 1.

 umjetnost u doba balšića

 Manastir Starčeva Gorica


 Hram Uspenija Presvete Bogorodice na Starčevom ostrvu na Skadarskom jezeru iz vremena
Balšića (1378. g.). Osnivač starac Makarije, isihasta i ugledni duhovnik onoga vremena.[1]
 Prošlost[uredi - уреди | uredi izvor]
 Manastir Uspenija Presvete Bogorodice ili manastir Starčevo, kako je odomaćeni naziv,
nalazi se na Starčevoj Gorici, ostrvu pored zapadne obale Skadarskog jezera. Manastir na
Stračevoj gorici, odnosno Gorici Starca Makarija, bivši metoh manastira Hilandara, podignut
je, odnosno obnovljen sedamdesetih godina 14 vijeka. Najvjerovatnije da je izgrađen između
1376. i 1378, u vrijeme vladavine Đurđa I Balšića i da mu je ktitor bio tada već poznati Starac
Makarije, isihasta i ugledni duhovnik onoga vremena, jer odmah dobija ime „Gorica Svetoga
starca Makarija“, a kasnije Starčevo ili Starčeva gorica. Prolog pisan sedamdesetih godina
14. vijeka sa zapisom “ U Gorici Svetoga starca Makarija v dni blagočestivago gospodina
Balše i hristoljubivago gospodina Đurđa Balšića“, danas se nalazi u Državnoj bibilioteci u
Berlinu. Veliko Četvorojevanđelje koje je nekada pripadalo vladici Stefanu, a sada je u
biblioteci Markijana u Veneciji sadrži zapis „sije jevangelije Starčevi Gorice“. Starčevo se
pominje i u turskim popisima krajem 15. i 16. vijeku i kod Marjana Bolice.
 Sačuvani ostaci manastirskih prostorija i utvrđenja upućuju na njegov izvanredan značaj i
arhitektonske specifičnosti u obliku i načinu gradnje. Bio je opasan visokim zidom. Imao je
malu luku za prilaz sa južne strane, od koje je vodio ozidan put i stepenice do glavne kapije.
Od svih trikonhosnih crkava na Skadarskom jezeru starčevačka je u arhitektonskom pogledu
najjednostavnije i najčistije riješena. Uz južnu stranu priprate proteže se paraklis, možda
posvećen Vaznesenju kako je to nagovjestio Vojvoda Božidar Vuković Podgoričanin u svom
testamentu. Tokom vremena nestalo je iz sjećanja kojem Bogorodičinom prazniku je crkva
bila posvećena i od 2000. praznuje se Presveta Bogorodica – Živonosni Istočnik.
 Od osnivanja i tokom 14. vijeka bio je poznat kao škola prepisivačkog i iluminatorskog rada i
jedan je od vodećih među onima na drugim ostrvima i u priobalnom dijelu Skadarskog
jezera. Starčeva gorica je bilo jedno od mjesta prepisivačkog rada Skriptorija Skadarskog
jezera, pored Vranjine, Beške, Moračnika, Goričana i drugih mjesta u priobalnom dijelu
jezera, o čemu svjedoče sačuvani poznati rukopisi sa kraja 14. i iz 15. vijeka. Prepisivački
rad na Skadarskom jezeru odvijao se više od 100 godina sve do prenošenja prestonice Crne
Gore na Cetinje i do osnivanja Cetinjskog manastira i u njemu prve štamparije 90-tih godina
15. vijeka.

Iako uz stalne borbe za opstanak, na Skadarskom jezeru su se naglo i uspješno razvijali
raznovrstan umjetnički rad i graditeljstvo. Više od jednog vijeka ovaj prostor bio je centar
umjetničkog razvoja, na specifičan način i u specifičnim uslovima, kao sinteza prethodnih
kultura, autohtonog senzibiliteta stvaralaca i uticaja novih savremenih kultura koje su se
razvijale u Evropi. Nažalost, ovaj sveopšti razvoj i uspon dugo nije mogao biti nastavljen.
Jedino su knjiga, književnost i umjetničko zanatstvo nalazili mogućnosti za stalni razvoj i
uspon, pa makar i van njenih granica.[2] MANASTIR STARČEVO
 Na ostrvu Starčevo u Skadarskom jezeru. Datira iz doba Đurđa Balšića. Osnovao ga je otac Makarije 1377. godine, koji je kao isposnik
živio na ostrvu, pa je po tome nazvan Starčevo.
Kompleks manastira se sastoji od crkve Uspenja Bogorodice, zgrade konaka, pomoćnih objekata i ogradnog zida sa kapijom i nekoliko
pozidanih terasa. Manastir je bio prepisivački centar. Prepisivani su mnogi rukopisi, a koričile su se i ukrašavale knjige u njemu. U ovom
manastiru se nalazi grobnica štampara Božidara Vukovića Podgoričanina.


Манастир Морачник
Манастир Морачник је средњовековних манастир Црне Горе. Подигнут је на Бешка (острво), у
проширеном делу кањона.[1].

Прошлост[уреди]

На југоисточном краку троугластог острва Морачник, једном у низу од педесетак острва, хриди
и гребенова уз југозападну обалу Скададарског језера, налази се манастирски комплекс
посвећен Пресветој Богородици Тројеручици. Комплекс је смјештен на истуреном рту на
југоисточној страни острва, положен ниско, скоро до самог језера. Према називу острва,
комплекс је у народу познат као манастир Морачник.Први пут се помиње 1417. године у
повељи Балше III Ђурђевића, сина Јелене Балшић и унука „светопочившег кнеза Лазара“ како
она назива свог оца, којом Балша дарује манастиру гумно соли у Бару, који му је по свему
судећи и нови ктитор. Из повеље се види да је Морачник био метох најстаријег нашег
манастира, Пречисте Крајинске, у којој је управо у то вријеме столовао зетски митрополит
Арсеније. Године 1614. један путописац каже да „свако од пет острва на језеру има по један
манастир српских калуђера“ а крајем истог вијека игуман Морачника Николај тражи из
Венеције једне свештеничке одежде. То је уједно и посљедњи спомен Морачника као живог
манастира. Несумњиво је надживио вријеме наиласка Турака и дуго се биљежи по турским
тефтерима, али вјероватно да као и његов матични манастир, Пречиста Крајинска, није
преживио Махмут-пашу Бушатлију и његове походе на Црну Гору крајем осамнаестог вијека.
Постоје мишљења да су га тада Турци претводили у џамију.Манастир у себи „садржи скоро сва
искуства, појединачно провјерена на ранијим грађевинама“ Зетске Свете Горе, монашке
заједнице сабране у XIV и XV вијеку из Јерусалима, Свете Горе и Синаја, која је за собом
оставила спомен на велике духовнике и теологе попут Никона Јерусалимца, писца Горичког
зборника, који тамо напомиње о добром гласу који су у Светој Земљи уживали монаси са
острва Скадарског језера.

Триконхосна црква са куполом на Морачнику је сума цијелог градитељства баошићке епохе на

Скадарском језеру и представља мало ремек-дјело мјере и склада. У хармоничну цјелину
повезани су црква која има и јужни параклис, конак на истоку и кула, која се налази на југу. Све
је зидано полуобрађеним каменом, али грађевине нијесу настале у истом периоду.
Претпоставља се да је уз испосиицу или можда цркву настала прво кула, уз коју су онда
дозидани конаци. Кула је на трећем спрату имала параклис са крстастим сводом и чинила је
одбрамбену цјелину са пиргом са Топхане, који се види са Морачника, и кулом са Пречисте
Крајинске.

О манастиру[уреди]
Манастирски комплекс чине: храм посвећен Пресветој Богородици Тројеручици, са
параклисом Светог Јована Дамаскина, капела Светог Григорија Синаита, храм Преображења
Господњег на врху острва, манастирски конак и економски објекти.

Храм Пресвете Богодице Тројеручице је малих димензија, дужине 7.5 м, а ширине 4 м, основе
у виду сажетог тролиста. Црква се одликује неуобичајено ниским апсидама. Код ње се
појављује западни травеј, уз који су дозидане нише на сјеверној и јужној страни, које су
служиле као проскомидија и ђаконикон. Како је западни травеј скоро истих димензија, основа
је добила симетричну и чисту форму. Кубе је копија оног на старчевачком храму и ослања се
на четири пиластра, између којих су постављени лукови. Због бочних лукова појављује се
трансепт који није “лажан” као на Старчеву. Украсни камени вијенац постављен је испод свих
кровних површина, а с унутрашње стране њиме су украшени подужни зидови. Сви прозори, по
један на свакој апсиди и четири на тамбуру – правоугаони су и оперважени каменим гредама.
У прозорима су нађени остаци фресака, по чему се може закључити да је читава црква била
живописана. Западни портал има, изнад правоугаоног отвора, полукружну линету. Црква је
грађена од притесаног камена, сложеног у неправилне хоризонталне редове. Првобитно је
била покривена каменим плочама, као и сви храмови Балшића на језеру. Храм је грађевински
обновљен и очекује се да ускоро започне и његово фрескописање.

Манастир данас[уреди]

Убрзо послије градње цркве, подигнута је правоугаона припрата а истовремено, наслањајући

се на јужни зид цркве и припрате, саграђен је мали параклис са апсидом. Истраживачким
радовима на Морачнику, обављеним 1985. године, констатовано је постојање плочника
испред капеле, изнад кога се налазио дрвени тријем. Параклис Светог Јована Дамаскина до
данас није обновљен и чека на обнову.[2]

manastir praskvica

Na jednoj uzvišici na domaku Svetog Stefana u Paštovićima, uz potočić Praskvica, nalazi se manastir
Svetog Nikole, ili kako je poznatiji, Manastir Praskvica. Sam naziv Praskvica izvodi se od riječi praskva
(breskva), jer po predanju, voda u potočiću ima karakterističan miris, miris breskve. Manastir
Praskvica je podigao 1413. godine zetski gospodar Balša III, o čemu je u decembru mjesecu te godine
izdao povelju. Tu povelju objavio je Konstantin Jiriček 1892. godine, prema prepisu iz kotorske
notarske knjige za 1439. godinu.

Glavna manastirska crkva Svetog Nikole je reprezentativna građevina duga oko 20 m, a široka preko
11 m. Zidana je od pravilnih tesanika, sa dekorativnom rozetom na sredini zapadne fasade. Ovo je
jedina crkva u Paštovićima koja ima kupolu čije se polje oživljava plitkim lezinama i uskim prozorima.
Crkva je bila živopisana. Zadužbina Balše III ovnovljena je i proširana 1415. godine.

Manastir Beška je manastir Srpske pravoslavne crkve iz 14. veka. Pripada Mitropoliji crnogorsko-
primorskoj.
Smešten je na istoimenom ostrvu Beška u Skadarskom jezeru. Manastirski hram posvećen Svetom
Georgiju, zadužbina je Đurađa II Stracimirovića-Balšića, a hram posvećen Blagovestima zadužbina je
njegove žene Jelene Balšić, kćeri kneza Lazara, kako stoji na ktitorskom natpisu iz 1438. godine.[1][2]

Za manastir je duhovnik Nikon Jerusalimac napisao knjigu duhovnog rukovođenja, poznatu pod
nazivom Gorički zbornik. Bogorodičinu crkvu je početkom veka obnovio kralj Nikola za zdravlje
supruge Milene i posvetio je Pokrovu Presvete Bogorodice, pošto Gorički zbornik još nije bio poznat.
U Bogorodičinom hramu nalazi se njen grob.

U crkvi su sahranjeni i njeni ktitori Đurađ II i Jelana Balšić.[3] Odlukom Mitropolije crnogorsko-
primorske Jelena Balšić je kanonizovana2006. godine