ТЕХНИЧКА ШКОЛА СА ДОМОМ УЧЕНИКА

„НИКОЛА ТЕСЛА“ КОСТОЛАЦ

Семинарски рад из рачунара

Матична плоча

Предметни наставник: Ученици:

Поповић Биљана Јаношевић Игор
Дипл. инж. Миловановић Александар
Е42

Костолац
2014.
 Садржај

1. Функција матичне плоче .............................................................1

2. Основне компоненте....................................................................1
3. Компоненте битне приликом склапања рачунара ......................4
3.1 Конектори за прикључивање напона за напајање............................................................4
3.2 Конектор за рад диск јединице...........................................................................................4
3.3 Конектори на задњој страни матичне плоче.....................................................................5
3.4 Чипсет....................................................................................................................................6
3.4.1 Северни мост (North Bridge)...............................................................................................................7
3.4.2 Јужни мост (South Bridge)...................................................................................................................7

3.5 Конфигурисање матичне плоче..........................................................................................8

Литература......................................................................................10
 1. Функција матичне плоче

Матична плоча представља збирни назив скупа компоненти које чине

неопходну основу сваког PC рачунара. У суштини, она представља веома
компликовану штампану плочу. Као и све штампане плоче, матична плоча се
састоји од пластичне подлоге пресвучене танким слојем бакра, који је неким
већ давно развијеним технолошким поступцима претворен у мрежу
независних проводника. Матичне плоче, за разлику од једноставнијих
штампаних плоча, садрже изузетно велики број густо напакованих
проводника и због тога, често је неопходно израђивати их у вишеслојној
технологији. Све компоненте рачунара директно се повезују искључиво
помоћу матичне плоче и користе је за међусобну комуникацију, размену
података, усклађивање рада, а често и за напајање. Због свега тога, матична
плога садржи низ компоненти са прецизно дефинисаним улогама.

2. Основне компоненте

Новије матичне плоче садрже много компоненти. Основа сваке

штампане плоче су проводници, који повезују компоненте. Пошто за везу
између већине компонената, на матичној плочи, није довољно користити
само један или два проводника, то је решено коришћењем такозваних
магистрала.

Једна магистрала састоји се из групе проводника. Главне особине

различитих магистрала односе се на:
 Ширину магистрале (број проводника који је сачињавају)
 Такт на коме те магистрале раде
 Протоколе које користе за сигнализацију

Магистрале су лако уочљиве на површини штампане плоче. То су групе

у виду паралелних водова, који често кривудају по површини плоче. Радом
магистрала, као и свих осталих делова матичне плоче, управља скуп
компоненти које називамо чипсет.

Магистрале пре свега представљају комуникациони путеви сачињени

од групе паралелних електричних водова које повезују две или више
компоненти. Сврха магистрала јесте пренос податка, због тога је једна од
најбитнијих карактеристика пропусна моћ, односно количина података која
може да се пренесе у секунди. Магистрале које се користе у модерним
рачунарима имају брзине од више гигабита података у секунди. Брзина
магистрале може се мерити и у мегахерцима.

По начину преноса података, магистрале се деле на серијске и

паралелне.

Сл. 1. – Паралелни и серијски пренос података

Паралелне магистрале могу паралелно преносити више битова

података истовремено. Код њих се јавља појам ширине магистрале који
представља број проводника који чине једну магистралу, односно број
битова који се истовремено могу пренети. Најпознатија магистрала овог типа
назива се PCI (Peripherial Component Interconnect). Најмоћнија паралелна
магистрала је еволуција PCI стандарда под називом AGP. Јенда од главних
мана паралелних магистрала јесте непоузданост преноса података. Због тога
су многе паралелне магистрале замењене серијским магистралама.

Серијске магистрале преносе податке бит по бит па ширина

магистрале код ове врсте не постоји, док је број електричних проводника
који је сачињавају знатно мањи. Серијске магистрале за комуникацију
користе компликованије протоколе и интерфејсе, а сами подаци преносе
се у пакетима. Управљање преносом података нешто је комплексније.

Магистрале према функцији коју имају у рачунару могу се поделити

на следеће типове:
  FSB магистрала - повезује Northbridge и CPU, а како меморија CPU
комуницира помоћу Northbridge-a, FSB-ова брзина знатно утиче на
перформансе, стога је ово најбржа магистрала у рачунару.
 Меморијска магистрала - повезује Northbridge са радном
меморијом.

 IDE магистрала – повезује Southbridge са хард дисковима или

оптичким уређајима.

 SATA магистрала - је новијег датума у односу на PATA (IDE), служи

за конектовање SATA хард дискова и доноси боље могућности; конектор је
нешто мањи и практичнији.

 PCI магистрала - спаја PCI слотове са Southbridge- ом.

 AGP магистрала – спаја графичку картицу са Northbridge односно

са меморијом и CPU.

 PCI Express магистрала - замена за PCI и AGP сабирнице.

 USB магистрала – служи за прикључивање екстерних уређаја

(штампача, меморијских стикова итд.). Најновији стандард је USB 2.0, који је
бржи од USB 1.1.
Сл. 2. – Шематски приказ матичне плоче
 3. Компоненте битне приликом склапања рачунара

Приликом склапања рачунара, треба обратити пажњу на неке од

следећих компонената:

3.1. Конектори за прикључивање напона за напајање

Пре свега, да би матична плоча уопште радила на њу морају да се
доведу потребни напони из степена за напајање. Данашње матичне плоче
АТX формата имају један или два конектора за прикључење напона за
напајање.
Први од њих (АТX конектор) је обавезан и има 20 пинова и преко њега
се доводе напони : +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, помоћни напон +5VSB, као и
сигнал за укључење рачунара PS-ON и сигнал исправности напона за
напајање PW-OK (овај сигнал се најчешће назива power good и означава са
PG).
Други конектор (АТX 12V конектор) не постоји на свим матичним плочама.
Први пут се појавио на новијим Pentium 4 матичним плочама. Њиме се
доводи напон +12V на део матичне плоче на коме се налази посебни
прекидачки степен за напајање и који користећи тај напон производи напон
за напајање језгра микропроцесора.

3.2. Конектор за рад диск јединице

На матичну плочу се преко посебних конектора прикључују и разне
диск јединице: флопи диск, CD ROM, DVD ROM и хард дискови. Конектор за
флопи јединицу има 34 пина и на њега се прикључује конектор са тракастог
кабла за везу са флопијем. У упутству за матичну плочу је дат и распоред
пинова (положај пина 1 на конектору), а обично је и на самој матичној плочи
он обележен сито штампом. Према том пину треба поставити пин 1
конектора на тракастом каблу (обично је жица која је везана за први пин
обојена црвеном бојом). На већини матичних плоча конектор за флопи
јединицу има жљеб на пластичном оклопу и одломљен пин број 5, тако да је
и физички немогуће погрешно окренути конектор на тракастом каблу.
 3.3. Конектори на задњој страни матичне плоче
На задњој страни матине плоче се обично налази група конектора
преко којих се прикључују спољашњи елементи рачунара и разни
периферијски уређаји, као што је приказано на слици:

Сл. 3. - Конектори на задњој страни матичне плоче

Ту у првом реду долазе конектори за тастатуру и миша као стандардни улазни

елементи савременог рачунара, затим паралелни порт преко кога се најчеше
прикључују штампачи и један или два конектора за прикључење спољашњих
уређаја који раде по серијском стандарду RS232 (COM1 и COM2). Данас су,
поред набројаних конектора, као стандард прихваћени и такозвани USB
конектори (има их најмање два), који омогућавају прикључење великог броја
спољашњих уређаја на универзалну серијску магистралу (USB – Universal
Serial Bus). Такође већина савремених матичних плоча на себи садржи
интегрисане мрежну и звучну картицу, па се у овој групи конектора налазе и
RJ-45 конектори за прикључак мрежних каблова и више улазних конектора за
разне аудио улазне и излазне прикључке. Скупље и боље матичне плоче могу
имати и додатне конекторе, на пример SPDIF (Sony/philips Digital InterFace)
излазне коаксијалне и оптичке аудио конекторе преко којих се прикључују
дигитални уређаји за репродукцију звука. Како постоји велики број
излазно/улазних прикључака, за неке од њих често нема места за посебни
конектор на задњој ивици матичне плоче. У том случају се ти прикључци
завршавају игличастим контактима (конекторима) на матичној плочи, па се
одатле спајају тракастим кабловима на конекторе на задњој или предњој
страни кућишта рачунара. Тако се често спајају додатни USB прикљуци, аудио
прикључци изведени на предњу страну кућишта рачунара и прикључци за
повезивање периферија преко инфрацрвених зрака. Поред ових игличастих
конектора, на матичним плочама постоје и мање групе игличастих контаката,
помоћу којих се коришћењем одговарајуих краткоспојника (џампера) могу
подешавати неки од параметара битних за рад матичне плоче, а који зависе
од коришћених елемената, најчеше од типа и брзине микропроцесора. Ови
параметри се код неких матиних плоча уместо краткоспојницима
(џамперима), подешавају помоћу посебних микропрекидача (до 8 прекидача
груписаних у једно кућиште). Међутим, ова два начина подешавања
матичних плоча су данас знатно проређена, пошто се све више користи
софтверски начин подешавања, помоћу одговарајуих опција у оквиру Setup
програма из BIOS-а, а често Setup програм аутоматски детектује тип
процесора и према њему подеси потребне параметре.

3.4. Чипсет

Сл. 4. – Елементи чипсета повезани са осталим компонентама

Чипсет је главни део матичне плоче који веже све остале делове
рачунара са процесором, те шаље главном процесору (CPU) информације о
осталим деловима. Састоји се од два дела (два чипа):
3.4.1. Северни мост (North Bridge)
Северни мост (North Bridge) има четири приступа. Са његове горње стране је
преко процесорске магистрале (FSB – Front Side Bus) прикључен
микропроцесор, са десне стране су преко меморијске магистрале
прикључена подножја за меморијске модуле, са леве стране је прикључен
AGP слот у који се поставља видео картица, и на крају, са његове доње стране
је изведена веза према јужном мосту. Видимо да су на северни мост
прикључене јединице које захтевају велики пропусни опсег (меморија и AGP
порт) и које су због тога веома близу микропроцесора.
3.4.2. Јужни мост (South Bridge)
На јужни мост (South Bridge) су прикључене улазно/излазне јединице које су
по својој природи спорије од меморије и AGP порта, па су зато и могле бити
удаљене од процесора. На блок шеми уочавамо да су те јединице разни
контролери (IDE контролер за паралелне АТА дискове, контролер за тастатуру,
миша, паралелне и серијске портове, контролер за звук, као и PCI и USB
слотови и конектори који су преко истоимених магистрала прикључени на
јужни мост. Преко PCI магистрале су прикључени и контролер за серијске АТА
дискове и мрежни контролер. Треба напоменути да је ово само један од све
већег броја чип сетова, тако да други чип сетови могу имати и другачију
архитектуру, мада те разлике нису суштинске природе, већ се више своде на
начин прилкључења улазно/излазних јединица на јужни мост. Због своје
комплексности северни мост у оквиру чип сета обавезно има и хладњак, а
некада и сопствени вентилатор који обезбедјује потребно хладјење. Јужни
мост је једноставније конструкције и обично не захтева хладњак на себи.
Како и интегрисана кола у оквиру чип сета, тако и остала интегрисана кола на
матичној плочи нису предвиђена за замену, пошто су фиксно залемљена на
штампану плочу. Нека од тих интегрисаних кола представљају контролере за
разне улазно/излазне јединице, нека обезбедјују потребне напоне напајања
за микропроцесор, меморијске модуле и AGP порт, а нека представљају
логичка кола којима се остварују потребне везе између различитих
елемената на матичној плочи.
 3.5. Конфигурисање матичне плоче
Већ је речено да се приликом склапања рачунара мора извршити
конфигурисање матичне плоче. Већина подешавања у оквиру овог
конфигурисања обавља се из Setup програма приликом првог укључења
рачунара, али још увек има матичних плоча код којих треба ручно подесити
неке од њих. Потребна подешавања су обично наведена у упутству за
матичну плочу које се обавезно добија приликом њене набавке. Најважнија
од њих зависе од микропроцесора који је примењен на тој матичној плочи.
Као прво неопходно је подесити напон напајања микропроцесора. Данашњи
микропроцесори имају два напона напајања. Један је за улазно/излазне
јединице, а други за језгро процесора у коме се и врше све потребне
операције. Док се за први напон најчешће користи напон +3,3V из степена за
напајање, за напајање језгра микропроцесора постоји на матичној плочи
посебан прекидачки (импулсни) степен за напајање. Овај степен за напајање
даје потребни излазни напон, чију величину треба подесити према
употребљеном процесору. Старији микропроцесори су имали тај напон у
интервалу од 2 до 2,9V, а садашњи микропроцесори због мањег загревања
имају напон од око 1,5V, са тенденцијом даљег смањивања. Важно је
подесити тачну вредност овог напона, јер ако се постави мања вредност
микропроцесор неће поуздано радити, а ако се подеси већа вредност, доћи
ће до прегревања микропроцесора што може довести до прекида његовог
рада, па чак и до трајног оштећења. Други параметар који је потребно
подесити је учестаност системске магистрале. Матичне плоче обично пружају
могућност избора ове учестаности, па треба изабрати учестаност
одговарајућу примењеним компонентама. На крају треба подесити и
такозвани множилац, то јест број са којим треба помножити учестаност
системске магистрале да би се добила учестаност на којој ради језгро
микропроцесора. Остала подешавања се обично изводе из Setup програма,
било интервенцијом корисника, било аутоматски. Зато пре првог укључења
склопљеног рачунара треба добро проучити упутство које је дошло уз
матичну плочу, да би се упознали са потребним подешавањима и начином
њиховог извођења. Матичне плоче су релативно поуздане компоненте
савремених PC рачунара и ретко се кваре. Због саме технологије њихове
израде, то јест коришћених наменских интегрисаних кола високог степена
интеграције са великим бројем пинова (и преко 200 код већих кола) и SMD
технике лемљења елемената на штампану плочу, мале су могућности за
поправак неисправне матичне плоче. И поред тога, неке кварове је могуће
отклонити. Речено је да се на матичној плочи налазе регулатори напона
(прекидачки и континуални) који дају напоне за напајање језгра
микропроцесора, меморијских модула и AGP порта. Ако неки од тих
регулатора не даје потребан излазни напон, могуће је открити неисправни
елемент и онда га заменити неким одговарајућим. Ти елементи су најчешће
транзистори MOS-FET типа, или интегрисани стабилизатори напона које је
често могуће набавити и релетивно лако заменити пошто имају мали број
извода. Такође се дешава да електролитски кондензатори у регулаторима
напона и на њиховим излазима изгубе капацитет, па чак и да им исцури
електролит, што може изазвати кратке спојеве између појединих тачака на
плочи. Овакви електролитски кондензатори се препознају по набубрелој
изолацији око извода, или по смањеном или истопљеном пластичном
омотачу. Њихова замена не представља проблем и ако нису изазвали даље
кварове, велика је вероватноћа успешне поправке. Постоје матичне плоче
разлитих карактеристика и могућности, а самим тим и цена.
Литература

Овај документ написан је на основу информација преузетих са следећих интернет

страница:
 Википедија, слободна енциклопедија
http://sr.wikipedia.org
 Сајт Техничке школе ''Никола Тесла'' са домом ученика у Костолцу
http://www.tehnickakostolac.edu.rs
 Information Technology Courses
http://itc.wikidot.com