Južna Amerika

1.Flan
Jedan od najpopularnijih deserta u Latinskoj i Južnoj Americi je flan i dosta podseća na krem
brule.

Slika 1. Flan

Recept za Flan
Potrebno je:1 šolja šećera, 5 jaja, 1 konzerva (14 oz ili 400 g) kondezovanog mleka,1
konzerva (12 oz ili 350 ml) “isparenog mleka”, 1 kašika ekstrata od vanile.

Priprema

Zagrejte rernu na 175°C (350°F).Pripremite kalup u kojem ćete peći flan. Preporučujem
stakleni i po mogućnošću prečnika oko 20 cm. Trebaće vam i još jedan veći kalup napunjen
vodom do pola u koji ćete staviti ovaj manji.Napravite karamel tako što ćete na niskoj
temperaturi istopiti šećer u koji možete dodati jednu kašiku vode. Mešajte neprestano. Šećer
će se najpre zgrudvati, a onda početi da tamni i da se topi.Kada dobijete sirupastu masu svetle
braon boje brzo je sklonite sa vatre i prespite je u kalup.Pređite karamelom i preko ivice
kalupa. Da biste imali više vremena za ceo postupak najbolje je da predhodno zagrejete
kalup.U električnom blenderu izmešajte jaja, mleko i vanilu.Proverite da li se karamel malo
stvrdnuo, ako nije, sipajte u veliki kalup, onaj u kome se nalazi onaj manji gde će se peći flan,
hladnu vodu. Veliki pleh inače treba da bude ispunjen vodom do pola.Sipajte kremastu masu
u kalup, preko karamela. Prekrijte kalup duplom folijom i još plus stavite veliki poklopac da
vodena para ne prodre u flan.Stavite da se peče 60 min.Kada je flan gotov stavite preko njega
plastičnu foliju i stavite u frižider gde je najbolje da prenoći.Sutradan prevrnite flan na nekom
većem tanjiru koji može da zadrži karamel koji će se slivati sa vrha. Pre nego što prevrnete
flan, pređite nožem oko ivica kalupa.Služite flan najbolje uz kafu, portorikansku.

Afrika

2.Egipatska baklava
Baklava je tradicionalni egipatski desert koji se sastoji od mnogo slojeva lisnatog
peciva i začinjen orasima, prekrivene slatko, narandžasto-cvetanja ukusom sirupa, zove
šerbet. Ukusi stapaju u jednu slatku poslastica.
Baklava je takođe sočna, ali tvrđa, puna fila pa se lako može jesti prstima što joj daje
još slađi ukus. Baklava ne spade u vrstu brzih poslastica jer je za njeno vreme potrebno
poprilično vremena, oko 2 sata vrednog rada. Istorija baklave nije dovoljno dokumentovana i
o njoj se javlja ceo red etničkih grupacija ali je najverodostojnije da je to turskog porekla iz
Srednje Azije i aktuelna forma je bila razvijana u carskoj kuhinji u palati Topkapi u
Istanbulu. Vrionis je identifikovao (1971.) starovekovno grčke „gastris“, „kopte“ ili
„koptoplakos“ navedeno u Deiponosophiste (delo) kao baklavu i nazvao ju je „vizantijskim
favoritom“. Ništa manje Peri (1994.) pokazuje da iako „gastris“ sadrži punjenje orasima i
medom da nema nikakovo testo i umesto toga sadrži med i sezamovu smesu slično kao
moderni „pasteli“ ili „halva“. Peri pak nagomilava dokaze o tome da ovo pecivo je bilo
stvoreno od strana tursko- tatarskog stanovništva u Srednjoj Aziji i smatra da članak koji
nedostaje između slatkarskim i slojevnim pecivom koji nije sadržeo orahe i savremenim
zakuskama osnovanim na filo testu kakav je baklava je azerbejdžansko jelo „baki paklavashi“
koja sadrži slojeve testa i oraha. Tradicionalne Usbekistanske „puskal“ ili „iupka“ i Tatarske
„ioka“, slatke i slane zakuske „boreks“ pripremljene iz 10- 12 slojeva testa su sigurno rani
dokazi od slojevitih testa iz turskotatarskih regiona. Tanko testo i file kako se upotrebnjava
danas bolo je razvijeno najverovatnije u kuhinjama palate Topkapi. U stvari sultan je svakih
15. dana u mesecu nudio baklavu za ramazan povodom proslavesa nazivom „Baklava alai“.
Ostala tvrđenja govore da je ovo Maloazijskog porekla i još iz Mesopotamije i bilo je
uvedeno iz mesopotamske kuhinje među ishranu od oraha i da Muhamad Hasan al-Bagdadi
popisuje u svom kuvaru iz 13 veka i da je to bio popularni vizantijski desert. Jedan od
najstarijih recepata za vrstu proto-baklave je bio nađen u kineskoj kuvarskoj knjizi-kuvaru
1330. godine za dinastije Juan pod nazivom „gulah“ (Buel 1990.).
Recept za Egipatsku baklavu

Slika 2. Egipatska baklava

Sastojci:200gr. oraha, 150 gr. Mlevenog plazma keksa, 1 solja ulja , 4 jajeta, I 200gr. Secera
dobro umutiti.

Priprema:Filovati tako sto uzmete 2 po 2 kore filujete i zavijete u rolat. Dobije se 6-7 rolata.
Poredjati u podmazan pleh pa seci kao riblja kost. Hladnu baklava preliti sirupom od 700gr.
Secera 1 l vode I sokom limuna.
 Azija

3. Kasutera
Castella ili Kasutera kolac je veoma popularan japanski spuzvasti biskvitni kolac koji
se priprema od brasna, jaja, secera i meda. Ovaj kolac, koji je danas specijalitet grada
Nagasaki, potice iz Portugala ili Spanije i veruje se da su ga u Japan doneli portugalski
trgovci u 16. veku. Ime kolaca izvedeno je iz spanskog Pao de Castela sto bi u prevodu
znacilo hleb iz Kastilje. Danas se mogu pronaci razne verzije ovog I Castella kolac se u
Japanu posluzuje kao medjuobrok ili uzina. Pretezno se sluzi uz solju nezasladjenog caja ako
su u pitanju odrasli ili uz mleko kad je rec o deci.
Makiko kaze da dobra Kasutera mora biti vlazna, veoma fine teksture i veoma lagana. Treba
da ima tamno braon koricu na vrhu i na dnu, a stranice kolaca se obrezuju kako bi zuta,
spuzvasta unutrasnjost dosla do izrazaja.Kasutera je slatka, ali ne i preslatka, priprema se bez
ulja, maslaca, margarina, sa medom ili secernim sirupom.

Slika 3. Kasutera

Sastojci:8 vecih jaja,300 gr secera + malo secera za posipanje kalupa,200 gr visenamenskog

brasna ili brasna za hleb,100 ml mleka,4 kasike meda + 1 kasika za premazivanje,

I jos potrebno:mikser,cetvrtasti kalup 25*25 ili dva srednja, uska, kalupa za hleb,papir za
pecenje,velika posuda za miksanje,serpa za kuvanje na vodenoj pari,zica za
mucenje,lopatica,cetkica,plasticna kesa (za zamrzivac npr.).

Priprema:
Zagrejati rernu na 170 stepeni.
Papir za pecenje iseci tako da pokrije dno i stranice pripremljenog pleha i da iz kalupa viri
deo papira. Kolac ce rasti kao souffle pa mu treba papir da ga drzi u okvirima kalupa tj.
papira. Najbolje je da kalup premazete maslacem ili uljem pa zalepite papir.
Posuti dno kalupa sa malo secera tj. posuti papir na dnu sa malo secera.
Napuniti serpu sa vodom, a zatim prokuvati. Iskljuciti ringlu i ostaviti serpu na ringli.
Dok voda ne prokuva izmesati med i mleko, malo zagrejati smesu kako bi se med lepo
istopio i u potpunosti izmesao sa mlekom.
Odmeriti secer i brasno. Brasno dva puta prosejati.
Razbiti jaja u ciniju, kratko ih miksati pa dodati secer. Nastaviti mucenje nad serpom sa
vrelom vodom. Staviti ciniju iznad serpe i miksati lagano dok smesa ne pocne da se
zgusnjava. Kad osetite da je smesa mlaka skinite ciniju sa jajima sa pare i nastavite miksanje.
Ako se u medjuvremenu ponovo ohladi, vratite je na paru da se dodatno zagreje. Najbolju
teksturu kolaca dobicete ako krenete miksanje mikserom ukljucenim na 2. ili 3. brzinu, a
zatim, cim primetite da je smesa pocela da se zgusnjava, prebacite mikser na 1 i nastavite
mucenje dok ne dobijete skroz gustu smesu (trebare vam oko 15-ak minuta miksanja). Masa
je umucena kada mozete zicom miksera ispisati svoje inicijale na povrsini, a oni ostanu na
povrsini dovoljno dugo da ih mozete procitati i zatim se stope sa ostatkom smese.
U umucena jaja dodati smesu mleka i meda. Nakon toga rucno umesajte brasno. Koristeci
zicu za mucenje, dodati kasiku po kasiku brasna, mesati nakon svake kasike brasna sve dok
se brasno u potpunosti ne poveze sa smesom.
Sipati pripremljenu smesu u kalup puneci ga do vrha. Ukoliko vam preostane malo smese
mozete je sipati u kalup za muffinse.
Staviti pleh u zagrejanu rernu i peci 50 minuta. Mozete proveriti drvenim stapicem da li je
kolac pecen... gurnite stapic u sredinu kolaca i ako izadje cist znaci gotovo je. Ako pecete deo
smese u kalupima za muffins dovoljno je peci ih 20-25 minuta.
U medjuvremenu izmesati 1 kasiku meda sa dve kasicice vrele vode.
Kada izvadite kolac iz rerne odmah ga premazite glazurom od meda i vode i ostavite da se
malo prohladi.
Kada je dovoljno hladan da mozete da ga uzmete u ruke a ne ispecete se, a ipak jos dosta vruc
izvucite ga iz pleha, odstranite papir i stavite ga u najlon kesu. Svezite krajeve kese pa vruc
kolac stavite u frizider na nekoliko sati, najbolje preko noci. Ovaj korak je veoma vazan kako
bi kolac imao potrebnu vlaznost. Ako se ohladi na sobnoj temperaturi pre nego sto ga
prebacite u frizider ostace pomalo suv.
Rashladjen kolac seci ostrim nozem kako bi dobili ciste rezove.
 Australija

4.Pavlova torta
Torta Pavlova je poslastica od belanaca umućenih sa šećerom, prelivena šlagom i
različitim svežim voćem. Veruje se da je prvi put napravljena u čast ruske balerine Ane
Pavlove, tokom '20. godina prošlog veka. Ana Pavlova, slavna ruska balerina, rođena je u
Petrogradu 1881, a umrla 1931. godine u Hagu. Školu klasičnog baleta završila je u Carskoj
baletskoj školi u rodnom gradu. Kao najobdarenija, odmah je dobila angažman u
Marijinskom pozorištu. Postala je primabalerina 1906. godine. Već na početku karijere igrala
je velike uloge, a posebno su upamćene one u kojima joj je partner bio slavni Vaclav
Nižinski. Ana se 1909. godine u Parizu pridružila čuvenoj baletskoj trupi Ballets Russes
Sergeja Djagiljeva. Pobornica čistog akademskog stila, Ana Pavlova nije imala razumevanja
za moderno. Na njenom repertoaru nalazila su se isključivo klasična baletska dela, kao i tačke
na muziku klasičnih kompozitora, pre svega Frederika Šopena.
Svojom lepotom i produhovljenom igrom i lakoćom pokreta stvarala je atmosferu blisku
nestvarnom, ističu i danas istoričari baleta. Bila je slavljena u celom svetu, što se još za
njenog života graničilo s legendom. Torta Pavlova je poslastica od belanaca umućenih sa
šećerom, prelivena šlagom i različitim svežim voćem. Budući da se kora od belanaca peče,
spolja je korica hrskava, a unutrašnjost je meka. Veruje se da je poslastica napravljena u čast
ruske umetnice kad je tokom '20. godina prošlog veka boravila u Australiji i na Novom
Zelandu.

Zanimljivo je da se Auustralija i Novi Zeland već gotovo sto godina "bore" oko prevlasti nad
ovom poslasticom. I jedni i drugi bi da prigrabe "autorska prava". Čini se, ipak, da je veća
verovatnoća da je torta Pavlova prvi put napravljena na Novom Zelandu.

Kit Moni, jedan od biografa čuvene balerine, napisao je da je glavni kuvar hotela u
Velingtonu, na Novom Zelandu, prvi put napravio ovu tortu kada se balerina 1926. godine tu
obrela za vreme turneje. Profesorka Helen Lič, kulinarski antropolog sa Novog Zelanda,
uspela je da sakupi čak 667 manje-više sličnih recepata torte Pavlova. U knjizi "Priča o
Pavlovoj: parče novozelandske kulinarske istorije", tvrdi da australijski recept potiče iz 1935,
a novozelandski iz 1929. godine. Bilo kako bilo, ova poslastica omiljena je širom sveta.
 Slika 4. Pavlova torta

Recept Pavlova torta

Potrebno je:

Sastojci: 3 belanca,kašičica limunovog soka,prstohvat soli,300 ml slatke pavlake,200 g

šećera,80 g šećera u prahu,kašika gustina,500 g voća po izboru (jagode, maline, kupine,
borovnice...).

Priprema

Rernu zagrejte na 175 stepeni. U kalup za tortu stavite papir za pečenje.U posudi umutite šam
od belanaca. Postepeno dodajte šećer i gustin, a zatim pažljivo umešajte i limunov sok.Veći
deo šama stavite u kalup za tortu, a manji deo stavite u špric i nanesite po ivicama kako biste
dobili šare.Sušite koru od belanaca na 150 stepeni oko sat vremena. Isključite rernu, ali neka
torta ostane u rerni još pola sata. Kada se ohladi, kora bi trebalo da bude tvrda spolja, a unutra
mekana.Umutite slatku pavlaku i šećer u prahu dok se ne dobije gusta masa. Smesu nanesite
na koru od belanaca, a preko naređajte voće po izboru.

5. Lemington kocke
Kolač je dobio ime po Čarls Valas Bejli, Gospode Lamington, guverner Kueensland
od 1895. do 1901. lord Lamington je poznat zbog nošenja Homburg šešir koji je izgledao kao
kolača. Dugi niz godina Lamingtons su služili u državnim svečanim prilikama u Kvinslendu.
Pre 1910. godine, australijski kuvari opisuju Lamington u celini kao kolač sa čokoladom i
kokosom.

Slika 5. Lemington kocke

Recept za Lemington kocke

Potrebno je:2 jajeta,300 g šećera,100 g margarina,200 ml mleka,300 g mekog brašna,1

kesica praška za pecivo, kao i za glazuru 200 ml mleka,100 g margarina,150 g
čokolade,150 g kokosovog brašna.

Priprema:

Umutiti mikserom jaja pa dodati šećer, omekšali margarin, mleko, brašno, prašak za
pecivo. Smesu sipajte u nauljen i brašnom posut pleh i pecite 30 minuta na 180 stepeni.
Kada je kolač pečen, ohladite ga i isecite na pravilne kocke. Na tihoj vatri zagrevajte
mleko sa margarinom i čokoladom i mešajte da se sve sjedini. Na viljušku nabodite kocku
patišpanja, uronite u glazuru i odmah uvaljajte u kokosovo brašno.

Literatura .
http://www.serbiancafe.com/lat/kuvar/recipe/7/7401/karamel-flan#.WPN-o2clG70
https://whatscookingamerica.net/History/Cakes/
http://casadevainilla.blogspot.rs/2011/02/kasutera-castella-kolac-kasutera.html