ЕПСКА ФАНТАЗИЈА

О ДАЛЕКОЈ БУДУЋНОСТИ

Написао
ЏОРЏ ЛУКАС
ЗВЕЗДАНИ
РАТОВИ
ПРОЛОГ
 Далека галаксија, далеко доба.
Стара Република представљала је Републику
утонулу у легенду, и није се више могла одмера-
вати ни пространством ни временом. Није било
потребе размишљати о томе где се налазила или
када је настала; било је довољно рећи... Репу-
блика.
Једном, давно, под мудром управом Сената и
под заштитом Витезова реда Џеди, Република је
расла и напредовала. Али, као што се често де-
шава када богатство и моћ пређу границу задив-
љујућег и израсту до застрашујућег, јавише се
злодеји чија похлепа није више имала чиме да
се мери.
Тако се збило и са Републиком, када је била
на врхунцу. Као какво моћно дрво, још довољно
снажно да одоли сваком спољном нападу, Репу-
блика је већ била трула изнутра — мада није
изгледало да јој однекуд грози опасност.
Уз подстицај и помоћ бучних, увек жедних
власти појединаца из владе, као и моћних трго-
вииских удружења, славољубиви сенатор Палпа-
тин удесио је да буде изабран за председника

9
Републике. Постигао је то захваљујући обећању
да ће поново вратити отуђене незадовољнике, и
да ће васпоставити незаборавни сјај Републике.
Али када се домогао положаја, прогласио је
себе императором и сасвим се одвојио од народа.
Ускоро је, међутим, и сам постао лутка у рукама
ласкаваца и људи које је уздигао до највиших
звања. И крици народа за правдом нису стизали
до његових ушију.
Пошто су преваром и издајом учинили крај
витешком реду Џеди, чувару правде у галаксији,
царски намесници и чиновници припремаху се да
међу ојађеним планетама галактичког царства
заведу владавину насиља. Многи од њих искори-
стили су империјалне снаге, и кријући се иза
имена све немоћнијег императора тежили да
остваре своје личне циљеве.
Али један мали број планета одлучио је да
се одупре тим новим насилницима. Изјаснивши се
против Новог Поретка, заподенули су велику
борбу да оживе Стару Републику.
У почетку, били су бројчано неупоредиво
слабији у односу на светове које је царство др-
жало у сужањству. У тим раним, ^мурним да-
нима, заиста је изгледало да ће светли пламичак
отпора бити утрнут пре но што светлошћу новв
истине буде успео да озари подјармљене и изму-
чене народе галаксије ...
Из Прве Саге
Дневник Вилса

„Нашли су се на погрешном месту, у погре-

шно време. Наравно, постали су хероји".
Сенатори Лиа Органа
са Алдераана

10
 1.
Огромна блистава лопта лучила је у свемир
светлуцаве топазне зраке — али то није било
сунце. Била је то планета, но, доста је времена
прошло док л»уди то нису схватили. Све док не би
ушли у њену орбиту, придошлицама не би по-
стало јасно да је посреди посебан свет у систему
два сунца, а не некакво треће сунце.
Изгледало је, на први поглед, да на тој пла-
нети не може ништа опстати, а понајмање људска
бића. Па ипак, обе оријашке звезде, Г-1 и Г-2,
кружиле су око заједничког центра с необичном
правилношћу, док се планета Татуина кретала
око њих на довољној удаљености, омогућујући
постојање уравнотежене али изузетно жарке
климе. Био је то сув пустињски свет, чија је
несвакидашња жута светлост настајала одбија-
њем зрака двају сунца од њених песковитих рав-
ница богатих натријумом. Управо су у том часу
зраци два сунца изненада обасјали метално рухо
неке летилице која се сумануто почела суновра-
ћивати према површини планете.

13
 2.

Измењени курс којим се кретала галактичка

крстарица био је намеран; крстарица се тако кре-
тала не услед неког оштећења, већ због очајничког
настојања да се оштећење избеше. Дугачке бразде
концентрисане енергије пролетале су мимо њеног
трупа, налик на разнобојну олују уништења или
на шаролики рој уставица1 што настоје да се при-
пију уз великог, непожељног домаћина.
Један од ових испитивачких, лутајућих зрака
дотакао је летелицу која је бежала, погодивши
њено главно сунчано пераје. Врха пераја, стаби-
лизатора у ствари, намах нестаде, а парчад метала
и пластике, налик на драгуље, развејаше се
свемиром. Летелица као да се затетурала.
Извор ових зрака умногостручене енергије из-
ненада се указа на видику — била је то клопотава
империјална крстарица, чија чекињава силуета
беше прошарана великим бројем лежишта за теш-
ко наоружање. Светлећи зраци престали су да се
изливају из ових бодљи, сада када се крстарица
приближавала. Повремене експлозије и блескови
светлости могли су се видети на оним деловима
мање летелице који су били погођени. У неупоре-
дивој мрзлини свемира, крстарица се коначно
приближила уз свој немоћни плен.
Нека удаљена експлозија још једном је по-
тресла брод — али Арту Дитуу и Си Трипију она
уопште није изгледала толико удаљена. Потрес
их је одбацио дуж уског ходника као спојнице
каквог престарелог мотора.
Свако би, при погледу на ову двојицу, одмах
претпоставио да је висока, човеколика машина,
1 Уставице (шгитоношци), рибице које се обично придру-
жују каквој већој риби-грабљивици — углавном ајку-
лама — хранећи се остацима њеног плена. (Прим. ур.)

14
Трипио, вођ, а да је здепасти, троножни робот,
Арту Диту — подређени. И мада би Трипио можда
охоло шмркнуо на такву тврдн>у -— чињеница је
да су по свему били равни, изузев по брбл.ивости.
У томе, без сумње — и не без разлога — са
Трипиом се није могло мерити.
Још једна експлозија потресла је ходник,
избацујући Трипија из равнотеже. Његов нижи
садруг пролазио је у оваквим приликама боље,
захваљујући томе што је ниско тежиште његовог
згрченог, ваљкастог тела било добро уравнотежено
на дебелим, шапастим ногама.
Арту баци брз поглед на Трипија, који је
као прикован стајао уз сам зид ходника. Светлост
је треперила на једином механичком оку, док је
мањи робот пажљиво посматрао улубљену оплату
свог пријатеља. Опиљци од метала и ликаста
прашина прекривали су његову иначе углачану
бронзану површину, а овде и онде видела су се
и улегнућа — биле су то последице удараца које
је задобио побуњенички брод на коме су се два
робота налазила.
Као одјек последњег напада јавио се постојан,
дубок шум, који чак ни најбучнија ексилозија
није могла сасвим да пригуши. Онда, наизглед без
икаквог видљивог разлога, мукло добовање нагло
престаде, и једини звук који се могао чути у
иначе пустом ходнику, потицао је од аветињског
пуцкетања спроводника где је долазило до крат-
ких спојева. Чуо се поново одјек удаљених екс-
плозија, али оне су овог пута биле заиста далеко
од ходника.
Трипио окрену устрану глатку, човеколику
главу. Металне уши напето су ослушкивале.
Опонашање л.удских покрета било је готово не-
потребно — Трипиови слушни механизми дело-

15
вали су у свим правцима — али вижљасти робот
био је обучен да се савршено уклапа у људско
друштво. Његова обука чак се протезала и на
подражавање људских гестова.
— Јеси ли чуо ово? упита он свог стрпљивог
пријатеља, скрећући му пажњу на куцкав шум.
Разорили су главни реактор и погонско одељење.
Глас му је одавао исто онолико неверице и
забринутости колико и код ма ког људског бића.
Својим металним дланом туробно је гладио безо-
бличну мрку огреботину на свом телу, где га беше
ударило неко залутало парче метала, оштетивши
сјајну бронзану политуру. Трипио је био префи-
њена машина и овакве ствари су га чиниле
нервозним.
— Лудост, ово је права лудост! Лагано је
вртео главом. Овога пута ће нас сигурно докрај-
чити.
Арту није одмах одговорио. Његово ваљкасто
тело накрену се уназад, снажне ноге уклештише
се у под летелице, док је метар високи робот
зането проучавао таваницу брода. Иако није имао
главу којом би, као његов пријатељ, могао да
подражава став ослушкивања, Арту је ипак не-
како успевао да одаје управо такав утисак. Из
његове утробе изненада покуља низ кратких
звукова и сигнала. Чак и најосетљивијем људском
уху они би се учинили одвећ једноличним, али
за Трипија су представљали савршено обликоване
речи, чисте и јасне као да су биле непосредно
изговорене.
— Да, чини ми се да су разорили погонско
одељење, понови Трипио, али пгга сада да радимо?
Не можемо ући у атмосферу са уништеним
главним стабилизационим перајем. А не могу ни
да верујем да ћемо се једноставно предати.

16
 Мала група наоружаних људи изненада се
појави, држећи своје оружје спремно за дејство.
Изрази на шиховим лицима били су исто толико
безоблични као и њихове униформе, и деловали
су као људи прштравни да се сваког тренутка
суоче са смрћу.
Трипио је ћутке посматрао како нестају иза
једне удаљене окуке, а онда погледа Арту Дитуа.
Малени робот је, и не померивши се, и даље на-
пето ослушкивао. Трипио подиже поглед, премда
је знао да су Дитуова чула знатно оштрија од
његових.
— Шта се дешава, Арту?
Кратко зујање стиже као одговор. Тренутак
касније, веома изонлрени сензори кише нису били
потребни. Неколико часова у ходнику је владала
мртва тишина. Онда се најпре зачуло тихо гре-
буцкање, као мачје; звук је долазио однекуд
одозго. Необичан шум производили су тешки ко-
раци и померање кабасте опреме негде на спољном
омотачу брода.
Када се зачуло неколико пригушених експло-
зија Трихшо прогунђа:
— Покушавају да продру унутра, негде изнад
нас. Овога пута капетан нема никаквих изгледа.
Окренувши се, упиљи се доле у Артуа. Вило би
добро кад б и с м о . . . додаде.
Пиштање пренапрегнутог метала испуни ваз-
дух пре но што Трипио доврши реченицу, и
удаљени крај ходника обасја актинска1 муша.
Негде доле, малена група наоружане посаде, која
је овуда прошла пре неколико тренутака, суко-
била се с нападачима.
1 Актински, актиничан, зрачење у ултраљубичастом делу
спектра; као и сунчев светлосни зрак, може изазивати
хемијске промене. (Прим. ур.)

17
 Трипио окрену своје лице са осетљивим фото-
рецепторима, баш на време да избегне металну
парчад што су долетала дуж ходника. Изнад њега
се, на таваници, управо отварао велики отвор, и
крхотине сјајних сводова, налик на велике ме-
талне ђинђуве, почеше да падају на под ходника.
Оба робота добро су знала да се ниједна машина
не може мерити са покретљивошћу прилика које
се указаше у отвору, и које одмах заузеше
борбене положаје. Дошљаци су били људи у
оклопима, а не роботи.
Један од њих погледа право у Трипија — не,
не у њега, помисли избезумљени од страха Три-
пио, већ поред њега. Човек својим оклопљеним
рукама подиже велику пушку до рамена — али
прекасно. Концентрисани енергетски зрак погодио
га је право у главу, сејући остатке костију, меса
и метала у свим правцима.
Нападачи— припадници империјалних трупа
— окренуше се и отпочеше паљбу дуж ходника,
нишанећи негде мимо два робота.
— Брзо, овим путем! викну Трипио, с намером
да се склони од паљбе империјалних војника. Арту
крену за њим. Једва да су направили неколико
корака, када испред себе угледаше чланове по-
саде, који су пуцали у супротном правцу, низ
ходник. Тренутак касније, читав простор био је
испуњен димом и унакрсном паљбом енергетских
оружја.
Црвене, зелене и плаве муње одбијале су се
од углачаних металних зидова или стварале ду-
боке бразготине на њиховој површини. Крикови
рањених и умирућих људи — необичан, неро-
ботски звук, помисли Трипио — продорно су
одјекивали, снажно надјачавајући свеопшти хаос
уништења.

18
 Један енергетски зрак зари се у тле поред
Трипиових ногу, док други, истовремено, размрска
зид иза његових леђа, отварајући велику рупу
и откривајући каблове и инсталације. Снага ова
два разорна хица одбаци Трипија међу испрепле-
тане каблове, сгварајући од њега лутку чије конце
као да је неко бесомучно повлачио.
Чудни утисци преплавише његов нервни сис-
тем. Нису изазивали никакав бол, већ само по-
метњу. Сваки пут кад би покушао да се ослободи,
дошло би до новог жестоког пуцкетања, услед
нових кратких спојева у електричном колу. Бука
и енергетске муње око њега нису јењавали, јер
је битка настављала да бесни пуном жестином.
Ходник се све више пунио димом. Арту Диту
се нагну, покушавајући да ослободи свог прија-
теља. Малени робот испољавао је потпуну равно-
душност према енергетским зрацима који су
испуњавали просторију. Био је тако низак да су
зраци ионако севали изнад њега.
— У помоћ! викао је Трипио, изненада упла-
шен поруком коју је добио од једног унутрашњег
сензора. Мислим да ми непгго прегорева. Осло-
боди ми леву ногу — чини ми се да квар настаје
негде у близини карличног мотора.
Карактеристично за њега, тон му изненада
од молећивог постаде прекоран.
— Све је ово твоја кривица! дречао је љутито.
Требало је да знам да је глупо имати поверења
у логику патуљастог кућног бојлера! Не знам само
запгго си наваљивао да напустимо наша места и
да се спустимо у овај блесави прилазни ходник.
Мада, коначно, сада можда више није ни важно.
Читав брод мора да је . . .
Арту Диту га својим љутитим пиштањем
прекиде у пола реченице, али не престајући да,

19
с изванредном уменшошћу, размрсују каблове
високог налона у које се Трипио био заплео.
— Ма шта ми рече! шмркну Трипио у знак
одговора. И теби, да знаш, ти патуљасти...
Изванредно снажна експлозија потресе ход-
ник, свега га заглушивши. Загушљива испарења
угљенисаних остатака испунише ваздух, обавија-
јући просторију тамом.

3.
Два метра висок. Двоножац. Са рамена му је
падао црн, лепршави плашт, а лице му је вечно
заклањала необична, заштитна метална маска, са
решеткастим отвором за дисање. Тамни Витез са
Сита представљао је само отелотворење прозе,
док је претећи пролазио ходницима побуњеничке
летелице.
Гроза је била посвемашњи пратилац свих
Тамних Витезова. Па ипак, снага зла која је из-
бијала из ове сподобе била је таква да је чак и
огрубеле империјалне војнике приморавала да
устукну, остављајући им само да се нервозно
међусобно сашаптавају. Храбра побуњеничка по-
сада која је већ била престала да пружа отпор,
сада се, сасвим сломљена, упаничено склањала на
саму појаву чудног оклопника — оклопника чије
су мисли, што су се витлале његовим мозгом, биле
још мрачније и од самог његовог оклопа.
Само један циљ, само једна мисао, и само
једна тежња опседали су његов мозак у овом
тренутку. Горела је у свести Дарта Вадера, док је
пролазио ходницима поражене летелице. Дим је
овде већ био почео да се стањује, иако су звуци
борбе још допирали кроз зидове. Овде окончана,
битка се била преместила на друго место.

20
 Само је неки робот могао дозволити себи да
се слободно креће у присуству једног Тамнох
Витеза. Си Трипио је коначно успео да се осло-
боди и последњег кабла. Негде, иза њега, чули су
се и даље људски јауци, са места на којима су
неуморни империјални војници сламали последњи
отпор побуњеника.
Трипио погледа низ ходник, али је видео
само изровану палубу. Када је проговорио, глас
му је звучао веома забринуто.
— Арту Диту, где си?
Дим се споро разилазио. Трипио је сада могао
да види и горњи крај ходника. Учини му се да
се Арту Диту тамо налази. Али, као да није гледао
у правцу Трипија. Изгледало је, у ствари, као да
се малени робот следио у ставу напете пажње.
Нагнута над њим — чак је и Трипиовим осетљи-
вим електронским фото-рецепторима било тешко
да проникну кроз лепљиву, киселкасту копрену
цима — стајала је нека људска прилика. Било је
то неко биће младо, витко, и по несхватљивим
људским мерилима лепог, помисли Трипио, од
неке мирне дивоте. Чинило му се као да једна
мала рука помера непгго на Дртуовом непокретном
телу.
Трихшо крену према њима управо у тренутку
када се сумаглица поново поче згушњавати. Али
када је стигао до краја ходника, само је Диту
стајао тамо, чекајући. Трипио несигурно погледа
око њега, Роботи су повремено били подложни
електронским халуцинацијама — али, зашто би
му се привиђало људско биће?
Слегао је раменима. Најзад, зашто да не, на-
рочито ако се узму у обзир збуњујућа збивања
тек минулог рата и доза сирове струје коју је
недавно упило његово тело. Не би требало да се

21
чуди ничему што би његов унутрашњи еистем
могао још да му измађија.
— Где еи био? коначно упита Трипио. Крио
си се, претпостављам.
Одлучио је да не спомиње људску приказу.
Ако је то заиста била халуцинација, није желео
да Диту пружи задовољство откривајући му ко-
лико је његов логични систем био тешко уздрман
протеклим догађајима.
— Вратиће се овим путем, настави он, пока-
зујући главом низ ходник и не дајући малом
роботу прилику да му одговори, трагајући за пре-
живелима. Али, шта да ми радимо сада? Неће
поверовати ни речи машинама које су биле у
власти побуњеника. Као роботима побуњеника,
неће нам поверовати ако им кажемо да нам није
познато ништа што би могло бити од важности
за њих. Бићемо послати у руднике зачина на
Кесел, или ће нас раставити да би наше делове
употребили за друге, мање вредне роботе. Осим
уколико не дођу на идеју да, као темпиране
бомбе, представљамо опасност, те нас разнесу чим
нас угледају. Ако н е . . .
Али Арту се већ био окренуо и хитро почео
трупкати низ ходник.
— Чекај! Куд си запео? Зар не слушаш шта
ти говорим?
Сипајући проклетства на неколико језика, од
којих су неки били чисто механички, Трипио без
оклевања потрча за својим пријатељем. Артуов
унутрашњи систем, помисли он у себи, могао би
се сасвим искључити, само ако би малом роботу
тако наспело.

22
 4.

У ходнику поред контролног центра галактич-

ке крстарице стајала је окупљена повећа група
суморних заробљеника, које су ту привели импе-
ријални војници. Неки од заробљеника су лежали
рањени, или на издисају. Неколицина официра,
у засебној групи, стајала је издвојена од обичних
војника, осећајући на себи погледе пуне мржње
и претњи империјалних стражара, који су око
заробљеника творили ћутљиви обруч са оружјем
у сваком тренутку спремним за дејство.
Као по команди, сви, и империјални војници
и побуњеници, намах ућуташе када се иза окуке
у ходнику појавила једна џиновска црна прилика.
Двојица дотад пркосних, тврдоглавих побуњенич-
ких официра, почеше да дрхте. Заустављајући
се пред једним од њих, горостас ћутке испружи
руку. Огромна шака затвори се око човековог
врата, и подиже га од пода. Очи побуњеничког
официра исколачише се, али он не проговори ни
речи.
Један официр империјалне војске, чија кацига
беше затурена на потиљак, тако да је откривала
свежу рану на месту где је енергетски зрак успео
да продре, добауља из контролне собе, вртећи
одсечно главом.
— Ништа, господине. Све траке за ускладиш-
тење информација избрисане су.
Дарт Вадер прими к знању ову вест уз једва
приметан покрет главе. Његово под маском скри-
вено лице поново се окрену ка човеку кога је још
држао у чврстом етиску. Прсти у металној рука-
вици (стегоше ое јаче Пропињући се, заробљеник
је очајнички покушавао да ослаби стисак, али без
резултата.

23
 — Где су подаци које сте примили? мукло
упита Вадер, претећи. Шта сте учинили са тракама
са упутствима?
— Нисмо примили . . . никаква . . . упутства,
промрмља официр висећи у ваздуху и једва дола-
зећи до даха. Одаекуд дубоко из себе успе само
да извуче речи пркоса. Ово ј е . . . изасланичка
летелица . . . Зар н и с т е . . . уочили . . . наше озна-
к е . . . Ми с м о . . . у дипломатској... мисији.
— Нека хаос црогута вашу мисију! зарежа
Вадер. Где су траке? Он појача стисак, са Јасном
претњом.
Када је коначно успео да проговори, глас
официра представљао је једва чујни, грцав шапат.
— С а м о . . , командант зна шта је с н>има.
— Ова летилица носи ознаке Алдераана, про-
шишта Вадер, приближавајући му свој олучасти
отвор за дисање. Да ли се неко од краљевске
породице налази на броду? Кога сте превозили?
Здепасти прсти још већма појачаше стисак,
и заробљеникова борба за дах постаде још бесо-
мучнија. Његове последње речи биле су пригу-
шене и нису се могле разабрати.
Вадер је био незадовољан. Иако је жртва
остала да виси, у стању ужасне, коначне непо-
кретности, његови прсти наставише да се стежу,
и ускоро се зачу језиво крцкање костију, налик
на гребуцкање пса по пластичном поду. Тек тада
Вадер, са гадљивим хриптањем, одбаци мртвог
човека према удаљеном зиду. Неколико импери-
јалних војника склони се хитро с пута, једва
избегавши грозни пројектил.
Огромна сподоба се ненадано окрену, и гру-
пица империјалних официра устукну пред њеним
убитачним и укоченим погледом.
— Почните да претражујете летелицу, парче

24
по парче, део по део, све док се те траке не про-
нађу! Што се путника тиче, ако их има, желим их
живе. Застао је за тренутак, а онда општрим
гласом додао: Брзо!
Официри и војници готово попадаше једни
преко друтих, журећи да се што пре изгубе —
не толико због тога да би сместа извршили Ваде-
рово наређење, колико да се ослободе његовог
злокобног присуства.

5.
Арту Диту се коначно зауставио у једном
празном ходнику, где није било дима и знакова
борбе. Забринути и збуњени Трипио заустави се
поред њега.
— Провео си ме кроз готово пола брода, и
шта...
Застао је у пола реченице, посматрајући
с неверицом како здепасти робот својим кукастим
удовима ломи печат на отвору капсуле за спаса-
вање. Истог часа упалише се црвена светла и
ходником одјекну пригушени писак сирене.
Трипио се дивље обазре на све стране, али је
ходник и даље био пуст. Када је поново погледао
Артуа, овај се већ смештао у скучени простор
капсуле. Била је довољно пространа да прими
неколико људи, али није била конструисана да
одговара потребама робота. Арту је имао муке да
се у њој некако смести.
— Хеј! повика запањени Тршшо, упозорава-
јућим гласом, теби овде цриступ није дозвољен!
То је само за људе! Можда бисмо ипак некако
успели да убедимо империјалне војнике да нисмо
непријатељски програмирани и да представљамо
исувише велику вредност да би нас уништили,

25
 али ако те неко види у томе нећемо шшхе имати
никаквих изгледа. Излази одатле!
Арту је у међувремену некако успео да своје
тело смести у седиште испред минијатурне ко-
мандне табле. Искренуо је благо своје мајушно
тело и према неодлучном садругу упутио читав
низ звиждука и других сигаала.
Трипио га за тренутак слушаше. Није умео
да дрхти, али однекуд му пође за руком да створи
утисак да управо то чини.
— М и с и ј а . . . каква мисија? О чему то при-
чаш? Делујеш као да ти у мозгу није остала
читава ни једна једина ћелија за логику. Н е . . .
доста је било авантура! Покушаћу да се нагодим
са империјалним војницима — не улазим ти ја
у ову ствар!
Љутито електронско брундање допре из
Артуа.
— И не називај ме неразумним философом,
прасну Трипио, ти дебело, ваљкасто буре пуно
мазива!
Трипио је баш припремао нову тираду, када
изненадна експлозија разнесе задњи зид ходника.
Прашина и метално кршје разлише се уским
подпролазом, а одмах потом уследи низ нових
експлозија. Ватрени језици гладно сукнуше из
отвореног зида, одблескујући од ретких, још
блиставих делова Трипиовог углачаног тела.
Мрмљајући електронске речи, које су одго-
варале молитвама којима се душа препоручује
непознатом, робот-дугајлија ускочи у малу лете-
лицу.
— Зажалићу ја ово, прогунђа нешто разум-
љивијим гласом, док је Арту затварао за њим
безбедносна врата. Мањи робот покрену низ пре-
кидача, затвори кров капсуле, и у одређеним

26
размадима притисну три дутмета. Уз заглушава-
јућу тутњаву капсула за спасавање би избачена
из обогаљеног галактичког разарача.

6.

Када је преко комуникатора стигла вест да

је и последњи побуњенички отпор на разарачу
сломљен, капетан империјалне крстарице видљиво
се опусти. Био је задовољан, слушајући извештај
о току операције на заробљеном броду, када га
изненада позва један од главних нишанџија.
Заузевши место поред свог подчињеног, капетан
је зурио у кружни екран, посматрајући мајушну
честицу која се одвојила од непријатељског брода
и почела да пада према ужареном свету испод
ших.
— Ено још једне капсуле за спасавање, гос-
подине! Ваша наређења?
Официрова рука лебдела је над дугметом за
активирање компјутеризоване енергетске батерије.
Нехајно, пун поверења у своју ватрену моћ
и пуну контролу над ситуацијом, капетан је
пажљиво посматрао визоре усмерене према кап-
сули. Ниједан, међутим, није сигналисао ништа
необично.
— Не отварајте ватру, поручниче Ниџа! Ин-
струменти не указују ни на какве знаке живота
у капсули. Мора бити да је дошло до кратког
споја на њеном механизму за стављање у покрет,
или је можда примила погрешна упутства. Не
трошите муницију узалуд.
Окренуо се и вратио на своје место, да би
наставио да са задовољством слуша извештаје о
заробљеницима и о плену који је ускоро требало
да стигне са побуњеничког брода.

27
 2.

Одсјај последњих експлозија на зидовима и у

спроводкицима титрао је безумно на оклопу чел-
ног јуришника, док је претраживао ходник којим
се кретао. Управо се спремао да се окрене и позове
оне за собом да га следе, када му пажњу привуче
нешто што се кретало дуж друге стране зида.
Изгледало је као да се лагано повлачи у једно
мало, тамно удубљење. Уперивши свој револвер,
војник се опрезно приближи и завири унутра.
Мала, дрхтава прилика, одевена у белу ту-
нику, стискале се у дну удубл>ења, укочено гле-
дадући у војника. Било му је одмах јасно да се
пред њим налази млада жена, чији се опис до
танчина слагао са описом особе за коју је Тамни
Витез био необично заинтересован. Војник се
исклибери. Каква срећа за њега! Биће сигурно
одликован!
Његова глава, покривена кацигом, мало се
окренула, управљајући глас према минијатурном
комуникатору.
— Овде је, добаци онима позади. Позовите
одред за о ш а м у . . .
Никада није завршио реченицу, као хпто ни
никада неће добити прижељкивано одликовање
У тренутку када је своју пажњу са девојке скре-
нуо на комуникатор — девојчин страх ижчезе
зачуђујућом брзином. Енергетски пиштољ који је
држала за леђима изненада се појави, и она
испали хитац.
Војник који је имао ту несрећу да до ње
ститае први, паде први, главе претворене у кашу
костију и метала. Иста судбина задесила је и
другог оклопљеног јуришника, који је похитао за
њим. А тада светлуцави зелени зрак дотаче једно

28
девојчино раме, и она се истога часа сруши на
под, стежући и даље пиштољ у својој малој шади.
Оклопљене прилике сјатише се око ње. Једна
од њих, са ознакама официра нижег ранга, клече
поред девојке и окрену је на леђа. Стручним оком
посматрао је девојчино укочено тело.
— Биће све у реду с њом! рече коначно, и
подиже поглед према својим подчињенима. Изве-
стите господара Вадера!

8.

Трипио је, као хипнотисан, зурио у мали

екран, смепгген у предњем делу капсуле, док је
ужарено, жуто око Татуине почињало да их гута.
Негде иза њих. знао је, обогаљени разарач и
империјална крстарица ишчезавали су из поља
видљивости.
То га обрадова. Кад би се још спустили у
близину неког насељеног места, потражио би од-
мах угледно запослење у овом водомрском подне-
бљу, нешто што би прилично његовој вредности и
обуци. Ових неколико минулих месеци подарили
су му сувише узбуђења и неизвесности, много
више него што то привлачи једну кукавну машину.
Артуово насумично управљање капсулом, ме-
ђутим, обећавало је све, само не меко слетање.
Трипио забринуто одмери свог здепастог садруга.
— Јеси ли сигуран да знаш како се управЉа
овом справом?
Арту одговори необавезним звиждуком, који
није нимало допринео да се свадљиво расположење
високог робота измени.

30
ЛУК
 1.
По старој насељеничкој изреци, човек је пре
могао сажећи своје очи гледајући чврсто и право
у сунцем спржене пустаре Татуине, него гледајући
равно у њена два огромна сунца — толико је
моћна била свепродирућа светлост која се одби-
јала од њених бескрајних равница. Али и поред
тога заслепљујућег блиетавила, живот је могао
опстати, и постојао је у равницама насталим у
коритима давно исушених мора. Било је то мо-
гуће захваљујући само једној ствари: поновном
довођењу воде.
За људске потребе, међутим, вода на Татуини
једва да је била доступна. Атмосфера је своју
влагу уступала са немилосрдним оклевањем. Мо-
рала се из непрегледног плавог неба измамљивати
— ласкањем, силом, натезањем — да падне на
спржену површину планете.
Две прилике, чија је брига баш била да до-
бију што више од те влаге, стајале су на једној
блаи>ј узвисини у тим негостољубивим пустарама.
Једна од њих била је од метала и непокретна
— песком састругани вапоратор, безбедно уроњен
у песак све до самог каменитог тла. Друга прилика
била је неупоредиво покретнија, мада готово
ништа мање избледела од сунца.
Лук Скајвокер био је двапут старији од десет
година старог вапоратора, али и знатно несигур-
нији. Управо у том часу уздржано је клео
јогунасти регулатор на температурној справи.
С времена на време, када би му досадило мучење
с алатом, прибегавао је грубој техници: нимало
нежном ударању по машини. Али ниједан метод
није се показивао довољно ефикасним. Лук је био
сигуран да је уље које је употребљавао у вапо-
ратору некако успевало да привуче песак, призи-
вајући заводљиво мала зрнца својим зејтишавим
светлуцањем.
Он обриса зној са чела и за тренутак се про-
тегну. Најупадљивија ствар у вези с овим младим
човеком било је његово име1. Лаки поветарац
покрену његову чупаву косу и његову пространу
радну одећу, док је тако стајао и гледао вапо-
ратор. Није имало никаквог смисла љутити се на
њега, убеђивао је себе. Та, то је ионако била само
једна група машина.
Док је Лук размишљао о својој неприлици,
појави се трећа прилика, однекуд иза покваренох
вапоратора, и неспретно стаде петљати око квара.
Само су три од шест руку Тредвеловог модела
биле исправне, али су и оне биле изанђалије и
од самих Лукових чизама. Машина се кретала
неравномерним покретима, повремено застајку-
јући.
Лук је одмерио жалостивим погледом, а затим
скрену поглед ка небу. Још није било ни трачка
од облака, и Лук је добро знао да их неће ни
1 Skywalker (енгл.). Шетач по небу, Небеска луталица;
име изражава и тежње и пилотске способности овог
лика. (Прим. ур.)

34
бити докле год не оспособи свој вапоратор. Управо
се спремао да покуша још једном, када неки мали
али веома блистав трак светлости привуче његову
пажњу. Хитро скину пажљиво одржавани марко-
-двоглед са појаса, на коме је још било закачено
мноштво алатки, и упери сочива ка небу:
Дуто је тако посматрао, све време жалећи што
уместо двогледа нема прави телескоп. За то време
препустио је забораву све око себе — и вапоратор,
и жегу, и преостале обавезе тога дана.
Вративши двоглед за појас, Лук се нагло
окрену и појури према свом возилу. Са пола пута
до њега, оетио се да викне преко рамена:
— Пожури, дрекну нестрпљиво. Шта чекаш?
Дођи и пењи се овамо!
Тредвелов робот се упути ка њему, застаде
као да оклева, а онда се поче вртети у уском
кругу, док му је дим сукљао са свих страна. Лук
настави да издаје наређења, а онда с презиром
диже руке, схватајући да би, да би сада покренуо
Тредвела, било потребно нешто убедљивије од
пуких речи.
За тренутак Лук се питао да ли да ту остави
машину; као да убеђује самог себе, помисли потом
да су њени витални делови ионако неупотребљиви.
Зато журно скочи на возило, проузроковавши да
се тек недавно оправљени аеромобил опасно нагне
на једну страну. Успео је да поврати равнотежу
тек када се коначно сместио за управљаче. Одр-
жавајући висину аеромобила тик нешто изнад
песковитог тла, Ј1ук је својим лаким транспортним
возилом управљао као бродићем на отвореном
мору. Он притисну стартер, машина застења као
да протестује, и облаци песка дигоше се изнад
возила док је узимао курс према удаљеном
Анкорхеду.
 Иза н>ега, као жалосни светиоиик, црни дим
од робота који је догоревао наставио је да се диже
пут чистог пустињског неба. Неће га више наћи
када се буде вратио. У бескрајним пустарама
Татуине, поред лешинара који су били гладни
меса, било је и лешинара гладних метала.

2.

Метална и камена здања одблескивала су бе-

лином под двојном светлошћу Татуа-1 и Татуа-2,
привијајући се једна уз друту, колико због друш-
тва толико и због заштите. Ова здања чинила
су нервни систем делатне заједнице житеља у
широко распроетртом насељу Анкорхед.
У овом тренутку, прашњаве, непоплочане
улице биле су тихе, сасвим опустеле. Чуло се
само лењо зујање пехпчаних мува, испод напуклих
стреха изанђалих зграда. Неки пас је залајао у
даљини; био је то једини знак живота све док се
на улици није појавила нека старица. Свој мета-
ласти шал чврсто је била обавила око себе.
Нешто је натера да подише поглед, уморним
очима пиљећи у даљину. Звук се изненада
појачао, када је блистави четвртасти предмет
избио иза удаљеног угла. Очи јој се раширише
док је возило јурило према њој, не показујући ни
најмање намеру да промени свој смер. Морала је
да поскочи да би му се склонила с пута.
Дахћући и претећи стиснутом песницом за
глисером, успела је да својим старачким гласом
надјача грмљавину мотора:
— Хоћете ли ви, децо, икад научити да
возите спорије?
Лук је можда и видео старицу, али је сигурно
није чуо. У сваком случају, његове мисли биле
су усредсређене на нешто друго, док је паркирао
своје возило поред ниске, издужене бетонске
станице. Различити каблови и металне шипке
стрчали су с њеног крова и из зидова. Неуморни
пешчани таласи Татуине оставили су трагове
окамењене жуте пене дуж њених зидова. Нико
се није трудио да их уклони. Није ни имало ни-
каквог смисла, јер би ионако до сутра поново били
на истом месту.
Лук бучно отвори улазна врата и викну:
— Здраво!
Кршан младић у механичарском комбинезону
седео је заваљен у столици иза запуштеног кон-
тролног стола станице. Дебели премаз заштитног
уља штитио је његову кожу од сунца. Пут девојке
на његовом крилу такође је била заштићена ул>ем,
а могло се, заиста, подоста тога видети. Чак је и
сасушени зној некако згодно деловао на њој.
— Здраво свима! викну Лук поново, пошто
његов први поздрав баш не наиђе на громовит
отпоздрав.
Онда потрча ка соби са апаратима у задњем
делу зграде, док млади механичар сањиво превуче
руком преко лица и прогунђа:
— Да ли сам то чуо неког младог горопадника
како пролеће овуда?
Девојка на његовом крилу изазовно се про-
тегну, док се њена изношена хаљина изазивачки
раскрили у свим цравцима. Њен глас био је грлен
и дубок.
— Ох, зевну она, био је то само Црвљивко
у једној од својих јурњава.
Дик и Винди прекинуше посматрање партије
компјутерског билијара, када је Лук сунуо у собу.
Били су одевени слично Луку, мада им је одећа
боље пристајала, а била је и мање похабана.

37
 Тројица младића упадљиво су се разликовала
од крупног, лепушкастог играча с друге стране
стола. Издвајајући се својом вешто удешеном
фризуром, као и изванредно скројеном унифор-
мом, стајао је ту у соби као раскошни цвет мака
у мору зоби. Иза тројице људи допре благо зу-
јање неког робота, који је стрпљиво радио на
оправци неке опггећене станичне опреме.
— Замислите, момци! викну узбуђено Лук.
Затим угледа човека у униформи. Униформисани
препозна Лука готово истовремено.
— Бигс!
Човеково лице искези се у нешто налик на
осмех.
— Здраво, Лук, рече он.
Затим се стадоше грлити са предузетном
топлином.
Лук напокон коракну уназад, нескривено се
дивећи пријателЈевој униформи.
— Нисам знао да си се вратио! Када си
стигао?
Самопоуздање које се могло осетити у гласу
дошљака ближило се ивици уштогљености, не
прелазећи је, ипак, сасвим.
— Пре неколико тренутака. Желео сам да те
изненадим, Успаљенко. Он показа на собу. Мислио
сам да ћу те затећи овде, са ове две ноћне
скитнице.
Дик и Винди се истовремено насмешише, а
Бигс настави:
— Нисам очекивао да ћеш бити напољу, на
послу...
Насмешио се нехајно, осмехом којем је мало
људи могло одолети.
— Академија те није много изменила, при-
мети Лук. Али, вратио си се нешто одвећ брзо?

38
Лице му поприми забринут израз. Хеј, узвикну
он, зар ниси добио постављење?
Било је нечег неодређеног у Бигсовом одго-
вору, Лагано је скренуо поглед.
— Наравно да сам га добио. Прохпле недеље
распоређен сам на теретњак Ренд еклиптик. Први
официр, Бигс Дарклајтер, на вашој служби!
Поздравио је прописно, налола озбиљно, на-
пола у шали, а затим му се лице поново пресвуче
оном пренаглашеном али умилном гримасом налик
на осмех.
— Само сам свратио да се опростим с вама,
несрећним црашинарским будалинама.
Сви се поново насмејаше, и Лук се тек тада
присети шта га је у толикој журби довело овамо.
— Скоро да заборавим, поче, осећајући како
му се враћа малопређашње узбуђење, у нашој
орбити управо се води нека битка. Дођите и
погледајте.
Дик је изгледао разочаран.
— Није, ваљда, опет нека од твојих епских
битака, Лук? Зар ти није било доста сањарења
о њима? Заборави то.
— Заборави, ђавола! Овог пута мислим оз-
биљно. То је права битка.
Мало убеђивањем, мало гурањем, тек, успео
је да обрлати особље станице да изиђу напоље.
на врело сунце. Ками је нарочито изгледала
мрзовољна.
— Постарај се да имаш добар разлог за овај
излазак, упозори она Лука, заклањајући рукама
очи.
Лук је већ био извукао свој макро-двоглед,
претражујући њиме небо. Једва неколико трену-
така требало му је да уочи неку тачкицу.
— Рекао сам вам, понови он. Ено их.

39
 Бигс му се приближи и узе двоглед, док еу
се остали напрезали гледајући голим очима. По-
десивши окуларе, Бигс на тамноплавом небу и
сам уочи две сребрнасте честице.
— Никаква битка се тамо не бије, успал>енко,
коначно пресуди он, спуштајући двоглед и благо
погледавши свог пријатеља. Само су се зауста-
вили горе. Два брода, слажем се, по свој прилици
дереглија и теретњак претварају опрему, пошто
Татуина нема орбиталну станицу.
— Ипак, малочас је било пуцњаве, није оду-
стајао Лук. Његово малопређашње узбуђење поче,
међутим, да јењава, суочен сам мирним уверава-
њима старијег пријатеља.
Ками зграби двоглед из Бигсових руку, зака-
чивши притом потпорни стуб станице. Лук јој га
хитро оте, и пажљиво осмотри да није опггећен.
— Лакше с овом стварчицом!
— Не бршш толико, Црвљивко, фркну она.
Лук крену ка њој, али му се испречи онај меха-
нрхчар рмпалија, упутивши Луку осмех пун опо-
мене. Лук је за тренутак оклевао, а онда реши
да дигне руке.
— Непрестано ти говорим, Лук, рече механи-
чар попримајући изглед човека коме је досадило
да залудно понавља исту ствар, побуна је далеко
одавде. Сумњам да би се Империја уопште борила
да задржи наш свет. Веруј ми, Татуина је само
једна огромна парчекања ничега.
Пре него што је Лук доспео да одговори,
његова публика већ је била кренула натраг у
станицу. Оријаш је једном руком обгрлио Ками,
и обоје су се церили Луковој тупости. Чак су и
Дик и Винди мрмљали нешто међусобно — о
мени, помисли Лук.
Пошао је лагано за њима, али је још једном

40
бацио поглед на оне две далеке честице. Био је
сасвим уверен у то да је видео енергетске мун>е
које су бродови међусобно размењивали. Њих
свакако нису изазвала сунца Татуине, нити су се
то њихови зраци одбијали о металну структуру
летелица.

3.
Окови који су држали девојчине руке спутане
на леђима били су примитивни али ефикасни.
Непрестана пажња коју јој је посвећивао одред
до зуба наоружаних војника могла је изгледати
претерана, с озбиром да је у питању било једно
женско чељаде, али, опет, чињеница је била да
су од тога хоћу ли је предати читаву зависили
њихови животи.
Када је, међутм, намерно успорила корак,
добила је прилику да провери да њеним чуварима
неће сметати ако је мало протресу. Један од
оклопника муну је грубо у слабине, да је готово
пала. Окренувши се, упутила је насилнику поглед
пун претње. Али, ни сама није била начисто да ли
је постигла икакав ефекат, пошто је окована
кацига потпуно прекривала војниково лице.
Ходник у који су коначно стигли још је био
испуњен димом са тињајућих рупа што су биле
пробијене кроз оклоп брода. Приручни отвор био
је ту пробијен, и грозд светиљки указа се на
другом крају тунела, који је као пролаз био успо-
стављен између побуњеничке летелице и крста-
рице. Нека сенка прекри девојку, док се окретала
претражујући погледом овај импровизовани тунел,
престравивши се упркос својој неуобичајеној снази
самоуправљања.
Изнад девојке уздизала се претећа појава

41
Дарта Вадера; његове црвене очи, скривене иза
маске, секле су као ножеви. Само један мишић
померио се на глатком девојчином лицу, иначе
није ничим одала своја осећања. Кад је прогово-
рила, глас јој није нимало подрхтавао.
— Дарт Вадер . . . Требало је да се сетим. Само
сте ви могли бити тако дрски . . . и тако глупи.
Па, да знате, Империјални сенат неће тек тако
прећи преко овога. Када буду чули да сте напали
брод у дилломатској мис . . .
— Сенаторе Лија Органа . . . промумла Вадер
меко, али довољно одлучно да обузда девојчине
протесте. Задовољство што је има у рукама очи-
товало се и у начину на који је наглашавао сваки
слог. Немојте се поигравати са мном, Ваша ви-
сости, настави он злокобно. Овог пута не налазите
се ни у каквој мисији. Прошли сте кроз забрањено
подручје не обазирући се на бројна упозорења,
потпуно се оглашавајући о наређења да се вра-
тите . . . све док то коначно више није било важно.
Огромна метална лобања нагну се напред.
— Познато ми је да су шпијуни доставили
неке своје информације вашем броду. Утврдивши
одакле су ове информације отпослате, открили
смо и особе које су их емитовале — али су оне
биле те јадне среће да сами себи одузму живот
пре но што смо стигли да их испитамо. Желим да
знам шта се догодило с информацијама које су
вам послали.
Нити Вадерове речи, нити његово застрашу-
јуће присуство као да не оставише никакав утисак
на девојку.
— Немама појма о чему то блебећете, одбруси
она, не удостојивши га ни погледом. Ја сам члан
Сената у дипломатској мисији, и испуњавам...
— Испуњавате свој задатак у оквиру побу-

42
њеничког Савеза, изјави Вадер, прекинувши је
оптужујућим гласом. Члан сте Сената, али и из-
дајник. Поглед му клизну на официра који је
стајао у близини. Водите је, нареди му.
Успела је да га пљуне, и пљувачка поче да
шушти на оклопу још топлом од борбе. Вадер се
ћутке обриса, посматрајући је заинтересовано док
су је кроз тунел одводили на крстарицу.
Високи, витки војник, с ознакама команданта,
приближи се тада Вадеру, скрећући тако на себе
његову пажњу.
— Опасно је држати је, рече он посматрајући
како је одводе на крстарицу. Ако процури непгго
о овоме, у Сенату ће настати велика узбуна.
Могуће је чак да се симпатије окрену према
побуњеницима.
Командант погледа навише у безизразно ме-
тално лице, па додаде с нехајном услужношћу:
— Требало би да је одмах ликвидирамо.
— Не! Мој најпречи задатак је да откријем
њихову скривену тврђаву, узврати мирно Вадер,
Сви побуњенички шпијуни ликвидирани су, на-
шом или својом властитом руком. Она је сада,
према томе, мој једини кључ за откривање њи-
ховог скровишта. Намеравам да се њоме до краја
послужим. Уколико буде потребно, изнудићу јој
признање — али ћу сазнати где им је база.
Командант стисну усне, лагано заврте главом,
и помало саосећајно размотри девојчин положај.
— Умреће радије него да вам било шта
открије.
Од Вадеровог равнодушног одговора подиђоше
га жмарци.
— Препустите то мени!
Вадер је за тренутак размишљао, а онда
додаде:

43
 —• Емитујте преко свих канала вест о несрећи.
Назначите да је сенаторски брод неочекивано на-
летео на јато метеорита, и да га није могао изнаћи.
Монтирајте податке тако да изгледа да су заштит-
ни оклопи пробијени, и да је брод истог часа
изгубио деведесет пет одсто своје унутрашње
атмосфере. Обавестите њеног оца и Сенат да су
сви на броду погинули.
Групица уморних војника приближи се свом
команданту и Тамном Витезу. Вадер их погледа
с ишчекивањем.
— Траке с информацијама, које сте захте-
вали, не налазе се на броду. У складишту инфор-
мација на броду нема значајнијих података, а
нема нити икаквог знака да су уништене, меха-
нички је извештавао вођа групе. Такође, никаква
обавештења нису послата са брода од тренутка
када смо услоставили контакт с њим. Нека не-
исправна капсула за спасавање напустила је
разарач у току борбе, али је потврђено да на
њој тада није било живих бића.
Вадер се замисли.
— То је могла бити само капсула за спаса-
вање, промумла он, али су у њој могле бити и
траке. Траке нису жива бића. По свој прилици,
сваки домородац који би их пронашао остао би
несвестан њихове важности, те би их, најверо-
ватније, избрисао да их употреби у властите
сврхе. Па и п а к . . . Пошаљите доле један одред,
додаде он, да их пронађу или да бар засигурно
утврде да се не налазе у капсули за спасавање.
Будите, ипак, дискретни што више можете; нема
потребе да привлачимо пажњу, чак ни на овом
бедном, забаченом свету.
Када се официр и његови војници удаљише,
Вадер оштро погледа команданта.

44
 — Претворите у прах побуњенички б р о д . . .
не желим да ишта остакимо за собом. А што се
тиче капсуле, не могу узети здраво за готово да
се сама укључила услед неког квара. Могуће је
да садржи веома опасне информације. Постарајте
се за то лично, команданте. Ако се траке пронађу,
морају бити уништене по сваку цену. Пошто
то обавимо, и са сенаторком у рукама, учини-
ћемо најзад крај тој апсурдној побуни, додаде
задовољно.
— Биће учишено како сте наложили, госпо-
дару Вадере, прихвати командант.
Затим и њих двојица уђоше у тунел који је
водио до крстарице.

4.
— Какво ли је ово заборављено место!
Трипио се пажљиво осврну и погледа место
на коме је лежала капсула, налола зароњена у
песак. Захваљујући доста грубом слетању, његови
уздрмани жироскопи још се нису били сасвим
смирили.
С друге стране, чинило му се да мора бити
сретан што су уопште слетели у једном комаду.
Мада, мрмљао је и даље док се огледао по јало-
вом пејзажу, питање је још шта је било боље:
доћи овамо, или остати на заробљеном разарачу.
Високе месе1 пешчара испуњавале су обзорје на
једној страни. У свим другим правцима указивали
су се бескрајни низови покретних дина, налик на
дуге жуте зубе што се километар за километар
протежу у даљину. Блиставило пешчаног океана
стапало се са блиставилом неба, тако да је на
1 а (шпански), мали узвишени плато, углавном са
окомитим странама (Прим. ур.)

45
концу било немогуће разликовати где ее једно
завршава а где друго почиње.
Док су се два робота почела удаљавати од
капсуле, око њихових ногу стадоше се дизати
облачићи фине пешчане прашине. Капсула у којој
су овамо приспели, пошто је у потпуности испу-
нила задатак којем је била намењена, сада је
лежала потпуно бескорисна. Ни један ни други
робот није био оспособљен за пешачење по овак-
вом терену, па су се с напором кретали пс
несигурном земљишту.
— Као да су нас направили да бисмо се само
мучили, мумлао је Трипио самосажаљиво. Овај
живот је права проклетиња! Нешто шкрипну у
његовој левој нози и он се трже. Мораћу мало да
отпочинем, уколико нећу да се сав распаднем.
Моја утроба још се није опоравила од оног сур-
вавања које си ти назвао слетањем.
Он застаде, али Дрту Диту продужи. Малени
робот сада се лагано али без застајкивања кретао
према најближем пешчаном гребену.
— Хеј! повика Трипио.
Али Арту се оглуши о његов позив и настави
да трупка тамо куда је био наумио.
— Куда си се то упутио?
Арту сада застаде, упутивши према Трипију
бујицу електронских узвика. Овај се, иако из-
нурен, пожури да га сустигне.
— Па, да знаш, ја не идем у том правцу!
одврати Трипио када је Арту најзад завршио своја
објашњења. Одвећ је стеновито. Он показа руком
у правцу којим су ишли, али мало постранце од
највишег стења. Овуда је много лакше. Метална
Трипиова рука с ниподаштавањем се онда уемери
према високом сплету стена. Одакле ти уопгпте
идеја да тамо има насељених места, додаде он.

46
 Дугачки узвик стиже однекуд из Артуовог
тела.
— Само не покушавај да ми држиш преда-
ваља, обрецну се Трипио. Твоје одлуке ионако су
ми већ на врх главе.
Арту поново пусти неколико звукова.
— У реду, иди својим путем! великодушно
прихвати Трипио. Затрпаће те песак пре но што
дан мине, ти кратковида гомило гвожђурије. Он
презирно гурну Артуа, и овај се откотрља низ
благу падину једне дине.
Док се овај у подножју мучио да поново стане
на ноге, Трипио се упути према замагљеном,
блиставом обзорју, повремено бацајући поглед
преко рамена.
— Немој ни покушавати да трчиш за мном,
молећи ме за помоћ, опомену он свог садрута, јер
је нећеш добити!
Доле, у подножју дине, Артуу коначно пође
за руком да се некако усправи. Застао је за тре-
нутак да својом помоћном руком очисти своје
једино електронско око. Затим је испустио врло
неуобичајен звук, који је скоро, мада не сасвим,
био налик на излив гнева у људи. Зујећи затим
пригушено, као сам за себе, окрете се и поче
гегуцати према стенама као да се ништа није
догодило.
Неколико часова касније, измрцварени Три-
пио, док му се термостат пренапрезао, опасно се
ближећи граници прегрејаности, мучно се успи-
њао ка врху онога што је мислио да представља
последњу у низу дина. Лежећи свуда око њега,
стубови и лукови од избледелог калцијума —
кости неке џиновске животиње — деловали су
као веома неповољан путоказ. Када се коначно
успео на врх дине, Трипио се узнемирено загледа

47
пред себе. Уместо очекиваног зеленила каквог
људског станишта, угледао је само још неколико
скамењених дина, у длаку налик и исто тако мало
охрабрујућих као и ова на којој се управо нала-
зио. Најдаља од њих изгледала му је још и виша
од оне на коју се баш тог тренутка био успео.
Тригшо се окрете и погледа уназад, у правцу
сада већ доста удаљеног стеновитог платоа, који
је постајао све нејаснији услед даљине и поигра-
вања прегрејаног ваздуха. „Ти незграпни мали
подлаче", прогунђа он, неспособан чак и сада да
призна да је Арту, можда, на крају крајева ипак
био у праву. „Све је ово твоја грешка. Навео си
ме да кренем овим путем, али, да знаш, ни ти
нећеш боље проћи."
Али ни њему самом не би цветале руже, уко-
лико би остао овако овде, као укопан. Трипио
зато продужи истим путем, кад зачу неку потмулу
шкрипу у свом ножном зглобу. Седајући сместа,
сав упаничвн, поче чистити зглоб од пешчаних
зрнаца.
„Могао бих наставити својим досадашњим
смером", рече он самом себи. Друго му није ни
преостајало, осим да призна грехпку у властитој
процени, и да покуша да поново сустигне Артуа
Дитуа. Ниједна од ове две могућности не учини
му се привлачном.
Али, постојала је и трећа могућност. Могао
је седети овде, све док му се тело не прегреје и
док ултраљубичасти зраци коначно не уншпте
његове фото-рецепторе. Постао би тако још један
споменик разорне моћи двају сунаца, сличан оном
ЏРШОВСКОМ бићу крај чијег је оглоданог скелета
малочас прошао.
„Рецептори већ почињу да ме издају", по-
мисли он. Учини му се, потом, да је видео како

48
се нешто миче у даљини. „Таласање прегрејанох
ваздуха", рече самом себи. „Не,. не, ипак је то
био одблесак сунца на металу". То нешто, сада је
било очигледно, кретало се у његовом правцу.
Трипио поново полете на крилима наде. Не
обазирући се на опомене које му је слала повре-
ђена нога, он устаде и поче бесомучно да маше.
Било је то, сада је сасвим лепо видео, неко
возило, иако му његов тип није био познат. Али,
најзад, возило је возило, а оно је значило разум
V. цивилизацију.
У свом узбуђењу, пренебрегао је да размотри
и могућност да возило није морало бити људског
порекла.

5.
— А онда сам искључио моторе, затворио
довод и сасвим се ниско залепио за Диков реп,
заврши своју причу Лук, дивље млатарајући
рукама.
Он и Бигс шетали су у сенци станичне зграде.
Изнутра су допирали звуци обраде метала; ори-
јашки механичар коначно се био придружио свом
роботу, који му је помагао у оправкама.
—• Био сам му тако близу, настави Лук оду-
шевљено, да сам помислио да ће ми изгорети сви
инструменти. Како год узмеш, гадно сам опггетио
своју летелицу. Од сећања на проживљено поново
га подиђоше жмарци. Стриц Овен се страшно на-
љутио због свега тога, па ми је до краја сезоне
забранио да л е т и м . . .
Луково нерасположење потраја веома кратко.
Успомена на учињено сасвим засени неразборитост
његовог поступка.
— Само да си био ту, Бигсе!

49
 — Морао би бити мало смиренији, опомену
га пријатељ. Ти можда јеси најусијанији спортски
пилот с ове стране Мос Ајслија, Лук, али те мале
летелице могу бити врло опасне. Крећу се ужасно
брзо за атмосферско возило, брже но што је не-
опходно. Настави само да изиграваш летећег џо-
кеја, и једнога дана биће — ћао! Треснуо је
силовито песницом по длану друге руке. Од тебе
неће остати ништа више од тамне мрл>е на
влажним гребенима кањона.
— Гле ко ми то прича! узврати Лук. Само
што си крочио на неколико великих, аутоматизо-
ваних свемирских летелица, а већ почињеш да
звучиш као мој стриц омекшао си, живећи у
градовима. Раздрагано замахну руком на Бигса,
који лако заустави напад, невољно му узвративши.
Бигсова лежерна уштогљеност као да се мало
раскравила. "
— Недостајао си ми, дечко!
Лук збуњено погледа устрану.
— Ствари више нису ни овде какве су биле,
откако си нас напустио, Бигсе. Било је т а к о . . .
Лук је тражио пр§ву реч, а онда беспомоћно
доврши:
— . . . тако тихо.
Бигс оста ћутљив, размишљајући. Онда се
обазре унаоколо. Били су сами. Сви остали нала-
зили су се унутар, у релативној свежини погонске
станице. Док се нагињао према њему, Лук је у
гласу свога пријатеља уочио неки неуобичајено
свечан тон.
— Лук, нисам се вратио овамо само да бих се
опростио, или да бих се пред свима кочоперио
зато што сам завршио академију... Поново је
изгледало да оклева, као да није био сигуран у
себе. А тада изручи све, брзо, као да самом себи

50
уекраћује могућност да се предомисли. Али,
желим да ипак неко зна. Не могу то рећи ни
својим родитељима . . .
Зурећи у Бигса, Лук једва успе да промуца:
— Да зна . . . шта? О чему то говориш?
— Говорим о гласинама које круже Акаде-
мијом . . . и другим местргма, Лук. Ништа неосно-
вано. Стекао сам неке нове пријатеље, људе са
других еветоВа. Сложили смо се сасвим у погледу
тпга како се неке ствари развијају, и . . . његов
глас постаде веома поверљив... кад се будемо
дочепали неког од светова на рубу галаксије,
заузећемо брод и придружићемо се Савезу.
Лук није могао да одвоји поглед од свог при-
јатеља, трудећи се да себи дочара слику Бигса
— љубитеља уживања. весељака, само-једном-се-
живи, философа — као патриоту обузетог побу-
њеничком грозницом.
— Придружићеш се побуњеницима, започе
Лук. Шалиш се? Како то?
— Смири се, молим те упозори га пријатељ,
погледајући кришом према станици. Имаш уста
као кратер.
— Извини, прошапта Лук брзо. Ево, миран
сам, видиш како говорим тихо. И ти сам једва ме
чујеш...
Бигс га прекиде и настави:
— Један мој пријатељ са Академије познаје
некога на Бестину, који нам може омогућити да
ступимо у везу са једном наоружаном побуње-
ничком јединицом . . .
— Пријатељ . . . па ти си луд, убеђено изјави
Лук, сигуран да му је пријатељ померио памећу.
Можеш вечито лутати унаоколо, покушавајући да
напипаш побуњеничко упориште. Бећина их пред-
ставља чисту измихпљотину. Тај познаник твога

51
пријатеља могао би лако бити и агент Империје.
Завршићеш на Кеселу, а могао би проћи и горе.
Да је побуњеничка упоришта тако лако наћи,
Империја би их се ратосиљала још пре много
година.
— Знам да је то пуцањ на далеко, признаде
Бигс, помало оклевајући. Па, ако не успем да
ступим у везу с њима, т а д а . . . Нека необична
светлост затитра у Бигсовим очима, као одјек
новостечене зрелости... и још којечега. Па, пре-
дузећу онда шта будем могао, нешто на своју
РУку.
Гледао је испитивачки свог пријател>а.
— Лук, не намеравам да седим скрштених
руку и чекам да ме Империја региструје за своју
службу! Супротно свему ономе што можеш чути
преко званичних информативних извора, побуна
расте, шири се. А ја желим да будем на правој
страни, у коју верујем.
Његов глас поприми непријатан призвук, и
Лук се упита шта то беше угледао у пријатељевим
очима.
— Требало је да чујеш неке од прича које
сам слушао, Лук, и да се упознаш са неким звер-
ствима с којима сам се ја упознао. Империја је
можда некада била моћна и лепа, али људи који
су данас на власти... Завртео је оштро главом.
Све је то труло, Лук. Труло!
— А ја не могу да учиним ни најмању про-
клету ствар, зловољно промрмља Лук. Закопан
сам овде. Безнадежно је шутнуо гомилицу неиз-
бежног песка.
— Мислио сам да ћеш и ти брзо на Академију,
примети Бигс. Ако је тако, онда ћеш добити при-
лику да се извучеш из ове гомиле песка.
— Ни случајно! Лук хукну самоподсмешљиво.

52
Морао сам да повучем своју молбу. Погледао је
устрану, немајући снаге да узврати поглед пун
неверице који му је упутио пријатељ. Морао сам.
Пустињски разбојници постали су веома немирни
откако си ти отишао, Бигсе. Чак су у неколико
наврата напали и куће у предграђу.
Бигс заврте главом, не обазирући се на
изговор.
— Твој стриц само са енергетским пиштољем
у рукама, могао би на пристојној раздаљини сам
држати читаву чету нападача.
— Из куће, да, сложи се Лук, али стриц
Овен је напокон успео да набави довољан број
вапоратора, да би му с фармом кренуо велики
посао. Али, толико земље није у сташу сам да
надгледа, па ми је рекао да сам му потребан Ј О Г Ј
једну сезону. Не могу сада да га изиграм.
Бигс тужно уздахну.
— Саосећам с тобом, Лук. Верујем, ипак, да
ћеш једног дана научити да разликујеш оно хпто
ти се чини важним од онога пгго је заиста важно.
Он показа руком око себе.
— Каквог смисла има све то напрезање твог
стрица, ако ће плодове на крају убрати Империја?
Чуо сам да су почели да преузимају сву трговину
у своје руке на свим периферним световима. Неће
проћи много времена, и твој стриц, као и сви
остали на Татуини, постаће само закупци што
ропски раде за већу славу Империје.
— То се овде не може догодити, успротиви се
Лук, осећајући да и сам губи веру у оно што
говори. Сам си то рекао — Империји није стало
до ове гомиле песка.
— Ствари се мењају, Лук! Само зазирање ол
побуне спречава људе на власти да не почну да
раде неке незамисливе ствари. Али ако страха од

53
побуне нестане — па, ето, постоје две ствари
којима људи нису никад успели да одоле: радо-
зналости и похлепи. А нема много ствари које
би изазивале радозналост високих империјалних
чиновника...
Између двојице пријатеља спусти се тишина.
Неки пешчани ковитлац прелазио је преко улице
у свечаној тишини, издахнувши крај оближњег
зида, али одашиљајући нове мале ковитлаце у
свим правцима.
— Волео бих кад бих могао да кренем, с то-
бом, прекиде најзад ћутање Лук, подижући поглед.
Колико ћеш се још овде задржати?
— Нећу дуго. У ствари, одлазим изјутра, да
се укрцам на Еклиптик.
— Па, онда, мислим... Нећемо се поново
видети.
—• Можда једног дана, одговори Бигс. Лице
му се осветли, и на њему се поново појави онај
разоружавајући осмех. Надаћу ти се, ипак, Ус-
паљенко. Настој да у међувремену не налетиш на
неки гребен кањона.
— Отићи ћу на Академију идуће године,
понови Лук, али више да охрабри себе него да
увери пријатеља. А после, ко зна докле ћу доте-
рати? Глас му је звучао одлучно. Сигурно је само
једно — да нећу допустити да ме увуку у космич-
ку флоту. Па, чувај се. У в е к . . . увек ћеш остати
мој најбољи пријатељ.
Није било потребе да се рукују. Одавно су
већ то били превазишли.
— Онда, збогом Лук, рече Бигс једноставно.
Окренуо се и вратио у станицу.
Лук га је посматрао како нестаје у вратима,
а мисли су му биле збркане и усковитлане попут
изненадних пешчаних олуја на Татуини.

54
 2.

На површини Татуине постојало је низ појава

карактеристичних само за ову планету. Најизра-
зитије међу њима представљале су тајанствене
измаглице што су се у равномерним размацима
дизале са тла на местима где се пустињски песак
разбијао о чврсто стење и брежуљке.
Магла у ужареној пустињи деловала је исто
толико неприкладно колико и кактус на глечеру,
али је ипак постојала. Метеоролози и геолози
водили су међусобне расцре о њеном пореклу,
измишљајући најфантастичније теорије о води
затеченој под пехпчаром и о несхватљивим хемиј-
ским реакцијама које су чиниле да се вода диже
када се тле хладило, а затим опет нестаје у дубини
са појавом двоструког праскозорја. Све су те тео-
рије биле истовремено и врло негативне и врло
убедљиве.
Нити ове измаглице, нити неразазнатљиви
крици ноћних пустињских луталица нису, међу-
тим, узнемиравали Арту Дитуа, док је пажљиво
корачао дуж стеновитог усека, тражећи напогод-
нију стазу до врха месе. Његова четвртаста,
широка стопала производила су шкљоцаве звуке
у вечерњој тишини, док је песак под његовим
ногама постепено уступао место хпљунковитом тлу.
За тренутак је застао. Учинило му се да је
испред себе чуо неки шум — као трење метала о
стену — уместо камена о камен. Звук се није
поновио, и он брзо настави свој мучни успон.
Горе у усеку, одвећ далеко да би се могло
видети одоздо, један каменчић откруни се од сте-
новитог зида. Малена прилика која је случајно
гурнула каменчић, повуче се журно, попут миша,
дубље у сенку. Две светлуцаве тачке указаше се

55
испод мрког завоја врха, једва метар далеко од
суженог пролаза између зидова кањона.
Једино је р е а к ц и ј а маленог робота, који ништа
није сумњао, указала на појаву енергетског зрака
у тренутку када га је овај погодио. За тренутак
је Арту Диту засветлуцао аветињском светлошћу,
а онда се зачуо само један једини, кратак елек-
тронски писак. Роботово троножје изгуби равно-
тежу, и он паде наузнак на стену, док су му
лампице на предњем делу тела наставиле да се
неравномерно пале и гасе, услед дејства парали-
зујућег зрака.
Три маскирана човека јурнуше из свог за-
клона међу стењем. Били су непгго виши од
Артуа, а покрети су им више одавали глодаре
него људска бића. Када су видели да је само један
зрак парализујуће енершје био довољан да робота
учини непокретним, одложише своје необично
оружје. Али упркос томе приближише се непоми-
чној машини веома опрезно, с немиром својственим
кукавицама.
Огртачи су им били прекривени дебелим
слојем прашине и песка. Док су посматрали своју
жртву, нездраве црвеножуте зенице светлуцале
су мачјим сјајем из дубоко увучених очних дупљи.
Јаваси изменише неколико дубоких грлених кри-
кова и узвика, подражавајући говор људских
бића. Ако су, како су сматрали антрополози,
икада и били људска бића, Јаваси су се коначно
срозали испод свега налик на људску расу.
Појави се још неколико Јаваса. Удруженим
снагама, успели су да некако свуку робота доле
низ усек, напола га носећи а напола вукући.
На дну кањона — налик на какву монструозну
преисторијску зверку — лежао је гусеничар, чија
је огромност била у необичној несразмери са

56
ниским растом његових власника и управљача.
Високо неколико десетина метара, возило се уз-
дизало изнад тла стојећи на газиштима већим од
највишег човека. Метални оклоп возила био је
сав изубијан и избушен — последица безбројних
пепгчаних олуја.
Кад су стигли до возила, Јаваси поново по-
чеше да међусобно брбљају. Арту је могао добро
да их чује, али није разумевао ни речи. Али, то
није требало нимало да га онеспокојава. Ако су
тако желели, Јаваси су могли говорити језиком
који би само други Јаваси могли разумети, јер су
се служили насумице извитопереним говором који
је лингвисте доводио до лудила.
Један од Јаваса скину са свога појаса неки
малени диск и причврсти га за Дитуоову слабину.
Велико црево истовремено се појави с једне стране
џиновског возила. Откотрљали су непомично Ди-
туово тело до отвора црева, а затим се уклонише.
Чуо се само кратак писак, ш-ш-ш-ш моћног
вакуума, и малени робот би усисан у утробу гу-
сеничара лако као зрно грашка. Пошто су обавили
овај део посла, Јаваси се поново препустише
брбљању, након чега и сами јурнуше у возило,
верући се преко лестава или се и сами усисава-
јући кроз црево, неодољиво налик на јато мишева
што се враћају у своје рупе.
Нимало нежно, сисаљка изручи Артуа у једну
четвртасту просторију у унутрашњости возила.
Поред гомиле поломљених инструмената и друге
гвожђурије, ту се налазило још и десетак робота
најразличитијих врста и облика. Неколико њих
водило је жив разговор путем својих електрон-
ских механизама. Остали су се бесциљно смуцали
унаоколо. Али када је Арту улетео у просторију,
један изненађени глас снажно ускликну:

58
 — Арту Диту! Па то си ти, то си ти! викао
је узбуђени Трипио из полутаме. Прокрчио је себи
пут до још ошамућеног другара и загрлио га
нимало механички. Приметивши малени диск на
Артуовој слабини, Трипио замишљено скрену
поглед ка властитим грудима, на којима је стајала
причвршћена слична стварчица.
Огромни мотори, бедно подмазани, беху став-
љени у покрет. Уз шкрипу и гунђање, чудовишни
гусеничар се покрену, и клопочући, са безмерном
стрпљивошћу, поче се ваљати кроз пустињску ноћ.

59
 III
ПОРУКА
 1.
Углачани конференцијски сто деловао је и
беживотно и непопустљиво, баш какво је било и
расположење осморице империјалних сенатора и
официра који се беху окупили око њега. Импе-
ријални војници стајали су на стражи пред вра-
тима просторије, осветљене чкиљавом и хладном
светлошћу светиљки смештених на столу и по
зидовима. Управо је говорио најмлађи од осморице
људи. Одавао је утисак човека који је доспео
далеко и брзо, захваљујући методима које је било
боље не испитивати поближе. Генерал Таг заиста
је поседовао нека изопачена својства генија, али
се само делимично захваљујући тим особинама
успео до свог садашњег високог положаја. И друге
његове непријатне способности испољиле су исту
делотворност.
Премда му је одећа била исто толико беспре-
корно скројена, а тело исто толико чисто као у
било кога у овој одаји, нико од преостале седмо-
рице није осећао претерану жељу да га дотакне.
Јер, одисао је неком љигавошћу, која се пре
наслућивала него што се могла осетити. Упркос

63
томе, многи су га поштовали. Или су га се
плашили.
— Кажем вам, овога пута је отишао преда-
леко! понављао је генерал жестећи се. Тај витез
са Сита, којег нам је наметнуо император, биће
наша пропаст. Све док звездана станица не буде
потпуно припремљена, остаћемо веома рањиви . . .
Неки од вас као да још не схватају колико је
добро наоружан и организован тај побушенички
Савез. Њихове летелице су првокласне, а њихови
пилоти су бољи од наших. Покреће их нешто
знатно снажније од обичних машина: онај њихов
изопачени, назадњачки фанатизам! Много су опа-
снији него што то многи од вас мисле.
Један старији официр, са ожиљцима на лицу
толико дубоким да их чак ни највештија пласти-
чна хирургија није могла у потпуности отклонити,
нервозно се промешкољи у столици.
— Можда су опасни за вашу космичку флоту,
генерале Таг, али не и за ову звездану станицу.
Усахле очи скакале су од једног човека до другог,
кружећи око стола. Мени се чини да витез Вадер
зна шта чини. Побуна ће трајати све дотле док те
кукавице буду имале прибежиште, место где
њихови пилоти могу предахнути и где могу
оправити своје летелице.
Таг се успротиви:
— Извините што се не могу сложити с вама,
Ромоди. Мени се чини да изградња ове станице
има много више везе са личним, властољубивим
амбицијама гувернера Таркина, него што треба да
служи неким стратешким циљевима. И у самом
Сенату побуњеници ће наставити да добијају све
јачу подршку, све д о к . . .
Звук једнзокрилних врата, која клизнуше
устрану, и покрет стражара који су заузимали

64
став мирно, не дадоше му да доврши. Као и сви
други, и Таг погледа ка вратима.
Две особе, различите по појави али поисто-
већене у својим циљевима, уђоше у одају. Човек
ближи Тагу био је коштуњав, оштрих црта лица,
косом и ликом налик на неког старог вешца;
имао је израз неме пиране.1 Велики Моф Таркин,
гувернер безбројних светова на рубу галаксије,
ипак је изгледало као патуљак у поређењу са
огромном, оклопљеном фигуром витеза Дарта
Вадера.
Таг, без страха али покорно, полако се повуче
на своје седиште, црепустивши Таркину место у
прочељу конференцијског стола. Вадер стаде уз
њега, виоок и упадљив иза гувернерове столице.
Неколико тренутака Таркин није скидао очи са
Тага, а затим скрену поглед као да гледа у празно.
Таг сав узавре, али не рече ништа.
Док је Таркинов поглед кружио по присут-
нима, оштар осмех задовољства није се скидао са
његовог лица.
— Господо, Империјални Сенат више нам
неће задавати бригу. Управо сам примио поруку
да је Император трајно распустио то заблудело
тело...
Жамор изненађења прође скупом.
— Последњи остатак старе Републике конач-
но је збрисан.
— Али, то је немогуће, умеша се Таг. Како
ће Император сада управљати администрацијом
царства?
— У ствари, Сенат као орган није сасвим
укинут, објасни Таркин. Његова активност је
само привремено обустављена — Таркинов осмех
1 Пирана — грабљива риба тропских делова Јужне
Америке, која свој плен оглође до костију. (Прим. ур.)

65
постао још оштрији — док буде трајало ванредно
стање. Покрајински гувернери вршиће од сада
управну власт и имаће одрешене руке у управ-
љању својим територијама. Ово значи да ће се
царска власт, на прави начин, коначно осетити и
на најудаљенијим световима Империје. Од сада,
страх ће држати у послушности све потенцијалне
издајничке локалне управе. Страх од империјалне
флоте . . . и од звездане станице.
— А шта ће бити с побуном која је још у
току? желео је да сазна Таг.
— Чак и ако би побуњеницима на било који
начин пошло за руком да се домогну комплетног
техничког плана звездане станице, постоји тек
далека могућност да уоче неку слабост коју једва
да би могли искористити. Таркинов осмех обоји ее
се иронијом. Разуме се, сви ми знамо како су
добро чувани, како су пажљиво надзиравани тако
важни подаци. Потпуно је немогуће да падну у
побуњеничке руке.
— Технички подаци које тако увијено поми-
њете, промумла љутито Дарт Вадер, ускоро ће
поново бити у нашим рукама. А к о . . .
Таркин даде знак Вадеру да ућути — . зст
који се нико од присутних не би усудио да учкни.
— Сада је то без значаја. Сваки напад на
звездану станицу био би самоубилачки подухват
— самоубилачки и бескориетан, без обзира на
информације којих би се могли дочепати. После
безбројних година тајне изградње, изјави он
с очигледним задовољством. Догађаје у овом под-
ручју галаксије више неће одређивати ни судбину,
ни декрети, нити било шта друго. Одређиваће их
ова станица!
Огромна шака опточена металом лако се по-
крену, и један од напуњених пехара на столу

66
податно клизну у њу. Тамни Витез додаде с бла-
гим призвуком опомене:
— Немој се превише дичити тим механичким
ужасом, Таркине! Моћ да се разори један град,
да се уништи читав свет, или чак и планетарни
систем, ништавна је када се суочи са правом
Моћи.
— Правом Моћи! фркну Таг. Не покушавајте
да нас застрашите својим враџбинама, витеже
Вадеру. Ваша жалосна оданост тим прастарим
митовима није вам помогла да створите украдене
траке, нити вас је обдарила видовитошћу довољ-
ном да откријете где је скривено упориште побу-
њеника. Па да се човек свему томе од срца не
насмеје...
Тагове очи нагло се исколачише, рукама се
ухвати за врат, а боја коже му постаде неприј атно
плавичаста.
— Налазим да је недостатак вере у вас
крајње узнемирујући, примети Вадер благо.
— Доста с тим! узвикну Таркин с нелагод-
ношћу. Вадере, пусти га. Ово препирање међу нама
је бесмислено.
Вадер слеже раменима као да га то не занима,
Таг се сручи на своје седиште, трљајући рукама
врат и не скидајући заплашени поглед са мрачног
џина.
— Витез Вадер ће нам прибавити обавештења
о месту где се налази побуњеничка тврђава, до
тренутка када станица буде спремна за дејство,
изјави Таркин. Након тога, отићи ћемо тамо и
разорити је до темеља, и угушити побуну једним
силовитим ударцем.
— Ако Император тако жели, додаде Вадер,
не без сарказма, тако ће и бити!
Ако је неки од ових моћника, који су седели

67
за столом, и помислио да овакав тон, пун непо-
штовања, заслужује приговор, један поглед на
Тага био је довољан да их од такве накане
одврати.

2.
Мрачна просторија заударала је на ужегнуто
уље и изветрена мазива — права слика механи-
чарске мртвачнице. Трихшо је настојао да непри-
јатне околности поднесе што је боље могао.
Значило је то стално напињање пажње да га какав
изненадни потрес возила не одбаци на зид или на
неког металног сабрата.
Да би сачувао снагу, али и да би поштедео
себе непрекидне бујице жалби свог високог при-
јатеља, Арту Диту је искључио све своје спољне
сензоре. Лежао је непомично усред гомиле ре-
зервних делова, узвишено равнодушан према
свему, па и према ономе пгго их је чекало...
— Зар се ово неће никада завршити, јади-
ковао је Трипио, пошто је још један жестоки
потрес добро истумбао затворенике. У мислима је
себи био дочарао, а потом и одбацио, неколико
десетина најужаснијих завршетака. Једино у пгга
беше сигуран, била је чињеница да ће на крају
завршити на начин гори од свих које је успевао
да замисли.
А тада, без икаквог упозорења, догодило се
нешто још узнемирујуће него најболнији ударац.
Мотори гусшичари престадоше да раде, и возило
се зауставило — готово као у одговор на Трихшово
туробно мозгање. Нервозни жагор подиже се међу
оним механичким бићима која још беху задржала
моћ запажања, нагађајући где су се зауставили
и шта их сада очекује.

68
 Трипио је бар у међувремену био стекао иеку
представу о томе ко су његови нови власници и
какве су им биле могуће намере. Домаћи роботи
били су му објаснили природу тих полуљудских
скитница, Јаваса. Путујући у својим огромним
кућама-тврђавама, крстарили су најнегостољуби-
вијим крајевима Татуине, у трагању за вредним
минералима и напуштеним, али још употребљивим
машинама. Никада их нико не беше видео без
њихових заштитних огртача и маски против
песка, тако да нико није тачно знао како стварно
изгледају. Али, био их је глас да су неизмерно
ружни. Трипија уошпте нису морали да у то
убеђују.
Нагињући се над и даље непомичним телом
свог другара, он поче да га лагано али упорно
дрмуса. Артуови спољни сензори ускоро прора-
дише, и лампице на „грудима" малог робота
почеше да се редом пале.
— Пробуди се, пробуди се! пожуривао га је
Трипио. Зауставили смо се негде.
Као и неколицина других робота, са развије-
нијом маштом, његове су очи брижно претражи-
вале металне зидове, очекујући у сваком тренутку
да каква скривена плоча склизне устрану и да се
појави нека џиновска, механичка рука, неспретно
петљајући у настојању да га се домогне.
— Нема сумње, с нама је свршено, није пре-
стајао да јадикује, док се Арту Диту усправљао
и успостављао све своје функције. Мислиш ли
да ће нас раставити на делове?
Ћутао је неколико часова, а онда додаде:
— Ово чекање ме, у ствари, убија.
Потпуно неочекивано, задњи зид просторије
склизну устрану и заслепљујућа бела светлост
татуинског јутра преплави их. Трипиови осетљиви

69
фото-рецептори једва стигоше да се на време
прилагоде и да избегну озбиљна оштећења.
Неколико нимало привлачних Јаваса узвера
се окретно у одају, и даље умотани у прљаве прње
које је Трипио већ раније на њима приметио.
Служећи се оружјем непознатог изгледа, почеше
мувати машине. Неколико робота се уопште није
померило, примети Трипио задржавајући дах.
Не обазирући се на непокретне, Јаваси поте-
раше оне који су још могли да се крећу, сврста-
вајући их у неправилну механичку врсту. Арту
и Трипио били су међу њима.
Заклањајући очи од блиставог сунца, Трипио
примети да њих пет робота стоје поређани дуж
огромног гусеничара. Помисао на бекство ни за
тренутак му не продре у ум; тако нешто било је
једном механичком бићу потпуно страно. Што је
робот био савршенији, такве идеје биле су му
шусније и непојмљивије. А, поред тога, да је и
покушао да побегае, уграђени сензори сигналисали
би критично одступање од логичног понашања и
истог би часа онеепособили сву делатност његовог
мозга.
Обазирући се око себе, помно је посматрао
кубета и димњаке који су указивали на присуство
већег подземног људског станишта. Премда му
ова врста градње није била позната, ипак су сви
знаци говорили да се налази пред скромним, иако
усамљеним насељем. Црне мисли о томе да би
могао бити демонтиран, или послат на ропски рад
у какав ужарени рудник, почеше полако да бледе.
У складу с тим и расположење му се осетно
поправи.
— Можда, на крају крајева, и неће све ис-
пасти тако лоше, мрмљао је с надом у гласу.
Уколико бисмо успели да убедимо ову двоножну

70
гамад да нас изруче овде, можда би нам се могло
догодити да поново ступимо у пристојну људску
службу — уместо да нас раскрчме као старо
гвожђе.
Дртуов једини одговор било је једно кеоба-
везно „клик". Обе матттине заћуташе, док се
Јаваси устумараше око њих, у настојању да ус-
праве неког јадног робота са озбшвно извијеном
кичмом, и да уљем или прашином прикрију
удубљења или огреботине.
Док су двојица Јаваса ужурбано чистила
његов песком замрњани метал, Трихшо се очајнич-
ки борио да сузбије израз гадљивости на свом
лицу. Једна од његових многих човеколиких спо-
собности, била је и способност да посве спонтано
реагује на непријатне мирисе. По свему судећи,
хигијена је била ствар потпуно неодомаћена међу
ЈавајСима. Али, Трипио је био сасвим сигуран да
никакво добро не би могло проистећи уколико би
им на то скренуо пажњу.
Ројеви малих инсеката облетали су око лица
Јаваса, али их ови, по свему судећи, нису били
свесни. Чинило се као да су ове сићушне напасти
сматрали додатком себе, иако понешто различи-
гим, као кад би имали још једну ногу или руку.
Трипио је био толико утонуо у размишљање,
да није ни приметио како им се приближавају
две људске прилике, долазећи из правца највише
куполе. Арту је морао да га муне, како би га
навео да дигне поглед.
Први човек носио је на лицу израз мрке,
готово стално присутне исцрпљености, коју је
песак тамо урезао током дугих година спорења
с најпријатељском околином. Његова местимично
поседела коса била је ситно и чврсто уковрџана,
налик на гипсани одливак. Прашина је као иње

71
прекривала његово лице, одећу, руке и мисли.
Али тело, ако не и дух, још је одисало снагом.
Сразмерно низак у поређењу са рвачком
стричевом фигуром, Лук је опуштених рамена
корачао у његовој сенци, док му је из начина на
које се понашао избијала пре потиштеност него
премореност. У глави је пребирао многе мисли.
од којих ниједна није имала ни благе везе са
обрађивањем земље. Углавном је размишљао о
животу који је стајао пред њим, и о одлуци коју
је био донео његов најбољи пријатељ, што је
недавно узлетео пут плавих висина, да би отпочео
тегобнију, али ипак захвалнију каријеру.
Крупнији човек заустави се испред скупине
и упусти се у необичан, кричав разговор са вођом
Јаваса. Када су то желели, Јаваси су говорили
сасвим разумљивим језиком.
Лук је стајао по страни, и равнодухнно слушао
разговор. Затим лењо пође за стрицем када овај
поче да прегледа роботе, застајкујући само повре-
мено да добаци коју реч свом нећаку. Било је
тешко остати пажљив, мада је добро знао да је
ово згодна прилика за стицање искуства.
— Лук! Хеј, Лук! позва неки глае.
Напуштајући слушање разговора, који се
саетојао од хвалоспева које је вођа Јаваса упући-
вао ненадмашним способностима петорице робота,
и стричевог ниподаштавања тих истих способно-
сти, Лук оде до најближег руба у земљу усеченог
дворишта и погледа доле.
Једна стамена жена, са залуталим врапчјим
лицем, била је упослена неговањем украсних
биљака. Жена погледа навише у Лука.
— Не заборави, Лук, да подсетиш Овена да,
ако буде куповао преводиоца, провери да ли овај
говори и језик Бокса.

72
 Обазревши се, Лук баци пажљив поглед на
шаролику збирку уморних робота.
— Изгледа да баш немамо неки нарочит
избор, одговори јој, али ћу га ипак подсетити.
Жена климну главом, а Лук се поново при-
дружи ујаку.
У међувремену, Овен Ларс као да се већ био
одлучио, одабравши једног малог робота погодног
за обраду земље. Обликом је био веома сличан
Арту Дитуу, осим што је имао већи број додатних
руку снабдевених разноврсним алаткама. Робот
послуша наређење и иступи из врсте, и пође кла-
тећи се за Овеном и за тренутак услужним
Јавасом.
Стигавши до краја врсте, фармерове очи
сузише се док је пажљиво посматрао песком
замазану али још блиставу политуру високог,
човеколиког Трипија.
— Претпостављам да си у исправном ста-
њу . . . прогунђа он, обративши се роботу. Познајеш
ли обичаје и умеш ли да пишеш?
— Умем ли да пишем? понови Трипио, док га
је фармер одмеравао од главе до пете. Трипио
одлучи да забезекне Јаваса својим трговачким
способностима. Умем ли да пишем? Па то је једна
од мојих основних функција! Сем тога, ја сам. . .
— Не треба ми само мастиљар, суво се брецну
фармер.
— Не замерам вам, господине! сложи се брзо
Трипио. Потпуно се слажем с вама. Шта би могло
представљати непотребнији луксуз у оваквом
поднебљу? За човека ваших потреба, господине,
обичан мастиљар представљао би само траћење
новца. Не, господине, свестраност је моје средње
име. Си Све Трипио. Све за свестраност — на
услузи, господине! Програмиран сам за више од

73
тридесетак секундарних функција, које захтевају
само...
— Потребан ми је само, прекиде га фармер,
испољивши непоколебљиву незаинтересованост за
Трипиових тридесетак још неименованих спосо-
бности, робот који познаје двојни језик вапоратора
за влагу са паралелним програмима.
— Вапоратора! Обојица имамо среће, узврати
Трипио. Моје прво задужење било је програми-
рање двојних утоваривача терета. Врло сличних,
по конструкцији и програму, вашим вапорато-
рима. Готово да бисте могли р е ћ и . . .
Лук додирну стрица по рамену и нешто му
шапну на ухо. Овај климну главом, а онда поново
погледа устрепталог Трипија.
— Говориш ли језик Бокса?
— Разуме се, господине! одговори Трипио,
овог пута пун поуздања због савршене искрености
свог одговора. То је мој други језик. Говорим га
исто онолико течно к о л и к о . . .
Фармер као да се био зарекао да му никад
не дозволи да доврши реченицу.
— Завежи!
Овен Ларс спусти поглед на вођу Јаваса.
— Узимам и овога!
— Завезао сам, господине! хитро добаци Три-
пио, једва успевајући да прикрије раздраганост
због тога што је изабран.
— Одведи их доле у гаражу, обрати се стриц
Луку. Хоћу да их до вечере обојицу очистиш.
Лук погледа стрица искоса.
— Али, требало би да одем до станице Тош,
да преузмем неке нове трансформаторе...
— Не лажи ме, Лук! строго га опомену стриц.
Не марим ако губиш време са својим залудним
пријатељима, али тек пошто посвршаваш своје

74
лослове. А сад, брзо, и припреми роботе пре
вечере, не заборави!
Снужден, Лук се љутито обрати Трипију и
другом роботу. Знао је да се са стрицем не вреди
расправљати.
— Пођите за мном, вас двојица!
Кренули су према гаражи, док се Овен упусти
у ценкање са вођом Јаваса.
Остали Јаваси потераше преостала три робота
назад у возило, кад се зачу готово патетично
„би-и-и-и-ип!". Лук се окрете, таман да види како
Арту напушта врсту и креће према њему. Истога
часа заустави га један Јавас, притиснувши дугме
које је активирало диск на Артуовој слабини.
Лук је радознало посматрао бунтовног робота.
Трипио заусти да нешто каже, али, проценивши
ситуацију, одустане, гледајући ћутке пред себе.
Тренутак касније, нешто оштро звекну у
непосредној близини Лука. Погледавши наниже,
Лук примети да чеона плоча пољопривредног ро-
бота беше отпала. Шкрипави звуци допирали су
из њега. Још један часак, и малена машина поче
разбацивати своје делове свуда около по песку.
Нагињући се над њу, Лук звирну у робота
који као да је искашљавао читаву своју утробу,
и викну:
— Стриче Овене! Централни серво-мотор овог
култиватора је цркао. Погледај .. .
Маши се руком унутра, покушавајући да
смири машину, и хитро је повуче када отпоче
варничење. Штипави мирис нагореле изолације и
кородираних жица испунио је чист пустињски
ваздух, означавајући ропац машине.
Овен Ларс упиљи се у нервозног Јаваса.
— Какво сте то ђубре покушали да нам
потурите?

75
 Јавас одговори гласно, негодујући, преДостро-
жно се удаљивши неколико корака од крухшог
човека. Није се осећао пријатно јер му је овај
пречио пут до оспокојавајуће безбедности гусе-
ничара.
У међувремену се Арту Диту искобељао из
групе машина које су одвојили натраг у покретну
тврђаву. То сада није било тешко, с обзиром да
је пажња свих Јаваса била усредсређена на спор
између њиховог предводника и Луковог стрица.
Пошто није био опремљен за живу гестику-
лацију, Арту изненада испусти дуг и продоран
звиждук, прекинувши га тек када је постало
очигледно да је привукао Трипиову пажњу.
Додирујући благо Луково раме, високи робот
му поверљиво прошапута на уво:
— Ако бисте ми дозволили да кажем, млади
господине, овај робот Арту представљао би праву
добит за вас! У савршеном је стању. Не верујем
да ове наказе уопште знају како је то добра
машина. Немојте дозволити да вас песак и огре-
ботине на његовом телу заварају.
Лук је био навикнут да хитро доноси закљу-
чке, па сместа повика:
— Стриче Овене!
Прекидајући расправу са Јавасом, а да ни
тренутка није с њега скренуо пажњу, Овен баци
брз поглед према Луку. Овај му показа на Арту
Дитуа.
— Не желимо никакву гужву. Како би било
да узмемо овог овде, уместо оног, рече он показу-
јући прегорелог пољопривредног робота.
Старији човек одмери Артуа искусним погле-
дом, а затим се окрену према Јавасима. Иако по
природи кукавице, ови малецни пустињски леши-
нари, притерани уза зид, могу бити опасни.

76
 Суочен, уколико их буде одвећ притискао, са
ситуацијом чији би исход био потпуно неизвестан,
Овен настави препирку тек реда ради, пре но
што је коначно осорно дао свој пристанак. Вођа
Јаваса невољно се сагласи, и обе стране у ми-
слима одахнуше због избегнутог сукоба. Овен
затим исплати Јаваса, који једва обуздаваше
своју похлепу.
У међувремену је Лук одвео оба робота до
једног отвора у сасушеној земљи. Мало касније,
спуштали су се стрмином чије су стране елек-
тростатичним одбојницима биле обезбеђене од
осипања.
— Гледај да ово упамтиш, промрља Трипио,
нагињући се над маленог робота. Због чега ли сам
само ставио главу у торбу због тебе, не могу да
схватим, кад ми увек доносиш једино невоље.
Пролаз се прошири у гаражу, испуњену
алаткама и пољопривредним машинама. Многе су
већ биле изанђале, неке чак и близу распадања.
Али је просторија деловала освежавајуће на оба
робота; било је у њој нечег домаћег, спокојног,
што и једном и другом беше ускраћено већ дуго
времена. У ередишту гараже стајала је једна
пространа бачва, и мирис који је допирао из ње
натера Трипиове мирисне сензоре да уздрхте.
Приметивши роботову реакцију, Лук се ис-
кези:
— Да, то је када за подмазивање. Одмерио је
високог бронзаног робота погледом испуњеним
одобравањем. По томе како изгледате, рекло би
се да би вам добро дошла читава недеља дана
купања. Али, како на располагању немамо до-
вољно времена, мораћете то обавити за једно
поподне.
Затим скрену поглед на Арту Дитуа, оде до

78
шега и екиде штитник који је заклањао безбројне
инструменте.
— А што се тебе тиче, настави он изненађено
звизнувши, уопште ми није јасно како још радиш.
Па, можда и није чудо, с обзиром да се Јаваси
баш не растају радо ни са једним делићем више
него што збиља морају. Време је да те по-
ново напуним. Лук показа руком према великом
енергоснабдевачу.
Арту Диту погледа у правцу Лукове руке,
испусти једно „би-и-и-ип!" и одгега према чет-
вртастој машини. Нашавши прави гајтан, уклонио
је плочу и троструке утикаче укључио на своје
лице.
Трипио је у међувремену отишао до велике
цистерне, која је готово до врха била испуњена
мирисним уљем за чишћење. Са уздахом олак-
шања малтене истоветним људсксхм, полако уро-
ни у течност...
— Вас двојица пазите како се понашате,
опомену их Лук док је одлазио према малом,
двоседом аеромобилу. Моћна, иако мала суборби-
тална летелица била је смештена у пооебном
одељку гараже. Морам да идем неким својим
послом.
Све Лукове мисли биле су и даље заокупљене
Б и г е о м , тако да је, после неколико часова, до-
вршио само мало од својих послова. Размишљајући
о одласку свога пријатеља, Лук је руком нежно
превлачио преко оштећеног крила своје летелице
— била је то успомена на јурњаву када је, про-
гањајући замишљеног Таи-ловца, пролетао опа-
сним избочинама и усецима кањона. Један истурен
гребен пресекао је крило исто онолико лако као
што то учинио енергетски зрак.
Изненада је нешто узаврело у њему. Жести-

79
ном која му није била својствена, он завитла тешка
клешта на оближњу тезгу.
— То једноставно није право! повика, не
обраћајући се ником посебно. Глас му зазвуча
неутехпно. Бигс је у праву! Никада се нећу ингчу-
пати одавде. Он планира побуну против Империје,
а ја сам закопан на овој спарушеној фарми.
— Изволите, господине?
Лук се хитро окрену, преплашен, али иза
њега је стајао само Трипио. Његов изглед оштро
је одударао од првог утиска који Лук беше стекао
0 њему. Бронзана политура, коју су моћна уља
била ослободила прашине и огреботина, блистала
је сада под светлошћу која је допирала са
таванице гараже.
— Могу ли да некако помогнем? упита робот
брижно.
Лук је пажљиво посматрао машину, и за то
време непгго од његовог гаева полако је ишчилело.
Није имало смисла издирати се на робота.
— Сумњам, одговори Лук, изузев ако можеш
да помериш време унапред и убрзаш жетву. Или
да ме, пред самим носем стрица Овене, телепор-
тираш негде далеко од ове гомиле песка.
Чак и изузетно суптилним роботима било је
тешко да уоче сарказам, те тако Трипио размотри
Луково питање саевим озбиљно, пре но што му
одговори:
— Не верујем да бих то могао, господине. Ја
сам само трећеразредни робот, који не располаже
великим знањем из области трансатомске физике.
Изненада, збивања у току неколико последњих
дана поново оживеше у његовом сећању. У ствари,
млади господине, настави Трипио гледајући око
себе као новим очима, нисам чак сигуран да знам
ни на којој се планети тренутно налазим...

80
 Лук се злобно искези и јетко одговори:
— Ако постоји средипгге ове галакеије, онда
си управо у најудаљенијој тачки од њега!
— Да, господине Лук.
Младић раздражљиво заврте главом.
— Пусти то ,господине' и зови ме просто Лук.
А ова планета зове се Татуина.
Трипио благо климну главом.
— Хвала вам, Лук, г о с . . . Лук. Ја сам Си
Трипио, специјалиста за одржавање везе између
људи и робота. Својим металним палцем неодре-
ђено показа иза себе, према Артуу који је још
обнављао своју енергију. То је мој другар, Арту.
— Мило ми је што сам те упознао, Трипио,
узврати Лук нехајно. И тебе, Арту.
Пришавши мањем роботу, Лук провери један
од мерних инструмената на њему, задовољно за-
брундавши. Ископчавајући гајтан за напајање,
угледа непгго због чега се намршти и што га
натера да приђе ближе.
— Нешто није у реду, Лук? заинтересова се
Трипио.
Лук оде до зида са алатом и изабра справу
вишеструке намене.
— Још не знам, Трипио...
Вративши се до напајача, Лук се сав изви
изнад Артуа и хромираним врхом алатке поче да
чисти неколико удубљења на маленој роботовој
глави. Повремено се хитро исправљао, избегава-
јући комадиће рђе који су излетали под притиском
његове алатке.
Трипио је заинтересовано посматрао.
— На његовој глави је много чудних угл>ени-
саних наслага, какве никад раније нисам видео.
Мора бити да сте вас двојица прошли кроз сито
и решето.

81
 — Свакако, господине! Одговори Трипио, за-
борављајући да испусти „господине". Лук је,
међутим, био одвећ заузет да би га исправљао.
Понекад се и сам запањим да смо још увек у
пристојном стању. Затим додаде, као да се при-
сећа, али и даље избегавајући одговор на Луково
питање. Знате .. . побуна . .. и тако то.
И поред свег опреза, Трипио схвати да је
негде погрешио, јер Лукове очи блеснуше као очи
Јаваса.
— Ти знаш нешто о побуни против Империје?
упита он.
— Нешто мало, господине, одговори Трипио
оклевајући. Побуна је управо разлог пгго смо
доспели у вашу службу. Ми смо бегунци, видите.
Није рекао одакле. Чинило се, међутим, да то
Лука није брига.
— Бегунци! Значи, ја сам заиста видео борбу
у свемиру! Лук није могао да обузда узбуђење.
Реците ми, где сте били, у колико окршаја? Како
напредује побуна? Да ли је Империја узима
озбиљ>но? Јесте ли видели много уништених
бродова?
— Будите добри, мало лакше, господине! за~
моли Трипио. Погрешно сте разумели наше учеш-
ће у догађајима. Ми смо само били невини
посматрачи. Наша повезаност са побуном потпуно
је занемарљиве природе .. . Што се тиче борби,
да, били смо у неколико, мада није лако про-
ценити када човек није непосредно умешан у
неку од операција. Слегао је раменима. Немам
више шта да вам кажем, господине. Желим само
да вас још једном подсетим да сам мало усаврше-
нији тумач и да нисам вешт у причању прича,
а још мање у њиховом драматичном представ-
љању. Ја сам вам скроз банална машина.

82
 Разочаран, Лук настави да чисти Арту Дитуа.
После још мало гребуцкања, појави се нешто
довољно загонетно да му сасвим зароби пажњу.
Неко малено парче метала било је чврсто ути-
снуто између два вода, која би нормално морала
бити спојена. Одлажући алатку коју је дотле
држао у рукама, Лук узе једну много већу.
— Па, мали мој цријатељу, промумла он, овде
ти се нешто баш заглавило.
Док је покушавао да то ишчачка, поново се
обратио Трипију:
— Јесте ли били на свемирском теретњаку,
или...
Метал попусти уз гласно „крц!", и Лук се,
изгубивши за тренутак равнотежу, претури преко
главе. Дижући се на ноге поче да псује, а онда
се укочи, сав слеђен.
Предњи део Артуовог тела поче да светли,
емитујући тродимензионалну слику једва већу од
трећине квадратног метра, али савршено изош-
трену. Портрет који се у том квадрату појавио
био је тако диван, да Лук осети како остаје без
даха — био је заборавио да дише.
Упркос својој изоштрености, слика је нерав-
номерно подрхтавала — као да је снимак био
начињен и убачен у робота у великој журби.
Лук је зурио у стране боје, које су се мате-
ријализовале у свакидашњој атмосфери гараже,
и у његовој глави поче да се уобличава питање.
Али, питање не би никад постављено. Усне на
лицу са екрана се покренуше и девојка проговори
— или, боље речено, изгледало је да говори. Лук
је, наравно, знао да глас допире однекуд из дубине
Артуових груди.
— Оби-ван Кеноби — глас је звучао храпаво
— помозите ми! Ви сте ми последња нада . . .

83
 Услед статичких сметњи лице за тренутак
ишчезе са екрана, али се одмах потом појави и
глас још једном понови:
— Оби-ван Кеноби, ви сте ми последња
нада...
Уз шкрипав звук, емитовање снимка се на-
ставило. Лук је николико дугих тренутака седео
потпуно непомичан, размишљајући о ономе што
је видео, затим трепну и коначно се обрати Артуу:
— Шта све ово значи, Арту Диту?
Здепасти робот лако уздрхта, четвртасти пор-
трет уздрхта заједно с њим, а онда испусти звук
налик на снебивљив одговор.
Трипио је очито био исто толико збуњен
колико и Лук.
— Шта је то? упита он оштро, показујући
руком најпре на портрет, а онда на Лука. Зар не
чујеш да ти је постављено питање? Шта је и ко
је то, како си то произвео, и зашто?
Арту испусти звук који је требало да значи
изненађење, као да је, побогу, и он сам тек сада
постао свестан слике. А затим уследи прави потоп
звиждукастих обавештења.
Трипио је варио податке, с времена на време
покушавајући, без успеха, да се стресе. Своју
очигледну збуњеност покуша зато да прикрије
немарним тоном који је дао свом гласу:
— Он тврди да све то нема везе, господине!
Нека грешка у механизму за укључивање — стари
снимак. Уверава вас да на све то не треба обраћата
ни најмању пажњу.
Било је то као кад би неко рекао Луку да се
не обазире на тајно складиште оружја о које се
готово спотакао у пустињи.
— Ко је та девојка? упита он, не скидајући
поглед с екрана. Дивна је.

84
 — Стварно не знам ко је она, признаде
Трипио искрено. Можда она путница с нашег по-
следњег путовања? Колико се сећам, била је нека
важна личност. Можда то има неке везе са
чињеницом да је наш капетан био аташе . . .
Лук га нестрпљиво прекиде, уживајући у
начину на који су девојчине чулне усне облико-
вале речи.
— Има ли још нечега на том снимку? Делује
ми непотпуно. Лук устаде и крочи према Артуу.
Робот устукну испуштајући звиждуке тако
жестоке узбуђености, да Лук застаде, оклевајући
да настави са претраживањем Артуовог механизма
унутрашње контроле.
Трипио је био ужаснут.
— Пази како се понашаш, Арту! строго укори
свог друга. Увалићеш нас у грдне неприлике!
Већ је видео обојицу, и себе и Артуа, спако-
ване и враћене Јавасима због непослушности; већ
то је било довољно да код њега изазове покрет
налик на дрхтавицу.
— Све је у реду, Арту, додаде он, показујући
на Лука. Он је сада наш господар. Можеш му
веровати. Сигуран сам да има на уму само оно
што је најбоље за нас.
Диту је још оклевао, очигледно несигуран.
Затим свом пријатељу упути дуги низ сложених
звукова.
— Па? упита Лук нестрпљиво.
Трипио застаде пре него што ће одговорити.
— Каже да је власништво Оби-ван Кенобија,
житеља ове планете, који наводно обитава баш
у овом крају. Одломци реченице које смо чули
део су приватне поруке упућене лично власнику.
Трипио затресе главом.
— Ипак, искрено говорећи, господине, ја не

85
знам о чему он то говори. Наш последши господар
био је капетан Колтон. Никада нисам чуо да је
Арту спомињао неког ранијег господара. Сасвим
сам сигуран да никада није поменуо тог Оби-ван
Кенобија. Али, после свега што нам се догодило,
додаде Трипио као да се извишава, бојим се да
са његовим водовима није баш све у реду.
Повремено се понаша скроз неубичајно.
И док је Лук размишљао о оваквом исходу
ствари, Трипио уграби прилику да Артуу упути
поглед пун беса.
— Оби-ван Кеноби, понови Лук замишљено.
Лице му се изненада разведри. Реци .. . питам се
не односи ли се то можда на старог Бена Кенобија?
— Извините господине, загрцну се Трипио,
пренеражен преко сваке мере, ви као да познајете
ту особу .. .
— Не баш сасвим, одговори Лук мање тем-
пераментним гласом. Не познајем никаквог Оби-
вана... али стари Бен живи негде на рубу За-
падног Мора Дина. Он је нека врста локалне
знаменитости — пустињак. Стриц Овен и неколи-
цина других фармера тврде да је он чаробњак.
Повремено долази овамо да тргује. Једва да
сам икада прозборио неколико речи с њим. Стриц
га је обично терао с прага. Застао је и поново се
загледао у малог робота. Али, никада нисам чуо
да стари Бен поседује робота, било које врсте.
Или, бар, нисам чуо да се о томе говори.
Лукове се очи поново, као магнетом приву-
чене, вратише слици на роботовим грудима.
— Питам се, ко је она? Мора бити да је важна
особа, нарочито, Трипио, ако је оно што си ми
малочас рекао истину. И звучи и делује као да
је у некој невољи. Можда је порука стварно
важна. Морамо чути и остатак снимка.

86
 Лук се поново маши алатке да настави са
разгледањем механизма Артуове унутрашње кон-
троле, али овај поново устукну, испуштајући
жалостив звук.
— Каже да има модификадиони раздвојни
осигуран који условљава активност ћелија његове
слободне воље, преведе Трипио. Предлаже вам
да уклоните тај осигурач, па ће онда можда бити
у стању да емитује целу поруку, додаде Трипио
несигурним гласом.
Како Лук није престајао да зури у девојчину
слику, Трипио га позва, нешто гласније:
— Господине!
Лук затресе главом.
— Шта? Ох, да!
Размисливши о Артуовим речима, приђе ро-
боту и завири иза уклопљене плоче. Овог пута
Арту не узмакну.
— Чини ми се да га видим. Па, рекао бих да
си одвећ мален да би могао да ми умакнеш ако
ово уклоним. Питам се само зашто би неко уопште
слао поруку старом Бену?
Пронашавши одговарајућу алатку, Лук поче
чачкати по сплету жица и напокон извуче оси-
гурач. Слика ишчезе и више се није појављивала.
Лук одступи.
— Ево, готово је.
Наста пауза. Слика се није појављивала.
— Куд се денула? коначно упита Лук. По-
врати слику, Арту Диту, и емитуј целу поруку.
Писак који је звучао некако искрено, стиже
у знак одговора. Трипио је, преводећи, деловао
збуњено и нервозно.
— Пита . .. ,Какву поруку'?
Напола љутито, Трипио се окрену свом дру-
гару.

87
 — ,Какву поруку'? Знаш ти добро кахву! Ону
чији си нам одломак малочас емитовао. Ону коју
теглиш около у својој тврдоглаво, рђом изједеној
ћупи, ти јогунаста комадешино старежи!
Арту је сео и благо зазујао, као за своје
задовољство.
— Жао ми је, господине, рече полако Трипио,
али чини ми се да показује знаке озбиљне по-
метње у свом центру за послушност. Можда, ако
бисмо...
Глас који је долазио из дубине ходника
прекину га.
— Лук . . . Лук . . . Дођи на вечеру!
Лук је за тренутак оклевао, а онда устаде и
окрену се од збуњеног малог робота.
— У реду, одазва се, долазим, стрина Беру!
Затим је спустио глас и обратио се Трипију. Види
шта можеш да урадиш с њим. Вратићу се брзо.
Бацивши тек извађени контролни осигурач на
радну тезгу, Лук журно изађе из просторије.
Тек што се човек изгубио, Трипио суну на
свог малог пријатеља:
— Боље би ти било да му емитујеш цео сни-
мак, зарежао је, уз речит покрет главом према
тезги на којој се налазио безброј делова расклоп-
љених машина. У противном, спреман је да опет
узме ону справицу за чишћење и да почне да
вршља по теби. Неће се много обазирати и ако
исече нешто, само ако помисли да нешто намерно
скриваш од њега.
Жалостиван звук стиже од Артуа.
— Не! узврати Трипио, уопште не верујем
да му се допадаш! Ни следеће „би-и-и-ип!" није
успело да ублажи чврст тон Трипиовог гласа. А,
да знаш, не допадаш се ни мени!

88
У ПУСТИЊИ
 1.
Лукова стрина Беру пунила је врч плавом
течношћу из хладњака. Иза њених леђа, из обе-
доваонице, у кухињу је допирао гласан разговор.
Жена тужно уздахну. Дискусије у време
обеда између Лука и њеног супруга постајале су
све жустрије, откако је младићева немирна при-
рода почела да га све више одвлачи од свакоднев-
ног фармерског живота — у правцима за које
Овен, човек онолико чврсто везан за земљу колико
се то уопште може бити, никако није имао
разумевања.
Вративши посуду у хладњак и ставивши врч
на послужавник, она пожури назад у обедовао-
ницу. Беру није била обдарена неком већом
памећу, али је поседовала инстинкт за тачну
процену свог положаја у овом домаћинству. Де-
ловала је као безбедносна преграда у нуклеарном
реактору. Све док је она ту, Овен и Лук произ-
водиће много варница; али ако би се удаљила на
дуже време, свакако би дошло до експлозије.
Кондензатори уграђени у дно сваког тањира
одржавали су јело топлим за време док је стрина

91
Беру била у кухињи. Кад она уђе у обедоваоницу,
обојица мушкараца спустише гласове до нешто
уљуднијег тона и променише тему разговора.
Стрина Беру се правила као да не примећује
промену.
— Мислим да је тај Арту робот по свој при-
лици украден, стриче Овене, рече Лук, као да све
време ни о чему другом нису ни говорили.
Овен се маши за крчаг с млеком, мумлајући
кроз уста пуна хране.
—• Јаваси имају обичај да покупе све што
није чврсто привезано, Лук, али, запамти, они се
у суштини плаше и властите сенке . . . Пре но што
би се одлучили да се прихвате отворене крађе,
морали би добро размислити о томе да би заси-
гурно били гоњени и кажњени. Теоријски узев.
бар, њихови мозгови за тако нешто нису способни.
Али, шта те наводи на помисао да је тај мали
робот украден?
— Пре свега, изванредно је добро очуван, да
би га неко одбацио. Затим, емитовао је чак и неки
снимак, док сам га чистио . ..
Лук покуша да прикрије ужас који га је
обузео због ове омашке, па хитро додаде:
—- Али, то није важно! Разлог због кога ве-
рујем да је украден, јесте тај што тврди да је
власништво неког Оби-ван Кенобија.
Нешто, можда у храни или у млеку, натера
Луковог стрица да искриви лице. А можда је,
у сгвари, то био само израз гадљивости, начин на
који је Овен испољавао своје мишљење о тој
необичној личности. У сваком случају, наставио
је да једе не гледајући свога нећака.
Лук се такође правио као да није приметио
сликовити израз негодовања на стричевом лицу.
— Мислио сам, настави он одлучно, да би се

92
могло радити о старом Бену. Прво име се не
слаже, али остатак је идентичан.
Како његов стриц оста непоколебљиво ћут-
љив, Лук му се директно обрати:
— Да ли можда ти знаш на кога је мислио,
стриче Овене?
На Луково изненађење, уместо да се наљути,
стриц га погледа с неком нелагодношћу.
— Није то ништа важно, мумлао је, и даље
избегавајући Луков поглед. Име из старих вре-
мена. Нервозно се промешкољио у столици- Име
које доноси само неприлике . ..
Лук се, међутим, не обазре на прећутну стри-
чеву опомену, већ настави жустро:
— Је ли то онда неки Бенов рођак? Нисам
знао да Бен има родбину .. .
— Држи се ти само подаље од тог старог
вешца, разумеш ли? коначно је експлодирао
његов стриц, из необјашњивог разлога уносећи
призвук претње у свој глас.
— Овене. .. покушала је благо да се умеша
стрина Беру, али је крупни фармер оштро пре-
кинуо.
— Ово је сада озбиљно, Беру!
Окренуо се поново свом нећаку:
— Говорио сам ти о Кенобију и раније. Он
је стара луда; опасан је и пун трикова, те
је боље оставити га на миру. Молећив по-
глед стрине Беру нагна га да мало убла-
жи тон. Тај ро&от сигурно нема никакве
везе с њим. Чудно би било када би је и
имао, прогунђа напола за себе. Снимак, ка
жеш? Па, сугра да однесеш тог робота у Анкор-
хед, да му избришу сва сећања.
Фркнувши, Овен се након ових речи у пот-
пуности посвети свом напола поједеном обеду.

93
 — То ће бити крај читаве те глупости. Брига
ме за то шта та машина мисли ко јој је власник.
Платио сам је скупо, и сада припада нама.
— Али, претпостави да стварно припада не-
ком другом.. . питао се Лук. Шта ако тај Оби-ван
потегне овамо, распитујући се за свог робота?
Израз, напола подругљив а напола саосећа-
јан, пређе преко стричевог избразданог лица, као
да га је изазвала нека далека успомена.
— Не брини. Не верујем ни да је још жив.
Умро је у отприлике исто време када и твој отац.
Овен убаци огроман залогај хране у уста. А сада,
заборави на све то.
— Та особа је, дакле, ипак постојала, про-
мрмља Лук, зурећи у свој тањир. Затим тихо
упита: Је ли познавао мог оца?
— Рекох ти да се оканеш тога! пресече га
Овен. Твоја једина брига, што се та два робота
тиче, јесте да их припремиш за сутрашњи посао.
Запамти да нам је последња цркавица од уште-
ђевине отишла на њих. Не бих их ни куповао да
жетва није тако близу.
Затим упери кашику у свог нећака.
— Желим да их ујутро одведеш да раде са
вапораторима на Јужном гребену!
— Знаш, одговори Лук одсутно, све ми се
чини да ће нам ова два робота добро доћи. У
ствари, ј а . . . оклевао је за тренутак, а затим
упути стрицу брз поглед. Размишљао сам о нашем
ранијем договору да останем овде још једну
додатну сезону .. .
Како Овен не рече ни речи, Лук похита да
доврши пре но што га одлучност напусти.
— Ако се ови нови роботи добро покажу,
намеравам да поднесем молбу за пријем на Акаде-
мију за идућу годину.

94
 Овен се намршти, покушавајући да новим
залогајем прикрије своје нерасположење.
— Хоћеш да кажеш, поднећеш молбу идуће
године, после жетве?
— Па, сада имаш довољно робота и сви су у
одличном стању. Нећеш имати бриге с њима.
— Свакако, сложи се стриц али роботи не
могу да замене човека, Лук. Ти то добро знаш.
За време жетве си ми најпотребнији. Остани до
краја идуће сезоне. Поледао је некуд неодређено,
сада већ без љутње.
Лук се играо својом кашиком, не додирујући
јело, ништа не говорећи.
— Чуј, обрати му се Овен поново, сада по
први пут имамо прилику да створимо право бо-
гатство. Зарадићемо довољно да за следећи пут
изнајмимо још неколико радника. Не робота, већ
људи. После тога можеш да кренеш на Академију.
Неспретно је петљао речима, ненавикнут да моли.
Потребан си ми овде, Лук. Схваташ то, зар не?
— То значи још читаву једну сезону, примети
његов нећак зловољно. Још једну годину.
Колико ли је пута ово већ раније чуо? Ко-
лико ли су само пута већ прошли кроз читав овај
циркус, са истим исходом?
Убеђен да је Лук још једном прихватио
његове разлоге, Овен само слегну раменима:
— Време ће пролетети а да и не осетиш.
Лук скочи, одгурнувши свој тањир с јелом
које једва да је и дотакао.
— Исто то си рекао и прошле године, када је
Бигс одлазио!
Окрену се и готово истрча из собе.
— Лук, куда ћеш? забринуто повика за њим
ујна Беру.
Лук горко, мрачно одговори:

95
 — Изгледа ми, никуда!
Но, водећи рачуна о стрининим осећањима,
ипак додаде:
— Морам да завршим чишћење оних робота,
како би били спремни за посао сутра.
У обедоваоници, после Луковог одласка, за-
влада тишина.
Муж и жена јели су готово механички. Ко-
начно, стрина Беру престаде да премешта своје
јело с једног краја тањира на други, подиже
поглед и рече озбиљним гласом:
— Овене, не можеш га вечито држати овде!
Већина његових пријатеља је отишла, а то су
момци са којима је Лук одрастао. Академија му
значи веома много.
Готово је и не слушајући, супруг јој одговори:
— Пустићу га идуће године. Обећавам. Има-
ћемо онда довољно новаца. Или, можда, оне тамо
године . . .
— Лук није фармер, Овене! наставила је Беру
одлучно. Никада неће ни бити, без обзира колико
ти труда улагао да од њега то створиш
Завртела је лагано главом и додала:
— Исувише је налик на свога оца!
Први пут те вечери Овен Ларс је изгледао
замихпљен, чак и забринут, зурећи у врата иза
којих је Лук нестао.
— Тога се и плашим .. . прошапта.

2.

Лук се успео на горњу платформу. Стајао је

на песку и посматрао како најпре једно а затим
и друго сунце Татуине лагано тоне иза удаљеног
венца дина. Под залазећим зрацима песак је
постајао златан, затим риђ, и коначно као да је

96
букнуо црвенкасто-наранџастом бојом, пре но што
је наступајућа ноћ поспремила јарке тонове за
употребу следећег дана.
Ускоро ће, по први пут, на овом песку про-
цветати разне биљке и донети плод, и некадашња
пустара биће преплављена зеленилом.
Помисао на све то требало је да у Луку
изазове узбуђење. Требало је да буде окупан
истим оним одушевљењем које би обузимало ње-
говог стрица када би причао о предстојећој жетви.
Уместо тога, Лук је осећао само огромну, отуђу-
јућу празнину у себи. Чак га ни изгледи да ће
најзад имати много новаца, први пут у свом жи-
воту, више нису заносили. Уосталом, шта би човек
и могао да уради са новцем у Анкорхеду, или,
уопште, било где на Татуини?
Део њега, све већи део, постајао је све
узнемиренији — суочен са изгледима да остане
незадовољен. Тај осећај није био нимало туђ
младићима у његовим годинама, али из разлога
које није разумевао, Луку се чинило да се све
то знатно снажније испољава код њега него код
његових вршњака.
Ноћна свежина пристигла је бауљајући пес-
ком, обујмивши му ноге, и Лук отресе прашину
са својих панталона и сиђе у гаражу. Можда ће
бављење роботима потиснути туробне мисли мало
дубље у његов ум.
Брз поглед по просторији није открио никакав
покрет. Ниједне од двеју нових машина није било
на видику. Лако се намрштивши, Лук из појаса
извади контролну пластичну кутијицу и притисну
неколико дугмади.
Пригушено зујање допре из кутијице. Сигнал
је стигао до вишег робота, Трипија. Овај изнена-
ђено врисну и искочи иза аеромобила.

97
 Лук се, пун недоумице, упути ка роботу.
— Зашто се скриваш тамо?
Очајничког изгледа, робот се тетурајући при-
маче предњој страни возила. Луку тек тада паде
на памет да се, и поред позива, мањи робот и даље
не појављује.
О разлозима Артуове одсутности — или не-
чега у вези с тим — обавести га Трипио а да му
питање не би ни постављено.
— Није моја грешка, ужурбано се извињавао.
Молим вас да ме не деактивирате! Рекао сам му
да не одлази, али он је права рђа. Мора бити да
је дошло до неког поремећаја. Нешто је сигурно
скроз истумбано у његовим водовима за логичко
мишљење. Није престајао да блебеће о некаквој
мисији, господине. Никада раније нисам видео
робота са манијом величине. То је чак и теоријски
незамисливо, када је у питању један тако прими-
тиван робот какав је Арту, али . ..
— Хоћеш да кажеш. . . упита Лук, зурећи у
њега.
— Да, господине . . . отишао је.
— А ја сам сам му извадио онај контролни
осигурач! прогунђа Лук лагано. Већ је могао да
замисли ујаково лице. ,И последњу цркавицу дали
смо за ове роботе'.
Истрчавши из гараже, Лук покуша да одго-
нетне разлоге због којих би малени робот подив-
љао. Трипио га је у стопу пратио.
Са маленог гребена, који је представљао
највишу тачку у близини куће, Лук је имао добар
преглед околне пустиње. Извадивши свој макро-
двоглед, пажљиво је претраживао све тамније
обзорје, покушавајући да открије нешто мало,
метално, троножно, нешто чији је електронски
ум био поремећен.

98
 Трипио се мучно успињао кроз песак до Лука.
— Тај Арту увек је изазивао само невоље.
Понекад чак ни ја не могу да схватим неразумно
понашање тих астромеханичких робота.
Лук коначно спусти двоглед и рече:
— Па, нема му ни трага. Поче бесно шути-
рати гомилицу песка. До ђавола, како сам могао
бити толико глуп и дозволити му да ме наведе
да уклоним онај осигурач! Стриц Овен ће ми
одрати кожу због овога.
— Извињавам се, господине. . . ослови га
Трипио с надом у гласу, мада су му у глави још
играле слике Јаваса. .. али, зар не бисмо могли
да кренемо његовим трагом?
Лук се окрете. Пажљиво је посматрао зид
таме који им се приближавао.
— Не, не ноћу! Одвећ је опасно, због пљач-
каша унаоколо. Јаваси ме много не брину, али
они пустињски разбојници! Не, не можемо по
мраку. Мораћемо сачекати јутро да бисмо потра-
жили његове трагове.
Повик, одоздо из куће, стиже до њих.
— Лук .. . Лук, јеси ли завршио са тим ро-
ботима? Хоћу да искључим довод енергије.
— У реду! одврати Лук, заобилазећи питање
које му беше упућено. Силазим за неки минут,
стриче Овене!
Окрену се и погледа још једном према обзорју
које ое губило у тами. „Момче, сада си надерао",
промрља себи у браду. „Тај малени робот увалиће
ме у велику невољу".
— За то је управо стручњак, господине! рече
Трипио са подругљивим задовољством.
Лук му упути мрк поглед, а онда се окренуше
и заједно сиђоше у гаражу.

99
 3.

— Лук . . . Лук!
Трљајући и даље снене очи, Овен је окретао
главу на све стране, разгибавајући вратне мишиће.
— Куд ли је само тај момак поново одбазао?
питао се гласно, пошто његов позив оста без од-
говора. Ни у самој кући, као ни горе у дворшпту,
није се могао приметити ни најмањи покрет.
— Лук! викну Овен поново. „Лук, Лук,
Л у к . . . " Звук се одбијао од кућних зидова и
изазовно му се враћао.
Овен се љутито окрете и уђе у кухињу, где
је Беру већ спремала доручак.
— Је си ли видела Лука одјутрос упита је
што је мирније могао.
Она му упути брз поглед, а затим се врати
спремању доручка.
— Да! Рекао је да има још нешто да обави
пре но што оде на посао код Јужног гребена, па
је изишао рано.
— Пре доручка? забрину се Овен. То нимало
не личи на њега. Је ли повео и нове роботе са
собом?
— Чини ми се. Сигурна сам да сам једног од
њих видела с Луком.
— Е па, замишљено рече Овен, с нелагодно-
шћу али без ичег одређеног због чега би стварно
могао дићи гужву, било би добро да до подне
оправи оне машине на гребену, или ће видети
свог бога.

4.
Неко дотле неопажено лице, заклоњено глат-
ким белим металом, искрсну из песком напола

100
затрпане капсуле за спасавање. Капсула је полако
постајала скелет једне нове дине, нешто више од
околних. Глас је звучао пословно, али уморно.
— Ништа, рече војник групи својих другова.
Нема трага, нити било каквог знака живота.
Моћни пиштољи спустише се на обавештење
ца је капсула празна. Један од оклопљених људи
се окрете, позивајући официра који је стајао
нешто подаље од групе.
— Ово је сасвим сигурно она капсула која се
зтиснула са побуњеничког брода, господине, али
у њој нема ничега.
— Ипак се спустила неоштећена, мрмљао је
официр за себе. Приземљење су могли обавити и
аутомати, али, ако се капсула случајно активи-
рала, зашто би онда аутомати преузели контролу
над њом?
Нешто се ту очигледно није слагало.
— Ево због чега нема никога на броду, и због
чега нема ни трага људским бићима, господине,
огласи се један војник.
Официр се окрену и пође неколико корака до
места где је војник клечао у песку. Овај је држао
неки светлуцав предмет, пружајући га официру
да га погледа. Предмет је блистао на сунцу.
— Део роботске опреме, рече официр, ба-
цивши кратак поглед на метални предмет.
Официр и његов подчињени изменише речите
погледе. А тада се њихове очи, као по команди,
окренуше ка високим месама на северу.

5.
Прашина и ситан песак стварали су густу
завесу иза аеромобила, док је хитао намрешканом
пустаром Татуине, покретан бректавим ракетним

101
моторима. С времена на време возило би лако
подскочило, наишавши на удубљење или нерав-
нину, а потом би наставило да лако клизи, пошто
би га возач хитро прилагодио терену.
Лук је био заваљен у седиште, уживајући у
тренуцима несвакидашње опуштености, док је
Трипио вешто управљао моћним возилом заобила-
зећи дине и стеновите гребене.
— За једног робота, прилично добро управљаш
возилом, примети Лук с одобравањем.
— Хвала, господине, узврати поласкани Три-
пио, ни за тренутак не скидајући поглед са пре-
дела испред себе. Нисам нимало слагао вашег
ујака када сам му рекао да је свестраност моје
средње име. Истини за вољу, бивао сам у ситуа-
цијама које су од мене изискивале да испољим
сналажљивост која би забезекнула чак и моје
конструкторе.
Нешто је пукло иза њих, а затим још једном.
Лук се намргоди и хитро подиже свод возила.
Неколико тренутака копкао је по мотору, и мета-
ластих пуцњева нестаде.
— Како је сад? упита робота за управљ>ачем.
Трипио му даде знак да је све у реду. Лук се
поново завали у седиште и спусти свод возила.
Ћутећи је загладио косу коју ветар беше замрсио,
и пажњу управи на сажежену пустињу пред
њима.
— Стари Бен Кеноби требало би да живи
негде тамо, у оном правцу. С обзиром да нико не
зна тачно где, питам се како је тај Арту тако брзо
успео да стигне оволико далеко? Расположење му
се смрачи. Мора бити да смо га промашили, тамо
негде позади, међу динама. Могао би се налазити
било где овде. А стриц Овен се сада већ сигурно
пита зашто се нисам појавио на Јужном гребену.

102
 Трипио је за тренутак размишљао, а онда
упита:
— Да ли би помогло, господине, ако му ка-
жете да је све то моја кривица?
Лук као да се разведри на тај предлог.
— Свакако.. . Сада си му двоструко потреб-
нији. Можда ће те само деактивирати на дан или
два, или те подврћи делимичном брисању сећања.
Деактивирање? Брисање еећања? Трипио по-
жури да дода:
— Кад боље размислим, господине, Арту би
још био овде да му нисте уклонили онај осигурач.
Али, Лук је тог тренутка имао на уму нешто
много важније него што је утврђивање одговор-
ности због нестанка малог робота.
— Чекај мало, рече он Трипију, напето пос-
матрајући таблу с инструментима. Детектор ме-
тала указује да се нешто непокретно налази
испред нас. Не могу да оценим облик на овој
даљини, али судећи по величини то би могла бити
наша мала скитница. Вози тамо!
Возило јурну напред, чим је Трипио при-
тиснуо акцелератор. Његови путници нису ни
сањали да и друге очи посматрају како возило
повећава брзину.

6.
Те очи нису биле органског порекла, али ни
сасвим механичке. Нико у то није био сасвим
сигуран, пошто нико још не беше изблиза проучио
Тускене — фармерима из ових забитих крајева
Татуине познатим још и под мање званичним
именом, именом пустињских пустахија.
Тускени једноставно нису дозвољавали да их
ико проучава, и могуће знатижељнике обесхра-

103
бривали су методима који су били исто онолико
ефикасни колико су и они сами били нецивили-
зовани. Неколицина ксенолота сматрала је да су
Тускени сродници Јаваса. Неки, малобројнији,
сматрали су чак да су Јаваси развијеније стабло
ових пустињака, али ову теорију већина угледних
научника није узимала озбиљно. Припадници обе
расе служили су се гомилом одеће, како би се
заштитили од двоструке дозе сунчаног зрачења,
али у томе се и завршавала сва сличност. Ипак,
уместо дебело истканих огртача какве су носили
Јаваси, Тускени су се увијали у крпе и завоје,
те су понајвећма били налик на мумије.
Док су се, међутим, Јаваси плашили свега,
Тускени се нису плашили готово ничега. Ова бића,
која су живела у песку, била су бројнија, јача и
знатно ратоборнија. На срећу по људе досељене
на Татуину, није их било превише, и сами су
одабрали да живе у најпустијим деловима пла-
нете. Везе између људи и Тускена биле су, према
таме, ретке и пуне напетости, и годишње би од
ових разбојника страдала тек шачица људи. Како
су и ови тврдили да су и они сами имали своју
годишњу жетву Тускена, не увек с разлогом,
између њих је владала нека врста несигурног
примирја — све док нека страна не би стекла
предност.
Један од двојице Тускена, који су управо
посматрали возило, вероватно је помислио да се
та несигурна равнотежа тренутно померила у
његову корист, и управо се спремао да своју
предност искористи. Он подиже пушку у правцу
возила, али његов садруг га ухвати за руку и
скрену цев пре но што је први доспео да опали.
То међу њима изазва жестоку распру. И док су
међу собом бучно размењивали своја гледишта,

104
на језику који се састојао углавном од сугласника,
возило је већ било одмакло.
Било због тога што се возило већ налазило
ван домашаја, или због тога што је други Тускен
убедио првог, препирка се оконча и обојица се
сјурише низ стрмину високог гребена. У подножју
се зачу гласно уњкање и комешање, када се крај
два бантаса појавише њихови господари. Сваки
од ових бантаса био је величине омањег диносау-
руса, светлих очију и дуге, густе длаке. Немирно
су сиктали док су им се двојица Тускена прибли-
жавала, и док су се потом пели у седла, служећи
се коленима животиња као лествама.
Бантаси се дигоше на лаки удар. Крећући се
лагано, али огромним корацима, две џиновске
рогате животиње склизнуше низ неравну стр-
мину, гоњене од својих похлепних, једнако бесних
јахача.

7.
— То је он, нема сумње! узвикну Лук, гласом
у коме су се мешали љутња и задовољство, када
пред собом коначно угледаше малено троножно
створење. Лук дохвати пушку са задњег седишта
и пребаци је преко рамена. Заобиђи га и постави
се испред њега, Трипио, наложи он високом
роботу.
— Са задовољством, господине!
Арту је без сумње приметио њихов долазак,
али се ни не покрену да побегне; ионако не би
могао утећи испред возила. Арту је једноставно
стао чим их је приметио, и чекао све док га возило
не заобиђе у широком луку. Трипио коначно
оштро закочи, засипајући малог робота облаком
песка. Снажно бректање возила пређе у једва

105
чујно зујање. Још један уздах, и возило се сасвим
заустави.
Пажљиво осмотривши кањон, Лук поведе
свога сапутника преко пешчаног тла до места на
којем се налазио Арту.
— А сада, упита он оштро, деде реци где си
наумио?
Само један извињавајући звиждук допре из
малог робота, те Трипио, а не тврдоглава скит-
ница, узе да води главну реч.
— Господин Лук је сада твој законити влас-
ник, Арту. Како си само могао да му приредиш
овако нешто? Сада када те је нашао, престанимо
са тим Оби-ван Кеноби блебетањем. Не знам само
одакле ти то, а такође ни онај мелодраматични
снимак.
Арту поче да протествује снажно зујећи, али
је Трипиово нерасположење било толико да није
прихватао никакво оправдање.
— И не спомињи ми никакву тамо неку ми-
сију! Каква глупост! Буди срећан што те господин
Лук није одмах, сада и овде, растурио на милион
парчића!
— Мало је требало, сложи се Лук, пренера-
жен неочекиваном Трипиовом осветољубивошћу.
Хајдемо, већ је касно. Погледао је у сунца која
су се брзо уздизала. Надам се да ћемо стићи назад
пре него што стриц Овен заиста побесни.
— Не замерите ми што ћу рећи, предложи
Трипио, коме изненада као да је тешко пало што
ће се Арту тако јефтино извући, али зар не
мислите да би било боље да деактивирате ову
скитницу, бар док га не допремимо безбедно у
гаражу?
— Н е . . . Мислим да више ништа неће по-
кушати. Лук је упорно посматрао маленог робота,

106
који је још тихо зујао. Надам се да га је ово
довело памети. Нема потребе . . .
Без упозорења, Арту изненада одскочи од
земље — чудно, с обзиром на слабости опружног
механизма који је покретао његове три гломазне
ноге. Артуово ваљкасто тело увијало се и вртело,
док је из себе испуштао помамну симфонију
електронских сигнала.
Лук је био уморан, не и забринут.
— Шта је сад? Шта опет није у реду с њим?
Почињао је најзад да схвата зашто се беше
истањило Трипиово стрпљење. И самом му је већ
било доста тог пометеног робота.
По свему судећи, Арту је до оног снимка
девојке дошао случајно, а онда се њиме послужио
како би навео Лука да му уклони контролни оси-
гурач. Трипио је очигледно био у праву. Ипак,
када му поново стави осигурач на место, и када
му прочисти логичке водове, биће то савршено
употребљива пољопривредна машина. Само. .. ако
је само то било у питању, због чега се Трипио
тако забринуто осврће око себе?
— Ох, господине! Арту тврди да се неко-
лико створења непознатог порекла приближава са
југоистока.
Могао је то бити још један Артуов покушај
да одврати њихову пажњу, али Лук сада није
смео нипгга да препусти случају. Он одмах скиде
пушку с рамена, и активира енергетску ћелију.
Пажљиво је претраживао обзорје у назначеном
правцу, али ништа није открио. Знао је, ипак, да
су пустињски грабљивци прави стручњаци за
прикривање.
Лук изненада постаде свестан колико су се
били удаљили, и колики је пут његов аеромобил
превалио тога јутра.

107
 — Никада до сада нисам се оволико удаљио
од фарме у овом правцу, објасни он Трипију. У
овим крајевима заиста се могу срести крајње
необична створења, од којих сва још нису ни
проучена. Свако од њих треба сматрати опасним,
све док се не утврди супротно. Наравно, ако је
то нешто сасвим ново . ..
Радозналост му није дала мира. По свој при-
лици, било је то само још једно од Артуових
лукавстава.
— Хајде да погледамо, одлучи најзад.
Опрезно се крећући и држећи пушку у при-
правности, Лук поведе Трипија ка врху најближе
дине. Истовремено је настојао да не испусти Артуа
из вида.
Када су стигли до врха, Лук се опружи и
замени пушку двогледом. Испод њих се простирао
још један кањон, оивичен зидом црвенкасте пра-
шине коју беше нанео ветар. Клизећи полако
двогледом дуж дна кањона, изненада му у видо-
круг доспеше две сапете животиње. Бантаси! И
то без јахача!
— Јесте ли нешто рекли, господине? хукао
је Трипио, мучно се успињући за Луком. Његови
мотори нису били предвиђени за овакво дуго-
трајно верање.
— Бантаси, ето, шапну Лук преко рамена, за-
борављајући у тренутку узбуђења да Трипио мож-
да не би умео да разликује Бантаса од медведа.
Поново принесе двоглед очима, мало га изо-
штривши.
— Чекај . . . па да, пустињски разбојници!
Видим једнога од њих.
Нешто тамно изненада му је заклонило видик.
За тренутак је помислио да се то нека стена по-
мерила пред њим. Раздражено, одложи двоглед

108
и маши се руком да уклони предмет који му је
сметао. Његова рука, међутим, додирну непгго
налик на мекани метал.
Била је то нога, обавијена завојима, дебела
колико обе Лукове заједно. Престрављен, он по-
гледа нагоре . . . и још више. Висока црилика, која
је буљила доле у њега, није била Јавас. Изгледало
је као да је изронила из песка.
Трипио се панично затетура уназад, али не
нађе никакав ослонац. Док му је тело стењући
протестовало, високи робот смандрља се низ па-
дину дине. Као слеђен, Лук је ослушкивао трес-
кање и шкрипу, док је Трипио одскакивао низ
стрму зараван иза његових леђа.
Када је тренутак одмеравања прошао, Тускен
испусти застрашујући узвик беса и тријумфа, и
замахну својојм тешком халебардом. Секира са
двоструким сечивом би сасвим сигурно расцопала
Лукову главу напола, да овај, више нагонски него
свесно, не подиже пушку изнад себе. Пушка је
ублажила ударац, али то је било последње што је
учинила. Начињена од тврдог материјала, огромна
секира раздроби пушчану цев, претварајући осет-
љиве делове оружја у конфете.
Лук се откотрља уназад, нашавши се на самој
ивици понора. Тускан га је полако следио, држећи
секиру високо изнад своје у прње увијене главе.
Зачу се његов ужасни, ликујући смех, утолико
више нељудски што га је изобличавао филтер
против песка што га је носио испред лица.
Лук покуша да хладнокрвно сагледа свој по-
ложај, како је учио у школи животне борбе за
опстанак. Невоља је била у томе што су му уста
била сува, што су му се руке тресле и што је био
сав укочен од страха. Са Тускеном испред и по-
нором иза себе, нешто јаче од Лука преплави му

109
свест, изабравпш тако најмање болно решење.
Онесвестио се.
Ниједан од пљачкаша није приметио када се
Арту Диту изгубио у малом удубљењу међу сте-
нама у близини аеромобила. Један од њих вукао
је Луково непокретно тело. Свалио је онесвешће-
ног младића на тле, а затим се придружио својим
друговима који су већ врвели око отвореног
возила.
Храна и резервни делови били су разбацани
свуда унаоколо. Пљачка се повремено прекидала,
када би се неколицина разбојника закачила, сва-
ђајући се и тукући се око појединих, посебно
привлачних предмета.
Неочекивано, развлачење ствари из унутраш-
њости возила престаде, и пљачкаши се панично
брзо растурише, поставши нагло саставни део
пустињске околине. Гледали су избезумљено у
свим правцима.
Залутали дашак ветра проструја кањоном.
Далеко на западу, нешто је урликнуло. Котрља-
јући се, потмула тутњава одби се од зидова
кањона, и неко време као да је нервозно, застра-
шујући треперила у ваздуху.
Пљачкаши остадоше непомични још неколико
тренутака, а затим, испуштајући престрављене
урлике, појурише што даље од издалека уочљивог
возила.
Језовити урлик зачу се поново, овог пута
знатно ближе. У том часу пустињски разбојници
већ су били на пола пута до својих бантаса, који
су, попут својих господара, такође дрхтали и
нервозно цимали узде.
Мада му злокобни урлик није ништа казивао,
Арту Диту покуша да се још дубље увуче у своју
пећиницу. Громки урлик сада је био још ближи.

110
Судећи, међутим, по понашашу разбојника, иза
тог урлика мора да се крило нешто чудовишно,
изван свих граница маште. Нешто чудовишно и
склоно убијању, створење, можда, без способности
да уочи разлику између јестивих твари и за јело
неукусних машина.
Чак се ни прашина није дизала на месту где
су неколико тренутака раније разбојници пусто-
шили унутрашњост аеромобила. Арту Диту ис-
кључи све осим основних животних функција,
покушавајући да пригуши сваки шум и светлост,
док је шиштећи звук постајао све разговетнији.
Приближавајући се возилу, створење се појави
на врху оближње дине . ..

112
 V
ОБИ-ВАН КЕНОБИ
 1.
Створење је било високо, али тешко да би
се могло назвати чудовишним. Арту лако уздрхта,
док је прилагођавао свој вид и реактивирао остале
унутрашње функдије.
Чудовиште у ствари беше веома налик неком
старом човеку. Био је заоденут похабаним огрта-
чем, чији су крајеви слободно висили заједно са
неколико ременова, завежљаја и тешко препо-
знатљивих предмета. Арту је проучавао човекове
црте, али није открио никакав знак ужаса. Човек
чак није изгледао ни непријатељски расположен.
У ствари, закључи Арту, деловао је задовољно.
Било је немогуће одредити где се набори
дошљакове одеће завршавају, а где му почиње
кожа. Његово смежурано лице било је утонуло у
песком изједену капуљачу, а брада му је деловала
као продужетак ремења што му беше попадало
по грудима.
Наговештаји других сурових поднебља, не
само пустињског, већ испуњених хладноћом и
влагом, били су урезани на том избразданом лицу.
Радознали кљунасти нос, као истурен гребен,
извијао се између мора блиставих бора и ожи-

115
љака. Очи су му биле влажне и кристално плаве.
Човек се смешио кроз браду, песак и прашину,
бацивши искоса поглед на склупчано тело које
је лежало поред аеромобила.
Уверен да су пљачкаххш били жртве неке
звучне опсене — занемарујући чињеницу да јој
је и сам погледао — а такође сигуран да странац
није имао намеру да насрне на Лука, Арту се
малко помери како би могао да има бољи преглед
ситуације. Звук што га је произвео камичак,
откотрљавши се приликом шеговог померања,
једва да је био уочљив чак и његовим електрон-
ским сензорима, али се дошљак нагло окрену као
да је чуо пуцањ. Гледао је право у Артуово скро-
виште, и даље се благо смешећи.
— Хеј, ти тамо! позва он дубоким, али изне-
нађујуће бодрим гласом. Дођи овамо, мали при-
јатељу. Немаш више разлога да се плашиш.
Било је нечег искреног и охрабрујућег у том
гласу. Осим тога, друштво, макар и непозната
човека, било је ипак привлачније него да остане
сам у тој дивљини. Извлачећи се на сунце, Арту
се упути ка месту на којем је Лук лежао. Робо-
тово ваљкасто тело нагну се напред, док је про-
учавао непомично тело. Одмах затим зачуше се
брижни звиждуци-
Пришавши ближе, странац клече поред Лука
и опипа му чело, а потом и слепоочницу. Недуго
затим, младић поче да се трза и мрмља, као да
има ружне снове.
— Не брини, рече странац Артуу, биће све
у реду с њим.
Као у потврду његових речи, Лук поче да
трепће, загледа се изнад себе ништа не разуме-
вајући, и прошапта:
— Шта се догодило?

116
 — Само се ти одмори, синко, рече странац
уместо одговора, седајући ногу подавијених под
себе. Имао си напоран дан.
Насмешио се поново и додао:
— Имаш врашку срећу што ти је глава још
повезана са осталим деловима тела!
Лук погледа унаоколо, а затим му се очи
поново зауставише на старчевом лицу које се
нагињало над њим. Препознавање је деловало
чудотворно на његов опоравак.
— Бен . . . Мора бити да сте то Ви!
Изненада се присетивши нечега, он се у
страху обазре унаоколо. Али, од нападача не беше
ни трага ни гласа. Лук ое полако исправи у
седећи положај.
— Бене Кеноби.. . толико ми је мило што
вас видим!
Устајући, старац прелете погледом дно ка-
њона, а потом и преко његових валовитих зидова.
Једном ногом је шарао по песку.
— Пустоши Јундланда нису препоручљиве за
путовања. Само залутали путници препустиће се
гостопримству Тускена. Поглед му се врати на
младића. Реци ми, синко, шта те доводи овамо,
У Никудију?
Лук показа на Артуа.
— Овај мали робот! Неко време мислио сам
да је сишао с ума, пошто је тврдио да трага за
својим ранијим господарем. Сада више не мислим
тако. Никада раније нисам видео толику привр-
женост код једног робота — био он помахнитао
или не. Чини се као да га ништа не може зауста-
вити; чак му је успело да и мене насамари.
Лук погледа старца у лице.
— Тврди да је власништво неког Оби-ван
Кенобија.

117
 Пажљиво је посматрао, али израз на старче-
вом лицу ни за длаку се није променио.
— Је ли то неки ваш рођак? Мој стриц сматра
да је та особа стварно постојала. Или је у пи-
тању, можда, само неко ко зна где је покупљена
информација што се некако увукла у роботов
центар за меморију?
Неки унутрашњи грч у магновењу измени то
песком ишибано лице. Чинило се као да Кеноби
процењује поставл>ено му питање, одсутно чешка-
јући своју замршену браду.
— Оби-ван Кеноби, поновио је он. Оби-ван . . .
да, то име заиста нисам одавно чуо. Већ дуго
времена. Веома занимљиво . . .
— Мој стриц каже да тај човек више није
у животу, услужно се јави Лук.
— Ох, жив је! Да, још је жив, нехајно га
исправи Кеноби. Да, да.
Лук се узбуђено усправи, сасвим заборавља-
јући на Тускене.
— Ви га онда познајете? -
Младићки смешак распара ту мешавину на-
бране коже и густе браде.
— Наравно да га познајем: то сам ја! Баш
као што си вероватно и сам нагађао, Лук. Именом
Оби-ван, ипак, нисам се служио још давно пре
но што си се ти родио.
— Значи, настави Лук показујући на Артуа,
овај робот стварно припада вама, као што све
време тврди?
— Е, ту сада постоји нека мала заврзлама,
спремно признаде донекле збуњени Квноби, за-
гледајући ћутљивог робота. Не могу никако да
се сетим да сам некада имао робота, а поготово
не овако модерног какав је Арту. Веома заним-
љиво, веома занимљиво.

118
 Неигго изненада привуче старчеву пажњу
према врху једне од оближњих литица.
— Мислим да је већ време да се послужимо
твојим аеромобилом. Оне пустињске пацове лако
је заплашити, али ће се ускоро вратити у много
већем броју. Овакво возило се лако не испушта,
а, поврх свега, и храбрији су од Јаваса.
Стављајући обе руке на уста и подешавајући
их на нарочит начин, Кеноби дубоко удахну и
испусти нестварни урлик који Лука натера да
поскочи.
— Ово ће их приморати да још неко време
потпрашују пете, закључи старац задовољно.
— Па то је урлик пустишског змаја! запа-
њено ће Лук. Како вам то успева?
— Показаћу ти једном приликом, синко. Није
тешко. Тражи само правилан став, неколико добро
употребљених гласних жица, и доста ваздуха. Да
си којим случајем империјални чиновник, научио
бих те већ сада. Али, ниси. Кеноби поново осмотри
литицу. А не мислим ни. да је ово време или
место за то.
— С тим се потпуно слажем, прихвати Лук,
чешкајући се по темену. Боље да кренемо.
У том тренутку Арту испусти патетичан звук
и окрену се. Лук није разумео то електронско
цоктање, али је одмах схватио његово значење.
— Трипио! узвикну Лук забринуто.
Арту се већ удаљивао од возила пгго је брже
могао.
— Дођите, Бене!
Малени робот их доведе до руба једне пешчане
удолине. Зауставивши се, показа наниже и жа-
лостиво зацвили. Лук одмах опрезно крену низ
глатку, клизаву стрмину, док га је Бен Кеноби
без напора следио.

119
 Трипио је лежао у подножју стрмине низ
коју се био скотрљао. Његова оплата била је
улубљена и гадно унакажена. Једна рука била му
је сломљена, и лежала је недалеко одатле.
— Трипио! узвикну Лук. Није било одговора.
Ни после снажног дрмусања, у роботу се ништа
није покренуло. Скинувши плочу са Трипиових
леђа, Лук неколико пута узастопце укључи и ис-
кључи скривени прекидач. Зачу се пригушени
шум, нестаде, поново се зачу, и онда пређе у
стално зујање.
Служећи се преосталом руком, Трипио се
окрену на друту страну и седе.
— Где с а м . . . мрмљао је, док су његови
фото-рецептори настављали да се изоштравају.
Тада препозна Лука. Жао ми је, господине. Мора
бити да сам неопрезно стао . . .
— Имаш грдну срећу што ти главни водови
нису оштећени, обавести га Лук. Он значајно по-
гледа ка врху стрмине. Можеш ли да стојиш?
Морамо се почистити одавде пре него што се они
разбојници врате.
Сервомотори запишташе протествујући, и
Трипио се сасвим усправи.
— Мислим да ми неће успети, господине. Ви
само крените. Нема смисла да излажете свој живот
опаоности због мене. Са мном је свршено . . .
— Ни издалека! узврати Лук, бескрајно дир-
нут понашањем тек недавно стечене машине.
Трипио заиста није био обична, притупа пољо-
привредна машина на какве је Лук био навикао.
Какве су то речи?
— Логичне, објасни му Трипио.
Лук љутито заврте главом.
— Малодушан си, Трипио!
Уз Лукову и Бенову помоћ, избубетани робот

120
некако је успео да се одржи на ногама. Мали Арту
их је посматрао са врха стрмине.
Заустављајући се негде на пола успона, Ке-
ноби сумњичаво оњуши ваздух.
— Брже, синко! Изгледа да су поново кре-
нули.
Покушавајући да истовремено пази на околно
стеше и на своје кораке, Лук се борио да извуче
Трипија из рупе.

2.
Унутрашњост добро скривене пећине Бена
Кенобија била је спартански уређена, али није
деловала неудобно. Већини људи не би се сви-
дела, пошто је одражавала необичан, многострук
укус свог домаћина. Просторија је зрачила удоб-
ношћу, али као да је, истовремено, водила више
рачуна о опуштању духа него о потребама тела.
Пошло им је за руком да се извуку из кањона
пре повратка моћнијих тускенских онага. По Ке-
нобијевим упутствима, Лук је за њима оставио
тако замршене трагове, који би завели чак и
изузетно осетљиве Јавасе.
Лук је провео неколико часова одолевајући
искушењима Кенобијевог пребивалишта. Остао је
све време у једном углу, који је био опремљен као
мала, али добро снабдевена радионица, намешта-
јући откинуту Трипиову руку.
На срећу, услед јаког ударца ступили су у
дејство аутоматски искључивачи, који су руку
одвојили од рамена а да осетљиви електрични
нерви при том нису били оштећени. Поправка се
састојала у једноставном намештању руке на
своје место, и у укључивању механизма за само-
причвршћивање. Да је рука била преломљена на

121
ма ком месту, изузев у зглобу, квар се не би
могао поправити нигде осим у фабрици.
Док је Лук био заокупљен оправком, Кено-
бијева пажња била је усредсређена на Артуа.
Здепасти робот мирно је седео на хладњикавом
поду пећине, док је старац претурао по његовој
унутрашњости. Коначно Кеноби седе уздахнувши
с олакшањем, и стави назад плочу коју је био
скинуо с роботове округласте главе.
— А сада, мали мој пријатељу, да видимо
можемо ли сазнати ко си и одакле долазиш!
Лук је и иначе већ био готово довршио посао,
али Кенобијеве речи беху довољне да га одвуку
од Трипија.
— Ја сам већ видео један део поруке, поче,
и ја . . .
Збуњујући девојчин портрет поново се по-
јавио на Артуовим грудима, и Лука је, као и први
пут, запленила њена загонетна лепота.
— Да, мислим да је то за мене, промумла
Кеноби замишљено.
Слика је и даље титрала, одајући да је сни-
мак био начињен у журби. Али сада је била много
јаснија, примети Лук задивљено, и одређенија но
раније. Нешто је ипак било сасвим извесно:
Кеноби је био вичан и много сложенијим ства-
рима него што је клатарење пустињом.
„Генерале Оби-ван Кеноби", говорио је мило-
звучан глас, „јављам вам се у име породице све-
това Алдераана и Савеза за обнову Републике.
Вашу повученост реметим по налогу свог оца,
Беила Органа, вицекраља и првог председника
система Алдераан".
Кеноби као да је упијао сваку реч ове
невероватне изјаве, а Лукове исколачене очи
изгледале су као да ће искочити.

122
 „Пре много година, генерале", наставио је
глас, „служили сте верно старој Републици у
ратовима са Клоном. Мој отац вас сада поново
моли да нам се прикључите у нашим најтежим
часовима. Он вас очекује на Алдераану. Морате
поћи тамо!
Жао ми је што нисам у могућности да вам
лично уручим његову молбу. Мој задатак да се
с вама лично сретнем претрпео је неуспех. Зато
сам била принуђена да се послужим овом, посред-
ном врстом комуникације.
Информације од животне важности за Савез
поверене су на чување електронском мозгу овог
робота. Мој отац ће знати како да их преузме од
њега. Молим вас да се постарате да овај робот
безбедно стигне на Алдераан."
Застала је мало, а када је наставила, речи су
јој биле много ужурбане и изречене с мање
званичности.
„Морате ми помоћи, Оби-ван Кеноби! Ви сте
ми последња нада. Ухватиће ме агенти Империје,
али од мене неће ништа дознати. Све, чега желе
да се домогну, смештено је у ћелијама за мемо-
рију овог робота. Немојте нас изневерити, Оби-ван
Кеноби! Немојте изневерити мене!"
Портрет би најцре замагљен статистичким
сметњама, а затим га сасвим нестаде. Арту Диту
је с очекивањем гледао у Кенобија.
Лукова свест била је помућена као рибњак у
који је сипана нафта. Пометен, управио је и очи
и мисли према тихој фигури човека који је седео
у близини, очекујући од њега да ће му помоћи
да поново успостави нарушену равнотежу.
Старац. Луди чаробњак. Пустињак-скитница
кога су познавали и његов стриц и сви други
фармери много дуже но што је Лук памтио.

123
 Ако је узбуђена, неспокојна порука коју је
непозната жена изговорила у прохладном ваз-
духу пећине оставила било какав утисак на Ке-
нобија, овај то није испољио ни најмањим гестом.
Уместо тога, наслонио се на камени зид пећине
и замишљено прстима мрсио браду, повлачећи
димове из луле начињене од потамнелог хрома.
Луку је и даље лебдело пред очима оно једно-
ставно али дивно лице.
— Она је тако . . . тако .. .
Његово земљорадничко образовање онемогу-
ћавало му је да нађе одговарајуће речи. Изненада,
неки делови поруке нагнаше га да са неверицом
погледа старца.
— Генерале Кеноби, ви сте се борили у рато-
вима са Клоном? Али . . . то је било тако давно . . .
— Хм, да, признаде Кеноби нехајно, као да
је говорио о рецепту за пшицле. Да, мислим да
је то било прилично давно. Некад сам био витез
реда Џеди. Као и твој отац, Лук, додаде он посма-
трајући младића с одобравањем.
— Витез реда Џеди, понови Лук. Изгледао
је потпуно пометен. Али, мој отац се није борио
у ратовима с Клоном. Он није био витез, већ
навигатор на свемирском теретњаку.
Кеноби се насмеши и јаче загризе лулу:
— Или ти је, бар, стриц тако рекао. Пажњу
му је изнеиада привукло нешто друго. Овен Ларс
се није слагао с идејама твог оца, са његовим
мишљењима, па ни са његовом животном фило-
софијом. Сматрао је да је твој отац требало да
остане на Татуини, и да не дозволи да буде
умешан . . .
Поново је немарно слегао раменима.
— Па, ето, мислио је да је требало да остане
овде и да води бригу о својој фарми.

124
 Лук не рече ништа, осећајући како напетост
у њему расте док је старац повезивао одломке и
парчиће његове животне историје, коју је досад
познавао само кроз стричева искривљавања.
— Овен је увек стрепео да би пустоловни
живот твог оца могао и на тебе утицати, и да би
те то могло одвући из Анкорхеда. Завртео је
лагано главом, као да жали под поплавом успо-
мена. Бојим се да у твом оцу није било много
склоности према фармерском животу.
Лук се окрену и врати чишћењу песка са
Трипиове већ срасле руке.
— Волео бих да сам га познавао .. . прошапта
коначно.
— Био је најбољи пилот кога сам икад видео!
настави Кеноби, и веома лукав борац. Моћ...
имао је снажно развијен инстинкт. Кеноби за тре-
нутак као да је заиста осетио бреме својих година.
Био ми је најбољи пријатељ.
Дечачки блесак изненада се поново заискри у
плавим очима, праћен природним смислом за
шалу.
— Чуо сам да си и ти изванредан пилот.
Пилотирање и навигација нису наследни, али спој
особина које чине доброг пилота-ловца јесте.
Можда си наследио баш те особине. Па ипак, чак
и патка мора да учи да плива.
— Шта је то патка? упита Лук радознало.
— Није важно. У много чему, знаш, веома си
сличан свом оцу. Кенобијево неустручљиво про-
цењивање његових вредности изазва у Луку
нервозу. Пораетао си поприлично откако сам те
последњи пут видео.
Незнајући шта да одговори, Лук је мирно
чекао, док старац поново утону у дубоко разми-
шљање. После неког времена, Кеноби се одлучно

125
диже, пошто, очигледно, беше донео неку важну
одлуку.
— То ме управо подсетило, изјави он са
глумљеном немарношћу, да имам овде нешто за
тебе.
Отишао је до гломазног, старинског ковчега,
и почео да претура по њему. Сва сила занимљивих
предмета појави се, али се одмах враћаху на своје
место. Луку је само неколико њих било познато.
Како је Кеноби очигледно имао у виду нешто
веома важно, Лук је успео да се савлада и не
почне да се распитује о предметима који су му
били непознати.
— Твој отац, рече коначно Кеноби, желео је
да ти ово предам кад одрастеш .. . само ако успем
да пронађем ту проклету ствар. Покушао сам већ
једном раније да ти је уручим, али твој ми стриц
то није дозволио. Поверовао је да ћеш, заједно
с тим, добити и неке луде идеје које би те могле
навести да са старим Беном кренеш на неки
идеалистички поход . . .
Видиш, Лук, управо су се у томе твој отац
и Овен Ларс разликовали. Овен није био човек
који би дозволио да му због идеализма трпи посао,
док твој отац није чак сматрао да је та тема
уопште вредна разговора. Његов став у таквим
стварима био је инстинктиван, као и његово
пилотирање.
Лук климну главом. Извукао је из Трипија
и последњи залутали каменчић, и сада се освртао
унаоколо за контролним осигурачем којег је тре-
бало ставити назад на роботове груди. Прона-
шавши га, спремао се да га стави у његово
лежиште. Трипио је пратио његов рад, трепћући
с разумевањем.
Лук је неколико дугих тренутака одмеравао

126
контролни осигурач, без кога би се Трипио могао
владати по својој сопственој вољи. Затим га
упадљиво одложи на радну тезгу, и затвори
роботове груди. Трипио не рече ништа.
Иза њих се зачу задовољно брундање, и Лук
се окрете. Кеноби му приђе и пружи му некакву
малену направу, безазлена изгледа. Младић је
поче разгледати са нескривеним интересовањем.
Састојала се поглавито од кратке, ојачане
дршке са неколико прекидача. Дршка се заврша-
вала металним диском, у пречнику једва већим
од Лукове шаке. Известан број непознатих, дра-
гуљима сличних украса било је уграђено и у
дршку и у диск, заједно са нечим што је личило
на најмању енергетску ћелију коју Лук икад беше
видео. Спољна страна диска била је углачана као
огледало, али Лука је највише збуњивала енер-
гетска ћелија. Шта год да је та ствар представ-
љала, очигледно је било, судећи по размерама
ћелије, да је изискивала огромну количину
енергије.
Упркос томе што му је било речено да је
припадала његовом оцу, Луку је ова загонетна
справа изгледала као да је управо била начињена.
Кеноби је очигледно брижно водио рачуна о њој.
Само је неколико лаких огреботина на дршци
сведочило да је направа већ била употребљавана.
— Господине, зачу се познати глас који Лук
већ извесно време није био чуо.
— Да? одврати Лук, прекидајући разгледање
необичног предмета.
— Ако вам нећу бити потребан, рече Трипио,
ја бих се за неко време искључио. То ће помоћи
везним водовима да се опораве, а вапим и за
унутрашњим самочишћењем.
— Свакако, само изволи! рече Лук одсутно,

127
враћајући се разгледању оног ђаво-би-га-знао-
-шта-је предмета.
Иза његових леђа Трипио се укочи, док му
је светлуцање у очима привремено замирало. Лук
примети да га Кеноби посматра с интересовањем.
— Шта је ово? упита Лук коначно, неспосо-
бан, упркос крајњим напорима, да одреди намену
справе.
— Светлосна сабља твог оца! одговори му
Кеноби. Својевремено, такве су биле у широкој
употреби. У појединим деловима галаксије и
данас их користе.
Лук пажљиво осмотри прекидаче на дршци,
па опрезно притисну светло обојено дугме, одмах
иза диска. Из диска је истог часа севнуо плаво-
беличасти зрак, дебљине, отприлике, Луковог
палца.
Зрак је био густ до непровидности, и отпри-
лике око метар дугачак. Није бледео при врху;
у ствари, од диско па све до свог врха био је
једнако блистав и интензиван. Чудно, али Лук
није осећао да из сабље зрачи нека топлота, мада
се ипак клонио да не додирне зрак. Иако никад
дотле не беше видео светлосну сабљу, добро је
познавао њене моћи. Зачас је могла просећи рупу
кроз стеновити зид Кенобијеве пећине — или кроз
људско тело.
— Ово је било уобичајено оружје витезова
реда Џеди, објасни Кеноби. Нимало незграпно и
непрецизно као пиштољ. За његову употребу
потребно је много вшпе вештине но што ти то
на први поглед изгледа. Веома отмено оружје.
Представљало је и неку врсту симбола. Свако
може да користи пиштољ или фузиосекач, али
да би се светлосна сабља користила како треба,
потребна је вештина знатно изнад уобичајене.

128
 Док је говорио, Кеноби није престајао да
корача по одаји.
— Током отприлике хиљаду генерација, Лук,
витезови реда Џеди представљали су најмоћнију
и најпоштованију скупину у галаксији. Служили
су као чувари и залога мира и правде у старој
Републици.
Како је Лук пропустио да упита шта се са
њима отад десило, Кеноби подиже поглед и при-
мети да младић гледа упразно и да је, заправо,
једва схватио нешто од његових објашњења. Неко
би можда прекорео Лука због непажње, али не
и Кеноби. Пун разумевања, стрпљиво је чекао да
тишина притисие младића и да га натера да
проговори.
— Како је, упита Лук полако, умро мој отац?
Кеноби је за тренутак оклевао, и младић
помисли да стари човек нерадо прича о тој ствари.
Међутим, за разлику од Овена, Кеноби није био спо-
собан да потражи уточиште у спасоносној лажи.
— Издао га је и убио, изјаии Кеноби свеча-
ним тоном, један млади витез реда Џеди, извесни
Дарт Вадер.
Кеноби настави, не гледајући Лука.
— Младић је био мој ученик, један од нај-
бистријих које сам имао . .. и мој највећи про-
машај у животу. Кеноби поново поче да корача
по одаји. Вадер је искористио моју обуку и снагу
коЗУ Ј е носио у себи ставио је у службу зла,

као десна рука каснијих покварених императора.

После распада братства Џеди, и попгго су многи
витезови прогнани или побијени, Вадеру није
имао ко да се супротстави. Данас готово више
нико од њих није у животу.
Тешко одгонетљив израз мину као сенка
Кенобијевим лицем.

129
 — По много чему, били су одвећ савршени,
одвећ су веровали у себе. Такође, имали су пре-
више поверења у стабилност Републике. Пропу-
стили су да схвате да је темељ Републике могао
бити здрав, али да њен врх бива све болеснији
и немоћнији, постајући играчка у рукама импе-
ратора.
Волео бих да знам чему је тежио Вадер.
Понекад сам помишљао да настоји да добије у
времену ради припремања неке непојмљиве гро-
зоте. Али, таква је судбина онога ко влада Моћи,
а у власти је њене мрачне стране.
Луково лице збуњено се искриви.
— ,Моћи'1 Ово је већ други пут да помињете
ту реч.
Кеноби климну главом.
— Заборављам каткад с ким причам. Нај-
једноставније речено, Моћ је нешто пгго један
Џеди витез мора носити у себи. Моћ, никада није
била у потпуности објашњена, премда су научници
правили претпоставке о њој као о енергетском
пољу које стварају жива бића. Човек је од првих
дана свога постојања подозревао да такво поље
постоји, али је хиљадама година остао несвестан
његових могућности.
Само су појединци схватили прави смисао
Моћи. Њих су, међутим, немилосрдно крстили као
шарлатане, преваранте, мистике .. . и још много
горим именима. Али, још је мањи број појединаца
умео да Моћ употреби. Како је била превелик
залогај за њих, дешавало се да Моћ измакне њи-
ховој примитивној контроли. Остали људи нису
их разумевали — и још горе од тога.
Кеноби обема рукама начини широк покрет,
као да намерава да обухвати читав свет.
— Моћ нас све окружује и налази се у сва-

130
ком од нас. Неки људи сматрају да она управља
нашим делатностима, а неки верују у супротно
од тога. Спознаја Моћи и начина како да буде
искоришћена било је оно што је витезовима реда
Џеди давало особеноет.
Кеноби спусти руке и загледа се у Лука, те
се младић поче нелагодно врпољити. Када старац
поново проговори, његов је глас био тако свеж
и младалачки, да Лук готово поскочи.
— И ти мораш спознати Моћ, Лук, уколико
желиш да пођеш са мном на Алдераан.
— Алдераан! Лук поскочи са свог седишта,
запрепашћен. Ја не идем на Алдераан. Не знам
чак ни где је то. . . Вапоратори, роботи, жетва.. .
Његов дотадашњи живот врати му се снажно у
сећању, и пред његовом силином непознати и
страни предмети постадоше готово безначајни. Он
погледа око себе готово панично, покушавајући да
избегне свепрожимајући поглед Бена Кенобија . . .
старог Бена . . . генерала Оби-ван . . .
— Морам се вратити кући! чуо је себе кахо
муца изненада одебљалим језиком. Већ је касно!
Нисам ја за те ствари. Присетивши се нечега,
Лук показа према непокретном телу Арту Дитуа.
Можете задржати овог робота. Изгледа да он то
и сам жели. Већ ћу смислити шта ћу рећи стрицу
— бар се надам — додаде бепомоћно.
— Потребна ми је твоја помоћ, Лук, поче
Кеноби гласом у којем се туга мешала с оштри-
ном. Постајем престар за ову врсту посла. Не
могу се поуздати у себе, да ћу га извршита како
ваља. Овај задатак одвећ је важан. Климнуо је
главом према Артуу. Чуо си и видео поруку.
— Али .. . не смем дозволити себи да будем
умешан у тако нешто, бунио се Лук. Имам овде
посла. Жито стиже, мада сам сигуран да би стриц

131
Овен могао унајмити и неколико жетелаца за
испомоћ. Једног, барем. Али, у овом тренутку
тешко да бих могао нешто учинити. Сем тога, то
је и веома далеко одавде. Цела ствар ме се.
уосталом, и не тиче.
— Ово ми звучи као да говори твој стриц,
примети Кеноби без злобе.
— Ох, с т р и ц . . . Како ли ћу му само обја-
снити ово данас?
Старац се само благо насмеши, схватајући да
је младићева судбина већ била одлучена. Била је
одлучена још пре неколико минута, када је Лук
сазнао како му је отац завршио живот. Била је
одлучена још и цре тога — када је саслушао
роботову поруку до краја. Била је чак, можда,
одлучена још када је први пут угледао молећиво
лице лепе сенаторке, на снимку смештеном у ро-
ботове груди. Кеноби слеже раменима. Могуће је
да је све било устројено још пре дечаковог
рођења. Бен није веровао у предодређење, али је
веровао у наследност — и у Моћ.
— Запамти, Лук, патња једног човека је и
патња свих људи. Раздаљине су ништавне у од-
носу на нецравду. Ако неправду брзо не зауста-
вимо, зло ће се ускоро распрострети и преплавити
све људе, супротстављали му се они или га и не
били свеени.
— Чини ми се, прихвати Лук нервозно, да
бих вас .могао пребацити до Анкорхеда. Одатле
можете отићи до Мос Ајслија, или где год већ
желите .. .
— У реду! сложи се Кеноби. То ће бити
довољно за почетак. А онда ћеш морати да учиниш
оно што сматраш да је право.
Лук се окрете устрану, озбиљно уздрман.
— У реду! Управо сада се не осећам добро . . .

132
 3.

У затворској ћелији било је мрачно готово

као у гробу; осветлење је било сведено на нај-
мању могућу меру, тако да су се једва могли
видети црни метални зидови и висока таваница.
Просторија је била подешена тако да до највеће
мере појача затворениково осећање беспомоћности.
и у том се показивала доста успешном. Толико,
да се једини затвореник у њој оштро тргао на
звук који је допро са дна одаје. Метална врата,
која су клизила уецрану, била су дебела колико
и тело затворенице. Као да су се њени чувари.
помисли она горко, плашили да би јој голим
рукама успело да пробије све што би било мање
масивно.
Напрежући се да би боље видела, девојка
угледа неколико империјалних војника како зау-
зимају места испред улаза. Посматрајући их
изазовно, Лиа Органа се ослони леђима о зид
ћелије.
Њен одлучни израз, међутим, поче да копни
при погледу на ужасну црну прилику која уђе у
ћелију, клизећи бешумно као да не додирује под.
Вадерово присуство здроби њен дух исто тако лако
као што би неки слон здробио љуску од јајета.
Злокобника је пратио неки постарији човек шппта
мање застрашујућег изгледа, премда је деловао
патуљасто у односу на Тамног Витеза.
Дарт Вадер махну неком напољу. Нешто што
је зујало као каква огромна пчела приближи се
и клизну у просторију. При погледу на ту тамну
металну куглу девојци застаде дах. Кугла је леб-
дела у ваздуху, а читав сплет металних шиљака
извирао је из ње. На шиљцима се налазило
мноштво осетљивих инструмената.

133
 Испуњена страхом, Лиа је посматрала нео-
бичну направу. Већ је чула говоркање о таквим
машинама, али никада не би поверовала да су
империјални техничари способни да створе такав
ужас. У бездушни мозак машине биле су утиснуте
све врсте дивљаштва, све врсте монструозности до
којих је икада дошла људска — и још неколико
друтих раса.
Вадер и Таркин стајали су ћутке, пружајући
јој довољно времена да упије сваку појединост
летећег кошмара. Гувернер се ипак није завара-
вао мислима да ће већ само присуство ове направе
избезумити девојку и натерати је да му пружи
обавештења која су му била потребна. Разговор
који је требало да уследи, мислио је, не би неми-
новно морао бити непријатан. Овакве прилике
увек су обогаћивале човека искуством и сазна-
њима, а девојка је по свему судећи била врло
занимљив објекат.
После неког времена, које је проценио као
довољно, он се приближи машини.
— А сада, сенаторко Органа, принцезо Ор-
гана, време је да поразговарамо о месту на коме
се налази главна побуњеничка база.
Машина лагано крену према девојци, појача-
вајући свој несносни шум. Његов неосетљиви
кружни облик заклони Вадера, гувернера, целу
одају, светлост . . .

Пригушени звуци допреше кроз ћелијске зи-

дове и масивна врата, распршујући се ходником,
једва поремећујући тишину пролаза до забрав-
љене ћелије. Али, упркос томе, чувари који су
стајали пред вратима нађоше некако оправдање
да се повуку на довољну раздаљину, где се ти
необично уобличени звуци више нису могли чути.

134
 VI
Х А Н СОЛО И ЧУБАКА
 1.
— Погледај тамо преко, Лук! рече Кеноби
показујући према југозападу. Аеромобил је јурио
преко пустиње. Дим, рекао бих.
Лук баци брз поглед у назначеном правцу.
— Ништа не видим, господине.
— Скрени, ипак. Можда је неко у невољи.
Лук окрену возило. Не прође много, и пра-
мичци дима, које је Кеноби некако пре тога
уочио, постадоше видљивл и њему.
Избијајући на врх једног узвишења, аеромо-
бил се затим спусти низ благу падину у широк,
плитак кањон испуњен скврченим, сагорелим
облицима од којих су неки били органског по-
рекла, а неки не . . . Непомичне усред тог пакла,
и налик на металног кита избаченог на обалу,
лежале су олупине једног циновског гусеничара.
Лук заустави своје возило. Кеноби сиђе с њим
на песак, и обојица почеше да испитују како је
дошло до разарања.
Неколико малих удубљења у песку привуче
Лукову пажњу. Кренувши мало брже, застаде
крај њих и после краћег разгледања позва
Кенобија.

139
 — Чини ми се да је ово дело оних пустињ-
ских разбојника. Ево трагова бантаса... Пажњу
му онда привуче и светлуцање неког метала
напола прекривеног песком. А ено тамо и дела
оне њихове секире са два сечива.
Завртео је збуњено главом.
— Али, никада нисам чуо да су Тускени
напали нешто овако велико. Усправио се, посма-
трајући џиновске, напола сагореле остатке гусе-
ничара.
Кеноби прође поред места на коме је Лук
стајао. Проучавао је огромне трагове у песку.
— Не, нису то били они, изјави он намерно,
али је очигледно да је постојала намера да и ми,
и сваки други пролазник, управо то помисли.
Лук му се примаче.
— Не разумем вас, господине.
— Погледај пажљиво ове трагове, упути га
старац, показујући на најближе, а затим и на
друге. Не примећујеш ли ништа необично?
Лук затресе неодлучно главом.
— Ко год да је овуда прошао, јахао је на бан-
тасима који су се кретали упоредо један са
другим. Пустињски разбојници, међутим, увек
јашу један за другим, у колони, чиме прикривају
свој број пред удаљеним посматрачима.
Остављајући Лука да зури у упоредне тра-
гове, Кеноби сврну пажњу на гусеничара. Он
показа на хице који беху развалили врата, гусе-
нице, погонске моторе.
— Погледај прецизност ових погодака. Пљач-
каши не гађају тако добро. У ствари, нико на
Татуини не пуца и не разара с оваком сигурношћу.
Окренувши се, Кеноби стаде пажљиво осма-
трати обзорје. Неко од тих оближњих гребена
скривао је тајну — и опасност.

140
 — Само би империј алне трупе биле у стању
да изведу напад с овако хладном тачношћу.
Лук оде до једне од малених, згрчених при-
лика, и ногом је окрену на леђа. Лице му се
гадљиво искриви када је видео шта је остало од
јадног створења.
— Ово су исти они Јаваси који су стрицу
Овену и мени цродали Артуа и Трипија. Препо-
знајем шаре на огртачу овога овде. Али, због чега
би империјални војници извршили покољ над
Јавасима и Тускенима? Мора да су убили и неко-
лико Тускена да би се домогли бантаса.
Мозак му је грозничаво радио. Док је зурио
према возилу преко Јаваса чија су се тела почи-
њала убрзано да распадају, осетио је како у њему
расте нека неприродна напетост.
— Али, ако су пратили роботе до Јаваса, онда
су вероватно сазнали и коме су их ови продали.
То ће их одвести . . .
Лук бесомучно потрча према аеромобилу.
— Лук, чекај . . . чекај, Лук! викао је Кеноби
за њим. Исувише је опасно! Никада ти неће. ..
Лук није чуо ништа осим тутњаве у својим
ушима, нити је осетио ишта осим пожара у свом
срцу. Ускочио је у аеромобил и готово у истом
часу га ставио у покрет. Облаци песка и прашине
засуче Кенобија и два робота, који остадоше сами
сред поугљенисаних лешева у сенци још задим-
љене олупине гусеничара.

2.
Дим који је Лук угледао док се приближавао
фарми био је друтачији од оног који се извијао
из јаваског возила. Једва да се сетио да угаси
мотор, док је дизао свод возила и извлачио се из

141
њега. Тамни дим постојано је куљао из отвора
на тлу.
Ови отвори представљали су његов дом, је-
дини дом за који је икад знао. Сада су били више
налик на отворе малих вулкана. Покушавао је,
стално изнова, да се пробије кроз улаз у под-
земне просторије. Увек изнова, несносна јара
одбацивала га је уназад, изазивајући у њему
кашаљ који га је гушио.
Готово на измаку снаге, успео је коначно да
се пробије, сузних очију — не само од дима.
Напола заслепљен, упути се ка споредном улазу
у гаражу. И ту је још лизао пламен. Ипак, можда
су успели да умакну другим возилом?
— Стрина Беру!. .. Стриче Овене!.. .
Тешко је било погледом проникнути кроз дим
који му је жестоко пекао очи. Ипак, кроз сузе и
дим, једва видљиве, успео је да у дну пролаза
уочи два већ утљенисана тела. Личила с у . . .
Пробијао се, бришући и проклињући своје једва
употребљиве очи.
Не!
Отетурао се назад и сручио на тле, забивши
главу у песак како више не би морао да гледа.

3.
Тродимензионални екран испуњавао је зид
огромне просторије од пода до таванице. На њему
се управо налазила слика милиона звезданих
система. Само малени део галаксије, истина, али
је ипак деловао импресивно, поготово приказан на
овакав начин.
Доле, дубоко доле, крај крупне прилике
Дарта Вадера, стајали су с једне стране гувернер
Таркин а са друге генерал Моти и генерал Таг,

142
заборављајући своје приватне нетрпељивости у
овом тренутку пуном патетике.
— Последње провере су обављене, обавестио
је Моти остале. Сви инструменти ф у н к ц и о н и ш у
како треба.
Окренуо се према њима и додао:
— Којим ћемо најпре курсом кренути?
Дарт Вадер, као да га није чуо, мумлао је себи
У браду:
•—• Она се запрепашћујуће добро држи. Отпор
који пружа интерогатору је заиста задивљујући.
Погледао је за тренутак Таркина. Биће нам по-
требно још нешто времена док не извучемо неко
корисно обавештење из ње.
— Увек сам сматрао, Вадере, да су методи
који употребљавате застарели.
— Показују се као успешни, мирно се успро-
тиви Тамни Витез. Но, у интересу убрзавања
читаве ствари, спреман сам да саслушам ваше
савете.
Таркин је изгледао замишљен.
— Таква тврдоглавост често се може сломити
не претњом упереном према особи која се испи-
тује, већ према нечем другом.
— Шта тиме мислите?
— Само то, да је дошло време да прикажемо
пуну моћ наше звездане станице, и то на начин
који може бити двоструко користан. Затим се
окрете Мотију, који га је пажљиво слушао. Реците
вашим програмерима да нас усмере према систему
Алдераан.

4.
Кеноби се није либио да преко носа и устију
стави комадић старе крпе, како би бар донекле

143
ублажио одвратни мирис што се дизао од спаље-
них остатаха. Премда су располагали чулима за
мирис, Арту Дитуу и Трипију таква заштита није
била потребна. Трипио, чак, захваљујући посеб-
ним водовима за селекцију ароматичних надра-
жаја, могао је, кад год би му то одговарало, да
бира међу мирисима које жели да осети.
Удруженим напорима, двојица робота помо-
гоше Кенобију да на ломачу баци и последњи
леш, а затим се померише уназад посматрајући
како пламен прождире свој плен. Пустињски
лешинари били би свакако исто толико делотворни
у чишћењу гусеничара од последњих људских
остатака, али Кеноби се држао обичаја који би
многи савременији људи сматрали крајње заста-
релим. Он никога не би препустио лешинарима и
пустињским глодарима, па ма то били и прљави
Јаваси.
На звук који је постајао све гласнији, Кеноби
најзад диже поглед са свог тегобног посла и угледа
аеромобил који је сада прилазио брзином што ни
издалека није личила на ону којом је отишао.
Аеромобил је полако успорио и зауставио се, али
у њему као да није било знакова живота.
Дајући знак роботима да пођу за њим, Бен
се упути ка заустављеном возилу. Кров аеромо-
била се подиже, откривајући Лука како непомично
седи за управљачем. Није подигао поглед ни
после Кенобијевог упитног покрета. То је ипак
било довољно да старац схвати шта се догодило.
— Саучествујем у твојој тузи, Лук, прого-
вори он најзад што је блаже могао. Али, ти ту
ниси могао нипгга да урадиш. Да си се нашао у
кући заједно са њима, и ти би сада био мртав,
а ови роботи пали би у руке империјалним вој-
ницима. Чак ни Моћ ...

144
 — Проклета била та ваша Моћ! узвикну Лук
с изненадном жестином.
Тек сада се окрену Кенобију, упорно га гле-
дајући. Начин на који су му вилице биле стиснуте
чинио је његово лице много старијим.
— Одвешћу вас на ракетодром у Мос Ајслију,
Бене! Желим да пођем с вама на. . . Алдераан.
Овде ми ионако више нипгга није преостало. Очи
су му одлутале преко пустиње, да би се зауста-
виле на нечему далеко иза дина и зидова кањона.
Желим да од мене начините витеза Џеди, као шго
је био и мој отац. Желим. ..
Заћутао је, док су му речи кркљале у грлу.

Кеноби се успуза на возило, нежно стави руку

на младићево раме, а онда се помери да направи
место роботима.
— Учинићу све што могу да постигнеш оно
што желиш, Лук. За сада, кренимо у Мос Ајсли.
Лук климну главом и спусти кров. Возило се
покрену и упути ка југоистоку, остављајући за
собом тињајућег гусеничара, погребну ломачу
Јаваса и једини живот за који је Лук дотад знао.

5.
Зауставивши аеромобил поред руба стеновите
литице, Лук и Бен изиђоше и приђоше да погле-
дају низ сунцем опаљену равницу, одакле је
допирала нека равномерна бука. Насумице поре-
ђане шаре ниских бетонских, камених и пласти-
чних грађевина протезале су се унаоколо од
главне централе за снабдевање енергијом и водом,
налик на поуке каквог великог точка.
Град је у ствари био знатно већи но што се

145
чинило са тог места, пошто је његов добар део
лежао под земљом. Налик, гледане из даљине, на
кратере које су ископале гранате, равна кружна
удубљења лансираних рампи давала су посебно
обележје силуети града.
Оштар ветар парао је усахлу земљу. Ковитлао
је песак око Лукових ногу, док је овај стављао
заштитне наочаре.
— Ено га! промрља Кеноби, показујући на
неупадљив низ зграда. Ракетодром Мос Ајсли,
место као створеног да изгубимо главе док чекамо
могућност да напустимо планету. Не постоји место
на Татуини на којем је окупљена толика гомила
покварењака и пробисвета. Империја ће трагати
за нама, па морамо бити веома опрезни, Лук.
Међу становницима Мос Ајслија бићемо добро
сакривени.
На Луковом лицу указа се израз одлучности.
— Спреман сам на све, Оби-ван!
„Питам се знаш ли уопште шта се све из
овога може изродити, Лук", мислио је Кеноби.
Али, само је климнуо главом и кренуо натраг
према возилу.
Насупрот Анкорхеду, Мос Ајсли је био много
насељенији, те се пуно људи кретало улицама
усред дневне жеге. Грађен од самог почетка као
велики трговачки центар, чак и најстарија здања
у Мос Ајслију била су пројектована тако да пруже
добру заштиту од зрачења двају сунаца. Споља
гледано, зграде су деловале примитивно, а многе
су такве и биле. Али старовременски зидови и
лукови од камена прикривали су двоструке че-
личне цеви којима је слободно циркулисала
расхладна материја.
Док је Лук својим аеромобилом маневрисао
кроз градска предграђа, изненада, готово ниоткуда,

146
искрсну неколико високих, блиставих прилика, и
почеше их полако опкољавати. Преплашен, Лук
у једном тренутку помисли да да пун гас и да
прокрчи себи пут кроз пешаке и друга возила.
Али чврст стисак руке на рамену истовремено га
у том спречи и смири.
Осврнуо се и видео како му се Кеноби смеши,
опомињући га.
И тако су наставили нормалном градском
брзином, и Лук се готово понадао да су импери-
јални војници кренули неким другим послом. Али,
нису били те среће!
Један од војника подиже своју оклопљену
руку. Лук није имао другог избора већ да по-
слуша. Док је заустављао возило, постао је
свестан пажње коју су им посвећивали радознали
пролазници. Да све буде још горе, чинило се да
војникова пажња и није била окренута Кенобију
и њему самом, већ роботима који су непомично
седели на задњем седишту аеромобила.
— Колико дуго већ имате ове роботе? дрекну
војник који их је зауставио. Учтивост, по свему
судећи, овде није била одомаћена.
Гледајући га збуњено за тренутак, Лук кона-
чно процеди:
— Три или четири сезоне, мислим.
— На продају су, и ако их желите добићете
их за мале паре, умеша се Кеноби, изванредно
глумећи правог пустињског препредењака спрем-
ног да на брзину извуче неколико новчаница од
наивног војника.
Војник га не удостоји чак ни погледом. Био
је заузет подробним разгледањем возила.
— Долазите ли са југа? упита коначно.
— Не .. . не, хитро одговори Лук, живимо
на западу, близу Бестина.

147
 — Бестина? промрља војник, обилазећи аеро-
мобил да би га погледао спреда. Лук се трудио да
гледа право пред себе. Коначно је прилика у
оклопу завршила испитивање возила. Злокобно
се зауставила поред Лука и наредила:
— Да видим ваше исправе!
Војник је свакако осетио његову нервозу и
страх, помисли Лук панично. Његова малопре-
ђашња одлучност да буде спреман на све, сада се
већ готово истопило пред укоченим погледом овог
професионалног војника. Знао је шта ће се дого-
дити чим баци поглед на његове исправе, на
којима су били убележени и његово пребивалиште
и имена његових најближих рођака. Нешто је
почело да им зуји у глави; осетио је чудну немоћ.
Кеноби се нагну напред и полако се обрати
војнику:
— Нема потребе да гледате његове исправе,
рече старац крајње необичним гласом.
Бело га гледајући, војник понови, као да је
то нешто само по себи разумљиво:
— Нема потребе да вам прегледам исправе.
За разлику од Кенобија, његов глас је звучао
нормално, али му је израз на лицу одавао утисак
потпуне пометености.
— Ово нису роботи које тражите, додаде Ке-
ноби умилним гласом.
— Ово нису роботи које тражимо.
— Онда овај младић може кренути својим
путем.
— Можете кренути својим путем, обавести
Лука војник са металном маском на лицу.
Израз олакшања који прели Луково лице био
је исто онолико издајнички колико и његова
малопређашња нервоза, али је војник некако то
пропустио да примети.

148
 — Крећи! прошапта Кеноби.
— Крећи! наложио је и војник.
Неодлучан да ли да поздрави, климне главом
или захвали, Лук даде гас. Аеромобил се покрену,
удаљујући се од групе војника. При скреташу за
први угао, Лук крадомице погледа уназад. Војник
који их је испитивао као да се објашњава са не-
колицином својих другова, мада на тој раздаљини
Лук већ није могао бити сасвим сигуран.
Лук се окрете свом високом сапутнику спре-
мајући се да га нешто упита, али Кеноби само
лагано заврте главом и насмеши се. Пригушујући
своју радозналост, Лук се усредсреди на вожњу
по све ужим градским улицама.
Кеноби као да је тачно знао куда треба да се
упуте. Лук је посматрао истрошене зграде и готово
исто толико пропале људе поред којих су про-
лазили. Зађоше затим у најстарији део Мос
Ајслија, и, природно, нађоше се на месту где су
стари греси још били у пуном цвату.
Лук заустави возило на месту где му је
Кеноби показао, испред грађевине која је некада
по свој прилици служила као први ракетодромски
хангар. Затим је била преудешена у кантину, са
клијентелом чији се састав дао наслугити по
врстама напољу паркираних возила. Нека од њих
Лук је познавао, а о другим је само слушао. Сама
кантина простирала се једним делом испод земље,
што се могло приметити већ по самом облику
зграде.
Док се прашњаво али још сјајно возило сме-
штало на слободно место, однекуда се, изненада,
створи неки Јавас, и својим похлепним рукама
поче гладити аеромобил. Лук се нагну напоље и
зарежа оштро, након чега се преплашени Јавас
хитро изгуби.

149
 — Не могу да поднесем ове Јавасе, прогунђа
Трипио са парадним гађењем. Одвратна створења.
Луков мозак и даље је био заокупљен опас-
ношћу којој су за длаку избегли, да би имао воље
да обраћа пажњу на Трипиове речи.
— Никако још не могу да схватим како смо
се извукли. Мислио сам да је с нама свршено.
— Моћ коју носимо у себи, Лук, може каткад
бити употребљена да се утиче на поступке других
људи. Моћ је драгоцен савезник. Али када је
будеш боље упознао, схватићеш да може бити
и опасна.
Климајући главом мада у ствари није много
разумео, Лук показа на запуштено иако очигледно
популарно здање кантине.
— Мислите ли заиста да ћемо овде моћи да
нађемо пилота способног да нас пребаци све до
Алдераана?
Кеноби је управо излазио из возила.
— Већина добрих, независних пилота свраћа
овамо, иако многи могу да себи приуште и знатно
боље место. Овде могу да слободно разговарају.
Досад је већ требало да научиш, Лук да разли-
кујеш стварни садржај од спољног привида.
Лук поново погледа у старчево похабано
одело и осети се посрамљеним.
— Ипак, чувај се. Овде зачас избије гужва.
Лук затече себе како се огледа унаоколо, док
су улазили у кантину. Унутрашњост је била
мрачнија но што би то волео. Можда редовним
посетиоцима овог места није годила дневна свет-
лост, а можда, пак, нису желели да буду виђени.
Луку ни на памет није пало да је веома осветл>ени
улаз свакоме из унутрашњости кантине омогућа-
вао да придошлицу добро осмотри, а да сам не
буде одмах уочен.

150
 Ступајући дубље у просторију, Лук је био
запрепашћен разноликошћу бића која су седела
за баром. Било је ту и једнооких и хиљадуоких
створења, створења са крљуштима и створења са
крзном, а било је и неких са кожом која је изгле-
дала као да се набира и мења свој облик у за-
висности од њиховог тренутног расположења.
Лебдећи у близини бара, налазио се неки
огромни инсектоид, кога је Лук под слабим
светлом разазнавао само као претећу сенку. Ин-
сектоид је чудно одударао од две највише жене
које је Лук у животу видео. Изгледале су, ипак,
некако најнормалније од свих људских бића која
су се слободно мешала са створењима што као ца
беху изишла из неке најнеобузданије маште.
Пипци, канџе, и руке, обавијали су се око чаша
најразноврснијих облика и величина. Жамор раз-
говора чинио је сплет свих могућих људских и
других језика.
Кеноби се нагну ка Луку и показа му на
удаљени крај просторије. Мала група људи опас-
на изгледа седела је ту окупљена, пијући, сме-
јући се и размењујући причице сумњивог порекла.
— Корелијанци .. . Гусари, по свој прилици.
— Мислио сам да тражимо доброг, независног
пилота који би нам изнајмио свој брод, прошапта
Лук.
— Па то и радимо, младићу, то и радимо,
сложи се Кеноби. А међу оном групом требало
би да нађемо једног или двојицу који би нам баш
били по мери. Мали је проблем једино у томе што
се корелијански појмови о власништву, било над
бродом или теретом на њему, с времена на време
помућују. Причекај ме овде.
Лук климну главом и настави да посматра
како се Кеноби пробија кроз гомилу. Сумњича-

151
 вост Корелијанаца, коју су видљиво испољили
када им је пришао, ишчезла је чим је с н>има
заподенуо разговор.
Нешто је снажно дограбило Лука за раме и
продрмало га.
— Хеј!
Обазирући се и борећи да поврати равнотежу,
Лук угледа пред собом неког огромног човека, свег
посутог са перути. На основу одеће коју је носио,
Лук закључи да се налази пред барменом, ако не
и пред власником кантине.
— Њихову врсту не услужујемо овде! за-
брунда човек.
— Шта? глупаво узврати Лук. Још се није
био опоравио од наглог заласка међу ту гомилу
толико различитих раса. Ово место толико се
разликовало од билијарске одаје у задњем делу
енергетске станице у Анкорхеду.
— Твоји роботи, објасни бармен нестрпљиво,
показујући својим дебелим палцем.
Лук погледа у означеном правцу, и угледа
Артуа и Трипија како ћутке стоје у близини.
— Мораће да чекају напољу. Овде их не
услужујемо. Имамо само послужење за органска
бића, а никако — лице му се гадљиво искриви
— за механичке направе.
Луку се нимало није допадала идеја о томе
да Трипио и Арту остану пред вратима, али, опет,
био је то проблем с којим није знао како да се
ухвати у копггац. Бармен му уопште није изгле-
дао као особа склона убеђивању, и када се Лук
обазре, тражећи погледом Бена, виде да је био
сав утонуо у разговор са једним Корелијанцем.
У међувремену, распра између бармена и
Лука била је привукла пажњу неколико особито
језивих типова, који се стицајем околности беху

152
нашли у близини. Сви они посматрали су Лука
и двојицу робота са нескривеним непријатељством.
— Да, у праву сте! рече Лук, схватајући да
ово није ни место ни време да се бори за роботска
права. Извините, додаде?
Он потом, преко рамена, погледа Трипија.
— Боље би било да изађете и останете покрај
аеромобила. Не желимо овде никакву гужву.
— Од свега срца се елажем с вама, господине!
узврати Трипио, лутајући погледом од Лука до
бармена, и непријатељске гомиле иза њих. Сем
тога, и не осећам потребу за подмазивањем баш
овог тренутка. Високи робот, праћен гегуцавим
ходом Артуа, похита после овога да напусти
просторију.
То је, што се бармена тиче, окончало распра-
ву, али Лук сада откри да је постао предмет не-
жељене пажње. Нагло постаде свестан своје
упадљивости, као да се с времена на време свако
око у овој одаји окреће и задржава на њему, док
су се људска и друга бића прикривено смешкала
иза његових леђа.
Настојећи да сачува изглед мирне самоуве-
рености, Лук поново потражи погледом старог
Бена, и престрави се видевши с ким то старац
сада разговара. Корелијанац беше отишао. На
његовом месту, чаврљајући са Кенобијем, нала-
зила се сада једна џиновска прилика, налик на
човеколиког мајмуна. Кад год би се насмејала, у
устима би јој се показао низ огромних зуба.
Лук је већ био чуо за Вукије, али није веро-
вао да ће икада видети неког од њих, а понајмање
да ће једног од њих и срести. И поред готово
смешног, напола мајмунског лица, Вуки је био
све само не нежног изгледа. Једино су огромне,
светлуцаве жуте очи ублажавале његову иначе

153
застрапгујућу појаву. Масивно тело било је скоро
сасвим прекривено меким, густим риђим крзном.
Прекривала су га такође, из разумљивих разлога
много мање пријатна, два хромирана реденика, са
смртним пројектилима Луку потпуно непознатим.
Мимо тога, Вуки је имао мало чега на себи.
Не због тога, Лук помисли, што би се неко
усудио да се насмеје начину облачења овог бића.
Лук је већ био приметио да други посетиоци
локала широко обилазе ову џиновску прилику.
Сви, осим Бена — Бена који је са Вукијем раз-
говарао на његовом језику, узвикујући и креш-
тећи као прави домородац.
У току разговора Бен неколико пута показа
у Луковом правцу. Једном се огромни антропоид
окрену, погледа га и прасну у језив, громогласан
смех.
Незадовољан због улоге која му је у том
разговору очигледно била додељена, Лук се окрете
на другу страну правећи се да га њих двојица
савршено не занимају. Можда то није било лепо
према овом створењу, али, Лук је одиста сумњао
да је онај смех, од којег се језа увлачила у кичму,
представљао израз срдачног пријатељства.
Да га убију, Лук никако није могао да схвати
шта Бен жели од тог чудовишта, или зашто губи
време у грленом разговору са шим, уместо да
потражи несталог Корелијанца. Онда седе и насу
себи пиће парадним гестом, лутајући погледом
по гомили у нади да ће срести неки поглед који
неће одавати непријатељска осећања.
Изненада, нешто га грубо муну у леђа, толико
снажно да је готово пао. Љутито се окрете, али
његов бес одмах пређе у запањеност. Пред њим
се налазило неко огромно четвртасто чудовипгге,
са мноштвом очију и неодређеног порекла.

154
 — Ш§о1а <1е\^а§ћ1 т>оМ觧ег? изазовно га
упита ово створење.
Лук не беше никад видео нешто слично; није
знао ни ту врсту, ни њен језик. Брбљање овог
створења могло је значити позив на борбу, позив
на чашицу пића, али је то могла бити и брачна
понуда. Ипак, упркос свом незнању, Лук је по
начину на који је ово створење говорило и како
се несигурно љуљало на својим ,ногама', могао
закључити да оно у себе беше унело подоста онога
што је очигледно сматрало пријатном течношћу.
Не знајући шта да уради, Лук покуша да се
врати својој чашици, намерно не обраћајући
пажњу на ову креатуру. На то још једно створење
— непгго, отприлике, између капибаре и малог
бабуна, стаде (или чучну?) крај многооког. Ониски,
чупави човек такође се приближи, и другарски
загрли шмркавца.
— Не допадаш му се, објасни чупавац Луку
изненађујуће дубоким гласом.
— Жао ми је због тога, прихвати Лук, желећи
од свег срца да се у овом тренутку налази на
неком другом месту.
— Ни мени се не допадаш, додаде човечуљак
смешећи се, са глумљеном љубазношћу.
— Рекао сам да ми је жао због тога.
Било због разговора који је водио са створе-
њем налик на глодара, или због прекомерног пића,
многооки поче постајати све раздраженији. Нагну
се напред, скоро се претуривши преко Лука, и
засу га бујицом неразумљивих узвика. Постај ући
све нервознији, Лук осети да се сви погледи
управише према њему.
— Жао ми је, подражавао га је малени под-
смешљиво, очито такође поднапит. Хоћеш ли да
нас вређаш? Боље се причувај! Ми смо типови

155
с којима нема шале! Он показа на своје пијане
пријатеље. Осудили су нас на смрт на дванаест
различитих светова.
— Онда, припазићу на себе! промрмља Лук.
Малени се широко насмеја.
— Бићеш ускоро мртав!
Пацову налик створење на то гласно загрокта.
Да ли је то било неко упозорење или сигнал, тек,
гомила окупљена око бара узмаче, остављајући
празан простор око Лука и његових противника.
Покушавајући да спасе ситуацију, Лук се
бледо насмеши, али тај осмех брзо нестаде кад
опази да његови противници извлаче оружје. Не
само што се није могао супротставити свој тројици
одједном, већ није знао ни како њихово оружје
дејствује.
— Овај момчић није вредан све те гужве!
проговори неки мирни глас.
Лук се изненађено осврну. Није ни приметио
када се Кеноби нашао покрај њега.
— Хајде да вас частим по једним . ..
Уместо одговора, четвртасто чудовиште грозно
урликну и замахну својојм огромном шакетањом.
Ударац погоди затеченог Лука у слепоочницу, и
овај се откотрља преко просторије, ломећи сто-
лове и разбивши један велики крчаг из кога се
просу течност непријатног мириса.
Гомила се повуче још више, испустивши не-
колико гласних упозоравајућих узвика, у тре-
нутку када пијано чудовиште извуче из лојаса
пиштољ и поче њиме махати у правцу Кенобија.
То као да прену бармена који се дотле није
мешао. Он неспретно јурну иза бара, панично
млатарајући рукама али пазећи да остане на
пристојном растојању.
— Без пиштоља, без пиштоља у мом локалу!

156
 Чудовиште налик на глодара претећи рикну
на њега, док му многооки, и даље витлајући
пиштољем, упути повик пун упозорења.
Тај делић секунде, када је чудовиште са
тиштољем скренуло своју пажњу с њега, искористи
старац и њешва се рука маши дршке за појасом.
Човечуљак крикну када заслепљујућа плави-
частобела муња цресече полумрак кантине.
Никада није завршио крик. Док му се вид
постепено враћао, угледа себе како лежи прошти-
мице поред бара, јадикујући и цвилећи над
патрљком одсечене руке.
У међувремену, створење налик на глодара
5ило је пресечено напола, а остаци његовог тела
лежали су на супротним крајевима просторије.
Многооки је још стајао, запрепашћено зурећи у
старца који је непомично стајао пред њим, са
Злиставом светлосном сабл*ом подигнутом изнад
главе на необичан начин. Многооки опали једном
из свог хромираног пиштоља и направи рупу на
вратима, а онда се и његово тело расцепи на две
полутке, као и његовог другара, остајући да
непомично леже на прохладном поду кантине.
Тек тада Беном прође нешто као уздах олак-
шања; тек тада се његово тело опусти. Спуштајући
сабљу, учини њоме нехотичан поздрав а цео
покрет завршио се тако што деактивирано оружје
оста да мирно виси о његовом бедру.
Овај последњи покрет разби тишину која
оеше притиснула просторију. Разговори се наста-
више, оживеше кретње присутних, и поново се
зачу звекет чаша и врчева за столовима. Бармен
и неколико његових помоћника кренуше да уклоне
лешеве са пода, док оббгаљени човек начујно
ишчезну у гомили, увијајући патрљак своје руке
и рачунајући, ваљда, да је још сретно прошао.

157
 По свему се дало закључити да се кантина
вратила у пређашње стање — с једним малим
изузетком. Кенобију су с поштовањем ослобађали
место крај бара.
Лук једва беше свестан да је разговор у
просторији настављен. Још је био узбуђен због
брзине борбе и старчеве незамисливе вештике.
Кад му се мозак разбистрио и када крену да се
придружи Кенобију, могао је да чује одломке и
жамор око себе. Много тога односило се на див-
љење за вештину којом је борба приведена крају.
— Повређен си, Лук, примети Кеноби брижно.
Лук напипа посекотину на месту где га је
чудовипгге закачило.
— Ја . . . заусти он, али га Бен прекиде. Као
да се није ништа догодило, он му показа оријашку
длакаву прилику која се пробијала према шима.
— Ово је Чубака, објасни Кеноби када им
се огромни антропоид придружио крај бара. Он
је први официр на броду који би могао одговорити
нашим потребама. Одвешће нас сада до свог
капетана и власника брода.
— Овуда! промумла Вуки. Мада је његов
говор био Луку помало нејасан, покрет који
је том приликом начинио није остављао места
сумњи. Почеше се пробијати кроз гомилу, док је
Вуки просецао пут као што дробилица мрви
шљунак.

2.

Напољу, испред кантине, Трипио се нервозно

шеткао поред аеромобила. Наизглед незаинтере-
сован, Арту Диту је водио жив електронски раз-
говор са једним Р-2 роботом који је припадао
власнику кантине.

158
 — Шта ли их је само задржало толико?
Отишли су да изнајме брод, а не целу флоту.
Трипио нагло заћута, дајући знак Артуу да
буде миран. Два империјална војника појавила су
се на видику. Пресрео их је неки човек који се,
на њихову појаву, створио из дубине кантине.
— Не свиђа ми се све ово . . . прогунђа високи
робот.

3.
Док су се пробијали према дну кантине, Лук
дохвати чашу са келнеровог послужавника наме-
њену неком другом, и испи пиће са узвишеним
изразом човека који се налази под божанском
заштитом. Толико безбедан баш није био, али у
друштву Кенобија и џиновског Вукија почео је
да се осећа сигурним; неки зао поглед могао би
бити највише са чим би се неко у бару усудио
да насрне на њега.
У дну кантине затекли су млађег човека
оштрих црта лица, старијег од Лука можда пет
а можда и свих петнаест година — било је то
тешко рећи. Испољавао је отвореност која је била
или црта крајње самоувереног човека — или
готово болесног пустолова. У тренутку када су
наишли, младић удаљи неку човеколику девојку
која му је дотле седела у крилу — испраћајући
је шапатом који измами широк, мада не сасвим
људски осмех на њеном лицу.
Чубака му се обрати са неколико речи, па
шта он климну главом, пријазно се насмешивши
придошлицама.
— Прилично си вешт са том сабљом, стари!
У овом делу империје човек ретко има прилику
да сретне такву вештину.

160
 Натегао је добар гутљај из свога врча, и
продужио:
— Ја сам Хан Соло, капетан Хиљадугодига-
њег сокола. Глас му нагло поприми послован тон.
Чуи ми рече да тражите превоз до Алдераана.
— Тако је, синко. Само, нама је потребна брза
лађа одговори му Кеноби.
Соло се није много узнемирио због оног
,синко'.
— Брза лађа? Хоћеш да кажеш да ниси ни-
када чуо за Хиљадугодишњег сокола?
Кенобија као да је све то забављало.
— А зар је требало?
— То је брод који је прелетео до Кесела за
мање од дванаест стандардних јединки времена!
изјави Хан Соло ниподаштавајућим гласом. Тим
бродом измицао сам и империјалним лађама и
корелијанским крстарицама. Мислим да ће и за
тебе бити довољно брз, стари! Његова прекост
нагло се стиша. Имате ли пртљага?
— Не. Само путници. Ја, дечко, два робота
— и, без питања.
— Без питања.
Соло је разгледао свој врч, и после краћег
времена подиже свој поглед.
— Је ли у питању нека домаћа гужва?
— Рецимо да не желимо никакве сусрете са
империјалним трупама, одговори Кеноби.
— Ових дана то може донети много невоља.
Све заједно, коштаће вас мало више.
Рачунао је за часах у себи, а онда додао:
— Све у свему, око десет хиљада. И паре
унапред! Насмешио се. И без икаквих питања.
Лук се заблену у пилота.
— Десет хиљада? Па за тај новац скоро да
можемо да купимо читав брод!

161
 Соло слегну раменима.
— Можда можете, а можда и не. У сваком
случају, можете ли њиме управљати?
— Можете се кладити у то! одреза Лук,
устајући. Ни ја нисалх рђав пилот. Не бих. . .
Поново је осетио чврсту руку на свом рамену.
— Немамо толико новаца код себе, умеша се
Кеноби. Али вам можемо платити две хиљаде
сада, и још петнаест кад стигнемо на Алдераан.
Соло се неповерљиво наже.
— Петнаест . .. Сигурни сте да можете ску-
пити толико новаца?
— Обећавам... у име владе Алдераана! У
најгорем случају, остаће вам добра свота у ру-
кама: две хиљаде.
Али Соло је изгледа пречуо ово последње.
— Седамнаест хиљада... У реду, ризико-
ваћу. Имате брод. А што се тиче империјалних
војника, боље се што пре изгубите одавде, иначе
вам чак ни Хиљадугодишњи соко неће помоћи.
Климнуо је главом према улазним вратима и
брзо додао:
— Узлетиште 94. Рано ујутро!
Четири империјална војника улазила су у
том тренутку у кантину, оштро посматрајући све
у просторији. Гомила је и даље жагорила, али кад
год би се очи до зуба наоружаних војника на
некоме за тренутак зауставила, тај би истог часа
заћутао.
Прилазећи бару, официр упути бармену не-
колико брзих питања. Огромни човек је за трену-
так оклевао, а онда показа према задњем делу
просторије. Још док је то чинио, очи му се
раширише од изненађења. Официр није ни
трепнуо.
Тамо није било никога.

162
 VII

БЕКСТВО
 1.
Лук и Бен учвршћивали су Артуа у задњем
седишту аеромобила, док је Трипио чувао стражу
за случај да наиђе још који војник.
— Ако је Солов брод брз онолико колико се
он хвали, све ће бити у реду! примети старац
задовољно.
— Али, две хиљаде . . . и још петнаест кад
стигнемо до Алдераана!
— Не брине мене тих петнаест хиљада, већ
прве две, објасни Кеноби. Бојим се да ћеш морати
да продаш свој аеромобил.
Лук обујми своје возило нежним погледом,
али узбуђење које му је оно некад пружало већ
је било нестало — заједно са друтим стварима о
којима је било боље ни не мислити.
— У реду је то, уверавао је Кенобија немар-
но. Не верујем да ће ми икад више бити потребан.

2.
Прешавши у други одељак у дубини просто-
рије, Чубака и Соло су захваљујући свом повољ-

165
ном положају могли да мирно посматрају војнике
како врше претрагу. Двојица војника добацише у
пролазу Корелијанцу сумњичав поглед, али Чу-
бака зарежа и они убрзаше кораке.
Соло се подругљиво насмеши, па се окрете
свом другару.
— Чуи, овај лет може нас сасвим извадити
из буле. Седамнаест хиљада!
Завртео је главом као да се чуди.
— Ова двојица мора да су у очајном поло-
жају. Питам се зашто ли их јуре. Али, сложио
сам се: без питања. Исповртели су добру лову за
то. Али, хајде да кренемо. Соко се неће сам
припремити за лет.
— Кренуо си некуда, Соло?
Корелијанац није успео да препозна глас, јер
је стизао преко електронског преводиоца. Ипак,
није му било тешко препознати говорника, а ни
пиштољ који му се беше забио у слабину.
Створење је било двоножац и отприлике је
достизало висину човека, али му је лице било
искривљено као да га управо муче стомачни бо-
лови. Имао је велике, буљаве очи, усађене попут
две кугле на као грашак зеленом лицу. Венац
кратких бодљи, као креста, покривао му је
лобању, док су му уста и нос били смепггени у
рило, као у тапира.
Да ти право кажем, одговори Соло лагано,
управо сам се спремао да кренем до твога газде.
Можеш да кажеш Јаби да имам новац који му
дугујем.
— Исто то си ми рекао и јуче, и прошле не-
деље. И недеље пре тога. Сад је касно, Соло! Не
враћам се Јаби са још једном од твојих причица.
— Али овог пута заиста имам новац, бунио
се Соло.

166
 — Па, то је фино! Узећу га одмах.
Соло полако седе. Јабини измећари били су
познати по нервозним прстима, нарочито ако би
се ови налазили на обарачу. Необично створење
седе прекопута њега, а да се цев његовог ружног
малог пиштоља ни за тренутак не помери са
Солових груди.
— Немам га овде при себи. Реци Ј а б и . . .
— Касно је, рекао бих. Јаба би радије твој
брод.
— Само лреко мене мртвог, рече Соло не-
љубазно.
Његове речи не оставише никакав утисак на
то страно биће.
— Па, кад већ наваљујеш. Хоћеш ли да
мирно изиђеш са мном напоље, или морам да то
обавим овде?
— Не верујем да би им се допало још једно
убиство овде, значајно примети Соло.
Непгто што је личило на смех допре из елек-
тронског преводиоца.
— Једва да ће и приметити. Дижи се, Соло!
Одавно већ чекам на ово. Својим упреподобљеним
уверавањима прошли пут си ме довео у врло
неугодан положај пред Јабом.
— Мислим да си у праву.
Блесак и бука испунише овај мали угао кан-
тине, и када се све опет смирило, све што је од
плаћеника остало била је само димљива, слузава
мрља на бетонском поду.
Соло извуче руку и пиштољ који је држао
испод стола, изазивајући ошамућене погледе не-
колицине, као и звецкаво гроктање других, упу-
ћенијих у ствар. Знали су да је плаћеник направио
фаталну грешку када је дозволио Солу да подвуче
руку под сто.

167
 — Биће потребан неко много приличнији од
тебе да би ме докрајчио. Хат Јаба увек цициј&ши
кад бира своје најамнике.
Праћен Чубаком, Соло у пролазу добаци
бармену неколико новчића и упути се ка излазу.
— Извини за гужву. Увек сам проклето нез-
годан гост.

3.
До зуба наоружани војници журно су кора-
чали уским улицама, с времена на време ужагрено
погледајући у тамно обучена створења која су на
својим дречавим тезгама излагала егзотичну робу.
Овде, у унутрашњим деловима Мос Ајслија, зи-
дови су били високи и збијени, тако да су пролазе
претворили у тунеле.
Нико им није узвраћао љутитим погледима;
нико није извикивао клевете или ружне речи.
Ове наоружане прилике кретале су се оличавајући
ауторитет Империје, а оружје су носили нападно
изложено и спремно за дејство. Свуда унаоколо,
људи, необична створења свих врста, и роботи,
стајали су на ђубретом засутим улазима кућа.
Ту, у смећу и прљавштини, измењиване су инфор-
мације и били закључивани послови сумњизе
законитости.
Топао ветар застења улицом, и војници збише
своје редове. Њихова увежбаност и дисциплина
прикривали су љихов страх од ових скучених
четврти.
Један од војника заустави се да провери нека
врата, али их нађе закључана и чврсто заптивена.
Неки прашином црекривени човек, који је бауљао
ту у близини, поче лудачки викати на њега.
Слежући раменима, војник добаци лудаку мрк

168
поглед, а потом крену низ улицу да се придружи
својим друговима.
Тек пошто се војници добрано удаљише,
врата се малко растворише и једно метално лице
провири напоље. Испод Трипиових ногу, неки
ваљкасти облик борио се за комадић видика.
— Више бих волео да сам отишао са госпо-
даром Луком, него што сам сада овде с тобом.
Али, наређење је наређење. Није ми сасвим јасно
чему сва ова гужва, али сам уверен да мора бити
твојом кривицом.
Арту је одговорио крајње безобразно — само
једним подругљивим „би-ичи-ип!"
— Ти, пази шта говориш! упозори га Трипио.
Број старих возила и разних колица, која су
се још могла кретати овим прашњавим улицама,
лако је могао стати на прсте једне руке. Наравно,
то није била Лукова и Бенова брига, док су се
ценкали са високим, помало инсектоидним газдом.
Били су дошли да продају, не да купују.
Највише што би им неки од пролазника упу-
тио био је кратак, радознали поглед. Слични
послови, који су се тицали само оних што су их
обављали, склапали су се у Мос Ајслија стоти-
нама пута дневно.
Коначно, као да више није било захтева и
клетви које би могли изменити. Понашајући се
као да плаћа крвљу из властитих вена, трговац
најзад закључи продају предајући Луку у руке
хрпу металних новчића. Лук и инсектоидни трго-
вац изменише на крају опроштајне поздраве и
пођоше сваки на своју страну, сваки од њих
убеђен да је обавио успешан посао.
— Рекао је да је то највише што ми може
дати. С обзиром на то да се ови ХП-38 модели
више не производе, људи их слабо и купују.

169
 — Не буди тако разочаран, тешио га је Ке-
ноби. Биће довољно и оно што си добио. Са овим
што ја имам, покрићемо остатак.
Напустивши главну улицу, кренуше низ један
сокак, пролазећи поред неког омањег робота који
је надгледао мали чопор створења налик на
измршавеле мравоједе. Пре но што ће заћи за
угао, Лук баци неутешан поглед на своје старо
возило — последњу везу са својим некадашњим
животом. А онда, није више било времена за
освртање.
Кад су зашли за угао, нешто мало и тамно,
што би и поред све одеће набацане на себе ипак
могло бити човек, искорачи из сенке. Није их
испуштало из вида све док се нису изгубили у
следећем завијутку.

4.
Улаз на узлетиште где се налазио свемирски
брод тањирастог изгледа био је потпуно опкољен
од стране пола туцета људских и других бића,
од којих су ови последњи деловали веома смешно.
Велико, покретно буре сала и мишића, на које
је била смештена рундава глава, с очигледним
је задовољством надгледало гомилу наоружаних
убица. Иступивши изван полукруга, викнуло је
према броду:
— Излази, Соло! Опкољен си!
— Ако је тако, онда гледате у погрешном
правцу, јави се мирни глас.
Хат Јаба поскочи. Био је то, сам по себи, из-
ванредан призор. Његови лакеји такође се хитро
окренуше — да би угледали Хана Сола и Чубаку
који су им стајали за леђима.
— Као што видиш, очекивао сам те, Јаба.

170
 — И мислио сам да хоћеш, признаде Хат,
истовремено и задовољан и узнемирен чињеницом
што ни Соло ни огромни Чубака, како је изгле-
дало, нису били наоружани.
— Па, ја и нисам од врсте која бежи.
— Бежи? Бежи од чега? узврати Јаба. Од-
суство оружја забрињавало га је више него што
је себи волео да призна. Било је ту нечег необи-
чног, и било је стога добро не начинити никакав
гест пре но што ствари изведе на чистац.
— Хан, момче, знаш да је било тренутака
када си ме разочаравао? Желео бих једино да
знам зашто ми ниси платио . . . као што је давно
требало да урадиш. И зашто си морао да спржиш
јадног Грида, тек тако? После свега што смо нас
двојица заједно претурали преко главе . ..
Соло се једва приметно насмеши.
— Напред, Јаба! Нема осећајности у том твом
телу колико ни да се загреје нека сирота бате-
рија. А што се Грида тиче, зар га ниси послао да
ме убије?
— Али, Хане, бунио се Јаба тобож изнена-
ђено, зашто бих ја учинио тако нешто? Ти си
најбољи кријумчар кога имамо. Сувише драгоцен
да бих те смотао. Гридо је само требало да ти
пренесе моју природну забринутост због твог за-
кашњења. Није му било наложено да те убије.
— Рекао бих да је мислио да јесте. И, следећи
пут немој ми више слати своје измећаре. Ако
имаш нешто да ми кажеш, дођи и учини то сам.
Јаба заврте главом и његова се вилица за-
тресе — био је то лењи, меснати одјек његове
подрутљиве жалопојке.
— Ех, Хане, да само ниси просуо онај товар
зачина. . . Схваташ, зар не? Просто, не могу да
правим изузетке. Где бих ја био када би сваки

171
пилот који кријумчари за мене изручио свој товар
на прву појаву империјалног брода? А после, када
ја затражим надокнаду, једноставно изврне празне
џепове? То је нездраво за посао . .. Могу да будем
широкогруд и увиђаван — али не толико да бих
банкротирао.
— Знаш, неки пут се и мени деси да затара-
бам, Јаба. Зар мислшн да сам одбацио тај товар
зачина само зато што ми је његов мирис изишао
на нос? Желео сам да га испоручим бар онолико
чврсто колико и ти да га примиш. Али, нисам имао
другог избора. Соло се поново јетко насмеши. Као
што рече, исувише сам драгоцен да би ме се
отарасио. Но, сада имам посао и бићу у стању да
те исплатим, чак уз додатак. Потребно ми је још
само мало времена. Могу да ти дам хиљадарку
унапред, а остатак кроз три недеље.
Масивно обличје изгледало је као да разми-
шља, а затим следеће речи не упути Хану већ
својим револверапшма .. .
— Уклоните оружје!
Затим се поново упиљи у Корелијанца, граб-
љиво се осмехујући.
— Хан, дечко мој, ово чиним само зато што
си најбољи и што ћеш ми једном поново затре-
бати. И тако, захваљујући ширини моје душе и
мом милостивом срцу, као и, рецимо, доплати од
двадесет одсто, даћу ти још мало времена.
Јабин глас готово да се распуче док се уздр-
жавао.
— Али, ово је последњи пут! Ако ме поново
изневериш, и ако моју великодушност узвратиш
изругивањем, расписаћу тако високу награду за
твоју главу да нећеш смети ни да се приближиш
неком цивилизованом систему до краја свог жи-
вота, јер ће у сваком од њих твоје име и лице

172
бити познати људима који би ти радо просули
црева и за десетину онога што ћу им ја понудити.
— Драго ми је што обојица толико држимо
до мојих највиших интереса, одговори Соло при-
јазно, док еу он и Чубака пролазили поред Хато-
вих намрштених плаћеника. Не брини, Јаба,
вратићу ти дуг. Али не зато што си ми запре-
тио . . . Платићу ти зато. . . што ће ми то чинити
задовољство.

5.
— Почели су да претражују централни део
свемирске луке, говорио је командант, наизмени-
чно трчкарајући и ходајући да би одржао корак
са Дартом Вадером.
Тамни Витез био је дубоко опхрван мислима,
док је журио низ један од главних коридора
звездане станице, праћен неколицином помоћника.
— Извештаји су управо почели да пристижу,
настави командант. Само је питање времена када
ћемо се дочепати тих робота.
— Пошаљите још људи ако треба. Не обази-
рите се на цротесте њиховог гувернера. Морам се
домоћи тих робота. Нада да ће ти подаци бити
употребљени против нас чини основу отпора који
девојка још пружа менталном испитивању.
— Разумем, господару Вадере! А дотле ћемо
морати да губимо време на шашави план гувернера
Таркина, помоћу којег верује да ће је сломити.

6.

— Ено узлетишта 94! рече Лук Кенобију и

роботима који му се придружише, а ено и Чубаке.
Изгледа да је због нечега веома узбуђен.

173
 И стварно, огромни Вуки је изнад гомиле
махао рукама и нешто гласно викао у њиховом
правцу. Убрзавајући кораке, ниједан од четворице
није приметио малу, тамно обучену прилику која
је за њима нечујно и хитро кренула из транспор-
тног оделења.
Прилика се затим завукла у довратак и из-
вукла малени комуникатор из бројних набора
своје одеће. Комуникатор је изгледао сувише нов
и скупоцен, да би се налазио у поседу једног тако
дроњавог створења, па ипак је оно почело да
говори у њега са видљивом самоувереношћу.
Узлетиште 94, како је Лук приметио, није се
изгледом одвајало од мноштва других, раштрка-
них око Мос Ајслија, којима су по правилу давали
парадна имена. Састојало се већим делом од
улазне рампе и огромног кратера издубљеног у
стеновитом тлу. Кратер је служио као обезбеђење
од последица једноставног антигравитационог по-
гона, који је све летелице коначно ослобађао од
привлачне силе планете.
Принцип свемирског погона био је лако схва-
тљив, чак и Луку. Антигравитација је могла
дејствовати само када је постојала довољна гра-
витација — саме планете, на пример — помоћу
које се летелица „одбијала" од тла. Путовање
изнад брзине светлост могло је започети тек са
савлађивањем исте тс гравитације. Отуда је и
постојала потреба за , ,војним погоном на свакој
међузвезданој летелици.
Кратер који је чинио узлетиште 94 био је
дроњаво и на брзину издубљен, као и већина у
Мос Ајслију. Његове искошене ивице местимично
су се одроњавале, уместо да буду глатко израв-
нате, као што је био случај на настањенијим
световима. Лук помисли како узлетиште ипак

174
представља савршено место за брод према коме
их је Чубака водио.
Тај изанђали елипсоид, који се једва могао
назвати бродом, као да је био направљен од де-
лова и остатака, одбачених као неупотребљивих,
других летелица. Највеће је чудо било, разми-
шљао је Лук, како је та ствар уопште сачувала
свој облик. Да им положај није био тако озбиљан
-— човек би на сам покушај да ово возило
замисли као свемирски брод могао запасти у
сташе хистерије. А још, путовати до Алдераана
тим патетичним . . .
•— Какво парче крша! промрмља Лук најзад,
не могавши да даље прикрива своја осећаша. Пели
су се узлазном рампом према отвореним вратима.
— Ова ствар по свој прилици не може да
начини скок кроз хипер-свемир.
Кеноби не рече ништа већ само показа према
вратима, одакле им нека прилика пође усусрет.
Или је Соло имао натприродно развијено чуло
слуха, или је већ био навикао на реакције које
је код будућих путника изазивао већ сам поглед
на Хиљадугодишњег сокола, тек, он примети:
— Можда и не изгледа баш сјајно, признао
је приближавајући им се, али му нема замерке.
Унео сам неколико јединствених измена, по влас-
титом нацрту. Не само да сам пилот, већ волим
и да мајсторишем. Глатко ће премашити брзину
светлости.
Лук се почеша по глави, покушавајући да
летелицу сагледа у светлости онога што је њен
власник о шој говорио. Или је Корелијанац био
највећи лажов на овој страни галаксије, или је
у тој летелици збиља било више него што је
пружала погледу. Лук се поново сети Беновог
савета да никада не поклања веру површинским

175
утисцима, и одлучи да суд о пилоту и његовом
броду донесе тек пошто их буде видео на делу.
Чубака, који се беше задржао на улазу у
узлетиште, сада је јурио уз рампу, док му се
длака на косматом телу вијорила. Нешто је узбу-
ђено довикивао Солу. Пилот га је хладнокрвно
слушао, повремено климајући главом, а онда
кратко зарежа у одговор. Вуки улете у брод,
застајући само да позове путнике да га следе.
— Изгледа да нам предстоји мало гужве,
загонетно примети Соло, те би било добро да мало
пожурите у брод. Узлетећемо за који тренутак.
Лук је управо заустио да нешто упита, али га
је Кеноби већ гурао према улазу. Роботи су ишли
за њима.
У унутранпБости брода, Лук се запрепасти
видећи како се Чубака смешта на пилотско се-
диште које је, иако преправљено, ипак готово
нестало под његовом џиновском фигуром. Вуки
притисну неколико мајушних прекидача, прстима
који су изгледали одвећ незграпни за ту врсту
посла. Па ипак, те велике шапе баратале су
контролним уређајима брода с изненађујућом
елеганцијом.
Дубоко брујање започе негде у утроби брода,
чим су машине биле стављене у погону. Лук и
Бен почеше се увезивати, смештени у седишта у
главној одаји.

6.
Напољу, код улаза у узлетиште, дугачка
кожаста рилица провири из тамних набора одеће,
и два ока, смештена негде у дубини с обе стране
сурластог носа, пажљиво су посматрала брод. Очи
се осврнуше, заједно с главом, тек на журни

176
долазак одреда од осам империјалних војника.
Можда не сасвим случајно, војници се упутише
право ка загонетној прилици, која челнику про-
шапта неколико речи, показујући на узлетиште.
Обавештење мора да је било важно. Припре-
мивши оружје за дејство, војници у групи поју-
рише према узлазној рампи.

7.
Одблесак светлости на покретном металу при-
вуче Солов поглед, у тренутку када се указаше
прве непожељне силуете војника. Он помисли
како је мало вероватно да ће они губити време
на јалов разговор. Његова сумња добила је пот-
врду пре него што је доспео да отвори уста и да
протествује због њиховог упада; неколико војника
одмах клекоше и отворише ватру на њега. Соло
шмугну дубље у утробу брода, истовремено до-
викујући Вукију:
— Чуи, заштитни појас, брзо! И извлачи нас
одавде!
Грлени узвик стиже у знак потврде.
Донекле заштићен довратком, Соло извуче
свој пиштољ и успе да испали неколико хитаца.
Видећи да им ловина није ни беспомоћна ни
дремљива, војници се бацише у заклон.
Тихо брујање уздиже се до тутњаве, а затим
се претвори у заглушујући урлик, у тренутку када
је Соло повукао полугу акцелератора. Истог часа,
отвор на летелици бучно се затвори.
Док су војници бежали низ рампу према из-
лазу са узлетишта, тле је почело да подрхтава.
Војници се сударише са другим одредом, који беше
дојурио на знак опште узбуне. Један од војника,
махнито млатарајући рукама, покуша да челнику

177
пристигле групе објасни шта се догодило тамо на
рампи.
Тек што је задихани војник завршио, официр
дограби минијатурни комуникатор и повика:
— Контрола лета.. . Покушавају да умакну!
Пошаљите све расположиве бродове за њима!
Свуда по Мос Ајслију почеле су да завијају
сирене за узбуну, ширећи се од узлетипгга 94 у
концентричним круговима.
Неколико војника који су претраживали једну
улицу зачуше знак за узбуну у истом тренутку
када су угледали мали брод како се грациозно
пење пут чистог плавог неба изнад Мос Ајслија.
Већ се био претворио у једва видљиву тачкицу,
пре но што икоме од њих паде на памет да се
маши оружја.

8.

Лук и Бен су се управо ослобађали појасева,

када крај њих прође Соло, крећући се према
пилотској кабини широким, темељним корацима
искусног свемирског летача. Стигавши до кабине,
више се стропоштао него што је сео, и сместа
почео да проверава податке и инструменте. На
седишту крај њега, Чубака је мумлао и гунђао
као лоше подешен брзински мотор. Отклонио је
поглед са својих инструмената, уперивши свој
масивни прст на осматрачки екран.
Соло баци кратак поглед на екран, а затим
се раздражљиво окрену властитим командама.
— Знам. .. Знам .. . Изгледа да су нам за пе-
тама два, а можда и три разарача. Неко очигледно
не воли наше путнике. Овог пута смо се заиста
увалили у нешто вруће. Покушај да их некако
задржиш на одстојању, да бих припремио брод за

178
скок у надсветлосну брзину. Максимално појачај
заштитно поље.
После ових упутстава, Соло се сав посвети
компјутеру, прелећући прстима преко дирки и
пунећи га подацима. Није се ни осврнуо када му
се за леђима, на улазу у кабину, појавило мало
ваљкасто обличје. Арту Диту „бипну" неколико
примедби, а затим се изгуби.
На стражњим осматрачким екранима указа
се нездраво жути диск Татуине, која је нагло ос-
тајала за њима. Ипак, брзина још није била до-
вољна да би се из вида изгубиле три блиставе
тачкице које су означавале присуство гонилаца,
империјалних ратних бродова.
Иако се није ни осврнуо на Артуов улазак
малочас, Соло се сада окрену да поздрави двојицу
својих путника.
— Још два разарача приближавају нам се из
различитих смерова, добаци им он, пажљиво раз-
гледајући ћутљиве инструменте. Покушаће да нас
уклеште пре скока. Пет бродова . . . Шта сте вас
двојица то урадили, када вам шаљу толику
пратњу?
— Зар не можете да им умакнете? упита
Лук иронично, не обазирући се на пилотово пи-
тање. Учинило ми се да сте рекли да је ова ствар-
чица веома брза.
— Пази шта причаш, дечко, или ћеш се наћи
на путу кући! Пре свега, превише их је. Али, би-
ћемо у безбедности чим скочимо у хипер-свемир.
Соло се самопоуздано насмеши. Нико није у ста-
шу да прецизно следи брод при надсветлосној
брзини. Поврх тога, знам и неколико трикова који
ће нам и најупорније пратиоце скинути с врата.
Волео бих, ипак, да сте ми рекли да сте тако по-
пуларни.

179
 — Зашто? упита Лук заједљиво. Зар бисте
одбили да нас повезете?
— Не баш, узврати Корелијанац, не допу-
штај ући да буде изазван. Али бих вам добро
запаприо цену превоза.
Отрован одговор замре Луку на уснама. Ру-
кама је хитро заклањао очи, пред блиставом црве-
ном муњом која је преплавила екран, претвара-
јући за тренутак црнило свемира у шарену
површину сунца. Кеноби, Соло, па чак и Чубака
начинише сличне покрете, јер је близина експло-
зије готово пробила фототропијски штит.
— Ево, почиње да постаје занимљиво! про-
гунђа Соло.
— Колико вам је још потребно до скока?
упита Кеноби немарно, као да му није било мно-
го важно то што су сваког тренутка могли бити
претворени у ништавило.
— Још смо под утицајем привлачне силе
Татуине, стиже хладнокрван одговор. Проћи ће
још неколико минута пре но што навигациони
компјутер буде у стању да је потисне и да изведе
правилан скок. Могао бих можда покушати и
мимо његовог програма, али би се мотори по свој
прилици распали. То би ми донело лепу хрпу от-
падака, рачунајући и вас четворицу.
— Неколико минута .. . бубну Лук, зурећи
у екран. При брзини којом се они к р е ћ у . . .
— Путовати кроз хипер-свемир, дечко, није
исто што и плевити коров. Да ли си икад поку-
шао да прорачунаш скок у хипер-свемир?
Лук би принуђен да одмахне главом.
— Није то чаролија. Биће густо ако пројуримо
кроз неку звезду или неку тако пријатну појаву
као што су црне рупе. То би заиста очас окон-
чало наше путовање.

180
 Нове и нове експлозије наставиле су да ее
расцветавају у њиховој близини, упркос Чубаки-
ним највећим напорима да их избеше. На Соло-
вој контролној табли једна црвена лампица поче
да трепће, у знак упозорења.
— Шта је сад то? упита Лук нервозно.
— Наш заштитни појас се распада, објасни
Соло гласом човека који се управо спрема за ва-
ђење зуба. Боље се вратите у своја седишта и
привежите се. Већ смо скоро спремни за скок.
Могло би бити гадно ако поново експлодира близу
нас у најкритичнијем тренутку.
Позади, у одељку за путнике, Трипио се већ
био чврсто увезао металним појасевима, знатно
јачим од обичних ременова. Арту се тетурао
тамо-амо, услед све јачих потреса од експлозија
које већ беху пробиле заштитно поље.
— Је ли ово путовање стварно било неоп-
х о д н о . . . мрмљао је високи робот очајно. Готово
сам био заборавио колико ми је мрско путовање
свемиром.
Прекинуо је када су Лук и Бен ушли у прос-
торију и почели да се увезују у својим седиш-
тима.
Чудно, али у тренутку када су моћне виб-
рације потресле труп брода снагом палог анђела,
Лук је мислио на псетанце које је некад имао.

9.
Адмирал Моти уђе у тиху одају за састанке,
лица прошараног светлошћу од реда светиљки
које су висиле на зидовима. Поглед му се управи
према месту на коме је стајао гувернер Таркин,
испред једног испупченог екрана, и лако се на-
клони. И поред тога што је било очигледно да се,

181
налик на какав мали зелени драгуљ, једна пла-
нета појавила на екрану, он званично објави:
— Ушли смо у систем Алдераана. Очекујемо
ваша наређења.
С врата се зачу сигнал, и Таркин с глумље-
ном благошћу махну адмиралу руком.
— Само тренутак, Моти.
Врата се раскрилише, и у одају уђе Лиа
Органа у пратњи двојице војника. За њима уђе
и Дарт Вадер.
— Ја сам . . . поче Таркин.
— Знам ко сте ви! обрецну се Лиа. Гувернер
Таркин. Требало је да претпоставим да сте ви тај
који Вадера држи на узици. Учинило ми се да сам
препознала ваш јединствени смрад још кад су
ме довели овамо.
— Шармантна до краја! изјави Таркин на
начин који је јасно показивао да је све, само не
очаран. Да само знате како ми је било тешко да
потпишем наређење за ваше хапшење. Израз му
се промени у подругљиво сажаљење. Разуме се,
да сте пристали да сарађујете током истраге,
ствари су могле кренути другим правцем Цењени
Вадер известио ме је да је ваш отпор натттим уо-
бичајеним методима испитивања . . .
— Мучења, хоћете да кажете! пресече га Лиа
дрхтавим гласом.
— Па, нећемо се ваљда сада лоптати речима?
насмеши се Таркин.
— Изненађује ме пгго сте имали храбрости
да преузмете на себе одговорност за моје хапшење.
Таркин неодређено уздахну.
— Ја сам човек сав предан својим дужнос-
тима, и задовољства која себи могу приуштити
малобројна су. Једно од њих је позив, да пре свог
смакнућа, будете мој гост на једној малој свеча-

182
ности. То ће бити прилика да се потврди опера-
тивна моћ ове станице, и истовремено да најави
нову еру техничке супремације Империје. Ова
станица је последњи беочуг у новоскованом им-
перијалном ланцу, којим ће се милиони светова
галактичког царства повезати међусобно, једном
и заувек. Ваш јадни Савез ускоро нас неће ни
најмање занимати. После данашње представе нико
се више неће усудити да се супротстави вољи
Империје, чак ни Сенат.
Органа га погледа с презиром.
— Гола сила неће одржати Империју. Сила
није никад ништа дуго држала на окупу. Што
јачи буде ваш стисак, то ће се све више светова
измигољити из ваше шаке. Ви сте будаласт чо-
век, гувернеру! А будаласти људи често умиру
због својих заблуда . ..
Таркин се сабласно насмеши, лица бледог као
пергамент.
— Биће занимљиво видети на који је начин
цешени Вадер смислио да вас докрајчи. Сигуран
сам да ће то бити достојно вас — и њ е г а . . . Али,
пре но што нас оставите, показаћемо вам моћ ове
станице једном за свагда, са неумољивом убед-
љивошћу. У извесном смислу, ви сте допринели
избору предмета нашег огледа. Попгго сте упорно
одбијали да нам кажете где се налази побуње-
ничко гнездо, оценио сам да би као наш алтерна-
тивни циљ могла добро послужити и ваша родна
планета, Алдераан.
— Не, То не можете учинити! Алдераан је
мирољубив свет, на коме уопште нема војске. Не
можете.. .
Таркинове очи засјаше.
— Можда можете да нам предложите неки
други циљ? Војни циљ, на пример? Ми се сла-

183
жемо . .. Реците само име система. Намеиггено је
слегао раменима. Већ сам уморан од ових игара.
Последњи пут вас питам, где је побуњеничко
упориште?
У том часу неки глас објави преко скривеног
звучника да су се приближили на домет Алдера-
анове гравитације — отприлике на даљину од
шест пречника планете. То је било довољно да
се постигне оно у чему нису успеле све Вадерове
паклене справе.
— На Дантуини! прошапта Органа, зурећи у
екран, скршене вол>е. Налазе се на Дантуини . . .
Таркин задовољно одахну, па се окрете там-
ној прилици иза својих леђа.
— Видите ли, цењени Вадеру? Она може бити
и разумна. Да би се добио жељени одговор, човек
само треба да зна како да уобличи питање.
Погледао је затим присутне официре.
— Кад завршимо наш мали оглед овде, по-
хитаћемо до Дантуине. Можете наставити с опе-
рацијом, господо!
Прошло је неколико секунди пре но што је
значење Таркинових речи, изречених тако не-
марним гласом, допрло до девојчине свести.
— Шта! једва је изговорила.
— Дантуина је, објасни Таркин, пажљиво за-
гледајући своје прсте, исувише удаљена од нај-
насељенијих светова да би могла послужити као
пример ефикасности станице. Схватићете да нам
је, да би се широм Империје пронели гласи о на-
шој новој моћи, потребан један свет пун живота,
ближи средишту галаксије. Ипак, не страхујте.
И са вашим побуњеним пријатељима на Дантуини
обрачунаћемо се што брже будемо могли.
— Али, рекли сте... заусти Лиа.
— Једине речи које вреде су оне које човек

184
последње изговори, оштро добаци Таркин. Поче-
ћемо с уништавањем Алдераана онако како је
било планирано. А после ћете уживати, заједно
с нама, док будете гледали уништавање Дантуине,
језгра ове глупе и бесплодне побуне.
Дао је знак њеним стражарима.
— Отпратите је до главног осматрачког цен-
тра и, додаде насмешивши се, постарајте се да
добије место са којег ће имати најбољи видик.

185
 VIII
ЗВЕЗДАНА СТАНИЦА
 1.
Соло је предано проверавао податке што су
се појављивали на разним скалама и мерницима
испред пилотског седипгга. Повремено би једну
малу кутију спојио са различитим сензорима, иш-
читавао резултате и задовољно цоктао.
— Можете престати да бринете због ваших
империјалних пријател>а, обрати се он Луку и
Бену. После овога, неће више бити у стању да нам
уђу у траг. Рекао сам вам да ћемо их откачити.
Кеноби му само успут климну главом у знак
одговора, али се сав био предао објашњењима која
је давао Луку.
— Не морате баш сви одједном да ми захва-
љујете, прогунђа Соло, помало увређен. У сва-
ком случају, компјутер је прорачунао да ћемо се
у орбити Алдераана наћи у 0-200. Бојим се само
да ћу после ове мале авантуре морати да набавим
нову регистарску таблицу.
Поново се усредсредио на проверавање пода-
така, прошавши крај једног кружног сточића.
Његова горња површина била је прекривена ма-
лим квадратима осветљеним одозго, док су са

189
сваке стране били постављени компјутерски мони-
тори. Сићушне тродимензионалне фигуре биле су
пројектоване из сваког квадрата на сточићу.
Чубака је погрбљен седео поред сточића, бра-
де подупрте масивним рукама. Очи су му блис-
тале и залисци на лицу обешењачки уздигнути
јасно су сведочили о створењу веома задовољном
самим собом.
То добро расположење потраја, у сваком слу-
чају, док Арту не испружи своју шиљату шапу
преко њега и не притисну дугме на једном од
компјутерских монитора. Једна од тродимензио-
налних фигура истог часа крену плочом сточића
према новом квадрату и тамо се заустави.
На Вукијевом лицу, док је разгледао нови
распоред фигура, појави се најпре израз запање-
ности, а одмах затим и беса. Дижући поглед са
плоче, он на безазлену машину просу бујицу по-
грдних узвика. Арту у одговор само једном звиз-
ну, али се одмах умеша Трипио и у име свог
мање говорљивог другара поче се расправљати с
оријашким атропоидом.
— Повукао је коректан потез. Дрека вам сада
неће ништа помоћи.
Гунгула привуче Солову пажњу, који погледа
уназад преко рамена и лако се намрнгги.
— Пусти га нека добије. Твој пријатељ је
ионако бољи играч. Није баш одвећ мудро оне-
расположавати једног Вукија.
— Радо бих се сложио с вашим мишљењем
господине, узврати Трипио, али овде се ради о
принципу. Постоје одређене норме којих се свако
разумно створење мора придржавати. А ако их
неко прекрши из било којих разлога, и при том
се још послужи застрашивањем, онда губи право
да буде сматран разумним бићем.

190
 — Сигуран сам да ћете се обојица сетити тога,
добаци му Соло, кад вас Чубака, тебе и твог ма-
лог пријатеља, буде пуштао из свог загрљаја.
— Независно, међутим, од тога, настави Три-
пио не збуњујући се, лакомост и злоупотреба фи-
зичке снаге представљају јасан знак недостатка
спортског духа.
Ово је и из Артуа измамило гневан звиждук,
и ускоро се двојица робота упустише у жестоку
електронску свађу, док је Чубака наставио да
наизменично режи час на једног час на другог,
претећи им повремено док су светлуцаве фигуре
стрпљиво чекале на табли.
Несвестан читаве те препирке, Лук је као
слеђен стајао насред просторије. Изнад је држао
активирану светлосну сабљу. Једва чујно зујање
допирало је из прастарог инструмента, док је Лук
кидисао и узмицао, праћен Кенобијевим инструк-
торским погледом.
Соло би повремено бацио заинтересован поглед
на Лукове необичне покрете, примећујући да мла-
дићева мршава прилика стиче све већу сигурност.
— Не, Лук, твоји резови треба да буду рав-
номерни, а не тако испрекидани, поучавао га је
благо Кеноби. Запамти, Моћ је свеприсутна. Она
те обујмљује и зрачи из тебе. Један Џеда витез
може је готово и физички осетити.
— Значи ли то да она онда представља неку
врсту енергетског поља? упита Лук.
— Она је и енергетско поље и још нешто
више од тога, одговори Кеноби, уносећи ноту та-
јанства у свој глас. Она представља ауру која
истовремено и издаје и извршава наређења. Она
је неодредљивост која ствара ч у д а . . . За трену-
так се замишљено загледао некуда. Нико, чак ни
научници из самог братства Џеди, никада нису

191
успели да одистински објасне шта је она. Веро-
ватно нико никад и неће. Понекад, у тумачењима
Моћи има исто толико магијског колико и науч-
ног. Па ипак, шта је један мађионичар ако не
само теоретичар који се огледава у пракси. Али,
хајде да пробамо изнова.
Старац је држао у руци неку сребрнасту ку-
глу, величине људске песнице. Била је прекри-
вена финим антенама, од којих су неке биле исто
тако танушне као код каквог инсекта. Хитнуо је
куглу према Луку, и пратио је погледом све док
се није зауставила на неколико метара од мла-
дићевог лица.
Лук је стајао приправан, док је кугла полако
кружила око њега, окрећући јој се непрестано
лицем. Кугла би повремено изненада стреловито
јурнула према Луку, али би се заустављала који
сантиметар испред његових очију. Лук, међутим,
не би наседао варкама, и кугла би се поново уда-
љавала.
Померајући се лагано устрану, у настојању
да заобиђе истурене сензоре кугле, Лук подиже
сабљу спреман да удари. ДОк је изводио овај ма-
невар, кугла брзо поскочи и нађе се иза њега.
Црвени трак светлости суну из једне од њених
антена и погоди Лука у бедро, одбацујући га на
под док је замахивао сабљом — прекасно.
Трљајући своју забриделу, умртвљену ногу,
Лук покуша да се не обазре на подругљив Солов
смех.
— Хокус-покус чаролије и прастаро оружје
нису никаква надокнада за добар пиштољ за по-
јасом, клиберио се пилот.
— Ви не верујете у Моћ? упита Лук, поку-
шавајући да се дигне на ноге. Утрнулост коју је
изазвао зрак из кугле брзо је нестајала.

192
 — Прошао сам галаксију с једног краја на
други, разметљиво рече пилот, и видео много
необичних ствари. Али, истовремено, одвећ много
да бих поверавао да би таква некаква Моћ могла
управљати нечијим поступцима. Ја сам одлучу-
јем о својој судбини, а не неко напола мистично
енергетско поље.
Соло показа према Кенобију.
— Да сам на твом месту, не бих га тако слепо
следио. Он је вешт старац, пун трикова и смут-
н>и. Могуће је да те користи за неке своје циљеве.
Кеноби се само благо насмеши и поново ок-
рете према Луку.
— Предлажем ти да поново пробаш, рече он
пријазно. Мораш покушати да одвојиш своје по-
крете од контроле свести. Покушај да се ни на
шта не усредеређуј еш, ни визуелно ни ментално.
Мораш дозволити својој свести да слободно лута;
само тако ћеш бити у стању да осетиш Моћ. Мо-
раш себе довести у стање у коме поступаш по
чулним импулсима, а не по унапред утврђеним
претпоставкама. Мораш обуставити свако умова-
ње, мораш се опустити, престати да мислиш . . .
препустити се осећају потпуне слободе... сло-
боде .. . слободе .. .
Старчев глас претворио се у хипнотичко зу-
јање. Тек што је завршио, сребрнаста кугла по-
лете на Лука. Занет Кенобијевим хипнотичким
гласом, Лук није ни приметио њен напад. Било је
мало вероватно да је уопште нешто видео довољ-
но јасно. Али када се кугла приближила, он се
окрете запањујућом брзином и замахну сабљом
нагоре и устрану на врло необичан начин. Црвени
зрак, који је кугла емитовала, био је глатко по-
тиснут устрану. Престајући да зуји, кугла паде
на под, оставши потпуно непокретна.

193
 Жмиркајући као да се управо буди после кра-
ћег сна, Лук се запањено загледа у непокретну
направу.
— Видиш, успело ти је, рече му Кеноби. Само
те толико могу научити. А сада мораш сам нау-
чити како да призовеш Моћ када то зажелиш,
како би могао научити и да је подвргнеш кон-
троли своје воље.
Окренувши се устрану, Кеноби дохвати ве-
лику кацигу са прегратка и стави је младићу пре-
ко главе, потпуно му заклапајући видик.
— Ншнта не видим! мрмљао је Лук окрећући
се око себе, тако да Кеноби мораде хитро да се
повуче уназад, изван дохвата опасног сечива саб-
ље. Како да се борим?
— Уз помоћ Моћи, објасни стари Бен. Ни
малочас ниси видео куглу када те је напала, па
ипак си одбио њен зрак. Покушај да у себи иза-
зовеш исти осећај.
— Не могу! зацвили Лук. Поново ће ме за-
качити...
— Неће, ако се поуздаш у себе! наваљивао је
Кеноби, чији глас Луку ипак није изгледао до-
вољно убедљив. Ово је једини начин да будеш
сигуран да си се потпуно ослонио на Моћ.
Примећујући да се скептични Корелијанац
поново окренуо и да их посматра, Кеноби је за
тренутак оклевао. Луку неће нимало помоћи пи-
лотово изругивање, сваки пут кад учини грешку.
Али, с друге стране, ни тетошење неће дечаку
много помоћи — а времена је ионако било мало.
„Гурни га и пусти да исплива", рече Кеноби са-
мом себи.
Нагнувши се над сребрнасту кутлу, он при-
тисну дугме за стављање њеног механизма у по-
крет, а затим је хитну увис. Кугла се у луху поче

194
спуштати према Луку. Зауставивши се изненада,
остаде да лебди у ваздуху као висак. Лук замах-
ну сабљом на њу, и мада је то био покрет вредан
пажње, ни издалека није био довољно брз. Ма-
лена антена на кугли поново је засветлела. Овога
пута пурпурна игла боцну Лука тачно у страж-
њицу. Мада то није био ударац који би га онес-
пособио, Лук га је ипак итекако осетио. Он дрекну
од бола, док се окретао покушавајући да опали
по свом невидљивом мучитељу.
— Опусти се! добаци му стари Бен. Понашај
се слободно. Ти и даље покушаваш да се служиш
очима и ушима. Престани да размишљаш и осло-
ни се само на осећај.
Младић се изненада заустави, лако подрхта-
вајући. Кугла се још налазила иза његових леђа.
Променивши поново правац, она суну наниже и
опали.
У истом том тренутку сабља нагло крену, пре-
цизна колико год и необична у свом покрету, да
пресретне муњу. Овог пута кугла није пала непо-
мично на под. Повукла се само неколико метара
уназад, и остала тако да лебди.
Поставши свестан да зујање механичке на-
праве више не допире до његових ушију, Лук
опрезно провири испод кациге. Зној и исцрпље-
ност беху му преплавили лице.
— Јесам ли . . . ?
— Рекох ли ти да ћеш успети? обавести га
Кеноби задовољно. Кад једном почнеш да веру-
јеш у своје унутрашње Ја, ништа те више неће
моћи зауставити. Рекао сам ти већ да си у много
чему налик на свога оца.
— Ја бих то назвао срећом, шмркну Соло,
пошто беше завршио очитавање података.
— Из искуства знам, млади мој пријатељу,

196
да не постоји оно што називају срећом . . . Постоји
само изванредно повољна усклађеност многоброј-
них околности која догађаје усмерава у нечију
корист.
— Назовите то како хоћете, равнодушно од-
врати Корелијанац, али бити добар борац против
механичке направе једна је ствар. Добар борац
против неког живог бића нешто је сасвим друто.
Док је говорио, малена светиљка на другом
крају одаје почела је да светли. Чубака је то при-
метио и позвао свога капетана.
Соло баци поглед на таблу с инструментима,
а затим обавести своје путнике:
— Приближавамо се Алдераану. Ускоро ћемо
почети с успоравањем, и повратак брзини испод
светлосне. Дођи, Чуи!
Дижући се од стола за игру, Вуки пође у пи-
лотску кабину за својим партнером. Лук их је
посматрао како одлазе, али је био потпуно обузет
мислима о скором спупггању на Алдераан. Пос-
тајао је лагано свестан још нечега, што је изгле-
дало да расте и сазрева у дубокој позадини ње-
гове свести.
— Знате, промрмља он, заиста сам осетио
нешто. Чинило ми се као да готово „видим" њене
обрисе. Он показа на куглу која је још лебдела
у ваздуху иза његових леђа.
Бен му одговори свечаним гласом:
— Лук, управо си начинио први корак ка
једном дубљем свету.
Десетине зујећих и шумећих инструмената
давале су пилотској кабини брода изглед пуне
кошнице. Соло и Чубака беху приковали своју
пажњу само за оне који су били од животне важ-
ности.
— Полако .. . Држи тако, Чуи! Соло је по-

197
десио неколико ручних манипулатора. Спремни за
прелазак у брзину испод светлосне . . . Спремни . . .
искључи нас сада, Чуи!
Вуки окрену нешто на табли с инструмен-
тима испред себе. Соло је истовремено повукао
неку већу ручицу. Готово истог часа, дуге свет-
луцаве пруге звезда претворише се у кратке
траке, а онда коначно у познате ватрене кугле.
Мерник на контролној табли стајао је на нули.
Огромна парчад астероидног камења појављи-
вала се ни из чега, размичући се устрану захва-
љујући заштитном пољу брода. Ипак, Хиљадуго-
дишњи соко поче жестоко подрхтавати.
— Шта, до . . . промрмља запрепашћено Соло.
Седећи крај њега, Чубака не рече ништа већ само
искључи неке прекидаче, истовремено укључу-
јући нове. Само захваљујући томе што је опрезни
Соло из надсветлосне брзине увек излазио са ак-
тивираним заштитним пољем — за случај да га
какви нељубазни момци очекују — брод овог пута
беше поштеђен од тренутног уништења.
Лук је некако успео да се дотетура до пилот-
ске кабине.
— Шта се то дешава, упита он.
— Вратили смо се из хипер-свемира, обавести
га Соло, али смо улетели усред најгоре астероид-
ске олује коју сам икад видео. Астероидски по-
јас, за дивно чудо, није регистрован ни на једној
од наших карата.
Пажљиво је осмотрио неколико индикатора.
— Судећи према галактичком атласу, нала-
зимо се на исправном курсу. Недостаје само једна
ствар: Алдераан.
— Недостаје? Па то је бесмислено!
— Не желим да се расправљам с тобом, уз-
врати Корелијанац мрко, али увери се и сам.

198
 Руком му показа на таблу с инструментима.
— Три пута сам проверио координате, а и са
навигационим компјутером све је у реду. У овом
тренутку морали бисмо се налазити на удаљено-
сти од једног пречника од површине планете.
Њена светлост морала би већ објаснити читаву
пилотску кабину, али, тамо налољу нема ничега!
сем отпадака.
Застао је.
— Судећи по дивљој астероидној олуји и ко-
личини џиновских парчади, рекао бих да је Ал-
дераан . . . уништен. Потпуно.
— Уништен? прошапта Лук, ошамућен при
помисли на слику таквог незамисливог разараша.
Али . . . како?
— Империја! зачу се један миран и чврст
глас. Бен Кеноби беше стигао за Луком, и шегова
пажња била је подједнако заокупљена празнином
испред њих, као и значењем које се иза тога
крило.
— Не! Соло је лагано вртео главом.
На свој начин, чак је и он био потресен об-
јашњењем које је старац понудио. Да је човек био
одговоран за уништење читавог једног света, чак
и саме планете . . .
— Н е . . . Чак ни цела империјална флота не
би могла постићи овако нешто. За то би било по-
требно готово хиљаду бродова, и ватрена моћ већа
но пгго је икад постојала.
— Питам се не би ли требало да се изгубимо
одавде, промрмља Лук, покушавајући да нешто
више види преко ивице екрана. Ако је то заиста,
којим случајем, дело Империје . . .
— Не знам шта се овде догађа, љутито оп-
сова Соло, али рећи ћу вам једну ствар. Империја
није у ста . . .

199
 Пригушени сигнали за узбуну забрујали су
одајом, истовремено када се на контролној табли
упалила алармна сијалица. Соло се наже над
апарате.
— Нека летелица! рече он. Не могу још да
разазнам тип . ..
— Можда неки преживели . . . Неко ко можда
зна шта се догодило, јави се Лук са призвуком
наде.
Кенобијеве речи разбиле су много више од
његове наде.
— То је ратни брод Империје!
Чубака изненада испусти гласан, љутити уз-
вик. Пламени цвет експлозије расцвета се с леве
стране Хиљадугодишњег сокола, озбиљно га уз-
дрмавши. Малена, двокрилна кугла пролетела је
поред пилотске осматрачнице.
— Пратио нас је! узвикну Лук.
— Са Татуине? Немогуће! успротиви се у
неверици Соло. Не кроз хипер-свемир.
Кеноби је на екрану проучавао облик лете-
лице која је управо минула покрај њих.
— У праву сте, Хане! Ово је био Таи, ловац
ограниченог радијуса кретања.
— Али, одакле се онда створио, хтео је да зна
Корелијанац. Овде, у близини, не постоје импери-
јалне базе. Самим тим, ни све ово није могао из-
вести Таи-ловац.
— Видели сте га када је прошао.
— Знам. Личио је на Таи-ловца, али шта је
с базом?
— Удаљава се веома журно, примети Лук,
посматрајући на екрану кретање летелице. Без
обзира куд је кренуо, бићемо у великом сосу ако
нас је препознао.
— Не, док ја ту нешто могу да учиним, из-

200
јави Соло. Чуи, ометај његове поруке. Крећемо за
њим!
— Било би најбоље да га пустимо да оде, за-
мишл»ено примети Кеноби. Ионако нам је сада
ван домашаја.
— Неће за дуго.
Прошло је неколико минута, током којих је
у пилотској кабини владала напета тишина. Све
су очи биле приковане за екран и прозоре.
У почетку је империјални ловац покушао да
их избегне сложеним маневром, али без успеха.
Изненађујуће покретљиви теретњак чврсто му је
седео за вратом, настављајући да смањује расто-
јање. Увидевши да му неће поћи за руком да се
отресе својих пратилаца, пилот ловца очигледно
одлучи да своју машину напрегне до краја.
Тамо напред, једна од безбројних звезда као
да је постојала све светлија. Лук претрну. Летели
су, истина, брзо, али ипак ни издалека довољно
брзо да било који небески објекат постаје толико
очигледно све светлији. Нешто није било у реду.
— Непојмљиво је да један тако мали ловац
залази сам тако дубоко у свемир, гласно је раз-
мишљао Соло.
— Мора да се изгубио. Можда је био део не-
ког конвоја, или нечег сличног, нагађао је Лук.
Солов коментар одисао је задовољством:
— Е па, неће се још дуго врзмати овуда да
би било коме могао да пренесе да смо и ми ту!
Стићи ћемо га за минут или два.
Звезда испред њих постојала је све блиста-
вија, очигледно зрачећи властитом светлошћу.
Постепено се почињао уобличавати њен диск.
— Креће се право ка оном малом месецу, про-
цеди Лук.
— Мора бити да Империја тамо има своју

201
базу, прихвати Соло. Мада, судећи по атласу, Ал-
дераан није имао сателит. Слегао је раменима,
као да оповргава властите речи. Галактичка то-
пографија ми, додуше, никада није била јака
страна. Интересују ме само планете и шихови са-
телити, и купци на њима. Али, свеједно, мислим
да ћу га се домоћи пре но што слигне тамо; скоро
да нам је на домашају.
Непрестано су му се приближавали. Истовре-
мено, кратери и планине на месецу постајали су
све видљивији. Било је нечег изванредно необич-
ног у вези с њима. Кратери су били одвећ правил-
ног облика, планине неприродно стрме, кањони и
долине немогуће равни и уредно размештени.
Ништа тако хировито као што је дејство вулкана
није могло створити овакве форме.
— То није месец, рече Кеноби испрекидано
дишући. То је звездана станица.
— Али, исувише је велико за звездану ста-
ницу, приговори Соло. Погледајте те димензије!
Немогуће је да је вештачког порекла . . . немогуће!
— Имам неки чудан осећај, јави се Лук по-
ново.
Изненада, обично сталожени Кеноби оштро
повика:
— Окрените брод! Бежимо одавде!
— Да, мислим да си у праву стари! Пуном
брзином назад, Чуи!
Вуки поче да подешава команде, и за трену-
так је изгледало да теретшак успорава, правећи
заокрет у широком луку. Малени ловац као да
је поскочио према огромној станици, и ускоро га
је грдосија сасвим прогутала.
Чубака је управо ц е ш т о обавепггавао Сола,
када се брод изненада потресе, као повучен не-
видљивим силама.

202
 — Укључи и помоћни погон! нареди Соло.
Мотори почеше да стењу у знак протеста, и
ускоро инструменти на контролној табли почеше
један за другим да отказују. Ма колико се трудио,
Соло није могао спречити да горостасна станица
не израста непрестано све већа, све већа — док
не прекрили цело небо.
Лук је панично зурио у потпорне инсталације
високе као планине, у тањирасте антене у које би
се лако могао сместити читав Мос Ајсли.
— Зашто се стално крећемо према њој? упи-
та он.
— Закаснили смо, мирно прошапута Кеноби.
Врз поглед на Сола потврди његову забрину-
тост.
— Ухватио нас је вучни зрак, јачи од свих
које сам до сада видео. Он нас вуче унутра, про-
мумла пилот.
— Хоћете да кажете да се ништа не може
предузети? упита Лук, осећајући се невероватно
беспомоћним.
Соло погледа пренапрегнуте цифре на сен-
зору и заврти главом.
— Не против овакве снаге. Наши погони су
под пуним оптерећењем, дечко, и не мрдамо ни за
јоту. Нема сврхе. Мораћу да искључим машине
или ћу их унипггити. Али неће ме тек тако уси-
сати, без борбе, као трунчицу прашине!
Већ је скоро био устао са пилотског седипгга,
кад га задржа једна старачка али чврста рука.
Израз забринутости могао се прочитати на стар-
чевом лицу — али, истовремено, и непгго мање
погрешно.
— Ако си суочен са битком коју не можеш
добити, па младићу, увек постоје алтернативна ре-
шења...

203
 Права величина станице постојала је све очи-
гледнија што јој се више теретњак приближавао.
Дуж екватора џиновског тела простирао се веш-
тачки венац металних планина, изнад којих су се,
на висини од нека два километра до површине,
налазила полетнослетна постоља за летелице.
Хиљадугодишњи соко био је сада само ма-
лена честица наспрам сиве позадине станице. И
даље је био усисаван, вучен према једној од псе-
удо-рампи, док га неки огроман отвор најзад није
прогутао. Метално језгро склопи се изнад њих, и
бродића и његове посаде нестаде као да их никад
није ни било . . .

2.

Вадер је непомично гледао у шаролику збрку

звезда на мапи изложеној у конференцијској
сали, док су се Таркин и адмирал Моти нешго
договарали у његовој близини. Занимљиво, али
прва демонстрација моћи најразорније машине
која је икад била створена, као да није остварила
никакве последице на ову мапу, која је, сама по
себи, представљала само мали делић једне од уме-
рено великих галаксија.
Потребно би било електронско микроскопско
увећавање једног делића мапе, да би се уопште
могло приметити смањење космичке масе, иза-
зване нестанком Алдераана. Алдераана, са свим
његовим градовима, обрађеном земљом, фабри-
кама и људским стаништима — и издајницима,
рече Вадер самом себи.
И поред свег напретка, и сложених техно-
лошких метода уништавања, деловање људи ос-
тало је непримећено за незамисливо огромни све-
мир, који као да за све то није нимало марио.

204
Уколико се његови најсмелији планови икад ос-
тваре, Вадер је намеравао да то измени.
Био је сасвим сигуран да су, упркос свој
њиховој интелигендији и енергији, огромна праз-
нина и чудесност свемира сасвим измицала
могућности поимања двојице људи који су као
мајмуни настављали да брбљају у близини. Тар-
кин и Мото били су талентовани и амбициозни,
али еу ствари успевали да сгледају само из пер-
спективе своје људске сићушности. Била је нггета
помисли за тренутак Вадер, што нису поседовали
ширину погледа која би се могла мерити са њихо-
вим способностима.
Поред тога, ниједан од те двојице људи није
припадао реду Тамних Витезова. С обзиром на то,
од њих се није могло ни очекивати. За сада су
били корисни, и опасни, али једног дана мораће,
као и Алдераан, бити збрисани. У овом тренутку,
ипак, није могао приуштити себи то да се на њих
не обазире. И мада би њиховом друштву претпос-
тављао друштво себи равних, морао је да, помало
оклевајући, себи призна да му, што се тога тиче,
сада нико не беше раван.
Без обзира на све то, окренуо им се и потру-
дио се да се уклопи у њихов разговор.
— Одбрамбени системи на Алдераану, и по-
ред тврђења сенаторке Органе, били су исто то-
лико чврсти као и било који други у Империји.
Био бих спреман да закључим да је наша демон-
страција била и упечатљива и темељна.
Таркин му се окрену и климну главом.
— Сенат је управо овог часа обавепгген о
нашој акцији. Ускоро ћемо бити у стању да обја-
вимо и уништење самог Савеза, одмах попгго свр-
шимо с њиховом главном војном базом. Сада када
је Алдераан, основни извор снабдевања муницијом

205
коначно уништен, остатак еистема склоних отцеп-
љењу биће брзо доведен у ред, видећете!
Таркин се окрете према једном империјалном
официру који управо беше ступио у одају.
— Да, Касе, шта има ново?
Несрећни официр имао је на лицу израз
миша којем је наложено да веже звонце мачку
за реп.
— Гувернеру, наши истурени извиђачи стиг-
ли су до Дантуине и облетели ј е . . . Открили су
остатке побуњеничке б а з е . . . али су утврдили да
је ова одавно напуштена. Можда чак пре више
година. Сада настављају да помно претражују ос-
тале делове тог система.
Таркин поскочи као Да га је кап ударила,
лица потамнелог од беса.
— Лагала је! Лагала нас је!
Нико то, разуме се, није могао видети, али,
чини се да се Вадер насмешио испод своје маске.
— Онда, што се тиче прве разумне „истина",
резултат је нерешен. Рекао сам вам да је ништа
неће присилити да изда побуњенике, осим ако не
дође до закључка да ће тиме допринети и нашем
властитом уништењу.
— Сместа је ликвидирајте! Гувернер једва да
је био способан да истисне речи са својих усана.
— Охладите се, Таркине! посаветова га Ва-
дер. Зар бисте тек тако уништили једину карику
која нас спаја са правом побуњеничком базом?
Она нам још може бити од користи.
— Пих! Сами сте малочас рекли, Вадеру: из
ње нећемо извући ништа. Пронаћи ћу ту скривену
тврђаву, па макар морао уништити све звездане
системе у овом сектору. Ја ћ у . . .
Пригушено, насртљиво зујање прекиде га.
— Да, шта је сад? упита он раздражено.

206
 Неки глас зачу се преко невидљивог звуч-
ника:
— Господо, управо смо заробили мали терет-
њак који је улетео међу остатке Алдераана. Про-
вера је показала да је то, изгледа, исти онај брод
који је пробио блокаду у Мос Ајслију, у систему
Татуине, и скочио у хипер-свемир пре но што су
га империјални бродови могли у томе спречити.
Таркин је изгледао збуњен.
— Мос Ајсли? Татуина? Шта је ово? О чему
овај говори, Вадеру?
— То значи, Таркине, да је и последња од
наших непребродљивих тешкоћа на путу да се
уклони. Неко је очигледно примио изгубљене тра-
ке са поруком, схватио ко их је послао и решио
да јој их врати. Па лепо, у могућности смо да том
неком уприличимо састанак са сенаторком.
Таркин заусти да нешто каже, застаде, па
климну главом као да схвата.
— Баш згодно. Целу ствар препуштам вама,
Вадеру!
Тамни витез се лако наклони, на пгга Таркин
одврати овлашним покретом руке. Вадер се ок-
рену и изађе из просторије, остављајући Мотија
да гледа око себе у потпуној недоумици.

3.
Теретњак је непомично стајао у пристаниш-
ном хангару огромне луке. Тридесетак наоружа-
них империјалних војника беше се начичкало око
главне рампе која је водила до брода. Заузели су
став мирно када им се приближише Вадер и ко-
мандант. Вадер се заустави у подножју рампе,
проучавајући летелицу. Један официр му се при-
ближи, праћен неколицином војника.

207
 — Ни на наше поновљене позиве, господине,
нико се није одазвао, па смо рампу активирали
споља. Нисмо ступили у контакт ни са ким на
броду, ни преко комуникатора ни лично, извести
га офидир.
— Пошаљите своје људе унутра! нареди
Вадер.
Окрећући се, официр пренесе наређење свом
подчињеном, који заурла на војнике. Неколико до
зуба наоружаних јуришника крену уз рампу и
уђе у летелицу. Кретали су се са уочљивом оп-
резношћу.
У унутрашњости брода, двојица војника би
увек покривала трећег, док се овај помицао на-
пред. Крећући се овако у групама од по три чо-
века, брзо су се распршили по броду. Ходници су
шупље одјекивали под металом поткованим ципе-
лама, и врата су се свугде спремно отварала, као
да су била активирана.
— Брод је празан, коначно закључи изнена-
ђени наредник. Проверите још и пилотску кабину.
Неколико војника покрену се и отвори врата
пилотске кабине, откривши да су и пилотска се-
дишта празна, као и остатак теретњака. Команде
су биле искључене и сви системи блокирани. Само
би једна сијалица на командној табли на махове
жмирнула. Наредник се помери ближе, откри ода-
кле долази светлост и укључи одговарајуће ко-
манде. На оближњем екрану појавише се слова.
Пажљиво их је проучавао, а затим се окрену да
обавештење достави свом претпоставл>еном, који
је чекао у главној одаји теретњака.
Овај пажљиво саслуша цео извештај, а онда
провири напоље и позва Вадера и команданта.
— На броду нема никога; летелица је пот-
пуно пуста, господо. Ако је веровати бродском

208
дневнику, њена посада налустила је одмах по уз-
летању, пошто је њен курс усмерила према Ал-
дераану и поверила је аутоматском пилоту.
— Можда је то само мамац, рече командант
гласно. А они су, онда, значи, још на Татуини.
— Можда, сложи се Вадер, с понешто окле-
вања.
— Неколико модула за спасавање недостаје,
додаде официр.
— Јесте ли можда пронашли неког робота
на броду? упита Вадер.
-— Не, господине, ништа! Ако их је и било,
онда су летелицу напустили заједно са људском
посадом.
Вадер је за тренутак оклевао, пре но што ће
одговорити. Недоумица му се јасно читала из це-
лог његовог понашања.
— Нешто ту није у реду. Пошаљите на брод
екипу опремљену свим инструментима за прет-
рагу. Желим да се провери сваки сантиметар на
њему. Гледајте да се то изведе што пре.
Након тих речи нагло се окрете и удаљи из
хангара, прогоњен осећајем беса и слутњом да је,
можда, превидео нешто од изузетне важности.
Официр је дао вољно осталим војницима. У
унутрашњости теретњака, неки усамљени војник
беше се задржао проверавајући простор иза ко-
мандне табле у пилотској кабини, те сада потрча
да се придружи својим друговима. Желео је да
што пре напусти овај сабласни брод и да се по-
ново нађе у угодној безбедности војничких бара-
ка. Његови тешки кораци шупље су одзвањали
понов испражњеном летелицом.
Напољу, пригушени одломци официрових
речи који је издавао последња наређења утих-
нуше, и у унутрашњости брода поново завлада

209
мукла тишина. Лагано подрхтавање једног кра-
јичка пода представљало је сада једино кретање
на броду.
Подрхтаваље нагло пређе у оштар, одсечан
звук. Две металне плоче подигоше се, а за њима
се из отвора указаше и две разбарушене главе.
Хан Соло и Лук брзо погледаше унаоколо, а онда
се малко опустише, видевши да је брод празан.
— Срећа што су уградили ове одаје, приме-
ти Лук.
Соло није изгледао тако раздраган.
— А где мислиш да сам крио кријумчарену
робу, у главној одаји? Цризнајем да никад нисам
ни сањао да ћу једном и сам себе кријумчарити.
Нагло се тргао на неки изненадан шум, али се то
с пода само дизала још једна плоча.
— Ово је смешно! Неће нам успети. Чак и
када бих успео да полетим и прођем кроз спуштен
кров хангара . . . он упери прстом навише . . . ни-
кад нам неће поћи за руком да се одлепимо од тог
вучног зрака.
Још једна плоча се подиже, откривајући лице
једног старог ђавола.
— Препусти то мени!
— Плашио сам се да ћеш тако ненгго рећи,
прогунђа Соло. Ти си проклети лудак, стари!
Кеноби му се искези.
— А шта то говори о човеку који је дозволио
да га изнајми један лудак?
Соло је нешто мумлао себи у браду, док су
се извлачили из скровишта. И Чубака је излазио
из свог скровишта, гунђајући и колебајући се.
Двојица техничара беху стигла до подножја
рампе, обративши се двојици стражара који су се
очигледно досађивали.
— Брод је сада ваш, рече један од стражара.

210
Ако апарати ма шта открију, сместа нас оба-
вестите.
Механичари климнуше главама, а затим се
заједно са својом тешком опремом упутише рам-
пом. Чим су нестали у унутрашњости брода, зачу
се гласан прасак. Двојица војника нагло се окре-
нуше, и скоро истог часа из унутрашњости брода
ое зачу глас:
— Хеј ви, тамо доле! Можете ли да дођете
да нам помогнете за тренутак?
Један стражар погледа свог друга, који слеже
раменима. Обојица онда кренуше уз рампу, про-
клињући неспретне техничаре. Поново се зачуо
прасак, али сада више није било никога ко би га
могао чути.
Али, нестанак стражара бмо је примећен, не-
посредно потом. Дежурни официр, који је управо
пролазио поред прозора мале командне канцела-
рије, близу улаза у летелицу, намршти се видев-
ши да испред ње нема стражара. Забринут али не
и алармиран, упути се до комуникатора и прого-
вори у њега, не скидајући очи са брода.
— ТНХ-1138, зашто се не налазите на сво-
јим местима? ТНХ-1138, да ли ме чујете?
Из звучника се чуло само пуцкетање.
— ТНХ-1138, зашто не одговарате?
Официра је већ почела да хвата паника, када
се једна окупљена прилика појави на улазу у ле-
телицу и махну му руком. Показујући на део ка-
циге код свог десног увета, прилика је неколико
пута куцнула по том месту назначујући да јој је
комуникатор у квару.
Вртећи презриво главом, официр се упути
вратима, бацивши збуњен поглед на свог помоћ-
ника, удубл>еног у посао.
— Преузми дужност овде. Имамо још један

211
покварени комуникатор. Идем да погледам шта
се може учинити.
Он притисну на дугме за отварање врата,
спреман да изађе кад ова клизну устрану — и
устукну сав пренеражен.
Потпуно испуњавајући отвор, на вратима је
стајала огромна космата прилика. Чубака полете
унутра и уз урлик који је ледио кости смлави
укоченог официра једним ударцем своје лопатасте
песнице.
Официров помоћник већ је био на ногама, по-
кушавајући да дохвати алармно звоно, кад му
шиљат енергетски зрак цроби груди, право кроз
срце. Соло подиже визир са своје кациге, а онда
клизну у одају за Вукијем. Кеноби и роботи тис-
кали су се за његовим леђима, док је Лук, такође
у оклопу несрећног империјалног стражара, шти-
тио зачеље.
Затварајући врата за собом, Лук се нервозно
освртао на све стране.
— Право је чудо што после његовог урлика
и твоје пуцњаве читава станица није већ на но-
гама.
— Нека дођу! узврати Соло, претерано оду-
шевљено дотадашњим успехом. Више волим отво-
рену борбу него ово смуцање унаоколо.
— Можда се теби и жури да умреш, одбруси
Лук, али мени не. Захваљујући овом смуцању, је-
дино, и успели смо да досад останемо читави.
Корелијанац га кисело погледа, али не рече
нингга.
Посматрали су како Кеноби рукује једним
невероватно сложеним компјутером, са лакоћом
и самопоузданошћу некога ко има велико искус-
тво са запетљаним машинама. Убрзо се осветлио
екран који је приказивао распоред сектора читаве

212
станиде. Старац се мало нагну уналред, пажљиво
проучавајући сваки део схеме.
У међувремену, Трипио и Арту Диту почели
су баратати једном ништа мање сложеном кон-
тролном таблом. Арту се изненада укочи и поче
махнито да зуји, очигледно откривши нешто по-
све неочекивано. Соло и Лук, заборављајући своју
малопређашњу препирку, похрлише ка месту на
коме је стајао малени робот. Чубака је био заузет
везивањем онесвешћеног официра.
— Укључи га, рече Кеноби, скидајући за тре-
нутак поглед са веће контролне табле. Овај ком-
пјутер морао би нам пружити обавештење о цело-
купној црежи комуникација на страници. Да
видимо да ли нам може рећи где је смештен онај
звучни зрак.
— Зашто једноставно не искључимо вучни
зрак одавде? упита Лук.
Уместо Кенобија, јави се Соло заједљивим
гласом:
— Да, па да га поново укључе пре но што
успемо да мрднемо са узлетишта?
Лук постиђено признаде:
— Ох, нисам на то помислио...
— Морамо уништити зрак на месту одакле
се емитује, Лук, како бисмо могли да несметано
умакнемо, благо добаци Кеноби, док је Арту за-
влачио своју панџасту руку у џеп компјутера што
га беше управо открио. Истога часа читава галак-
сија светиљки упалила се на табли испред њега,
а одаја се испуни шумовима апарата који су ра-
дили пуном брзином.
Неколико минута је прошло и за то време је
малени робот упијао информације као метални
сунђер. Најзад је зујање почело јењавати, и Диту
се окрете, упутивши им један звиждук.

213
 — Нашао је, господине! узвикну узбуђено
Трипио. Вучни зрак концентрише се у главним
реакторима на седам места. Већина корисних по-
датака овде није доступна, али ће Арту покушати
да нам на екрану прикаже најважније.
Кеноби сада сву своју пажњу посвети малом
екрану поред Артуа. Подаци су почели да се нижу
таквом брзином, да Лук готово ништа није разу-
мео, али је било очигледно да се Кеноби у замр-
шеној маси схема одлично сналази.
— Чини ми се, момци, да ми у овоме не мо-
жете помоћи, рече он напослетку. Мораћу да
пођем сам.
— Што се мене тиче, то ми сасвим одговара!
добаци Соло спремно. Ионако мислим да сам ура-
дио много више него што је било погођено за овај
пут. Чини ми се ипак, стари, да ће за онеспособ-
љавање тог вучног зрака бити потребно нешто
нешто више твоје мађије.
Лука је било теже наговорити.
— Ја желим да идем с вама!
— Не буди нестрпљив, младићу! Ово захтева
вештине каквима ти још ниси овладао. Остани
овде, пази на роботе и чекај на мој знак. Роботи
морају бити испоручени побуњеничким снагама,
или ће још много светова доживети судбину Ал-
дераана. Поуздај се у Моћ, Лук — и чекај!
Бацајући последњи поглед на потоп инфор-
мација на монитору, Кеноби окачи светлосну саб-
љу себи за појас. Затим отвори врата, погледа
лево и десно, и коначно ишчезе у дугачком, јарко
осветљеном ходнику.
Тек нгго је Кеноби нестао у ходнику, Чубака
ненгго промумла, а Соло му климну главом у знак
одобравања.
— Тачно, Чуи!

214
 Соло се затим окрете Луку.
— Где си ископао тог старог фосила?
— Бен Кеноби — генерал Кеноби — велики
је човек, узврати Лук не скривајући понос у
гласу.
— Велики у томе да нам навуче невоље на
врат, хпмркну Соло. ,Генерал', тако ми ракетних
погона! Неће њему поћи за руком да нас извуче
одавде.
— Имаш ли неку бољу идеју? изазивачки до-
баци Лук.
— Макар шта било би боље него само чекати
овде да дођу и да нас покупе. Кад б и с м о . . .
Готово хистерични звиждуци и кркљање сти-
гоше од контролне табле. Лук пожури до Артуа.
Малени робот само што није подскакивао на сво-
јим здепастим ногама.
— Шта је то сад? упита Лук Трипија.
Високи робот и сам је био у недоумици.
— Бојим се да ни ја ништа не схватам, гос-
подине! Само је рекао ,Нашао сам је!' а затим је
наставио да понавља ,Овде је! Овде је!'
— Кога? Кога је пронашао?
Арту окрену своје пљоснато трепћуће лице
према Луку и помамно зазвижди.
— Принцезу Лиу, преведе Трипио, пошто је
неколико тренутака пажљиво слушао. Сенаторку
Органу.. . изгледа да је то једна иста личност.
Рекао бих да је она оно лице из поруке коју носи
са собом.
Тродимензионални портрет неописиве лепоте
поново се уобличио у Луковом сећашу.
— Принцеза? Зар је она овде?
Привучен шиховим узбуђивањем, Соло се
приближи.
— Принцеза? Шта се овде догађа?

215
 — Где? Где је она? питао је Лук без даха,
готово ни не примећујући Солоа.
Арту настави да звижди, док је Трипио пре-
водио:
— Платформа пет, затворски блок АА-23. Су-
дећи по овим подацима, предвиђена је за спору
ликвидацију.
— Не! Морамо нешто учинити!
— О чему то брбљате вас тројица? поново
запита изнервирани Соло.
— Она је особа која је програмирала поруку
што се налази у Арту Дитуу, објашњавао му је
Лук на брзину. Поруку коју смо намеравали да
пренесемо до Алдераана. Морамо јој помоћи!
— Чекај, чекни мало! опомену га Соло. Све
је то помало пребрзо за мене. Немој да се преда-
јеш шашавим идејама. Кад сам малочас признао
да немам ,бољих идеја', то сам и мислио. Старац
је рекао да чекамо овде. Не свиђа ми се то, али
ми се не свиђа ни шашаво смуцање станицом.
— Али Бен није знао да је она овде! Лук је
напола молио, а напола се свађао. Да је то знао,
сигуран сам да би изменио свој план. Узбуђеност
код Лука уступи место замишљености. Само кад
бисмо могли да смислимо начин да се увучемо
у тај затворски блок . . .
Соло заврте главом и замакну корак-два.
— А, не . . . Не идем ја ни у какав импери-
јални затворски блок!
— Ако нешто не предузмемо, они ће је лик-
видирати. Пре само неколико тренутака си изја-
вио како не желиш да само седиш и чекаш да те
ухвате. Сада, опет, желиш да не мрдаш одавде.
Јеси ли се већ једном одлучио, Хане?
Корелијанац је изгледао као да је у непри-
лици — и збуњен.

216
 — Умарширати у затворски блок није баиг
оно што сам имао на уму. Ионако ћемо, по свој
прилици, тамо завршити, па чему онда толика
журба?
— Али, они ће је ликвидирати!
— Боље њу него мене!
— Где ти је осећај витештва, Хане?
Соло је за тренутак размишљао.
— Колико могу да се сетим, трампио сам га
за један десетократни кризопаз и три боце доб-
рог брендија, пре једно пет година, тамо на Ко-
менору.
— Видео сам је, наваљевао је Лук очајнички.
Дивна је.
— И живот је диван.
— Она је богата и моћна сенаторка, подсти-
цао га је Лук и даље, надајући се да би се пози-
вање на Солове ниже инстинкте могло показати
успешнијим. Кад бисмо је спасли, награда би ве-
роватно била позамашна.
— А . . . богата, велиш? Ипак, Соло се поко-
леба. Чекај мало! Од кога бисмо добили награду?
Од владе на Алдераану?
Начинио је покрет као да брише хангар, под-
разумевајући, заправо, део свемира у коме је Ал-
дераан некада кружио у својој орбити.
Лук је размишљао, испуњен бесом:
— Ако је већ држе овде заточену, и ако на-
меравају да је се отресу, то само може значити да
на неки начин мора да је опасна по онога — ма
ко то био — ко је уништио Алдераан, или по онога
ко је саградио ову станицу. Можеш се кладити да
све то има неке везе са Империјом, и њеном на-
мером да заведе владавину терора.
Рећи ћу ти ко ће платити за њено избављење,
и за информације којима располаже. Сенат, по-

217
буњенички Савез и сви они који су пословали с
Алдерааном. Она би, такође, могла бити једина
преживела наследница свег богатства које се у
тренутку уништења није налазило на њеној пла-
нети! Награда би могла бити већа него пгго си
уопште у стању да замислиш.
— Не з н а м . . . Мада имам прилично разви-
јену машту. Соло искоса погледа Чубаку, који
нешто кратко прогунђа у одговор. Соло слеже
раменима црема огромном Вукију.
— У реду, покушаћемо! Али, добро би било
да се обиегине твоја предвиђања у погледу те на-
граде. А сад, какав је твој план, дечко?
Лук за тренутак оста затечен. Сав свој напор
до сада улагао је у убеђивање Сола и Чубаке да
му помогну у покушају спасавања. Пошто је у
том успео, Луку постаде јасно да нема благог пој-
ма шта даље треба учинити. Навикао је већ био
да стари Бен и Соло одлучују о њиховим поступ-
цима. А сада је он био тај који је требало да по-
вуче следећи потез.
Пажњу му одједном привуче неколико ме-
талних колутова који су висили на појасу
Соловог оклопа.
— Дај ми те лисице и реци Чубаки да дође
овамо.
Соло му пружи танке, али несаломиве лисице,
и пренесе Луков захтев Чубаки. Вуки се приб-
лижи и стаде до Лука.
— Сад ћу ти ставити ово, поче Лук, залазећи
с лисицама Вукију иза леђа, и . . .
Дубоко у Чубакином грлу зачу се режање, и
Лук и нехотице устукну.
— Па добро, поче он изнова, Хан ће ти сада
ставити ово, и . . .
Лук упреподобљено пружи лисице Хану, не-

218
пријатно свестан ужарених очију огромног антро-
поида које су почивале на њему.
Соло је изгледао да га све ово забавља, док
се померао према Вукију.
— Не брини, Чуи! Чини ми се да схватам
шта Лук има на уму.
Лисице су се једва склопиле око масивних
зглобова, Упркос томе што је изгледало да му
партнер гаји пуно поверење у план, на Вукијевом
лицу, када су се запонци на лисицама ужлебиле,
појави се брижан, застрашен израз.
— Лук, господине?
Лук погледа преко собе у Трипија.
— Извините што питам, али . . . ух . . . шта
Арту и ја да радимо ако нас неко открије у вашем
одсуству?
— Надај се да неће имати пиштоље уз себе!
одговори му Соло.
По Трипиовом тону видело се да му се овај
одговор не чини нарочито духовитим.
— То не делује нимало утешно.
Али Соло и Лук већ су били сувише обузети
својим предстојећим подухватом, да би посвећи-
вали много пажње забринутом роботу. Поново су
ставили кациге на главу. А потом, водећи са со-
бом Чубаку на чијем се лицу оцртавао израз го-
тово стварне зебње, кренуше ходником којим Бен
Кеноби беше ишчезао.

219
 IX
СПАСАВАЊЕ
 1.
Што су даље и дубље одмицали утробом џи-
новске станице, постојало им је све теже да одр-
жавају израз намерне равнодуншости. На срећу,
они који су и могли уочити нервозу двојице окло-
пљених војника, могли су је сматрати лако об-
јашњивом, с обзиром на њиховог оријашког, опас-
ног заробљеника. С друге стране, сам Чубака
онемогућавао је двојицу младића да изгледају
онолико мало подозриви колико су то желели.
Што су даље ишли, све је више света било.
Војници, чиновници, механичари и техничари ту-
марали су унаоколо. Задубљени у властите пос-
лове нису обраћали никаву пажњу на ову тројку;
једва је неколико људи бацило радознали поглед
на Вукија. Зловољан израз на Вукијевом лицу, и
упадљиво самопоуздање његових чувара умири-
вали су радозналце.
Када коначно стигоше до пространог хола са
лифтовима, Лук са олакшањем одахну. Ове диза-
лице, којима су управљали компјутери, могле су
их по свој прилици пребацити на било које место
у станици уз само вербалну команду.
Наступи тренутак нервозе, када неки члан

223
нижег особља похита да стигне њихов лифт. Соло
оштро махну према другом лифту, и овај се по-
вуче, без речи протеста, до следеће дизалице.
Лук је проучавао оперативну плочицу, а за-
тим изда налог, настојећи да истовремено звучи
и самосвесно и важно. Али, глас му зазвуча не-
како нервозно и заплашено. Лифт је, међутим,
представљао припрост механизам, неспособан да
разазнаје емоције што су се криле иза гласа који
је издавао наређеша. И тако, врата се затворише,
и лифт крену у затворски блок.
Лук се надао да ће и овде наићи на уобича-
јене ћелије с решеткама, какве су биле у употре-
би на Татуини, у градовима попут Мос Ајслија.
Уместо тога, угледали су само узане галерије, пгго
су оивичавале бездано вентилационо окно. Те га-
лерије, смештене у неколико нивоа, текле су упо-
редо са благом кривином зидова у којима су се
налазиле безизразне затворске ћелије. Стражари
на опрезу и врата са фото-ћелијама налазила су
се свугде где би им поглед пао.
Нелагодно свестан чишенице да ће, пгго год
дуже буду стајали тако као слеђени, постојаће све
вероватније да ће наићи неко ко ће почети да
поставља питаша на која неће моћи да пруже од-
говор, Лук је очајнички размишљао шта да учине.
— Неће нам ово проћи, прошапута Соло, на-
гишући се ка шему.
— Зашто то ниси раније рекао? одбруси по-
колебани, преплашени Лук.
— Чини ми се да јесам. Ј а . . .
— Пссст!
Соло заћута, у тренутку када се Лукове нај-
мрачније слутше почеше остваривати. Приђе им
неки високи, намргођени официр. И нехотице је
уздрхтао при погледу на ћутљивог Чубаку.

224
 — Где сте вас двојица кренули са овом . . .
ствари?
Чубака зарежа на ову примедбу, али га Соло
журно ућутка оштрим ударцем у ребра. Упани-
чени Лук затече себе како готово аутоматски од-
говара:
— Спроводимо једног заробљеника из секције
ТС-138.
Официр је изгледао крајње збуњен.
— Нисам обавештен о томе. Мораћу да про-
верим.
Окренувши се, официр одшета до малог удуб-
љења у зиду у близини, и позва некога. Лук и Хан
ужурбано су разматрали ситуацију, прелазећи
погледом преко алармних уређаја, фото-ћелијских
врата, удаљених фото-сензора, све до тројице
стражара који су били на дужности у овом оде-
љењу.
Соло климну главом Луку, док је скидао ли-
сице са Чубакиних руку. Затим нешто прошапута
Вукију. Заглушујући урлик разлеже се одмах по-
том ходником, у тренутку када Чубака отрже обе
руке и зграби Солову пушку.
— Чувајте се! викну тобоже ужаснути Соло.
Ослободио се! Разнеће нас на комаде!
И он и Лук одскочише хитро од разјареног
Вукија, извукоше пиштоље и почеше да пуцају
у његовом правцу. Њихова реакција била је из-
ванредна, њихов борбени жар неоспоран, а њи-
хова намера пуна одлучности. Ниједан хитац није
прошао ни близу врдајућег Вукија. Уместо тога,
хици су разносили аутоматске камере, уређаје за
контролу и тројицу пренеражених стражара.
У једном тренутку дежурном официру учини
се најзад да су хици двојице придошлих војника
нешто одвећ пробирљиви. Управо се спремао да

225
да знак за општу узбуну, када га зрак из Луковог
пиштоља захвати у пола покрета. Сручио се без
гласа на сиви под.
Соло похрли према комуникатору, из кога су
пиштећи допирала узбуђена питања о томе шта
се то догађа. Било је очигледно да је постојала
и аудитивна веза између затвореничке галерије
и осталих делова станице.
Не обазирући се на ватру наизменичних по-
рука и претњи, Соло поче разгледати ознаке на
оближњој контролној табли.
— Морамо пронаћи у којој се ћелији налази
та твоја принцеза. Овде мора да има најмање де-
сетак спратова, и . . . ах, ево је! Ћелија 2187. Пођи
тамо, а Чуи и ја задржавамо их овде!
Лук само климну главом и похита низ узану
галерију.
Показујући Вукију да заузме положај одакле
би могао да покрива лифтове, Соло дубоко удахну
ваздух и коначно се одазва на позиве који су и
даље стизали из комуникатора.
— Све је поново под нашом контролом, рече
он у микрофон, настојећи да свом гласу да зва-
ничан тон. Ситуација је опет нормална.
— Није нам звучало тако! одбруси глас са
друге стране, као да не прргхвата приче за малу
децу. Шта се догодило?
— Ух, па, ето, једном од стражара оружје је
само опалило, промуца Соло, све више обузет нер-
возом. Нема више проблема — сви смо добро,
хвала. А како је с вама?
— Шаљемо једну десетину горе, рече глас из-
ненада.
Хан је готово могао намирисати сумњичавост
на другом крају жице. Шта да им каже? Био би
много говорљивији са пиштољем у рукама.

226
 — Не .. . Не! Овде нам отиче енергија! Дајте
нам неколико тренутака времена да поправимо
квар. Снажан млаз . . . врло опасан.
— Најпре неисправно оружје, затим отицање
енергије. . . Ко је то тамо? Дајте ми ваше. . .
Уперивши пиштољ у контролну таблу, Соло
разнесе апарат у беживотне комадиће
— У сваком случају, ово је био глупав раз-
говор, прогунђа.
Окрећући се затим, он повика доле у праз-
нину:
— Лук, пожури! Ускоро добијамо друштво!
Лук га је чуо, али је био заузет трчањем од
једне ћелије до друге, проверавајући бројеве који
су светлуцали изнад сваке од ших. Ћелија 2187,
како се чинило, није постојала. Али, баш у тре-
нутку када се спремао да дигне руке, и да сиђе
на нижи спрат, Лук је пронађе.
Један дуг тренутак прође му у разгледању
безличног, испупченог металног зида. Подешава-
јући свој пиштољ на максимум, и надајући се да
му се неће истопити у руци пре него што начини
рупу у металу, Лук отвори ватру на врата. Када
пиштољ постаде одвећ топао, он га пребаци у
другу руку. За то време, дим се мало разишао, и
Лук изненађено примети да су врата нестала.
Зурећи кроз дим са изразом потпуног несхва-
тања, стајала је млада жена чији је портрет Арту
Диту емитовао у једној гаражи на Татуини пре
неколико векова — или се тако сада чинило.
Била је још заноснија од свог портрета, по-
мисли Лук, пиљећи занесено у њу.
— Много . . . сте лепши . .. него што .. .
Њен збуњени и несигурни поглед убрзо по-
прими изглед недоумице, а ускоро потом и нестрп-
љења.

227
 — Нисте ли мало прениски за једног јуриш-
ника? упита она коначно.
— Шта? Ох, да . . . униформа. Он уклони ка-
цигу, истовремено се мало прибравши. Дошао сам
да вас спасем. Ја сам Лук Скајвокер.
— Молим? упита она учтиво.
— Рекох, дошао сам да вас спасем. Бен Ке-
ноби је са мном. Имамо и ваша два робота.
Недоумица тренутно уступи место нади, чим
је било поменуто старчево име.
— Бен Кеноби!
Погледала је унаоколо, тражећи погледом
Џеди витеза потпуно занемарујући Лука.
— Где је? Оби-ван!

2.

Гувернер Таркин посматрао је како Дарт Ва-

дер нервозно корача тамо-амо празном салом за
конференције. Коначно се Тамни Витез заустави,
обазирући се око себе као да је негде близу за-
звонило неко велико звоно, једино њему чујно.
— Овде је, рече он са савршеним миром.
Таркин је изгледао збуњен.
— Оби-ван Кеноби? То је немогуће. Шта те
наводи на такву помисао?
— Таласи Моћи, нарочите врсте, које сам осе-
ћао само у присуству свог старог учитеља. Нема
никакве сумње.
— Али. . . али, он мора да је већ одавно
мртав.
Вадер је оклевао; није више био тако сигуран.
— М о ж д а . . . Нестало је, ево. Био је то само
краткотрајан осећај.
— Џеди ред је изумро, изјави Таркин само-
поуздано. Шихов пламен угашен је пре много де-

228
сетина година. А ти, драги пријатељу, једино си
што је преостало од њихове славе.
Зачуло се тихо зујање из комуникатора.
— Да? упита Таркин.
— Имамо сигнал за узбуну у блоку АА-23.
— Приндеза! врисну Таркин, скачући на ноге.
Вадер се хитро окрете, покушавајући да про-
дре погледом кроз зид.
— Знао сам . . . Оби-ван јесте овде! Знао сам
да се не могу преварити у погледу таласа Моћи
такве јачине.
— Прогласите општу узбуну, нареди Таркин
кроз комуникатор. Затим се и забуљи у Вадера.
Ако сте у праву, онда му не смемо дозволити да
умакне!
— Можда Оби-ван Кеноби и нема у виду
бекство, одговори Вадер, борећи се да овлада сво-
јим осећањима. Он је последњи од Џеди вите-
зова . .. и највећи. Опасност коју по нас пред-
ставља његово присуство не сме се подценити.. .
а ипак, само ја могу изићи с њим на крај.
Нагло се окренуо и тврдо загледао у Таркина.
— Сам.

3.
Лук и Лиа потрчали су узаним ходником на-
више, кад серија заслепљујућих експлозија раз-
несе галерију непосредно испред њих. Неколико
војника покушало је да се пробије из лифтова,
али их је Чубака слагао једног по једног. Дижући
руке од лифтова, пробили су огромну рупу у зиду.
Отвор је био сувише велики, да би га Соло и Вуки
могли у потпуности покривати. По тројица и по
двојица, империјални војници нагрнуше у затвор-
ски блок.

230
 Повлачећи се наниже, Соло и Чубака нале-
теше на Лију и Лука.
— Не можемо се вратити истим путем! викну
Соло, лица обасјаног, истовремено, и узбуђењем
и забринутошћу.
— Да, изгледа да вам је успело да нам пре-
сечете пут до јединог излаза, спремно га дочека
Лиа. Ово је, знате затворски блок, а њих не праве
са више излаза.
Тешко дишући, Соло се окрену и одмери је
од главе до пете.
— Понизно молимо за опроштај Ваше висо-
чанство, рече он заједљиво. Можда би вам
више одговарала ваша ћелија?
Лиа се окрете на другу страну, безизразна
лица.
— Мора постојати још неки излаз! прогунђа
Лук, извлачећи малени комуникатор из свог по-
јаса и пажљиво бирајући таласну дужину.
— Ало, Трипио . . . Ало, Трипио . . .
Познати глас јави се задивљујућом брзином.
— Да, господине?
— Одсечени смо овде. Постоји ли неки други
излаз из затворског блока.. . било какав?
Статистички електрицитет пуцкетао је на
мрежици маленог примопредајника, док су Соло
и Чубака држали империјалне војнике приковане
на другом крају пролаза.
— Шта си рекао.. . Не чујем те?
У контролној соби на узлетишту, Арту Диту
је махнито зујао и звецкао, док је Трипио поде-
шавао усмериваче, настојећи да прочисти везу.
— Рекао сам да су сви сектори упозорени на
ваше присуство, господине! Главни улаз је изгле-
да једини пут и унутра и напоље из затворског
блока.

231
 Баратао је нешто око инструмената, и сусед-
на контролна табла избаци нове податке.
— Остали подаци о затворском блоку нису
нам доступни.
Неко је закуцао на врата контролне одаје, у
почетку одмерено, али како изнутра није стизао
никакав одговор, много упорније.
— Ох, не! зацвили Трипио.

4.
Дим на затворској галерији био је сада већ
толико густ, да су Соло и Чубака једва били у
стању да уоче своје циљеве. Али била је то и за
њих срећна околност; иако су војници били сва-
ког тренутка све бројнији, дим је и њима сметао
У гађању.
Кад год би, тако, неки од војника покушао
да се приближи, пробивши се кроз дим, нашао
би се изложен хицима. Засут прецизном ватром
двојице кријумчара, војник би се брзо придружио
гомили непокретних тела на поду галерије.
Лук се примаче Солу, док су се енергетска
зрна дивље одбијала од металних зидова.
— Не постоји никакав други излаз одавде,
викао је, надјачавајући заглушну буку жестоке
ватре.
— Све еу нам ближе! Шта сада да радимо?
— И ово ми је неко избављење, жалио се
неки љутити глас иза њих. Двојица младића се
окренуше, да би сусрела презиран поглед прин-
цезе која их је посматрала са краљевском охоло-
шћу. Када сте кренули овамо, зар нисте предви-
дели како ћете се извући?
Соло мрдну главом, показујући на Лука.
— Он је мозак операције, душо!

232
 Луку некако пође за руком да се збуњено на-
смеши, и беспомоћно слегну раменима. Окрену се
затим да настави с пуцњавом, али пре но што је
могао да отвори ватру принцеза му оте пиштољ
из руку.
— хеј!
Лук је зурио у њу док се померала дуж зида,
све док коначно није застала пред једном малом
решетком. Она упери пиштољ у решетку и опали.
Соло је блејао у њу у неверици.
— Шта вам је то сада пало на ум?
— Изгледа да ја морам да вам спасавам коже.
Ускачите у овај коридор за смеће, момци.
Док су је остали запањено посматрали, она
вешто протури у отвор ноге, а затим сасвим нес-
таде. Чубака претећи зарежа, али Соло полако
одмахну главом.
— Не, Чуи, не желим да је раскомадаш. Ни-
сам још начисто с њом. Или ће почети да ми се
свиђа, или ћу јој сам заврнути шију.
Вуки је и даље нешто гунђао, али Соло вик-
ну на њега:
— Упадај, ти космати звекане! Баш ме брига
за твоје осетљиве ноздрве. Није сад тренутак да
ми торочеш о својој уредности.
Гурајући неодлучног Вукија према малом от-
вору, Соло му поможе да кроз њега провуче евоју
телесину. Чим је нестао, Корелијанац крену за
њим. Лук испали неколико последњих хитаца,
више у жељи да створи још мало спасоносног
дима него да неког погоди, а затим и сам крену
за осталима.
Не желећи да се излажу даљим губицима у
тако скученом простору, империјални војници
обуставише за тренутак паљбу, како би сачекали
долазак појачања и тежег наоружања. Поврх тога,

233
њихов се плен налазио у замци; и поред све своје
упорности, нико од њих није претерано располо-
жен да улудо изгуби главу.
Просторија у коју се Лук откотрљао била је
готово неосветљена. Светло једва да је и било по-
требно да би се разазнало шта је просторију ис-
пушавало. Осетио је задах распадања много пре
него што се нашао у гомили ђубрета. Потпуно
гола, осим неколико пригушених светиљки, прос-
торија је до најмаше једне четвртине била испу-
њена љигавом масом, од чега је највећи део већ
био у таквом стању распадања да се Лукове ноз-
дрве махинално скупише.
Соло се тетурао на једном крају одаје, кли-
зајући се и поново упадајући до колена у муље-
виту масу, покушавајући да нађе неки излаз. Све
што је пронашао, био је један мали, дебели по-
клопац, на који навали свом снагом настојећи да
га отвори. Али, поклопац се и не покрену.
— Тунел за отпатке је величанствена идеја,
добаци он заједљиво принцези, бришући зној са
чела. Какав сте само невероватни мирис открили!
На жалост, не можемо на шему изјахати одавде,
а по свему судећи други излаз не постоји. Осим,
уколико ипак некако не успем да отворим овај
поклопац.
Измакавши се мало, извукао је пиштољ и
опалио у поклопац. Енергетски млаз одби се и ур-
лајући крену око просторије, и сви потражише
заклон у ђубрету. Неколико тренутака потом,
зрно је експлодирало скоро изнад самих шихових
глава.
Изгледајући за тренутак маше узвишено, Лиа
се прва извуче из непријтног заклона.
— Склоните ту стварчицу, рече она Солу
намрштено, или ћете нас све побити.

234
 — Да, Ваша узвишености, промрмља Соло с
извештаченом скрушеношћу. Али је и даље др-
жао оружје у руци, док је гледао према отвору
кроз који су овамо доспели. Неће им бити потре-
бно много времена да закључе шта се с нама до-
годило. Држали смо ситуацију у својим рукама
— док нас нисте увукли овамо.
— Свакако, свакако, одбруси она, скидајући
муљ са косе и рамена. Ох, па, могло је бити и
горе . . .
Као у одговор, просторију испуни продорни,
ужасни крик. Изгледало је као да допире однекуд
испод њих. Чубака и сам преплашено крикну и
покуша да се прибије уза зид. Извуче свој пиш-
тољ, и загледа се у гомиле смећа, али не угледа
ништа.
— Шта је то било? упита Соло.
— Нисам баш сигуран, Лук изненада под-
скочи, и загледа се испод својих ногу и око себе.
Рекао бих да је нешто управо клизнуло поред
мене. Пазите . . .
Запањујућом брзином, Лук је нестао у гли-
бовитој маси.
— Нешто је дохватило Лука! врисну прин-
цеза. Повукло га је надоле!
Соло се махнито освртао за нечим у шта би
могао да пуца.
Исто онако нагло као што је ишчезао, Лук се
поново појавио — а с њим и део још нечега. Де-
бели беличаст пипак био је чврсто обавијен око
његовог врата.
— Пуцајте! Убијте ово! викао је Лук.
— Да пуцам! Не видим у шта! узврати Соло.
Лук поново ишчезну, повучен пипком који је
ко зна чему припадао. Соло је беспомоћно зурио
у светлуцаву површину глиба.

235
 Чула се удаљена тутњава тенгких машина, и
два супротна зида просторије померише се неко-
лико сантиметара један према другом. Тутњава је
престала, и поново завлада тишина. Лу се поново
неочекивано појави, сасвим близу Сола, извла-
чећи се из загушујућег глиба и трљајући свој
врат.
— Шта се догодило с оном ствари, упита Лиа,
брижно загледајући светлуцаву површину.
Лук је изгледао искрено сметен.
— Не знам. Држало ме је .. . а онда сам осе-
тио да сам слободан. Једноставно ме пустило и
ишчезло. Можда му нисам довољно смрдео.
— Нешто ми се ту нимало не допада, про-
мрмља Соло.
Удаљена тутњава поново испуни просторију,
и поново се зидови померише један према другом.
Само, овога пута ни тутњава ни зидови не испо-
љише никакву намеру да се зауставе.
— Не стојте само тако зурећи један у дру-
гог, повика принцеза. Покушајте да их подупрете
нечим!
Чак ни дебелим моткама и старим металним
гредама, које је једини Чубака могао да подигне,
нису успели да успоре померање зидова. Чинило
се чак да се, што је препрека била чвршћа, зидови
све лакше крећу.
Лук поново извуче свој комуникатор, исто-
времено у намери да позове помоћ и да да налог
зидовима да се повуку.
— Трипио . . . Трипио, јави се!
Никакав одговор не стиже, и Лук забринуто
погледа остале.
— Не знам зашто се не јавља. Покушао је
поново. Трипио, јави се! Чујеш ли ме?

236
 5.

„Трипио . . . " настављао је да зове пригушени

глас, „Трипио, јави се". Био је то Луков глас, и
допирао је праћен лаким зујањем из малог ручног
комуникатора, који је лежао остављен на компју-
терском контролном столу. Изузев тих повреме-
них позива, контролна соба била је потпуно тиха.
Страховита експлозија загуши једва чујне
позиве. Експлозија је потпуно разнела врата кан-
целарије, и комадићи се разлетеше на све стране.
Неколико парчића погоди комуникатор и бацише
га на под, прекинувши Луков глас усред позива.
У опустошену просторију, кроз разнесена
врата, јурнуше четворица до зуба наоружаних
војника. Један поглед био им је довољан да виде
да у њој нема никога — али се онда зачу једва раз-
говетан, заплашени глас који је допирао иза јед-
ног високог ормана у дну одаје:
— У помоћ! У помоћ! Пустите нас одавде!
Неколико војника се пригну да погледају не-
помична тела дежурног официра и његовог по-
моћника, док су други отварали бучни орман. Два
робота, један висок и човеколик, а други чисто
механички троножна направа, изиђоше напоље.
Високи робот као да беше полудео од страха.
— Они су лудаци! Лудаци, кажем вам! Дивље
је махнуо руком према вратима. Мислим да су по-
мињали нешто као одлазак у затворски блок.
Управо су отишли! Ако пожурите, можда бисте
могли да их ухватите. Оним путем, оним путем!
Двојица војника придружише се групи која је
дотле чекала у ходнику, те заједно отрчаше низ
ходник. У соби, су, тако, остала само двојица
стражара. Распредајући о томе шта се овде могло
догодити, нису се ни освртали на роботе.

237
 — Сва ова узбуђења изазвала су пренапре-
зање у водовима код мог другара, обрати им се
Трипио бираним речима. Ако немате ништа про-
тив, одвео бих га у одељење за поправке.
— А? Један од стражара равнодушно подиже
поглед и климну роботу главом. Трипио и Арту
излетеше кроз врата, ни не осврнувши се. Тек
што су изишли, једном од стражара паде на памет
како онај виши представља тип робота какав ни-
кад раније не беше видео. Слегнуо је раменима.
На станици ове врсте то није било изненађујуће.
— Било је то за длаку, промрмља Трипио, док
су грабили празним ходником. Морамо сада да
пронађемо неку другу контролну собу и да те при-
коггчамо уз компјутер, или је све пропало.

6.

Одаја за смеће бешумно се смашивала, док

су се метални зидови с неумољивом прецизношћу
померали један према другом. Већа парчад отпа-
дака правила је прави концерт пуцкеташа и прас-
кања; шум се све више уздизао према коначном,
језивом крешенду.
Чубака је жалосно гунђао, борећи се, напре-
жући сву своју невероватну снагу и тежину, да
заустави померање зидова. Био је налик на не-
ког косматог Сизифа који се приближава свом
последњем успону.
— Једно је сигурно, примети Соло нераспо-
ложено. Сви смо на путу да нагло омршавимо. Озо
би се могло показати делотворнијим од сваке ди-
јете. Једина невоља је што би то било заувек.
Лук застаде, борећи се за дах, а затим љутито
продрмуса комуникатор.
— Шта ли се могло догодити Трипију?

238
 — Покушајте ионово с оним поклопцем, до-
баци им Лиа. Ту нам је можда једина нада.
Соло заклони очи и опали. Одјек бескорисног
пуцња подругљиво се раскрили све ужом одајом.

7.
Одељење за поправке било је празно; метеж
изгледа да је све одвукао на другу страну. Пошто
је опрезно осмотрио просторију, Трипио даде
Артуу знак да га следи. Обојица се дадоше у
журно разгледање бројних контролних табли.
Арту одједном кратко зазуји, и Трипио се ејури
к њему. Нестрпљиво је чекао док се мали робот
укључивао у отворен вод.
Супербрза бујица електронских сигнала не-
равномерно покуља из звучника маленог робота.
Трипио замлатара рукама.
— Чекај мало, успори! Сигнали постадоше
спорији. Тако, сад је боље. Где се налазе? Шта?
Ох, не! Па одатле ће изаћи у течном стању!

8.

Нешто мање од метра живота било је преос-

тало маленој групи заточеној у одељку за от-
патке. Лиа и Соло беху принуђени да се окрену
постранце, и сада су стајали једно наспрам дру-
гог, лицем у лице. По први пут је нестало охо-
лости са принцезиног лица. Шчепала је Хана за
руку и грчевито је почела стезати, осетивши до-
дир зида који се све више приближавао.
Лук је пао и сада је лежао постранце, трудећи
се да издигне главу изнад стално растуће глибо-
вите масе. Готово се загрцнуо од љигаве материје,
која му пође у уста, када се огласи комуникатор.

239
 — Трипио!
— Јесте ли тамо, господине, узврати робот.
Имали смо неке ситне проблеме. Не бисте ми ве-
ровали . . .
— Завежи, Трипио! заурла Лук у комуника-
тор. Искључи сместа све аутомате који раде с
отпацима на спрату где је затворски блок, или на
спрату одмах испод њега. Да ли ме разумеш? Ис-
кључи сместа .. .
Неколико часака доцније Трипио се болно ух-
вати за главу, под поплавом крикова и јаука који
су допирали из комуникатора.
— Не, искључуј их све! обрати се он Артуу.
Пожури! Ох, чуј их . .. умиру, Арту! Дође ми да
прокунем то своје метално тело. Нисам био до-
вољно хитар. То је моја грешка! Јадни мој госпо-
дар . .. сви они . . . не, не, не!
Урлање и крици, међутим, продужише се
преко сваке разумне границе. Али, у ствари, били
су то сада узвици олакшања. Зидови одаје проме-
нили су правац кретања чим је Арту искључио
аутомате, и сада су се поново почели међусобно
удаљавати.
— Арту, Трипио, заурла Лук у комуникатор,
у реду је, све је у реду! Да ли ме чујете? Све је
у реду! Изванредно сте обавили посао.
Гадљиво се бришући од лепљивог муља, Лук
се што је брже могао упути према поклопцу. Из-
вијајући се, он саструга наталожену прљавштину,
настојећи да прочита број утиснут на њему.
— Отворите поклопац за контролу притиска
у одаји 366-117891!
— Да, господине, стиже Трипиова потврда да
је разумео захтев.
Биле су то можда најрадосније речи које су
икад допрле до Лукових уххшју.

240
ПОСЛЕДЊИ ДВОБОЈ
 1.
Испуњен енергетским кабловима и водовима
за напајање, који су долазили негде из дубина и
губили се незнано куд у висинама, ходник који
је служио за одржавање станице изгледао је ду-
бок стотинама километара. Узана платформа која
се протезала дуж једне његове стране личила је
на укрућену нит разапету изнад светлуцавог оке-
ана. Платформа је била толико уска да две особе
нису њоме могле ходати напоредо.
Један човек управо се кретао том подмук-
лом стазом, погледа упртог унапред, не обазирући
се на ужасни метални амбис испод себе. Клопара-
јући звуци огромних мапшна које су се непре-
стано вртеле наличили су на дрхтање неуморних,
вечито будних чудовишта из пакла.
Два дебела кабла спајала су се испод једне
попречно постављене плоче. Била је закључана,
али, пошто је пажљиво испитао од врха до дна,
Бен Кеноби је притисну на једном месту и она
клизну устрану, откривајући удубљење у којем
је био смештен централни компјутер.
Једнако пажљиво, Кеноби је обавио неке из-

243
мене на централном компјутеру. Када је неколико
лампица променило боју, прелазећи из црвене у
плаву, било је очигледно да његов труд беше на-
грађен успехом.
Без икаквог упозорења, помоћна врата иза
његових леђа отворише се. Журно затварајући
плочу на компјутеру, старац се повуче дубље у
сенку. На улазу се појавио мали одред војника,
предвођен официром који се заустави на неко-
лико корака од непомичне, скривене Кенобијеве
прилике.
— Обезбедите ову просторију док не буде дат
знак за свршетак узбуне.
Када су војници почели да се размештају, Ке-
ноби неста у тами.

2.

Чубака је гунђао и стењао, док је уз Лукову

и Солову помоћ с напором покушавао да своје
масивно тело провуче кроз уски отвор. Пошто су
се извукли, Лук се обазре да погледа где се на-
лазе.
На поду ходника у који су избили лежао је
дебео слој прашине, што је по свој прилици зна-
чило да нико у њему није боравио још откад је
станица била саграђена. Вероватно је то био неки
од помоћних ходника за оправку инсталација. Лук
није имао ни најмањег појма где се налазе.
Нешто снажно лупи у зид иза њих и Лук
довикну осталима да обрате пажњу, када се из
отвора за њима појави дугачак, слузави пипак и
поче да готово радосно млати по ходнику. Соло
упери свој пиштољ на пипак, док је Лиа покуша-
вала да умакне поред напола парализованог Чу-
баке.

244
 — Нека ми неко уклони с пута овај космати
покретни тепих! Одједном је угледала шта Соло
намерава. Не, чекајте! Чуће нас!
Не обазирући се на њен узвик, Соло опали
у отвор. Прасак енергетског пиштоља изазва доле
у просторији потпуну грмљавину, као да се зидо-
ви руше под лавином, покопавајући под собом и
само чудовиште.
Вишеструко појачана ускошћу ходника, бука
настави да се ваља и одјекује још дуго времена
потом. Лук презриво одмахну главом, схватајући
да неко ко, попут Сола, говори најпре пиштољем,
не поступа увек најразборитије. Све до тог тре-
нутка држао је Корелијанца за вештијег и памет-
нијег од себе, али овај бесмислени хитац учини
да се, у Луковом духу, избрише сва разлика из-
међу њих двојице.
Ипак, принцезина реакција изненадила га је
чак и више него Солова.
— Знате, рече она гледајући Сола, не знам
одакле сте се створили, али сам вам на свему ве-
ома захвална.
Затим, као да се црисећа, упути кратак по-
глед према Луку, додајући:
— Обојици.
Поново се окренула Солу.
— Али, од сада ћете радити само оно што
вам ја будем рекла.
Соло се заблену у њу, заборавивши чак и да
се подрутљиво насмеши.
— Чекајте, Ваша светлости, успео је најзад
да промуца, да се нешто одмах договоримо. Ја
примам наређења само од једне особе: од себе
самог.
— Онда је право чудо да сте још живи, од-
реза она глатко. Бацивши брз поглед низ ходник,

245
одлучно се окрену и крете супротним правцем, уз
ходник.
Соло погледа Лука, заусти да ненгго каже,
оклеваше за тренутак а онда једноставно заврте
главом.
— Никаква награда није вредна овога. Не
знам постоји ли икакав новац у целој галаксији
којим би се могао платити посао који човек има
с њом... Хеј, спорије мало!
Лиа је управо замицала иза једне окуке у ход-
нику, и они хитро потрчаше да је сустигну.

3.
Неколицина војника који су се мотали око
улаза у погонски део станице, више су се бавили
разговором о необичном метежу у затворском
блоку него што су обраћали пажњу на обављање
евоје садашње досадне дужности. Толико су били
утонули у нагађања о разлозима гужве, да су
пропустили да уоче једну утварну прилику непо-
средно иза својих леђа. Прилика се нечујно
померала из сенке у сенку, попут ласице у
ноћном лову, нагло се заустављајући кад би се
неки од војника случајно окренуо у њеном прав-
цу, настављајући затим да се креће као да лебди
ваздухом.
Неколико тренутака касније један од војника
претрну под својим оклопом, попгго му се учи-
нило да је у близини улаза у главни ходник уочио
неки покрет. Тамо није било ничег, осим нечег
непојамног што је на авет налик Кеноби био ос-
тавио за собом Дубоко узнемирен, али и из разум-
љивих разлога неспреман да помене оно што му
се беше привидело, војник се врати прозаичном
разговору својих другова.

246
 5.

Неко је на крају ипак открио двојиду оне-

свешћених стражара, сапетих у складидшној прос-
торији на заробљеном теретњаку. Нису долазили
свести упркос свим напорима да их поврате у
живот.
Под надзором неколицине свадљиво располо-
жених официра, војници понесоше двојицу сво-
јих другова, с којих је био скинут оклоп, у
најближе амбулантно одељење. Том приликом
прођоше поред два створења скривена иза малог
удубљења за оправке. Трипио и Арту остадоше
неопажени, упркос томе што су се још налазили
у непосредној близини хангара.
Чим су се војници удаљили, Арту настави да
скида неки поклопац и одмах потом журно увуче
један од својих сензора у отвор налик на џеп.
Лампице одмах почеше да бесно поигравају на ње-
говом лицу, и дим покуља из неколико шавова на
телу маленог робота. Упаничени Трипио једва
успе да ослободи сензорску руку свог пријатеља.
Истога часа дима нестаде, а и побеснеле лам-
пице примирише се. Арту испусти неколико ма-
лаксалих звукова, успешно дочаравајући изглед
људског створења које је посегло за чашом пле-
менитог вина и уместо ње испило нешто потпуно
супротно.
— Па, други пут пази где трпаш своје сен-
зоре, прекоревао је Трипио свог компањона. Мо-
гао си сав изгорети. Трипио завири у отвор. Ово
је енергетски извор, глупане, а не складиште ин-
формација.
Арту немоћно звизну, жалостиво се извиња-
вајући. Затим обојица кренуше у потрагу за но-
вим компјутером.

247
 5.

Лук, Соло, Чубака и принцеза коначно сти-

гоше до дна једног празног ходника. Ходник се
завршавао великим прозором који је гледао на
хангар, где се њиховом жудном погледу јасно
указа Хиљадугодишњи соко.
Извлачећи поново свој комуникатор и освр-
ћући се око себе са појачаном нервозом, Лук
позва:
— Трипио . . . Да ли ме чујеш?
После краће странке, пуне напетости, зачу се
одговор:
— Да, господине. Морали смо да се склонимо
с места на коме сте нас оставили.
— Јесте ли сада у безбедности?
— За сада јесмо, мада нисам сигуран да ћу
дочекати дубоку старост. Налазимо се у главном
хангару, преко пута нашег брода.
Лук изненађено погледа кроз прозор.
— Не могу да вас видим. Мора бити да сте
управо испод нас. Останите где сте. Придружи-
ћемо вам се чим будемо могли. Искључио је ко-
муникатор, насмешивши се Трипиовој примедби о
,дубокој старости'. Високи робот понекад је де-
ловао људскије и од самих људи.
— Питам се да ли је стари успео да искључи
вучни зрак, мрмљао је Соло, док је посматрао
призор испод себе. Десетак војника улазило је и
излазило из летелице.
— Повратак на брод биће исто толико „лак"
као и лет кроз пет пламених прстенова Форнакса.
Лиа Органа се изненађено окрену и упути дуг
поглед према Солу.
— Зар сте на овој олупини стигли овамо?
Храбрији сте него што сам мислила.

248
 Истовремено похваљен и повређен, Соло није
био сигуран како да реагује. Задовољио се само
тиме да јој упути изазивачки поглед, а затим кре-
нуше назад ходником, са Чубаком који је штитио
одступницу.
Избијајући иза једног угла, Лук, Хан и прин-
цеза нагло се зауставише — баш као и група од
двадесетак војника, која им беше ишла усусрет.
Реагујући инстинктивно — што ће рећи, не мис-
лећи — Соло извуче пиштољ и јурну на војнике,
урличући из пуна грла на неколико језика.
Запрепашћени савршено неочекиваним напа-
дом и погрешно закључујући да њихов нападач
зна шта чини, војници почеше да одступају. Не-
колико громогласних пуцњева из Корелијанчевог
пиштоља означили су почетак свеопште панике.
Пошто им борбени распоред би поремећен, војни-
ци се препустише инстинкту, и почеше да беже
низ ходник.
Опијен својим успехом, Корелијанац је нас-
тавио да их прогони, добацујући Луку преко ра-
мена:
— Пребаците се на брод! Ја ћу се побринути
за ове!
— Јеси ли сишао с ума? дрекну Лук на њега.
Куда си то наумио?
Али Соло је већ био замакао иза једног угла
у дубини ходника и није га чуо. Мада, и да га је
чуо, то једва да би ишта изменило. Узнемирен
нестанком свог партнера, Чубака ипусти урлик
налик на грмљавину и јурну за њим. Лук и Лиа
одједном се нађоше потпуно сами у пустом ход-
нику.
— Можда сам била одвећ груба према вашем
пријатељу, признаде она после малог оклевања.
Храбрости му заиста не недостаје.

249
 — Не недостаје му смисла за прављење глу-
пости, оштро одврати побеснели Лук. Не знам
какво би нам добро могла донети његова смрт.
Пригушено завијање сирена допрло је са па-
лубе испод и иза њих.
— Ево вам резултата, зарежа Лук презриво.
Хајде, кренимо.
Пошли су заједно, да потраже пут којим би
се спустили на нижу палубу, до хангара.

6.

Соло је био наставио да растерује чопор вој-

ника, који нису пружили никакав отпор, јурећи
пуном брзином низ дугачки ходник, уклањајући
и витлајући својим пиштољем. С времена на вре-
ме испалио би по који хитац, који је имао више
психолошку него борбену вредност.
Више од половине војника већ се беше рас-
пршило по споредним пролазима и помоћним ход-
ницима. Десетак војника, које је Соло настављао
да прогони, бежало је главачке пред њим, узвра-
ћајући ватром малодушно и само повремено. Вој-
ницима се онда, изненада, испречи ћорсокак, што
их принуди да се окрену лицем према својим го-
ниоцима.
Видевши да су војници стали, Соло такође
успори, а затим се постепено сасвим заустави. Ко-
релијанац и империјални војници за тренутак су
се немо посматрали. Али погледе војника није на
себе привлачио само Соло; зурили су мимо њега,
очекујући да угледају и друге.
Солу тек тада паде на ум да је овде сасвим
сам, а иста мисао изгледа да је истовремено по-
чела да допире до свести војника са којим је био
суочен. Збуњеност зачас уступи место бесу. У ру-

250
кама војника створише се пушке и пиштољи. Соло
одступи неколико корачаји, испали један хитац а
затим се окрену и нагне да бежи колико год га
ноге носе.
Док је бректао ходником, Чубака је чуо звиж-
дуке и експлозије енергетског оружја. Ипак, било
је нечег чудног у вези с тим пуцшевима: звучали
су као да се приближавају, уместо да се удаљују.
Предомишљао се шта да учини, када иза јед-
ног угла излете Соло и скоро га обори. Угледавши
војнике који су се сада претворили у гониоце, он
одлучи да постављање питаша одложи за неки
мање збркан тренутак. Окрену се и сам потрча
за Солом уз ходник.

7.
Лук зграби принцезу и угура је у једно уду-
бл>ење у зиду. Управо се спремала да љутито реа-
гује на његов нимало нежан поступак, али је бат
војничких чизама нагна да се хитро повуче у
таму заклона.
Одред војника пројурио је покрај ших, журно
се одазивајући на алармни сигнал који је настав-
љао да одјекује ходником. Лук за тренутак про-
вири напоље, покушавајући да дође до даха.
— Наша једина нада да се докопамо брода
јесте да му приђемо с друге стране хангара. Сада
већ сигурно знају да овде има некога. Кренуо је
назад низ ходник, давши јој знак да га следи.
Двојица стражара појавише се далеко у дну
ходника, застадоше, а затим уперише оружје у
њих. Лук и Лиа се окренуше и нагнуше да беже
назад. У истом часу, иза окуке испред њих појави
се већа група војника и крену у потеру према
њима.

251
 Одсечени и спреда и отпозади, Лиа и Лук по-
чеше махнито да траже излаз. Тада Лиа угледа
неки пролаз и показа га Луку.
Лук опали на најближег гониоца и потрча за
Лиом у узан пролаз. Био је то мали тунел за оп-
равке. У скученом простору маленог ходника, гла-
сови потере звучали су заглушујуће. Али, зауз-
врат, бар је онемогућавао да већи број гонилаца
отвори концентрисану ватру на бегунце.
Испред њих се указаше нека масивна врата.
Светлост иза њих била је нешто пригушенија, и
Лукове наде порастоше. Уколико би, бар за неко-
лико тренутака, успели да забраве врата, можда
би имали довољно времена да се изгубе некуда, и
да сасвим измакну из вида својим садашњим про-
гонитељима.
Али врата остадоше отворена, не показујући
никакве знаке аутоматског затварања. Лук управо
хтеде да радосно узвикне, кад му изненада тле
ишчезе пред самим носом. Готово висећи над ам-
бисом, једва је некако успео да одржи равнотежу
и да се домогне уске стазе с друге стране, праћен
Лиом која га муну, налетивши нехотице с леђа
на њега.
Уска стаза представљала је у ствари неки па-
трљак избочен над безданом празнином. Хладњи-
кава струја ваздушна миловала је Луково лице,
док је разгледао зидове што су се успињали до
несагледивих висина и тонули у неизмерљиве ду-
бине под њима. Ово место служило је за провет-
равање и освежавање атмосфере на станици.
Лук је у овом тренутку био одвећ престрашен
и забринут да би свој бес искаљивао на принцези,
која малочас умало да га није послала преко иви-
це у понор. Поврх свега, нове опасности заокуп-
љале су његову пажњу. Енергетски зрак раздро-

252
био је зид изнад њихових глава, шаљући парчад
на све стране.
— Мислим да смо скренули на погрешном
месту, промрмља Лук, узвраћајући ватру на вој-
нике који су им се приближавали, док су одблесци
његових зрна осветљавали узан пролаз иза њих.
Нека отворена врата указаше се на другој
страни понора. Могла су, међутим, исто тако, бити
и читаву светлосну годину далеко. Претражујући
по повратку, Лиа је открила прекидач и хитро га
окренула. Врата иза њих затворише се уз тресак.
Ако ништа друго, то је бар препречило пут ватри
војника који су се брзо приближавали. Али то је,
истовремено, оставило двоје бегунада у стању не-
поуздане равнотеже, на маленој избочини једва
квадратни метар великој. А уколико би се остатак
испуста на коме су стајали изненада повукао на-
траг у зид, било је извесно да би од утробе звез-
дане станице видели много више но што би икада
пожелели.
Дајући принцези знак да се помери устрану
што више може, Лук заклони очи и опали из
пиштоља у контролни механизам за покретање
врата. Кратак млаз енергије слепио је врата, тако
да их с друге стране више готово није било мо-
гуће отворити. Затим сву своју пажњу усмери на
бездан који им је пречио пут до отвора на супрот-
ној страни. Врата тамо су их изазовно мамила —
мали жућкасти правоугаоник који је значио сло-
боду.
Само је лако треперење ваздушне струје која
је допирала одоздо пратила Лукове речи:
— Ова врата имају властито заштитно поље,
али их ипак неће моћи дуго да задрже.
— Морамо се некако пребацити на другу стра-
ну, сложи се Лиа, поново опипавајући метал којим

253
су сада заварена врата била опточена. Морамо про-
наћи механизам који ће ову избочину покренути
и претворити је у мост до супротног зида.
Неко време очајничко претраживаше не до-
несе никакав резултат, кад се злокобно шиштање
и пуцкетање зачу с друге стране врата која Лук
беше заварио хицем из свог пиштоља. Малени
бели кружић појави се у средишту масивних
врата, настављајући да се шири, димећи се.
— Пробијају се, прогунђа Лук.
Принцеза се окрену, пажљиво загледајући
преко понора.
— Мора бити да постоји мостић, али са уп-
рављачким механизмом само на оној страни.
Подижући руку према плочи на којој се по
свој прилици налазио — на жалост, недохватљиви
— контролни механизам, Лук успут закачи нешго
што му је стајало за појасом. Поглед му паде на
предмет који је ту стајао окачен — и у његовом
мозгу роди идеју која се граничила са лудошћу.
Био је то конопац чврсто сложен у малене
кругове, наизглед танак и слабашан. Али, пред-
стављао је део редовне војничке опреме, и лахо
би могао поднети чак и Чубакину тежину. Било
је извесно да би одржао и Лиу и њега заједно.
Откачињући конопац са појаса, Лук одмери ње-
гову дужину, испитујући може ли премостити
ширину провалије. Конопца је било више него
довољно.
— Шта је то сад? упита принцеза радознало.
Лук ништа не одговори. Скинуо је малу али
тешку енергетску кутију што је висила о једном
ремену на оклопу и веза за њу један крај конопца.
Уверивши се да је чвор довољно чврст, стаде што
се ближе усуђивао уз ивицу избочине.
Вртећи у све бржим круговима крај конопца

254
за који је била привезана енергетска кутија, он
га у широком луку хитну преко понора. Кутија
удари у неки ваљкает вод на другој страни, а за-
тим склизну надоле. С изнуђеном стрпљивошћу
Лук извуче конопац и припреми се за други по-
кушај.
Још једном конопац се заврте у све већим
круговима, и још једном полете преко амбиса. Мо-
гао је осетити како топлота иза шегових леђа
расте, шоплота истопљеног метала на вратима.
Овог пута тешка кутија на крају конопца за-
качи се за једну избочену цев, обмота се неколико
пута око ше и склизну у провалију, остајући да
слободно виси. Нагишући се унапред, Лук неко-
лико пута тргну конопцем, као да властитом сна-
гом одмерава шегову издржљивост. Конопац се
сјајно држао.
Обавијајући други крај конопца неколико пу-
та себи око појаса и прихватајући га десном ру-
ком, он другом руком дохвати принцезу и привуче
је себи. Врата иза ших била су сада сва усијана,
и растопљени метал сливао се са шених ивица.
Нешто топло и пријатно додирну Лукове усне,
електришући сваки нерв у шеговом телу. Он за-
препашћено погледа наниже у принцезу, док су
му усне још гореле од пољупца.
— За срећу, промрмља она, пропративши
своје речи лаким, готово збушеним осмехом, и
склапајући руке око шеговог врата. Биће нам ите-
како потребна.
Стиснувши што је могао јаче конопац својом
десном руком, Лук га нешто даље зграби и левом,
дубоко удахну ваздух и отисну се у празнину.
Ако је погрешно прорачунао степен лука који је
требало да их доведе до врата на супротној стра-
ни, или би их промашили или ударили у метални

255
зид по страни или испод отвора. А у том случају,
помисли Лук, тешко да би се могао одржати под
властитом и принцезином тежином, висећи о ко-
нопцу.
Скок од кога застаје и сам дах трајао је краће
но и сама помисао на њега, и Лук се нашао на
другој страни, пузајући на коленима на чврстом
тлу као да жели да провери да је у безбедности.
Лиа га пусти из загрљаја са задивљујућом спрет-
ношћу. Откотрљала се напред и кроз отворена
врата, грациозно се усправљајући док се Лук бо-
рио да се ослободи конопца.
Удаљени мрмор пређе најпре у гласно шиш-
тање, а затим у тресак, када врата на супротној
страни најзад попустише. Пала су унутра и склиз-
нула у дубину. Уколико су и стигла до дна, Лук
то није чуо.
Неколико зрна зарише се у оближњи део
зида. Лук извуче пиштољ и узврати ватром на
непрецизне војнике, док га је Лиа вукла за собом
даље, у дубину пролаза.
Пошто се нађоше с друге стране врата, он
окрену прекидач и врата се за њима чврсто скло-
пише. Неколико следећих минута, у најмању
руку, неће морати да брину да ли ће им неко пу-
цати у леђа. С друге стране, међутим, Лук није
имао ни најмањег појма где се налазе. Питао се,
истовремено, нгга ли се могло догодити са Ханом
и Чубаком.

8.

Соло и његов другар успели су за то време

да се отресу једног дела својих гонилаца. Али, из-
гледало је као да се — кад год би се ослободили
неколицине војника — гомила других појављује

256
да заузме њихово место. Није било никакве сум-
ње: њихово присуство беше разглашено на све
стране.
Испред њих, неколико врата са властитим
заштитним пољем почело је да се затвара.
— Пожури, Чуи! повика Соло.
Чубака само нешто прогунђа, дахћући као пре-
напрегнута машина. Упркос својој огромној снази,
Вуки је тешко подносио дуготрајно брзо трчање.
Само су му његови дугачки скокови досад омогу-
ћавали да не заостане за гипким Корелијанцем.
Прамен са Чубакиног крзна остаде у једним вра-
тима, али су ипак обојица успели да шмугну у -
нутра часак пре но што се пет држача с треском
спустише.
— Ово би требало да их мало задржи, куку-
рикну Соло одушевљено. Вуки поново нешто про-
мумла, али је његов партнер сав зрачио самоуве-
реношћу. Сигуран сам да одавде могу да пронађем
брод; један Корелијанац неће се никад тек тако
изгубити.
Поново се зачу гунђање, овог пута са приме-
сом оптужбе. Соло слешу раменима.
— Токнепил се не рачуна; он није био Коре-
лијанац. Поред тога, био сам и пијан.

9.
Бен Кеноби зарони у сенке уског пролаза,
поставши готово део металних зидова, у тренутку
када једна већа група војника журно прође по-
крај њега. Заставши неколико тренутака да се
увери како су сви прошли, он провери ходник
испред себе пре но што се упути њиме. Али му је
притом промакла тамна силуета која за тренутак
заклони светлост далеко иза његових леђа.

257
 10.

Кеноби је измицао патролама, једној за дру-

гом, лагано се пробијајући према узлетипггу где
се налази њихов теретњак. Још само два зави-
јутка и наћи ће се код хангара. А шта ће тада учи-
нити, зависило је од тога колико је неупадљив
шегов подухват био.
Тај млади Лук, пустоловни Корелијанац и
његов другар, и она два робота, помисли Кеноби,
мора бити да су се за ово време бавили нечим
знатно узбудљивијим него пгго је поподневна
дремка, судећи, барем, по свом овом метежу на
који је наилазио по повратку из одаје са централ-
ним компјутером. Тешко је могуће да су сви ови
војници јурцали около баш за шим!
Али, постојало је још нешто што га је збу-
њивало, нешто што се односило на неког важног,
одбеглог заробљеника, о чему је чуо како војници
у пролазу разговарају. Та је загонетка остала не-
објашњена само дотле док је није повезао са не-
мирним природама Лука и Хана Сола. Мора бити
да су ших двојица некако у то били умешани.
Бен у том тренутку осети наговепггај нечега
тачно испред себе, и опрезно успори корак. Било
је нешто присно, напола заборављен ментални
трептај чије порекло није могао тачно да одреди.
Тада нека прилика иступи испред шега, пре-
пречујући му пролаз до хангара, удаљеног сада
једва неколико метара. Силуета и стас тог ство-
реша окончаше збушеност коју у магновешу беше
осетио. Малопређашши трептај који га беше про-
жео потицао је из зреле снаге ума бића које је
стајало пред шим. Кенобијева рука спонтано се
маши за појас, где се налазила неактивирана свет-
лосна сабља.

258
 — Дуго сам чекао на вас, Оби-ван Кеноби,
рече Дарт Ведер скоро церемонијално. Најзад смо
се поново срели. Круг се затворио.
Кеноби је могао да осети призвук задовољ-
ства испод застрашујуће маске.
— Присуство нечега што сам недавно осетио,
могли сте само ви.
Кеноби је посматрао огромну прилику која
му је била пресекла одступницу и климао главом.
Одавао је више утисак радозналости него ува-
жавања.
— Морате још много да учите.
— Некад сте били мој учитељ, признао је
Вадер, и од вас сам много научио. Али, време
учен>а је одавно прошло, и ја сам у међувремену
постигао врхунац.
Логично мишљење, које је код његовог бри-
љантног ученика увек представљало карику која
недостаје, било је и сада одсутно, као и раније.
Кеноби је знао да није било места убеђивању. Из-
влачећи своју сабљу, заузео је став ратника
спремног за бој, покретом који је одавао лакоћу и
елеганцију балетског играча.
Са знатно мање елеганције, и Вадер заузе
сличан положај. Неколико тренутака протекло је
у немој тишини, док су двојица бораца нетремице
посматрала један другог, као да чекају неки само
њима знан знак, који само што не беше дат.
Кеноби жмирну, затим заврте главом, поку-
шавајући да избистри вид јер му очи изненада
почеше да сузе. Зној му ороси чело, и он поново
затрепта.
— Ваше снаге су слабе, добаци му Вадер без-
бојним гласом. Старче, није требало да се враћате.
То ће ваш крај учинити много мање спокојним но
што сте стварно желели.

259
 — Ти осећаш само део Моћи, Дарте, промрм-
ља Кеноби, самоувереним гласом човека за кога
смрт представља нешто исто обично као што је
спавање, или вођење љубави, или додир свеће.
Као и увек, стварност Моћи осећаш таман оно-
лико колико и прибор за јело осећа укус хране.
Хитром кретњом, невероватно брзом за не-
ког у тим годинама, Кеноби насрну на горостасну
фигуру. Вадер одби бод готово истом брзином, уз-
враћајући одмах ударац којем је Кеноби једва
парирао. Још један судар и Кеноби поново уз-
врати ударац, искористивши истовремено прилику
да задобије џиновску прилику Тамног Витеза.
Наставили су да измењују ударце, али се
хангар сада налазио старцу за леђима. Његова и
Вадерова сабља се у једном тренутку заплетоше,
при чему узајамно дејство енергетских поља
изазва жестоко варничење и снажан блесак свет-
лости. Пригушено зујање допирало је из енергет-
ских снабдевача у дршкама, док је свака од две
сабље настојала да однесе превагу над другом.

11.
Трипио провири, посматрајући улаз у хангар
и брижно пребројавајући војнике који су тума-
рали око напуштеног теретњака.
— Где ли само? Ох!
Хитро се повуче натраг у заклон, опазивши
да један од стражара гледа у његовом правцу.
Затим поново извири, много обазривије, и овог
пута његов труд би награђен. Угледао је Хана
Сола и Чубака како се егискају уза зид тунела
који је водио у хангар са супротне стране.
Број стражара смео је Сола. Он промрмља.
— Зар нисмо управо отишли са забаве?

260
 Чубака зарежа, и обојица се брзо окренуше.
Видећи Лука и принцезу, опустише се и истовре-
мено спустише оружје.
— Шта вас је то задржало? боцну их Соло,
али без имало шаљивости у гласу.
— Налетели смо, објасни Лиа настојећи да
дође до даха, на неке старе пријатеље.
Лук је загледао летелицу.
— Да ли је брод у реду?
— Изгледа да јесте, добаци Соло. Немам ути-
сак да су нешто уклонили, или да су чачкали по
машинама. Проблем ће бити доћи до брода.
Лиа изненада показа на један од тунела на
супротној страни.
— Гледајте!
Осветљени блеском који је настајао приликом
додира енергетских поља, Бен Кеноби и Дарт
Вадер полако су се приближавали улазу у хангар.
Борба одмах привуче пажњу сенаторских прати-
лаца. И сви стражари померише се напред, како
би имали увид у титански бој.
— Сад нам је прилика, добаци Соло и потрча.
Свих седам војника, који су стражарили
поред теретњака, распршише се и похиташе у по-
моћ Тамном Витезу. Трипио једва стиже да клиз-
не у заклон, кад су пројурили поред њега. Погле-
давши дубље у заклон, он викну свом другару:
— Откачињи се Арту! Крећемо.
Чим је Арту извукао своју сензорску руку из
компјутерске кутије, два робота почеше се лагано
шуњати према отвореном простору.
Кеноби беше чуо бат корака који су се при-
ближавали, и уграби прилику да се осврне уна-
зад према хангару. Одред војника са оружјем упе-
реним у њега јасно му је говорио да се нашао у
замци.

261
 Вадер сместа покуша да искористи тренутну
предност, док је старчева пажња била на другој
страни, и брзо диже своју сабљу и стреловито је
спусти. Кеноби ипак некако успе да скрене уда-
рац, парирајући и правећи пун круг око свог про-
тивника.
— Вештине вам и даље не недостаје, али вас
снага напушта. Припремите се за сусрет са Моћи,
Оби-ван.
Кеноби одмери растојање између себе и вој-
ника, које се све више смањивало, а затим упути
Вадеру сажаљив поглед.
— Ово је битка коју не можеш добити, Ва-
дере. Ти си без сумње сазрео откако си био мој
ученик, али сам и ја у међувремену развио своје
моћи. Ако моја оштрица пронађе свој циљ, ти ћеш
престати да постојиш. Али, уколико теби пође за
руком да ме прободеш, ја ћу само постати још
моћнији. Запамти моје речи.
— Твоје филозофирање више ме не збуњује,
старче, зарежа Вадер презриво. Сада сам ти над-
моћан.
Он поново насрну, као да ће ударити, али
онда измахну сабљом и пусти је у кратком луку.
Сабља погоди циљ и пресече старца на две поло-
вине. Само је кратки блесак пропратио тренутак
када је, преполовљен, Кенобијев огртач пао на
земљу.
Али Бена Кенобија не беше у њему. Забринут
да посреди није нека превара, Вадер је својом
сабљом чепркао по остацима огртача. Од старца
није било ни трага ни гласа. Нестао је потпуно,
као да никада није ни постојао.
Стражари успорише и лагано се прикључише
Вадеру, загледајући место на коме је пре неко-
лико тренутака стајао Бен Кеноби. Неколицина

262
је тихо мрморила, и чак ни само присуство госпо-
дара од Сита није их могло спречити да не осете
малу зебњу.

12.
У тренутку кад су се стражари окренули и
похитали према тунелу где се водио бој, Соло и
остали пожурише према броду — а онда Лук виде
како Кеноби бива пресечен надвоје.
— Бене, крикну он, и поче махнито пуцати
на војнике. Соло опсова, али застаде и поче
пуцати заједно е Луком.
Једно од енергетских зрна погоди безбедно-
сне уређаје на вратима тунела. Механизам екс-
плодира, и тешка врата се нагло спустише. И стра-
жари и Вадер на време одскочише — стражари
остадоше с ове стране хангара, а Вадер с друге.
Соло се окрену и појури према улазу у брод,
али застаде видећи да се устремио на стражаре.
— Касно је! викну Лиа за њим. Сада је све
готово.
— Не! Лук је напола викао, напола ридао.
Присни, па ипак некако измењени глас за-
звони му изненада у упшма — Бенов глас.
— Л у к . . . послушај! било је све што је рекао.
Обезнађен, Лук се окрену покушавајући да
утврди одакле долази глас. Али је једино угледао
Лиу како га позива, док је журно одмицала рам-
пом за Трипиом и Артуом.
-— Долази! Немамо много времена.
Оклевајући, док му је мозак и даље био зао-
купљен тим непостојећим гласом (ипак, да ли
непостојећим?) збуњени Лук нанишани и обори
неколицину вој.ника пре но што се и он окрену и
повуче у брод.

264
 XI
ПОБУЊЕНИЦИ
 1.
Ошамућен, Лук се дотетурао до прочеља
брода. Једва да је био свестан енергетских хитаца
који су, не могавши да пробију заштитни појас
брода, беспомоћно експлодирали напољу. Влас-
тита безбедност није сада била нешто о чему би
много бринуо. Замагљених очију посматрао је
како Чубака и Соло подешавају инструменте.
— Надам се да је старини пошло за руком да
искључи онај вучни зрак, говорио је Соло, јер ће
у супротном ово бити веома кратак лет.
Не осврћући се на њега, Лук се врати у глав-
ну просторију и сручи се у своје седиште, скри-
вајући главу међу руке. Лиа Органа га је неко
време ћутке посматрала, а затим скиде свој огр-
тач. Приближивши се Луку, нежно му га обави
око рамена.
— Није било ничега што си могао да урадиш,
прошапута она тешећи га. Све је било готово у
магновењу.
— Не могу да поверујем да га више нема, од-
говори Лук, гласом који једва да је личио на
шапат. Не могу.

267
 Соло помери ручицу, нервозно гледајући ие-
пред себе. Али огромна врата узлетишта била су
конструисана тако да аутоматски реагују само на
наилазак неког брода. Безбедносни механизам
није реаговао на шихово бекство, и брод кроз от-
ворена врата брзо склизну напоље у свемир.
— Ништа, одахну Соло, разгледајући инстру-
менте са видљивим блаженством. Ништа се не
осећа. Стари је успео, нема сумше.
Чубака је нешто промрмљао, и пилотова паж-
ша скрену на друге инструменте.
— У праву си, Чуи. За тренутак сам забора-
вио да имају и друга средства да нас убеде да се
вратимо. Док се осмехивао, зуби му одлучно блес-
нуше. Но, то ће им поћи за руком једино ако нас
раставе на саставне делове. Преузми команде.
Извукавши се брзо из свог седишта, он по-
хита из пилотске кабине.
— Дођи са мном, дечко! викну он Луку ула-
зећи у главну просторију брода. Још се нисмо из-
вукли из свега овога.
Лук не одговори, нити се помери, док ее Лиа
бесно окрену Солу:
— Оставите га на миру! Зар не видите ко-
лико му је стари значио?
Једна експлозија потресе брод, и готово баци
Сола на под.
— Па шта? Стари се жртвовао да би нам пру-
жио прилику за бекство. Не желиш сада да од-
бациш шегову жртву, зар не, Лук? Желиш ли да
Кенобијева жртва остане узалудна?
Лук подиже главу и погледа Корелијанца
одсутним очима. Не, не баш сасвим одсутним. ..
Нешто веома старо и непријатно, слепо се одблес-
кивало дубоко у шима. Лук без речи устаде, од-
баци огртач и пође за Солом.

268
 Осмехујући му се охрабрујуће, Соло му ру-
ком показа на узан ходник. Лук погледа у озна-
ченом правцу, туробно се насмеши и пожури низ
ходник, док се Соло поче спуштати ходником који
је водио у супротном правцу.
Лук се ускоро нађе у великом ротирајућем
мехуру који је вирио из једног бочног зида брода.
Једна дутачка цев претећег изгледа, чија је сврха
била лако препознатљива, беше учвршћена у те-
мену провидне куполе. Лук се емести на седингге
и поче брзо разгледати контролне уређаје. Ево ак-
тиватора, ево обарача . . . Пуцао је из оваквог о-
ружја хиљадама пута раније — у својим сновима.
Изнад шега, Чубака и Лиа претраживали су
снољни простор погледом, тражећи на низу екра-
на пред собом ловце за које су очекивали да ће
поћи за њима. Чубака изненада промумла нешто
дубоко из грла, показујући низ блештавих шта-
пића који се указаше на екрану. Док је Чубака
укључивао додатне контролне уређаје, Лиа уз-
викну:
— Ево их, долазе!
Звездама осуто небо вртеле се око Лука, док
му се један империјални Таи-ловац нагло приб-
лижавао, а затим пројурио изнад њега и нестао
у даљини. У својој маленој кабини, пилот ловца
намршти се видевши да ова тобожња олупина из-
ванредно вешто маневрише. Подешавајући свој
управљачки механизам, ловац нагло полете увис
у оштром луку, који је требало да га доведе у
путању пресретања са бродом који је брзо од-
мицао.
Соло опали на другог ловца, и овај скоро
здроби свој мотор у покушају да се нагло успне,
како би избегао разорну енергетску муњу. Тај
брзи маневар доведе га на другу страну брода.

269
Иако га је рефлектор за тренутак заслепио, Лук
сместа отвори ватру.
Чубака је погледао час на контролну таблу,
час на екрану на осматрачници, док се Лиа упи-
њала да разазна нападаче од блиставих тачкица
удаљених звезда.
Два ловца суновратише се истовремено на те-
ретњак, чија је путања сада била налик на спи-
ралу, покушавајући да обједине дејство свог
оружја на изненађујуће покретљиву летелицу.
Соло опали на ловце који су пикирали, а тренутак
касније опали и Лук. Оба ловца у пролазу такође
отворише ватру, а онда минуше поред брода.
— Сувише су брзи, викну Лук у комуникатор.
Други хитац непријатеља погоди брод с пред-
ње стране, и заштитни енергетски појас једва успе
да ублажи његову јачину. Пилотска кабина жес-
токо се потресе, а контролни уређаји застењаше
у знак протеста због огромне количине енергије
којом су били принуђени да компензују удар.
Чубака нешто промумла у правцу Лие, а она
му благо одговори, као да је потпуно разумела
његове речи.
Још један ловац отвори усредсређену ватру
на брод, само овог пута хитац проби заштитни по-
јас и зари се постранце у брод. Иако делимично
обуздан снагом заштитног поља, хитац је ипак
располагао са довољно снаге да разнесе једну
контролну таблу у главној одаји, шаљући крхо-
тине и дим на све стране. Арту Диту тупоглаво
крену према том минијатурном паклу, док се брод
дивље тетурао, одгурнувпш притом мање стабил-
ног Трипија у сандук пун резервних делова.
Алармна сигнална лампица у пилотској ка-
бини поче жестоко да трепће. Чубака нешто про-
мрмља пут Лие, која га је брижно посматрала

270
очевидно желећи да располаже даром за брбљи-
вост једног Вукија.
Један од ловаца поново се суноврати према
оштећеном теретњаку, дошавши притом право
под Луков нишан. Лагано мичући уснама, Лук
опали. Невероватно покретљиви ловац намах иш-
чезе изван његовог видног поља, али кад је зашао
с друге стране брода дође под Солов удар, који,
одмах поче бесомучно ггуцати. Ловац експлодира
у магновешу, расипајући се у блиставу куглу свих
боја, док су парчићи усијаног метала летели праз-
ним простором на све стране.
Соло се окрену и победнички махну Луку ру-
ком, а овај му радосно узврати поздрав. Затим се
брзо вратише својим нишанима, јер се у том тре-
нутку још један ловац беше устремио на кров
брода, гађајући његову антену.
У средишту главне одаје, пламени језици бес-
нели су око једног ваљкастог цилиндра. Фини
бели прах одједном поче у млазевима тећи из Ар-
туове главе. Где је прах долазио у додир с ватром,
она се одмах повлачила.
Лук покуша да се прибере, још чвршће засе-
дајући за оружје. Готово несвестан онога што
чини, пуцао је на једног империјалног ловца који
је узмицао. Жмирнувши кратко, утледао је пла-
мене остатке непријатељске летелице који су са-
чињавали савршену огњену куглу тамо напољу.
Сада се он окрену и упути Корелијанцу осмех пун
тријумфа.
У пилотској кабини, Лиа је пажљиво проуча-
вала податке које је избацивао компјутер, претра-
жујући истовремено небо не би ли угледала још
неки непријатељски апарат. Затим управи глас
према укљученом комуникатору.
— Видим још двојицу тамо напољу. Изгледа

271
да смо изгубили бочне мониторе и заштитни појас
на десној страни.
— Не брините се, одговори јој Соло, са исто
толико наде у глаеу колико и самоуверености, из-
држаћемо. Он упути зидовима брода молећив по-
глед. Чујеш ли ме, стари? Издржаћеш, је ли? Чуи,
покушај да их изманевришеш према нашој страни.
Ако...
Био је принуђен да застане усред реченице,
јер се још један империјални ловац беше створио
ниоткуда, док је из шега управо излазила енер-
гетска муша уемерена према Солу. Друти ловац
приђе броду с друге стране, и Лук одмах поче
бесомучно да пуца, не марећи за снажну енергет-
ску мушу коју нападач испали према шему. У
последшем часу, пре но што му се ловац измакао
изван дохвата, Лук помери нишан, бесомучно по-
влачећи окидач. Империјални ловац претвори се
у облак фосфоресцентне прашине, који се брзо
ширио. Преостали ловац као да је за тренутак
размишљао над остацима свог друга, а онда се
окрену и изгуби највећом могућом брзином.
— Успели смо! узвикну Лиа, а онда се окрете
и неочекивано загрли запашеног Вукија. Он само
нешто промумла — веома нежно.

2.

Дарт Вадер уђе у контролну собу где је ста-

јао гувернер Таркин, посматрајући џиновски,
блештаво осветљени екран. На екрану се могло
распознати море звезде, али тај дивотан призор
тог тренутка није заокупљао гувернерове мисли.
Једва се осврнуо на Вадеров улазак.
— Јесу ли се извукли? упита Тамни Витез.
— Управо су начинили скок у хипер-свемир.

272
Нема сумње, у овом тренутку сигурно честитају
сами на смелости и успеху. Таркин се окрену
према Вадеру, а у гласу му се могао осетити при-
звук упозорења. На ваше наговарање, преузео сам
огроман ризик, Вадеру. Идући пут мора бити боље.
Јесте ли сигурни да је одашиљач смештен на
њихов брод?
Испод непомичне црне маске Вадеров глас
звучао је самоуверено.
— Нема разлога за страховање. Овај дан дуго
ће се памтити. Већ смо доживели нестанак пос-
ледњег Џеди витеза. А ускоро ћемо доживети и
крај Савеза и побуне.

3.
Соло замени место са Чубаком, уз видљив из-
раз захвалности Вукија што може напустити ко-
манде. Док се Корелијанац упућивао према крми
да провери степен оштећења брода, Лиа, с одлуч-
ним изразом на лицу, позва га у ходник.
— Шта кажеш, душо? упита Соло очигледно
веома задовољан самим собом. Сасвим добро из-
ведено бекство. Знаш, и сам се повремено задив-
љујем.
— То није довољно, дочека га она спремно.
Најважнија ствар није моја безбедност, већ чи-
њеница да је робот Арту остао неповређен.
— Па шта то толико важно носи тај робот?
Лиа је посматрала звездано небо на екрану
испред себе.
— Детаљну техничку схему звездане стани-
це. Надам се да ће приликом њеног проучавања
бити откривене неке слабости станице. Све дотле,
док станица не буде уништена, морамо наставити
да се боримо. Рат још није завршен.

273
 — За мене јесте, успротиви се пилот. Ја се
нисам у све ово упустио због ваше револуције.
Интересују ме финансије, а не политика. Под сва-
ком влашћу биће прилике за послове. А не чиним
све ово ни вама за љубав, принцезо. Очекујем да
ћу бити добро награђен што сам ризиковао свој
брод и своју кожу.
— Што се награде тиче, не треба да бринете,
потврди она помало жалосно, окренувши се да
пође. Ако је новац оно што желите. . . то ћете
и добити.
Напуштајући пилотску кабину, она угледа
Лука како наилази и умилно му се обрати у про-
лазу:
— Ваш пријатељ је заиста најамник... Пи-
там се да ли му је стало до ичега .. . или до икога.
Лук је гледао за њом како ишчезава у прав-
цу главне одаје, о онда прошапта:
— Мени је стало . .. Мени .. .
Затим уђе у пилотску кабину и седе у се-
диште које Чубака малочас беше напустио.
— Шта мислиш о њој, Хане?
Соло није нимало оклевао.
— Покушавам да уопште не мислим.
Лук вероватно није намеравао да гласно из-
говори свој коментар, али је Соло ипак сасвим
лепо чуо како је промрмљао „Добро је".
— Ипак, настави Соло замишљено, и поред
свег њеног безобразлука човек мора признати да
има много духа. Не знам ни сам, али, шта ти мис-
лиш да ли би било могуће да једна принцеза и
момак попут м е н е . . .
— Не, оштро га пресече Лук. Затим се окрете
и загледа у даљину.
Соло се насмеши младићевој љубомори, а да
ни сам није био начисто с тим да ли је последње

274
речи изговорио само зато да би пецнуо пријатеља
— или стога што је у њима било истине.

4.
Јавин није био свет погодан за живот. Гасо-
вити џин заиста огромних размера био је, још, на
великој висини, окружен пастелном формацијом
облака. Повремено би благо усталасану атмосферу
усковитлали циклони, који би, крећући се брзи-
ном од шест стотина километара на час, учинили
да се тропосфера планете претвори у кључајуће
море гасова. Био је то свет троме лепоте, али и
брзе смрти за свакога ко би покушао да се про-
бије кроз танку кору замрзнуте течности.
Неколико од бројних месеци џиновске пла-
нете били су, међутим, и сами планетарних
димензија, и три међу њима дозвољавали су оп-
станак човеколиким бићима. Нарочито је погодан
био месец кога су рани истраживачи овог система
сврстали под бројем четири. Блистао је као
смарагд у Јавиноој сателитској огрлици, бо-
гат биљним и животињским светом. Али, није
било података да на њему постоје и људска на-
сеља. Јавин се налазио одвећ по страни од насе-
љених подручја галаксије.
Можда је овај последши разлог, или оба, или
сплет разлога још непознатих, био одговоран што
је — ма каква она била — раса која се некад уз-
дигла из џунгли сателита број четири тихо иш-
чезла много пре но што је први представник људ-
ске расе ступио на овај малени свет. Мало се о
тој раси знало, осим да је за собом оставила већи
број импресивних споменика, и да је ишла у ред
оних раса које су се једном устремиле ка звез-
дама, али су доживеле брзи крах својих снова.

275
 Сада, све што од ше беше преостало, биле су
хумке и густим растишем џунгле прекривене гра-
ђевине. Али, ако се сам тај народ и претворио у
прах, шегова дела и шегов свет наставили су да
живе служећи друтим важним циљевима.
Чудни крици и једва разазнатљиво цвиљеше
допирало је са сваког дрвета и честара; завијање
и грокотање и необично мрморење допирало је од
створења која као да су једино желела да буду ос-
тављена на миру у својим подземним стаништима.
Кад год би праскозорје облило хоризонт на ме-
сецу број четири, објављујући долазак једног од
његових дугих дана, изразито диваљ хор крикова
и сабласно модулисаних узвика затрубио би кроз
дебелу маглу.
Али, још необичнији звуци допирали су не-
престано са једног одређеног места. Било је то
онда где се налазила најимпресивнија грађевина
коју ишчезла раса беше подигла да стреми према
небесима. Био је то храм, отприлике пирамидалног
облика, грађен у тако колосалним размерама да
је изгледало не непојмљиво да је могао бити са-
грађен без савремених гравитоничних градитељ-
ских техника. Па ипак, све је указивало само на
једноставне машине, на ручну технологију — и,
можда, неке непознате и заувек изгубљене справе.
И док је наука прастановнике овог месеца
одвела у ћорсокак, бар уколико се тиче ванпла-
нетарних путовања, они су ипак дошли до неко-
лико значајних открића која су на известан на-
чин превазишла слична открића до којих је дошла
Империја. Једно од ших односило се на још необ-
јашњен поступак одсецања и пребацивања гар-
гантуанских блокова камена од којих је била са-
чињена површина месеца.
Од тих монструозних блокова чврстог стења

276
био је саграђен и џиновски храм. Па ипак, џун-
гла је већ успела да разједе и његову високо уз-
дигнуту кресту, одневши је у своје зелено и
смеђе рухо. Само се са предње стране подножја
храма џунгла у целини беше повукла, открива-
јући дугачак, таман улаз који су усекли његови
првобитни творци, а који су садашњи становници
храма проширили да боље одговора њиховим по-
требама.
Неко малено возило, углачаних металних
површина и обојено сребрнасто, тако да се снажно
истицало усред све прожимајућег зеленила, по-
јави се из џунгле. Возило је зујало као дебела,
надувена буба, док је вукло свој товар путника
према отвору, храма. Пошто је прошло преко при-
лично простране чистине, возило убрзо нестаде у
тамној чељусти у прочељу масивног здања, пре-
пуштајући поново џунглу канџама и шапама не-
видљивих дерача и урлача.
Првобитни градитељи не би сигурно никад
препознали унутрашњост свога храма. Камен је
био замењен завареним металом, а зидови који су
преграђивали унутрашње просторије били су од
ојачаних панелних плоча уместо од необрађеног
дрвета. Не би, такође, уочили ни низове галерија
ископаних у ствни, галерија на којима су се на-
лазили хангари међусобно повезани лифтовима.
Возило се постепено заустави, у дубини храма,
чији је горњи ниво прелазио у највиши од хан-
гара начичканих свемирским летилицама. Мотори
послушно престадоше да раде, кад је аеромобил
коначно додирнуо тле. Вучна група људи који су
ту стајали прекиде разговор и похита према во-
зилу.
На срећу, Лиа Органа сама хитро изрони из
возила, јер је човек који је први стигао очигледно

277
намеравао да је лично извуче, толико је било ње-
гово одушевљење што је види. Задовољио се ипак
само тиме да је загрли, док су његови другови
такође радосно изражавали своју добродошлицу.
— Живи сте! Страховали смо да сте погинули!
Нагло се прибрао, устукнуо корак или два, и
званично јој се наклонио.
— Када смо чули за Алдераан, плашили смо
се да сте .. . нестали заједно са свим његовим ста-
новништвом.
— Све је то сада прошлост, команданте Ви-
ланде, рече Лиа. Пред нама је будућност за коју
морамо живети. Алдераан и његов народ више не
постоје. Њен глас постаде горак и хладан; дело-
вао је застрашујуће, с обзиром да је долазио од
тако крхког створења. Морамо се побринути да
се тако нешто више никад не догоди. Глас јој доби
у жустрини. Немамо времена за жалопојке, ко-
манданте. Звездана станица сигурно нас је пра-
тила довде.
Соло заусти да протествује, али га она ућутка
озбиљним погледом и необоривом логиком.
— Једино је тако могуће објаснити лакоћу с
којом смо успели да им умакнемо. Послали су за
нама само четири ловца, а могли су их упутити
читаву стотину.
Соло на то оста без речи, али је наставио да
дува себи у браду. Лиа онда показа на Артуа.
— Мораћете се послужити подацима који се
налазе у овом роботу, да бисте израдили план на-
пада. То нам је једина нада. Станица располаже
разорном моћи далеко већом него што је ико прет-
постављао. Глас јој поста пригушен. Ако подаци
не укажу на неку слабу тачку станице, нипгга их
неће зауставити.
Лук тада угледа призор какав не беше никад

278
видео, по свему јединствен. Неколико побуњенич-
ких техничара приступи Артуу, окружише га а
затим нежно подигоше. Био је то први, а можда
и последњи пут да су људи са толико поштовања
и пажње носили једног робота.

5.
Теоретски бар, никакво оружје не би могло
пробити изузетно чврсте камене зидове храма,
али Лук је видео раскомадане остатке Алдераана
и добро знао да би за оружја којима је распола-
гала звездана станица сам месец представљао још
један апстрактан проблем преобраћања масе у
енергију.
Мали Арту Диту удобно је стајао на почас-
ном месту, избацујући из себе сву силу података.
На читавом низу екрана и плоча приказиване су
техничке информације са субмикроскопске траке
смештене у роботовом мозгу. Читави сати инфор-
мациј а дијаграма, карти, статистичких пода-
така...
Прво су бујицу датих информација преузели
рафинованији компјутерски мозгови. Затим су
највиталније од њих достављане људским ана-
литичарима, ради детаљније процене.
За све то време Трипио је стајао уз самог
Артуа, дивећи се како је толико количина нај-
сложенијих података могла стати у мозак тако
једноставног робота.

6.

Главна просторија за састанке била је смеш-

тена дубоко у утроби храма. Издуженом одајом са
ниском таваницом доминирали су једно узвишено

279
постоље и велики електронски екран, смештени
на другом крају одаје. Пилоти, навигатори и неко-
лико робота Артуовог типа испуњавали су се-
дишта. Нестрпљиви, осећајући се помало као Да
не спадају овде, Хан Соло и Чубака стали су што
су могли даље од подијума, крцатог официрима и
сенаторима. Соло је погледом претраживао го-
милу, тражећи Лука. Упркос својим повременим
провалама здравог разума, тај луди момак ипак
је отишао и придружио се обичним пилотима.
Није видео Лука, али је угледао принцезу како,
натмурена, разговара с неким старијим човеком
окићеним медаљама.
Када један високи, достојанствени господин
са великим бројем мртвих на души иступи и за-
узе место крај удаљеније ивице екрана, Соло
скрену поглед према шему, као и сви остали у
просторији. Чим је завладала савршена тишина,
генерал Јан Додона подеси мали микрофон који
му је висио на грудима и показа на малу групу
људи која је седела испред шега.
— Ви сви познајете ове људе, поче он гла-
сом у коме се осећала притајена снага. То су се-
натори и генерали са светова који нас подржа-
вају, било отворено било прикривено. Дошли су
да би били с нама у часу који ће можда бити од-
лучујући.
Прешао је погледом преко многих лица у
маси, и нико ко је био тако почаствован не оста
равнодушан.
— Империјална звездана станица, о којој сте
сви већ досад чули, приближава нам се с удаљене
стране Јавина и шеговог сунца. То нам даје још
мало додатног времена, али станица мора бити
заустављена — једном и занавек — пре но што
се приближи овом месецу, пре но што буде у

280
стању да употреби своје оружје, као што је то
учинила у случају Алдераана.
Жамор прође салом при помену света који је
био збрисан са толиком окорелошћу.
— Станица је, настави генерал Јан Додона,
изванредно заштићена, а њено наоружање има
већу ватрену моћ од половине целе империјалне
флоте. Али, њена одбрана заснована је на прет-
поставци да ће бити нападнута од мноштва вели-
ких ратних бродова. Мали ловци, једноседи или
двоседи, требало би међутим да се лако пробијају
поред њихових радарских система.
Неки мршав, витак човек, налик на старије
издање Хана Сола, диже се са свог седишта. До-
дона даде знак да га је приметио.
— Шта је посреди, Црвени Вођо?
Човек показа према екрану, на коме се ви-
дела компјутерска пројекција звездане станице.
— Опростите пгго питам, господине, али как-
ве изгледе имају наши патуљци против овога?
Додона је за тренутак размишљао.
— Па, рекао бих да Империја не сматра да
би један ловац-једносед могао представљати прет-
њу ичему осим другој малој летелици, као што је
на пример Таи-ловац, иначе би осматрачнице пос-
тавили на мањем међусобном одстојању. По свој
прилици, убеђени су да њихова одбрамбена оруж-
ја могу лако изићи на крај с овом врстом напада.
Међутим, анализа планова до којих смо дош-
ли посредством принцезе Лие, открила је нешто
што мислимо да представља слабу тачку у кон-
струкцији станице. Велики бојни брод не може
јој се приближити, али један ловац са икс или
ипсилон крилима то би без сумње могао.
Ради се о малом отвору за испуштање су-
вишне топлоте. Његова величина погрешно пред-

281
ставља његову важност, пошто се испоставило да
се ради о незаштићеном тунелу који води право
до главног реактора који ствара погонску снагу
станице. Пошто отвор служи као безбедносни
вентил за избацивање сувишне топлоте у случају
пренапрегнутог рада реактора, постављање заш-
титног поља омело би његову сврховитост. Дирек-
тан погодак у то место изазвао би ланчану реак-
цију која би коначно разорила читаву свемирску
станицу.
Жамор неверице пренесе се с једног краја
одаје на други. Што је неки пилот био искуснији,
то је његова неверица била већа.
— Нисам рекао да ће вам прилаз бити лак,
упозори их Додона. Он показа на екран. Морате
се подвући тачно под отвор, поравнати се са ход-
ником и готово окрзнути површину станице. . .
у овој тачки. Мета је само два метра широка. Хи-
тац мора бити испаљен тачно под деведесет сте-
пени, да би зрно стигло до реактора. А само ће
директан погодак бити у стању да изазове пот-
пуну ланчану реакцију.
Рекох да отвор није заштићен против дејства
граната. Ипак, заштићен је против дејства енер-
гетских зрака. Ови, дакле, не долазе у обзир. Мо-
раћете да користите протонска торпеда.
Неколико пилота суморно се насмејало. Један
од њих био је и неки младолики летач, који је
седео до Лука, и имао веома чудно име: Веџ Ан-
тилес. Арту Диту је такође био ту; седео је крај
једног робота сличног себи, који у том часу ис-
пусти дуг звиждук пун очајања.
— Мета од два метра, под пуном брзином, и
то још са торпедом . . . фркну Антилес. Немогуће,
чак и за компјутер.
— Али, није немогућно, успротиви се Лук.

282
Код куће сам својим Т-16 погађао пустињске па-
цове. Они једва да су већи од два метра.
— Ма шта кажеш, подсмешљиво примети
нападно одевени младић. Чуј, кад си јурио за тим
твојим несташком, да ли је било около још хи-
љаду других — како рече? пустишских пацова —
наоружаних енергетским пушкама које испа-
љују на тебе? Он сажаљиво заврти главом. Са
свом том паљбом коју ће станица усмерити на нас,
био би нам потребан читав облакодер као мета,
веруј ми.
Као да жели да потврди Антилесов песи-
мизам, Додона показа на низ лампица на пројек-
цији која је непрестано мењала изглед.
— Поведите посебно рачуна о овим платфор-
мама. Ватрена моћ је нарочито концентрисана по
хоризонталним осовинама, али има и неколико бо-
јевих гнезда и по вертикалама.
Поред тога, верујемо да су њихови генератори
у стању да причине велике сметње, нарочито у
и око отвора. Рекао бих стога да ће вам у том
сектору покретљивост досезати једва 0.3 одсто.
Ово изазва нови жамор, а местимично се зачу
и гунђање.
— Запамтите, настави генерал, само директан
погодак долази у обзир. Жута ескадрила покри-
ваће Црвену при првом налету. Зелена ће штити
Плаву при другом. Има ли каквих питања?
Пригушени жамор поново испуни просторију.
Устао је само један човек, витак и згодан — од-
већ згодан, изгледало је, да би био спреман да
одбаци свој живот због нечега тако апстрактног
као што је слобода.
— А пгга ако ниједан напад не успе? Шта ће
се догодити после?
Додона се насмеши, помало натегнуто.

283
 — Неће бити никаквог ,после'.
Човек лагано климну главом, са разумевашем,
а онда поново седе.
— Има ли још неко нешто да пита?
Завладала је тишина, бременита ишчеки-
вањем.
— Онда, поведите своје летелице и нека Моћ
буде с вама.
Као уље које почише да отиче из пробушеног
лонца, мушкарци, жене и роботи устадоше и поте-
коше према излазима.

7.
Лифтови су запослено брујали, извлачећи из
дубина све више и више смртоносних направа до
сабирног места у највишем хангару у храму, док
су се Лук, Арту Диту и Трипио приближавали
шеговом улазу.
Ни устумаране посаде летелица, ни пилоти
који су обављали последше провере, ни огромне
варнице које су искакале када су спојеви бивали
искључивани, нису у овом тренутку привлачили
Лукову пажњу. Пажњу му је, у ствари, привукло
оно чиме су се бавиле две познате прилике.
Соло и Чубака управо су утоваривали гомилу
малих али чврстих кутија у једно тешко оклоп-
љено возило. Обојица су били потпуно обузети
својим послом, не осврћући се ни најмање на при-
преме које су се обављале свуда око њих.
Соло на брзину диже главу када се Лук и
два робота приближише, а онда опет настави с
утоваривањем. Лук оста тако помало жалосно га
посматрајући, док су се збркана, супротна осећа-
ња борила у њему. Соло је био разметл>ив, пусто-
лован, нетрпељив, а, поред тога, бавио се и кри-

284
јумчарењем. С друге стране, био је храбар до
безумља, увек спреман да подучи, и никад га није
напуштало ведро расположење. Ове његове осо-
бине чиниле су га нешто незгодним пријатељем
— али ипак пријатељем.
— Добио си своју награду, коначно му до-
баци Лук, показујући на кутије.
Соло само климну главом.
— Значи, одлазиш?
— Тачно, дечко. Морам да вратим неке старе
дугове, али и да не морам, сумњам да бих био
толика будала да бих се клатарио овуда. Одмерио
је Лука с поштовањем. Ниси нимало лош када
дође до гужве. Зашто не пођеш с нама? Могао би
нам бити од користи.
Професионални тон у Соловом гласу само
разбесни Лука.
— А што ти за промену не погледаш мало
око себе и не почнеш да уочаваш и неке друге
ствари, осим самог себе? Знаш и сам шта ће се
овде ускоро догодити, а знаш и против чега су
кренули. Добар пилот могао би им итекако корис-
тити. А ти им окрећеш леђа.
Соло није изгледао нарочито потресен Луко-
вом тирадом.
— Какву сврху има награда ако човек није
више жив да би је могао потрошити? Напад на
ту станицу не одговара баш мојим представама о
храбрости . .. већ више о самоубиству.
— Да . . . Е па, пази на себе, Хане, рече Лук
тихо, спремивши се да пође. Али, рекао бих, у
томе си ионако посебно вешт, зар не?
Лук се окрену и пође у дубину хангара, пра-
ћен двојицом робота.
Соло је зурио за њим, за тренутак оклевајући,
а онда га позва:

285
 — Хеј, Лук . . . Нека Моћ буде с тобом.
Лук погледа уназад и виде да му Соло нами-
гује. Махну му руком — тако је барем изгледало.
А затим га прогута мноштво механичара и ма-
шина што су се кретали свуда унаоколо.
Соло се врати послу, подиже једну кутију и
— застаде, приметивши да се Чубака упиљио у
њега.
— Шта си се забуљио, наказо? Знам шта ра-
дим! Хајде, на посао!
Полако, и даље не скидајући поглед са свог
другара, Вуки је наставио да утоварује тешке
кутије.
Тужне мисли везане за Сола намах се распр-
шише када Лук угледа малу, витку прилику која
је стајала крај летелице — летелице која му беше
додељена.
— Јеси ли сигуран да је ово оно што желиш?
упита га Лиа. Могла би то бити и смртоносна на-
града.
Лукове очи блистале су мирним, готово отров-
ним металним сјајем.
— Желим то више од ма чега другог.
— Па шта онда није у реду?
Лук јој узврати поглед и слеже раменима.
— Хан. Веровао сам да се предомислио. Да
ће нам се придружити.
— Човек мора да следи властити пут, рече
она, и овога пута звучала је као прави сенатор.
Нико не може одлучити у његово име. Хан Соло
има тежње које се разликују од наших. Волела
бих да је друкчије, али у дубини срца ипак га
не могу осуђивати.
Затим се подиже на врхове прстију, стави му
на усне брз, готово збуњен пољубац, и окрену се
да пође.

286
 — Нека Моћ буде с тобом.
— Толико бих волео, промрмља он за себе,
враћајући се својој летелици, да је Бен сада овде.
До те мере га беху обузеле мисли на Кено-
бија, принцезу и Хана, да готово није ни осетио
једну чврсту руку на свом рамену. Окренуо се
нагло, и тренутни гнев који беше осетио уступи
место запрепашћењу када је препознао човека
пред собом.
— Лук! узвикну човек једва нешто старији
од њега. Готово да не поверујем! Како си доспео
овамо? Идеш ли с нама?
— Бигс! Лук топло загрли свог пријатеља.
Наравно да ћу с вама! Смешак му се полако исто-
пио. Уосталом, и немам другог избора. Затим је
поново засјао. Али, само да чујеш шта све имам
да ти испричам .. .
Непрестано кликтање и смех ове двојице
били су у савршеној супротности са свечаним рас-
положењем са којим су остали мушкарци и жене
обављали своје дужности у хангару. Њихова раз-
драганост привукла је пажњу једног старијег, ис-
кусног ратника, који је млађим пилотима био поз-
нат једино као Плави Вођа.
Радозналост му се јасно читала на лицу, док
је прилазио двојици младића. Било је то лице
оперважено истом оном ватром која му је блис-
тала у очргма, сјајем који не беше толико изазван
револуционарним заносом колико неправдама
кроз које је годинама пролазио или им бивао све-
док. Иза тог очинског лица као да су беснели сви
демони пакла. Ускоро, врло скоро, сви они наћи
ће се на слободи.
У овом часу био је дубоко заинтересован за
ову двојицу младића, који ће за свега неколико
часова, можда, бити претворени у комадиће смрз-

287
нулог меса што ће плутати око Јавина. Један од
двојице младића учини му се познатим.
— Ниси ли ти Лук Скајвокер? Јесу ли те
проверили на моделу Т-65?
— Господине, убаци се Бигс пре него што је
његов млађи пријатељ доспео да одговори, Лук је
најбољи пилот за бришуће летове у читавом
спољном делу галакоије.
Старији човек охрабрујуће потапша Лука по
леђима, истовремено посматрајући његову лете-
лицу.
— Треба да будеш поносан на то. И ја сам
имам хиљаду часова лета на оваквим моделима.
Застао је за тренутак, пре него што је нас-
тавио.
— Срео сам једном твог оца, још док сам био
готово дечак, Лук. Био је велики пилот. Сигуран
сам да ћеш се снаћи тамо горе. Ако си наследио
само половину очевих способности, ђаволски је
мало рећи само да ћеш се добро снаћи.
— Хвала, господине. Даћу све од себе.
— Нема много разлике између модела са икс-
-крилима, Т-65, и модела на које си ти навикао,
додаде Плави Вођа. Осмех му поприми црту су-
ровости. Изузев тога што им је терет друге врсте.
Напустио их је и похитао према сопственој
летелици. Лук је имао да му постави хиљаду пи-
тања, али није имао времена ни за једно.
— И ја морам до своје летелице, Лук. Чуј,
испричаћеш ми те своје доживљаје кад се вра-
тимо. Важи?
— Важи. Рекао сам ти да ћу и ја једног дана
бити овде, Бигсе.
— Да, јеси.
Његов пријатељ упути се према групи ло-
ваца, дотерујући свој пилотски комбинезон.

288
 — Све ће бити као у добра стара времена,
Лук. Ми смо ти пар звезда-падалица које ништа
не може зауставити.
Лук се насмеја. Имали су обичај да један
другог храбре овом крилатицом, док су пилоти-
рали летелицама направљеним од песка и сувог
грања, тамо иза истрошених, укопаних здања Ан-
корхеда. .. пре много и много година.
Лук се поново окрену свом броду, дивећи се
његовим убиственим линијама. И поред уверава-
ња Плавог Вође у супротно, Лук је морао да приз-
на да овај апарат баш не личи на његову бившу
летелицу.
Арту Диту управо се увлачио у џеп предви-
ђен за роботе њиховог типа, који се налазио од-
мах иза пилотске кабине. Једна усамљена метална
прилика налазила се испод њега, посматрајући и
нервозно шеткајући.
— Држи се чврсто, упозоравао је Трипио ма-
леног робота. Мораш се вратити! Ако се не вра-
тиш, на кога ћу ја онда да се издирем?
За неког као Трипио, овакве речи биле су
равне правој експлозији најдубљих емоција.
Док се Лук пео у кабину, Арту свом прија-
тељу упути само неколико утешних звиждука.
Далеко доле низ хангар видео је Плавог Вођу
како већ седи у својој летелици и даје неке знаке
механичарима испод себе. Још јаче бучање рас-
простре се хангаром, повећавајући до крајњих
граница буку коју беше изазвало ланчано паљење
мотора низа летелица. У скученом простору ста-
рог храма, заглушна грмљавина мотора била је
свепрожимај ућа.
Увукавши се коначно у своје седиште, Лук
поче да проучава контролне механизме, док су га
послужитељи летелице повезивали за брод реме-

289
њен налик на пупчане врпце. ЈТуково самопоуз-
дање нагло је расло. Инструменти су били намер-
но поједностављени, и, као што рече Плави Вођа,
били су веома слични онима које је тако добро
познавао.
Нешто га је куцнуло по кациги, и Лук по-
гледа налево, угледавши шефа механичара како
се нагиње према њему. Морао је да виче из свег
гласа, како би надјачао заглушујући урлик број-
них мотора.
— Овај ваш робот делује помало истрошено.
Хоћете ли да вам дамо новог?
Пре но што ће одговорити, Лук се на брзипу
осврну и погледа маленог робота. Арту Диту де-
ловао је као срастао са летелицом.
— Ни за живу главу. Тај робот и ја смо то-
лико тога до сада заједно претурили преко главе.
Је ли све у реду, Арту?
Диту је кратко одговорио самоувереним зви-
ждуком.
Када је шеф механичара скочио на тле, Лук
се лати последње провере свих инструмената. По-
лако му је долазило до свести у шта се он и сви
други упуштају. Не би се могло рећи да су лична
осећања утицала на његову одлуку да им се при-
кључи. Он већ више није био само појединац, који
дела с циљем да само задовољи властита хтења.
Нешто врло снажно, дотад непознато, повезивало
га је сада са сваким мушкарцем и женом у овом
хангару.
Свуда око њега могле су се видети сцене
опраштања — неке озбиљне, неке шаљиве; али
су свуда права осећања, која је изискивао трену-
так, била покривена шкртошћу гестова.
Лук скрену поглед са призора опраштања јед-
ног пилота и једног механичара — можда му је

290
била сестра или жена, или напросто пријатељица?
који измешиваху грчевит, страстан пољубац.
Питао се колико њих има неке своје приватне,
мале рачуне да изравна са Империјом. Нешто је
запуцкетало у његовој кациги. У одговор, он по-
вуче једну малу полугу. Ловац поче да рула, нај-
пре полако а онда све брже, према зјапећим вра-
тима храма.

291
 XII
НАПАД НА СТАНИЦУ
 1.
Лиа Органа ћутке је седела испред огромног
екрана на коме су се видели Јавин и његови ме-
сеци. Велика црвена тачка кретала се постојано
према четвртом од Јавинових природних сателита.
Додона и још неколицина команданата стајали су
иза ње, очију такође прикованих за површину
екрана. Мале зелене честице почеле су да се по-
јављују око четвртог месеца, да би се згуснуле у
мале облаке налик на ројеве смарагдних комараца.
Додона стави руку на њено раме. Додир руке
деловао је умирујуће.
— Црвена тачка означава приближавање им-
перијалне звездане станице кроз Јавинов систем.
— Сви наши апарати су узлетели, објави је-
дан од команданата који су стајали иза њега.
Један човек стајао је усамљен у једној кули
ваљкастог облика, снажно утврђеној све до као
флорет оштрог врха. Посматрајући кроз електро-
-дурбин што је стајао на једном постољу, био је
једини представник технологије покопане дубоко
доле у непрегледном зеленилу.
Пригушени крици, цвилење и препотопеки

295
гроктаји допирали су до њега са врхова највишег
дрвећа. Неки су били одиста застрашујући, неки
мање застрашујући, али ниједан од њих није
одавао толико скривене моћи колико четири сре-
брнаста космичка ловца који управо уђоше у пос-
матрачево видно поље. Летећи у згуснутој фор-
мацији, протутњали су кроз влажни ваздух да би
неколико тренутака доцније нестали далеко на
јутарњем обзорју. Звучни талас, неколико трену-
така потом, поче повијати дрвеће, као да се упиње
да сустигне машине које су га изазвале.
Полако се стврставајући у борбени поредак,
удружени ловци са икс и ипсилон крилима по-
чеше да се удаљују од месеца, даље према згус-
нутој атмосфери Јавина, усусрет технолохнком
чудовишту.
Човек који је у хангару накратко поразгова-
рао са Луком и Бигсом спусти сада штитник за
очи и подеси своје напола аутоматске, напола
ручне нишанске справе, и на брзину провери по-
ложај летелица лево и десно од себе.
— Плави Момци, обрати се он преко интер-
ног комуникатора, говори вам Плави Вођа. Про-
верите своје пуцаљке и будите спремни. Циљ се
приближава на позицији један-тачка-три . . .
Испред њих, светли крут веома налик на неки
од Јавинових сателита — али, наравно, сателит
то није био —- почео да блиста све јачим сјајем.
Блистао је аветињски бледом светлонгћу, нимало
налик на сјај било ког природног небеског тела.
Док је тако посматрао џиновску звездану станицу
како се приближава рубу Јавина, Плавом Вођи
мисли одлуташе неколико година уназад. Уназад
ка небројеним неправдама, ка невинима које су
одвели ради саслушавања и о којима се више ни-
кад ништа не беше чуло — ка мноштву зала која

296
су цветала под окриљем све поквареније и равно-
душније империјалне власти. Сва та насиља и
све те агоније сада су биле пред његовим очима,
сажете и увеличане, оличене у том надменом гра-
дитељском чуду коме су се приближавали.
— Ево је, момци, довикну он кроз комуника-
тор. Плави Два, сувише си се удаљио. Веџ, при-
макни се.
Млади пилот, кога је Лук срео у сали за
конференције у храму, погледа у екран на коме
се одсликавала позиција летелица, а онда на
таблу с инструментима. Брзо исправи свој поло-
жај, намрштивши се.
— Извини, Газда. Мој даљински управљач
изгледа да се померио за неколико поделака. Мо-
раћу да пређем на ручно управљање.
— Провери још једном, Плави Два, и пази се.
Све летелице нека сачувају јуришну формацију.
Један за другим, од Лука и Бигса до Веџа и
осталих чланова плаве јуришне ескадриле, сви су
одговорили:
— Држимо позицију . . .
— Крените, нареди Плави Вођа када су и
Џон Д. и Пиги јавили да су спремни.
Двострука крила на ловцима са икс крилима
раздвојише се, постајући налик на уска пераја.
Сваки ловац сада је показивао четири крила,
удвостручавајући на тај начин своје наоружање
и укључујући додатне моторе, што им је омогу-
ћавало постизање максималне ватрене моћи и по-
кретљивости.
Испред њих, империјална станица наставила
је да се повећава. Њена површина поче да се ра-
зазнаје, и пилоти угледаше узлетишта, трансми-
сионе антене и вештачке планине и дубодолине.
Док се по други пут приближавао пратећој

297
блиставој маси, Лук поче убрзаније да дише.
Аутомати за довод кисеоника реаговали су сместа
на ову промену и појачаше прилив ваздуха.
Нешто поче да потреса његову летелицу, као
некад у старим временима, док се рвао с непред-
видљивим ветровима Татуине. За тренутак њиме
прође осећај неспокојства, али му одмах потом
зазвуча умирујући глас Плавог Вође:
— Пролазимо кроз њихов спољни заштитни
омотач. Држите се. Искључите регулаторе за
топлоту, као и властито енергетско поље.
Подрхтавање и потреси су се наставили, пос-
тајући све јачи. Не знајући како да им се супрот-
стави, Лук је учинио тачно оно што је и требало:
држао је чврсто команде и следио наређења. Ус-
коро је подрхтавање престало, и поново се успо-
ставио загробни, хладни мир свемира.
— У реду је, прошли смо, рече им Плави
Вођа мирним гласом. Искључите све комуника-
торе док им се не попнемо на леђа. Не изгледа да
очекују неки велики отпор.
Мада је половина станице остала у мраку,
сада су већ били довољно близу да је Лук био
у стању да разазна појединачна светла на њеној
површини. Свемирски брод који је имао мене што
су се могле надметати са месечевим. .. Лука по-
ново запањише изопачена генијалност и напор
уложен у његову изградњу. Хиљаду светиљки
разасутих преко закривљене површине станице
давали су јој изглед плутајућег града.
Неки од Лукових другова били су још задив-
љенији, пошто су сада први пут угледали станицу.
— Погледај само колика је! зачу се Веџов
узвик преко још увек укљученог комуникатора.
— Прекини са брбљањем, Плави Два, напред
Плави Вођа. Пређите на убрзање за напад.

298
 Мрачна одлученост оцрта се на Луковом
лицу, док је укључивао неколико прекидача из-
над своје главе и почео да припрема компјутер
за навођење на циљ. Арту Диту баци поглед на
сада већ сасвим блиску станицу и предаде се сво-
јим непреводљивим електронским мислима.
Плави Вођа упореди свој положај са назна-
ченим подручјем циља на станици.
Црвени Вођо, позва он преко комуникатора,
овде Плави Вођа. Заузели смо дозначену нам по-
зицију; можете да кренете. Испусни отвор је даље
према северу. Држаћемо их овде добро запослене!
Црвени Вођа био је, у физичком погледу,
сушта супротност команданту Лукове ескадриле.
Потпуно је одговарао уобичајеној представи о
банкарском чиновнику — био је онизак, мршав,
уздржљива лица. Али су његове способности и
посвећеност циљу били потпуно равни вештини
и енергичности његовог такмаца и старог при-
јатеља.
— Крећемо на означени циљ, Дач. Останите
у близини за случај да се нешто деси.
— Примљено, Црвени Вођо, стиже одговор са
друге стране. Крећемо преко њихове екватори-
јалне осе, и настојаћемо да привучемо њихову
паљбу на себе. Нека Моћ буде с вама.
Рој ловаца који започе налет зачас се разби
у две групе. Летелице са икс крилима заронише
право према избочинама станице, далеко доле, док
оне са ипсилон крилима начинише лук и кренуше
према северу, готово паралелно са лицем станице.
На самој станици алармни сигнали започеше
да жалостиво, мекетаво цвиле, док је споровозном
особљу лагано долазило до свести да је на непро-
бојну тврђаву започео организован напад. Адми-
рал Моти и његови стражари очекивали су да ће

299
побуњенички отпор бити концентрисан око чврс-
тог система одбране на самом месецу. Б И Ј Ш су са-
вршено неприпремљени за офанзиван удар, уз
употребу десетина танушних, минијатурних ло-
ваца.
Империјална ефикасност, међутим, брзо је
ступила у дејство да надокнади овај стратешки
превид. Војници су ужурбано петљали око џинов-
ских одбрамбених оружја. Самоподешавајући ме-
ханизми зујали су док су моћни мотори припре-
мали огромна оружја за паљбу. Ускоро је разорна
мрежа обавила станицу, док су електрични зраци,
енергетске муше и тешка зрна хрлили усусрет
побушеничкој флоти.
— Овде Плави Пет, огласи се Лук преко ко-
муникатора, почишући да се обрушава у жустром
покушају да збуни електронске радаре на ста-
ници. Сива површина звездане станице поче да
промиче крај шега.
— Следим те, Плави Пет, зачу Лук у слуша-
лицама неки глас веома налик на Бигсов.
Мета коју је Лук имао пред собом била је та-
ман онолико непокретна, колико је он сам, као циљ,
био неухватљив за империјалне нишанџије. Муше
покуљаше из малене летелице. Један од енергет-
ских зракова изазва на нејасној површини доле
велики пожар, који неће престати све док особље
станице не успе да обустави довод кисеоника на
погођено место.
Лукова раздраганост, међутим, претвори се у
ужас, када у магновешу схвати да неће бити у
сташу да на време скрене своју летелицу, како
би избегао сусрет са неком ватреном куглом не-
познатог састава.
— Извуци се, Лук, извуци се! урлао је Бигс
за шим.

300
 Али, упркос команди коју је Лук дао за из-
мену путање, аутоматска блокада за станице ос-
лабила је деловање центрифугалне силе. Луков
ловац заронио је у огромну куглу прегрејаног
гаса.
А затим се, који тренутак касније, нашао с
друге стране здрав и читав. Брза провера инстру-
мената учинила је да одахне. Пролазак кроз вре-
ли облак ипак је био недовољан да изазове неки
озбиљнији поремећај — мада су сва четири крила
сада била прошарана црним пругама, карбонизо-
ваним сведочанствима близине катастрофе у којој
се беше нашао.
Паклени цветови расцветавали су се око
њега, док је исправљао апарат и враћао га у ош-
тром луку на курс.
— Је ли све у реду, Лук? стиже забринуто
Бигсово питање.
— Мало сам преплануо, али је иначе све у
реду.
Али, одмах потом, зачу се један другачиј и,
строжи глас.
— Плави Пет, упозори га вођа ескадриле, гле-
дај да идући пут боље прорачунаш време, јер ћеш
иначе уништити себе заједно са тим империјал-
ним здањем.
— Да, господине. Тек сада сам се мало боље
свикао с овом направом. Као што рекосте, летети
њоме ипак је различито од онога што сам досад
искусио.
Енергетска зрна и заслепљујуће муње настав-
љали су да стварају шаролики лавиринт изнад
звездане станице, док су побуњенички ловци ле-
тели тамо-амо изнад саме њене површине, отвара-
јући ватру на све што је изгледало као циљ вре-
дан помена. Две мајушне летелице усмерише у

301
том тренутку ватру на једну енергетску централу.
Ова експлодира, и из н>е се свуда унаоколо ра-
суше низови пламених честица.
У унутрашњости, војници, механичари и о-
према полетеше на све стране, док су ланчане екс-
плозије уништавале водове и постројења све Дуб-
ље у утроби станице. На местима где је експлозија
разнела спољни омотач, ваздух покуља налоље
исисавајући беспомоћне роботе и војнике у без-
дану мрачну гробницу.
Крећући се с једног положаја на други, једна
прилика оста загробно мирна усред тог хаоса.
Неки задихани официр сјури се до ње и изговори
испрекиданим гласом:
— Господине Вадере, избројали смо најмање
тридесет летелица, два различита типа. Тако су
мале и брзе да их наши тешки топови не могу
ефикасно пратити. Све време успешно заваравају
електронске радаре.
— Нека сви пилоти крену према својим ма-
шинама. Морамо им изаћи усусрет и уништавати
им летелице, једну по једну.
Црвене лампице почеше да светлуцају у број-
ним хангарима, а сигнална звонца нису преста-
јала да звоне. Механичари су махнито радили да
припреме летелице, док су империјални пилоти
навлачили летачке комбинезоне и узимали к а ц и г е
и опрему.
— Лук, позва Плави Вођа, док је елегантно
клизнуо кроз огњену кишу, јави ми када изађеш
изван домашаја блокаде.
— Управо сада пролазим кроз њу.
— Чувај се, упозори га глас. Жестока ватра
долази баш са осматрачнице торња који контро-
лише заштитни појас.
— Не брините, крећем на њега, узврати Лук

302
самоуверено. Усмеривши своју летелицу наниже,
он још једном у бришућем лету клизну над ме-
талном површином. Под дејством његових хитаца,
испаљених са смртоносном прецизношћу, антене
и мала истурена гнезда, захваћени пожаром, пос-
таше налик на пламене змије.
Смешио се док је поново извлачио свој апа-
рат, гледајући како снажни енергетски зраци пре-
сецају место на коме се малочас налазио. Нека је
проклет ако све ово није било налик на лов на пус-
тињске пацове, тамо далеко у дубодолинама пус-
тара на Татуини!
Бигс понови Луков налет, док су се импери-
јални пилоти припремали да узлете са станице.
Доле, на бројним излетиштима, помоћно особље
ужурбано је приводило крају напајање апарата
енергијом, и очајнички вршило последње провере.
Са посебном пажњом припремана је једна ле-
телица, која се налазила најближе вратима хан-
гара, и у чије седиште Дарт Вадер једва успе да
углави своје горостасно тело. Када се коначно
сместио, он навуче други пар штитника за очи
преко свог лица.
Атмосфера у сали из које је надгледан ток
операција доле у храму била је испуњена нервоз-
ним ишчекивањем. Чак су и повремени светлосни
сигнали и зујање који су допирали с великог ек-
рана, на коме је био дат преглед бојног поља, били
гласнији од пригушеног чегртања којим су ту
окупљени оперативци покушавали да охрабре је-
дан другог. Неки контролор, који се налазио код
удаљеног краја осветљеног екрана, нагну се паж-
љиво над податке које је управо примао, и одмах
потом објави преко микрофона што му је стајао
тик испред носа:
— Вође свих ескадрила: Пажња! Вође свих

303
ескадрила: Пажња! Ухватили смо нове сигнале
који долазе с друге стране станице! Непријатељ-
ски ловци упутили су се према вама!
Лук је извештај примио у истом тренутку
када и сви остали. Почео је сместа да претражује
небо, у очекивању најављених непријатељских
летелица, а затим му поглед склизну на инстру-
менте испред њега.
— Моји радари без потврде. Ништа не видим.
— Пређите на визуелно осматрање, напред
Плави Вођа. Са свом овом енергијом расутом уна-
около, биће вам за вратом пре него што ваши ра-
дари стигну да их региструју. Не заборавите, они
могу да блокирају сваки инструмент на вашим
апаратима, изузев ваших очију.
Лук се поново окрену, и овог пута угледа јед-
ну империјалну летелицу која се већ била дала
у потеру за једним апаратом с икс крилима •—
апаратом чије је ознаке сместа препознао.
— Вигсе! повика Лук. Један ти се прикачио!
На репу ти је . . . пази!
— Не могу да га видим, стиже панични од-
говор његовог пријатеља. Где је? Не видим га.
Лук је беспомоћно посматрао како се Бигсова
летелица извлачи из ниског лета изнад површине
станице и узлеће у слободан простор, док га је
империјални ловац пратио ниједног га тренутка
не испуштајући. Непријатељски апарат непрес-
тано је бљувао ватру, и свако наредно зрно из-
гледало је да пролази све ближе уз Бигсову ка-
бину.
— Прилепио ми се, зазвуча поново глас у
Луковим ушима. Не могу да га се отресем.
Врдајући и нагло поскакујући, Бигс се поново
суноврати према површини звездане станице, али
пилот који му је седео за вратом био је упоран и

304
није одавао никакав знак да намерава да одустане
од потере.
— Држи се, добаци му Лук, и обрну своју
летелицу тако жустро да пренапрегнути жирос-
копи зацвилеше. Долазим.
Пилот империјалне летелице био се толико
занео потером за Бигсом, да није ни приметио
Лука, који му се, стопљен са сивом површином
станице, приближио отпозади.
Линије на електронским нишанским справа-
ма, у складу са подацима које је избацио компју-
тер, коначно се поклопише, и Лук осу паљбу.
Мала експлозија распрсну се свемиром — мала
у односу на огромне количине енергије коју су
бљувала оружја на звезданој станици. Али је
ипак ова експлозија била од пресудне важности
за три човека: за Лука, за Бигса, и, поготово, за
пилота империјалне летелице који се заједно са
својим апаратом тренутно претворио у пару.
— Скинусмо га! ускликну Лук.
— Мој је! Мој је! допре преко комуникатора
знатно мање уздржан узвик тријумфа. Лук пре-
позна глас: припадао је младом пилоту по имену
Џон Д. Јес. Био је то Плави Шест, који је јурио
другог империјалног ловца изнад металног пеј-
сажа станице. Муње севнуше у непрекинутом
млазу са летелице, Таи-ловац распрсну се надвоје,
док су му се метални парчићи, попут светлуцавог
лишћа, развејавали на све стране.
— Одличан погодак, Плави Шест! јави се
вођа ескадриле, а затим брзо додаде: Пази, Плави
Шест! Један ти се закачио за реп!
У пилотској кабини победнички смешак иш-
чезе са младићевог лица, док се освртао на све
стране, немогућан да уочи свог прогониоца. Нешто
је засјало веома близу улаза у кабину и ова се

305
распрсну. Уследио је још један прецизнији пого-
дак, и сада отворену кабину испуни пламена бук-
тиња.
— Погођен сам! Погођен сам!
То је било све што је доспео да узвикне пре
но што га заборав прими у своје наручје. Далеко
одозго и са стране, Плави Вођа гледао је како се
летелица Џона Д. разбуктава у огњену лопту. Да
није био у том положају, никад не би ни видео
нестанак Плавог шест. Али, морао се сада суочити
са много важнијим стварима.
На четвртом Јавиновом месецу огромни ек-
ран у том тренутку затрепери и угаси се, готово
као и несрећни Џон Д. Забринути техничари у -
журбано се усходаше. Један од њих окрену своје
згрчено лице према месту на коме је стајала Лиа,
према официрима који су напето чекали, и према
једном високом, бронзаном роботу.
— Главна цев за контролу слике је прего-
рела. Требаће нам нешто времена док .. .
— Учините све што можете, добаци Лиа. У
међувремену, укључите нам бар тонски пријем.
Неко је чуо њено наређење, и тренутак кас-
није одају су испунили звуци удаљене битке, ре-
мећени гласовима оних који су у њој учествовали.
—• Држи се поретка, Плави Два, говорио је
Плави Вођа. Пази на те торњеве!
— Тешка паљба, Газда, допре глас Веџа Ан-
тилеса, са двадесет трећег степена.
— Видим! Извуците се, извуците се! Овде
смо само да направимо мало гужве.
— Просто не могу да поверујем! запрепашћи-
вао се Бигс. Никада нисам доживео такву пал>бу.
— Извуци се, Плави Пет. Извуци се!
За тренутак се ништа није чуло, а онда:
— Лук? Чујеш ли ме, Лук?

306
 — Све је у реду, Газда, стиже Луков одговор.
Нашао сам нову мету. Идем да погледам пгга је то.
— Сувише је живахно тамо доле, Лук уме-
ша се Бигс. Чисти се одатле. Чујеш ли ме, Лук?
Повуци се.
— Повуци се, Лук, нареди дубоки глас Пла-
вог Вође. Имамо гужве овде и више него што нам
треба! Лук, понављам, повлачи се! Не могу да га
видим. .. Плави Два, можеш ли да видиш Плавог
Пет?
— Не, брзо одговори Веџ. Овде је управо та-
кав бараж да не поверујете. Моји радари су бло-
кирани. Плави Пет, где си? Лук, је ли све у реду?
— Нема га више, заусти Бигс свечано, а онда
му се глас д и ж е . . . Не, чекајте... ево га! Изгледа
да му је крило мало оштећено, али дечко је у
реду.
Уздах лаког олакшања проструја просторијом.
Олакшање је, чини се, најприметније било на
лицу најкрхкијег, најлепшег међу свим присут-
ним сенаторима.
На звезданој станици, војници прецркли од
умора или оглувели од силне пуцњаве из тешког
оружја, замењивали су свежим људством. Нико
од њих није имао времена да се запита како тече
битка, а у том тренутку нико за то није много
ни марио. Била је то болест својствена војницима
још од почетка историје.
Лук се поново неустрашиво суноврати према
површини станице, пажње усмерене према јед-
ном удаљеном металном здању.
— Не удаљавај се, Плави Пет! опомену га
вођа ескадриле. Куда си опет наумио?
— Мислим да сам уочио нешто налик на боч-
ни стабилизатор, одговори Лук. Покушаћу да га
скинем.

308
 — Пази се, Плави Пет. Жестока ватра у том
сектору.
Лук не обрати никакву пажњу на упозорење,
и упути летелицу према необично обликованом
узвишењу. Његова одлучност би награђена, пошто
је здање, засуто његовом жестоком ватром, екс-
плодирало претворивши се у спектакуларну ку-
глу усијаног гаса.
— Спречио сам га! узвикну Лук. Настављам
к а ЈУГУ) према следећем.

Доле, у побуњеничком храму-тврђави, Лиа је

напрегнуто слушала. Изгледала је истовремено и
љута и заплашена. Коначно се окрену Трипију и
прошапута:
— Зашто се Лук толико излаже опасности?
Високи робот ништа не одговори.
— Пази леђа, Лук, зачу се Бигсов глас преко
комуникатора, пази леђа! Ловци су изнад тебе,
приближавају ти се.
Лиа се напрегну, као да жели и да види оно
што је једино могла да чује.
— Помози му, Арту, мрмљао је Трипио себи
у браду и држи се и даље.
Лук настави да се обрушава, иако је иза сво-
јих леђа сада већ могао видети једну од летелица
које су забрињавале Бигса. Затим, као предомиш-
љајући се, нагло окрену свој апарат нагоре,
дижући руке од свог циља. Његов гонилац, међу-
тим, био је искусан; настављао је да се прибли-
жава Луку.
— Не могу да га скинем с врата, извести Лук.
Непгго изненада као да пресече небо између
двеју летелица.
— Имам га, Лук! узвикну Веџ Антилес.
Држи се.
Лук није морао дуго да чека. Веџова паљба

309
била је прецизна, и непријатељски ловац убрзо
ишчезе у мору пламена.
— Хвала, Веџ, промрмља Лук, почињући
поново да мирније дише.
— Добар хитац, Веџ. Био је то Бигеов глас.
Плави Четири, крећем доле. Покривај ме, Пор-
кинсе.
— Крећем одмах за тобом, Плави Три, допре
до Бигса Поркинсова потврда.
Бигс се издвоји из ескадриле и суну наниже,
пуцајући из свих оружја. Нико никад није тачно
сазнао шта је то погодио, али мали торањ који је
експлодирао под његовим хицима очевидно је био
од знатно веће важности него што је изгледало.
Серија узастопних експлозија поче се ширити
површином звездане станице, захватајући једну
централу за другом. Бигс се већ био извукао из
овог опасног подручја, али његов колега, који га
је у стопу пратио, би захваћен снажним енергет-
ским зрачењем које се ослобађало доле на повр-
шини станице.
— Имам проблема, изненада се јави Поркинс.
Моји енергетски конвертори чудно се понашају.
Била је то констатација која једва да је од-
говорила истини. У ствари, сви инструменти на
Поркинсовој контролној табли понашали су се
као да су подивљали.
Дижи се! Дижи се, Плави Четири, викну Бигс.
Плави Четири, да ли ме чујеш?
— Све је у реду, одговори Поркинс. Имам
потпуну контролу над апаратом. Направи ми мало
места, Бигсе.
— Исувише си ниско, повика њихов партнер.
Извлачи се извлачи се!
С инструментима који му нису давали тачне
податке, и с обзиром на висину на којој је летео,

310
Поркинсова летелица дошла је право на нишан
једнот великог, не много окретног топа. Оружје је
овог пута дејствовало по замисли својих конструк-
тора. Поркинсов нестанак био је исто толико спек-
такуларан колико и изненадан.
У близини пола звездане станице владало је
релативно затишје. Напад Плаве и Зелене еска-
дриле на подручје екватора био је толико јак и
разоран, да се готово сва одбрана империјалних
снага концентрисала у том делу. Црвени вођа ужи-
вао је у лажном миру са мрачним задовољством,
знајући да неће још дуго трајати.
— Плави Вођо, овде Црвени Вођа, изговори
он у свој комуникатор. Крећемо у напад. Испусни
отвор је уочен и фиксиран. Нема ни паљбе ни
непријатељских ловаца — за сада. Изгледа као
да ћемо имати прилику бар за један неометан
јуриш.
— Примљено, Црвени Вођо, чуо се глас ње-
говог колеге. Покушаћемо да их још мало запос-
лимо на овој страни.
Три ловаца са ипсилон крилима као да се
откачише од звезда и заронише према површини
звездане станице. У последњем могућем тренутку
скренули су да не улете у једну дубоку вештачку
дубодолину, једну од многих које су се протезале
северном полулоптом Звезде Смрти. Метална пар-
чад летела су око ших на све стране.
Црвени Вођа је претраживао простор око
себе, али империјалних ловаца није било на ви-
дику. Он провери инструменте, а онда се обрати
својој ескадрили:
— Ту смо, момци. И запамтите, кад помислите
да сте довољно близу, приближите се још више
пре но што им упутите свој благослов. Појачајте
до максимума своје заштитно поље — без обзира

311
чиме вас гађали. Сада више о томе не можемо
бринути.
Империјалну одбрану у близини испусног от-
твора грубо је разбудила чињеница да се њихов
до тада занемаривани сектор нашао под ударом.
Реаговали су веома брзо и ускоро су енергетске
муње хитале према нападачима, са све већим ин-
тензитетом. Понека од њих експлодирала би у
близини летелица које су се обрушавале добро
их уздрмавајући али без стварне штете.
— Помало су агресивни, зар не? добаци Цр-
вени Два преко комуникатора.
Црвени Вођа узврати мирним гласом:
— Шта мислиш, колико имају топова, Црвени
Пет?
Црвени Пет, познат међу побуњеничким пи-
лотима под надимком Татица, некако је успео да
истовремено води свој апарат кроз све жешћи
ватрени поздрав, и да изврши процену снаге од-
бране. Његова кацига била је изубијена готово до
неупотребљивости; била је то последица учешћа
у већем броју битака но што би ико имао права да
се нада да ће преживети.
— Рекао бих, око двадесет гнезда, одговори
после краћег предомишљања. Нека су на торње-
вима, а нека на самој површини.
Црвени Вођа прими обавештење гунђајући, а
онда привуче себи механизам за компјутерско на-
вођење на циљ. Експлозије су настављале да по-
тресају летелицу.
— Пребаците се на компјутерске визоре, на-
реди он.
— Овде Црвени Два, јави се један глас. Мој
компјутер је уочио мету и даје ми потврдан сиг-
нал. Глас младог пилота јасно је одавао велико
узбуђење.

312
 Али најстарији од свих побуњеничких пи-
лота, Црвени Пет, био је по обичају хладан и ста-
ложен — мада није одолео да не прогунђа себи у
браду:
— Нема сумње, биће да је то неки њихов
прл>ави трик.
Потпуно неочекивано, одбрамбена паљба у
читавом овом сектору престаде. Аветињска ти-
шина владала је над читавим подручјем, док се
светлост станице одржавала на крилима летелица
које су готово парале њену површину.
— Шта је ово, зачуди се Црвени Два, огледа-
вајући се забринуто. Обуставили су паљбу. Због
чега?
— Не свиђа ми се то, забрунда Црвени Вођа.
Ништа више није ометало дејство летелица,
није више било муња којима је требало измицати.
Татица је први тачно проценио ову тобожњу
настраност непријатеља.
— Појачајте заштитне појасеве са своје зад-
ње стране. Очекујте појаву непријатељских ло-
ваца.
— Пун погодак, Татице, узврати Црвени
Вођа, пратећи сигнале на свом радару. Ево их, до-
лазе. Три тачкице у сектору два-десет.
Неки механички глас наставио је да одбро-
јава све мању раздаљину до њихове мете — али
раздаљина се није смањивала довољно брзо.
— Мораћемо да узмакнемо, обрати се стари
официр свим пилотима. Не можемо истовремено
ићи на циљ, и борити се с њиховим ловцима.
За тренутак се борио да угуши старе реф-
лексе, када је на екрану испред себе угледао три
Таи-ловца како се у савршеној формулацији го-
тово вертикално обрушавају на њих.
— Три-осам-један-нула-четири, изговори Дарт

313
Вадер док је мирно подешавао своје команде.
Звезде као да су летеле мимо њега. Идем сам на
њих. Покривајте ме.
Црвени Два је умро први. Млади пилот ни-
када није сазнао шта га је погодило, нити је икад
угледао свог џелата. Упркос свем свом искуству,
Црвени Вођа нађе се готово на ивици панике, ви-
девши како се бочни апарат његове ескадриле
распада у пламену.
— У клопци смо овде доле. Немамо могућ-
ности за маневрисање, зидови су исувише близу.
Морамо некако да се извучемо Морамо .. .
— Држите се циља, надјача га један старији
глас. Држите се циља.
На Црвеног Вођу Татичине речи деловале су
као мелем, али то је било све што је у овом тре-
нутку могао очекивати, ако се изузму непријатељ-
ски ловци који се приближаваху, док су се преос-
тала два његова апарата устремљивала на циљ.
Изнад њих, Вадер дозволи себи тренутак нес-
путаног задовољства, док је поново подешавао
свој компјутеризовани механизам за навођење на
мету. Побуњеничка летелица наставила је да лети
праволинијски, не мењајући курс. Вадер поново
притисну обарач.
Нешто је запуцкетало у кациги Црвеног Вође,
и пламени језици захватише његову командну
таблу.
— Шта је ово сада, викну он у свој комуни-
катор. Погођен сам! Погођен сам. . .
И други побуњенички апарат експлодира,
претварајући се у облак усијане паре, док су
бедни остаци који нису одмах сагорели почели
падати према станици.
Овај нови губитак био је више него што је и
Црвени Пет могао поднети. Он повуче команде, и

314
његов апарат поче да се удаљује од површине
станице у благом луку. Иза њега, вођа империјал-
них ловаца одмах крену у потеру.
— Црвени Пет Плавом Вођи, јави се он. На-
лет неуспео услед жестоке ватре. Таи-ловци су
нас изненадили. Не могу . . . чекај . . .
Иза њега, тихи свирепи непријатељ поново је
притиснуо смртоносно дугме. Прва зрна доспела
су до свог циља баш у тренутку када се Татица
успео довољно високо да започне маневар повла-
чења. Али, кренуо је у извлачење неки секунд
прекасно.
Један енергетски зрак захватио је главни мо-
тор и гориво претворио у ломачу. Мотор је екс-
плодирао, а у експлозији нестадоше и контролна
табла и жироскоп. Обезглављен, отевши се сва-
кој контроли, апарат је започео свој дуги, гра-
циозни пад према површини станице.
— Црвени Пет, како си? зачу се брижни глас
преко спољне комуникационе везе.
— Изгубили смо Тајрија . . . Изгубили смо
Дача, изговори Татица полако, готово уморно. За-
каче ти се за реп, а немаш простора за маневри-
сање. Жао ми ј е . . . сад сте ви на реду. До виђења
Дејв.
Била је то последња порука коју је упутио
стари ветеран.
Плави Вођа принуди себе да свој глас обоји
мирноћом коју заправо није осећао, док је поку-
шавао да потисне бол због смрти старог прија-
теља.
— Плави Момци, говори вам Плави Вођа.
Састанак код тачке шест-нула-један. Потврдите.
— Плави Вођо, овде Плави Десет. Разумео.
— Овде Плави Два, јави се Веџ. Долазим
према теби, Плави Вођо.

315
 Лук је чекао да на њега дође ред да се јави,
када на његовој контролној табли нешто засвет-
луца. Поглед уназад потврди електронско упозо-
рење. За леђа му је управо залазио један непри-
јатељски ловац.
— Овде Плави Пет, јави се Лук, док му се
апарат заносио под руком пилота који је поку-
шавао да се отресе гониоца. Имам мали проблем
овде. Ускоро ћу вам се прикључити.
Кренуо је у оштро обрушавање према повр-
шини станице, а затим се нагло дигао да избегне
бараж топовеке паљбе. Али ни један ни други ма-
невар није смео његовог гониоца.
— Видим те, Лук, стигао је умирујући Биг-
сов глас. Остани где си.
Лук погледа изнад себе, испод себе, затим на
једну па на другу страну, али није било ни трага
од његовог пријатеља. У међувремену енергетске
муње које је за њим слао његов гонилац почеле
су пролазити непријатно близу.
— Проклетство, Бигсе, па где си?
Нешто се изненада појавило, али не са стране
или иза њега, већ право испред њега. Било је блис-
таво и кретало се невероватном брзином, а онда
отвори ватру преко Лукове летелице. Потпуно за-
течен, империјални ловац распаде се у комаде у
истом тренутку када је њигов пилот схватио шта
се догађа.
Лук се упути према месту састанка, док Бигс
прохуја изнад њега.
— Одлично, Бигсе. Чак си и мене збунио.
— Тек сам почео, добаци његов пријатељ,
опггро окрећући апарат да избегне ватру са ста-
нице. Ушао је поново у Луково видно поље, ис-
пуштајући победнички узвик. Само ми ти покажи
мету.

316
 Доле, у равнодушној сенци Јавина, Додона је
управо био привео крају исцрпан разговор са не-
колицином својих најближих сарадника, а затим
се упутио према даљинском комуникатору.
— Плави Вођо, овде База Један. Извршите
двоструку проверу пре налада. Нека се ваши боч-
ни пратиоци повуку уназад и нека вас покривају.
Нека половина ваше групе чека ван домета за
следећи покушај.
— Разумео, База Један, стигао је одговор.
Плави Десет и Плави Двадесет, прикључите ми се.
Два аларата издвојише се из формације и
поставише уз вођу ескадриле. Плави Вођа про-
вери шихов положај. Задовољан њиховим манев-
ром за јуришни лет, вођа затим одреди и групу
која ће кренути после ших ако први напад не
успе.
— Плави Пет, говори Плави Вођа. Лук, узми
са собом Плавог Два и Плавог Три. Држите се овде
подаље од њихове ватре, и чекајте мој знак да
кренете у налад.
— Разумео, Плави Вођо, потврди Лук, насто-
јећи да стиша узбуђење које је осетио. Бигс, Веџ,
прикључите ми се.
Три ловца стиснуше се у чврст поредак ви-
соко изнад жестоке ватре коју су међусобно из-
мењивали топови са станице и припадници Жуте
и Зелене ескадриле.
Обзорје испред Плавог Вође светлуцало је док
је започињао обрушавање према површини ста-
нице.
— Плави Десет и Плави Дванаест, застаните
мало док не уочимо њихове ловце, а онда ме по-
кривајте.
Сва три ловца спустише се ниско изнад по-
вршине, готово се поравнаше с њом и наставише

317
у бришућем лету. И док су двојица његових боч-
них пратилаца заостајала све више иза њега,
Плави Вођа је наизглед сам улетео у огромну сив-
касту дубодолину.
Није било никаквог ватреног поздрава, док
је настављао да јури према удаљеном циљу. Пла-
ви Вођа и несвесно затече себе како се нервозно
осврће унаоколо, по неколико пута проверавајући
исте инструменте.
— Ово не мирише на добро, гунђао је.
Глас Плавог Десет такође је звучао забри-
нуто.
— До сада је већ требало да уочиш циљ.
— Знам. Али овде доле је све невероватно
изровано. Чини ми се да су ми инструменти от-
казали. Је ли ово право место?
Изненада, густе енергетске муње појурише
према нападачима. Одбрана је коначно прогово-
рила. Снажне експлозије, недалеко од њих, по-
чеше потресати летелице. На удаљеном крају
дубодолине налазио се џиновски торањ, домини-
рајући читавим крајем и бљујући огромне коли-
чине енергије на побуњеничке летелице које су
се све више цриближавале.
— Неће бити лако с оним торњем тамо, из-
јави мрко Плави Вођа. Будите приправни да ми
се мало приближите ако устреба.
Изненада, енергетске муње нестадоше, и у
процесу између стрмих литица поново завладаше
тишина и тмина.
— То вам је, добаци Плави Вођа, настојећи да
одреди из ког правца одоздо треба да дође нова
паљба. Држите очи отворене и пазите на појаву
ловаца.
— Ниједан радар кратког или дугог домета
не функционише, саопшти нервозно Плави Десет.

318
Овде има веома много сметњи. Плави Пет, можеш
ли ти да видиш нешто са свог места?
Лук је пажљиво претраживао површину ста-
нице.
— Никаквог знака. . . Чекај!
Три стреловите блиставе тачкице привукле су
његову пажшу.
•— Ево их. Долазе из секције нула-три-пет.
Плави Десет се окрену и погледа у назначе-
ном правцу. Зраци Јавиновог сунца блеснуше за
тренутак на стабилизаторима Таи-ловаца, док су
ови кретали у обрушаваше.
-— Да, видим их.
-— На правом смо путу, момци, узвикну Пла-
ви Вођа, у тренутку када је његов компјутерски
визор почео да даје сигнале. Подесио је своје
нишанске справе, примичуће визор ближе очима.
Скоро сам у домету. Циљ осмотрен. .. идем право
на њега. Само их држите подаље од мене неко-
лико следећих секунди . .. запослите их.
Али је Дарт Вадер већ подешавао своје ни-
шанске справе, док је као камен падао према по-
вршини станице.
— Прикључите ми се. Сам ћу их средити.
Плави Дванаест би погођен први, и разнесе-
них мотора уђе у ковитлац. Мало скреташе са
правца одведе летелицу устрану и она се свом
снагом зари у камени зид дубодолине. Плави Де-
сет најпре мало успори, а онда поново убрза, ше-
врдајући као пијан, али у уском простору између
зидова металног кањона мало се шта могло учи-
нити.
— Нећу моћи дуго да их задржавам. Боље
пуцај док можеш, Плави Вођо . . . сустижемо те . . .
Вођа ескадриле био је потпуно обузет порав-
навањем два круга на визору свог нишана.

319
 — Скоро смо стигли! Само тако, само тако . . .
Плави Десет панично се обазре око себе.
— Ево их, тачно су иза мене!
Плави Вођа се готово одушевљавао властитом
мирноћом. Циљ који је осматрао кроз нишанску
линију делимично је томе допринео, помажући му
да се сав концентрише на сићушне, апстрактне
линије, и да искључи све остало као да је сам у
непокретном свемиру.
— Још мало, још мало . . . шапутао је. А онда
су се два круга спојила, засјала црвеном свет-
лошћу, и непрекинуто зујање испуни његову
кацигу. Торпеда испаљена, торпеда испаљена.
Одмах потом и Плави Десет испали своје про-
јектиле. Оба апарата кренуше нагло навише, по-
влачећи се из теснаца, док је неколико експло-
зија обележавало траг који су оставили за собом.
— Погодак! Успели смо! узвикну готово хис-
терично Плави Десет.
Глас Плавог Вође, међутим, био је обојен
дубоким разочарањем.
— Не нисмо. Торпеда нису продрла у тунел.
Експлодирала су на површини, поред отвора.
Разочарање их је коштало живота, јер су за-
боравила да погледају иза себе. Три империјална
ловца такође се уздигоше, удаљавајући се од све
блеђе светлости еексплозија које беху изазвала
торпеда. Плави Десет први паде под прецизним
Вадеровим хицем, а онда Тамни Витез благо про-
мени правац и зађе за леђа вође ескадриле.
— Узећу на себе и овог последњег, проговори
он хладно. Вас двојица можете натраг.
Лук се трудио да своју групу држи подаље
од пламтећих експлозија испод њих, када се глас
Плавог Вође зачу преко комуникатора.
— Плави Пет, говори Плави Вођа. Заузмите

320
положај и крените у напад, Лук. Летите ниско и
чекајте док се не нађете над самим отвором. Неће
бити нимало лако.
— Је ли с вама све у реду?
— Сели су ми за врат, али ћу их се отрести.
— Плави Пет Плавој групи, нареди Лук,
идемо!
Три летелице одлепише се једна од друге и
суновратише према сектору циља.
У међувремену је Вадеру коначно пошло за
руком да начне свој плен — блистава муња за-
качи један мотор и изазва снажну експлозију.
Малени робот Артуовог типа потече према оште-
ћеном крилу, настојећи да брзо поправи погођени
мотор.
— Р-2, искључи довод енергије на мотору
број један, добаци му Плави Вођа тихо, спокојно
посматрајући инструменте чији подаци нису има-
ли никаквог смисла. Држи се, може бити гадно.
Лук је опазио да је Плави Вођа у невољи.
— Налазимо се управо изнад вас, Плави Вођо,
јави се Лук. Окрените ка нула-нула-пет и ми
ћемо вас покрити.
— Мој мотор за извлачење је уништен.
— Онда ћемо ми сићи до вас.
— Не, не. Останите где сте и спремите се за
напад.
— Сигурни сте да вам не треба помоћ?
— Мислим да не . . . Сачекајте још минут-два.
У ствари, није прошао ни пун минут, и апарат
Плавог Вође је у ковитлацу пао на површину
станице.
Лук је посматрао како се под њим расцветава
снажна експлозија, знајући савршено добро њен
узрок по први пут у потпуности схвати сву неу-
поредиву тежину ситуације.

321
 — Управо смо изгубили Плавог Вођу, про-
мрмља он готово отсутно, и не примећујући да
укључени комуникатор хвата сваку његову реч.
На Јавину четири, Лиа Органа устаде из своје
столице и поче нервозно да се шета просторијом.
Обично савршено дотерани нокти на њеним прс-
тима сада су били изгрижени. Био је то једини
физички знак њеног немира. Неспокојство које се
огледало на њеном лицу много је јаеније откри-
вало њена осећања, неспокојство и забринутост
који преплавише просторију на вест о смрти Пла-
вог Вође.
— Могу ли да наставе напад? упитала је нај-
зад Додону.
Генерал одговори благо али одлучно.
— Морају.
— Али већ смо изгубили исувише људи. Сада
када више нема Црвеног и Плавог Вође, остали
су без вођства.
Додона је управо заустио да одговори, када је
из звучника допро нови глас.
— Приближи се још, Веџе, говорио је хиља-
дама километара удаљени Лук. Где си, Бигсе?
— Ту, одмах иза тебе.
Нешто касније зачуо се Веџов глас.
— У реду је, Газда, заузели смо поредак.
Додона баци брз поглед на Лиу. Изгледао је
забринут.
Три летелице сабише се једна уз другу високо
изнад површине звездане станице. Лук је загле-
дао своју командну таблу и раздражено се борио
са једним инструментом који му је измицао ко-
троли.
Нечији глас зазвуча му у ушима. Био је то
глас и стар и млад истовремено, глас веома поз-
нат: смирен, самопоуздан, охрабрујући — глас

322
који је Лук помно слушао у пустарама Татуине и
у употреби звездане станице... једном, давно.
— Поуздај се у себе, Лук, било је све што
је изговорио глас налик Кенобијевом.
Лук куцну по својој кациги, у недоумици да
ли је стварно нешто чуо или не. Али, није било
времена за удубљиваше у самог себе. Челичасто
обзорје станице шихало се под шим.
— Веџ, Вигс, крећемо, довикну он својим боч-
ним пратиоцима. Идемо пуном брзином. Само уо-
чите циљ а онда поново убрзајте. Можда ћемо
тако успети да оставимо шихове ловце далеко за
собом.
— Заостаћемо довољно далеко иза тебе да те
покривамо, напомену Бигс. Хоћеш ли моћи да се
на време извучеш, после толиког убрзаша?
— Шалиш ли се? шмркну несташно Лук, док
су кретали у обрушаваше према станици. Биће то
као у Просјачком кашону, тамо код куће.
— Ја сам уз тебе, Газда, добаци Веџ, нагла-
шавајући титулу по први пут. Кренимо . . .
У пуној брзини, три танковијаета ловца јур-
нуше ка сјајној површини, поново се извлачећи
пошто последши тренутак за то беше већ про-
шао. Лук пролете толико ниско изнад површине,
да је вршком крила чак закачио једну од исту-
рених антена, са које на све стране полетеше ко-
мадићи метала. У истом тренутку нађоше се оба-
вијени мрежом енергетских муша и разорних
пројектила. Паљба се све више појачавала што су
били ближе површини.
— Изгледа да смо их унервозили, добаци ли-
кујући Бигс, понашајући се као да је смртоносна
бујица енергије само представа приређена да их
забави.
— Одлично, јави се Лук, изненађен изван-

323
редном видљивошћу испред себе. Видим све, као
на длану.
Али Веџ није био толико пун самоуверености,
док је пажљиво очитавао податке на својим ин-
струментима.
— Видим на свом визору торањ, али нема ни
трага испусном отвору. Мора бити да је страшно
мали. Јесте ли сигурни да нас компјутер може на-
вести на њега?
— Тешко њему ако не успе, промрмља Бигс.
Лук се, са своје стране, није упуштао у на-
гађања, будући веома заузет одржавањем правца
кроз пакао који су стварале експлозије енергет-
ских муња. А онда, као по команди, паљба прес-
таде. Лук се осврну на све стране, очекујући по-
јаву непријатељских ловаца, али не виде ништа.
Његова рука крену сама од себе да постави
нишанске справе у коначни положај, али за тре-
нутак застаде. Затим ипак привуче визор до са-
мих својих очију.
— Чувајте се, нареди он својим пратиоцима.
— Шта ћемо с торњем? забринуто упита Веџ.
— Брини ти само о ловцима, одреза Лук. То-
рањ узимам на себе.
Јурили су стреловито, приближавајући се
циљу сваком секундом. Веџ баци поглед изнад
себе и следи се.
— Ево их! Правац нула-три.
Вадер је управо подешавао свој нишан, када
један од његових пратилаца прекину тишину.
— Обрушавају се одвећ брзо. .. неће успети
да се на време извуку.
— Прати их и даље, нареди Вадер.
— Крећу се одвећ брзо да бисмо могли да их
ухватимо под нишан, добаци његов други пра-
тилац, потпуно уверен у тачност своје процене.

324
 Вадер провери податке на свом компјутеру и
закључи да су његови пратиоци у праву.
— Мораће ипак да успоре пре но што се
примакну оном торњу.
Лук је напето посматрао кроз свој визор.
— Скоро да смо стигли.
Прошло је неколико секунди, и кругови на ни-
шану се спојише. Његов прст грчевито стеже
обарач.
— Торпеда избачена! Извлачите се! Извла-
чите се!
Две снажне експлозије потресле су процеп
на површини станице. Хици се беху зарили да-
леко од отвора, не наневши му никакву штету.
Три Таи-ловца скренуше брзо да избегну ватрену
куглу која се нагло ширила, приближујући се
истовремено побуњеничким летелицама које су се
већ повлачиле.
— Држите их, готово благо рече Вадер.
Лук примети гониоце готово у истом тренутку
кад и његови пријатељи.
— Веџ, Бигс . . . раздвојте се! То је једини
начин да их се отресемо.
Три летелице поново се суновратише према
станици, а затим се нагло распрснуше у три раз-
личита правца. Три империјална ловца окренуше
и упутише се за Луком.
Вадер опали на летелицу која је готово лу-
дачки поигравала, промаши, и љутну се на самог
себе.
— Као да сама Моћ држи овог под својим
окриљем. Чудно. Позабавићу се сам њиме.
Лук се повлачио између одбрамбених торње-
ва, готово као да тка вез између самих неприја-
тељских узлетишта, али без успеха. Један од Таи-
-ловаца непрестано му је био за петама. Један

325
еиергетски хитац запара му крило, у самој бли-
зини мотора. Мотор поче да кашљуца, најављу-
јући неприлике. Лук упре све снаге да одржи
правац и да васпостави пуну контролу над лете-
лицом.
Настојећи и даље да се отресе свог упорног
прогониоца, Лук поново суну у дубодолину.
— Погођен сам, добаци, али не озбиљно. Арту,
види шта можеш да урадиш.
Малени робот извуче се из свог седишта и
крену да поправи оштећени мотор, док су се енер-
гетски муње распрскавале у све већој близини.
— Остани где си и држи се чврсто, добаци
Лук Арту, док је завијао између шиљатих тор-
њева. Летелица се превртала и вијугала кроз веш-
тачки рељеф станице.
Паљба је и даље остајала жестока, док је Лук
насумице мењао правце и брзину. Неколико инди-
катора на котролоној табли почеше да полако ме-
њају боју; три виталне казаљке престадоше да
поигравају и вратише се у нормалан положај.
— Мислим да смо успели, Арту, добаци му
Лук са захвалношћу. Мислим. . . тако, у реду је.
Покушај сада да блокираш квар, да не узме по-
ново маха.
Арту звизну у знак одговора, док је Лук по-
сматрао узбуркану панораму испод себе.
— Мислим, такође, и да смо измакли оним
ловцима. Плава групо, овде Плави Пет. Је ли све
у реду с вама?
Он се поново маши управљача, и његов ловац
суну изнад процепа, и даље праћен жестоком то-
повском паљбом са тла.
— Ја сам овде горе и чекам, Газда, јави се
Веџ са свог положаја, високо изнад станице. Не
могу да те видим.

326
 — Долазим. Плави Три, је ли све у реду?
Бигсе?
— Имао сам проблема, јави се његов прија-
тељ, али мислим да сам их се отресао.
Неигго, претеће, поново се указа на Бигсо-
вом екрану. Поглед уназад открио му је да му се
империјални ловац који га је неколико последњих
минута поново прилепио. Бигс се опет суноврати
према станици.
— Не, још не, довикну Бигс другој двојици.
Сачекај Лук. Враћам се одмах.
Танки, механички глас одјекну преко кому-
никатора:
— Држи се, Арту држи се!
Доле, у командном штабу у храму, Трипио се
стидљиво окрену од радозналих погледа који му
беху упућени.
Кад се Лук поново подигао високо изнад
звездане станице, једна летелица са икс крилима
приближи му се. Лук препозна Веџов апарат, а
онда се узнемирено поче освртати за Бигсом.
— Крећемо, Бигсе, прикључи се. Бигсе, је ли
све у реду? Бигсе!
Али од Бигса није било ни трага ни гласа.
— Веџе, да ли га видиш негде?
Лук је кроз провидну капсулу ловца покрај
себе видео једну главу под кацитом како се ла-
гано протресла.
— Не, допре Веџов глас преко комуникатора.
Сачекај још мало Јавиће се већ.
Лук погледа око себе, забринут, провери ин-
струменте а онда се одлучи.
— Не можемо да чекамо; морамо да кренемо.
Не верујем да је успео.
— Хеј, момци, зачу се један раздраган глас,
шта још чекате?

327
 Лук се хитро окрену према својој десној стра-
ни, управо на време да види како једна летелица
пролеће и успорава непосредно испред њега.
— Немојте никад да посумњате у старог
Бигса чу се у комуникатору, док се пилот у лете-
лици испред њих освртао и махао им.

2.

Један ужурбани официр улете у главну кон-

тролну просторију звездане станице и обрати се
човеку који је посматрао велики екран, предајући
му неколико листова хартије.
— Господине, управо смо завршили анализе
њиховог плана напада. Изложени смо озбиљној
опасности. Хоћемо ли прекинути акцију, или да
извршимо припреме за евакуацију? Ваш брод је
спреман.
Гувернер Таркин упиљи се с неверицом у
у официра, који устукну.
— Евакуацију? загрми он. У тренутку три-
јумфа? Спремамо се да уништимо последње ос-
татке Савеза, а ви предлажете евакуацију! Веома
сте преценили њихове изгледе! А сад, губите се!
Засут гувернеровим гневом, покисли официр
се окрену и шмугну из собе.

3.
— Крећемо изнова, кратко рече Лук, запо-
чињући бришући лет према површини звездане
станице. Веџ и Бигс следили су га у стопу.
— Кренимо, Лук дечко. Глас који му се ра-
није јавио, поново зазвони у његовој глави. И по-
ново Лук куцну по својој кациги и обазре се уна-
около. Звучало је као да онај ко изговара речи

328
стоји тик иза његових леђа. Али није било ни-
чега, осим ћутљивог метала и инструмената који
нису умели да говоре. Не могавши да реши заго-
нетку, Лук се врати својим командама.
И поново, енергетске муње севнуше према
њима, минувши крај њих без последица с једне
и са друге стране, док површина звездане станице
изгледаше као да ће му скочити у лице. Али жес-
тока ватра из топова није било оно што наведе
Лука да изненада изнова задрхти. Неколико нај-
важнијих индикатора били су поново почели да
се померају према зони опасности.
Лук се наже према свом комуникатору.
— Арту, ови инструменти за контролу ста-
билности летелице поново почињу да дивљају.
Погледај можеш ли их блокирати. Морам потпуно
владати апаратом.
Не обазирући се на врдав лет апарата, као ни
на енергетске зраке и експлозије које су се рас-
цветавале око њих, робот крену да отклони квар.
Нове, неуморне експлозије настављале су да
прикљешћују три ловца, кад су ови поново по-
јурили у суноврат. Бигс и Веџ држали су вешто
одстојање, покривајући Луку леђа, и овај поново
намести визор за навођење на циљ пред саме
своје очи.
По други пут, необични осећај паралисаности
свега га прожме. Рука му се покрену успорено,
као у сну, док је привлачио визор свом лицу, као
да му нерви беху у сукобу један с другим. Баш
као што је и очекивао, енергетске муње ишчезоше
као по команди, и он без отпора настави обруша-
вање према већ познатој дубодолини.
— Ево их, стижу поново, упозори их Веџ,
уочивши три империјална ловца како крећу у
напад за њима.

329
 Бигс и Веџ започеше маневар иза Лукових
леђа, укрштавајући непрестано своје путање како
би отклонили ватру од Лука и збуниле његове
гониоце. Један од непријатељских ловаца се ни
не осврну на њих, настављајући да се неумитно
приближава Луковом апарату.
Лук се загледа у свој визор, и рука му сама
пође да га склони устрану. Неколико дутих тре-
нутака оста тако као да се премишља, зурећи у
деактивирани инструмент као хипнотисан. Затим
га нагло врати пред своје лице, напрегнуто пос-
матрајући мали екран на коме се оцртавала силу-
ета његове властите летелице наспрам све јасни-
јег обличја испусног тунела.
— Пожури, Лук, довикну му Бигс, окренув-
ши нагло свој апарат, у последњем тренутку
измичући једном тешком енергетском зрну. Овог
пута налећу много брже. Нећемо моћи да их још
дуго задржавамо.
Са готово нељудском мирноћом, Дарт Вадер
притисну обарач на свом дезинтегратору. Гласни,
очајнички крик зачу се преко комуникатора, ме-
шајући се са последњим, самртним ропцем човека
и метала; Бигсов ловац распрсну се у хиљаде нај-
ситнијих комадића, који као летња киша оросише
дно дубодолине.
Веџ је чуо одјек експлозије преко свог кому-
никатора, и поче се махнито освртати око себе,
настојећи да уочи непријатељске ловце.
— Изгубили смо Бигса, крикну он.
Лук не одговори одмах. Очи су му сузиле, и
он их љутито обриса. Заклањале су му јасан по-
глед на нишанске справе.
— Ми смо ти две звезде падалице, Бигсе, про-
шапта Лук рапавим гласом, и ништа нас неће зау-
ставити.

330
 Његову летелицу потресе нека врло блиска
експлозија, и он се обрати свом преосталом пра-
тиоцу, застајући, настојећи да обузда своја осе-
ћања, после сваке реченице.
— Примакни се, Веџ, тамо позади ниси више
од велике помоћи. Арту, покушај да појачаш заш-
титно поље са наше задње стране.
Арту похита да изврши налог, а Веџ се из-
равна са Луком. Гониоци поново повећаше брзину.
— Узимам на себе вођу, обавести Вадер своје
пратиоце. Ви преузмите оног другог.
Лук је летео нешто испред и пострани од
Веџа. Енергетске муње са непријатељских ловаца
поново их почеше засипати. Лук и Веџ почеше
кривудати, пресецајући наизменично један дру-
гоме правац, настојећи да збуне своје прогонитеље
колико је год више могуће.
Веџ се борио да задржи контролу над својом
летелицом, кад на његовом монитору севну неко-
лико варница и појави се пламен. Један мали ек-
ран неста у експлозији, остављајући за собом ис-
топљене остатке метала. Веџ је ипак некако
успео да одржи контролу над летелицом.
— Имам озбиљан квар, Лук. Не могу да ос-
танем уз тебе.
— У реду, Веџ. Чисти се.
Веџ промрмља снуждено „Извини" и нагло
се диже, извлачећи ее из дубодолине.
Вадер, обраћајући сву своју пажњу на пре-
осталу летелицу, припуца.
Лук није стигао ни да види готово смртоносну
експлозију која се распрсну одмах иза његових
леђа. Није имао времена ни да пажљивије осмотри
задимљену гужву изувијаног метала у коју се
беше претворио један од мотора. Руке му се мли-
таво обесише о маленог робота.

331
 10.

Сва три империјална ловца наставише да дуж

дубодолине прогоне једину преосталу побуњенич-
ку летелицу. Било је само питање тренутка када
ће неки од њих коначно, последњим поготком, за-
качити апарат који се све више тетурао. Само, у
овом часу беху преостала само два империјална
ловца. Трећи се беше претворио у ваљкасту масу
која се распадала, док су му горући парчићи бесно
ударили у зидове дубодолине.
Вадеров други пратилац поче се панично ос-
вртати око себе, настојећи да види одакле се беше
испружила рука смрти која је шчепала његовог
друга. Али исте механичке сметње које су иза-
зивали таласи са станице на побуњеничким лете-
лицама, блокирале су рад инструмената и на два
империјална ловца.
И тек када је теретњак потпуно заклонио
сунце далеко иза себе, нова опасност поста вид-
љива. Био је то неки корелијански транспортер,
далеко већи од било ког ловца; суновраћивао се
право према дубодолини. Али, некако, није се баш
понашао као обичан теретњак.
Ма ко да је управљао тим бродом мора бити
да се налазио у стању дубоке несвести — или је
био потпуно луд, помисли Вадеров пратилац. Он
готово дивље похита да измени правац свог лета,
како би избегао судар који је изгледао готово не-
минован. Теретњак мину скоро изнад саме његове
главе, али промаптавши империјалног ловца
клизну далеко устрану.
Одмах потом дође до мале експлозије, када
се два велика стабилизатора империјалних ло-
ваца, који беху летели један покрај другог, до-
дирнуше међусобно. Беспомоћни врисак зачу се

332
у комуникатору, када се Вадеров пратилац окрену
према зиду процепа. Али, никад није стигао до
њега; његов апарат ишчезну у мору пламена
много пре судара.
На другој страни, и Вадеров ловац поче бес-
помоћно да се тетура. Оглушујући се о сва очај-
ничка настојања Тамног Витеза, подаци на кон-
тролној табли сведочили су о бруталној истини.
Потпуно ван домашаја контроле свог пилота, ма-
јушна летелица вртећи се крену на супротну
страну од оне где је злосрећна судбина затекла
његовог преосталог пратиоца — далеко у бескрај-
на пространства пустог свемира.

5.
Ма ко да се налазио за командама необичног
теретњака — није био ни луд ни у несвести.
Можда, ипак, само мало „уврнут", али савршено
у власти над својим бродом. Винуо се високо из-
над дубодолине, настављајући да запггитнички
лети изнад Лука.
— Ваздух је очишћен, мали, зачуо је познат
глас. А сад, разнеси ту ствар, па да кренемо кући.
Пецкав глас био је пропраћен другим, налик
на грмљавину, који је могао припадати само ог-
ромном Вукију.
Лук погледа нагоре кроз провидни кров свог
апарата и насмеши се. Али осмех намах ишчезну
са његовог лица, док је скретао поглед према ни-
шанском визору. Поново је осетио нешто налик
на пуцкетање, дубоко у свом мозгу.
— Л у к . . . поуздај се у мене, забруја пуцке-
тав глас, уобличујући се у речи по трећи пут. Лук
је зурио у свој визор. Силуета испусног тунела
полако се почела поравнавати са мушицом на ни-

333
шану, као прошли пут — када је промашио. Лук
је оклевао, али овог пута врло кратко, а онда
склони визор устрану. Затварајући очи, Лук поче
да мрмља нешто себи у браду, као да води уну-
трашњи разговор са неким невидљивим бићем.
Са самопоуздањем које осећа слепи човек у прис-
ној средини, Лук пређе прстима преко контролне
табле, а затим притисну једно дугме. Непосредно
потом, неки забринути глас испуни пилотску ка-
бину.
— Плави Пет, овде База Један. Твој нишан-
ски визор је искључен. Шта се догодило?
— Ништа, промрмља Лук једва чујно. Ништа.
Лук затрепта очима да разбистри поглед. Да
лије био заспао? Осврнувши се, виде да већ из-
лази из дубодолине и да се удаљује од површине
звездане станице. Кратак, брзо поглед откри му
обличје Соловог брода, чија се сенка пружала све
до њега. Лук скрену поглед на контролну таблу,
на којој је стајало да је већ био лансирао своја
преостала торпеда, мада се није могао сетити да
је то учинио. Ипак, мора бити да је баш тако било.
Пилотска кабина одједном оживе у експло-
зији одушевљења.
— Успео си! Успео си! непрестано је узви-
кивао Веџ. Мислим да су торпеда ушла право
унутра!
— Одличан хитац, дечко, честитао му је
Соло, принуђен да виче из свег гласа како би над-
јачао Чубакин помамни урлик.
Далека, пригушена хука дотаче Лукову лете-
лицу као предзнак предстојећег успеха. Мора
ипак бити да је лансирао торпеда? Постепено му
је пошло за руком да се прибере.
— Мило ми ј е . . . што сте били овде да то
видите. А сад, хајде да се мало удаљимо одавде

334
пре но што ова ствар проради. Надам се да је са
Веџом све у реду.
Неколико летилица са икс и неколико са ип-
силон крилима као и један наизглед сав изуби-
јани теретњак похиташе да се удаље од звездане
станице, јурећи према удаљеном луку Јавина.
Иза њих, тихо светлуцање светиљки које су
све више бледеле означавало је све удаљенију
станицу. Без икаквог упозорења, нешто се појави
на месту где се налазила станица, нешто неупоре-
диво блепггавије него сам гасовити, оријашки Ја-
вин, нешто блештавије, чак, и од његовог далеког
сунца. У неколико секунди вечита ноћ претвори се
у блистави дан. Нико се не усуди да погледа одак-
ле је светлост долазила. Чак ни вишеслојни штит-
ници не би могли заштити очи од тог застрапгу-
јућег огња.
Свемир се готово тренутно испуни милијар-
дама микроскопски малих металних честица, од-
бачених ослобођеном енергијом малог вештачког
сунца, престижући летелице које су се журно по-
влачиле. Остаци распаднуте звездане станице нас-
тавиће да се распршују још неколико дана, гра-
дећи током тог једва приметног мига вечности
најспектакуларнији надгробни споменик икад ви-
ђен у овом углу Васељене.

335
 XIII
ПРИНЦЕЗИН ОСМЕХ
 1.
Радостан, одушевљени метеж техничара, ме-
ханичара и других житеља главног упоришта
Савеза, стварао се око сваког ловца који би се
спустио, лагано се упућујући према хангару у
храму. Неколицина преживелих пилота већ је
била напустила своје летелице, чекајући Ј1ука да
га поздраве.
С друге стране Луковог ловца група је била
знатно мања и знатно смиренија. Састојала се од
два-три техничара и једног високог, човеколиког
робота, који је забринуто посматрао како се особ-
ље успише на добро опаљену летелицу и из зад-
њег седишта извлачи неку пламеном озбиљно ош-
тећену металну масу.
— Ох! Ох! Арту? кукао је Трипио, нагињући
се над напола угљенисаног робота. Можеш ли да
ме чујеш? Реци нешто!
Трипиове укочене очи окренуше се према тех-
ничарима.
— .Можете ли да га оправите?
— Учинићемо све што можемо, одговори је-
дан од њих, разгледајући тешко оштећено метал-

339
но тело и делове који су штрчали из њега. Под-
нео је тешка оштећења.
— Морате га поправити! Господине, ако било
који део мене самог може помоћи, радо ћу му га
уступити . ..
Полако су се удаљили, не осврћући се на буку
и занос свуда око њих. Између робота и људи
који су их поправљали постојао је посве посебан
однос. Свака је страна попримила нешто од оне
друге и каткад је линија разграничења између
човека и машине била знатно мање очита но што
су то многи били спремни да признају.
У средишту карневалске атмосфере налазиле
су се три прилике, које су се утркивале у томе
која ће од њих другој упутити више похвала. Кад
је, међутим, дошло до пријатељског тапшања по
леђима, Чубака је однео беспоговорну победу. Тек
је свеоппгги смех зауставио поменутог Вукија да
не угуши Лука својом жестоком жељом да га
поздрави.
— Знао сам да ћеш се вратити! викао је Лук,
знао сам! Од мене би остали само прах и пепео да
нисте онако улетели, Хане!
Соло не беше изгубио ништа од своје кријум-
чарске самоуверености.
— Па, никако нисам могао дозволити да једно
летеће сељаче само крене против те станице.
Осим тога, почело је да ми се просвећује шта би
се све могло догодити, и заиста су ми се црева
преврнула, Лук, при помисли да ће ти припасти
сва слава . . . и цела награда.
Док су се смејали, једна витка прилика, у
хаљини која је лепршала око ње, залетела се пре-
ма Луку на посве несенаторски начин.
— Успео си, Лук, успео си! викала је Лиа.
Улетела му је у наручје и чврсто се припила

340
уз њега, а он је одиже и почео вртети око себе.
Затим Лиа потрча до Сола и загрли и њега. Као
што се могло и очекивати, Корелијанац се није ни
мало збунио.
Изненада пометен одушевљеним поклицима
гомиле, Лук се окрену. Упутио је свом измученом
ловцу поглед пун одобравања, а затим му поглед
поче кружити унаоколо, док се коначно не за-
држа високо горе на таваници. За тренутак по-
мисли да је чуо нешто налик на задовољан уздах,
на лагано опуштање мишића једноглуцкастогстар-
ца у тренуцима уживања. Наравно, био је то веро-
ватно само топли поветарац који је допро споља
из џунгле, али Лук се свеједно насмеши у поз-
драв ономе што му се учинило да види тамо горе.
Било је много просторија у пространом храму,
које су стручњаци Савеза претворили у модерне,
удобне одаје. Упркос очајничком положају у коме
су се налазили некадашњи житељи, било је не-
чега изванредно лепо обликованог и класично ле-
пог у начину на који је престона дворана била
уређена, да су је архитекти придошлица оставили
каква је била, уклонивши само отпатке зидова
нагрижених напредовањем џунгле.

2.

По први пут после много хиљада година, ова

пространа одаја била је испуњена до последњег
места. Стотине побуњеничких војника и техни-
чара стајала је окупљено на старом каменом поду,
окупивши се по последњи пут пре него што ће се
распршити у одлаеку на нова задужења или се
вратити својим далеким домовима. По први пут,
збијени редови дотераних униформи и углачаних
оклопа стајали су, као сведочанство моћи Савеза.

341
 Заставе многих светова који су се придру-
жили побуни вијориле су се на благом поветарцу
који је допирао споља. На удаљеном крају дубоко
просеченог пролаза између редова, налазила се
једна прилика у свечаној белој одећи, са калце-
донским пругама — бојама грба Лие Органе.
Неколико особа појави се на супротном крају
просторије. Једна од њих, масивна и космата, као
да се спремала да побегне у неки заклон, али је
пратиоци примораше да крене пролазом између
редова. Требало је неколико минута да Лук, Хан,
Чуи и Трипио пређу раздаљину до другог краја
одаје.
Зауставише се коначно пред Лиом, и међу
достојанственицима који су седели у близини Лук
препозна генерала Додону. За тренутак наста ти-
шина, и блистава, позната прилика Арту Дитуа
крочи према групи, зауставивши се поред очи-
гледно запрепашћеног Трипија.
Чубака се нервозно мешкољио, јасно показу-
јући да би желео да се у овом тренутку налази
негде другде. Соло га умири, и Лиа устаде и прис-
тупи им. У истом тренутку заставе залепршаше
јаче, и сви окупљени у великој дворани и окре-
нуше се лицем према подијуму.
Лиа стави нешто масивно и златно око Соло-
вог врата, затим око Чубакиног — морајући, при-
том, да се издигне на прсте — и коначно око
Луковог. Затим махну руком према окупљеној
маси, и строгог поретка нестаде док су сваки муш-
карац, свака жена и сваки присутни робот давали
одушка својим осећањима.
Док је стајао, као да лебди, усред узвика и
клицања, Лук осети да му мисли нису заокупљене
ни могућном будућношћу везаном за Савез, нити
изгледима за живот пун пустоловина са Ханом

342
Солом и Чубаком. Уместо тога, супротно ономе
што је Соло могао предвидети, схватио је да му
сву пажњу привлачи сва озарена Лиа Органа.
Она ухвати његов отворен и чврст поглед, али
овог пута само се насмеши.

343