Fudbaler

Kondicija I tehnika

Priručnik za fudbalske trenere

1
2
 Predgovor

Knjiga Fudbaler – kondicija i tehnka spada u red malobrojnih stručnih

knjiga objavljenih u našoj fudbalskoj literaturi. Ona obrađuje izuzetno aktuelnu
fudbalsku problematiku (kondiciju i tehniku) bez koje nema ni kvalitetnog
fudbala na našim sportskim terenima. Uslov da bi se igrao kvalitetan fudbal,
sprovodile dobre akcije, zaslužili aplauzi gledalaca, postigli dobri rezultati, jeste
temeljna i stručna koniciona priprema pre održavanja takmičarskog prvenstva i
taktičko uigravanje pozicija i kombinacija sa ciljem postizanja gola.
Knjiga je pisana u obliku priručnika, tako da traži od čitaoca određeno
trenersko predznanje, te stoga može poslužiti i u direktnom radu trenera. Upravo
iz tih razloga, neki delovi knjige su manje opisno obrađeni, uz nabrajanje svih
aktivnosti koje bi trebalo spomenuti kako bi se igrač fudbalski, tehnički,
kondiciono i taktički osposobio za prvenstvene utakmice.
U knjizi su korišćena brojna iskustva iz inostranstva, kao i dosadašnji
praktični rad i praktična iskustva autora knjige. Upravo knjiga pretstavlja spoj
spoj teorijskih i praktičnih znanja, znanja više puta proverenih na fudbalskim
terenima Evrope i bivše Jugoslavije.
S obzirom da u našoj fudbalskoj literatiri skoro i da nema ovakvih knjiga,
to je čini atraktivnom i prihvatljivom za svaki uzrast fudbalskog trenera,od
podsaveznog pa sve dosaveznog i internacionalnog ranga takmičenja.
Autor knjige će sa zadovoljstvom prihvatiti svaku dobru sugestiju i
ugraditi nova saznanjau naredna izdanja knjige.

3
Godišnji ciklus

*Fudbalski takmičarski ciklus ima različitu dinamiku i ona se kreće

različito od države do države.
U nekim državama fudbalsko prvenstvo se odvija u jenoj kalendarskoj
godini (bez prekida), dok se u drugim državama odvija sa prekidom i sa dužim
vremenskim pauzama. Ako su u pitanju države bez prekida takmičarske sezone,
tada su za njih karakteristične samo jedne bazične pripreme. Kod država koje
imaju fudbalsko prvenstvo sa prekidom, karakteristične su dvostruke pripreme u
periodima od šest nedelja.

**Za prolećni takmičarski deo je karakteristično da nosi sa sobom isok

takmičarki nivo. Stoga je neophodno kondiciju učvršćivati i forsirati. Ukoliko
kondicija nije učvršćena, zbog velikog broja utakmica u takmičarskom periodu
dolazi do pada forme celog tima. Tipičan primer preforsiranog takmičenjau toku
nedelje imaju engleski timovi, te stoga veoma često i nemaju uslova da poštuju
programski koncept treninga, što za poslediu ima pad forme i promenjive
fudbalske rezultate.

***Svaka programska konepcija treninga treba da polazi od činjenice da

jedan trening traje 120 minuta.Treninzi treba da se izvode na otvorenom
prostoru i u prirodi. Samo za mali deo priprema je dozvoljeno da se obavljaju u
zatvorenim prostorima uz korišćenje gimnastičkih sprava. Treninge u halama
treba da karakterišu gimnastički pokreti, okretnost, sposobnost reakcije i male
igre.

4
Sportski centar

Oblasti treninga

Praktična iskustva ukazuju da ni u jednom sportskom centru za obavljanje

treninga ne bi trebalo ostati duže od četrnaest dana. To znači da bi pripremni
period od šest nedelja trebalo obavljati u tri različita centra,kako bi se izbegli
monotonija, zasićenost i psihičko stanje razdražljivostikoje kao posledice sa
sobom nosi neodgovornost na treningu i dekoncentraciju, a rezultati su i
mnogobrojne povrede.
Bazične pripreme se moraju sprovesti temeljno i bez ometanja sa strane,
bez prisustva stranih lica, bez problema (psihičkih), a sa dobro raspoređenim
vremenom.

Broj
radnih Broj treninga Cilj treninga
sedmica
I 6 opšta izdržljivost
II 8 brzinska snaga
III 10 postojeća sposobnost i
eksplozivnost ( učvrstiti)
IV 10 postojeća sposobnost i
eksplozivnost ( učvrstiti)
V 7-8 okretnost, eksplozivnost i tehnika
VI 6 tehnika i prilagođavanje
takmičarskim uslovima

Kod karantina (mesta za smeštaj fudbalera), treba voditi računa o:

terminima, mestu, prisutnosti drugih ekipa, raznih rukovodstava, mogućnosti
podle terena na sportskom poligonu, eventualnom korišćenju drugih terena,
kvalitetu smeštaja, lekaru, rekvizitima, gledanju filmskog materijala i slično.
Neophodno je sačiniti nedeljni program, dnevi program i program jednog
treninga. Održavati sastanak sa igračima jednom u nedelji. Na opštem sastanku (
dužina trajanja jedan sat) prodiskutovati o ličnim i eventualno nastalim
problemima za vreme boravka u sportskom centru. U cilju boljeg upoznavanja i
informisanja igrača, trener treba da zainteresuje igračeo značajnim
međunarodnim utakmicama kao i o svetskim prvenstvima. Svaka takva analiza

5
direktno doprinosi modernizaiji igre svakog tima. Na osnovu viđenog na
filmskim zapisima, neophodno je uključiti i sopstvene ideje u praktični rad, koje
podrazumevaju popravku, promenu, dopunu, a na treningu oponašanje istih
situacijasa pozitivnim rešenjima.
U daljem teoretskom usavršavanju igrača, trener treba da
savetujepojedince kako da se ponašaju u datoj situaciji, a isto to treba da čini i sa
celom ekipom.
Boravak u sportskom centru trener treba da koristi i za pedagoški rad sa
fudbalerima uz razgovor na teme: ponašanja, vaspitanja, lekarske kontrole,
ishrane, kulture tela, stopala, noktiju, upotrebe saune, masaže i slično. Pri tom
pedagoškom radu niu izostavljeni ni komentari o ponašanju igrača na terenu u
kontekstu arbitraže, poštovanja pravila igre, kao i uticaja na javne medije
informisanja.

Raspored i broj treninga

Aktivnost Nedelja
I II III IV V VI
Broj treninga u nedelji 4 6 8 8 6 4
(minimum)
Broj treninga u nedelji 6 8 10 10 7 5
(maksimum)

Nedelja
Odnos u % I II III IV V VI
kondicija/tehnika 100 75/25 75/25 50/50 50/50 25/75

opterećenje u kilometrima 12 14/16 20 20 14/16 12/16

po treningu
Neutrenirani 6 12/14 - - 12/14 6/8

Elementi iz tabela jasno ukazuju na zaključak da zbog kontinuiteta rada nije

preporučljivo menjati trenera čiji je rad programski ispravan. Treneru treba
omogućiti rad na dve godine, kako bi mogao planirati i sprovoditi makro ciklus
treninga. Zbog toga je pre angažovanja trenera, istog proveriti i odlučiti se za
najbolje ponuđeno rešenje.

6
 Raspored kondicionih elmenata
u treningu

Treninzi u nedelji sastoje se iz sledećih elemenata:

I nedelja: Opšta izdržljivost, duga trčanja, vrste trčanja, vežbe disanja,

intervali trčanja, gimnastika.

II nedelja: Snaga i brzina, sopstvena težina, dodatna težina u odnosu na

težinu tela, dinamični rad sa teretom, opšta i specijalna gimnastika, jačanje i
brzo jačanje mišića putem vežbi, start, skokovi, rad bez rekvizita, rad sa
rekvizitima i rad sa partnerom.

III nedelja: Rad na poboljšanju brzine, to jest, igra s pokretom, igra sa

tempom, škola trčanja, sprint – tempo trčanje, igre u trku, sprint kombinovan sa
skokovima.

IV nedelja: Ista kao i prethodna nedelja, staviti naglask na eksplozivnost (

isforsirati je).

V nedelja: postojanost i rad na održavanju kondicije:

- Interval;
- Ubrzanje,
- Trčanje serija
- Kružni trening, raditi pod opterećenjem.

VI nedelja: Rad usmeriti na prilagođavanje igrača na takmičarski period,

pri tome intenzitet kondicionog treninga treba da pada u odnos 25:75 % i to u
korist tehnike.
Šesta nedelja je predviđena za pripremanje ekipe, testirajući pri tom
takmičarsko – tehničke činioce.

7
 Prerčunate vrednosti
- deo objektivnih vrednosti

Karakteristik apreračunate vrednosti jeste da se prvobitna isplaniranost

treninga usklađuje sa dnevnom tablicom vrednosnih opterećenja i distanci.

Te vrednosti se odnose na:

Kaskanje
Brže trčanje sa opterećenjem
Sprint – čisto trčanje bez lopte
Sprint – sa loptom pa šut
Sprint preko prepona ili slalom s
loptom pa šut
Rad sa konopcem
Igra na dva gola u normalnom tempu
Forsirani tempo u igri
4 minuta / 1
4 minuta sa dva ponavljanja
10 x 20m = 200 m x 3 = 0,6 km
10 x 20 m = 200 m x 4 = 0,8 km
12 x 20 m = 200 m x 5 = 1 km
3 min. Prosečnog tempa = 2 km
(pređene distance)
Pređena distanca 2 km
10 min. = distanca od 5 km

Planirani program je nophodno rasporediti po vremenu i unešenim

elementima programa, kao i broju ponavljanja.
Nakon toga treba izvršiti preračunavanje:

Zagrevanje - 20 minuta, od hodanja do sprinta

odgovara pretrčanoj distanci od 3
kilometra
- Gimnastika 10 minuta
Kondicija - 30 minuta, od čega 10 minuta vežbi
sa partnerom iz škole trčanja (vežbati u
hodu i u mestu)
Serija trčanja - Čist sprint: 20 x 20 m = 400 m x 3
= 1200 m
- Sprint sa preponama: 15 x 20 m =
300 m x 5 = 1500 m
- Sprint sa loptom: 10 x 30 m = 300
m x 4 = 1200 m
- Tehničko – kondicioni elemenat:
vođenje lopte i šut na gol u sprintu:
15 x 30m = 450 m x 4 = 1800 m
- Igra u trajanju od 10 min.
Forsiranog tempa odgovara
distanci od 5 km

8
 Zagrevanje

Zagrevanje pretstavlja psihofizičku pripremu za opterećenje igrača. U

principu postoje tri vrste zagrevanja:
- pred trening
- pred utakmicu
- za vreme utakmice

1. Zagrevanje pre treninga je priprema za tempirani rad i taj deo je u

sklopu tehničko – kondicionih elemenata. Na posebnu psihičku
pripravnost igrač se ne sprema. Ovaj deo zagrevanja se radi u tri faze
što se može videti iz priloženog grafikona.

Slika 1. – Doziranje opterećenja zavisno od: opšte utreniranosti

sportiste; cilja koji može biti bliži (sledeća igra) ili dalji ( važne utakmice
za pet nedelja) ; broja ponavljanja, dana treninga, spoljnih faktora i
terena.

2. Zagrevanje pred utakmicu. Ovaj vid zagrevanja, zavisno od

vremenskih uslova, traje oko 25 minuta. Prvih 10 minuta trener daje
instrukcije. Zatim igrači, svaki na svom mestu, pristupaju zagrevanju,
kako bi se spremili na psihičkom planu, jer imaju protiv sebe
protivnika, publiku, važnost utakmice, teren i vreme.

3. Zagrevanje za vreme utakmice. Ovaj vid zagrevanja odnosi se na

rezervne igrače. Rezervni igrači bi morali biti stalno u pokretu, da u
potrebnom momentu uđu u igru spremni, to jest zagrejani, te time
smanje riziko – faktor povrede, jer su odmah izloženi kontaktu sa
loptom pod punim sprintom i sudarom sa već dobro zagrejanim
protivnikom.

9
 Svako zagrevanje počinje lakim trčanjem, poskocima, radom ruku, a
intenzitet se dozira po potrebi. Gimnastikom i istezanjem obavezno sve
mišiće pripremiti za brzu aktivnost.

Praktični primer zagrevanja na treningu

Obavlja se u obliku:

a) lakoatletske forme: zagrevanje po dužini terena, zatim širini terena, kao i

hodanje, trčanje, poskakivanje, skakanje i sprintovanje

b) sve elemente korisitit kao i kod prethodnog , s tim da se koristi prvo

veliki, a zatim mali prostor

c) rada s loptom: uigravanje, vođenje, žongliranje, dodavanje

d) rada s loptom kao pučnim rekvizitom: bacanje u vis, kotrljanje po zemlji,

provlačenje oko sebe

e) rada s konopcem: koristiti konopac u mestu, u pokretu, vrteći trčeći,

skačući

f) rada s loptom: kombinujući trčanje na zid, štafeta s loptom i bez lopte

Doziranje zavisi od:

- opšta utreniranost sportiste
- cilja koji može biti bliži (sledeće igre) i dalji (važne utakmice za pet
nedelja)
- broja ponavljanja, dana treninga, od spoljnih faktora i terena.

Gimnastika u fudbalskom treningu – opšta i

tempirana
Kao obavezan činilac faze treninga zastupljena je gimnastika koja se
primanjuje za opštu pokretljivost, jačanja srca i krvotoka, bolje održavanje tela,
poboljšanje pokreta ( jasnije), za istezanje muskulaturnih vlakana i jačanje istih.

Trening se ne sme obaviti bez gimnastike.

Izbor gimnastičkih vežbi

10
 Pre samog izvođenja gimnastičkih vežbi neophodno je utvrditi broj
ponavljanja, vreme pauze i broj serija vežbi.

U centru zbivanja gimnastičkog rtada su noge kojima se vežba:

- savijanje
- ispružanje
- mrdanje
- kruženje
- federiranje

Vežbe trupa podrazumevaju:

- gibanje napred, nazad

- jedna strana, druga strana
- zaokret levo
- zaokret desno
- kruženje

Praktično – metodološki rad u pokretu

Ovakav rad pretstavlja materiju koja obuhvata vežbe u fazi lakog trčanja,
labavljenje, opuštanje, trčanje kroz gužvu i mali prostor. Rad u pokretu
podrazumeva promenu pravca sa naglaskom na nogu, telo, rad rukama i
senkama ( senku gaziti, za senkom trčati)

Uobičajene vežbe za fudbalere su: čučanj, poskok, šut u prazno,

razgibavanje kukova, vežbe ramenog pojasa i vežbe trupa.

Pojedinačno savijanje tela treba izvoditi u :

- stojećem stavu
- sedećem stavu
- ležećem stavu ( napred, nazad i u stranu)

Dalji rad u pokretu se nastavlja vežbanjem:

- koluta napred, nazad i u stranu
- sa partnerom u sedećem, stojećem, vučećem i gurajućem stavu
- boreći se potrbuške, klečeći, na leđima i ležeći.

11
 Rekviziti za zagrevanje
Samo zagrevanje se, sem do sada navedenih načina, može izvoditi uz
pomoć rekvizita kao što su: konopac, medicinka, fudbal. Iz golmanskog
repertoara to su vežbe rolanja, bacanje auta (rekvizite koristiti kod vežbi za
jačanje ramena i ramenog pojasa).

Pojedinačne golmanske vežbe se odnose na: kruženje sa ispruženim

rukama, klaćenje ruke, federiranje, plivanje kraul, izvođenje sklekova, padu
sklek, pad u nazad, u mestu, u pokretu.

Vežbe sa partnerom se odnose na : sklekove u paru, čučnjeve u paru, sa

zadržavanjem, držeći se za ruke, kružeći u jednom pravcu, kružeći u drugom
pravcu.

Rad sa medicinkom podrazumeva: bacati je, potiskivati, bacati sa dve

noge bez i sa partnerom

Štafetne igre s loptom podrazumevaju:

- sklek ( sa loptom i bez lopte)
- nositi loptu na stomaku
- nositi loptu na leđima

Specijalna istezanja za nožne mišiće ( aduktori)

Zbog veće količine mišićne mase, neophodno je dobro zagrejati mišiće
nogu, što se može izvesti pojedinačno i sa partnerom.

Pojedinačno izvođenje se ostvaruje: hodanjem, trčanjem sa

kombinacijom koraka ( kratak, u stranu, u stranu sa okretom, pa sve duži, na
mestu sa cimanjem), raskorakom, iskorakom, labavljenjem i rastresenjem
Izvođenje sa partnerom podrazumeva: vežbe istezanja u mestu, sa
federiranjem, bez federiranja – uz što je moguće dalje zategnutu muskulaturu, pa
nekoliko mm popustiti i držati 15 – 20 sekundi zategnutu muskulaturu.

12
 Kondicioni rad

U daljem tekstu, kondicioni rad ćemoobraditi kroz njegove sastavne

delove:
- zagrevanje sa gimnastikom
- treniranje izdržljivosti( snaga, brzinska snaga, brzina, brzinska
izdržljivost)
- intervalni trening, cirkularni ( kružni trening).

Sastavni elementi svih kondicionih vežbi su: pokretljivost, snalažljivost i

okretnost.

Skup materijala za trening odnosi se na:

- tehniku
- preuzimanje, dodavanje, vođenje lopte
- nabačenu loptu, udarac glavom
- dupli pas
- šut tehniku
- vrenost vežbi
- specijalni trening
- igra sa oplemenjenim karakteristikama

Organizacija treninga sastoji se od:

- modela treninga
- zadatka
- kondicije i
- tehnike

Praktični trening zahteva što više ponavljanja na treningu.

Kondicioni rad u fudbalskom treningu

Da bi se održao kondicioni trening potrebni su: preduslovi, uslovi,

priprema, stanje ( ili spremnost za sportsko opterećenje), telo i psiha ( su jedno) ,
fizički i psihički faktori,

U treningu je neophodno posmatrati: telo. Sve kondicione elemente,

psihu, sigurnost, strah, radost, karakter, hrabrost, volju, samokontrolu,
motivaciju, i intelekt, obezbeđujući pri tom miran ambijent.

13
 Razlika između opšte i specijalne kondicije

Opšta kondicija je preduslov za specijalnu kondiciju. Dobra sportska

kondicija je neophodna za svaku sportsku disciplinu, a sastoji se iz dobro
uvežbanog trupa i ekstremiteta čiji su pozitivni efekti u izdržljivosti, snazi,
brzini i spretnosti. Neophodno je kod svih uzrasnih kategorija dozirati opštu
kondiciju
Specijalna kondicija je rad sa pojedincem na pripremi za određenu
poziciju.
Takmičarska metoda uključuje razvijanje specifične fudbalske
sposobnosti, analizu igre, dužinu trajanja opterećenja, ( malo – srednje – visoko
– najviše ). Sprintove sa loptom, sa loptom i protivnikom, igre ( normalne i
forsirane ), igračku brojčanost i promenjivu veličinu terena.

Opšta izdržljivost

Pretstavlja stalno trčanje na fudbalskom terenu: bez lopte, sa loptom,

proizvoljno trčanje grupe promenjivim tempom.

Tempo i sadržaj:

a) iskoristiti spoljne dimenzije igrališta ( jedan krug 300 – 320 m pa

do 400 m)
b) sporije trčanje
- za neutrenirane ( 7 serija)
- za utrenirane ( 10 do 15 puta )
- za mlade trenirane ( 20 puta )
c) slalom i prepone
- trener određuje broj zastavica, broj prepona i užinu distance, to jest,
kruga, tako da se može pretrčati u roku od dva minuta( ponoviti
četiri puta ). Pretrčavanje se izvodi sa i bez lopte.

Trčanje na izdržljivost u prirodi:

a) u šumi 3x6 km
- promenjivi tempo ( uzbrdo, nizbrdo)
Kod dobrog terena može se raditi sa loptom, sa prekidima nakon 30, 40,
60 minuta, dok srednji tempo trčanjaodređuje trener u odnosu na stepen
pripremljenosti.

b) za četiri minuta pretrčati jedan kilometar

- neutrenirani 2 – 3 puta,
- utrenirani 5 -7 puta.

14
 c) od dva do četiri minute sa promenama: igranje sa tempom uz
korišćenje terena bez davanja preciznih distanci, kao i sa preciznim
distancama. Zatim 500 metara polako trčati, 100 metara ubrzanje, 200
metara sa podizanjem kolena, 100 metara bržeg trčanja, 100 metara
lakšeg trčanja, te 1000 metara aktivni odmor ( može se izostaviti i i
zameniti gimnastikom )

Vežbanje izdržljivosti u fudbalskom treningu

Kao bitan činilac sposobnosti fudbalera javlja se i izdržljivost, odnosno

spremnost organizma da podnosi zamor. Izdržljivost može biti opšta i specijalna.

U zavisnosti od sportskih disciplina i pozicija u timu, razlikujemo

sledeće o blike izdržljivosti:

1) dugotrajna (aerobna) izdržljivost: u vremenskom periodu 10 – 30

minuta, kao i od 30 – 90 minuta
2) srednja izdržljivost: vremenska trajnost 2- 8 minuta, kao i od 2 –
11 minuta
3) kratkotrajna ( anaerobna ) izdržljivost: u vremenskom periodu
45 sekundi – 2 minuta
4) Snažna izdržljivost: visoka postojeća snaga plus dobra
sposobnost. Pri tome je neophodno testirati sposobnost pomoću
bicikla na traci i to do iscrpljenosti
5) Brzinska izdržljivost – pretstavlja opterećenje sa trajanjem u
vremenu i distanci dužim i do 20% od takmičarske.

Neprekidno trčanje kroz šumu

Neprekidno trčanje kroz šumu se forsira zbog postojanja različite

konfiguracije terena.

Ritam trčanja: Trči se srednji tempo u kontinuitetu 3 – 6 kilometara,

promenjivi tempo, uz brdo – niz brdo, kod dobrog i suvog terena može i vođenje
lopte, umereno trčanje( u zavisnosti od tempa i spremnosti ekipe određuje se
vreme trčanja.

Uporedni pokazatelji se mogu izvesti pretrčavanjem jednog kilometra za

četii minuta.
U koliko su igrači utrenirani ponavlja se 5 -7 puta.

15
 Kod treninga u šumi moguće je iskoristiti pogodnost terena za igru na
dva gola, ne vodeći posebno računa o dimenzijama površine koja je na
raspolaganju.

U koliko mogućnosti dozvoljavaju, istrčati nekoliko deonica, i to:

1) lako trčanje na 500 metara,

2) ubrzanje na 100 metara,
3) kaskanje na 200 metara,
4) brže trčanje na 100 metara,
5) polagano trčanje na 100 metara,
6) umereno trčanje na 1000 metara,
nakon čega nužno sledi aktivan odmor sa gimnastikom.

Školovanje, metode i praktičan rad

(Trajanje, metode, intervalna metoda, takmičarska metoda)

Učenje neke metode znači upotrebu najboljih načina za savladavanje

materije.

Trčanje može trajati 30, 50,...120 minuta.

Intervalna metoda pretstavlja planirano opterećenje i odmor kod

frekvencije srca 120 – 130 otkucaja u minuti. . Neophodno je na dostignutoj
frekvenciji stati, sačekati puls da dođe na normalu, pa tek nakon toga srce
ponovo opteretiti.

Opterećenje može biti u:

- Kratkotrajnom intervalu ( 15 s – 2 minuta)

- Srednjem intervalu ( 2 – 8 minuta)
- Dugotrajnom intervalu ( 8 – 15 minuta)

16
 Slika 2 - Opšta izdržljivost

Analiza funkcionalnih sposobnosti igrača treba da odgovori na pitanje: da

li su razvijene specijalne sposobnosti kod fudbalera ( izdržljivost svojstvena
fudbaleru ). Analiza igre odnosi se na opterećenja ( mala, srednja, visoka ili vrlo
visoka ), trčanje, sprint sa loptom i protivnikom, utakmica normalna, utakmica
forsirana, broj igrača, igralište ( veliko i malo – slika 2 )
Data skica odnosi se na različite distance.
Dodatni raspored kondicionih elemenata

A) Fizički faktor snage

- Izdržljivost, snaga, brzinska snaga, maksimalna snaga, snaga na

izdržljivost,
- brzina, brzinska izdržljivost i postojanost.

B) Motoričke sposobnosti

- pokretljivost,
- spretnost,
- okretnost,

17
 Cilj svakog kondicionog treninga treba da bude da se potrebni kondicioni
elementi

- postignu,
- održe,
- podrže

Metoda održavanja kondicionih elemenata podrazumeva da se za vreme

treninga što više puta postigne maksimum postavljenih zadataka.

Pravi izbor i dobro doziranje pojedinih vežbi

Doziranost zavisi od opšte utreniranosti sportiste.

Primer: Slalom i preskakanje prepona

Postaviti zastavice i prepone ( na fudbalskom terenu) na takvoj udaljenosti

da se za dva minuta mogu optrčati četiri kruga, a zatim smanjiti rastojanje kako
bi se moglo optrčati šest krugova ( slika 3 ).

18
 Slika 3. – Opšta izdržljivost

Serija trčanja
( Vremensko opterećenje i distance )

- Sprint na distanci od 60 metara = vreme 7 s ( za vreme od 7,5 s se kaže

da je loše vreme ).
- Sprint na distanci od 100 metara = vreme 11,5 s ( vreme od 12 s se
smatra prelaznim vremenom).
- Sprint na distanci 400 metara = vreme 55 s ( vreme od 60 s se smatra
prelaznim vremenom).
- Trčanje na 1000 metara = vreme 3 minuta.
- Trčanje na 3200 metara = vreme 12 minuta.
- Trčanje na 3600 metara = vreme 13 minuta ( prelazno vreme je 14
minuta i 30 sekundi ).
- Trčanje na 5000 metara = vreme 16 minuta ( prelazno vreme je 19
minuta ).

19
 - Bacanje auta loptom medicinkom = dužina 20 metara ( toleriše se i
dužina od 18 metara ).
- Bacanje auta fudbalskom loptom = dužina 28 metara ( toleriše se i
dužina od 25 metara ).

Sprint u trostrukoj seriji

( Distanca: 50 m x 30 ponavljanja )

Jedan sprint od 30 metara treba istrčati za 4 sekunde i dve desetinke, uz

pauzu od 15 sekundi.

Trostruka serija sastoji se iz 30 ponavljanja 20 metara, potom 6 minuta

pauze i novo ponavljanje serije. Nakon drugog ponavljanja neophodna je pauza
od 3 minuta i serija 10 metara sa 30 ponavljanja.

Opšta izdržljivost u fudbalu

Opšta izdržljivost sportista ( fudbalera ) pretstavlja deo njihove fizičke

pripremljenosti potrebne za daljnnju brzinsku nadogradnju. Ona se postiže
hodanjem, lakim trčanjem, kaskanjem u različitim pravcima, neravnomernim
kretanjima ( opterećenjima ) do poskoka, skokovima, sprintovima različitog
intenziteta u treningu kao i u zagrevanju.

Vrste izdržljivosti

Izdržljivost se deli na tri grupe, a to su:

1) dugotrajna izdržljivost ( aerobni nivo ): od 10 do 30 minuta i od

30 do 90 minuta,
2) srednje trajna izdržljivost ( aerobni + anaerobni nivo ): od 2 do 8
minuta i 2 do 11 minuta,

20
 3) kratkotrajna izdržljivost ( anaerobni nivo ): od 45 sekundi do 2
minuta.

Da bi se postigla izdržljivost sportista ( fudbalera ) treba raditi

sprinterske distance putem specijalnog treninga i to za 20% duže od
takmičarskih deonica.

Uvežbavanje u praktičnom delu

(Metode izdržljivosti, rad u intervalima i takmičarski metod)

Metode izdržljivosti pretstavljaju kontinuiranu metodu koja

podrazumeva trčanje bez pauze, gde se tempo određuje prema
psihofizičkom stanju igrača. Dužina trajanja ove metode je od 30, 50 i 120
minuta.

Promenjivom metodom se jača izdržljivost u trčanju sa planiranom

promenom brzine.

Igra u visokom tempu pretstavlja korišćenje postojećeg terena po

sopstvenom izboru

Intervalne metode pretstavljaju planiranje opterećenja i odmora na

frekvenciji srca od 120 do 130 otkucaja u minuti.
U praksi su poznate distance od 1000 metara i 500 metara. Kao
orijentir se daju sledeći podaci: 1000 metara za četiri minuta, puls 140
otkucaja/min. Padom pulsa na 120 otkucaja/min trči se distanca od 500
metara. Sledećim padom pulsa na 120 otkucaja u minuti radi se distanca
1000 metara u vremenu od 5 minuta i to sve do 60 minuta treninga.

Opterećenje traje

- kratki interval ( 15 s – 2 minuta),

- srednji interval ( 2minuta – 8 minuta ),
- dugi interval ( 8 minuta – 15 minuta).

Gimnastika u fudbalskom treningu – opšta i tempirana

Kao obavezan činilac jedne faze treninga zastupljena je gimnastika,

koja se primenjuje za opštu pokretljivost, jačanje srca i krvotoka, bolje
održavanje tela, poboljšanje pokreta ( jasnije ), za istezanje muskulaturnih
vlakana i jačanje istih.

21
 Model treninga iz pripremne faze
( Zimski pripremni period )

Cilj treninga, sadržaj, trajanje i elementi mogu varirati.

I nedelja: Opšta izdržljivost preračunata u kilometre ( 12 kilometara)

- sadržaj: zagrevanje i gimnastika 30 minuta

- trajanje: kondicija i oplemenjivačke igre 30 minuta
a) tempo trčanjasa gimnastikom
b) 6 x 1000 metara trčanja u trajanju od 5 minuta i međupauzom od
1 minut.

II nedelja: Izdržljivost, snaga, brzinska snaga prepačunato u kilometre

( 18 kilometara ) u trajanju od 2 sata

- zagrevanje i gimnastika 30 minuta,

- kondicija ( 60 minuta ) – trčanje 3 serije u istom tempu 8 minuta i 3
minute međupauze,
- vežbe snage sa partnerom,
- vežbe brzinske snage kroz start i skok
- opšta tehnika 20 minuta
- igra 20 minuta ( 10 minuta forsiranog tempa, 10 minuta opuštanje,
gimnastika i kraj treninga).

III nedelja: Poboljšanje snage i brzine, brzinska snaga ( preračunato u

kilometre oko 20 kilometara u trajanju od 120 minuta:

- zagrevanje i gimnastika ( 30 minuta ),

- kondicija ( 50 minuta ) ,
a) brzinski rad, sprint, duga pauza, sprint sa loptom
b) medicinska lopta, snaga, brzinska snaga.
- aktivni odmor 10 minuta,
- tehnika 20 minuta,
- igra 10 minuta,

IV nedelja: Brzina i brzinska postojanost u distanci 20 kilometara u

trajanju od 120 minuta

22
 - zagrevanje ( 30 minuta ), trčanje iz trkačke škkole sa podignutim
kolenima, podignutim petama, poskakivanjem, poskokom,
- kondicija 40 minuta
- serije trčanja:

1) 2 x 400 metara cca 60 – 70 s, trajanje 3 minuta, pauza između

ponavljanja,
2) 4 x 200 metara u trajanju od 35 s, 90 s pauza do sledećeg
ponavljanja,
3) 8 x 100 metara u trajanju od 16 – 17 s, 1 minut pauza između
ponavljanja
4) 12 x 50 metara trajanja 8 s i pola minuta pauze između
ponavljanja,

- aktivnog odmora 10 minuta,

- tehnike 20 minuta,
- igre 20 minuta
- ostavljeno vreme za organizaciju

V nedelja: Ukupna postojanost u radu i trajanju 120 minuta i distanci 18

kilometara:

- zagrevanje i gimnastika 30 minuta,

- kondicioni rad u intervalima 30 minuta( kružni trening na terenu )
- tehnika 30 minuta
- igra 30 minuta

VI nedelja: Prilagođavanje takmičenju, što znači trening prilagoditi

vremenskom planu ( misli se na bioritam, to jest ako utakmica počinje u
14 časova, popodnevni trening sprovesti u isto vreme).

23
 Put ka kvalitetnom usponu

Sav dosadašnji rad motiviše nastojanje za usponom kvaliteta do koga se

dolazi putem dole navedenih elemenata:

I. povećanja broja ponavljanja sa :

a) 10 na 30
b) 15 na 30
c) 10 na 40 ponavljanja i tako dalje
iz godine u godinu u koliko je to moguće
II. produžavanje distance sa 10 na 30 minuta,
III. skraćivanje pauze za odmor od 20 s na 15 s

Kontrola šestonedeljnog pripremnog ciklusa

Nakon sprovedenog šestonedeljnog pripremnog ciklusa, neophodno je

kontrolisati ciklus priprema i ustanoviti kondicionu spremnost, tehničku
doteranost i taktičku uigranost.

Takmičarski period

U takmičarskom periodu neophodno je održavati postignutu, uvećanu

kondiciju i tehniku u igri 7 na 7 i 8 na 8, pri tome koristiti ceo teren. Lopta ne
sme da miruje. Sviigrači moraju biti u pokretu. Pripremiti rezervne lopte da se
ne čeka njihov povratak u teren.

Kako izbeći povrede

Povrede je moguće izbećiobezbeđivanjem bolje zagrejanosti i fizičke
spremnosti ekipe.
Zagrevanje može biti aktivno i pasivno. Aktivno zagrevanbjne se
postiže raznim kretnjama.

Zagrevanje treba obaviti uvek:

- pred trening,
- pred utakmicu,
- kod zamene igrača ( opšte zagrevanje nije vezano sa
disciplinom ).

Pasivno zagrevanje se postiže masažom uz upotrebu dodatnih

preparata.

24
 Pripremne utakmice

Za zimski perod priprema je karakteristično da je mali broj klubova

spreman za odigravanje utakmica. Razlog, pre svega, leži u velikoj udaljenosti
sportskih centara od fudbalskih klubova. S obzirom da su slabi tereni, u
pripremnom periodu se više radi na kondicionom nego na taktičkom planu i
uigravanju utakmica.
Plan priprema treba da predvidi utakmice sa lakim protivnikom posle
treće nedalje kondicionog treninga. Posle četvrte nedelje moguća je i utakmica
sa jakim protivnikom, a posle pete nedelje sa protivnikom iste fudbalske
vrednosti.

Za letnji pripremni period je karakterističnoda su bolji tereni i vremenski

uslovi. Ekipe su često osvežene novim pojedincima, što uzrokuje i mirniju
atmosferu pri sprovođenju plana priprema ekipe.
Ne treba izgubiti iz vida i potrebu da ekipa i u zimskom i u letnjem
pripremnom periodu odigra jedan broj međunarodnih utakmica.

Slika 4 – Taktičke vežbe

25
 Analiza utakmice nakon posmatranja i merenja

Primer:

Analizirajući utakmicu koja je sadržala 54 minuta aktivne igre,

dolazimo do saznanja o zastupljenosti sledećih elemenata: kvaliteta i kvantiteta,
trčanja normalnog tempa 100 x 10 m plus 20 m distance, brzog trčanja 50 x 10m
x 20 m x 30 m distance.
Karakteristika je da se puni sprint na distanci od 130 m desio samo
jednom u toku utakmice, dok je vođenje lopte do 12 m zabeleženo 15 puta.
Navedene distance se odnose na pojedinca koji je trčao bez lopte,
učestvovao u akciji ( sa i bez lopte ), kao i kontaktu s protivnikom,
Ako se pretpostavi da aktivna igra na utakmici traje 54 minuta, a
ekstremno opterećenje vrhunskog fudbalera u njoj iznosi 10 % ( uz
karakteristike deficita kiseonika i povećane prisutnosti mlečne kiseline ), tada je
jasno koliki je značaj kondicionog treninga.

Slika 5 – Analiza utakmice i grafička postava pojedinca – protivpostavu

smisliti

26
 Opterećenja

Opterećenja u fudbalskoj igri mogu biti mala, srednja i velika.

- malo opterećenje je prisutno 70 %,

- srednje opterećenje je prisutno 20 %,
- veliko opterećenje je prisutno 10 %.

Slika 6a – Opterećenja

Intenzitet treninga treba tako planirati da prethodne vrednosti budu

postignute.
Razmisli o jednom ciklusu treninga koji odgovara ovom grafikonu.

U igri se odmah traži visoka spremnost, zato i trening treba planirati sa

startom visokog opterećenja. Na jednoj utakmici dolazi do psihofizčkog
opterećenja kao dodatnog trošenja, što na treningu jedva postoji.

Slika 6b – Opterećenja

27
 Snaga i brzinska snaga u fudbalu

Snaga je sposobnost da se u određenoj jedinici vremena savlada neki

otpor.

Vrste snage:
- statička – pretstavlja izometrijski rad posle povrede igrača, po
vežbi od 6 – 10 sekundi ( 3 – 5 ponavljanja ),
- dinamička - prelaz u brzinsku snagu kod starta, skoka, sprinta.

Pred trenere se često postavlja pitanje kako doći do snage ili kako je
postići sopstvenom težinom. Do snage je moguće doći :
- gimnastikom,
- naprezanjem,
- brzim radom ( po delovima tela ).

Pripremne vežbe su skok sa partnerom, rekvizitom ( konopac,

medicinska lopta, trapez ), skok u vis, viseća lopta, prepone, greda,
švedski sanduk, ripstol.

Brzinski trening treba sprovesti sa kratkom opterećenjima i velikim

pauzama.
Okretnost treba uvežbavati radi održavanja baze i specijalne kondicije.
Neophodno je od fudbaleratražiti intenzivni trening u svim elementima
zacrtanog plana.

Elementi kondiije su izdržljivost ( opšta i specijalna ), snaga, brzinska

snaga, brzina, pokretljivost, snalažljivost, okretnost. Ukoliko se
apsolviraju navedeni elementi,morao bi se formirati kondiciono spreman
fudbaler

28
 Praktično – metodološki rad

Brzinski rad u fudbalskom treningu

Brzinski rad se postiže dugim sprintom. Snažna izdržljivost pretstavlja

dugi sprint. U toku igre neophodno je posmatrati kojom brzinom igrač obavlja
određenu radnju.

Za određena mesta u timu predviđene su različite distance sprinta:

- 30 m ( do 40 ponavljanja ),
- 20 m ( do 60 ponavljanja ),
- 10 m ( do 130 ponavljanja).

Brzinski trening zahteva:

- dobru pripremu u programu zagrevanja,
- najveće moguće opterećenje,
- dobru kondiciju i precizno podešenu pauzu za odmor,
- puls na normali.

Brzinski trening sa mlađim kategorijama u fazi priprema zavisi od:

- tehnike: sa loptom i bez lopte,
- koordinacije: od lopte, ka lopti,
- reakcije: sa protivnikom, bez protivnika, mišići i voljna snaga u
raznim fazama ( start, loptu poneti, dribling, skok i udarac
glavom).

Svaki brzinski trening ima i drugi naziv – fudbalska brzinska obuka.

Cilj brzinskog treninga

a) Poboljšanje fundamentalne ili osnovne brzine. Ona se postiže

ponavljanjem serija sprinta od 20 do 100 metara, a ostvaruje se
unapređenje brzine starta, okreta, promene pravca, koncentracije i
reakcije
b) Poboljšanje brzine u kontaktu sa loptom ( brzina kod stavljanja lopte
pod kontrolu )
Napred navedena aktivnost se može ostvariti pod vremenskim
opterećenjem, pod prostornim opterećenjem, pod pritiskom na
prostor, pod iznošenjem lopte, sa varkom i na kraju sa udarcem.
Jedan sprint od 30 m treba preći za 3,2 sekunde uz pauzu od 15
sekundi.

29
 a) Trostruka serija sastoji se od 30 ponavljanja 20 metara, potom 6
minuta pauze i novo ponavljanje serije. Nakon drugog
ponavljanja neophodna je pauza od 3 minuta i serija od 10 m sa
30 ponavljanja.
b) Dvostruka kombinacija pretstavlja 30 ponavljanja na distanci od
30 metara i 30 ponavljanja na distanci od 20 metara.

Sve ovo se može izdizati na veći nivo u odnosu na rivala ( protivnika )

koji direktno utiče na akciju. Neophodna su ponavljanja na treningu od 20
do 30 puta pojedinačno.

Ubrzanje tehnike

Ubrzanje tehnike s emože postići sledećim vežbama:

- sprint sa loptom,
- sprint bez promene pravca,
- sprint sa promenom pravca,
- vođenje lopte u sprintu i udarac na gol,
- vođenjeu raznim slalom formama sa protivnikom

Navedene fome vežbi za brzinski rad ( sa i bez lopte, ubrzanje tehnike 9

prikazane su na slikama 11, 12 , i 13.

Praktično metodološki rad u fudbalu

( Trčanje se može naučiti samo trčanjem )

a) Priprema nogu, ramena tela za trčanje;

b) Položaj tela prema dole, niski start;
c) Pripremne trkačke vežbe, lifting, podizanje peta, podizanje kolena,
skiping, vioko podizanje kolena, skok pa trčanje,
d) Trčanje u mestu sa naglaskom ba vrh prstiju i udarac na zemlju;
e) Promena tempa u trčanju, igra sa većim tempom bez promene pravca
sa i bez lopte,
f) Trčanje uz i niz brdo;
g) Trčanje sa ubrzanjem:
- start,
- promena pravca,
- start iz svake pozicije,
- start u svim pravcima,
- promena tempa i pravca ( sve to sa i bez lopte ).

30
 Brzinska izdržljivost

Podrazumeva se više vrsta specijalne izdržljivosti pri čemu se

analiziranjem igre dokazuje stepen opterećenja. Ti stepeni opterećenja imaju
različitu dinamiku:
- odbrambeni igrači: 70% fundamentalnog opterećenja;
- Igrači srednjeg reda: 20% srednje opterećenosti ( aerobna
izdržljivost )
- Napadači: 10% visoke opterećenosti( traže se visoki zahtevi –
anaerobna izdržljivost ).

Glavni deo posla u vezi sa brzinskom izdržljivošću radi se u pripremnom

peiodu. Zadatak svakog trenera jeste da visoki nivo dostignutog znanja održi u
takmičarskom periodu.

Ovaj zadatak moguće je ostvariti putem opterećenja ( visokog i što je

moguće većeg ), pa pauza, te teko nastaviti opterećenje i pauze. Na trajanja
opterećenja od 30 s neophodna je pauza od 60 s.

Rad i način opterećenja:

- sprint sa loptom i udarac na gol – pauza – ponovit – pauza 30 s
do 3 minuta

Teško opterećenje: velika pauza u odnosu 1:3 i 1: 5.

Srednje opterećenje: srednja pauza

Puls – cca 180 otkucaja u minuti pa kraj vežbe,
Puls – cca 130 otkucaja u minuti ako je spao, ponovno opterećenje do
180 otkucaja u minuti
Puls – cca 130 otkucaja u minuti pa kraj vežbe.
Forme vežbi treba da su kao kod brzinskih vežbi.

Praktično – metodološki rad u fudbalu

Forme vežbi sa loptom i bez lopte:

A) čist sprint – prmer 10 x 30 m u cca 3 minuta, izvođenje 1 x 30 m
( sprint je vrhunski period od 4,2 sekunde ), zatim pauza od 15 s,
ili 20 x 30 m sprint sa trajanjem od 8 minuta.

31
Slika 7. – Brzinska izdržljivost – četvorougao - trougao

B) Trougao i četvorougao koristiti u radu sa i bez lopte.

Optrčavanje u serijama ponoviti kao igru 4 do 6 puta, u što je
moguće većem tempu.

32
 Slika 8. - Brzinska postojanost – ubrzanje – sprint

C) Trčanje sa ubrzanjem po skici u seriji 40 – 45 minuta, trk, prelaz

na ubrzanje, sprint, 25 – 30 metara istrčati, ponoviti 5 do 7 puta.
D) Rad pod pritiskom pretstavlja sprint iz ležećeg stava ( distanca
10 m), sprint iz bočnog stava, kontra pozicija za ležanje pa sprint
( 10 m ), kolut napred, sprint, skok pa sprint, protrčati kroz noge
partneru, sprint ( sve radnje se izvode na deonici od 10 metara )

Kombinacije su moguće sa mnogo dodatnog opterećenja kao što

su na primer igra glavom, okret – pas – kolut, skok, poluvolej i drugo.
Ove kombinacije zavise od spoljnih okolnosti.

E) Igre: 2 na 2 ilio 1 na 1 i to u trajanju:

30s – pauza 60 s,
30s – pauza 30 s,
30s – pauza 20 s,
30s – pauza 60 s,
Vežbe je neophodno izvoditi u 4 do 6 ponavljanja, u trajanju;
60 s – 2 minuta pauza;
60 s - 60 s pauza;
60 s – 30 s pauza,
uz 4 do 6 ponavljanja.

Ako je u pitanju vežba 4 na 4, tada se igra što je moguće brže u trajanju

od 3 minutai pauzom od 3 minuta.

Prelaz iz igre u igru neophodno je postići za 1,30 sekundi.

33
 Intervalni rad u fudbalu

Predstavlja opterećenje i pauze u svim fazama rada. Opterećenje i pauze

mogu biti na treningu u trajanju od 90 minuta, kao i na utakmicama. Za razliku
od utakmice, kondicioni trening, kao tehnički trening, je pun intervala.

Praktičan rad u fudbalu

Ne treba samo optrčavati oko terena, nego napraviti što je moguće

raznovrsnije distance, zavisno od toga šta trener hoće da postigne. Međutim,
distance ne treba da budu duže od 50 metara i treba da su prilagođene igri ( slika
9 ).

Slika 9. – Praktičan rad na fudbalskom treningu

34
 Interval u fudbalskom treningu – forme vežbi

Sa loptom:

- u trajanju od 5 do 6 minuta ( jedna partija vežbi ), sa

ponavljanjem 3 do 5 puta
- u trajanju od 5 do 10 minuta sa ponavljanjem 3 do 5 puta. ( Slika
10 ).

Slika 10. – Intervalni rad u fudbalu

35
 Praktično metodološki rad sa sopstvenom težinom

Kratkotrajna brzinska snaga postiže se :

- skakutanjem na jednoj nozi, na dvenoge, u mestu i u pokretu;
- poskakivanjem napred, u stranu, pomoću ruku;
- skakanjem na jednoj nozi, na dve noge, napred, nazad, u čučanj,
u dugi sedaj, raskorak, makaze, skok za udarac glavom, viseća
lopta za prepone, švedski zid, konop greda.

Trčanje u mestu može se sprovoditi: bez i sa partnerom, protiv otpora, na

primer, durati u zid, stativu, drvo i slično.

Štafeta se može izvoditi skokovima na jednoj nozina kratkoj distanci,

skakanjem sa konopcem. Štafeta može biti sa i bez rekvizita.

Mogući su različiti oblici rada sa sopstvenom težinom:

a) bez rekvizita skok na viseću loptu,skok sa jedne noge, sa
dve noge, skok na štanglum;
b) Skok sa medicinskom loptom držeći je čvrsto člancima,
skok na štanglu;
c) Korišćenje grede za razne skokovenapred, nazad okret.

Dodatno opterećenje: može se spovoditi sa partnerom za dizanje, za

vuču, za guranje, za nošenje, za borbu.

Medicinska lopta: za bacanje, rolanje guranje.

Greda: koristiti je kao prepreku za prskakanje, dizanje sa više igrača

preko glave praveći polukrugove nepred, nazad.

36
 Cirkularni trening
( engleska metoda naučnika Leedsa, Morgana i Adamsona )

Cirkularni trening u fudbalu poboljšava mišiće i krvotok Povećava

sposobnost za opterećenje igrača , a organizaciono su svi igrači istovremeno
zaposleni i opterećeni.
U fudbalu se kroz submaksimalno opterećenje i kratke pauze pretežno
trenira postojanost. Uvežbati sa predlogom od 4 do 6 stranica.
U organizaciji i postavljanju pozicija, to jest, stranica za radmora se
uskladiti vežba sa brojem igrača, broj ponavljanja, opterećenje grupa mišića, to
jest, kod promene pozicije voditi računa o opterećivanju uvek drugog mišićnog
aparata. Pauze posle obilaska stanica moraju biti precizne.
Kod većeg broja stanica ( od 8 do 12 ) treba raditi na jačanju mišića na
telu, kao i na ekstremitetima, a na manjem broju stanica ( od 4 do 6 ), raditi na
okretnosti, brzini, snalažljivosti, istrajnosti, koncentraciji za iznenađenje.
Trener mora voditi računa o doziranju individualaca, a ono zavisi od
fizičkog i zdravstvenog stanja pojedinca. Dozvoljeno je da se u serijama ista
vežba može ponavljati.

Cirkularni trening

Cirkularni trening predstavlja sistematsku pripremu po anatomskom

rasporedu. Tu spadaju: vežbe za ramena, rameni pojas, vrat, leđa, stomak,
kukovi i paket mišića oko njega, butine i noge isto tako. Vežbe se mogu
kombinovati po volji.

Praktičan primer u pripremnoj fazi

Održati drugi cirkularni trening od 10 stanica u trajanju:

60 s – 10 s pauza,
45 s – 15 s pauza,
30s nema pauze, samo promena mesta
( 2 do 3 puta ponoviti).

1. Igrač udara čelom ili nogom viseću loptu,

2. Aut sa medicinskom loptom,
3. Start iz ležećeg stava sa ili bez lopte,
4. Medicinku nogama bacati u zid,
5. Ležeća pozicija i bacanje lopte u zid,
6. Konopac,
7. Kolut, zatim medicinku baciti u zid,

37
 8. Bacanje lopte u vis, hvatanje u sedećem položaju,
9. Noge ispružiti i šutirati,
10. Telo saviti, čelom dodirnuti kolena.

Snaga – brzinska snaga

( dužina trajanja rada 20 minuta )

1. 3 x 1 minut konop,
2. 10 sklekova, 20 čučnjeva, 10 sklekova, 20 čučnjeva,
3. 3 skok serije 3 x 30, od toga 10 skokova u grudi, 10 skokova
raširenih nogu, 10 skokova sa preklopom nazad.
4. 20 x medicinku baciti partneru, od čega 2 x 20 medicinku baciti
sa ramena, leva – desna ruka.

Trening u hali
( prenešen sa fudbalskog terena )

Tumačenja: Trening u hali je samo nužna obaveza koja se mora

sprovesti. Zahteva obavezno dobro zagrevanje, kao i dobru pripremu koja traje
od 60 do 90 minuta.

Uskratiti: Duga trčanja, prekomerna ponavljanja, komplikovane vežbe,

monotone vežbe, kao i duge pauze.

Forsirati: Razgibanost, snalažljivost, okretnost, gipkost, koordinaciju

sa upotrebom rekvizita za razgibavanje i bez njih, vesele igrice kratkog
trajanja, ali sa veselim i ozbiljnim ponašanjem i naglašenom disciplinom.

Trening u hali treba da sadrži naglašene blokove sa obaveznom

kontrolom i korekturom uz opuštenost, uz kontrolisanost i disciplinovan rad.

Primera radi, trening bi trebalo da ima sledeću sadržinu:

- 5 minuta zagrevanja,
- 10 minuta gimnastike,
- 10 minuta parternih vežbi: bez i sa rekvizita, zatim sa partnerom,
ozbiljan rad ali u formi igre i za dobrobit igre, na strunjači i bez
strunjače, kolut rola napred – nazad, okretnost u svim pozicijama
i situacijama,
- 10 minuta: rad na spravama kao što je kozlić, švedski sanduk,
lestvice, greda,

38
 - 15 minuta: štafetne igre sa nošenjem lopte, nošenje partnera bez
ičega, glatko trčanje na nogama i rukama napred i nazad,
- 15 minuta: specijalni deo treninga – skočnost, poboljšanje nožne
šut tehnike, rad sčabijom nogom, trčanje u mestu i korektura na
potrebnom mestu.
- 30 minuta: igra na dva gola sa dva dodira, bez povratne lopte, sa
pojedinačnom promenom i sa kompletnom postavom, može igra
košarke, linija, na stomaku nositi loptu i tako dalje.

Model treninga
Kod modela treninga se isključivo naglašavaju dve stvari – kontrola
lopte i udarac na gol. Iskusni trener vrši korekturu tela igrača koji treba da primi
loptu. Ta korektura se sastoji od praćenja opte, postavljanja tela između
protivničkog igrača i pravca odakle dolazi lopta, zatim priprema tela , stajne
noge, noge kojom treba da se udarac plasiraprema golu precizno, držanje stopala
kao i ramenog pojasa i ruku.

Kad je trener postigao taj nivo kod igrača, počinje sa tempiranim

dodavanjem lopti iz svih pravaca. Intenzitet dodavanja se prvo povećava na
zemlji, zatim poluvisoko iz pravca od napred, sa strane, sa leđa. Lopta se visoko
prima i usmerava na predaju ili udarac. Sve ovo se radi da bi igrač za vreme
utakmice lakše procenio situaciju, a zatim reagovao što je moguće brže i
racionalnije.

- Uskraćivanje se vrši u organizaionom smislu, na primer, malo

rastojanje, malo bočno odstojanje, veliko rastojanje, da bi moglo
doći do kretanja igrača u susret.
- Postavljanje se vrši: u organizacionoj šemi gde postoje dve
grupe, tri grupe, četiri grupe, da bi se započela kretnja
prilagođena igri, to jest utakmici. To se odmah vidi kroz kretnju
u susret, u grupu i kroz prostor.

Model treninga iz trodnevnog ciklusa

Na kraju praktičnog metodskog rada ponavljaju se svi elementi. Svi

skupljeni elementi moraju se ponoviti uz vođenje računa o taktičkim i tehničkim
elementima.

39
 Zadatak

1. primanje i odigravanje lopte ( ovo se radi još u školi za

najmlađe),
2. kompleksni rad koji treba što više približiti takmičarskoj
atmosferi, a završava se udarcem na gol,
3. Sprovođenje akcija u zadatoj i slobodnoj formi,
4. utakmica ( igra ) sa naglašenim opterećenjem.

Teoretska obnova iz prošlog dela kod uzrasnih kategorija i prošlog

pripremnog ciklusa:
- primanje lopte
- primanje svim delovima tela, kako iz svih pravaca, tako i sa svih
visina
- dodavanje

Način dodavanja zavisi od udaljenosti:

a) kratak pas je do 10 metara, tempiran pas je od 10 do 20 metara

srednje distance, a dugi pas je preko 20 metara
b) šutirano dodavanje risom, unutrašnji i spoljni ris
c) dodavanje nabačene lopte, obično unutrašnjim risom, a u brzoj
igri i šutirano risom
d) na pravac

Odigrana lopta:

- poprečni pas,
- poprečno dodavanje,
- koso dodavanje,
- ravno dodavanje nazad,
- dodavanje ka saigraču i u prazan prostor.

Vrste snage

Fudbaleri mogu imati:

1) statičku snagu,
2) dinamičku snagu,
3) brzinsku snagu.

Svrha treninga je da se svi ovi oblici snage prepoznaju, aktiviraju i

usavršavaju.

40
 1) Statička snaga predstavlja izometrijski rad pojedinca nakon
povrede. Naprezanje povređenog mišića i držanje u takvom
stanju traje 10 sekundi uz ponavljanje 3 do 5 puta u toku dana.
2) Dinamička snaga se može prepoznati u brzinskoj snazi koja se
odnosi na start, sprint i skok. Pod snažnom izdržljivošću se
podrazumeva sposobnost dugog sprinta.
3) Brzinska snaga se može postići kroz pripremu tela, gimnastuiku
uz snažne i brze serije ponavljanja opregionima i to za rameni
pojas, trup, kukove i ekstremitete. Brzinka snaga se može raditi
sa sopstvenim i dodatnim teretom. Opterćenje može biti
fiksirano na sportiste ( štucne i olovni prsluk), a kao rekvizit
mogu da se koriste konopac, medicinka, viseća lopta, prepone
greda, švedski sanduk, lestve, vratilo, štangla za penjanje, tegovi
za vežbe ( dulići )

Praktično metodski rad

Sopstveni teret
Snaga: brzinska snaga.
Poskok: na jednoj nozi, na obe noge.
Skakutanje: napred, nazad uz rad ruku.
Skok: na jednoj nozi, na obe noge, na mestu, u trčanju, ispružene
makaze, raskorak u skoku, skok – udarac glavom, trčanje na zid, skok
kombinacija, konopac, greda, priprema prepona.
Treten trk: bez partnera, sa partnerom, protiv zida, protiv barijere, uz
brdašce, na kosini, na kosini sa partnerom.
Vežbe na gredi: skakutati, skakati, kratke deonice sa gredom i bez
grede:
a) bez rekvizita – viseća prečka, skok sa jedne noge, skok sa dve
noge,
b) sa medicinkom – držeći je na stopalima i držeći se rukama za
prečku
c) skokovi preko grede – napred, nazad, sa što više kombinacija.

Dodatno opterećenja znači koristiti partnera, dizati, vući, gurati, nositi,

rvati se.
Gredu koristiti kao preponu, kao ručni rekvizit, sa više igrača, dizati,
okretati u raznim pravcima, kružiti sa njom.
Vežbe medicinkom – bacati, gurati kotrljati.

41
 Brzinski trening u fudbalu

Brziski trening zahteva dobre pripreme u radu sa zagrevanjem. Izbor

vežbi mora biti tako odabran, a broj ponavljanja i serija precizno kontrolisan da
bi se mogla odrediti dovoljno duga pauza. Posle svakog brzinskog treninga treba
kontrolisati puls.

Brzinski trening u fudbalu zavisi i od same tehnike kojom raspolaže

ekipa. Primera radi, tehnika se ogleda u primanju lopte, trčanju, kretanju sa
loptom ( koordinacija ), sa igračem, mišićnom naponu, željenom naponu u
različitim fazama. ( start, nošenje lopte, dribling, udarac glavom... ).

Cilj brzinskog treninga

Cilj ovog treninga je poboljšati:

- sprint od 20 do 100 metara,
- brzinu kod starta, okretanja, promene pravca, koncentracije I
reakcije,
- brzinu kod tehnike sa loptom, taktike, pod vremenskim
opterećenjem, pod prostornim opterećenjem, nošenje lopte,
prihvatanje lopte, varke sa loptom, udarac na gol...
( Na navedenom treningu pokušati sve uraditi bolje i brže, uz najmanje
30 ponavljanja. )

Trčanje

Trčanje se može uvežbati samo pravilnim trčanjem ( putem treninga ).

Za trčanje su bitni:
- trup, noge, ramena i samo trčanje,
- padajući start, niski start,
- pripremne forme igrača: lifting, podizanje peta, skiping, skokove
u mestu, visoko dignuta kolena,
- treten igra u mestu,
- promena tempa, igra u tempu, promenu pravca sa loptom i bez
lopte,
- trčanje uz brdo, niz brdo.

Na treningu je neophodno uvežbati:

a) start iz svih pozicija,
b) start u svim pravcima,

42
 c) promenu tempa uz promenu pravca, sa i bez lopte ( ubrzanje
tehnike ),
d) sprint sa loptom, sa promenom pravca i bez promene pravca, sa
udarcem na gol,
e) slalom forme sa protivnikom.

Slike 11, 12 i 13 prikazuju brzinski trening u fudbalu.

43
44
45
 Prva varijanta

a) Vežbanje sposobnosti obe noge

b) Ris i unutrašnji ris, vođenje na kratkoj distanci
c) Dodavanje lopte šuteru od napred, sa strane iza leđa (za pretežno
unutrašnji ris)
d) Vežbe za postavu u dve grupe sa promenom i sa letećom promenom

46
 Druga varijanta

a) Vežbe za obe noge

b) Promena grupe
c) Leteća promena
d) Kompleksna vežba sa vođenjem lopte i dupli pas
e) Sam sebi pripremiti loptu, a zatim udarac izvesti spoljnim risom

Sve date varijante mogu se ugraditi u kompleksne vežbe sa završnim

udarcem na gol.

Dodavanje šutom i primanje lopte:

1. a) Grupa se bočno pomera.

b) Spoljni ris sa obe noge trenirati.
c) Različita tempiranja.
d) U dvojkama, preko celog terena uvežbavati tehnički elemenat
tj.ris.

2. a) Rad sa spoljnim risom.

b) Rad sa dve noge, poboljšavanje tehnike slabije noge.
c) Promena pravca.

3. U trojkama koristiti širinu terena.

4. Slobodna forma, na primer četvorougao i slično.

47
48
49
50
51
 - Visoka lopta.
- Od napred.
- Od nazad

Kompleksna vežba sa udarcem na gol

Vežbe tehnike u kompleksnom zadatku se lako tempiraju da se postigne

dovoljan nivo za uvod u takmičarski proces. Igrači koji su savladali tehniku
primaju loptu sa boka, od napred, od nazad, poluvisoke, visoke lopte sa raznih
distanci i udarac na gol.

Praktične varijante

1. Tempiran pas iz raznih pravaca, četvrt, pola i ceo okret.

2. Promenu grupe treba izvršiti pre početka vežbe, zatim sledeću
promenu nakon svake završene vežbe,promenu u varijanti šutirani pas,
zatim promenu u varijanti nabačeni pas.

A = grupa,
B = jedan odigrava.
A = B  A,
B = igrač ide u sve pozicije,
A = igrač trči u najdalju poziciju.

3. ( Slika 20 )

a) Promena grupe.
b) Leteća promena.
c) ABC
d) ACB
e) BCA
f) BAC
g) CBA
h) C  A  B ili,
i) ABAC
j) BCBA
k) C  A C  B

4. ( Slika 20 )

a) Navalni igrač završava udarcem

52
 b) Srednji igrač završava udarcem
c) Navalni igrač ide u pozicije radi izbacivanja lopte, zatim ponovo
pozicija odbrambenog igrača, srednjeg igrača i napadača.

Akcija – treći kompleksni zadatak

Sastoji se iz planiranog zadatka i slobodne akcije kojase mora završiti

šutem na gol.

Planirani zadatak je u ovom slučaju taktička kretnja, tehničko provođenje,

koje se sastoji iz dodavanja ili primanja,zatim udarca po volji izvođača.

53
54
55
 Zadatak:

Igra na dva gola sa dva dodira. Druga varijanta podrazumeva

primanje i predaju lopte. Postignut gol se priznaje ako su svi igrači
napadačke ekipe prešli polovinu terena.

56
 Igra sa posebnom instrukcijom

a. Nabacivanje lopti sa promenom težišta igre. Zadatu poziciju na terenu

forsirati kroz dupli pasi promenu težišta igre u trajanju od deset
minuta
b. Nabačena lopta pa udarac glavom. Postaviti igrače u prostor.
Forsiratislobodnu igru pri čemu važi samo gol postignut glavom.

Dupli pas predstavlja kombinaciju od jednog ili više dodavanja, sa

najmanje jednim direktnim dodavanjem. Zbog toga imamo pas – dupli pas
ili dupli – dupli pas, štood igrača kao od saigrača zahteva jednu situaciju u
kojoj se mora snaći, kako bi iz bezizlazne došao u situaciju iz koje može
da se postigne gol.

Uvežbavanje duplog pasa:

- Početni stadijum je rad između dva igrača, zatim kretanje u

koraku, pa sve brže do nekog optimalnog tempa.

1. Ponavljanje onovnih elemenata.

2. Kompleksne veze prilagođene takmičarskom stilu.
3. Akcije u zadatoj formi iakcije u slobodnoj formi.
4. Igra, utakmica sa obavezom i podsećanje na:

a) teorijski deo: ponavljanje i podsećanje na minuli rad praktičnog dela ( da

bi se novi igrači brže integrisali u tim ),
b) praktični deo: uvođenje lopte uključijući i signal, preglednost igre, a
forsirati tehniku risa ( spoljni i unutrašnji ), međukorak i okretnost.

Ove vežbe se rade skoro svakodnevno u omladinskoj školi pri

zagrevanju, kondicionom delu, tehničkom delu, dodavanju, za sva mesta.

57
58
59
60
 2. a) Samostalno podešavanje vođenja lopte pre udarca.
b) Vođenje lopte sa ris udarcem unutrašnjim i spoljnim.
c) Promena grupe, promena pozicije.
d) Upotreba zastavica gde je to moguće

Kompleksni zadaci vežbi sa udarcem na gol

3. a) Vežba počinje tako što stoje dve grupe paralelno prema golu, pri čemu
jedna ima loptu, a druga je bez lopte.
b) Igrač u ovomizvođenju često menja poziciju.

4. a) Uz promenu grupa, treba raditi i sa promenom u grupi

b) Vežbe izvoditi u tri grupe, sa izmenom i bez izmene

Upozorenje: Dobro uvežbani igrači mogu da sarađuju iz kompleksa tri kolone,

te stoga dolazi do vođenja, dodavanja i šuta. Iskusan igrač, ako ima mogućnost
da bira između driblinga i dodavanja, on dodaje.

Akcija u zadatoj i akcija uslobodnoj formi

Varijante:
1.
a) ABC
b) A  B  C udarac na gol
c) A  C  B udarac na gol glavom, ali ne po svaku cenu
d) BAC
e) CBA

2. Druge pozicije zaposliti.

3. Promena grupe.
4. Leteća promena.
5. U slobodnoj formi uvući četiri igrača u akciju.

Tempirati da se može sprovesti tehnički element dodavanja, nabacivanjem iz

udarca, dodavanjem i udarcem na gol.

Upozorenje:

Kretati se cik cak i ne sabijati se.

Zadatak je da igrači menjaju pozicije, kako je prikazano na sllici 26.

61
 ABC
ACB
CAB

Mogu se forsirati sve tri grupe da dođu do završnice udarcem.

Na treningu se može od igrača tražiti da što duže vodi loptu. To nije trening
za modernu i brzu igru, međutim, radi se kod podmlatka ( mlađih kategorija ),
zbog sticanja kontrole pri vođenju lopte.

62
 Od mladih igrača treba tražiti da što češće koriste dribling, kako bi poboljšali
svoje sposobnosti, a u nekom periodu ( šest meseci ), biće osposobljeni za
napadački, manevarski i odbrambeni dribling.

Nabacivanje lopte i igranje čelom

1. Ponavljanje gradiva iz omladinske škole.

2. Kompleksne vežbe približene takmičarskom stilu.
3. Akcije u zadatoj formi i akcije u slobodnoj formi.
4. Utakmice sa otežanim zadatkom.
a)Kompleksne vežbe zagrevanja i žongliranja pred utakmicu.

Zagrevanje:

1. Kod zagrevanja, udarac glavom iz gola

2. Udarac glavom kaoodbrambeni igrač.

63
 Kompleksne vežbe bez udarca na gol

Varijante:

1. Udarac glavom izvodi samo srednja grupa.

a) Kada vežba krene dobro, udarac glavom izvodi svaka grupa.
b) U pokretu preko celog igrališta.

2. Rad sa promenom grupe, nabačenalopta, sprint u krug, udarac glavom,

sprint iz kruga.

64
 Kompleksne vežbe, centaršut, udarac glavom

Varijante:

1. a) Promena grupe.
b) Leteća promena
c) Promena strana, zatim ponovo leteća promena.

65
 d) Vežba počinje kratkim vođenjem, zatim centaršut da bi se izveo
udarac glavom

Upozorenje: Kod ove vežbe akcenat je na centaršutu i udarcu glavom.

Neophodno je igračima skrenuti pažnju ( uzimajući u obzir daljinu, visinu,
skok pa udarac ) na postavljenje golmana.

2. a) Promena u grupi, zatim leteća promena.

b) Promena strana, zatim promena u grupi pa leteća promena.
c) Ponovo nova postava sa tri grupe, postava sa četiri grupe.
d) Zatim proizvoljna vežba sa istim ciljem

Svaka nabačena lopta mora završiti udarcem, pa makar imala i prihvatanje.

U teškim situacijama mora se koristiti i volej udarac.

Kompleksne vežbe, nabačena lopta, udarac glavom na gol

Varijante:

3. a) Promena grupe
b) Promena u grupi i leteća promena.
c) Udarac glavom, a zatim udarac na gol

4. a) Promena grupe
b) Leteća promena
c) Promena strana
d) Početak druge vežbe i pas ka treneru.

66
Varijante:

a) Promena obe pozicije posle izvedene akcije.

b) Uključivanje trećeg igrača iz manevra u igru
c) Promena prenošenja težišta na drugu stranu, leteća promena.
d) Početak vežbe sa pozicije drugog beka.

67
68
69
70
71
72
73
74
 Na slici 37. prikazan je rad između srednjeg reda i napadača, pri čemu se
precizno naglašava tehnički elemenat, dugi pas i šut na gol igrača srednjeg reda.

3. a) Promena pozicije igrača iz srednjeg reda na poziciju na poziciju

u sredini, na primer bočno
b) Promena sve tri pozicije.
c) Leteća izmena.
d) Početak vežbe sa napadačem,: jednostavan dupli pas, a napadač
završava akciju udarcem prema golu.

Napadač odigrava pas igraču srednjeg reda, a on odigrava dupli pas, nakon
čega napadač završava akciju šutem prema golu.

Slika 38.pokazuje bočno postavljene igrače srednjeg reda, a u centru napada

dvojicu napadača, koji imaju zadatak da uvedu u završniu igrača srednjeg
reda, kao i da sami završavaju akciju.

Vežba 3c ( Slika 38)

a) Promena pozicije napadača

b) Promena pozicije u srednjem redu.
c) Promena špica na poziiju srednjeg igrača i obrnuto.
d) Leteća izmena.
e) Početak vežbe od napadača, pas ka dogovorenom igraču, zatim dupli pas
od njega, da bi napadač završio udarcem na gol.
f) Dupli pas, pri čemu srednjak završava udarcem na gol.

4. Početak kako skica prikazuje: akcija krece od igrača grupe, ka

sredini terena.

Prikazane su četiri grupe sa po dve igrača ( dve grupe iz srednjeg reda

i dve grupe napadača). Oni imaju zadatak da uvežbaju dugu loptu, dugi pas i
udarac na gol. Šema je dala početnu poziciju. Vežba je gotova kad svako sa
svakim izmenja poziciju.

75
76
77
78
 Zadatak vežbe je dupli pas sa uvođenjem postave. Sprovođenje vežbe je kao
kod akcije, pri čemu lopta ide preko igrališta ( cela dužina).

Šema prikazuje osam igrača na celokupnom terenu. Iz šeme su izostavljeni

štoperi. Od tehničkih elemenata, šema tretira dugu loptu, premošćavanje sredine
terena, i prebacivanje težišta igre kao tktičke elemente.

Varijanta 5c.

a), b), c), d) po tačnom postavljanju na terenu

e) U slobodnoj formi isto
a1) Promena pozicije.
b1) Leteća promena
c1) Završni udarac napadača, završni udarac beka
d1) Dupli pas sa jednim ili više igrača , pri čemu završni udarac izvodi
najbolje postavljeni igrač.

Akciju započinje golman, dodavanjem lopte (nogom), najbližem aut liniji (

dalje koristi skicu ).

Šema prikazuje kako da svi igrači na terenu, u ofanzivnoj igri, dođu u poziciju
približnu onoj na utakmici. Cilj vežbi je da izoštravaju osećaj za vreme igrača u
prostoru, kao i tehnički elemenat kontrolu lopte, zbog uvek novog ugla iz kojeg
lopta dolazi i pravca u kojem se mora odigrati.

Dupli pas u akciji

( uvođenje taktičkih elemenata )

Sprovodi se po šemi. Dop sada je rađeno kao tehnički elemenat.

A) Zadata forma
B) Slobodna forma

Obavezno odigrati utakmicu u punom sastavu igrača, sa osnovnim tehničkim

elementom – dupli pas.

79
80
81
 Što se tiče udarca vrhom kopačke ( špic ), stručnjaci sa zapada ga nerado
svrstavaju u udarac kao tehnički elemenat, mada se i špi udarcem postiže gol.

Sprovođenje tehničkog treninga

Slika 42. pokazuje sve početne postavke za usavršavanje udarca.

Kod sprovođenja šut treninga i otklanjanja nedostataka ili stečenih loših

navika, trener nadzire ili kontroliše igrača koji prima loptu i priprema se za
udarac u svakoj fazi okreta, odnosno, kontroliše stajnu nogu, nagib tela, nagib
glave i nagib noge koja prima loptu i otklčanja sve stečene nepravilnosti.

Navedenu vežbu treba koristiti kod škole uzrasnih kategorija, što znači da je
svugde prisutan veliki broj ponavljanja. Navedene vežbe nemaju neko posebno
fizičko opterećenje. Cilj vežbe je postizanje dobre kontrole, a zatim bi trebalo
preći na uvežbavanje brzine i snage udarca.

82
 Specijalni trening za pojedinačne pozicije

Sve pozicije u timu moraju imati specijalne treninge:

a) Specijalni treninzi za golmane.

b) Specijalni treninzi za odbrambenog igrača.
c) Specijalni treninzi za igrače srednjeg reda.
d) Specijalni treninzi za napadače.
e) Specijalni treninzi za krilnog napadača.
f) Specijalni treninzi za srednjeg igrača kao napadača.

Jedna važna spona između opšteg i specijalnog treninga je priprema

igrača za drugonavedeni. Igrač sa kojim se radi specijalni trening ( na
primer desni bek ) mora se upoznati sa najosnovnijim elementima igre
igrača ( igrača srednjeg reda, napadača ) po desnoj strani. Kad te pozicije
igrač učvrsti,prelazi na dalje usavršavanje.

Ako igrač ima predispozicije da može biti postavljen na više mesta, za

njega kažemo da je univerzalni igrač. Univerzalnih igrača svetskog ranga
nema mnogo, međutim, u svakom timu su takvi igrači prepoznatljivi.

Specijalni trening za golmana

Osnovni trening za golmana počinje još u mlađim uzrasnim

kategorijama. Trening za golmana je niz velikog broja kompleksnih vežbi.
Nabrojaćemo zbog toga one najvažnije, bez kojih golman ne može dati
dobru odbranu i dobru utakmicu.

Zagrevanje čini:

- Opšti deo zagrevanja;

- Specijalni deo zagrevanja;
- Specijalna gimnastika;
- Specijalna tehnika;
- Specijalna tehnika hvatanja;
- Specijalna taktika;
- Postavljanje golmana;

83
 - Istrčavanje golmana;
- Udarci: Sve vrste udaraca, iz svih pravaca, iz svake daljine, iz svake
pozicije.

Golmani kroz svoj rad, počev od najmlađeg doba, a uz veliki broj ponavljanja
nauče redosled, obim i intenzitet treninga. Stoga ga u paru uspešno počinju,
izvode i završavaju, bez prisustva trenera.

Prisustvo trenera ostaje i dalje u programu za rad sa golmanom. U dobro

organizovanim klubovima postoje slike i filmovi dobrih golmana.

Jedna od važnih karakteristika koju golman mora posedovati je okretnost.

Rad sa golmanom se uvek ponavlja. Rad počinje u mestu, hodu, trčeći, sedeći,
klečeći i ležeći.

Spremnost golmana na rad sa partnerom

Ovde se podrazumeva rad na sticanju specijalne okretnosti vežbama koje

sačinjavaju kompleks, na primer kolut pa parada ( bacanje ) za loptom. Ostale
elemente golman treba da gradi sam pri čemu može da se služi literaturom i
slikama.

84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
 Presek stanja

Nakon izvesnog perioda rada, koji podrazumeva i nekoliko odigranih

prijateljskih utakmica, neophodno je proveriti pripremljenost i sagledati stanje u
timu.

Trening se planira da obuhvati najpotrebnije elemente provere:

- tehniku,
- sinhronizaciju igračih linija,
- kondicija na pojedinim mestima u timu,
- u praktičnom delu treninga obuhvata prelaz igrača iz napada u odbranu.

Planirajući trening i znajući nedostatke ekipe, trener svoje zaključke počinje

da unosi kod zagrevanja ekipe ( tempirani rad ), kako bi se otklonili svi uočeni
nedostaci.

Svaki trening treba da počinje zagrevanjem fudbalera putem:

- radana tehnici,
- rada na kondiciji i
- taktike u igri.

Upravo iz tih razloga je neophodno u organizacionom delu uskladiti

intenzitet, razdaljinu i broj ponavljanja, kako sa loptom, tako i bez nje.
Ovakvom organizacijom rada otklanjaju se nedostaci u ekipi. Stoga se predlaže,
da svaki trener koji pruzima ekipu mimo preloaznog roka, na drugom ili trećem
treningu pozove prijatelja ( iz struke ) i da napravi analizu vrednosti ( kvaliteta )
fudbalera pojedinačno.

Slike 74/I i 74/II prikazuju zagrevanje igrača pre treninga. Slika a prikazuje
lako zagrevanje fudbalera, svi igrači treba da vode loptu u granicama šes –

108
109
110
111
112
113
 Sloboda trenera ogleda se u tome što ne mora da pravi uvek istu postavu,
nego može da razrađuje ideju, to jest da dograđuje nove elemente, na primer,
vođenje lopte kod zagrevanja. Kod tehnike na zagrevanju, akcenat se može
staviti na dodavanje lopte i sprint u dužini od , najmanje, petnaest metara.

114
 Kompleksne igre

Ove igre su značajne jer se i preko njih daje ocena vrednosti igrača. Na
treningu su moguće dve forme igre: slobodna i igra sa zadatkom ili otežanim
momentom. Primera radi, otežan uslov može biti tehnika, taktika ili kondicija.

U svakoj igri moguće je pretpostaviti i cilj, a njega trener i planira. Primera

radi, lakko se prepoznaje igra na čoveka.Bez obzira po čijem nalogu tim igra,
više se troši, pri čemu prisiljava protivnika da pravi greške.

Ako jedna ekipa drži loptu duže, za nju se kaže da igra tehnički, a kod
forsiranja dugog pasa kaže se da igra taktički prepoznatljivo.

Kod taktičko – kondicionog elementa u igri pet na pet , moguća je varijanta

da jedna ekipa igra na čoveka dok druga pokriva prostor.

Pri forsiranom tempu kod ovakvih igrača treba voditi računa o dosta
elemenata, kao na primer, skratiti teren, broj kontakata sa loptom, proširiti i
produžiti teren...

Praktična iskustva ukazuju na to da se na treningu koriszi čitav teren. Postava

u igri je sedam na sedam, plus jedan igrač koji igra na strani ekipe koja ima
posed lopte. Ovakav trening ima za cilj da se postojeći kondicioni nivo podigne
na viši stepen.

Trener ima slobodu da u datim varijantama uvežbava:

- totalno pokrivanje igrača,

- pokrivanje igrača u prostoru,
- taktički deo igre,
- duge lopte,
- prenošenje težišta igre.

U koliko trener stavlja naglasak na napred navedene elemente, u prvi plan

ističe taktičko – tehničke i kondicione zadatke.

115
 Organizacija treninga

Zadatak trenera je da pripremi mesto za izvođenje treninga, vodeći računa o

rangu u kojem tim nastupa, o broju prisutnih igrača, proveri rekvizita i stanju
terena na kojem se provodi trening.

Teren i moguća upotreba

Na treningu se mora ekonomisati vremenom:

- kroz rad u grupi ,

- sa asistencijom,
- promenom grupe ili preuzimanjem nove grupe.

Faze treninga su:

- zagrevanje
- gimnastika,
- kondicija,
- aktivni odmor,
- tehnika,
- igra,
- opuštanje.

Golmanima je potreban prostor za trening, drugačija vrsta kondicije, pa se

zato njima dodeljuje poseban trener.

Slobodan izbor kretanja: u toj fazi može se za svaku grupu odrediti vežba (
misli se na grupu golmana i igrača ).

Opšta tehnika u grupama: sve grupe rade isti zadatak, ili svaka grupa radi
različite zadatke. Stručni naziv za takav rad je kružni trening na određeno
vreme. Isto tako, mogu se menjati i grupe, a da drugog trenera zameni asistent.

116
 Trener i asistent

Svaki uzima jednu grupu igrača sa kojima radi iste vežbe, a po dogovoru,
vežbe mogu biti i različite.

Menjanje grupa: trener menja nadzor grupe, vežbe itd.

a) Specijalni trening sa jednim trenerom i asistentom: sa bekovima, sa

igračima sredine terena i sa napadačima.
b) Trening sa kvalitetnim pojedincima iz svake linije i sa grupom dobrih
igrača na dva gola.

U dobro organizovanom klubu moguće je jedan deo igrača dovesti pre

treninga na specijalni rad. Šest igrača raspodeliti u dve grupe, pri čemu se
organizuje rad da jedna grupa trpi opterećenje, a druga se priprema kroz aktivni
odmor.

Model treninga

Svakim modelom treninga, proverava se dosadašnje stanje u ekipi koja se

priprema za početak prvenstva.
Model treninga treba da bude u skladu sa teorijskim planom sačinjenim, za
nartedni period. Pored toga treba da se drži i opšteg i specijalnog dela treninga.

1. a) Teorijsko znanje treba sprovesti kroz ciklus treninga: opterećenje i

izbor vežbi sačinjenog programa, broj ponavljanja za pojedine vežbe i rad
do perfektnosti.
b) Izvršiti izbor vežbi iz postojećeg programa i sprovesti ih na treningu.

2. Odrediti program za rad u takmičarskom ciklusu, usmeriti pažnju na

ispravljanje grešaka kod pojedinih igrača, pri tom motivisati dobre igrače
da budu još bolji.
3. Kod praktičnog dela treninga voditi računa o:

- ekonomčnosti u radu,
- dinamičnosti u radu,
- dobroj distanci,
- početnom udarcu, tempu, pauzi,
- korekturama iu pohvalama.

117
 Model treninga

Ciklus od tri treninga u nedelji

Akcenat staviti na:

- I kondiciju ( 120 minuta),

- II opterećenje ( 120 minuta),
- III tehniku/taktiku ( 120 minuta).

Sadržaj planirati prema sposobnosti i savladanoj tehnici. Voditi računa da se

planira dužina u radu jedne vežbe.

1. Trening:

- Zagrevanje i gimnastika 30 minuta,

- Kondicija 30 minuta,
- Aktivni odmor 10 minuta,
- Tehnika 20 minuta,
- Utakmica 20 minuta,
- Opuštanje 10 minuta.

2. Trening:

- zagrevanje i gimnastika 20 – 30 minuta,

- tehnika 30 – 90 minuta,
- utakmica 10 – 60 minuta.

3. Trening:

- zagrevanje, gimnastika kondicija 30 – 40 minuta,

- tehnika/taktika 30 – 40 minuta,
- individualni rad 10 minuta,
- utakmica 20 – 30 minuta

( Po potrebi je moguće i malo odstupanje, a o njemu odlučuje trener. )

Veza između tehnike, taktike i kondicije

Svaku igru čini kvalitativna i kvantitativna tehnika i kondicija. Treninzi imaju

za cilj da kondiciju i tehniku drže bar na nivou lige u kojoj ekipa igra. Samo
tako je moguće postići i sprovesti taktički zadatak.

118
 Moderni način igre

Ovaj pojam podrazumeva:

- napad iz osigurane odbrane,

- forsirati tempo,
- raditi tehniku pod opterećenjem u prostoru,
- postići dobru kondiciju na svakoj poziciji,
- postići tehničku uravnotoženost i ukomponovanost umesto individualne
tehnike,
- savladati standardne situacije,
- ovladati presingom u igri( anaerobni ).

Svi ovi faktori su verifikovani kroz praktični model te ih treba i dalje

produbljivati i usavršavati.

1. Tehnički zahtevi:

- naizmenični pas,
- šut iz druge linije,
- pritisak na srednji red,
- loptu držati u nogama,
- presing,
- vraćanje bez lopte nazad u zonu,
- trening pod pritiskom,
- rešavanje situacije na terenu u svoju korist.

2. Zahtev za kondicionu stabilnost:

- više dinamike u treningu,

- više eksplozivne umesto statičke statičke snage,
- kondiciona ujednačenost,
- sprintovati umesto trčati,
- trening pod opterećenjem u trajanju od šest do osam minuta.

Da bi se mogla dovesti ekipa na nivo prema svetskim normama, neophodno je

prevazići sledeće negativnosti ( u dosasašnjem radu) :

- nedovoljnu stručnost trenera

- zaostatak kod igrača u tehnici i kondiciji (naći zaostatak) .

119
 a) Stručnost trenera je na manjem nivou nego što bi smela biti. Mnogo
klubova radi sa ljudima koji se nazivaju treneri jer poseduju samo
privremene licence.
b) Zaostatak u osnovnim elementima tehnike je znak da krivca treba tražiti
kod uzrasne selekcije. Nedostatak trenera i nedostatak treninga na terenu
prouzrokuje problem tzv. „igračke prakse“.
c) U interesu reda, discipine, a samim tim i napretka, neophodno je krenuti
od elaborata kojim treneri prijavljuju mesto i početak priprema. Zadatak
instruktora i saveza bi bio da obiđu ekipe ( bez najave ) i iznesu ocenu
savezu i upravi kluba o načinu rada u klubu. Na žalost, kod nas savez ne
kontroliše trenere Super i Prve lige u periodu priprema, te stoga ima dosta
nestručnog rada sa ekipama saveznog ranga.

Sprovođenje procesa

Trener svoje teoretsko znanje primenjuje na praktičnim treninzima.

Zamišljena taktika se ugrađuje u utakmicu, a njen dalji razvoj zavisi od
protivnika i vremena koje stoji timu na raspolaganju za pripremu. Trener će
primenivati adekvatnu kombinaciju, pri sastavljanju parova za rad na
poboljšanju kondiciono tehničkih – elemenata ako je precizno analizirajući
utakmicu uočio veliki broj
- mladih igrača,
- kondiciono nespremnih ( sa zavidnom tehnikom ),
- tehnički dobro obučenih igrača.

Metodika sportskog treninga

Metodiku treninga treba primeniti u datoj situaciji, a ona se sprovodi:

- procesom treninga,
- planiranjem treninga,
- tehnički dobro obučenih igrača.

Metode treninga

Obično se kaže da je najbolja ona metoda koja najbrže dovodi do cilja ( takvu
metodu zagovara rukovodstvo kluba ) Za svaki sistematski rad je karakteristično
da daje dobre rezultate. Oni su dugotrajni, ali se do njih sporije stiže.

Svaki igrač treba da se pripremi za poziciju najbližu svojoj, a po potrebi i za

svaku drugu poziciju u timu.

120
 Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da nedeljni ciklus treninga za prvi rang
takmičenja, mora biti najmanje četiri puta, u trajanju od 120 minuta. U svim
drugim slučajevima, nezadrživ je pad forme i tempa u igri uz prisustvo povećane
učestalosti povreda.

Kakve ličnosti postoje među trenerima

Stručna analiza trenera u radu na terenu ukazuje da postoje različiti tipovi

fudbalskih učitelja. Ti tipovi učitelja mogu se svrstati u sladaeće grupe:

- boem,
- drugar,
- diplomata,
- partner,
- galamdžija,
- znalac,
- neznalica,
- zna materiju,ne zna preneti na igrača,
- autoritativan,
- podložan raznim uticajima, itd...

Model treninga
( ciklus od četiri radna dana u nedelji )

Vrhunski rezultati zahtevaju dugotrajan i sistemski rad od trenera, te se stoga

planira i veći broj radnih sati treninga. Ovo je moguće ostvariti održavanjem dva
trninga dnevno od po devedeset minuta.

Trening I:

- zagrevanje i gimnastika s loptom ( 20 minuta),

- vođenje lopte,
- žongliranje loptom,
- dodavanje lopte.

Tehnika u formi dupli pas 30 minuta :

- udarac na gol, kombinuju srednji igrač i napadač,

- normalna igra ( 30 minuta ),
- forsiranje igre nakon izvesnog vremena ( 10 minuta ),
- opuštanje i individualni šut sa 11 metara ( 10 minuta ).

121
Trening II:

- zagrevanje i gimnastika sa loptom ( 30 min ),

- tehnika ( forme vežbi sa šutem na gol, 30 min ),
- igra na dva gola ( 60 min ), gde igraju napadači prve ekipe protiv svoje
odbrane, a isto čine i napadači druge postave.

Trening III:

- zagrevanje i gimnastika ( 30 min ),

- individualno zagrevanje sa i bez lopte,
- igranje sa protivnikom iz iste lige, uz lično zapažanje.

Treneng IV:

- zagrevanje sa loptom ( 30 min ), igra 6:2 na malom prostoru i 6:1 sa

jednim dodirom lopte,
- tehnika ( 40 min ) , pripremne vežbe ili specijalne tehničke vežbe, opšte
vežbe ili akcije ponavljanja situacije,
- igra ( 20 min) sa pretežno tehničkim elementima.

Trening V:

- zagrevanje i gimnastika ( 30 min ) , igra 6:2 na malom prostoru i 6:1 sa

jednim dodirom lopte,
- tehničko – taktički trening ( 30 min ), dupli pas, duga lopta, promene
težišta, izvući beka sa njegove pozicije u prostor, štopera sa standardnog
mesta u prostor,
- igrači treniraju po izboru ( 10 min ),
- prilagođavanje igre sledećem protiniku s ciljem postizanja dobrog
rezultata ( 20 min ).

122
123
124
125
126
127
128
129
 Individualni tehnički trening

Treneri u Evrope omogućavaju pojedincu dva puta mesečno individualni rad.

Najčešća materija tih treninga je uvežbavanje slobodnih udaraca, poboljšavanje
slabije noge, rešavanjem situacije u konkretnom slučaju i dugačke lopte.

Golmanski trening se sastoji od tri bitna elementa

1) Zagrevanje,
2) opterećenje kroz kondiciju tehniku i taktiku,
3) opuštanje – povratak u mirnu fazu tempa – hod.

Zagrevanje:

Kod zagrevanja, posebnu pažnju treba posvetiti dužini zagrevanja i izboru

programa, što zavisi od sledećih faktora:

a) momentalne zagrejanosti muskulature i frekvencije srčanog mišića,

b) sposobnost i spremnost u momentalnom stanju tj. psihičom i fizičkom (
autoritet trenera ima veliku ulogu u prepoznavanju ovog stanja ),
c) stanje terena na kome se trenira ( mekan, suv, klizav, zaleđen, pod
snegom, zarastao utravu ),
d) spoljna klima ( sunce, kiša, susnežica vetar ),
e) trajni cilj: vežbe labavljenja i jačanja mišićnih paketa ( isto treba proveriti
opterećenjem ).

Proveriti fizičku sposobnost golmana ( sl 85 i 86 ).

1) golman gura medicinku obema rukama od jedne do druge zastavice,

2) golman leži na leđima, trener mu baca četiri puta medicinku iznad glave,
on mu vraća po zemlji,
3) posle četvrtog bacanja, golman hodajući na nogama i rukama gura čelom
loptu do zastavice,

130
131
132
 Golmanu treba šutirati lopte iz svih pravaca, sa svake distance, različitim
intenzitetom kao i efeom.

Završnica je produžni deo svega što se pre dešavalo, pa nastaje iz primanja

lopte, vođenja lopte, driblinga, glavanja, voleja i poluvoleja.

Do sad predstavljene vežbe za završetak akcije pokazuju da se iz njih može

preći na direktnu završnicu. To treba forsirati ako su svi prethodni elementi .
savladani. Akcije u igri treba forsirati prema završnici, to jest, prema šutu. Svaka
akcija treba da ima cilj da se završi udarcem na gol.

133
134
 Sadržaj

Predgovor ..................................................................................................... 3

Godišnji ciklus .............................................................................................4

Sportski centar ............................................................................................5

Oblasti treninga ...........................................................................................5

Raspored i broj treninga ............................................................................... 6

Kondicioni rad ..............................................................................................13

Školovanje, metode i praktični rad ...............................................................16

Serija trčanja .................................................................................................19

Opšta izdržljivost u fudbalu kao bazična osnova .........................................20

Model treninga iz pripremne faze .................................................................22

Put ka kvalitetnom usponu ............................................................................24

Pripremne utakmice .......................................................................................25

Analiza utakmice nakon posmatranja i merenja ............................................26

Opterećenja ....................................................................................................27

Praktično – metodski rad ...............................................................................29

Intervalni rad u fudbalu .................................................................................34

Cirkularni trening u fudbalu ..........................................................................37

Model treninga ...............................................................................................39

Model treninga iz trodnevnog ciklusa ........................................................... 39

Brzinski trening u fudbalu ..............................................................................42

135
Igra sa posebnom instrukcijom .........................................................................57

Kompleksi vežbi bez udarca na gol ..................................................................58

Kompleksna vežba sa udarcem na gol ..............................................................60

Kompleksni zadaci vežbi sa udarcem na gol ....................................................61

Akcija u zadatoj i slobodnoj formi ...................................................................61

Kompleksne vežbe bez udarca na gol ..............................................................64

Kompleksne vežbe, centaršut, udarac glavom .................................................65

Kompleksne vežbe, nabačena lopta, udarac glavom na gol .............................66

Kompleksne vežbe sa završnim udarcem na gol ..............................................68

Kompleksna vežba sa udarcem na gol ..............................................................72

Specijalni trening za pojedinačne pozicije ....................................................83

Specijalni trening za golmane ............................................................................83

Zbir specijalnih vežbi za igrače navalnog reda ................................................102

Presek stanja .................................................................................................... 108

Kompleksne igre ...............................................................................................115

Organizacija treninga ........................................................................................116

Model treninga ..................................................................................................118

Veza između tehnike, taktike i kondicije .........................................................118

Sprovođenje procesa.........................................................................................120

Model treninga ..................................................................................................121

Tipična situacija u igri ......................................................................................126

Individualni tehnički trening ............................................................................130

136
Literatura ....................................................................................................... 134

137