Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Faktori fizičke forme vrhunskih rvača

-Seminarski rad-

Mentor: prof dr Patrik Drid Autor: Jagoda Zečević

Novi Sad, 2018

Sadržaj

Sadržaj............................................................................................................................................. 2
Uvod................................................................................................................................................ 3
Predmet i cilj rada ........................................................................................................................... 4
Karakteristike elitnih u odnosu na rvače nižeg ranga ..................................................................... 5
Litertatura ........................................................................................................................................ 7

2
Uvod

Kao važan deo antičkih Olimpijskih igara, rvanje je i dalje jedan od popularnijih događaja na
modernim Olimpijskim igrama. Trenutno, rvačke olimpijske discipline obuhvataju dva stila
rvanja: grčko-rimski(pravila dozvoljavaju samo zahvate iznad pojasa protivnika) i slobodan stil
(dozvoljeni zahvati i u regiji donjeg dela tela). Rvanje je borilački sport baziran na kategorizaciji
prema teleskoj težini sportista, čija je težnja stvaranja balansa među rvačima i veći procenat
uticaja tehničkih i psiholoških sposobnosti na postignuće sportista. Promenama pravila
poslednjih nekoliko decenija dovele su do toga da pobednika u rvanju odlučuje ,,tuš“ ili
superiornost u rundama ostvarenu bodovenjem tokom meča (Yoon 2002). Postiglo se izvođenje
manje pasivnih mečeva, prioritetno usmerenih na strategije osvajanja bodova, kao sredstva do
pobede (Horswill 1992; Horswill et al. 1992; Hu¨bner- Woz´niak et al. 2004). Posledično su ove
promene podtakle modifikovanje zahteva fizičke forme uspešnih rvača, rezultirajući evoluciju
metoda treninga (Horswill 1992; Sharratt et al. 1986; Yoon 2002). Tako je zahtevnost rvanja
opisana kao isprekidano ispoljavanje velike količine snage i sile i gornjeg i donjeg dela tela,
aktivirajući tako u velikoj meri anaerobni metabolizam (Horswill 1992; Horswill et al. 1989,
1992; Hu¨bner-Woz´niak et al. 2004; Kraemer et al. 2001; Sharratt et al. 1986). Ispitivanjem
fitness profila u rvanju za muškarce, može se pomoći programiranju treninga snage, brzine i
izdržljivosti i tako unaprediti performans sportista.

3
Predmet i cilj rada

Predmet rada su antropometrijske, fiziološke i neuromišićne karakteristike elitnih rvača, a cilj

rada upoređivanje elitnih i rvača amaterskog nivoa takmičenja.

4
Karakteristike elitnih u odnosu na rvače nižeg ranga

García-Pallarés, López-Gullón, Muriel, X., Díaz, A., Izquierdo, M.(2011) su svojim istraživanjem
uočili da rvači elitnog nivoa imaju više trenažnog iskustva(25-37%), veći procenat bezmasne
telesne mase (3-5%), 1 RM (12-26%), maksimalna mišićna sila (14-30%), Wingate test na ručnom
ergometru (12-22%), visina skoka (8-17%), test stiska šake(6-19%), čučanj(7-20%) u poređenju
sa grupom sportista amaterskog ranga. Veće vrednosti apsolutne i relativne snage, mišićne sile,
anaerobnog kapaciteta, delom objašnjavaju razlike u bezmasnoj masti i obrascu nervne aktivacije,
omogućavaju elitnim rvačima jasnu prednost tokom izvođenja najčešće korišćenih rvačkih
tehnika.
Fiziološke varijable imaju uticaja na sportsko postignuće i do 45% (Nagle, Morgan, Hellickson,
Serfass & Alexander,1975).Tako, aerobni zahtevi potrošnje energije tokom meča iznose od 10
do 25 % doprinosa održavanju intenziteta (Kell, 1997; Marić, Baić & Aračić 2003). Veći aerobni
kapacitet pomaže sportisti da odži visok intenzitet tokom meča, da odloži umor kao posledica
nakupljanja metabolita, kao i da potpomogne brži oporavak između mečeva (Yoon 2002). Kod
utreniranih sportista se pokazalo da je anaerobni prag (AnT) bolji pokazatelj aerobne radne
sposobnosti u odnosu na VO2max (Antonutto & Pampero, 1995; Faude, Kindermann & Meyer,
2009). Relativna potrošnja kiseonika na anaerobnom pragu (VO2AnT) može biti faktor koji
odvaja uspešne od manje uspešnih rvača (Nikooie, Cheraghi & Mohamadiopur, 2015). Pošto je
rvanje kontaktan sport, nije lako proceniti interakciju imeđu sportista pa je teško kontrolisati
intenzitet tokom treninga. Praćenje srčane frekvence je jedan od načina za opservaciju
opterećenja i stepena zamora sportiste (Kramer, Fry, Rubin, Triplett-Mcbrige, Gordon, Koziris,
Lynch, Bolek, Meuffels, Newton & Fleck, 2001; Jovančević, Tripunović, Štajer, Vujkov, Trivić
& Drid, 2012; Barbas, Fatouros, Douroudos, Chatzinikolaou, Michailidis, Draganidis, Jamurtas,
Nikolaidis, Parotsidis, Theodorou, Katravasas, Margonis, Papassotiriou & Taxildaris, 2011;
Theophilos, Ioannis,Nikolaos, Athanasios,Konstantionos & Bahman, 2011). Specifičnim
testovima za rvače , vrednosti srčane frekvence se koriste za merenje indeksa specifične
pripremljenosti (Marinković, Štajer, Jezdimirović, Bjelan & Obadov, 2012; Štajer, Marinković,
Radanović, Dokmanac, 2013).

5
Zaključak

Do sada navedenim možemo zaključiti važnost dijagnostike treniranosti sportista, kao

smernice za dalje planiranje i programiranje treninga. Iako su anaerobne sposobnosti od ključne
važnosti za postignuće vrhunskih rvača, aerobni kapacitet je jedan od faktora koji izdvaja
vrhunske rvače međusobno doprinosom bržem oporavku i odžavanju intenziteta u toku meča i u
okviru turnira.

6
Litertatura

1. Yoon, J. (2002). Physiological profiles of elite senior wrestlers. Sports Medicine, 32(4),
225-233.
2. García-Pallarés, J., López-Gullón, J. M., Muriel, X., Díaz, A., & Izquierdo, M. (2011).
Physical fitness factors to predict male Olympic wrestling performance. European
journal of applied physiology, 111(8), 1747-1758.
3. Stajer, V., Trivic, T.,Roklicer, R., Madić, D.,(2017) Physical condition profile of
Serbian Greco-Roman style wrestlers. Conference: International Scientific and
Professional Conference on Wrestling “Applicable Research in Wrestling”, At Novi Sad
4. Štajer, V., Marinković, D., Radanović, D., Dokmanac, M. (2013). Korelacija
funkcionalnih sposobnosti i specifičnog hrvačkog testa kod mladih hrvača, U: I. Jukić
(ur.), Kondiciska priprema sportaša, Zbornik radova međunarodno-stručnog skupa,
Zagreb, 22 i 23. veljače 2013., str. 213-216 Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilište u
Zagrebu; Zagrebački sportski savez.
5. Kell, R. (1997). The use of interval training to condition for wrestling. The Journal of
Strength and Conditioning/ National Strength and Conditioning Association, 19, 62-64
6. Kraemer, J. W., Fry, C. A., Rubin, R. M., Triplett-Mcbride, T., Gordon, E. S., Koziris, L.
P., Lynch, M. J., Volek, S. J., Meuffels,E. D., Newton, U. R., and Fleck, J. S. (2001).
Physiological and performance responses to tournament wrestling. Medicine and Science
in Sports and Exercise, 33(8), 1367–78.