УГ / ГГ, ПОЈМОВНА И ТЕРМИНОЛОШКА РАЗЛИКА

Циљ рада и пословања удружења грађана, у смислу Закона о удружењима, у

принципу је непрофитабилног карактера, те се најчешће дефинише као добровољна,
невладина, нестраначка и непрофитна организација основана ради остваривања неких
заједничких и општих циљева и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

Регистрацијом удружења грађана оно стиче правни субјективитет који му омогућава да

учествује у правном промету и преузима права и обавезе, чиме се суштински и омогућује
остваривање функције удружења.

Међутим, иако има правни субјективитет и могућност да учествује у правном промету,

овако организовано удружење грађана не може ни на који начин да учествује у изборном
процесу у нашем изборном систему.

“Група грађана” је политички појам везан за изборни процес и политичко деловање

одређене групе физичких лица повезаних одређеним програмом, идејама и
принципима. Да би „група грађана“ била у прилици да учествује у изборном процесу,
сагласно позитивној законској регулативи, потребно је да најмање десет физичких лица,
сачине споразум о формирању „групе грађана“, да потписе на споразуму овере у суду,
као и да чланови, односно оснивачи „групе грађана“ приликом предаје изборне листе
одговарајућој изборној комисији поднесу доказе о бирачком праву.

Дакле, “група грађана” се не региструје, па је стога треба разликовати од удружења

грађана у смислу Закона о удружењима, по којем је удружење грађана правно лице
које тај статус стиче уписом у регистар удружења који се води код Агенције за привредне
регистре и за које Закон, када су физичка лица, у питању прописује, најмање троје
оснивача.