Professional Documents
Culture Documents
org/sr/Дрога
Дрога
Дрога је природна или синтетичка хемијска супстанца која утиче
на промене у физиолошким и психичким (интелектуалним,
емоционалним и мотивационим) функцијама, битно мења
понашање. Вишекратна употреба доводи до навикавања или
стварања (психичке и/или физичке) зависности. Узимање неких
дрога (хероин, крек, кокаин) доводи брзо до стварања зависности, а
када се нагло престане с њиховим узимањем долази до
апстиненцијалног синдрома.
Садржај
Подела дрога
Светска здравствена организација
Легалност
По дејству
По зависности
1 од 4 31.7.2018 18:52
Дрога — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr/Дрога
Подела дрога
Конопља је често коришћена
рекреативна дрога[3].
Светска здравствена организација
СЗО је дала следећу поделу психоактивних дрога:
Легалност
Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их поделити на легалне и
илегалне. У легалне дроге спадају алкохол и никотин, као и многи лекови (попут лекова за смирење,
против бола, за спавање).
По дејству
Према психоактивним учинцима, дроге се могу поделити на:
опијате који укључују опијумове деривате као што су хероин, морфијум и кодеин као и синтетички
производи слични морфијуму, попут метадона; мале дозе изазивају ефекте сличне депресантима, али
са мањим утицајем на моторику и интелектуални процес;
депресанте - седативе али овде такође спадају и барбитурати и канабис; мале дозе доводе до
осећања опуштености и удружене су са слабљењем интелектуалне функције и концентрације;
стимуланте као што су амфетамин, кокаин, кофеин и сличне; мале дозе изазивају осећај живахности и
енергије, 'подижу' расположење и смањују апетит;
халуциногене дроге као ЛСД и мескалин које изазивају халуцинације или илузије које су повезане с
променом расположења или мисли па тако сигурно изазивају промене у опажању, мислима и
осећањима.
По зависности
Према зависности коју изазивају, дроге такође делимо на "тешке" (опијум, морфијум, кодеин, хероин,
кокаин, амфетамин...) и "лаке" (марихуана, хашиш, псилоцибин, мескалин, ЛСД...).
2 од 4 31.7.2018 18:52
Дрога — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr/Дрога
1. Јатрогени пацијент - који је на преко рецепта добио лек од лекара, у циљу ублаживања психичких и
телесних тегоба, па је тако временом, невољно постао завистан од њега.
Према врсти психоактивне супстанце, постоје зависници од: депресора централног нервног система -
опијума и његових деривата, седатива (хипнотика, анксиолитика), неуростимуланса, халуциногена,
канабиса и његових деривата, кокаина, дувана, алкохола и синтетичких дрога.[4]
Особа узима веће количине психоактивне супстанце од планираних, или их у дужем временском
периоду.
Посојање снажне жеље за конзумирањем супстанце, уз један или више неуспешних покушаја да се иста
остави и престане с конзумацијом.
Особа у великој мери улаже себе, своју психичку енергију, материјална средстваи сл., уз велики
утрошак времена на набављање и конзумацију дроге. Уз потребан дужи временски период
"нормализације" личности после конзумације.
Коришћење психоактивне супстанце има јак утицај на социјални живот и основне обавезе индивидуе.
Тако особа почиње да конзумира супстанцу у школи, на послу, код куће и сл., а њена употреба се
одражава смањеним капацитетом за рад, смањењем општег степена функционалности и
продуктивности индивидуе. Почињу да се јављају знаци апстиненцијалне кризе.
Претходно стање се погоршава, тако да долази до напуштања веома важних активности и обавеза
услед жеље за конзумацијом супстанце.
Особа услед сазнања и свесности о штетним последицама супстанце коју користи и њеног утицаја на
целокупни живот индивидуе, и даље наставља да је користи.
Постоји повећана толеранција на дату супстанцу. Сада је особи, да би достигла исти степен
интоксикације и субјективног осећаја који прижељкује, потребно и до 50% више, односно веће количине
супстанце, него када је кренула са конзумацијом.
Види још
Лаке и тешке дроге
Пијанство
3 од 4 31.7.2018 18:52
Дрога — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr/Дрога
Јатрогена болест
Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
Референце
1. Deutscher Kaffeeverband (4. 5. 2001). „Kaffee-Text 1/99” (http://www.kaffeeverband.de/pdf/kt1-99.pdf) (PDF)
(на језику: German). Приступљено 14. 12. 2007.
2. Према статистикама (http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567) "Food and Agriculture
Organization", производња кафе у 2006. години је била 7,8 милиона тона, а дувана 6,7 милиона тона.
3. Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin ISBN 0-7139-0136-5
4. Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008
Литература
Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008;
Спољашње везе
Дрога за силовање (http://www.scribd.com/doc/26138418/Valentina-%C5%A0ekari%C4%87-Droga-za-
silovanje)
Никад хероин (http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=69&Itemid=95)
Албанско село производи 900 тона дроге („Вечерње новости“, 11. август 2013) (http://www.novosti.rs/vesti
/planeta.299.html:448482-Albansko-selo-proizvodi-900-tona-droge)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрога&oldid=15676197“
Ова страница је последњи пут уређена на датум 12. децембар 2017. у 00:13 ч.
Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за више информација.
4 од 4 31.7.2018 18:52