* Martin Luther, 15.01.1929. - 04.04.

1968

Političari uvak, svuda i svagda proizvode realnost, katkad odličnu i vedru i sjajnu za većinu lju
di, a katkada strašnu, mračnu i nepravednu za većinu ljudi, Svoju proizvodnju realnosti u prvo
m slučaju temelje na vladavini prava i ljudskim pravima, a u drugom na diktaturi i propagandi
, objašnjavajući obe proizvodnje realnosti podrškom koju od ljudi dobijaju.

I kakvu god realnost proizvodili, političari moraju biti i graditelji snova. Bez toga, paradoksalno,
svaka realnost gubi na uverljivosti.

Martin Luter King, ubijen na današnji dan pre 50 godina, u Memfisu, Tenesi, bio je jedan od
graditelja snova u realnosti koja je proizvodila nepravde.

I njegovi snovi su polako i nedovoljno, ali ipak neumitno - menjali tu realnost.

50 godina od smrti, njegovi govori, njegove ideje, način na koji je uveo nenasilje kao metodu
borbe za građanska i ljudska prava, izgledaju "sveže" i nadahnjuju mnoge kao i toliko decenija
ranije.

"Slučaj" King je priča o ljudskoj volji suočenoj sa katkada strahotnom realnošću, o idejama koj
e su dobre po ljude, o volji za slobodom, jednakošću i pravdom i o neverovatnom paradoksu
postojanja raznih ljudi sličnih njemu koji su imali sasvim jednostavnu, običnu i na opšte odobr
avanje ponuđenu ideju - uklonimo nepravde, nejednakost i nasilje iz našeg društva. Paradoksu
zato što su i nepravda i nejdnakost i nasilje istorija ljudskog društva, i zato što se i oni koji i
h čine pozivaju na one iste ideje kojima je King promenio, ipak, Ameriku zauvek. Koliko god i
ona i svet se i danas činili daleko od njegovog sna.

Paradoks ljudi sa "tako dobrom ponudom, koja se jednostavno ne može odbiti" je što je veći
na završila svoj blistavi put borbe za druge nasilnom smrću ili su plaćali cenu svojih (inače za
sve nespornih ideja) dugotrajnim tamničenjem od onih koji im nisu javno sporili te iste ideje,
naprotiv. Čvrstinom svojih ubeđenja, očiglednom slikom da je ostvarenje njihovih ideja dobro p
o većinu ljudi i stradanjem zbog toga, oni, sve što su bili, rekli i uradili tako postaju - opšte
dobro, svojevrsno "vlasništvo" svih ljudi koji su im bili savremenici ili žive posle njih.

Kingov politički, ideološki i humanistički legat čini se danas potrebnijim nego ikada, ne samo
Americi, nego jednako svima koji s pravom veruju da je krhki sistem odbrane i zaštite ljudskih
prava jedino što brani našu civilizaciju od ogoljenog, oduvek postojećeg i neuništivog "prava
jačeg", prava na to da "jači tlači". Par jednostavnih rečenica koje su jedina odbrana od danas
retko gde legalizovanog prava da neki (ko god bili) imaju "više prava" nego neki drugi (ko g
od bili). Rasno, etničko, rodno, nacionalno, različito po bilo kom osnovu ne sme biti razlog za
nejednakost, tako piše u Poveljama, Deklaracijama, Rezolucijama i Zakonima donetim posle dru
gog svetskog rata, donetim u svetu koji je do tada i rasizam i robovlasništvo i kolonijalizam s
matrao - legitimnim pravom manjine nad većinom. King je oličenje borbe za ukidanje takvog
nakaradnog, a nekad opšteprihvaćenog modela ponašanja u većini ljudskih društava.A priča o
njegovm životu je oličenje teškoća s kojima se neko poput njega mora suočiti tokom borbe z
a nešto tako prirodno i svima blisko kao što je - ljudsko, građansko pravo na različitost, na sl
obodu.

Šezdesete u Americi i Evropi bile su vreme zahteva za primenom ideja zapisanih u Povelji UN
iz 1948., u Africi i Aziji bile su vreme borbi evropskih kolonija za nezavisnost, a iza i ispred "
gvozdene zavese" vreme konačnog oblikovanja strategije "hladnog rata" i višedecenijskog trajan
ja društava bez političkih i građanskih sloboda i prava. Jednopartijski sistemi su se i urušili do
brim delom upravo zbog odsustva političkih i ekonomskih sloboda, to je danas očito i onima
koji, s pravom, govore da su jednopartijska društva donela i neka dobra ljudima koji su u nji
ma živeli, jesu nesporno. Ali na ukupnom tasu dobra i zla koja su proizvedena usled i zbog i
deja jednopartijskih društava - nedostatak sloboda je prevagnuo u volji za njihovim raspadom.
King je pred sobom imao drugi problem - društvo proklamovanih sloboda koje nije "videlo" s
voje sopstvene građane samo zato što im je koža drugačije boje nego većini. I uspešnost Kin
gove strategije, njegova snaga proisticala je iz činjenice da je bilo jasno da njegov pokret za
građanska prava NIJE pokret protiv rasizma, već pokret za dobru državu, za uljuđeno društvo
koje primenjuje ono što u Ustavu i Deklaraciji o nezavisnosti - piše. Nema dobre "odbrane" pr
otiv takve strategije, zato su ljudska prava tako dragocen mehanizam, ma koliko se činilo da s
e promene na bolje zahvaljujući tome što ih imamo zapisane, kreću presporo i ma koliko pri
mera kršenja ljudskih i građanskih prava imali širom sveta.

Šezdesete mnogi danas zovu vremenom nade, vremenom dobrih ideja i vremenom istinskih lid
era promena na bolje u svetu, šezdesete koje su stigle posle razarajućeg svetskog rata, strahot
a nacizma, fašizma i holokausta u Evropi imale su dah "plišanih, sanjarskih revolucija" u kojima
su rado učestvovali mnogi koji su razumeli zašto King svoj čuveni govor počinje sa "I have a
dream". Nema ništa ljudskije, jednostavnije i istinitije od toga da se, znajući koliko je realnost
daleko od sna, ipak sa punom uverenošću izgovori - da se ima san. Da bi se realnost prom
enila, ona se mora prvo odsanjati.

Regionalni ratovi, oružani konflikti, nasilne promene vlasti (Koreja, Vijetnam, Kambodža, Čile, Izr
ael, Irak, Iran, Egipat, Avganistan, nestabilne države Afrike, Foklandi, Pakistan, Indija, SFRJ, 9/11,.
..) i duga lista nepravdi, nasilja i kršenja ljudskih prava tokom ovih 50 godina otkad KInga ne
ma (ili od II svetskog rata) nisu dokaz da je sistem ljudskih i građanskih prava neuspešan - o
ni su samo dokaz koliko je teško ostvariti san i pretvoriti ga u realnost. Sanjari to znaju, sigur
na sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga ka
da bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Kako se ostvaruju i Kingovi i naši snovi? Gandhi bi rekao "budi promena koju želiš da vidiš u
svetu". I imao bi pravo. Način taman toliko jednostavan koliko i pretežak mnogima koji se ne
usuđuju da sanjaju. Snovi su uvek "sancta simplicitas", zato se mahom, i zovu - snovima.

Ne znam ko će sve šta sanjati u godinama koje su pred nama, ali jedno znam - Kingov san
će imati sve više fragmenata u realnosti. Nemoguća realnost ima samo jedno sredstvo za pret
varanje u moguću realnost - naše snove. I čarobnjake koji umeju da nam ih prepričaju.