Kompresija podataka-Statisticko kodovanje

Kompresija podataka je proces smanjivanja potrebnog fizickog prostora za memorisanje podataka. Cilj
kompresije je : 1) usteda prostora u memoriji 2) usteda vremena prenosa velike kolicine podataka.
Kompresijom se podaci predstavljaju u digitalnom obliku sa sto manje bita. Pri tome moraju biti
ispunjeni minimalni zahtevi vezani za rekonstrukciju.Statistickim kodovanjem simboli ulazne liste se
predstavljaju kodnim recima razlicite duzine. Simboli cija je verovatnoca ponavljanja veca koduju se
kracim, a simboli cija je verovatnoca pojave manja duzim recima. Ovo kodovanje omogucava da se kroz
kanal nekog kapaciteta prenese veci broj simbola nego u slucaju da se ne vrsi kodovanje. Mora se voditi
racuna o tome da se kod moze jednoznacno dekodovati.

Kompresija sa gubitcima
Prilikom kompresije sa gubitcima ne mozemo iz komprimirane datoteke u potpunosti rekonstruisati
izvornu datoteku. Postupkom kompresije se gube nepotrebni detalji. Najcesce se koristi za sazimanje
slika, videa itd. Neki od standard koji koriste kompresiju sa gubitcima: JPEG, MPEG, MPEG audio.

Kompresija bez gubitaka

Kod ove kompresije ne dolazi do gubitaka podataka i smanjenja kvaliteta. Prilikom dekompresije se
dobijaju podaci identicni originalnim.

1. RLE kod – RLE je metoda koja koristi cinjenicu da se u mnogim datotekama nalazi niz znakova.
Ovom metodom se ti znakovi zamenjuju specijalnim znakovima ili kodom
2. HUFFMAN-ov kod – Ovaj kod se zasniva na cinjenici da se neki znakovi pojavljuju cesce nego
ostali. Znak koji se pojavljuje cesto kodiramo sa manje, a onaj koji se retko pojavljuje sa vise bita
3. LEMPEV ZIV postupak – Ovaj postupak pripisuje kodove citavim nizovima znakova pa dugacki niz
zamenjuje jednik kodom

Serijski i paralelni prenos podataka

Kod paralelnog prenosa se binarne reci prenose istovremeno. Koristi se za prenos unutar racunara zbog
velike brzine. Nije ekonomican za prenos na daljinu.Kod serijskog prenosa binarna rec se prenosi jednom
linijom veze zbog cega je ovaj prenos dosta sporiji. Postoji sinhroni i asinhroni prenos. Kod asinhronog
prenosa nije potrebna stroga sinhronizacija(postoje start i stop bit).Kod sinhronog prenosa mora
postojati stroga sinhronizacija

Uporedi frekvencijski i vremenski multipleks

Kod frekvencijskog multipleksa na liniji su istovremeno sve poruke. Realizuje se iskljucivo u VF opsegu.
Uredjaji sa frekv. multipleks su slozeniji nego uredjaji za vremenski multipleks. Kod njega moze doci do
preslusavanja.Kod vremenskog multipleksa na liniji je u jednom trenutku samo jedan signal. Uglavnom
se realizuje u osnovnom opsegu. Kod vremenskog multipleksa problem predstavlja sinhronizacija.
Digitalna frekventna modulacija
Kod ove modulacije imamo dva nosioca. Kada je vrednost signal binarna “0” frekvencija modulisanog
signala je f0, a kada je je vrednost signala “1” frekvencija je f1. On ima dva puta siri opseg od spectra AM
Signala. Kod frekventne modulacije menja se frekvencija signala sa promenom vremena. Mane ove
modulacije su manja brzina prenosa informacija I skuplji uredjaji koji vrse ovu modulaciju.

Impulsna modulacija
Impulsna modulacije je modulacije kod koje uvek moze da se menja AMPLITUDA, TRAJANJE IMPULSA I
PERIODA! Javlja se u vidu impulse!Prednost ove modulacije u odnosu na frekvencisku su:

- Snaga signala rasporedjena

- Omogucava koriscenje vremenskog multipleksa

Razlikujemo:

1. PAM(impulsna amplitudna modulacija) – menja se amplitude modulisanog signala u ritmu

promene signala poruke
2. PDM(impulsna sirinska modulacija) – menja se sirina impulse u ritmu promene signala poruke.
3. PPM(impulsna polozajna modulacija) – menja se polozaj impulse u odnosu na referentni polozaj

Elektricni filtri
Elektricni filtra su sitemi koji imaju zadatak da na zeljeni nacin promene spektar el. Signala koji se dovodi
na njihov ulaz.Kod elektricnih filtara slabljenje u nekom opsegu ucestalosti bi trebalo biti jendnako nuli,
ako nema gubitaka dok se van tog opsega razlikuje od nule. (slabljenje treba da bude veliko).Prema
polozaju propusnog opsega u nekom frekven. Opsegu filtra mozemo svrstati u cetiri vrste:

- Filtar niskih propusnih ucestalosti

- Filtar propusnih visokih ucestalosti
- Filtar propusnih opsega ucestalosti
- Filtar nepropisnih opsega ucestalosti

Uticaj suma na analogni I digitalni signal

Kod analognog je bitno da signal na prijemu bude sto slicniji predajnom jer je bitno koji je oblik signala
(da bude sto manje izoblicen), a kod digitalnog zna se oblik signala ali treba da se utvrdi da li postoji u
datom trenutku. Signal moze biti izoblicen ali vazno je da se moze detektovati. Ako signal predje neku
dozvoljenu granicu detektujemo “1”, a ako je ispod te granice detektuje se “0”.Kod digitalnog se vrsi
regenerisanje (to je prednost) a kod analognog pojacavanje signala na prijemniku. Prednost D od A je sto
su jeftiniji I jednostavniji. Sa povecanjem duzine rastojanja povecava se I uticaj suma. Kod analognih
signala prisustvo suma zavisi I od medijuma, samog signala, koliko se signal prilagodjen sredini i
rastojanju.Prednost digitalnih uredjaja je sto su jednostavniji od analognih.

Izoblicenje signala
Izoblicenje signala zavisi od medijuma , osobine samog signala I od obrade signala za prenos,
Ako bi prenosni kanal bez promene propustio sve 3 komponente signala, prijemni signal bi bio verna
reprodukcija emitovanog. Ukoliko prenosni signal ne bi preneo 1 komponentu signala došlo bi do pojave
linearnih amplitudnih izobličenja.Kada je prilikom prenošenja jedna komponenta bila pojačana došlo bi
do nelinearnog amplitudnog izobličenja. Ako vreme prenosa komponenti nije isto došlo je do faznog
izobličenja. Ako se koristi kriterijum prve nule signal neće biti isti na prijemu i doći će do izobličenja.