UPRAVLJANJE POTROŠNJOM

Dva veoma važna međusobno povezana koncepta su upravljiva opterećenja i upravljanje

potrošnjom.

Upravljivi potrošači troše određenu količinu električne energije za svoje funkcionisanje, ali su
fleksibilni kada je u pitanju vreme njenog korišćenja.

Naime, ova trošila imaju ili veliku termičku inerciju ili mogućnost unutrašnjeg akumuliranja
energije ili se proizvoljno može birati trenutak kada će se priključiti na mrežu, a bez uticaja na
funkcionalnost.

Upravljanje potrošnjom (Demand Side Management- DSM) je tehnika koju primenjuju

operatori distributivne mreže, da bi regulisali udaljena upravljiva opterećenja, tako da se njihovo
priključenje vrši na mrežu bilo po kriterijumu raspoložive snage ili po kriterijumu najniže cene
električne energije (na primer, uključivanje bojlera, TA peći i veš mašina u noćnim satima kada je
opterećenje sistema manje).

DSM obuhvata sve mere, programe, opremu i aktivnosti koje su usmerene u pravcu efikasnije
upotrebe električne energije regulacijom potrošnje.

Ključni razlozi za primenu DSM-a su:

- sniženje vršnog opterećenja, a time i izravnjavanje dijagrama opterećenja,
- izbegavanje preopterećenja mreže u pojedinim periodima,
- sniženje troškova distributivnih kompanija (manja nabavka energije i snage po višim cenama).

Primena DSM-a tokom prethodnih godina pokazala se kao veoma korisna i za potrošače i za
elektrodistribucije.

Koristi za potrošače su:

- uštede zbog većeg korišćenja jevtinije električne energije,
- efikasnije korišćenje opreme.

Koristi za elektrodistribucije su:

- poboljšanje faktora opterećenja (izravnjavanje dijagrama opterećenja),
- odlaganje izgradnje novih proizvodnih i/ili prenosnih kapaciteta i/ili pojačavanja postojeće
distributivne mreže,
- izbegavanje preopterećenja elemenata u periodima vršnih opterećenja, čime se produžava životni
vek opreme i smanjuje se obim preventivnog održavanja.

Za kompanije koje nameravaju da primene DSM, ključna pitanja na koja treba odgovoriti su:
- koliko često treba kontrolisati opterećenje potrošača?
- koje uređaje kod potrošača treba kontrolisati?
- koja je snaga koju svaki od uređaja zahteva?

Veoma važna osobina koja se mora imati u vidu je da se primenom DSM-a ili upravljanja
opterećenjem znatno doprinosi smanjenju deficita snage tokom perioda sa ispadima elemenata.
 DSM se može primeniti u različitim fazama razvoja mreže i podeliti na različite programe radi
lakšeg rada sa istima.

Programi koji u okviru DSM-a obavljaju pojedine funkcije mogu se kombinovati u sledeće celine:
- upravljanje opterećenjem,
- identifikacija i obuhvatanje novih potrošača,
- strateško održavanje opreme,
- obezbeđenje neprekidnog napajanja,
- upravljanje proizvodnjom jedinica koje su u vlasništvu potrošača,
- regulacija učešća na tržištu električne energije.

Potrebno je proceniti koji DSM-programi će dati najbolje rezultate za datu konfiguraciju mreže
i to nije ni malo jednostavan posao, imajući u vidu sve opcije koje su na raspolaganju.

Isporučilac energije treba da napravi „rang-listu“ programa prema stepenu važnosti, za svako
potrošačko područje, i da izvrši simulaciju efektivnosti njihovog rada.

Primenom DSM-tehnike bitno se utiče na oblik dijagrama opterećenja. Time se postiže:

a) odsecanje vrha,
b) ublažavanje neravnomerne opterećenosti tokom dana,
c) izravnjavanje dijagrama opterećenja, uključivanjem nekih potrošača tokom perioda kada je
opterećenje niže ili kada je niža cena energije i snage,
d) fleksibilnost u planiranju opterećenja, a time i uključenosti pojedinih generatorskih jednica.

Uprkos brojnim pogodnostima primene DSM-a, velike investicije za instaliranje DSM-opreme

mogu znatno da umanje ili odlože investicije u postojeće ili nove objekte sistema i to može da
oslabi njihovo učešće na tržištu električne energije.

Primenom DSM-a operator sistema upravlja kontrolabilnim potrošačima. To neizostavno

podrazumeva upotrebu inteligentnih mernih uređaja, koji vrše merenja u realnom vremenu. Takva
merenja omogućavaju da se, na osnovu raspoloživih podataka, prognozira opterećenje za sledeće
dane.

Na primer, prikaz potreba za energijom i zahtevana pouzdanost napajanja tipičnih električnih

uređaja u domaćinstvu dat je na slici.
 Očito je da su uređaji velike naznačene snage upravljivi i da se planiranjem njihovog
uključenja mogu ostvariti znatne uštede. Sa druge strane, osetljivi uređaji (računari) zahtevaju
neprekidno napajanje, jer i trenutni prekidi izazivaju njihove ispade i gubitak podataka.

Automatizacija Distributivnih Sistema

Termin „Automatizacija Distributivnih Sistema“ ima široko značenje.

Na primer, automatizacija može biti sprovedena ugradnjom komunikacionog sistema koji kontroliše
opterećenje potrošača i podešava vršno opterećenje preko DSM-a.

Takođe, to može biti i znatno složeniji sistem koji se ugrađuje u neposednuta postrojenja.

Takav sistem vrši kontinualni nadzor svih parametara, donosi operativne odluke ili prijavljuje
dispečerskom centru promene u sistemu i vrši skladištenje podataka za buduće analize zavisno od
zahteva korisnika.

Funkcije automatizovanih sistema u distribuciji električne energije mogu se svrstati u tri

kategorije:
a) upravljanje opterećenjem,
b) operativno upravljanje mrežom i
c) daljinsko očitavanje neophodnih parametara.

Stepen automatizacije sistema

Stepen automatizacije zavisi prvenstveno od broja funkcija koje korisnik-vlasnik mreže želi
da ima na raspolaganju.

Potreba da se imaju na raspolaganju svi parametri mreže neprekidno raste, iz sledećih razloga:
a) težnja da se sistem eksploatiše na granici projektovanih mogućnosti,
b) zahtevi za povećanom efikasnošću zbog povećane cene energenata,
c) potreba da Operator Distributivnog Sistema prati NN-mrežu.

Brojne studije i analize daju smernice u kojoj meri treba sprovesti automatizaciju za pojedine
funkcionalne celine:

A) Zaštita
- Zaštita od otkaza prekidača,
- Provera sinhronizacije.

B) Pogonska kontrola i nadzor

- Integrisana kontrola napona i reaktivnih snaga,
- Automatizacija izvoda,
- „Odsecanje“ vršnog opterećenja, skladištenje podataka, nadzor energetskih transformatora.

C) Obrada podataka
- SCADA sistem,
- Automatska merenja i očitavanja.

D) Komunikacije
- Dvosmerna komunikacija preko jednog medijuma.

Upravljanje opterećenjem

Kada je u pitanju upravljanje opterećenjem, automatizacija distributivnog sistema omogućava:

- direktnu kontrolu opterećenja potrošača i nadzor svih parametara radi ostvarenja projektovanog
opterećenja mreže,
- adekvatan izbor merno-registracionih uređaja koji će omogućiti najpovoljnije tarifiranje potrošnje.

Kontrolne i nadzorne funkcije u okviru DSM-a obuhvataju:

- nadzor postrojenja (TS) i praćenje opterećenja izvoda i
- praćenje opterećenja potrošača pojedinačno.

PRIMER ANALIZE MREŽE

Mreža koja će ovde biti analizirana je prstenasta, a tipovi potrošača su: domaćinstva,
komercijala, mali industrijski pogoni i veliki industrijski potrošači.

Mreža je prikazana na slici.

 ULAZNI PODACI: Modeli potrošnje i dijagrami opterećenja

Potrošači iz kategorije domaćinstva

Na osnovu dijagrama opterećenja iz prethodnih perioda i studija, učešće pojedinih uređaja u

ukupnoj potrošnji ove kategorije potrošača je sledeće:

Uređaj-namena Učešće u potrošnji, %

Bojler 18
Grejanje i klimatizacija 20
Osvetljenje 10
Frižideri i zamrzivači 15
Štednjak 10
Veš-mašina 4
Mašina za pranje posuđa 3
Ostalo 20

Tipičan dijagram opterećenja za jedan zimski dan:

 Dijagram opterećenja za potrošače iz kategorije domaćinstva

Potrošači iz kategorije komercijala

Učešće pojedinih uređaja u ukupnoj potrošnji ove kategorije potrošača je sledeće:

Uređaj-namena Učešće u potrošnji, %

Grejanje i klimatizacija 45
Osvetljenje 20
Razna oprema 20
Liftovi, dizalice, kranovi 10
Ostalo 5

Tipičan dijagram opterećenja za jedan dan:

Dijagram opterećenja potrošača iz kategorije komercijala

Mali industrijski potrošači

Kod ove kategorije potrošača, 60% opterećenja se odnosi na motore, a ostatak na ostalo.
Tipičan dijagram opterećenja za jedan dan:
 Dijagram opterećenja malih industrijskih potrošača

Veliki industrijski potrošači

Kod ove kategorije potrošača struktura je ista kao kod malih industrijskih potrošača, a razlikuje
im se dijagram opterećenja.

Dijagram opterećenja velikih industrijskih potrošača

Modelovanje vetro-elektrana priključenih na distributivnu mrežu

Tipični podaci za vetro-turbinu naznačene snage 850 kW , prema proizvođačkoj specifikaciji,

dati su u Tabeli:

Parametar Vrednost
Prečnik rotora 52 m
Naznačena brzina 16 m
s
Minimalna brzina uključenja 4 m
s
 Brzina isključenja 25 m
s
Visina stuba 65 m

Dijagram proizvedene snage tokom jednog dana:

Dijagram proizvedene snage u vetro-elektrani naznačene snage 850 kW

Modelovanje CHP-postrojenja priključenih na distributivnu mrežu

Usvojeno je da je na mrežu priključeno 20 CHP-postrojenja, svako naznačene snage po 5 kW ,

a da je maksimalna snaga koju jedno postrojenje može da proizvede u normalnom pogonu- 4 kW .

Dijagram opterećenja je dat na slici i prati dnevne potrebe potrošača za toplotnom i električnom
energijom.

Dijagram opterećenja jednog CHP-postrojenja

 Dijagrami opterećenja čitave mreže i proizvedene snage
u distribuiranim izvorima priključenim na mrežu

Zahtevi koji se realizuju ojačavanjem mreže

Svaki korisnik definiše ciljeve koje želi da postigne ojačavanjem-rekonstrukcijom mreže.

Generalno, svi ciljevi se mogu definisati kao namera da se određeni parametri mreže održavaju u
propisanim okvirima ili da se izvrši minimizacija nečega (na primer, gubitaka).

Približna hijerarhijska podela ciljeva pri planiranju distributivne mreže je sledeća:

Zadovoljenje potreba potrošača u

svakom trenutku na ekonomičan,
Opšti uslov pouzdan i bezbedan način

Nivo 1

Minimiziranje Minimiziranje Poboljšanje Poštovanje

gubitaka snage i troškova pouzdanosti pogonskih
energije napajanja ograničenja

Nivo 2

Minimiziranje Minimiziranje Minimiziranje Minimiziranje

investicionih eksploatacionih neisporučene šteta kod potrošača
troškova troškova el.energije zbog prekida napajanja
Na gornju podelu se može dodati još drugih zahteva-uslova, na primer, kvalitet napona, ekološki
zahtevi i dr.

Osenčeni pravougaonici sadrže zahteve koji su uobičajeni za planiranje distributivnih mreža i,

shodno tome, sastavni su deo softverskih paketa za planiranje.

Kriterijumi na osnovu kojih se vrši optimizacija su „otvoreni“.

Naime, bez obzira koliko je usvojeni plan dobar, uvek postoji težnja da se postigne bolje.

Nasuprot tome, pogonska ograničenja moraju biti poštovana, nikako premašena.

Dinamičnost problema

Rezultat procesa planiranja distributivne mreže je stvaranje tehnički i ekonomski prihvatljivog

plana razvoja koji će da omogući zadovoljenje budućih potreba potrošača na zadovoljavajućem
nivou pouzdanosti.

Zbog neizvesnosti budućih okolnosti, planer može da obradi samo alternative koje će biti
realizovane u bliskoj budućnosti.

Ali, posledice realizacije ovih alternativa moraju se proceniti i na dugoročnoj osnovi, tako da se
proces planiranja može podeliti na kratkoročno i dugoročno.

Svrha kratkoročnog planiranja je da se obezbedi rad distributivnog sistema sve dok su ispunjeni svi
tehnički i zakonski uslovi.

Trajanje perioda kratkoročnog planiranja zavisi od aktivnosti koja se planira i dela sistema koji će
time biti obuhvaćen.

Svrha dugoročnog planiranja je da se obezbedi validnost kratkoročnih odluka i da se obezbedi

robustnost svih rešenja na nivou sistema.

Trajanja pojedinih aktivnosti u okviru kratkoročnog i dugoročnog planiranja pojedinih aktivnosti

navedena su u Tabeli.

Tabela Tipična trajanja perioda kratkoročnog i dugoročnog planiranja pojedinih aktivnosti

Element- Deo sistema Trajanje planskog perioda (broj godina unapred)

Kratkoročno Dugoročno
Generatori, S n ≥ 50 MVA 10 30
Generatori, S n < 50 MVA 7 20
Prenosna mreža 8 25
SN-distributivna mreža 6 20
Distributivne TS VN/SN i SN/NN 6 20
VN-vodovi 6 20
SN-izvodi 4 12
Ogranci i kratki 10 kV izvodi 1 4
TS SN/NN 0,5 2