РЕПУБЛИКА СРПСКА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ

РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД
Милоша Обилића 39 Бањалука, Тел/факс 051/430-110, 430-100; e-mail: pedagoski.zavod@rpz-rs.org

25. регионално такмичење из математике ученика основних школа Републике Српске

одржано 17.03.2018. године

7. Разред

Задаци са рјешењем и бодовањем:

1. Ако су а и b прости бројеви већи од 3 и a > b, доказати да је производ (a + b)(a – b) дјељив са

бројем 12.

Рјешење:

Прости бројеви већи од 3 су непарни, па су и а и b непарни бројеви. (2 бода) Њихов збир a + b и

њихова разлика a – b су парни бројеви. (2 бода) Производ (a + b)(a – b) дјељив је са 4. (4 бода)
При дјељењу са 3 бројеви а и b могу имати остатке 1 или 2. (2 бода) Ако имају исти остатак,
онда је разлика a – b дјељива са 3 (2 бода), а ако имају различит остатак, онда је збир a + b дељив
са 3. (2 бода) У сваком случају, производ (a + b)(a – b) је дјељив са 3. (2 бода)
Како је производ (a + b)(a – b) дјељив и са 4 и са 3, дјељив је и са 12 (4 бода).

2. Продавац има шест галона запремине 7, 9, 13, 14, 15 и 16 литара. Неки од њих су напуњени
соком од боровнице, неки соком од јабуке, а само један галон је празан. Укупна запремина
сока од боровнице је два пута мања од укупне запремине сока од јабуке. Одреди садржај
сваког галона. Образложи одговор.

Рјешење:
Запремина сока од јабуке је два пута већа од од запремине сока од боровнице, па је мјерни број
укупне запремине сока дјељив са 3. (3 бода) Укупна запремина свих галона је 74 литра. (2 бода)
Број 74 при дјељењу са 3 даје остатак 2. (2 бода) То значи да је празан онај галон чији мјерни
број запремине при дјељењу са 3 даје остатак 2. (3 бода) Једини такав галон је онај чија је
запремина 14 литара. (2 бода) Слиједи да је укупна запремина сока 60 литара. (2 бода) Значи да
сока од боровнице има 20 литара, а сока од јабуке 40 литара. (2 бода) Соком од боровнице су
напуњени галони од 7 и 13 литара. (2 бода) Соком од јабуке су напуњени галони од 9, 15 и 16
литара. (2 бода)
Напомена: Tачно рjешење до кога је ученик дошао погађањем бодовати са 5 бодова.
3. Одредити цифре а и b (a ≠ b) тако да број 0, аbabab... буде једнак несводљивом
(нескративом) разломку код кога је збир имениоца и бројиоца једнак 17.

Рјешење:

Ако је х = 0, аbabab... , тада је 100х = ab, abab... . (2 бода) Из ове двије једнакости добијемо да је
ab 10a  b
99x  ab (2 бода) односно x   . (4 бода) Како је збир бројиоца и имениоца
99 9 11
несводљивог разломка 17, то број 10а + b мора бити дјељив или са 9 или са 11. (2 бода)

Ако је 10а + b дјељив са 11 онда је 10а + b = 11∙ (17 – 9) = 88, (3 бода) а то значи да је а = b = 8
што је супротно претпоставци задатка (a ≠ b), па ово не може бити рјешење. (2 бода)

Ако је 10а + b дјељив са 9 онда је 10а + b = 9∙ (17 – 11) = 54, (3 бода) одакле је а = 5 и b = 4, а
провјером се утврди да задовољавају услове задатка па су то тражена рјешења. (2 бода)

4. Дат је једнакокраки троугао АВС. Симетрала спољашњег угла на основици АВ и симетрала

спољашњег угла наспрам основице сијеку се под углом од 71°. Одредити унутрашње углове
троугла АВС.

Рјешење:

(2 бода)
1 1
Нека је САВ = СВА = α, АСВ = γ, DCB = , CBD = , а тачка D пресјек симетрала
2 2
спољашњег угла  1 и симетрале спољашњег угла  1 (2 бода). Из особине спољашњег угла

 1 = α + α = 2α (2 бода) слиједи да је 1   , (2 бода) тј. DCB = ABC (2 бода). То даље
2
значи да је CD AB, (2 бода) па закључујемо да су углови ЕВD и FDG једнаки (сагласни
1
углови) тј. ЕВD = FDG = . (2 бода) Даље слиједи да су и углови CBD и CDB,
2
1
једнаки тј. CBD = CDB = 71°, тј.  71, (2 бода) па је  1  142 и α = 38° (2 бода). Из
2
  2  180 слиједи γ = 104° (2 бода).

5. У троуглу АВС задани су углови ВАС = 40° и АВС = 20°, а разлика дужина страница
АВ = с и ВС = а је АВ – ВС = с – а = 10cm. Ако симетрала угла АСВ сијече страницу АВ у
тачки М, одреди дужину дужи СМ.
Рјешење:

(2 бода)
На основу збира унутрашњих углова у троуглу АВС имамо да је АСВ = 120°. (2 бода) Нека је
N тачка на страници АВ таква да је ВN = ВС. (2 бода) Троугао ВСN је једнакокраки па је ВNС
= ВСN = 80°. (2 бода) Како је СМ симетрала АСВ, то је АСМ = 60°. (2 бода) На основу
збира унутрашњих углова у троуглу АМС имамо да је AMC = 80°. (2 бода) Дакле,  NCM је
једнакокрак и NC = СM. (2 бода) Угао ВNC је спољашњи угао  АNC, одакле је АСN =
ВNC - САN тј. АСN = 40°. (2 бода) Дакле,  АNC је једнакокрак па је АN = NC. (2 бода)
Значи СМ = NC = АN = АВ – ВN = АВ – ВС = 10cm. (2 бода)

Сваки тачно ријешен и коректно образложен задатак се вреднује са 20 бодова.

За поступак који је тачан, а разликује се од приказаног комисија прави шему за бодовање.

 РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД
Милоша Обилића 39 Бањалука, Тел/факс 051/430-110, 430-100; e-mail: pedagoski.zavod@rpz-rs.org

25. регионално такмичење из математике ученика основних школа Републике Српске

одржано 17.03.2018. године

8. Разред

Задаци са рјешењем и бодовањем:

1. Анђела има 20 % више година него што је имао Јован када је Анђела имала онолико година
колико сада има Јован. Када Јован буде имао година колико Анђела има сада, заједно ће
имати 150 година. Колико година има Анђела, а колико Јован?

Рјешење:

Из текста се може закључити да је Анђела старија од Јована. Нека Јован сада има x година, а
Анђела x + y година (Анђела је старија за y година). (2 бода)Анђела је имала година као Јован
сада (x) прије y година. Јован је тада имао x – y година. (2 бода) Први услов задатка даје
једначину: 1,2 · (x – y) = x + y, (2 бода) из чега се сређивањем добије: x = 11y. (2 бода) Ако
Јован сада има x година, а Анђела x + y година, Јован ће за y година имати година као Анђела
сада. Јован ће тада имати x + y година, а Анђела ће имати x + 2y година. (2 бода) Из другог услова
задатка слиједи: x + y + x + 2y = 150 тј. 2x + 3y = 150. (2 бода) Уврштавањем x = 11y добије се:
22y + 3y = 150, па је y = 6. (2 бода) Тада је x = 11 · 6 = 66 (2 бода), а x + y = 66 + 6 = 72. (2 бода)
Јован има 66 година, а Анђела 72 године. (2 бода)

2. Задан је правилни многоугао А1А2А3…Аn код кога је спољашњи угао 9 пута мањи од
унутрашњег угла. Израчунај величину угла између дијагонала А1А3 и А1А4 .

Рјешење:

Нека је α величина унутрашњег, а α1 величина сусједног спољашњег угла заданог правилног

многоугла. Из услова задатка вриједи да је α = 9∙α1 и α + α1 = 180°. Слиједи да је 10α1 = 180º, па
је α1 = 18º. (2 бода) Тада је α = 180° – 18° = 162°. (2 бода) У правилном многоуглу сви су
спољашњи углови једнаких величина, а збир им је 360°. Из 18° · n = 360° израчуна се да је n = 20,
дакле ријеч је о двадесетоуглу. (2 бода)
Скица дијела двадесетоугла с траженим углом изгледа овако:
 (2 бода)
Како је А1ЅА2 = 360° : 20 = 18°, онда је А1ЅА3 = 2 · 18° = 36° и А1ЅА4 = 3 · 18° = 54°. (4 бода)
Из једнакокраког троугла А1А3Ѕ се израчуна А3А1Ѕ = (180° – 36°) : 2 = 144° : 2 = 72°. (2 бода)
Из једнакокраког троугла А1А4Ѕ се израчуна А4А1Ѕ = (180° – 54°) : 2 = 126° : 2 = 63°. (2 бода)
Надаље је,  А3А1А4 А3А1Ѕ   А4А1Ѕ (2 бода) , па је А3А1А4 = 72° – 63° = 9°. (2 бода)

3. Дат је паралелограм ABCD површине S. Пресјек његових дијагонала означен је са О. На

страници CD означена је тачка М. Пресјек дужи АМ и дијагонале BD је тачка Е, а пресјек
1
дужи BМ и дијагонале AC је тачка F. Збир површина троугла АЕD и BCF је S . Колика
3
је површина четвороугла ЕОFМ?

Рјешење:

(2 бода)

1
Површина троугла АBМ једнака је половини површине паралелограма ABCD тј. PABM  S
2
јер паралелограм ABCD и троугао АBМ имају једнаку страницу и одговарајуће висине. (2 бода)

1
На исти начин је PCOD  S јер паралелограм ABCD и троугао СОD имају једнаку једну
4
страницу, а висина троугла троугла је половина висине паралелограма. (2 бода)

1 3
Посматрајмо петоугао ABCOD. Његова површина је PABCOD  PABCD  PCOD  S  S  S . (4 бода)
4 4

С друге стране површина петоугла ABCOD једнака је:

1 1 1 5
PABCOD   PAED  PBCF   PABFOE  S   PABM  PEOFM   S  S  PEOFM  S  PEOFM . (6 бодова)
3 3 2 6

3 5 5 3 1
Даље је: S  S  PEOFM одакле је PEOFM  S  S  S . (4 бода)
4 6 6 4 12
4. Ако двоцифрени број подијелимо збиром његових цифара, количник је 6 и остатак 2. Ако
исти број подијелимо производом његових цифара, количник је 5 и остатак 2. Који је то
двоцифрени број?

Рјешење:

Нека је тражени двоцифрени број облика ab . Тада према условима задатка важи:

10a + b = 6(a +b) + 2 (1 бод) и 10a + b = 5ab + 2. (1 бод) Одавде слиједи да је:

6(a +b) + 2= 5ab + 2, тј. 6(a +b) = 5ab. (2 бода) Будући да је десна страна добијене једнакости
дјељива са 5, онда је и лијева страна дјељива са 5. (1 бод) Пошто су a и b цифре (0 < а ≤ 9, 0 ≤ b ≤
9) то значи да је a +b = 5, a +b = 10 или a +b = 15. (3 бода)

Ако је a +b = 5, онда из 6 · 5 = 5ab имамо да је ab = 6. (1 бод) Како су a и b цифре то су могућа

рјешења (a , b)= (3, 2) и (a , b)= (2, 3). (2 бода) Провјером утврђујемо да је једино рјешење (a ,
b)= (3, 2) тј. да је тражени број ab = 32. (1 бод)

У случају a +b = 10 добијамо 6 · 10 = 5ab одакле је ab = 12. (1 бод) Могућа рјешења ове

једначине су (a , b)= (2, 6), (a , b)= (6, 2), (a , b)= (3, 4) и (a , b)= (4, 3). (2 бода) Провјером
утврђујемо да у овом случају нема решења, тј. ниједан од бројева 26, 62, 34 и 43 не задовољавају
услове задатка. (1 бод)

У случају a +b = 15 имамо 6 · 15 = 5ab , тј. ab = 18. (1 бод) Могућа рјешења ове једначине су
(a , b)= (2, 9), (a , b)= (9, 2), (a , b)= (3, 6) и (a , b)= (6, 3). (2 бода) Провјером утврђујемо да у овом
случају нема решења, тј. ниједан од бројева 29, 92, 36 и 63 не задовољавају услове задатка. (1 бод)

Према томе, једини тражени двоцифрени број је 32.

5. Суму од 480 КМ треба подијелити одређеном броју лица. Ако се троје од њих одрекне свог
дијела, свака од преосталих особа добија 8 КМ више. Колико је особа којима је требало
подијелити наведени износ новца?

Рјешење:

Нека је са х означен број особа. Из услова задатка закључујемо да је х > 3. (1 бод) Свака особа
480
требало је да прими КМ. (2 бода) Ако се троје од њих одрекне свог дијела, преостало је х – 3
х
480
особе које дијеле новац, па свако треба да добије КМ (2 бода). На основу тога закључујемо
х3
480 480 60 60 60 60  х
да ће бити  8/ :8    1 тј.  (4 бода)
х 3 х х 3 х х 3 х

Сређивањем ове једначине (множењем са х(х – 3), или користећи једнакост разломака) добија се
једначина х2 – 3х – 180 = 0. (3 бода)

Ову једначину рјешавамо растављањем на чиниоце:

х2 – 15х + 12х – 180 = 0  (х2 – 15х) + (12х – 180) = 0  х(х – 15) + 12(х – 15) = 0 

 (х – 15) (х + 12) = 0 (5 бодова)

Из овог облика видимо да су рјешења једначине х = 15 и х = -12. (2 бода)

Из услова задатка видимо да друго решење отпада, па је тражени број особа 15 (1 бод).

Сваки тачно ријешен и коректно образложен задатак вреднује се са 20 бодова.

За поступак који је тачан, а разликује се од приказаног комисија прави шему за бодовање.

 РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД
Милоша Обилића 39 Бањалука, Тел/факс 051/430-110, 430-100; e-mail: pedagoski.zavod@rpz-rs.org

25. регионално такмичење из математике ученика основних школа Републике Српске

одржано 17.03.2018. године

9. Разред

Задаци са рјешењем и бодовањем:

а  64
1. Одреди све природне бројеве а такве да је број такође природан број.
а  64
Рјешење:

Ако је коријен природан број, број под коријеном такође мора бити природан. (2 бода)
а  64 128
Означимо са х  . Ако из тога изразимо а добијемо да је а  64  . (4 бода)
а  64 х 1
Број x – 1 мора бити дјелитељ броја 128. Будући да су бројеви x и а природни бројеви,
посматрамо само дјелитеље броја 128 који су такође природни бројеви. (4 бода)
Дјелитељи броја 128 су сљедећи природни бројеви: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 и 128. (4 бода)
Ако x – 1 поприма те вриједности, онда је x (редом) 2, 3, 5, 9, 17, 33, 65 и 129. (2 бода)
Међу њима је једино коријен броја 9 природан број. (2 бода)
Онда је а = 80 једини број с траженим својством. (2 бода)
2. Задане су двије концентричне кружнице k1 и k2. Дужине полупречника тих кружница су у
односу r1 : r2 = 3 : 1. Дуж АС је пречник кружнице k1. Дуж ВС је тетива велике кружнице
k1 и уједно тангента мале кружнице k2. Ако је дужина дужи |AB| = 8cm колика је површина
троугла ABC?

Рјешење:
 Скица: (2 бода)
Означимо са Ѕ центар кружница, а са D додирну тачку тангенте ВС и кружнице k2. Дужине
полупречника кружница k1 и k2 су редом r1 = ЅС и r2 = ЅD. Из услова задатка r1 : r2 = 3 : 1, слиједи
r1 = 3 ∙ r2 . (2 бода) Периферијски угао АВС над пречником АС је прави угао. Према томе,
троугао ∆АВС је правоугли. (2 бода) Тетива ВС кружнице k1 је и тангента кружнице k2 те је
нормална на полупречник ЅD. Према томе, и ΔЅDС је правогли. (2 бода) Троуглови ∆АВС и
∆ЅDС су слични (троуглови имају један заједнички угао при врху С и оба имају један прав угао).
(2 бода) Из сличности троуглова ∆АВС и ∆ЅDС слиједи пропорционалност дужина њихових
страница:
AB AC 8 6  r2
    r2  4cm, r1  3  r2  12cm (5 бодова)
SD SC r2 3  r2
AB  BC
Површина троугла ∆АВС рачуна се по формули P  , гдје је |AB| = 8cm, a |BC| се
2
израчуна по Питагориној теореми BC  16  2 cm . (3 бода) Према томе, површина троугла
∆АВС је P  64  2 cm2 . (2 бода)

3. На једној од двије паралелне праве налази се 8 тачака. Колико је тачака на другој правој
ако све тачке заједно одређују 640 троуглова?

Рјешење:
87
Означимо број тачака на другој правој са x. На првој је правој 8 тачака, које чине  28 дужи.
2
(2 бода) Свака од тих дужи са сваком од x тачака на другој правој чини један троугао. Таквих је
троуглова 28x. (2 бода)
x   x  1
Ако је на другој правој x тачака, оне одређују дужи. (2 бода) Свака ова дуж са сваком
2
од 8 точака на првој правој такође чине троугао. Таквих је троуглова 4x2 – 4x. (2 бода) Укупан
број троуглова је 640 па вриједи: 28x + 4x2 – 4x = 640 (2 бода) Сређивањем ове једначине
добијемо 4x2 + 24x – 640 = 0 /:4 ⇒ x2 + 6x – 160 = 0 (2 бода) Добијена квадратна једначина
ријеши се растављањем на факторе (први начин): x2 + 16x – 10x – 160 = 0  x · (x + 16) – 10 · (x
+ 16) = 0  (x + 16) · (x – 10) = 0. (4 бода) Из x + 16 = 0 слиједи x1 = –16, а из x – 10 = 0 слиједи
x2 = 10. (2 бода) Будући да број тачака мора бити природан број, на другој је правој 10 тачака. (2
бода)

1
4. Ако је а 2  а  1  0 колико је а 2018  ?
а 2018

Рјешење:

Како је а 3  1  (а  1)(а 2  а  1) , имамо да је а 3  1  0 , тј. а 3  1 (5 бодова).

1 а 2019 1 (а3 )673 1 1 1  а2

Тада слиједи да је а 2018    2019  а   3 673  а   а  (10 бодова).
а 2018 а а а (а ) а а
1
Пошто је а 2  а  1  0, важи 1  а 2  а , па је коначно а 2018  = - 1 (5 бодова).
а 2018

5. Дат је правоугли троугао АВС чије су катете а = 15 cm и b = 20 cm. У тај троугао уписан је
круг, а у тај круг уписан је троугао А1В1С1 сличан датом троуглу АВС. Колики су обим и
површина троугла А1В1С1?
Рјешење

(2 бода)

Хипотенуза датог троугла АВС је с = 25 cm. (2 бода) Површина троугла АВС је Р = 150 cm2. (2
бода) Полупречник уписаног круга у троугао АВС се израчуна из Р = r ∙ ѕ гдје је ѕ полуобим
троугла тј. ѕ = 30 cm, па је r = 5 cm (5 бодова). Троугао А1В1С1 је правоугли (сличан датом
троуглу АВС) и уписан у кружницу полупречника r = 5 cm па је његова хипотенуза с1 = А1В1
једнака пречнику тог круга, тј. с1 = 10 cm (3 бода). Коефицијент сличности за троуглове АВС и
А1В1С1 је с : с1 = 25 : 10 = 2,5 па су катете троугла А1В1С1 а1 = 15 : 2,5 = 6 cm и b1 = 20 : 2,5 = 8
cm (3 бода). Обим троугла А1В1С1 је О = 24 cm, а његова површина Р = 24 cm 2 (3 бода).

Сваки тачно ријешен и коректно образложен задатак вреднује се са 20 бодова.

За поступак који је тачан, а разликује се од приказаног комисија прави шему за бодовање.