Kratka priča “Priča iz Tamne Strane” (“A Tale from the Dark Side”) je

prvi put objavljena u “Tales of the Jedi Companion” vodiču

za Star Wars RPG igru, avgusta 1996.

Pisac:

Džordž Strejton

Ilustracija:

Ešli Vud

Prevod teksta i obrada naslovne strane:

www.starwarslegendsserbia.wordpress.com
www.facebook.com/swlserbia

Decembar 2015.
Jednom davno u jednoj dalekoj, dalekoj galaksiji...
 Crni obelisk kao da je apsorbovao i najmanji zračak svetlosti koji je dolazio
reflektovan od dva meseca koja su bila na noćnom nebu planete Krajis II. Figura
prekrivena ogrtačem i kapuljačom je laganim i savršeno odmerenim koracima išla
prema masivnom obelisku, držeći šake sakrivenim u širokim rukavima njenog
ogrtača.

“Taka zič ma toka duvadž,” izgovorila je po četvrti put, tačno šest otkucaja
srca nakon prethodnog puta. Sitski rituali su morali da budu precizno izvedeni, jer
ako se i makar jedan delić procedure ne ispoštuje, to znači smrt za onog ko izvodi
ritual. Ali, Vara Nrim nije htela da dozvoli sebi grešku i da izaziva Tamnu stranu.

Napravila je još dva koraka prema obelisku, za trenutak bacivši pogled na

savršenu simetriju glatkih površina masivne strukture. Takva opaka lepota.

“Taka zič ma toka duvadž,” izgovorila je po peti put – ili je to bio četvrti?
Njeno srce je krenulo snažno da lupa, još više je dekoncentrišući. Smiri se.

Pogledom je odmerila udaljenost do obeliska. Još desetak metara – toliko je

morala da pređe.

Pošto je utvrdila koliko je puta izgovorila rečenicu, umirila se i oprezno je

gledala okolinu da vidi da li je izazvala gnev Tamne strane.

Pošto se ništa nije desilo, napravila je nekoliko poslednjih koraka do obeliska

i izgovorila sitsku rečenicu po poslednji put. Obelisk je mirno stajao ispred nje, kao
da je ignorisao njeno beznačajno prisustvo.

Krenula je da izvodi poslednji deo rituala. Kleknula je ispod obeliska i

zbacila je kapuljaču, tako da se njena duga braon kosa razlila po ramenima i
leđima. Skupila je šake i naslonila ih je na čelo.

Ostala je u tom položaju, kako joj se činilo, nešto duže od sat vremena, ali je
onda nešto počelo da se dešava.

Tlo je krenulo lagano da podrhtava. To podrhtavanje je postajalo sve jače i

jače, te u toku od par sekundi buka od zemljotresa je postala zaglušujuća. Vara je
ustala i iako su joj mišići bili ukočeni, uspela je da održi ravnotežu i ne padne.

Pogledala je prema obelisku, i iako joj je pogled skakao sa svakim

podrhtajem tla, učinilo joj se da je obelisk krenuo da raste iz tla. Zemljotres je
postajao sve jači, a na tlu oko obeliska su počele da se pojavljuju pukotine.
Poslednji podrhtaj tla je bio toliko jak da je bacio Varu nekoliko metara u desno.
Pala je na bok i osetila kako joj je se kost u ramenu slomila, ali ignorisala je bol, te
se podigla i gledala spektatl koji se odvijao pred njenim očima.

Sam obelisk je postao samo toranj na vrhu ogromne piramidalne građevine,

koja je isplivala iz zemlje. Vara je prepoznala ovu građevinu iz starih Sitskih spisa.
To je bio hram-biblioteka, mesto gde su čistokrvni Sit čarobnjaci dolazili da
meditiraju i pohrane znanja koja su dobili radeći alhemijske eksperimente. Varu je
počela da hvata jeza dok je shvatala ispred kakvog moćnog mesta ona trenutno
stoji. Ovo mesto je bilo svedok evolucije tehnika kojima su Siti krotili energije
Tamne strane Sile desetinama hiljada godina u nazad. Koliko dugo je samo ovaj
hram, sa njegovim beživotnim hodnicima, stajao zakopan ovde?

Podrhtavanje tla je sada prestalo, te je tišina noći Krajisa II ponovo pala na

Sitsku građevinu. Vara je stala na noge, a njena desna ruka je beživotno visila sa
ramena. Gledala je u piramidalni hram i osećala je kako sa svakog njegovog
kvadratnog centimetra zrači tamna moć. Za trenutak je pomislila da je sve ovo što
se desilo pred njenim očima zapravo plod njene mašte, ali je odmah odbacila tu
pomisao. Njen um nije nikako mogao da stvori ovakvo nešto.

Ne, hram je bio stvaran. Vara je mogla da oseti njegovo masivno prisustvo
kako je čita i odmerava. Hladan vetar ispunjen Tamnom stranom je prešao preko
nje. Vara je znala da su duhovi, koji su nastanjivali hram, odlučivali da li je ona
vredna toga da uđe unutra. Shvatila je da je morala da im se dokaže, da pokaže
kako ima pravo da uđe unutra i dobije pristup Sitskom znanju koje je tu ležalo.

Napravila je korak napred, a vetar koji je prelazio preko nje se naglo

pretvorio u haotični vrtlog varnica. Tek što je Vara primetila ovo i stala, varnice su
se ugasile i hladan vetar je nastavio da lagano prelazi preko nje.

Napravila je još jedan korak ka hramu i vrtlog varnica oko nje se ponovo
pojavio, pa nestao. Ne više od šest metara ispred nje, stajala su masivna dvostruka
vrata trapezoidnog oblika. Na obodu i po sredini vrata stajali su sitski hieroglifi.
Iako Vara nije umela da ih pročita, znala je da su ovakvi natpisi služili kao
prijemnici energije Tamne strane, a takođe su imali ulogu da upozore uljeze da ih
unutra čeka sigurna smrt. Oni koji bi se drznuli da uđu u hram su bili napadnuti od
strane duhova drevnih Sita, a bilo je veoma malo dokaza da je iko preživeo taj gnev
Tamne strane. Vara se nadala da će duhovi hrama odlučiti da je ona vredna toga da
uđe, i da oni neće iskaliti svoj bes na njoj.

Još više se približila hramu. Ovaj put roj varnica se tako brzo pojavio, pa
nestao, da se Vara zapitala da li se to uopšte i desilo. Odlučila je da je to dobar
znak.

Prišla je još bliže hramu i osetila je kako prolazi kroz nevidljivu energetsku
barijeru koja je okruživala sitsku građevinu. Vara je čitala o ovakvim odbrambenim
štitovima, ali, koliko je ona znala, ni jedan ovakav štit nije puštao ikog živog da
prođe. Izgledalo je da su duhovi hrama ipak odlučila da Vara može da uđe.

Vari se učinilo da je neko zove, kao da je čula kako neko šapuće njeno ime u
struji hladnog vazduha.

“Varo Nrim...”

Sva napeta, Vara je počela da se okreće i da traži izvor tog glasa. Pogled joj
je stao na crnoj figuri koja je stajala ispred masivnih vrata hrama. Figura je potpuno
bila prekrivena crnim ogrtačema, a na glavi je imala krunu od šiljaka. Vara je
mogla da razazna crte lica figure samo zato što su bila različitih nijansi crne boje –
oči i usta su bili najcrnji od svih detalja.

Od prizora crnog duha, Vara je umalo zateturala i pala, ali se zaustavila i

došla k sebi. Znala je da ako pokaže strah, šanse da će preživeti susret sa sitskim
duhom bi bile male.

Očigledno zadovoljan efektom koji je izazvao kod Vare, duh je progovorio:

“Varo Nrim, probudila si nas iz sna koji je trajao deset hiljada godina.” Glas duha
je bio dubok, ali jedva čujan. “Da li zaista misliš da nas ovaj put možeš poraziti?”

Vara je progutala pljuvačku koja joj se nakupila u ustima i odgovorila: “Ja...

sam ovde došla po znanje, ne da se borim.” Naspram glasa duha, njen glas je
zvučao piskutav.

“Ali ti si Džedaj,” odgovorio je duh na način kao da je ova jednostavna

rečenica nosila mnogo više značenja.

Vara je razmislila. Morala je da pametno manevriše kroz ovaj razgovor, kako

bi došla do svog cilja. “Ako pod tim misliš da ja verujem u Silu i da je ona alat
moje volje, onda da, ja jesam to što kažeš.” Vara se uspravila, pa nastavila: “Ali ja
ne verujem u podelu na Tamnu i Svetlu stranu. Meni, one su jedna ista stvar. Ja
sam ovde došla da bi naučila sitske tehnike i metode korišćenja, ne Tamne strane
Sile, nego samo Sile.”

Duh je samo malo nagnuo glavu na gore – kao da se prisećao neke stare
uspomene ili kao da je slušao neki udaljeni glas koji ga savetuje. Varino disanje se
naglo ubrzalo, a ona se trudila da što bolje zamaskira svoju nervozu, jer ako pokaže
i najmanju slabost pred sitskim duhom, to će joj biti poslednja greška koju će
napraviti.

Duh je vratio svoj pogled na mladu Džedajku. “Mi smo... zbunjeni ovakvim
pogledom na Silu. Kako si došla do ovog zaključka?”

“Godinama i godinama meditacije i promišljanja,” odgovorila je Vara sa

samopouzdanjem, jer je uspela da zbuni Sita rečima. “Svetla i Tamna strana su
samo aspekti Sile. Džedaji se uvek trude da stave zid između njih dve, ali zid ne
postoji. Tamna strana ne može da postoji bez Svetle strane i obrnuto, ali postojanje
Sile ne zavisi od bilo čega. Sila jednostavno postoji. Zbog toga, brinuti se o
podelama Sile je nepotrebno.”

Sit nije ništa odgovorio, pustivši da tišina govori za njega. Vara je počela da
brine da li će njen plan, da pričom zbuni Sita, uspeti.

Duh je počeo da se smeje. Taj smeh je zvučao kao lavina kamenja. “Tvoja
logika je pogrešna, Džedajko. Da li si zaista mislila da ćeš moći da nas prevariš, pa
uđeš u naš hram i pokradeš naše tajne. Mi smo ti dozvolili da nas nađeš. Mi smo ti
dozvolili da nas dozoveš iz dubina zemlje. I mi ćemo odlučiti koja će biti kazna za
ovu obmanu koju si pokušala da izvedeš.”

Vara je napravila par koraka u nazad, a ruka joj je pala na dršku svetlosne
sablje koja je visila na kaišu.

“Da li si mislila da smo mi neki šarlatani? Da li uopšte znaš kakve moći mi

posedujemo? Na osnovu toga šta si pokušala da uradiš, ne bih rekao da znaš.” Duh
je počeo da raste. “Drugi Džedaji su dolazili ovde pre tebe. Nemoj da misliš da si ni
prvi, ni poslednji. Da li bi možda želela da vidiš druge koji su pokušali isto što i ti
sada?”
 Jednim pokretom ruke, Sit je prizvao još tri duha. Ali oni su izgledali
potpuno drugačije. Ova tri su bili sive boje, a njihova lica su se grčila, kao da su
trpela ogroman bol. Vara je mogla da prepozna da su oni nekada bili Džedaj
Učitelji. A ako sitski duh može da uradi ovo Džedaj Učiteljima, šta tek može da
uradi njoj?

Vara je zgrabila i upalila njenu svetlosnu sablju, koja je ispustila zrak crvene
energije. Sit je za trenutak zastao, ali je onda naglo krenuo prema njoj.

Vara je panično mahala svetlosnom sabljom. Međutim, njeni napadi su bili

bezuspešni, jer je sablja samo prolazila kroz duha i nije ostavljala ikakav efekat.

Sitski duh se pretvorio u vrtlog tamne energije koji je obavio Varu i pržio je
hladnom, crnom vatrom. Džedajka je vrištala i ludački je mahala svetlosnom
sabljom. Međutim, napad sitskog duha je samo postajao još jači. Varino telo je
počelo da trne, dok je tamna energija prolazila kroz nju i napadala njenu dušu.

Kraj je došao brzo. Vara je je postala samo senka osobe koja je nekad bila,
senka okružena tamom. Shvatila je da će provesti večnost u ovoj mračnoj agoniji.

Ne mogu da verujem šta sam uradila! Kad bih samo mogla da upozorim one
koji dođu ovde posle mene, da ne potcenjuju moć Tamne strane Sile...