Kod sekvencijalnih sistema, kao što je već bilo rečeno, razlikuju se sledeća stanja:

 Ulazno stanje, definisano vrednostima primarnih promenjivih x1 , x2 ,..., xn

 Izlazno stanje, definisano vrednostima izlaznih promenjivih v1 , v2 ,.., vm
 Unutrašnje stanje, definisano vrednostima sekundarnih promenjivih z1 , z2 ,..., z p
Uredjeni skupovi promenjivih xi , y j , zk su komponente više dimenzionisanih vektora uI , iJ , sK i
oni obrazuju slova ulazne i izlazne azbuke i azbuke anutrašnjih stanja i za sistem pretstavljaju
odredjene informacije. Sve ove informacije se u sistemu prenose posredstvom kanala, pri čemu
kao nosioci informacija služe signali. Kako su signali iz tehničkih razloga binarni to će se i za
kodiranje slova koristiti binarna azbuka B2  0,1 te će i sva slova, kaoi i unutrašnja stanja, biti
kodirane pomoću binarnih cifara 0 i 1.
Svako ulazno slovo kodirano binarnim ciframa 0 i 1 binarna azbuka B2  0,1 biće prikazano u
vidu niza cifara 0 i 1, a broj cifara, odnosno dužina reči, zavisiće od broja slova ulazne azbuke.
Sa n binarnih cifara u jednom nizu moguće je načiniti N  2n različitih nizova, koji će tada svaki
pretstavljati po jedno ulazno slovo, što će ukupno činiti N ulaznih slova. Ako ulaznu azbuku
sačinjavaju N ulaznih slova, onda se ona mogu kodirati sa n  log 2 N binarnih cifara.
S obzirom da se ulazne informacije saopštavaju automatu preko ulaznih kanala to će njihov broj
odgovarati broju binarnih znakova n odnosno iznosiće n  log 2 N .
Iz izloženog proizilazi da se svako ulazno slovo može pretstaviti u vidu n-dimenzionisanog
vektora.