74.

Navedite metabolisticke promene koje sumpor dioksid izaziva kod ljudi i

ziv?
Kod ljudi sumpor dioksid iritira respiratorni sistem i oci. Vece koncentracije ovog
polutanta i njegovih sekundarnih produkata izazivaju konjuktivit. U sredinama u
kojima je povecana vlaznost vazduha i sumpor dioksida nastaje sumporna
kiselina koja preko aerosoli prodire u plucne alveole, ostecuje njihove membrane
i smanjuje vitalni kapacitet pluca.Moze dovesti do akutnih kardiovaskularnih
bolesti,hronicne opstrukcije pluca i astmaticnih napada.
75.Koji su organizmi bioindikatori na zagadjenje vazduga sumpor-
dioksidom?
-Lisajevi
76.Navedite izvore zagadjenja vazduha ugljen monoksidom?
Najveca kolicina ugljen-monoksida potice iz prirodnih izvora ( dim vulkana, iznad
naslaga uglja i iznad mocvara zbog raspadanja organskog materijala)

77.Koji su azotni oksidi aerozagadjivaci?

-Azot-suboksid
-Azot-monoksid
-Azot dioksid
78.Bioloski efekti zagadjivanjem azotnim oksidima?
Azot dioksid je najtoksicniji medju oksidima azota. Njegoce vece koncentracije
dovode do brze inflamacije bluca, sa mogucnoscu smrtnog ishoda. Plucni edem
nastaje za nekoliko dana, i u direktnoj je korelaciji sa koncentracijom azot-
dioksida u vazduhu.
79.Sta su peroksiacil nitrati i kakv je njihov uticaj na coveka?
Peroksiacil nitrati pripadaju sekundarnim zagadjivacima i sastavni su deo
fotohemijskog smoga.
Koncentacija mu je najvecau prvoj polovini prepodneva. U vazduhu se zadrzava
oko 7 minuta.
80.Sta su čestice I kako nastaju?
Čestice su delovi cvrste ili tecne materije, cija je velicina veca od velicine
molekula. One se formiraju mehanickim dezintegracijama materijala, poput:
mrvljenja, erozija, sagorevanja goriva, spaljivanja materijala, vulkanskih erupcija,
isparavanja sa povrsine mora i okeana.
81.Aerosoli predstavljaju cvrste cestice ili tecne kapi tecnosti, nevidljive golim
okom. Ostaju duze vreme u atmosveri nego krupnije cestice.
Izvori aerosoli mogubiti: prirodni( Sumski pozari, zemljiste) i industrijski izvori
( termoelektrane, cementare, prerada rude ).
82. Sta je cadj?
Cadj predstavlja aglomerate nesagorelih cesticau glja i fosilnih goriva, koje
narocito ima tokom jeseni i zime. Ciklicni ugljovodonici su: sastavni deo cadji, i
ispoljavaju kancerogena svojstva.
83.Navedi teske metale koji se mogu naci u vazduhu?
Teski metali se u atmosferi nalaze u obliku cestica I gasova. Vecina cestica
industrijskog porekla zadrzava se u vazduhu oko 10 casova.
84.Mera zastite zagadjivanja vazduha u naselja?
Zastita zagadjivanja vazduha u naseljima se moze postici urbanisticnim merama,
tehnickim i tehnoliskim postupcima ,kao i odrzavanjem cistoce ulica i javnih
povrsina u naseljima.
Urbanistice mere u zastiti vazduha naselja od zagadjivanja obuhvataju pravilno
planiranje i zoniranje naselja. Urbanisticke mere zastite pocinju jos prilikom
generealnog planiranja citavog regiona, odabira najpovoljnijih karakteristika
reljefa i ruze vetrova za lokaciju naselja.
Zelenilo u naselju je kljucni element u formiranje mikroklime i zastiti od
zagadjivanja vazduha.

85.Smanjenje emisije ugljen dioksida se moze postici?

-odabirom uglja koji sadrzi sto manje sumpora?
-kontrolom kolicine vazduha pri sagorevanju
-smanjivanjem emisije ugljovodonika pri precvozu I preradi goriva
-ukljanjanjem cestica ciklonima
- ukljanjanjem cestica filtracijom
-ukljanjanjem elektrostatickim taloznicama
-preciscavanjem otpadnih gasova apsorbcijom
86.Sta se podrazumeva pod prirodnom cistom vodom?
Prirodne vode su slozeni sistemi koji pored vode sadrze I hidratisane
jone,molekule,gasove,mineralna I organska jedinjenja nastala kao product
zivotne aktivnosti vodenih organizama u obliku koloida,suspenzija I emulzija.
87.Kako je voda podeljena prema hemijskim elementima?
1. hidrokarbonatne(C), gde pripadaju meke vode sa malim sadržajem soli i
dominacijom jona,
2. sulfatne (S)su vode većine reka, jezera i podzemne vode sa malim i srednjim
sadržajem soli i
3. hloridne (Cl)su vode mora i okeana i jako mineralizovani podzemni izvori.

88. Sta je Biološka potrošnja kiseonika?

To je pojam koji označava utrošak kiseonika za razlaganje organskih materija u
površinskim vodama od strane aerobnih mikroorganizama.
89.nabrojte procese fizicko hemijske I biohemijske koji se odvijaju u void?
Rastvaranje, adsorpcija,ispiranje,isparavanje,fotohemijski procesi,oksido-
redukcioni procesi,hidroliza,metabolicki I bioakumulacija
90. Sta se podrazumeva pod zagadjenjem prirodno cistih voda?
Pod zagadjenjem priridno ciste vode podrazimeva se svako kvalitativno i
kvantitativno odstupanje od normalnog, priridnog hemijskog, fizickog i bioloskog
sastava, kao i svojstva ,koje imaju nezeljene posledice po ljudsko zdravlje,
ekonomiju i ekosisteme uopste.
91Kako su vode podeljene prema prirodi zagadjivaca,vrsti efekata
posledicama?
U tri kategorije:fizicko,hemijsko I biolosko
92. Sta se podrazumeva pod fizičkim zagađenjem voda?
Podrazumevaju se izmene osnovnih fizičkih karakteristika (temperatura,
providnost, odnosno zamućenje, radioaktivnost i drugo).
93. Sta se podrazumeva pod hemijskim zagađenjem voda?
Pod hemijskim zagađenjem vode pordrazumevamo zagađenje bazirano na
širokom sprektru hemijskih agenasa kojima se narušavaju neke od osnovnih
prirodnih karakteristika vode kao na primer pH vrednost, osmotska vrednost,
mineralni sastav ...

94.Prisustvo kojih oraganizama nam ukazuje na biolosko zagadjenje vode?

Pod biološkim zagađenjem vode porazumeva se zagađenje voda raznim
patogenim bakterijama, virusima, gljivama, protistima, glistama i drugim
oraznizmima koji su direktni uzročnici oboljenja ili su prenosioci patogena.

95.Navedite izvore hemijskog zagadjenja vode?

Najveći deo otpadaka i nusprodukata industrije odstranjuje se putem uključivanja
efluentnih voda u rečne tokove, veliki br. industrijskih grana ima i svoje otpatke
koji se javljaju kao zagađivači, zatim poljoprivredna i prehrambena industrija voća
i povrća imaju otpadne vode, tekstilna industrija takođe...
96.Prisustvo kojih zagadjivaca nam ukazuje na neorgansko zagadjenje
voda?
Neorganske zagadjujuce supstance dospevaju u vodene tokove iz vise izvora,a
pre svega kao nusprodukti industrije,ispiranjem zemljista u koje su dospeli ili se u
njemu nalaze kao prirodni sastojci.
97. Koji su Izvori Organskog zagađenja vode?
Glavna izvorišta organskog zagađenja vode jesu urbani otpaci industrija, pre
svega ona prehrambena, zatim poljoprivredna i stočarstvo.
98.Navedite komponente organskog zagadjenja vode?
Glavne komponente organskog zagadjenja vode su:biljna vlakna,biljne
zivotinjske masti,fekalije,
ostaci voca i povrca kao i otpadne vode fabrika celuloze i papira,secera i
piva,mesnih i mlecnih proizvoda.
99. Šta je autopurifikacija?
Poznata je činjenica da vode poseduju sposobnost samoprečišćenja ili
autopurifikacije.Ovo je proces prečišćavanja zagađenih voda narocito onih
zagadjenih organskim materijama.
100. Šta su anjonski i kako oni zagadjuju vode?
Anjonski det. koji se koriste za pranje rublja sadrže solubilne – natrijum fosfate i
sulfonate, aditive, uključujući fosfate, površinsek agense , enzime i dr.
101 šta su katjonski deterđženti i kako zagadjuju vode?
Katjonski det. sadrže kvaternerna amonijum jedinjenja aditive i koriste se za
pranje posuđa.
102. Sta su Enzimski deterdženti?
su uvedeni u upotrebu sa ciljem da se omogući uklanjanje krvi, mrlja od mesa,
čokolade i slično, što običnim deterdžentima nije moguće.
103. Šta je eutrofikacija?
je prirodan proces starenja ekosistema, naročito jezera. Jezero se u funkciji
vremena progresivno menja od oligotrofnog stanja, preko mezotrofnog ka
eurotrofnom stanju, što označava zasićeno jezero.

104. Navedite stepene zagađenosti voda?

Označavaju se kao stepeni boniteta od 4 do 1. Područje najveće zagađenosti
vode označeno je kao polisaprobno i to je 4 stepen boniteta. Nešto manje
zagađeno područje je mezosaprobno područje i to je 3 stepen boniteta, još
slabije zagađneo područje je a – mezosaprobno i to je 2 stepen boniteta.
Najmanje zagađena voda je označena kao oligosaprobno područje i to je 1
stepen boniteta.
105 Sta su tehnoiloske otpadne voze i kakav je njihov sastav?
Potiču iz proizvodnih procesa različitih grana industrije.One mogu biti agresivne a
sadrze:suspendovane materije,soli teskih i toksicnih metala,mineralna
ulja,fenole,organske rastvarace i druge sinteticke organske materije.
106.Sta su sanitarne otpdne vode i sta mogu da sadrze od zagadjivaca?
Sanitarne otpadne vode – uglavnom potiču iz domaćinstva, hotela i restorana,
kao i sa farmi za uzgoj stoke i živine.Njih karakterise visok sadrzaj
biodegradabilnih organskih i deterdzenata, kao i ekstermno visoka brosjnost
mikroorganizama (bakterija,gljiva,virusa i protozoa),medju kojima su veoma
zastupljeni potencijalno patogeni mikroorganizmi.
107.Sta su komunalne otpadne vode?
predstavljaju mešavinu sanitarnih i tehnoloških otpadnih voda.
108.Sta mogu da sadrze voze sa poljoprivrednih povrsina?
Vode sa poljoprivrednih površina su bogate fosfatima i nitratima, a povremeno
mogu da sdrze fungicide,baktericide,viricide,insekticide i herbicide.
109.Objasnbiti primarni tretman preciscavanja otpadnih voda?
Primarni ili mehanicki tretman obuhvata odstranjivanje čvrstih, grubljih
otpadaka suspendovanih u vodi, vrši se mehaničkim putem, najčešće pomoću
sistema rešetki od grublje ka finije umreženim.
110.Objasniti sekundarni tretman preciscavanja otpadnih voda?
Sekundarni tretman podrazumeva biološku degradaciju organskih otadaka
zaostalih posle primarnog tretmana. Glavni nosioci ovog procesa su
mikroorganizmi koji preko svojih enzimskih garnitura vrše progresivno razlaganje
složenih organskih molekula.
111.Objasnbiti tercijalni tretman preciscavanja otpadnih voda?
Fizičko – hemijsko ili tercijalni tretman podrazumeva završnu fazu u
prečišćavanju voda. Njegova suština sastoji se u definitivnom odstranjivanju
neogranskih materija, pre sveg nitrata i fosfata.
112.Sta se podrazumeva pon sanitarnom vodom za pice?
Pod sanitarnom vodom se podrazumeva voda iz domacinstva,hotela,javnih
ustanova.Sanitarna voda mora biti pod stalnom kontrolom i preciscavati se.
113.Koji vidovi preciscavanja se koriste kod preciscavanja vode za pice?
Najzastupljeniji postupak pričišćavanja vode je hlorisanje, zatim sledi filtracija,
taloženje i dr.

114. Šta je zemljište?

Zemljište je rastresit površinski fertilni sloj litosfere u kome su stvoreni uslovi za
život biljaka iz kojeg se one snadbevaju mineralnim materijama i vodom.
115. Šta čini globalnu kompoziciju zemljišta?
Globalnu kompoziciju zemljišta čine:
- pesak (40%),
-humus (40%) i
-glina (20%).
116.Šta je dekompozicija?
Dekompozicija je razlaganje neke celine na sopstvene delove (komponente).
117. Navedite faze razlaganja organskog materijala?
Razlaganje organskog materijala odvija se u dve faze:
1.fragmentacija biljnog materijala,
2.razlaganje polimernih jedinjenja (celuloza, pektin).
118.Šta predstavlja dezertifikacija?
Poseban oblik degradacije obradivog zemljišta je pretvaranje u pustinje
(dezertifikacija).
119.Na koje nacine covek zagadjuje zemljiste?
Nacin zivota savremenog coveka I proizvodne tehnologije dovode do sve
obuhvatnog zagadjivanja Zemlje, jer zagadjujuce supstance iz jedne sredine
prelaze u drugu doprinoseci daljem sirenju zagadjenja.Razlog je
jednostavan,nijedna sredina nije izolovana.
120.kako su podeljeni izvore zagadjenja zemljišta?
Izvor zagadjenja zemljišta su posledice ljudskih aktivnosti i svrstavaju se u 3
grupe:
-otpadne vode kao zagađivači zemljišta,
-zagađivači poreklom iz atmosfere koji zemljište kontaminiraju spiranjem
padavina ili sedimentacijom
-čvrsti otpaci različitog porekla.
121.Na koji nacin otpadne vode mogu da zagade zemljiste?
-industrijske otpadne vode,
-vode zagađene poljoprivrednim aktivnostima,
-otpadne vode iz domaćinstva i održavanja higijene naselja.
122. Na koji nacin mogu zagadjivaci iz atmosfere da zagade zemljiste?
-emisija iz industrijskog tehnoloskog procesa
-emisija usled sagorevanja fosilnih goriva
-emisija poreklom od motornih vozila
-emisija prilikom sagorevanja razlicitog organskog materijala
123.Na koje kategorije je podeljen cvrst otpad?
-komunalni otpad
-industrijski otpad
-otpad iz poljoprivrede
-medicinski otpad
-radioaktivni otpad
124.Objasniti strukturu cvrstog otpada
-hartija 33%
-organski otpad 20%
-staklo 10 %
-metal 8 %
-plastika 7 %
-Tkanina 4%
-ostalo 18%
125.Kako poljoprivreda zagadjuje zemljiste?
Cvrti otpaci dolaze I iz poljoprivrede, sa farmi, industrije I prehrambene
industrije.Oslobadja se dosta otpadaka,npr iz zivinarske farme kapaciteta 100
000 polica oslobode cak 14.000 kg otpadaka, dok se kod prerade voca 50%
sirovine baca, na 1 kg se odbaci 10 kg balasta.
126.Sta su deponije?
Депонија представља место, локалитет, за одлагање отпадних материјала.
127.Sta su sanitarno ekoloske deponije?
Ekoloske deponije rasprostiru otpad u slojeve na debljim od 2,5 m uz sabijanje
materijala.Inicijalni spoj se pokriva po celoj povrsini zbog sprecavanja
mirisa,debljina je oko 15 cm.Materijali za prekrivanje su pepeo,sljaka I humus.
128.Ko vrsi samopreciscavanje zemljista?
Sposobnost za samopreciscavanje je vazan faktor,u kome ucestvuju organske
materije koje mineralisu u neorganske soli humusa,I patogene bakterije crevne
grupe koje odumiru.
129.Prilikom hemijskog ispitivanja zemljista koje analize se obavljaju?
Pri hemijskom ispitivanju zemljista odredjuje se sanitarni broj koji predstavlja
odnos azota u humusu prema organskom azotu u zemljistu.Ispituje se NH3,
C,hloridi,fosforna kiselina,nitrati I nitriti
130. Prilikom bakterioloske metode zemljista koje analize se obavljaju?
Bakterioloskom metodom ispituje se broj bakterija I koli-titar koji nam pokazuje
stepen zagadjenja fekalijama.
131.Navedite mere koje mogu da unaprede stanje poljoprivredne
proizvodnje?
Mere koje mogu unaprediti stanje zivotne sredine kada je u pitanju poljoprivredna
proizvodnja su:povecanje zemljisnih povrsina pod zastitom,unapredjenje
biodiverziteta,primena novih I cistijih tehnologija proizvodnje hrane,saniranje
degradiranih povrsina,kao I razvoj I planiranje poljoprivredne proizvodnje na
principima odrzivog razvoja.
132.Sta se podrazumeva pod zivotnim namirnicama?
Pod zivotnim namirnicama podrazumeva se sve sto se upotrebljava za hranu I
pice, u preradjenom I nepreradjenom obliku kao I zacini,boje I sve druge materije
koje se dodaju namirnicama zbog konzerviranja,popravke izgleda,ukusa ili mirisa
obogacivanja ili postizanja ma kakvog drugog svojstva.
133.Sta su aditivi hrane I zasto se oni koriste?
Da bi se zadovoljili zahtevi potosaca I nadoknadio nedostatak nekih svojstava
hrane koriste se razni dodaci ili aditivi koji tako postaju sastavni deo hrane.
134.Sta su konzervansi?
To su hemijske aditivne supstance sa antimikrobijalnim delovanjem koje se
koristi narocito pri duzem skladistenju hrane.
135.Koja je svrha upotrebe emulgatora I stabilizatora u prehrambenoj
industriji?
U tehnologiji hrane cesto se javlja potreba za dobijanjem smese u obliku emilzije
da se masa zgusne ili prevede u zelatinski oblik odnosno da se dobije zeljena
konzistencija mase. U te svrhe koriste se emulgatori (lecithin,estar vinske
kiseline), stabilizatori (zelatin,pectin,agar,fosfati)
136. Koja je svrha upotrebe bojenih materija u prehrambenoj industriji?
Koriste se za postizanje estetskog utiska prehrambenih namirnica.Prirodne boje
su najbolje za ove svrhe, ali sus skupe,pa se u vecij meri koriste sinteticke.
137.Sta se podrazumeva pod higijenski neispravnom hranom?
Podrazumevaju se namirnice:
-koje su zagadjene patogenim klicama I parazitima
-koje sadrze otrovne sastojke ili materije u kolicinama koje mogu stetno delovati
za zdravlje potrosaca
-koje poticu od uginulih zivotinja ili zivotinja obolelih od bolesti koje stetno uticu
na zdravlje ljudi
-koje su mehanicki zagadjene primesama koje su stetne po zdravlje
-koje su bojene bojama ili konzervirane sredstvima za konzerviranje kaoja nisu
dozvoljena ili sadrze druge additive
-koje su kontaminirane radioaktivnim materijama ili ozracene preko granice
odredjene posebnim propisima
-kojima je istekao rok upotrebe oznacen na njihovoj deklaraciji.
138.Koji biljni toksini mogu da s enadju u hrani?
alkaloidi, salatin, glukozinalati, aflatoksini
139.Sta su aflatoksini?
Aflatoksini su proizvodi gljivice Aspergillus flavus. To su vrlo toksična jedinjenja
koja deluju na jetru (kancerogeni jetre).
140. sta su pesticidi?
Čovek, i za njega sve značajne biljke izložene su dejstvu štetočina. Pesticidi su
hemijska sredstva koja služe za uništavanje štetočina.
141.Sta su insekticidi?
Insekti predstavljaju najbrojniju i najznačajniju kategoriju štetočina pa je
razumljivo da je najveći broj hemijskih preparata namenjen suzbijanju i borbi
protiv štetnih insekata.U borbi protiv insekata koriste se defanzivne i ofanzivne
metode( insekticidi).

142. Sta su rodenticidi?

Glodari (Rodentia) su jedna vrlo brojna i univerzalno rasprostranjena grupa
životinja koja naseljava sve predele i sve sredine gde je moguć život.Za
suzbijanje ovih štetočina primenjuju se preparati koji moraju biti visoko toksični ali
i visokoselektivni, jer se glodari kreću u neposrednoj blizini čoveka. Najbolji
rezultati su postignuti sa rodenticidima tipa antikoagulanata.
143.Fungicidi?
Ova vrsta pesticide koristi se za suzbijanje fito patogenih gljiva.Primenjuje se
tretiranje nadzemnih delova biljaka, semena, uskladištenih proizvoda, zemljišta i
proizvoda drvne industrije.
144.Sta su herbicidi?
Herbicidi su hemijska sredstva (pesticidi) koja se primenjuju za suzbijanje
korovskih biljaka koje stupaju u kompeticiju sa gajenim biljkama usporavajući
njihov razvoj i umanjujući prinose.
145.Navedite stetne efekte pesticide?
Pesticidi ispoljavaju širok spektar štetnih efekata, počev od strukturnih oštećenja,
fizioloških, biohemijskih i genetičkih promena, alergijskih reakcija, do mutagenih i
teratogenih efekata.