ATMOSFERSKA DISPERZIJA ZAGAĐUJUĆIH

KOMPONENATA

Dušan Todorović, dipl. maš. Inž.

 Najveće nesreće izazvane zagađenem vazduha
– Meuse valley,
Belgium, 35 mrtvih
– London smog, 4000
mrtvih, 8000 tokom
3 meseca; isti
događaj se odigrao i
1956. godine.
– Donora, PA 1948, 20
mrtvih, još 50 tokom
iste sedmice
– Smog=smoke+fog
London smog 5-9 Dec.1952
London smog 5-9 Dec.1952
 Uticaj zagađenja vazduha
• Lokalni: ~5 km
• Urbani ~50 km
• Regionalni ~ 50-500 km
• Kontinentalni 500-1000 km – preko granični
• Globalni – inter-kontinentalni transport
Faktori koji utiči na disperziju zagađujudih
komponenata su:

• karakteristike izvora zagađujudih komponenata

• vrsta zagađujudih komponenata
• meteorološki uslovi
• geografske i geofizičke karakteristike terena
Karakteristike izvora zagađujudih supstanci

• Emisione vrednosti
• Visina dimnjaka
• Prečnik dimnjaka
• Temperatura gasova u dimnjaku
• Brzina gasova u dimnjaku
Meteorološki uslovi

- Brzina i pravac vetra

- Zone visokog i niskog vazdušnog pritiska
- Turbulencije u atmosferi
• mehaničke
• termalne
- Stabilnost atmosfere
- Ambijentalna temperatura vazduha
Geografske i geofizičke karakteristike terena

- Ravničarski ili planinski teren

- Urbana ili ruralna sredina

 Pasquill-ove klase stabilnosti
atmosfere
Promena temperature u prizemnim slojevima atmosfere izražena u C /100m
naziva se vertikalni temperaturski gradijent ( G), čija vrednost iznosi približno
1 C /100m .
U odnosu na vrednost promene temperature sa visinom, poređenim sa G,
oređuju se kategorije stabilnosti atmosfere. U zavisnosti od kategorije
vrednosti iznose :

• 1 C /100m za neutralnu stabilnost atmosfere

• dT  1C /100m za nestabilnu atmosferu
dz
(superadijabatski vertikalni temperaturski gradijent)
dT
•  1C  / 100m za stabilnu atmmosferu
dz
(subadijabatski vertikalni temperaturski gradijent)
Pasquill-Turner-ova podela na klase stabilnosti
Zašto su ove dimne perjanice različite?
Tipovi dimnih perjanica
Matematički modeli disperzije
zagađujudih komponenata
Matematički model disperzije zagađujućih komponenata je u stvari
numerička procedura koja služi proceni imisionih vrednosti, zasnovana na
poznavanju emisionih karakteristika, terena i uslovima u atmosferi.

Istorijat

-’20.-tih godina prošlog veka prva istraživanja

-1953. godine prvu knjigu izdaje Sutton

Vrste modela:
• Gaus
• Ojler
• Lagranž
 Gausov model
- Koristi se od 1936. godine

- Prilično impirijski pristup

- Karakteriše ga jednostavnost i veoma visok procenat

podudaranja dobijenih rezultata i eksperimentalnih rezultata

- Unosi niz pretpostavki

- nema promene u stabilnosti atmosfere u delu kuda se krede dimna perjanica

- turbulentna difuzija stohastička aktivnost pa da se prema tome rasprostiranje
gasne perjanice u horizontalnom i vertikalnom pravcu može opisati Gausovom
raspodelom
- stepen razbalaživanja gasne perjanice obrnuto proporcionalan brzini vetra.
 Gausova jednačina se najčešde srede u obliku koji je dao Bruce
Turner. Turner-ova jednačina glasi:

Q  y2     zr  H e  2    zr  H e  2  
C  x, y , z   exp   2  exp     exp   
 U y z      
 2 y   2 z 2 z
2 2
   

C x, y, z  - imisiona vrednost u tački (x,y,z)  kg3 

m 
 kg 
Q - maseni protok gasa  
 s 

U - brzina vetra m

 s 

 y , z - s- faktori(devijacije perjanice) m

H - efektivna visina dimnjaka m

s- faktori (devijacije perjanice)
Određivanje s- faktora pomoću jednačina

- McMullen-ova jedančina za ruralnu sredinu

  exp  I  J  ln x   K  ln x  
2
 

- Gifford-ova jedančina za urbanu sredinu

   Lx 1  Mx 
N
F – Potisni fluks
 m4 
F  gvs r Ts  Ta  / Ts
2
 s2 
 

g- ubrzanje Zemljine teže, m/s2

vs-brzina gasova na izlazu iz dimnjaka, m/s
r- poluprečnik dimnjaka, m
Ts- temperatura gasova u dimnjaku
Ta- temperatura ambijentalnog vazduha

s - parametar stabilnosti

 g  d
s   s 2 
 Ta  dz
d dT
   - potencijalni temperaturski gradijent, K/m
dz dz
 Određivanje dobitne visine perjanice (Dh) pomodu
Briggs-ovih jednačina
Za klase stabilnosti A,B,C,D (nestabilni i neutralni atmosferski uslovi)
m4
Kada je F  55 3 :
s
h  1,6F 1/3 x2/3u 1 za x < xf

hmax  1,6F 1/3 x f 2/3u 1  38,7 F 0,6u 1 za x ≥ xf

m4
Kada je F  55 3 :
s
h  1,6F 1/3 x2/3u 1 za x < xf

hmax  1,6F 1/3 x f 2/3u 1  21, 4F 0,75u 1 za x≥xf

Za klase stabilnosti E,F (stabilni atmosferski uslovi)

Kada je 1,84us 1/2  x f

h  1,6F 1/3 x2/3u 1 za x < xf

hmax  1,6F x f u  38,7 F u

1/3 2/3 1 0,6 1 m4
za x ≥ x f i F  55 3
s
4
hmax  1,6F 1/3 x f 2/3u 1  21, 4F 0,75u 1 za x ≥ xf i F  55 m
s3
Kada je 1,84us 1/2  x f

h  1,6F 1/3 x2/3u 1 za x  1,84us 1/2

h  2, 4  F / us 
1/3 za x  1,84us 1/2

Gde je xf- rastojanje do tačke na kojoj perjanica dostiže najvedu visinu

m4
x f  119 F 0,4
za F  55 3
s
m4
x f  49 F 0,625 za F  55 3
s
 Korigovanje brzine vetra
n
 h 
u  u10  
 10 
H

Za ruralne sredine Za urbane sredine

Klasa Klasa
stabilnosti n stabilnosti n
atmosfere atmosfere
A 0,1 A 0,15
B 0,15 B 0,15
C 0,20 C 0,20
D 0,25 D 0,25
E 0,25 E 0,4
F 0,3 F 0,6
Određivanje visine dimnjaka pomodu nomograma

Za preko 5% izgrađene okoline (ili gusta vegetacija)

H=H’+J
J’- srednja visina objekata ili vegetacije

Visina ne bi trebala da pređe 250m.

 Savremeni softveri za modeliranje atmosferske disperzije
zagađujudih komponenti

• AERMOD
• CALPUFF
• ISC3
• SCREEN3
• AUSTAL
VIEW SCREEN3
AERMOD
AERMOD
PITANJA ???