Professional Documents
Culture Documents
discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.net/publication/322369083
CITATIONS READS
0 9
1 author:
Artea Panajotović
Univerzitet ALFA
11 PUBLICATIONS 1 CITATION
SEE PROFILE
All content following this page was uploaded by Artea Panajotović on 10 January 2018.
1 Карл Густав Јунг, Дух и живот, Матица српска, Београд, 1978, 138.
2 Исто, 132.
3 Исто, 145.
181
Синхроницитет у роману Бледа ватра Владимира Набокова
4 Пол Рикер, Време и прича, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад,
1993, 88–89.
5 Зоран Пауновић, Гутачи бледе ватре, Просвета, Београд, 1997, 209.
182
Артеа Панајотовић
до 21. јула 1959. године сваки корак Јакоба Градуса на путу од Зембле до
Америке – од бацања карата којим је одлучено да се њему повери извр-
шење смртне пресуде над краљем па све до Градусовог „оваплоћења“ у
Америци када се двоструко време које смо пратили кроз цео роман стапа
у једно – педантно везује за кораке у настанку песме „Бледа ватра“.
„У мислима ћемо стално пратити Градуса док путује од далеке Зембле до зе-
лене Апалачије, целом дужином песме, док следи пут њеног ритма, док про-
лази у рими, открива смисао у наставку стиха, дише с цезуром, спушта се
до дна странице са стиха на стих као с гране на грану, крије се између две
речи (види белешку уз стих 596), појављује се на хоризонту новог певања,
постојано се у маршу приближава јамбским кретањем, прелази улице, ус-
пиње се с путном торбом преко покретних степеница пентаметра, силази,
улази у нови воз мисли, ступа у предворје хотела, гаси светлост над креве-
том док Шејд брише реч, и тоне у сан док песник одлаже перо за ту ноћ.“
(61)
Кинбот је толико уверен у то да његова техника функционише и да
ми верујемо у постојање Градуса, да се не либи да нам сасвим отворено
изложи свој поступак:
„Белешке које се односе на њега тако сам распоредио да прва (види белешку
уз стих 17 где су назначене и неке друге његове активности) буде најнејас-
нија, док оне које следе постају градуално јасније како се градуални Градус
приближава у простору и времену.“ (116)
Он тиме донекле брише границу између синхроницитета као књи-
жевног поступка и псеудосинхроницитета, јер се као веома компетен-
тан приповедач, надарен и образован, свесно користи књижевним сред-
ствима да би остварио свој циљ – уверио нас у истинитост света из своје
уобразиље.
Уз прве стихове песме Градус је изабран да изврши атентат на краља,
а на пут креће када Шејд почиње Друго певање. Коначно, после петнаес-
тодневног потуцања по Европи у потрази за одбеглим краљем и стотина
написаних стихова „Бледе ватре“, Градус 20. јула увече стиже у Њујорк.
„Тако је негде у јутро 21. јула, последњег дана свог живота, Џон Шејд започ-
ео последњи свежањ својих картица (од седамдесет и седме до осамдесете).
Две ћутљиве временске зоне помешале су се да би дале стандардно време
судбине једног човека; није немогуће да су се песник у Њу Вају и лопужа у
Њу Јорку пробудили тог јутра уз исти пригушен откуцај штоперице Мерача
њиховог времена.“ (204)
Примећујемо сличност поступка који приповедач користи кроз цео
коментар са поступком синхронизације који је Шејд употребио при опи-
сивању смрти своје кћери. У оба случаја две приче које смо упоредо пра-
тили сливају се у једну – у трагично велико финале. „Шејд и Кинбот, да-
кле, причају своје приче на сличан начин; примену поступка синхрониза-
ције Кинбот као да је научио од свог „пријатеља“ и књижевног узора.“10
Кинбот псеудосинхроницитет ван приче о Градусовом путовању
употребљава само у још једном случају – да би исприповедао свој дола-
зак у Америку. године 1958, 17. октобра, краљ је спектакуларно падобра-
ном слетео у Америку, а истог дана Џон Шејд је доживео срчани удар. На-
ратор, дакле, улазак фиктивних ликова у стварни свет мора да синхро-
низује са стварним догађајима да би им дао убедљивост.
А на самом крају романа, Кинбот се опрашта од нас речима:
„О, можда ћу учинити много ствари! Ако историја дозволи, можда ћу се
вратити у своје обновљено краљевство, и уз велики јецај поздравити грао
обалу и одблесак неког крова у киши. Можда ћу се мувати и стењати у луд-
ници. Али што год да се догоди, где год та сцена била, неко ће, негде, тихо
кренути – неко је већ кренуо, неко ко је још увек далеко купује карту, пење
се у аутобус, на брод, у авион, слеће, хода према милион фотографа, и убрзо
ће зазвонити на моја врата – већи, ваљанији, способнији Градус.“ (226)
Синхроницитет заузима централно место унутар ширег појма
третмана времена у роману Бледа ватра, коме је Набоков приступио на
један традиционалан начин, веома водећи рачуна о хронологији и де-
таљима.11 Синхроницитет овде представља окосницу „конфигуративног
чина [који] се састоји у „обједињавању“ појединачних радњи и згода;
[који] из тог мноштва разноврсних догађаја ... извлачи јединство времен-
ског тоталитета12“.
Синхроницитет игра важну улогу у роману утолико што обједињује
и смисаоно повезује догађаје, даје им кохерентност и виши смисао. Он
спаја два плана егзистенције, који би се без њега изгубили у својој непо-
везаности. Роману даје слојевитост и могућност читања на више начи-
на. Можемо дозволити да нас Кинбот заведе својом причом и убеди да је
Зембла стварна, да Градус и Чарлс Вољени заиста постоје, или пак не по-
веровати ни речи.
Литература:
Јунг, Карл Густав, Дух и живот, Матица српска, Београд, 1978.
Набоков, Владимир, Бледа ватра, Народна књига, Бигз: Београд, 1988.
Пајлон, Кевин, „Хронологија Бледе ватре“, Нови видици, бр.1, Београд, стр. 98-
105.
Пауновић, Зоран, Гутачи бледе ватре, Просвета, Београд, 1997.
Рикер, Пол, Време и прича, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови
Сад, 1993.
Roth, Phyllis, ed. Critical essays on Vladimir Nabokov, G. K. Hall, Boston, 1984.
11 Детаљније о овоме видети: Кевин Пајлон, „Хронологија Бледе ватре“, Нови видици,
бр.1, Београд, 98-105.
12 Пол Рикер, нав. дело, 90.
185
Синхроницитет у роману Бледа ватра Владимира Набокова
explains where and how they appear and the ways they interact with each other. The domination
of pseudo-synchronicity as a means of persuading the reader into the reality of the narrator’s story
is asserted. The article further explains the mechanisms which the narrator uses to synchronize
events on the two planes of reality, the birth of a poem and the fictitious voyage of a character
from his imagination. In the end, the place and role of synchronicity within the broader concept
of treatment of time in this work and its importance for the novel as a whole are determined.
Artea Panajotović
186