Слободан Јовановић

(1869-1958)
● Рођен је у Новом Саду, Аусттроугарској 21.Новембра/3.Децембар 1869
● Преминуо је у Лондону, УК 12.Децембар 1958
● Српски политичар, правник, књижевник и историчар
● Био је Потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије
● Затим је постао председник Министарског савета Југославије, Српске
краљебске академије, ректор Београдског универзитета и декан
Правног факултета у Београду
● Завршио је Прву мушку гимназију
● Студирао је права у Женеви, Швајцарска затим у Слободној школи
политичких наука у Паризу, Француска
● Након студија добија прву државну службу, затим у Министарству
иностраних дела у Београду
● Бива упућен за аташеа у Цариграду, Османском Царству, где се бави
побољшањем Срба у Турској
Женева, Швајцарска 1890.

Слободан Јовановић током студија

● 1895. год. Слободан Јовановић објављује студију “О друштвеном
уговору” (критику Русоове теорије друштвеног уговора)
● 1897. год. објављује своје присутно предавање “О суверености”
● 1899. год. објављује дело “О дводомном систему” ( у овом делу за
главни пример узима Енглеску, као земљу у којој је настао савремени
парламентаризам)
● 1899. год. такође објављује “Јован Хаџић српски законописац” (у
издању Матице српске)
● Године 1900. изабран је за редовног професора Правног Факултета у
Београду пуне 43 год.
● Професор Јанковић је био један од оснивача “Српског књижевног
гласника” 1901. год.
● 1902. год. објавио је истраживачки рад под називом “Енглески
парламентаризам”
● 1936. год. објављује књигу “Поратна држава” у којој објашњава разлике
између друштвеног уређења у Немачкој и Русији, односно разлике
између комунизма и фашизма.
● 1938. год. монографију “ О Гледстону” у којој описује реорму енглеског
политичког система.
● 1940. објвљује дело “примери из политичке социологије” и студију “О
америчком федерализму”, након чега се повлачи са места редовног
професора.
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
● После војног пуча 27. марта 1941. год. прихватио је место
потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића.
● До Симовићеве смене дошло је 1942. год. када су сви учесници
Симовићеве владе поднели оставке изјављујући да Симовић није
способан за руковођење, након тога је Јовановић од стране краља
Петра другог, проглашен за председника владе
● После Другог светског рата Слободан Јовановић је остао да живи у
Лондону, живео је тамо од 1945.-1958.
● 1946. год. у Београду Слоодан Јовановић је осуђен од стране војног
већа „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од
двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у
трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак
држављанства“
● Слободан Јовановић је био иницијатор оснивања 1951. године
Удружења српских писаца у изгнанству
● У том удружењу Јовановић је говорио из области српске историје и
књижевности
● После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела,
због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком
подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна
задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана
Јовановића
Међу значајнија његова дела спадају:
● О суверености,
● Основи правне теорије о држави,
● Српско-бугарски рат (1901),
● Енглески парламентаризам (1902),
● Светозар Марковић (1903),
● Макијавели,
● Вођи француске револуције,
● Политичке и правне расправе,
● Уставно право Краљевине Србије,
● Уставобранитељи.
● Уставно право Краљевине СХС
● Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада
(1838-1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и
доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго,
испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго,
испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго,
испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1
(друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2
(друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Jовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3
(друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
● Jовановић, Слободан (1938). Дипломатска историја Нове Европе
1918-1938. Књ. 1. Београд: Планета.
Владимир Јовановић (1833-1922), апостол либерализма, боравећи у Новом
Саду као политички изгнаник из Србије, дао је име свом сину првенцу
Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу
Србима носио ово име.