UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

PRETRENIRANOST U SPORTU
- SEMINARSKI RAD -

Mentor:Prof. dr Dragoslav Jakonić Autor: Jagoda Zečević

 PRETRENIRANOST U SPORTU

SADRŽAJ

1. UVOD ...................................................................................................................................... 3
2. PREDMET I CILJ ................................................................................................................... 4
3. METODE RADA .................................................................................................................... 5
4. PRETRENIRANOST U SPORTU .......................................................................................... 6
4.1 TIPOVI PRETRENIRANOSTI ............................................................................................ 6
4.2 ZNACI PRETRENIRANOSTI ............................................................................................. 7
4.3 PREVENCIJA I REHABILITACIJA ................................................................................... 9
5. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 11
6. LITERATURA ...................................................................................................................... 12

2
 PRETRENIRANOST U SPORTU

1. UVOD

Zasigurno je da jedino zdrav sportista može da ostvari vrhunske rezultate, odnosno, maksimalno
postignuće. Prezahtevni treninzi ili nedovoljan oporavak mogu izazvati pretreniranost. Smatra se,
prema podacima, da je pogoršanje postignuća ćešće posledica povećanog obima, nego intenziteta
treninga. Nedovoljan san, neadekvatna ishrana i unosa suplemenata podrazumeva faktore koji
takođe mogu da doprinsu pretreniranosti sportiste. Adaptecija na trening i stepen povećanja
opterećenja je uslovnjen individualnim karakteristikama sportiste,odnosno, nivoom fizičke forme,
pa, prema tome i kreiramo trenažni program. Ako je opterećenje nedovoljno, posledica će biti
subtreniranost, a ukoliko je preveliko opterećenje, javljaju se simptomi većeg stresa, negativne
adaptacijske promene i pad imuniteta, što su indikatori pretreniranosti. Optimizacijom treninga se
mogu izbeći posledice.

3
 PRETRENIRANOST U SPORTU

2. PREDMET I CILJ

Predmet rada je pretreniranost sportiste,a u okviru te teme tipovi, indikatori nastanka

pretreniranosti.
Cilj rada ogleda u mojoj teznji da definišem i predstavim pretreniranost kod sportista, kao i da
naznačim jasne smernice za prevenciju i oporavak. U svakom slučaju, pokušala sam iz nekoliko
aspekata da sagledam ovu temu.

4
 PRETRENIRANOST U SPORTU

3. METODE RADA

Rad je pisan primenom opisno-deskriptivne metode, korišćenjem literature domaćih i stranih

autora, odnosno baziran na teorijskoj analizi dosadašnjih saznanja iz ove oblasti.

5
 PRETRENIRANOST U SPORTU

4. PRETRENIRANOST U SPORTU

Definisanjem pretreniranosti kao pogoršanja performansa sportiste, čiji je uzrok neadekvatna

doziranost treninga ili stil zivota sportiste koji ugrožava i zdravstveno stanje, klasifikovanjem
tipova i pokazatelja pretrereniranosti možemo približe objasniti uzroke i simptome.

Slika 1. Tipovi pretreniranosti (Stone i saradnici 1991).

4.1 TIPOVI PRETRENIRANOSTI

Prema prirodi nastanka, pretreniranost može nastupiti usled monotonog trenažnog programa, koji
označava nekreativnost kompoziciji treninga, odnosno, jednoličnost, negativno utiču na radnu
sposobnost i postignuće sportiste. Drugi tip se odnosi na prouzrokovanje sindroma pretreniranosti
prekomernim opterećenjem, odnosno, stvarajući disbalans između opterećenja i oporavka
sportiste. U okviru ovog tipa postoji podela zasnovana prvenstveno na simptomatologiji: akutna i
hronična pretreniranost. Dok je akutna pretreniranost kratkotrajan pad radnih sposobnosti i
uspešnosti sportiste (fiziološki i psihološki simptomi pretreniranosti), hronična pretreniranost je
6
 PRETRENIRANOST U SPORTU

dugotrajan pad sposobnosti, praćen izraženim fiziološkim i psihološkim simptomima

pretreniranosti. Takođe, akutna pretreniranost se razlikuje od akutnog umora izazvanog jednim ili
više treninga u jednom trenažnom danu. Hronična pretreniranost se ispoljava u dva oblika:
parasimpatička i simpatička pretreniranost. Odlike simpatičke pretreniranosti su pojačana
aktivnost simpatikusa u mirovanju i uzrok je najčešće rano podizanje intenziteta. Parasimpatičku
pretreniranost karakteriše ispoljavanje pojačanog dejstva parasimpatikusa u mirovanju, a uzrok je
posledica povećanog obima treninga na submakimalnom i maksimalnom intenzitetu, odnosno,
nedovoljan oporavak sportiste između treninga.

4.2 ZNACI PRETRENIRANOSTI

Pokazatelji pretreniranosti su klasifikovani prema uticaju na anatomsko-funkcionalne sposobnosti

i sportsku formu u 6 kategorija:
1. Takmičarski pokazatelji
 Smanjena radna sposobnost,
 Pad takmičarskih rezultata,
 Gubitak snage,
 Gubitak koordinacije,
 Smanjena efikasnost i amplituda pokreta,
 Smanjena sposobnost ispravljanja grešaka,
 Česte greške u tehničko-taktičkim zadacima,
 Spor oporavak.
2. Fiziološki pokazatelji
 Gubitak telesne mase,
 Gubitak lipida,
 Promjene krvnog pritiska,
 Povećanje frekvencije disanja,
 Povećanje dobijanja kiseonika kod submaksimalnih opterećenja,
 Povišen bazalni metabolizam,
 Nesanica,
 Hronični zamor,
 Glavobolja,
 Gubitak apetita,
 Anoreksija i bulimija,
 Amenorea kod žena,
 Gastrointestinalni problem.

7
 PRETRENIRANOST U SPORTU

3. Anatomski pokazatelji
 Bolovi u leđima
 Bolovi u mišićima i tetivama
 Napetost i česte upale mišića, tendinitisi
 Stres frakture
 Patelofermoralna bol
4. Imunološki pokazatelji
 Povećan broj eozinofila
 Bakterijske infekcije
 Povećan broj prehlada i alergija
 Sporo zarastanje manjih povreda
 Otešenost limfnih žlezda
 Jednodnevne prehlade
 Smanjen broj leukocita
5. Biohemijski pokazatelji
 Disfunkcija hipotalamusa,
 Smanjena tolerancija na glukozu,
 Smanjena koncentracija glikogena,
 Smanjena koncentracija minerala u kostima,
 Smanjena koncentracija Hgb, smanjena koncentracija Fe u serumu,
 Gubitak minerala (Zn, Co, Al, Mn, Se, Cu…)
 Povećana koncentracija uree,
 Povišeni nivo kortizola,
 Nizak nivo slobodnog testosterone,
 Smanjen omer slobodnog testosterona i kortizola,
 Smanjeni nivo glutamina,
 Smanjena koncentracija aminokiselina,
 Povišen nivo slobodnog triptofana
 negativan azotni bilans
 jetrini enzimi: AST, ALT. GGT, CK, LDH, takođe dobri indikatori, odstupanje u
vrednostima.
6. Psihološki pokazatelji
 Depresija,
 Apatija,

8
 PRETRENIRANOST U SPORTU

 Visok subjektivan osećaj umora,

 Emocionalna nestabilnost,
 Promena u ponašanju,
 Gubitak volje za treningom i takmičenjem,
 Strah od takmičenja,
 Smanjeno samopouzdanje,
 Smanjena sposobnost obrade informacija,
 Smanjena koncentracija za rad i trening.
Kao pokazatelj pretreniranosti kod žena se može javiti ženska sportska trijada koju odlikuju
poremećaj ishrane,dismenoreja, prerana osteoporoza kao faktori trijasa simptoma, a najčešće se
ispoljava u estetskim sportovima i sportovima izdržljivosti (gimnastika, ples, plivanje, trčanje,
itd.). Učestalost ženske sportske trijade kod žena sportista je od 3,4 do 66%.
Pored pretreniranosti čiji je uzročnik neadekvatn trening, i nedovoljan san i deficitaran unos makro
i mikro nutritijena u ishrani mogu izazvati pretreniranost.

4.3 PREVENCIJA I REHABILITACIJA

Greške nastale u kreiranju trenažnog programa, kontroli treninga, kao i u sprođenju treninga koje
dovode do pretreniranosti su:
 Neadekvatne metode treninga
 Monotonija
 Nedostatak komunikacije i saradnje između trenera i sportiste
 Nerealni ciljevi treninga
 Povećanje volumena i intenziteta treninga
 Treniranje visokim intenzitetom duži period
 Disbalans superkompenzacije

9
 PRETRENIRANOST U SPORTU

Preventiva uzroka pretreniranosti koji su navedeni usmerena je na poznavanje teorije,

metodologije i organizacije treninga.

Životni stil sportiste takođe može da izazove pretreniranost:

 Neadekvatna ishrana,
 Nedovoljna količina sna,
 Neorganizovano slobodno vreme,
 Konzumiranje droga, alkohola, cigareta,
 Socijalni i emocionalni problemi sportiste.

Prevencija obuhvata sledeće korake:

 Prilagođavanje plana i programa treninga,
 Redovna kontrola zdravstvenog stanja sportiste i biohemijske testove,
 Permanentnu saradnju stručnog tima (nutricionista, psiholog,fizioterapeut…),
 Introspekcija sportiste (samokontrola sportiste),
 Primjene mera oporavka.

Rehabilitacioni program se bazira na dijagnostici, a zatim i otklanjanju samog uzroka

(Bompa,1999., Harre, 1982., Israel, 1976). Ukoliko se pojave simptomi, potrebno je sportistu
isključiti iz trenažnog procesa ili bar smanjiti obim i intenzitet treninga, sve dok se sportista ne
oporavi.
Preporuke za tretman su sledeće:
 Simpatička pretreniranost:
 Smanjiti unos proteina, povećati unos vitamina A, C, D i B – kompleksa.
 Posebna sportska ishrana (mleko, sveže voće i povrće)
 Izbegavanje stimulacionih sredstava (energetski napici, alkohol, kafa, čaj)
 Masaža
 Plivanje
 Kupanje, a ne sauna
 Jutarnje tuširanje hladnom vodom
 Izvođenje laganih ritmičkih vežbi
 Klimatska terapija
 Korištenje sedativa uz medicinsku kontrolu
 Parasimpatička pretreniranost:
 Posebna prehrana (sir, meso i jaja)
 Povećan unos vitamina C i B kompleksa
 Naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom
 Sauna u kombinaciji sa hladnim tuširanjem
10
 PRETRENIRANOST U SPORTU

 Klimatska terapija (more)

 Intenzivna masaža
 Vežbe snage umerenog intenziteta
 Sportske igre umerenog intenziteta
 Izbegavanje monotonih aktivnosti.

5. ZAKLJUČAK

Ambicije sportiste i trenera koje vode iscrpljivanju organizma preko granica, rezultiraju
pretreniranošću,odnosno, narušavanju zdravstvenog stanja, zasigurno nisu najbolji pristup radu.
Za nastanak pretreniranosti, većim delom je odgovoran trener, jer je trening bitan faktor doprinosa
izazivanju pretreniranosti. Saradnja trenera i sportiste, kao i ostalih ćlanova stučnog tima su ključni
da se ostvare vrhunski rezultati, bilo uticajem na prevenciju ili tretmanom oporavka sportiste.

11
 PRETRENIRANOST U SPORTU

6. LITERATURA

1. Jakonić, D.(2003). Osnove sportske medicine, Novi Sad: Fakultet fizičke kulture
2. Richard Higgins, Peter Brukner, Bryan English,(2009) Osnove sportske medicine, Beograd
3. Ugarković(2001). Osnove sportske medicine, Beograd: Viša košarkaška škola
4. Tomislav Gašić, Saša Bubanj, Slaviša Lazuta(2011). Sports Science and Health, Banja Luka

5. Fry, R. W., A. R. Morton. D. Keast (1991). Overtraining in athlets: an update. Sports Med. 12
(1): 32-65.
6. Bompa, T. (1999). Periodisatin: Theory and methodology of training. Human Kinetics,
Champaign. IL.
7. Harre, D. (1982). Principlesof sports training. Sportverlag, Berlin

12