ДРАГАН БАРАЋ (Београд)

ЈЕРОМОНАХ ТЕОДОР (ЉУБАВИЋ),

УРЕДНИК, ПРИРЕЂИВАЧ И ШТАМПАР
ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

Горажданска штампарија покренута је 1519. и то је друга

штампарија после цетињске која је штампала књиге српско­
словенским језиком и ћирилицом. Браћа Љубавићи, Ђуро и Теодор,
синови горажданског трговца Божидара Љубавића Горажданина,
савладали су штампарску вештину у Венецији 1519. и пренели
штампарију у Горажде где су одштампали богослужбене књиге
Литургију (Служабник), Псалтир и Молитвеник.
Из поговора Литургији која је завршена јуна 1519.
године, знамо само толико да су браћа Љубавићи отишли «у туђе
италијанске пределе» по налогу Божидара Љубавића Горажданина
али не можемо закључити где су изучавали штампарску вештину.
Полазећи од традиције и изграђених веза Херцеговине са
Венецијом готово сви историчари књиге су мишљења да су браћа
Љубавићи отишли у Венецију, центар штампарства, који је тада
имао на стотине штампарских радионица.
У току рада у Венецији, умро је презвитер Ђурађ (2. марта
1519.), па је започети посао морао сам да настави јеромонах Теодор.
О овоме догађају оставио је Теодор упечатљиво сведочанство
Моленије у поговору Литургије, где каже:

И сие вѣликое мое бѣзоумиѥ исповѣдоую вьнѣгда творѣщоу ми сиѥ

форьми вь тоуждихь странахь ѳалияньскихь имѣхь тогда сь собою единого
по пльти брата и приде вьнѣзапоу сьмть вь лѣто  мѣсеца марьта

429
 дьнь емѹже боуди вѣчнаа паметь и тогда ѡбрѣто се бѣзоумань еднь
прѣдь стоѥще семоу дѣлоу1
Моленије Теодора Љубавића се сматра првим нашим
штампа­ним књижевним делом, које враћа живот српској средњо­
вековној књижевности.2

1.

Генијална уредничка и велика штампарска надареност

Теодора Љубавића, и рано му преминулог брата Ђура, неправедно
је запостављена у славистичкој науци. Научноистраживачким
пројектом Горажданска штампарија 1519–1523 који је завршен
крајем 2008. настојали смо да ту неправду исправимо. Колико
смо у томе успели судиће они који прочитају те књиге и сигурно
бити поносни на претке из прве половине 16. века. Међутим,
овим прилогом желим да укажем на једну димензију тог дара Т.
Љубавића у контексту модерног схватања уредника (лат. redactor)
као одговорне особе за избор рукописа, приређивање издања и
руководиоца свим операцијама (радњама), припреми и реализацији
штампе. Овај прилог има за циљ да укаже колико је у том послу код
Срба парадигматичан пример јеромонаха Теодора Љубавића.
За посвећеност овом послу и остваривање до тада невиђеног
издавачког подухвата Тедор Љубавић је морао имати велико
образовање и добро познавање духовних и световних прилика
оног времена. Где се школовао и где се замонашио Т. Љубавић није
познато, о томе нису (до сада) пронађени било какви докази. Као у
вези са другим тајнама Горажданске штампарије све претпоставке
се окрећу ка манастиру Милешеви. Теодор је милешевски монах

1
„И
������������������������������������������������������������������������
ово моје велико безумље исповедам: када сам у туђим италијанским пре­
делима творио ова писмена, имао сам тада са собом јединог брата по телу.
И напрасно дође смрт, године 7027, месеца марта 2. дан; нека му буде вечни
спомен. И тада се нађох сам, безуман, предстојећи овом делу...“; према фо­
тотипском издању: Литургија 1519. Књига прва, Београд/Источно Сарајево:
Народна библиотека Србије/Филозофски факултет Универзитета у Источном
Сарајеву, 2008, л. 102а.
2
Ђорђе Трифуновић, Мољеније Теодора Љубавића, у: Музеј примењене
уметности. Зборник, 11, Београд, 1967, стр. 55–57.

430
па је са великом извесношћу логично претпоставити да се
Теодор замонашио и школовао у Милешеви. Географски положај
манастира, комуникације и његова економска снага, уз чињеницу
да ту почивају мошти св. Саве, омогућили су повољне услове да се
изграде разноврсне културне и духовне везе манастира са светом.
«Захваљујући моштима св. Саве Милешева зрачи и као мјесто
религијске наде побожном свијету разних вјера. Муслимани су
поштовали и посјећивали православна култна мјеста као Чајничку
Богородицу и гроб св. Саве у Милешеви. Низ страних путописааца
16. стољећа (Млечићи, Французи, и Нијемци) свједочи како је
муслимански живаљ поштовао гроб св. Саве. Benedetto Ramberti,
тајник млетачке владе, прошавши кроз манастир Милешеву
1534. године биљежи да овој богомољи већу милостињу даје
муслимански и јеврејски живаљ, неголи хришћани”.3
Све ове околности као и то да је манастир постао духовно
средиште цркве после пропасти Пећке патријаршије, погодовале
су да из Милешеве потекну идеје о покретању штампарија које
ће умножавати књиге неопходне за оживљавање осиромашених
манастира и богослужења у запустелим храмовима.
С друге стране најновија истраживања чине све уверљивијом
претпоставку да се Т. Љубавић образовао у самом Горажду
и на својим путовањима обилазећи српске духовне центре, а
пре свих Свету Гору. Бранко Летић у својој опсежној језичкој,
књижевноисторијској и културолошкој студији Књижевност
у Херцеговини у првој половини 16. века4 закључује да се не сме
ни Горажде искључити као место где је Теодор стицао теолошка
знања. Није стога безразложно претпоставити да је у храму св.
Ђорђа заснована манастирска школа још пред крај 15. века.5
3
Борис Налевић, Улога и значај манастира Милешеве у хисторији српског на-
рода у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557, у: Милеше-
ва у историји српског народа. Међународни научни скуп (Зборник) САНУ,
Београд 1987, стр. 184.
4
Бранко Летић, Књижевност у Херцеговини у првој половини 16. века, у:
Горажданска штампарија 1519–1523. Књига четири, Београд/Источно
Сарајево: Народна библиотека Србије/Филозофски факултет Универзитета у
Источном Сарајеву, 2008, стр. 63–96.
5
Св. Ђорђе је пролећни светац, симбол младости и обнављања, и светитељ

431
 Свој уреднички мото Теодор Љубавић је записао у Моленију:
И азь ѡкаяни и недосьтѡини рабь и слоуга христовь видевь
светиѥ и божаставниѥ црькьве вь нашеи земли ѹмалениѥ светихь
и божаставнихь книгь грѣхь ради нашихь и потаща се азь ѡкаянии
на се дело за светиѥ и божаставниѥ црькьве и сь моимь братомь
калѹгеромь ѳеѡдоромь а повелениѥмь нашимь стацемь и родителемь
божимьдаромь горажданиномь конь великаго архїѥреа христова сави
Србскаго иже вь милешеве6.
Најважнији део посла, избор богослужбених књига Теодор
Љубавић је обавио у складу са сазнањима о њиховом недостатку
а пре свега за практичне потребе богослужења и свакодневних
потреба монаштва, свештенства али и верника (мирјана).
Прво је избор пао на Литургију 1519. (Служабник,
Литургијар) богослужбену књигу за свештеничку употребу, која
садржи текстове литургија, али који сваки свештеник треба да има
уз себе. Томе у прилог иде и околност да је истовремено и из истих
разлога у Венецији и Божидар Вуковић Подгоричанин, штампао
(ћирилицом) Служабник за потребе православних хришћана под
Отоманском окупацијом.
Друга књига је Псалтир с последовањем 1521. која чини
окосницу сваке црквене службе и који је много сложенији од
Псалтира. Будући да поред псалама садржи и текстове из других
богослужбених књига и да му садржај није увек исти приређивање
ове књиге је велики изазов и за најупућеније у распоред чинова
богослужења.
И на крају трећа књига Молитвеник 1523, која се уз Псалтир
с последовањем од других богослужбених књига разликује и по

борац против паганства, симбол просветитељске борбе са силама мрака и

незнања.
6
„... и ја, бедни и недостојни раб и слуга Христов, видевши смањење (броја)
светих и божанствених књига свете и божанствене Цркве у нашој земљи
услед наших грехова, и похитах, ја бедни, на то дело за свете и божанствене
Цркве, и с мојим братом калуђером Теодором, а заповешћу од стране
нашег старца и родитеља Божидара Горажданина, код великог архијереја
Христовог Саве Српског који је у Милешеви“; према: Литургија 1519. Књига
прва, Београд/Источно Сарајево: Народна библиотека Србије/Филозофски
факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2008, л. 98а.

432
намени јер је намењена и верницима, мирјанима, указује на намеру
уредника да се обрати широј публици. Ове књиге ће у православну
праксу дневних молитви отворити пут ка новој навици, читања у
себи.
У својим књигама уредник се на тада уобичајени начин
обраћа својим читаоцима са циљем да их обавести о књигама и
њиховој намени. У писању поговора Т. Љубавић се користио
различитим књижевним жанровима. О томе Бранко Летић врло
исцрпно пише у својој студији Књижевност у Херцеговини
у првој половини 16. века.7У оквиру своје уређивачке замисли
Теодор Љубавић се у поговорима својих књига обраћа читаоцима,
по већ утврђеној схеми, износећи податке о почетку и свршетку
штампања, о наручиоцу и штампарима и датуму завршетка књиге
и места штампања. Ову проверену схему из различитих разлога
(недостатак дозволе за штампање у Венецији, смрти наручиоца и
др.) неће доследно поштовати у свим књигама, али се очито њоме
користи када треба да нагласи неки од нових, битних разлога,
околности или саучесника у штампарском послу.

2.

Предлошци горажданских књига, или можда боље речено

узори за Т. Љубавића су рукописни примерци Литургије, Псалтира
и Молитвеника од којих је као приређивач полазио.
У Литургији Т. Љубавић не наводи узоре, већ само напомиње
да књига потиче из манастира Милешеве уз обавезно помињање
Светог Саве, чији култ треба да поткрепи аутентичност и да снагу
за канонски избор текстова.
У Псалтиру с последовањем је у самом поговору написао да
рукопис потиче са Свете Горе.8

7
Б. Летић, нав. дело, стр. 78–95.
8
И сїа правила ѡбрѣтохь лоубимїци вь светои гѡрѣ аѳѡньсцеи вь мѡнастири
хиландари ѥже ѥсть зде вь книзѣ сеи; према: Псалтир с последовањем. Књига
друга, Београд/Источно Сарајево: Народна библиотека Србије/Филозофски
факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2008, л. 350б.

433
 Осим поговора у којима је посредно речено о предлошку
и његовом пореклу (за Служабник и Псалтир с последовањем)
Теодор Љубавић је за Молитвеник (прва штaмпана књига после
Молитвеника цетињског) за предложак користио вероватно неки
старији рукопис. Прибислав Симић о томе пише да је Т. Љубавић
као предложак користио примерак рукописног Псалтира с
последовањем из времена византијског или српског царства.9
Приликом приређивања горажданских књига а нарочито
Псалтира с последовањем и треће књиге Молитвеника највише је
дошло до пуног изражаја његово теолошко теоријско и практично
знање јереја и уредничка вештина. Избор и састав појединих
молитви је посвећен молитвеним и животним потребама верника
више него Молитвеник цетињски који посвећен потребама
монашког и црквеног богослужења.
Молитвеник одликује још једна уредничка и штампарска
оригиналност наиме, састав и намена ове књиге, у многоме
оправдавају што је само у њој одштампан и садржај књиге. То је
Теодорова уређивачка новина и први случај код нас да се (по узору
на рукописне књиге) у штампаним ћириличким књигама појављује
садржај као важан књижни елеменат.

Сказанїѥ главизнамь светыѥ книгы сїѥ глаголѥмїѥ молитникь

молитвы вь ѥже знаменати дѣте 

чинь бываѥмїи на ѡброученїѥ 
чинь исповѣданїю 
чинь бываѥмїи на разлоученїе доуши бѣцоу 
послѣдованїѥ бываѥмо ѡ оусьшїихь бѣцѣхь 
послѣдованїѥ бываѥмо надь коутиѥю оусьпшїимь 
чинь бываѥмїи на ѡдѣянїѥ расы 
послѣдованїѥ малааго ѡбраза 
9
Прибислав Симић. Литургијске особености књига горажданске штампарије,
у: Горажданска штампарија 1519–1523. Књига четврта, Београд/Источно
Сарајево: Народна библиотека Србије/Филозофски факултет Универзитета у
Источном Сарајеву, 2008, стр. 158.

434
чинь бываѥмїи великааго аггельскаго ѡбраза 
чинь бываѥмїи на разлоученїѥ доуши инокомь 
послѣдованїѥ бываѥмо ѡ оусьшїихь инокыихь 
чинь бываѥмїи светыти масло 
чинь бываѥмьїи(!) светыти масло оумьрьшїимь 
чинь бываѥмїи на светоѥ богоявлѥнїѥ 
слоужьба ѡсвещенїю водѣ на новыи мѣсеце 
чинь бываѥмїи помити мощи светїихь 
ѡ ѥже како подобаеть помазати се великымь мромь 
чинь на вьздвиженїе чьстьнаго крьста 
чинь бываѥмїи на ѡсвещенїѥ храма 
чинь бываѥмїи на поколебашею се светою трапезою 
дроугы чинь бываѥмїи на поколѣбашею се светою трапезою 
молитвы ѡ светомь жрьтьницѣ ѡскврьнѥномь ѿ єретикь 
чинь бываѥмїи како подобаѥть исходити сь светыми крьсти 
молитвы светаго трифона 
слоужьба веченѥмоу и оутрьнѥмоу вьзглашенїю и ѿпоусти различнїи
празникомь ѡдрьжеи по синаѯароу и ѿпоусти по триѡдоу и
вьзглашенїя на пасхоу и ѿпоусти вь понедѣльникь вторьникь
в срѣдоу в четврьтькь вь петькь вь соѵботоу и вьзглашенїа
на прилѣкохь 
молитвы литинѣ молитва глаголѥма вь недѣлю по троичьноу
канѡноу молитва на благословенїѥ хлѣба молитва надь
коутїѥю светыхь памети молѥтва(!) юже глаголѥть архїереи или
доухвныикь за грѣхы молитва тора томоужде 
молитвы ибранїѥ на всакоу потрѣбоу 
чинь како подобаѥть приѥмати приходѣщїихь ѿ латискыѥ вѣры 
чьстьныи параклись прѣсветѣи богородици 
правило светїихь апостоль и светїихь прѣподобнїихь и богоноснихь
ѿьць нашихь го сьбора ѡ єреѡхь и людехь мырскыихь заповѣди
всакыѥ 10

Молитвеник 1523. Књига трећа, Београд/Источно Сарајево: Народна библио­

10

тека Србије/Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2008,

л. 295а–296б.

435
 Садржај је графички сличан тадашњој пракси венецијан­
ских мајстора и наслоњен на завршни текст књиге. Бројеви
листова писани по моделу грчких енеада (ћириличким словима са
надредним знацима) као у рукописним књигама.
После садржаја сложен је колофон по устаљеном обрасцу:
Почеше се сїе светыѥ книгы глаголѥмыѥ молитникь при храмоу
светаго великомоученика христова геѡрргїа(!) вь мѣсте горажде на
рѣце дринѣ троуди же се ѡ семь смѣренїи мнихь и свещеникь ѳеѡдор и
сьврьшише се ѿ битїя Вь лѣто  а ѿ рождьства христова (!) кроугь
сльньцоу  а лоуни  мѣсеца ѡхтомрїа  дьнь грѣшнїи радое
дїакь троудиви се  семь11.
Чињеница да ову врсту књига све више користе верници
и изван црквених кругова могла је утицати на развијање новог
начина читања јер су молитвеници, пре свих, започели код нас
традицију читања у себи. Наиме, познато је да су Зборници за
путнике (Молитвослови) намењени верницима који путују, које
је увео Божидар Вуковић још 1521. били међу првим штампаним
књигама намењеним, поред осталог, новој пракси читања.
Са становишта коришћења и развијања различитих начина
читања Молитвеник је разноликим и вишенаменским избором
требало да задовољи свакодневне потребе за молитвом. Први пут
уз штампану књигу се додаје нови уређивачки елемент – садржај
који нарочито користи јер доприноси бржем тражењу жељеног
текста ове обимне књиге.

3.

О свом штампарском умећу Теодор Љубавић најбоље говори

у првој књизи, Литургији, где каже да је за припрему слова био
најзаслужнији Ђуро Љубавић као и за штампарију и штампање

„Почеше
11
��������������������������������������������������������������������
се ове свете књиге зване Молитвеник при храму светог велико­
мученика Христовог Георгија у месту Горажду на реци Дрини; о овом се
постара смерни монах и свештеник Теодор. И завршише се године 7032. од
настанка (света), а од Рођења Христовог 1531(!), круг Сунца 3, а Месеца 1,
месеца октобра 21. дан. О овоме се старао грешни Радоје дијак“; наведено
према: исто, л. 296б.

436
књига, а да је он (Теодор), невичан томе послу и да је постао
штампар из невоље12.
Изузев поменутог цитата (и још неких фрагмената) из
Моленија нема других извора који указују на могуће порекло
појединих графичких вештина и начина штампања. Историчари
графичке штампе и старих српских штампарија могли су само
на основу аналогије са другим штампаријама тог периода да
реконструишу организацију и начин рада ове српске штампарије.
Припрема штампарског слога и резање слова заснивало
се на више сложених операција. Најпре је мајстор на основу
рукописног узорка исцртавао сва слова. По завршеном исцртавању
приступало се резању слова, односно изради калупа. Калупи су се
потом користиле за ливење слова. Овај посао је захтевао посебно
обучене мајсторе за рад са металом. Пошто су гораждански
трговци а и сам Божидар Љубавић оснивач штампарије одржавали
везе са Дубровником са доста извесности се може претпоставити
да је Ђуро Љубавић иузучавао златарску вештину највероватније
у Дубровнику где су (поред Котора) иначе занатске вештине
изучавали херцеговачки младићи крајем 15. и почетком 16. века.���
Томе у прилог иде и цитирани навод из Моленија у коме Теодор
пише да он није вичан штампарском послу и да је највећи и најтежи
део тога поднео брат му Ђуро.
„Штампарски слог браће Љубавића типолошки се издваја
од дотада штампаних српскословенских ћириличких књига, од
Црнојевићевих цетињских и првих књига Божидара Вуковића, али
и од каснијих издања српских штампара. Слова су за Литургију
сачињена по једној дефинисаној норми и особеној стилизацији
неколико ликова слова. Тиме је створен јасно препознатљив слог
који се може сматрати једним од оригиналнијих у старом српском
штампарству. Уз то, он је чист, јасан, прегледан и лако читљив.
Прототип штампаном писму горажданских издања, као и свим
старим српским штампаријама, био је ћирилички рукописни устав
Видети нап. 1.
12

Цвито Фисковић, Далматински мајстори у средњовјековној Босни и

13

Хрцеговини, у: Средњовјековна Босна и европска култура, Зеница, 1973, стр.

169.

437
са неким брзописним облицима. Ослањајући се на национално
писмо, штампана књига је другачијим технолошким поступком
наставила неговање традиције српске ћирилице.”14
Облик и специфичан рез ћириличких слова, лигатура и
слова са надредним знацима упућују сасвим извесно да слова ове
штампарије нису преузета као готова од венецијанских мајстора
већ су оригиналан рад Ђура Љубавића и јеромонаха Теодора.
О графичкој опреми горажданских књига и улози Т.
Љубавића у томе треба обратити пажњу на његов надзор дрворезаца
и њиховом умећу извођења задатих ликова. Заставице и иницијали
у књигама штампарије Божидара Горажданина штампане су у
техници дрвореза. Резање клишеа нарочито заставица је рађено
по угледу на предлошке и из других штампаних књига. Резање
иницијала, којима обилује Псалтир с последовањем захтевало је и
велико умеће самог мајстора за реализацију калиграфских скица.
По угледу на традицију рукописних књига ксилографском техником
су штампани и почетни редови које су резали исти мајстори.

Уредничка надареност јеромонаха Теодора (Љубавића) и

вештина приређивања, опреме и штампања књига јесте аутентично
стварање ”црне уметности” на традицијама писара рукописне књиге
коју су пре њега стварали писари у српским скрипторијумима.
Питање предложака које је (и колико) користио и даље
остаје изазов за проучавања па и сам Псалтир за који Теодор тврди
да потиче са Свете Горе.
Уређивачко знање, опрема књига и графичка техника осетно
се из књиге у књигу усавршавају а трећа књига Молитвеник
опремљена и садржајем, што је новина за штампану књигу код
Срба.

Катарина Мано Зиси, Књиге горажданске штампарије 1519–1523, у: Го-

14

ражданска штампарија 1519–1523. Књига четврта, Београд/Источно Са­

рајево: Народна библиотека Србије/Филозофски факултет Универзитета у
Источном Сарајеву, 2008, стр. 174.

438
 Резюме

V trude sprovoditsà analiz redakcionnogo osmáslenià ieromonaha

Feodora i ego vábor nu`neè{ih ”bo`estvennáh knig„. Pri åtom on ishodit iz
soobra`enià i nu`dá vozmeæenià teh knig, kotoráh bolee vsego ne hvataet, a
svàæeniki i miràne dol`ná imetâ ih u sebà. Issleduà modeli dlà pe~ati avtor
zame~aet, ~to u~iteli Feofana àvlàätsà tolâko ishodnoè to~koè dlà nego, i
~to pri tom ego redakcionnáe (teologi~eskie) znanià i umenià várazáv{iesà
bez vliànià drugih avtoritetov, àvlàätsà samám bolâ{im soäznikom ego.
Predstavlàà åtogo skromnogo ieromonaha i velikogo znatoka knigi, avtor
ukazávaet na ego vklad rassprostraneniä ~itaäæeè publiki i novogo sposoba
~tenià ee (pro sebà), a tak`e na ego besspornáè i konkretnáè vklad pe~atnomu
delu i rassprostraneniä ”~ernogo iskusstva„ na Balkanah.

Резиме

У раду се анализира уређивачка концепција јеромонаха Теодора и његов

избор најнеопходнијих ”божанствених књига„. При том он полази од сазнања и
потребе да се надокнаде оне књиге које највише недостају и које свештеници и
мирјани треба да имају код себе. Истражујући предлошке за штампу аутор запажа
да су Теодорови узори само полазишта, а да се при том његово приређивачко
(теолошко) знање и вештина дошли до изражаја, без утицаја других ауторитета,
највећи његов савезник. Представљајући овог скромног јеромонаха и великог
познаваоца књиге аутор указује на његов допринос ширењу читалачке публика
и новог начина читања (читања у себи), али и његов несумњиви конкретан
допринос штампарству и ширењу ”црне уметности„ на Балкану.

Др Драган БАРАЋ, ванредни професор на Катедри за општу књижевност

и библиотекарство Филозофског факултета у Источном Сарајеву и саветник у
Народној библиотеци Србије.
YU ISSN0351/2819/UDK 901, оригиналан научни рад, примљен за
штампу aприла 2011.
Кључне речи: Горажданска штампарија, Литургија, Псалтир с последо­
вањем, Молитвеник, јеромонах Теодор, уредник, приређивач, штампар,
BIBLID: 0351-2819, (2009-2010), 31-32, стр. 429-439.

439