Поступак пласирања уринарног катетера

Катетеризација мокраћне бешике

Под катетеризацијом мокраћне бешике подразумијевамо пласирање односно

увођење катетера у мокраћну бешику. То је медицинско техничка радња коју
најчешће изводи медицинска сестра. Пласирање катетера је радња која се
мора изводити уз строго поштовање асептичних услова за рад.

Индикације за привремену катетеризацију су: пражњење мокраћне бешике

ради припреме за интервенцију, евакуација каогулума из мокраћне бешике,
узимање резидуалне мокраће, убацивање љековитих, контрасних и других
средстава, узимање мокраће за уринокултуру.

Индикације за стално увођење катетера су: ретенција мокраће (retention

urinae) и иконтиненција мокраће (incontinentio urinae). Уколико одјељенски
љекар процјени да је хоспитализованом пацијенту неопходно пласирати
уринарни катетер дужан је тај налог уписати у образац ОБ-10-054
Темепратурно-терапијско-дијагностичку листу.

Контраиндикације за пласирање уринарног катетера су инфекције мокраћне

бешике, стриктура уретре, повреде мокраћне цијеви са јачим крварењем.

Уједно компликације могу бити инфекције мокраћне бешике, повреде

мокраћне цијеви са крварењем.
Уринарни катетер

Уринарни катетер је шупља цијев која се данас производи од латекса,

полиуретана, ПВЦ и силикона. Коју врсту ћемо користити првенствено
зависи од индикације због које се ради катетеризација. Дужина катетера код
одраслих особа је увијек иста, а пречник (ширина самог катетера) је
различита и мјери се у јединицама по Саријеу (Charrier – ch). Један “ch” је
једнак 1/3 мм па се на основу тога најчешће користе катетери 16, 18, 20.

Слика бр. 1. Уринарни катетер

Врсте катетера

1. Трајни, стални (permanent) катетери, са балоном, могу бити двокраки и

трокраки. Данас је најчешће у употреби Фолијев катетер (Foley); ширег
лумена (што дозвољава елиминације коагулума). Први изводни крак служи за
проток урина. Други изводни крак служи за каф (балон који се надува да се
катетер не помијера и не испадне из мокраћне бешике), трећи изводни крак
служи за иригацију (испирање) мокраћне бешике. Трајни катетери се
мијењају од шест до седам дана уз свакодневно испирање.

2. Привремени (интерминентни), без балона, ткзв. прави катетери. Најчешће

се користи Нелатонов (Nelaton) и Тиманов (Thiemann) катетер. Стоје три до
максимално седам дана и направљени су од латеска и ПВЦ-а.
 Припрема материјала

o Материјал за пласирање уринарног катетера:

o Двије компресе (једна са повезом);
o Два пара стерилних рукавица;
o Стерилни катетер одговарајуће величине;
o ПВЦ шприца од 10 ццм;
o Стерилни раствор 0,9% NaCl;
o Аква;
o Повидон јодид;
o Стерилна газа – 5 комада;
o Стерилни тупфери – 5 комада;
o Пеан – 2 комада;
o Урин кеса;
o 2% ксилокаин гел;
o Бубрежњак;
o Тас;

Слика бр. 3. Материјал за пласирање уринарног катетера

Што се тиче саме припреме пацијента, имамо психичку и физичку.

Психичка припрема пацијента:

 Објаснити пацијенту методу која се изводи и у које сврхе се изводи,

 Потребно је нагласити да то није болан, него непријатан осјећај
 Неопходно је обезбједити приватност пацијенту, стерилне услове и
одговарајућу(оптималну) температуру собе гдје се изводи пласирање.

Физичка припрема подразумијева:

Обавезну хигијену аногениталне регије и поставлјање пацинета у

одговарајући положај.
Поступак пласирања уринарног катетера код мушкараца

 Пацијент се поставља у полулежећи или полусједећи положај,

 Медицинска сестра над бубрежњаком обавља прање аногениталне регије,
 Врх катетера се намаже стерилним вазелином или 2% ксилокаином,
 Катетер се уз помоћу пеана ухвати 5цм од врха, а преостали крај се постави
између 4 и 5 прста,
 Палцем и кажипрстом повући кожицу са гланса и тако развући отвор
мокраћне цијеви,
 Полни орган држати усправно,
 Врх катетера увући у отвор мокраћне цијеви и увлачити све дубље уз помоћу
пеана,
 У току увлачења наилази се на отпор – тада застати и мало сачекати,
спустити полни орган мало према напријед
 Након тога поново лагано гурнути катетер још 2 цм да потече урин
 Укупна дужина катетера која улази кроз полни орган износи 20-25цм.
 Кроз посебан излазни отвор на катетеру убризгава се 5-8 мл течности да
испуни балон, да катетер не би испао,
 Други излазни отвор се споји са урин кесом,
 Урин кеса мора бити окачена на страницу болесничке постеље,
 Није дозвољено да урин кеса буде положена на под,
 Пражњење урин кеса врши медицинска сестра 2-3 пута дневно, по потреби и
чешће уз обавезно евидентирање излучене количине урина.

Слика бр. 4. Приказ пласирања уринарног катетера код мушкараца

 Поступак пласирања уринарног катетера код жена

Приликом пласирања катетера код жена важе иста правила у погледу

припреме материјала и пацијента, као и у погледу хигијене урогениталне
регије и околних подручја.

Техника увођења катетера:

 Положај полулежећи или полусједећи,

 Палац и средњи прст лијеве руке се постављају на велике усне, а врх
кажипрста је на отвору мокраћне цијеви,
 Катетер се уз помоћу пеана ухвати 5цм од врха, а преостали крај се
постави између 4 и 5 прста,
 Мокраћна цијев код жена има дужину 3-5 цм, па катетер улази у
бешику укупном дужином око 10 цм,
 Поступак надувавања балона на катетеру, као и спајање са уринарном
кесом описана је у претходном тексту и не постоје никакве разлике.

Слика бр. 5. Приказ пласирања уринарног катетера код жена

Знаци упозорења

Никад не примјењујте силу током убацивања катетера. Рукујте њиме

пажљиво док се пацијент напиње или кашље. Ако наиђете на отпор,
прекините и обавијестите љекара. Спазми сфинктера структуре, погрешно
постављање у вагину (код жена) или увећана простата (код мушкараца), могу
изазвати отпор.

Катетер је потребно једном до два пута дневно испирати раствором 3%-тне

борне киселине или физолошким раствором помоћу Занетове бризгалице.
Овај начин испирања зове се фракционо испирање, а постоји и континурано
испирање – испиролом. По завршеној катетеризацји распрема се материјал,
збрињава пацијент, руке обавезно перу.
Одржавање личне хигијене код пацијената са пласираним уринарним
катетером

 Свакодневно пребрисавање или прање аногениталне регије,

 Уколико дође до фекалне контаминације катетер се мора замијенити,
 урин кеса се мијења на 4-5 дан,а а по потреби и чешће,
 не узимати узорак урина из урин кесе без обзира да ли се трази
лабараторијска или микробиолошка анализа,
 катетер се мијења на 5-7 дана, а по потреби и чешће.

Компликације код дуготрајне употребе катетера

 инфекције уринарног тракта,

 крвне инфекције (сепса),
 оштећење уретера,
 оштећење коже,
 услед дуготрајне употребе катетера мозже се развити и карцином.

Презентацију извели:

Кристијана Ковачевић и Синиша Јурошевић