okumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.

Kretanje kroz takve

dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Linksokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama.
Kretanje kroz takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links
) se nazivaju jo� i hipervezama (
Hyperlinks). Ove veze
ugraDujemo u Internet dokumenat, pogaDate, uz pomoc HTML
-
a. MeDusobno povezani dokumenti na
Internet-
u ne sadr�e samo tekstove vec i razlicite sadr�aje kao �to su slike, zvuci, animac
ije, video
materijale, pa se Internet mo�e nazvati i hipermedijalnim sistemom. Sve ove medije
i njihov meDusobanodnos opisujemo i ugraDujemo u Internet stranicu, opet uz pomoc
HTML
-a. Dakle, osnovni jezik za
kreiranje strukture i sadr�aja, kao i formatiranje sadr�aja stranica na Internetu
jeste HTML.Prica o nastanku HTML
-a stara je koliko i sam Internet. Sa razvojem Interneta razvijao se i HTML, a
jedan od najvecih ?krivaca? za to je firma Netscape, koja je na samom pocetku na
svoju ruku uvodila
nestand
ardna pro�irenja u HTML jezik. Naravno, ni ostali proizvoDaci
browser-a nisu puno zaostajali zaNetscape-
om, pa je za taj period razvoja Interneta vezana i prica o takmicenju proizvoDaca
browser-a u
uvoDenju nestandardnih pro�irenja u iste, poznata pod imenom ?Rat
Browser-
a?. Da bi se izbegli dalji?ratovi? meDu gigantima softverske industrije,
pro�irenjima, standardima i novim verzijama HTML
-a bavi
se posebno zvanicno telo zvano W3C komitet. Dakle, HTML je �iv jezik koji se
razvija!
HTML nije programski jezik u onom smislu u kom su to C++ ili Visual Basic
, jer ne sadr�i komande,tipove podataka, operatore, promenljive i slicne stvari.
HTML je vi�e jezik za opis Internet dokumenata.Pomocu njega mo�ete menjati boju i
velicinu teksta, boju pozadine, umetnuti
sliku i zvuk na Internet
stranicu, ali ne mo�ete izra
posebne dokumente, u skladu sa svojim interesovanjima i potrebama. Kretanje kroz
takve dokumente
naziva se navigacija a ne citanje
. Veze (eng. Links