » »
 --
resa, ono viож в!““
|- .
Оne mirnim i jatom „žg,8
“
. .“
nje ----stari?
ne mirnim kr }}“.“ђTutant. .

Pastirah se pěvanje? О11 - * *

М „“,“ ,“,“ „gºlob si got.

моти sercu vet. е. У orisei, „oci i iz
Il' stizala koga, i frčula, „“,
I slušala k
Domovinu sv
* гу. “fјеif ljubio,
|-
gitala: ““
* -
f
„“ -- - …»

i bi živi ““,“ ,“,“ , та залив“.

svoj bi život sva
* za nju
sri.
ef, ““ 10 за
“ . .“, . .и .заних. и.
na org isted “ а воженитос -
- - - slijepaca sa-238. “ i “
Sad je pěvče! talio sve drugčije“,“.“
|-

и уче“, “5“ “5:37-345.“

sad„“,“ glasa ,“,“
narodnog,“,“ čuti nijeVidist, or sº
- 2.

-
Umuknuše, po
o 5 “
“,4.i*****
livade i sa tors
e * ** * | 2
ILjubav" k ročiti" i pěsni prestade -

Ako bi se tkogod usudio ,, . . |-

ugašenu iskru probudio: “ на оне
šta ga čeka?- аћу рretiolet neću! -
Njemº se smiju, od njeg se okreću!“
Na njeg svašta krive obaraju , a ov *.
I što nije, na njeg potvaraju; - ни зајх
Njegve rěči, i děla "svakako “ “ “ * -
Izvratiti glede na opako; 4
-
 +

f - -

— 91 —
Zanjke pletu, zasčde mu tvore; , на оз
poklem ti ga sruše itsbore, a izbru от - *

Doklem ti ga kod bratje omraze, eufeал

I sasvim ga spleša i pogaze. » за је и
|- ““, ““, о ““,“.“ id 35 i "1", х:
* : ,
- “Asi ** is it to bo i -

Ako 1 kojim naroda nesrěća, , , , i sa

Dobra dade i imanja veća: : :: : »rect
Оd běsnoće neznaju što čine *

Dok nesatru blago domovine; “ “ :

Ako kćerku, sinčića imaju “ “ “
Svoj im narod poznati nedaju, “as”. *.

Iz njih Němce iz njih Taliane i *****

I Francuze prave inostrane, 3 бал али
Iz njih, pěvčevikuju triwagjare, sva U
I tak čistu kervºilirsku kvare, “ “
Med čobani, govoreći, mila oči. Pre 12.
Da čobančad nebi čeda bila. - 34 , ант
Idu l' pako udruga deržavu, ““ ЖЂо“ *“ -4

Rod svoj taje i njegovu slavu, so: : '

Taje jezik — mukom zamuknuli“ i ““
Smičkom majke kojeg su sasnuli: izazi
* is a pišu! o, i . . . i sri: , , )
 = 92 =
To su, pivšetajuterane moje *, * |-

то uzdisi serce bijačavaje; 3. storio:

Magluština toj ona podmuklau grozio i |-

која se je na mene navukla taj rase i -

. A i ta bi možda odstupila, |-

. I od tog bi zla se izkupila, -

Da još, pěvče, ah, da još odbjega“.

Devet putah zla nije igorjega, 285 везе“
- о“, 343 u , a se na 54 59
. Proti majci ustaju sinovi — „“ „“, „...“
Al' nevrědne tako i nezovi! — с.: о...
Nezahvalni pak joj silovito, - са јок;
Satert traže, ime, plemenito »“of dija :
Ime nad kim nebjaše imena, охиот з''' '''

U sva doba i u sva vrěmena, , . .“ - за

Ime, velim, vrědno svéta svega 3 : и
Al' svět nije zaslužio njega; isto, 3 :
Ime, pévče! kog zavida samo, age, , , .
Podkopava da ga neimamo. - olag + н
А imena znaš komu nestane. I ove be i
Da i onaj na skoro propane. — so cje.
Kaži dakle, ako još u, tebi ... **]. -
Čuvštva ima, tko tužio nebi? –
* * - -
*

*•
 - “. _-
, - * М. * --

и “
----
- - -.
93
: , -- *
--

- - -
-

“. . . .. . “ “
* * --
„“
-
- “” “ . .“, - - - - - - - - - *-
-- |- . P. č. s. n zike: ““,“,“ , -
- “ - * * * * “- . . . .“ * *

Dosta Vilo!
Rani
ah dosta prestani, ““,“
*“ -gas—8-22--s, ºr “ “ ". *.
anjenoga sercenti nerani! ” “ “
" ----- ** * * * * * * - v. : , , , * * 4 *
5
|-
I do mojih dopro je ušiuh ““ “ “ . “:

glas najhudii od glasovah sviuh, u

Glas, da neki , prokleto im bilo i “ 4

I od zemlje, i od neba vilo“ - govo: *

IDa nemilos majkom postupaju, ““ "if,

Da ju gerde, psuju i izdaju,“ “, “

Da joj traže ime utamálit, 3 : “ “ “ --
„“
* -

Da ju malo vog tko im ºblika. distry --

Ја sam slušб di mnogi uzdišu, i sat

Gledao,di svoju žalost piše,“ “
|-

. Muža kod nas da sad najti nije“ нијег

i svog od roda koji se Heirije; a at to: |-

| cest , poštenje š o pesma"neima, анон

Al' ja mistini veležnaha vilo!" 99 %" ". |

Da bi dobro utešit se bilo“ cr: на:
Иrčme svojih svemusnih na коanº“
".

-
г
I našoj će rěk doneh воћ“ “ * T
- » . . - |-

* i. . . 1
 - у
* • , “
1 је“- \
----
- - - - “:- - х

ostavimo nek nestalna rođa . .

Siromašne zanos ljude. voda:
та pogledaj mekote i polja. jot f гио“.
žitu najdeš u svakom kukoljaškog pre
тak s u svakom narodu .nalaže „go i
. e * • ---- --3, 3 „“ t. *

кukavices “get *laze: it:yi iliом **

тak i naša majka Approvina, , , , …:...
мnogog ima proklinjati sina je osno o
Аr da nitko baš najt se nemore, a „“.
- Tko ju ljubi, nevěruj nebore!» » *( 44
Ima ona još уárnih sinoyahagoni io „“ .
vernih otrčki starih vitezovah, a ч“ за
Иma, ima pri kojih imeni : на ова сt.
Od radosti plače, véruj meni? , or:59,2
Kojim jezik, glasjavor = gudila »šira
којm pčsma narodnaју bo go, “
којић — rečju, - sladkom domovine.“
• - се *v -

Вroj u krilu nek nigda negipa, or . . -

Nek se množe, nekrastu i viču, i 1.
sa svih stranah „domovino“, viču, „“.
„Domovine{ majke, naljučena“. - ***:
„Ti još nisi, nisi izgubjena!„“, „“, с- “ “
* -
-

|/ ј 3 и * и
 “ — 5 -

„Уidiš čeda, cr:kervcu fvoje . . . .

„Kako ruke zasukuju svoje, “ “ “
„Kako svoja razjaruju njedra “” “
„Světlim gvoždjem opasujug bedra“.
„o i neboj se, na gbližeg grada".“
„“vaj protivnik smervijen biti čudi.«
At, “ . *** -

« |-
-
|-

:: :: :: : “ “ -- гвич -- so givi: “A
Što za slavno ti se boiš ime“ se of93 .
мајke časi
naše:dojdu
nebrini se s time“ iz
IDojdu. véruj dani — »sЗ iУ
5

Prorokujem – davno ožidani, da si ti.“

Kad će Parba boginja prestati“ “
Našem zanjke narodu metati. * * *t2.
Tada brat će brata potražiti, vjerives
- Ljubav, slogu naučen važiti; “ “
Tada sestre, sad različiti žvan““, ““
Nečuvenom u zboru sabrane sa ozoa:
Jedno će silime odabrati; vid. “I st. -

I svojemu potomstvu ga dati: “e ove

Da, kak hebo jedno stance rete, “ “
Jedno ime silni narod veče “ -
4 |-

- /-
 . s -
* -—- - -96- - —
-
, , .
- - -- - - - -
мudri bjahu tak, Heleni tada,
Razna tak je *“Němadia
- , , , , , , * *sada:
-

* * * „... „
* * *******
Premda mnoge dele ih deržave, -- *“

-Jednimу ipak
- у imenom se slave.» » » ».» » .» «» »
»… - „“. e

-„ ,“,“ ,“,“ ,“,“ “, “5“ “ ““; s

Аr koje će – pitaš — ime biti,

Које će se svima, omiliti, } уга ек с 12
Nit Russia, niti Moskovia; ...:...“, „“ „“,
Nit Cechia niti. Potonias: „ .“, „“, а
Nit je tako ime: Dalmacia, reproza-- -

Nit susčdno nama Araаси: „“ са на и

e o - -- »» “ |-
*

INije za to ime Morat 4.st. g.”. - --- - - - ти = &&&» » » » » »

Znamenito něgda i Santas e, a i o r

Nije tako ime Bulgaria, , , је узел.
• * * • • e *

Nije Bosna, nije ni Serbia; , -оз ње

Mnogo ime neznači Istrine u izrazi: »or:
Nij prikladno za sve Iliria 1, а око „“.
“. Isto staro ime Pannoniеа, а „ . . . . .
* , * s- -
Spram imenu šta je,SLмиомик“, „о
. . . 92- • - - - - - - - »s, osva"
 — 97 —

To je ime, komu sva imena

Svih moraju ustupit vrěmenah!
Njeg odvodje, kralja, il' gradine, }
Njeg od marve, rěke il' planine,
Od šerbeta iliti od serpa, -
*

Nenapade nikomu da skerpa.

*-
Od naroda istoga dohodi, i t.
Od naroda kog Slava porodi!
Nit sam pako čuo ni vidio
Da bi s tkogod od ovih stidio
K slavskomu se plemenu brojiti,
Svoju kervcu za njega proliti.
- A kom slavna Slavia je mati,
Тај Slavoncem rado će se zvati.
Neplač dakle, što se majke naše
Ime něgda dalje prostiraše.
Nije l' sama naša majka rekla: -
„Теć će voda, kuda je i tekla.«
О! već moje proročansko oko
Gleda, kakº se pruža na široko
Ime ono, nako navaljuju,“ -

Koje takº nam nemilice psuju: ““

 Ne već jedna, neg mnoge goleme“.
Zemlje, u kih slavsko stoji pleme, “
Od jadranskog do cernoga mora, a 2 -
A odonud do siberskih gorah, 93 - - -
и di još šta ima, majke naše“.“
što s imenom něgdar ozivaše, ““ -
рi je Laba i Moldava sada - " " " .
I di něgda zmaj baltički vlada: “ . . .
- Ne već jedna, rekoh, neg sve ove : -
Vidim tako di deržave slove, a “ “
Svaka pri svom imenu ostavši,“ “
Аr za obće to ime obravši: “” “ *

Tim imenom di se skupa dičе“ “ -

Nepazeći što cšli svět viče.“ , * . .
| - - - -- - - * --- - -- -
- -- -
* - -- - - - - i
Kud se dakle slavski rod prostira : 1
Ime naše majke neumira. “ . . . . .
Di je pseto naudilo lavu , , , * * * *
Di l' će Slavi tko oteti slavu? i str. 3
Mnoga zastor budućnosti krie, “ - .
АР izprazna. moja nadarnie” a “-“ sa i
4
 Tko će medju dat vrěmenah sili, „a
Znat li: što su bozi zaključili? . . . . .“
Sto sad nie, to još može biti, ; ; ;;
ј
Иrčme rani, Iak može doniti. , , , …:
то је Vilo sva uteha moja, i „“.
To nek bude utéha i tvoja! — , ,...,n
Nit se smutjuj – al' jer da te veće. -
--
. Moj razgovor u nemirje meće? — i . . . .
Ti znaš vedri šta nam bjahu Bani, - ,
Sad, ah! samo imenom su zvani! - - -
INeću dalje! — sladoglasna Vilo ! *
*
Ako ti je roda ime milo: -2 *“ --

- Ako našoj, kô što mi se čini, „ …

IDobro sladkoj želiš domovini: , , ,}
Povrati Se! suze nepomažu, } „“

маlo serce, stvar zgubjenu kažu:

Povrati se, mokro briši lice,
Nove veži na gudilo žice!
Pak od fruških počimavši gorah “ -

Do brěgovah di su sinja mora , , . .“

Glasi slavnih praotacah čine , , , , -
Budi mlade Ilirie sine: - - --
-
- - " - 7 # -- -
 — 106 — 1.
Nebi l' čuli šta su stari bili , " " "" .
Nebi l' njihne korake slědili.“ - “
Аr i kleta javljaj ona děla, “ “ “ “
која сегna Nestoga je prela, “ “
Nebi l', što je stare namučilo,“ У i “
Praunuke srěćom naučilo . “ “
šta čineći srěčni mogu biti, “ . . .
šta i ih skoro mora pogubiti! * - . .-. .- . .- ****

sladka. pak
тako slavnog
- Vidit da vragovi ploda, - » -
ćeš viditroda g

Zaman ruke pružaju pogane." “ i , * i

IDa bi smertne zadali mu rane, - - - --- -

o na golih, kako rekoh, grudih, * * * *

- INeprijtelj će smervljen. . biti

- |-

..
ludi!* *—r. ;
* * *
х

; ;
|-

" --

и i u a. ,
Нvala уpěvče! dobro mi veliko “ d ".
Нvala mladog naraštjaja diko! ““ -
-

Tvoje réči, majkina radosti:

Slabanu me pojačuju dosti. ““,“.“ “
 — 191 —
Nisam ti se ni nadala tome . . “
-
:: ::
}
pa bi světu ja u tolikome, h t i ». .
Mogla gerdnu melem najt za ranu o „“
U domovnih gajih mi zadanu.
o! da znadeš, pčsniče ljubjeni, » »
IDa li znadeš kakº je bilo, meni-ces as
Al' i sam ćeš lasno dokučiti za ovo - у
како zór mi moralo je biti, i . . . o.
*
Сim sam město rodno ostavila: «“
I na tol'ki put se odpravila, as ““
Sada pako, o sad je drugčije te 3 --
Sad radosno serce u meni je,” “ “, “
Tvoje mi ga rěči ozdraviše. * rºss sº
Grozne suze netrebam vas više!“, „“.
Izvan ako u dnih od veseljah, - не с У
Izpunjenih il u vrěme željah ... . . „“
Dojdete mi; nejdite inačeli, a L. i . „“:
Moje serce već neće da plače! a 1955.4%" |
Mnogo drugu sliku sad već ima . . . . . .
I prěd mojim budućnosti očima. Lud str. :
Cujem mnogo drugi da je sada, a … ..“
INego li je duh bio někada; i: i , to a^
 — 102 —
Da su misli rođite se ime * * *****
Neg i prie dvě bјаћu godine, 3ra i sti
Kadno tužne od majke poslanag st“.
1ºo slavskih sam putovala stranah; 5. "
Cujem, velim, al' jer tako tomu st. 4.
Po govoru istom vidim tvomu, as if sti
Tvom govoru, pěšniče i koji meča i iА
Nov na život evo probudi me. “s oči:>
Idem dakleta, idem, letim, skorim, r. »
Željom želju izpunit ti gorim.“ to sa
О! pévat ću, odsad ću pčvati,“ “
I pěvce ću svagda pomagativacas bee
Na zahvalnost ipak i uspomenu, “ova:
Za tol'ku mi ljubav učinjenu ne saxo-3
Zlatnim sloviº na krilo ću svoje is as si
Navezt sladko, pěvče! ime tvoje jatart
Da, kad stupim ilirske u gaje, oj Lot;
Tčšitelja mogusvatko požnaje.5т за зје“.
Dobavitieću tebi i gudilo:e rašiti, o cr:
Koje bude rodood sna budilo. ка за
samo stalancusnaprědak budi, на trai. “
- Nit običnih na sud pazi ljudih, i: og, v.
 - —- 103 - - . N

Мisleći: tko bi svima ugodio, 3 + x

Јоš se na svět nije porodio. - "
Jeda dojdu časi, jeda dani “ . . . .
Kako veliš željno očikani, : , , .

Da se věrnih broj sinovº umnoži „“

I u važnom s tobom poslu složi, .
Da netraže u tudjinah slave . A tº

Već da svojim kite cvčijem glave! –

-
-

- - - - -- .. . . . .“
S' Bogom sada, s Bogom pevče mili!“-
U zdravljicu opet se vidili! * ******
I – što treba još ko tome reći – *
U zdravljicu, i – boljoj u srěći!
Jer premda se laglje snosit dade
Zlo, kad u zlu tko druga imade,
Прak volim da se u radosti . .
Sastanemo nego u žalosti; -
I sastav se, volim s"veseliti
Nego těšit, il' datº se těšiti “” “ “ у
Tako Vila, i tad je nestade. |-

- Závideć joj pčsnik zaostade: „“

*
Ф
 — 104 —

Zavideć joj što nemože s njome |

Мilom rodu da otide svome. . . . .. .. .
osta samcat daljnoj u tudjini .. .
Spominjajuć rěčih se vilinih: - -

To jest višnjem Bogu se moleći … ..

Pa bº u zdravlju i boljoj u sreći, „ . . .
A u sladkoj svojoj domovini . . . . . . .
šnjom se sasta, i ва рiše inih at .
Јjubiteljah roda ilirskoga
Teida posred kola bi takoga . . .,…,
obećano na gudilo mog'o i , .
кodu parat — i dugo - i mnogo; - * * *
*.
** * * * ** ** * *

|-
“ “. . . . i 1:4 * “, “ “.
-- *
* |-
* * * «
* * ** * * * * * ** * , * i * “ . . .
*
| - -
* * *** * - , ; 14 у „ ..!
“ су ““,“.“ - i - :
* * „СU Beču 1836.) ;
Ситa. Danice ilirske broj 9. ste god.)
» » » - 21° , . . . i - atiº * “, “
-
. - “,
- - - --- - -
““, *
-- -
““, -a -, * * :
““, ““ , *

*
*
4 * *

*
--
*
 *

— 105 =
|- ==+т-п-
. “: it above do 5, is cu i “” “ (. .
„“ - i viru stan ovog igru
**: catora i sa tirom 1:3:1.
* “, “
*** Mladim Ilirom.

Nije lěpo bratjo poljubjanašе за 5“

Da naš život u snu sptokavimo 4
Stvari još naša nije izgubljanay, ab goti
IDaj, da mehko perjesostavimo.“

Da odčlo lahko prikašenog u “z” or 'ot

INa se oklop. Minervin vergnempt
Da oružje světlo pripašemo za ce “
I mač. britkiон- Веrce, potergnemo!
|- *

Sveta Pravda, nek nam serce oteže - "

Nepazimo što berbljaju, lüde! --
Sladka nek nas ljubav k roda steže, х
Nek nas vodi, i zastav nam: bude
 —» 166 •………“

*“ - --->
***********

U razna se podčimo čete?“

-. . Jedni nek po zračnom svodu hode;
Drugi gore nek otimlju svete,
• *
Tretji zemske већ
“ . ** *
неке рigode
* * * * * $5 5 4tº. *

štogod na svetu. tko putu ulovigr54 si?

кане“Aidita pčela neksplinese
Bog da trudima njegov blagoslovi: -
мене свега ранијака става

Пe netrěba u stranske deržave: “ . G

Dost su naše široke livade; ““
Dost su naše prijatne dubrave “Stree.
“ U njih evčija obilno imade; “ “

Pogledajmo samo kud se mili : :: :: :: -

*. Naš ilirski rod i jezik širiti...
Kog na ljubav te da neprisiћ, за . . . . .
* U koai samo to plam da neispiti? *
 . У

| — 107 —
О, kak minogi kukavac se muči „“ box i
Il' se muči, ili se mučit dade, *

Da tudjinske jezike izučiore stavom “A

A domovnim ni zapit naznadet

Kol'ko mnogi blagosti potrate, o bata to

Po tudjinskih putujuć, krajinah,
I darove tamº dèleće bogatega saoseiss I
а
Аajihova plače domavinata, a - „

“…
*

Plače, jer joj, štoštajtrahao mnoge, a oх А

“A pomoći nejma ni dškuda sov
Tko bi htio, nemožeg tko bi moglo ат
Nećeš nego dajeokojekuda! "3-5-
*

Više jezik znati, korisno je! - и «сом

“I stvar, hvalevriedna ostaje: sa
Al' sve znati, neznat pako svoje str.
Domovine jezik – sraniota je 5
-
 — 108 — -

I kod drugih valja se proslaviti, A 4 : (?

1 prah strannim milostivan, biti;
Al nevalja svoj rod zaboravityн“ sti
INiti u nuždi njega zapustiti f.

o sladko je svom irodu služitisa o "... i

Vitezove domaće opivat!ри с"!
Razlučene sestrice tzdružiti, ali ovisi i
Njih naslogu i djubav pozivat!

Ako nejma ponosnije srěće y: “. . 95.4%

Neg put k srěći prokerčit drugomu:
тak na světu nij ni slave veće, a od
- Negº narodu koristiti svomu!“ У

маlen i si, ti veliko limere šisi. ***

Samo kod svog možeš roda “steći;
Velik li si, a ti samo s njimes ““ -
I kod njega postat možeš veći.
 “ — 109 —
кod svog samo, a ne kod tudjine - *
Vénac možeš neuvehl postići!
Posrča samo svoje domovine“, “
Věčni možeš spomenik si diči!

Tko nemarnim ovo sercem smatra, ““

Ljubav k rodu kom nije gothia:
Bolje mu je da ga proždre vatra, a º
IDa ga majka nije ni rodilato“.
* f
* 1

věrni sinci slavnoga plemena!“ “...

Nekasnimo skupa se složiti!“.
Idu dani, prolaze vrěmena, gºt i od “
"Nežaline žetvu položiti zala "

žertvu truda, znoja, sna i blaga, i,

“.

Žertvu istog za narod života!“

Smert bi starim za dom sladka, draga,
Zar unuke da čeka sramota?” —
- |- 110 —
No, one to ni pomislњава“ 83
U kom čista, kervca ilirska je
Prot dušmanu,Ilir stat papae“; i to:
zardom mili Ilir past, већаје.“-
|- -У -

smerzlog serca tko je – pustit“ 8“.“

- Al' za radom koga duša bolis; -
jega zove, učite, gerly "jºš i “
željno ime nek podpiše de“ “
*

„интен кан“ „дан“ изне“

Slova nek su sercu, ustina? Р“;
тко bi drugo—does njim.“- пek pogine!
slavsko pleme nezna za nevěru i

štenoнoće,
|-
drugikane,
bezzakon čitao: -
traže dostignuti:
-

какоMiрracijanaci“, ““,“,“ ,“,“

na pravihsjedno, trašио putik.
 — 111 — -

“ Pod obrambopu Kralja pravednoga; -->

! |- Neimamo ništa se bojati. ***
Nadajmo se da će ilirskoga“ se 3 : 0 .
-I * on zasluge roda suit znati!“

, - Ako l' bi nastkogod primamljivo, је 4

|- Darovelnam kakve obećavio: “. .

мNedajmo se, branimo se živo, sast se i
мака. zlatne brigove naja divo!
*

пе“. Nedajmo se, nedajmo zavesti!“. У

Уyll! - Ko što mnogi, ah mnogi; padošef
pih: zaslěpljeni pohlepom za česti“. “. .
u svom nevěrni rodu. postadoše!
|-
, .

Аr nek idu, izdajice klets “-“ “

Kolo sreće jednako s' okretje?
stvar nadvladat. Pravde mora svete “
lji, »Neka idu, - naudit nam neće! –
- - - - *** ““.“ “... sa 33 -

- - - - - - -- - - |-
Ako s oni neće pokajati,,…..…….. i
Mi le!iplakat, za njima nećemo.
О! i brez njihonaš će dom stajati, o. A
Dok mi krêpkim mišicah kretjemo! 4

„…

Neka im je ona slava prosta, 3 : s.

Koju misle kod tudjinah, steći,
Poznano je, — poznano zadostasiе“.
3 šta s o takvih običaje reći:-"

U janječjoj koši vuk abºlazi, 3. окца: "

... Za da koju ovčicu prevari, s 4
ode mnoga/ пи-skoro opazi, “+” i „“.
Da ju ima neprijetelj stari, a
--

Ova bajka mlada bratjo! kaže: 4...

Da izvansko ruho negledamo,
Jer bo vara, zavadja, i laže; sa sveta
- Bajka veli, - da s varat nedamo! —
СU Beču 1836. Danie, ilir. broj. 29)
 --
|-
|-
|-
|- |-
|- \ |- |-

|-

|-
-

|-
- |-
|- --
|-

|-
* |-
|-

|-

|- |- 1
|-
|-

|-
- |- 1 |-
-

|-
|-

|-
|- -
-
|- |-
|-
|-

|-
|-
|-
|-
|- |- -
|- |-

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -------
|- -------- - - - - - - - - - --
|-

- -
|- |- |-
|- -- |-
|- |- |- |- |- - - - |-
|-
- *** - - -- - - -- - -- |-
- - |-
-
|- “ - - - - - - ** "…
|-
|-
|- |-
- |- |-
|-

- -
“,“- * - - - - - -- |-
“ “
- - - -
- - |-
|- * -----
* * * * -* - - -* *--
- *- * - -
.-8 "zavr
»… » » » » |-

|-

a -k - --- -
-
- - - *J.
- - - - * .
|-
-
-, |- - Ф
|-
* ** * * - -- - -- - -- |-
----------------------“---- -----
|-

|- |-

: -
, -

|-

|- |-
|- 1
-
|-

|-
|- |-
|
|- |- * *
|- * |-
|-

|-
|- 1
|-

|-
1 |- *
|-

|- |-

|-
*“ -
|- |-
|- --
|-

- -
|
|-

г |-
|-
**
|-
1
|- |-
|-
::
|-

|- |-
*.
-

|-
|-
***
|-
*

-
|- |
|-

|-
-

- |-
|-
|-
|- |-
- - - |-

|- - -
|-

|-

|-

|- |-
|-
*
|- |- |- |-
|-
|- |-
|-

|-
„“
|-

|-

--
|-

|-
 ".

— to našem narodu mus, byt básnje

opolu ugkladačem, chceli rozumen byti. …
|- |- *
-
&& &44“ S”. ----- “; * * Kollár. -

* * * * * * ** * * * * -
* * * * * * “, ““,“.“ *** * A. & & &
-
„“-.
 __

„Ана!“ reći ćeš možebit čitaoče, čitavče,

čatioče, štioče, čitatelju / kako li bi re
kao , sam pravo neznam, da se viso
koučenomu sboru rešetarskom (!) ne
zaměrim, „аћа!“ velim, reći ćeš može
bit, evo što sam želio i ti pesniče, do
bričko govoriš, i kadkad baš dobro po
godiš. Samo nekakvih imenah, i doga
djajah napominješ koje i su mi odveć
nalo, i mi baš nisu nimalo poznati.
sve pogledam, nećeš li, kô i drugi pi
ваоci, pod kakvim slovcem, brojcem tº
ak zvězdičicom тalo mi izjasnit obšir

nije šta se ova i ona razuměti ima ; ar

sve zalud! za to baš ti hvala na tvomu
„Još NEŠTA.“ To ću baš pozorno
protresti i tud me valjda nećeš u blatu
ostavit! jer věruj mi, kad šta čitam,
8 # - . .“ -
 — 116 —
a nerazumiem sasvim, tako mi je, kano
da me tko po kakvih baruštinah, voda,
»iz kojih ako se trudan s umoran i izvu
cem, ipak nikom neznam pripovédit, di
sam bio, šta i sam vidio.“ “ “. . . . . .
• » » »

- Нvala ti, i drago mi je ljubezni do

morodče, ako si tu dobrotu imao, te si
ovu knjižicu pro- pro- pro — kako
da reknem? ajde ja ću kazat, kako kod
nas u Slavonii običaju reč „proštio, a ti
poslě, kako ti drago! Još mi je dražje
ako ti se je štogod u njoj dopalo. Znam
da si često glavom kretao, govoreći:
“. . . “* * ** »» » » » “ -- -- e “
-= *

„taj sve s Vilami posta ima.“ — Znaš,

to je tako naš običaj. Kom se nedopa
da, što Vile govore, a on ima znati,
da mi nismo Vilah ni viděli, nego da to
mi sve sami divanimo, nepazeći mnogo,
biti komu krivo ir pravo, samo ako
- sudimo da mi pravo imamo. Čudne su
** * * *

svěri-pesnici! — ** . . . .. . .
 — 117 —
* Koriš me što kod svakog imena,
il' dogadjaja, il' čak možda i kod svake
réči, od koje bi mislio da ti je nepo
znana, nisam pod kakvim budi zlamenj
cem naznačio: kako i šta se razumit
ima? Mislio sam ja to, i baš zato, što
drugi, kako i sam znadeš, to činit obi
čaju, nisam hotio moje pěsne koje kak
vimi znaci, nevelim kititi, nego ružiti.
I u tom sam ti ja često veliki jogunica.
Nema mi gorjeg, nego kad tko od mene
zahtěva štogod da činim, iz tog jedinog
uzroka, jer je ovaj ili onaj činio, ili:
jer ovaj il' onaj čini. To kod mene za
poglaviti i temeljiti razlog (govorim samo
o čověčanskih stvarih) nemože ni učem
služit. Al' da ostanemo samo pri slučaju i
predmetu, o kom je razgovor. Vidiš brajne!
tvoju želju sasvim izpunit ipak minebi bilo
noguće. Odkud ja mogu znati što je
il' što nije, il' u koliko je, u koliko
pako nije komu poznato? Dalje: nije
ovo jedina knjižica ilirska koja je do
 - 118 —
sad izišla, i koja još izaji ima. Kad
bi to bilo, naravno ja bi onda mis
lit mogao da bi od potrěbe bilo obširno
izjasniti n. p. šta je s grobničkim, šta
li s kosovim poljem; šta je s Presla
com, solinom, Siskom i Jajcem skop
čano; odkud и Madimir, sveti ovaj Kralj
Dalmatinski dospi u Bugarsku, zašto je,
i po komu tamo ubien? kakvim nači
nom i kada skonča se plemenito někdar
kraljestvo Bosansko? Kakvi suto Nemanje,
koji su u Serbii vladali? tko je taj starac
IRadoslav bio, i zašto je běžao od svog
sina Ciaslava? Kad je, i dije taj sa
bor deržan, u komu je Budimir za kralja
okrunjen, šta li se je u tom saboru još
zaključilo? jesmo l' mi sadašnji Iliri
praunuci starih Ilirah? jel Alexander
- veliki zbilja prijatelj Ilirom bio? kakvi
su to gradovi Murza, Cibalia, Budačia?
zašto Mitrovicu Serminom nazivam,
kako li se da dokazat da su někda u
- --

н
 — 119 —
svih tih gradovih biskupske stolice bile,
pače někoje od istih apoštolah uteme
1jene? Ova velim i ovim podobna morao
х
bi samo u pervoj pesmici razložit, a
nebi l' samo ta razlaganja veća bila,
nego li je cěla knjižica sada? O drugih
i negovorim. Ta i onak mnogi će reć,
da je skupa, i nemisleć kako često i
mnogo više novacah u tutanj bace,
bez da bi il' sebe ir. drugog pomogli;
- a onda, kad bi knjižica veća bila,
bila bi i skuplja — jer ako i može
pisaoc učinit, da, za svoj trud ništa ne
- traži, nemože ipak to od tiskara, ne od
knjigoveže zahtěvati, nemože artiu sam
pravit, nemože svojih knjigah sam no
šat da prodaje, nit može zahtěvati da
imu to drugi bez svake naknade čine.-
- “ - * * *** - у N.

A pokraj svega toga, pišuć i pë

vajuć o stvarih domovine, naše, mislio
sam: ii su te stvari domorodcem mojim
*. у
 - 120 -
već poznane, il' nisu. Ako jesu, šta
trčba dosadjivat s izlišnim razklada
njem? ako li nisu poznane, a ono baš
zato sam hotio u svakom i želju i volju
probudit, da se malo upoznadu, i s do
gadjajkom svoga naroda, i svoje domo
vine. Nemoj mi zaměrit, što ti opet
rěč jednu kazah, koja će ti se nerazum
ljiva činit. Dogadjajka u mene znači
toliko, koliko da reknem: pripověst o
različnih dogadjajih. Latin veli „Hi
storia,“ Němac „Geschichte.“ Moglo bi
se kazati „dogadjajnica“ „dogodovnica.“
Jedni vele i pišu „dogodovština“ se pa
dobro! netreba se za to svadjat. Sve
je to dobro. Poglaviti uzrok "i sverha
svakog i govorenja i pisanja jest bez
sumnje: da možemo jedan drugog razu
miti. Koja je rěč od koje, koji li izraz
od koga lěpši i zgodniji, to naš naraš
tjaj nemože odlučit i slidit. Ostavimo to
dojdućim potomkom! Od nas bo, koji
 — 121 —
rěči i rizrazeokrajit, i kovat moramo. —
jer, da mi, nebi tko zlo razumio ovu rěč,
nemože nitko ni kovat, ako neima, šta
*

bi i čim bikovao-kad bi se za valjanost

ovog ili onog izreka parbili, lahko bi se
kazat moglo , „svatko na svoju vodenicu
navija !“ premda bi, ako stvar uzmemo
kako se uzet mora, i ta parba verlo
směšna bila... Tko bo od nas može i
smie kazat: ovo je, il' ono je moja reč? -
nije i sve narodno? No nek bude dosta.
- г “ - |-

* * **** 3 -

Dakle – di ostasmo? Aha! holio

sam rekoh, nemetjući kojegdi kojekak
vih izjasnivanjah, želju i volju probudit,
da svaki domorodac nastoji s doga
djajima i svoga naroda upoznat se. Sred
stvah i načinah ima k tome dosta. 01
kad bi se samo polak onih novacah, koji
se izdadu i u tudjinu pošalju za ino
veršne knjižurine u kojih se nigdi ništa
o našem narodu nenajde, il' i ako šta
А" .
 — 122 —
kanoti mimogred se rekne, eto, većma
na porugu, nego li na pohvala služi:
eto ti Lučićah, (Luciusah) Kerčeli
dah, Farlatah, Katančićah, - Pejačevi
dah i. t. d. u kojih sve najdeš, - što
smo bili, i zašto je na to spala domo
vina naša „da tudjine sad po njoj ha
rače!“ Il' ako se i to mnogo vidi, bu
duć „non omnia possumus omnes!“ a
ono da svaki nastoji i izišavše već, i
izajt istom imajuće knjižice, u ilirskom
jeziku pisane, ako i ne sam za sebe,
a ono bar u družtvu s drugima naba
viti i pomljivo progledati. Medju izi
šavšimi u toj struci pervo město zau
zima Danica ilirska tia od postanka svoga.
Medju izajt imajućimi priporučit se
dosta nemože „Zemljopis sviuh ilirskih
pokrajinah“ od Dragutina Seljana, od kog
pervi svezak skoro pogledamo. O dogo
dovštini pak ilirskoj, koju nam, kako
čujemo, obćepoljubjeni naš gospodin GAJ
 — 123 —
spravlja, šta bi drugo reko, nego da
ju očikamo k'o ozebli sunce, k'o ne
noćni zdravlje! al' da, ako samo nebude
verio skupa / Tako je to, a kojekakvi
nekorisni, da l' škodljivi Romani i No
| velle nisu skupe? Može se, može runo
go, samo kad se hoće! — . ... .
- Al' nuto! milo perce moje, kud ti
mene zavede? ta naš bi prijatelj rad,
da mu ipak štogod izjasnimo, što il' ше
razumie, il' što bi možebit povod dati
noglo, da krivo razumie, te bi tako bio
„alier error pejor priore.“ Аjde dakle
cle, kad se je ovom našem »Još neštu“
toliko radovao — , “; с ј

Proštivši „Pesmu tužne i vesele Sla

“vonie“, reći ćeš možebit: „sad je ipak |-

drugčie nego što je tvoja Иla na putova

nju svom po Serbii, Dalmacii i Pri
*оји празна.“ Kamo sreće da je moja
 = 124 — . .
Vila i ono fagala, a kamo veče još
srěće, da je sad zbilja mnogo drugčije.
Istina je, da je sjajna naša Danica
mnogu tminu, mnogi mrak već progna
la, i mnogi kut ilirske naše velike Do
movine svojimi traci razsvětlila; jer
koga nebi one vitežke pěsme, koga oni
razboriti i domorodne ljubavi puni sa
stavci ganuli! al' ipak, mnogo još drač
ja i korova ima, što se počupat, mnogo
još stěnah, koje se razlupat; mnogo još
jamurinah, koje se popunit; mnogo bré
govah koji se sravnit imaju! — Nemaju
pravo, koji misle, da nie od potrěbe na
ono se opominjat , na ono gledat, što
je već prošlo; nego da se samo ima préd
očima deržat ono, što jest, i što ima bit.
Ja sasvim drugčie sudim. Sadašnjost
plod je od prošastnosti; a prošastnost
иčiteljica je dojduće budućnosti. Iz ovoga
što sad jesmo, nemože se gatat, šta će
na dalje iz nas biti, ako neznamo šta
 — 125 —
smo nekad bili. To su ti tri nerazdč
ljive rodjakinje. Sadašnjost od minulosti
se radja, a budućnost. u: sadašnjosti se
nahadja. Tako znajuć kako smo prie
8 godinah stajali, i znajući koliko se je
ipak gerbotinah kroz to vrěme izpravilo,
tko se nebi srećnijoj budućnosti mađat
moglo?“ Daj Bože samo više onakih
„Rečih u svoje vreme f. „više onakih
„zimnih“ il da ih bolje nazovemo „zlat
nih mislih /“ više, onakih: „Kateketah“
koji bi, ne samo male, nego i velike
. Katekizme za svaki spol, za svaku dobu,
za svako stanje brez straha i obzira
pravili! – Vremeoteče, proméni je sve
podverženo, samo nek svagda bude pro
ména na bolje! — 2. iza tror: , * - 3
|- “. . . a i : :: :: :: :: :: :: :: :: -- z
Tako ćeš kazat, možebit i u „raz
| govoru Pesnika s Vitom slavankinjom.“
da jedno i drugo odviše berbljaju.» Naj
prie moram te opet opomenut, da Vili
 -— 126 —
| za zlo neprimiš, jer ona mora govorit
što pčsnik hoće; al' ni pesniku baš ne
zaměri, Véruj mi, pěsnici nemaju baš
najgorje serce, i ako se kadkad malo i
- zanesu, to su im još stari na šalu od
bijali, govoreći „multa licent—poetis!“-
Аr zaboga! to je ipak mnogo, što se od
strane 95, a imenito od redka onog:
„ što za slavno ti se boii ime“ i t. d.
-tia do sveršetka istog razgovora nalazi.
та о јđe na „Panslavismus“. — На
ha, ha! vivat „Panslavisтив!“ Dakle
to je, čeg se ti boiš? Vidiš, sve da
je taj tako nazvani „Panslavisтиs“ zbilja
pogibelan tako, kako ga običaju někoji
nadrimudrace opisivat, tko je tomu kriv
drugi, nego oni sami, koji tako nera
zumno nasertju na ime i na rod slavski?
Al' pogledajmo samo kako je to strašilo,
taj „Panslavismus.“ Pitam najprie „ima
l' gděgod“: Pan - germanisinus, Pan —
-- 3 *2, • * - »živi“ - “;
“, |- |- - - - f

*
 —— 127 —
| stalismus il' i još kakovih u sadašnje
vrěme Pass - ismuваћ? No, il' ima,
il' nema? — ako nema u tom smislu,
u kom se Pan — slavisna boite, tako
neće ni Pan - slavisma takvog nikad
- biti! Ako li ima: zašto nebi dakle i
Panslavisma bilo? Al' šta će drugi ismuš
&ići radit, neće l' ih s vremenom strašni
ovaj i ogromni Ismusina progutat? To
nas ništa nekošta! Slavjan nikog ne
dira, ako pako njega tko dira, i tako
dirkajući i zadirkujuće zla: kakvog do
padne, i tko mu je kriv? Torini Bog
nezahtěva da jedan narodi umorit se
pripusti, samo da s drugi živi. »Sutite
dakle od Panslavisna, parod, njega
nikakve pogibeli! ali čini i više o njemu
- govorili budete, tim će on većma uspě
vati, samo razumět dobro treba u kom.
smislu. Toliko o Panslavisnu i ovd.
o njem bo je već toliko kazano, da,
koji nebi razumio, to mu bi trebalo po
г - , „“ |-

„“
 — 128 — -

onomu „da stuito per caput, ut discat.

sapere“ tomu bi velim trebalo – najbolje
ništa i neodgovarat. Nek-laju psi, samo
nek neujedu; ako li se zalete da ugrizu,
a, onda se treba deržat. pa „iko jači,
neka kvači (“ — ““ * .. . . i
:: :: :: - » AND » » «»» » » » »
* “, “

Mnogo zanimivija je ova stvar, kad

se obazremo, na naša domaća odnošenja.
Неј!ovic visokomudri Horvati, koji ne
cete ništa: da čujete o imenu ilirskom !
Kojim pravom možete vi i pomisliti samo,
da se naš narod južni, naš jezik, naša
literatura imenom horvatskim royénča?
Каžite mi molim vas, odkad vam se ra
čuna glavni vaš grad ZAGREB. da spada
na Horvatsku? Ja u starini samo sla
vonsko ime tamo nalazim..., „Ваni latius
»Slavoniae,“ imadiahu oblast od mora ja
º dranskog tiay do Dunava. Gdi jeftad
Ногvatska bila? U starini nalazim tro
versnu Sladoniu, jednu na moru baltič
 . — 129 —
фkom, za gerb imajuću ognjevita, okru
º njena Zmaja; drugu na Dunavu za gerb
imajuću tri herta, i Slavoniu savsku ili
sadašnju, s kunom i zvezdom za zla
menje. O ovoj Slayoni veli se da nje
“Zina stara moneta s nadpisom „Moneta
Недis Slavoniae“ s jedne strane ima
istu spomenutu kunu medju dvěmi rě
kami i bodljikavimi ružami; s druge pako |-
strane cara i caricu okrunjenu kako glédé
ju dvostruk kerst, i nad kerstom lunu i
zvezdu t. j. mlad měsec i Danicu. Veli
se dalje da su naslědnici kralja Vladi
slava ovaj dvostruki kerst medju zlamenja
od ugarske uzeli. — Da je patriarchalni
kerst něgda imao bit u gerbu Slavonskom
- i odtud nie težko slědstvovat, što, kako
nam někidan u Danici naš verli Jukid
iz Bosne priobći, tamo je našao medju
ostalimi slikami i Slavonskog kraljestva
zlamenje. A to je šešir, ili skriljak Patriar
chalni, a dije jedno zlamenje tako, obične i
|- 9
*

» »»
 — 130 —
1 drugo se nalazi. Nu neka bude kako
nu drago, samo to znam, da rečena
moneta u istinu onaka jest kako sam
ju opisanu štio. A de pokažite vi mo
netu, ili novac kraljestva Horvatskog!
Vidite ako ćete na to, imamo i mi do
kazah za naše ime, i čim někoji naši
nesudjeni rodjaci i krasni prijetelji na
stoje toga nas imena lišit, tim naim to
ime, naše dražje i milije postaje, pa
tko će oduševljenom pčsniku zaměrit,
ako on to ime i malo dalje pruži? ako
, rekne: da mi u Ilirii nahodeći se Slavi
istina ostajemo, i moramo ostati Iliri,
, da Russi istina ostaju Russi, tako Po
ljaci i Cesi, al' da su svikolici ti ipak
Slavonci? A tko bi nam to ime zabranit
mogao? Čitamo l' samomovine Augsburgske
poslě i pogora grada Hamburga. Kako
. Саri čak i kralji u pismih svojih, šaljuć.
| prineske svoje, tëšć rečenog grada ne
“mačke pribivaoce, němačkim udioničtvoju
 — 131 —
němačkim miloserdjem. A tko im to može
za zlo primit? mi Slaveni, il' Slavjani,
il' da nešеpertljimo, mi Slavonci ni malo
se tim nenalazimo uvrědjeni. A u čem
лиi drugog nediramo, možemo pravedno
zahtěvat, da u tom ni nas nitko nedira.
živilo dakle ime Slavonsko kano ime
sveobće velikog naroda, živio u fom smisli
opet Panslavismus u perkos někojima
“ašima“ — * * * - » »» » »

mudrašina = -x, - , - а: „легу и

Аjde sad ćemo sveršiti, jer bi moglo º
u modu dojti, da pisci sami svoje
knjige kritiziraju, pa šta bi onda pleme
niti sbor rešetarski radio! Najposlě bi
morao natovarivši svoja rešeta od nemila,
do nedraga iskat pomoć od stara i mlada
što mu doduše nebi ni škodilo, bar bi se
naučio bolja rešeta pravit. — Al' šale
biaše dosta. Ostavimo štogod i za dru
giput. O imamo mi još s jednim „viso
• у“y •

rajše mudrujuščin“ nešto malo računa,

|- - - 4
 1
*

— 132 —
gdi smo mu dužni na ozbiljno pitanje,
ozbiljni dat odgovor. - Neka samo : do
- re
zgode vuke kaze dode ! — “, “ º o
- - - - . . . . . . . . .“ “ “, а -- --

, ' Prosti domorodče! misli samo, kako

što sam rekao, da je bolje, i dulje, bilo
/.
bi i skuplje, pa mi ostaj' s Bogom, dok
se na skoro opet vidimo. - |- |-
" - |-
-
|-
" |- -
- * ** * * ** - - * *|- * * * -
|- - |- - -

u Viukovcih mčseca Rujna 1842. ------

““ i
|- 1 - x *****
, мAто тогаљovič.
|- |- |- |- :: - • 4 - f. -- „“ - - - -- |-

*r - -
| *---- . -, - -
|- |- |- |-

- - - |-
--
-

-
* -
*
*
|-

|-
- - |- - * -

e *
- **

|-
|-
-“

* *
“)
|-
|- *

|-
* * “ |- |-
--

i *
|- * - ** *-
* . - ** ***** ** - - “ |- ** * * *“ -- ** *
„“ „“. “. . .
-“ |-
|-
„!“
-

|-

* г

- _ |