Ako neko nije uspeo pročitati novine, neki su komentarisali da se ne vidi druga strana, evo orginal

intervjua: VLADO ROKSANDIĆ – PITANJA ZA INTERVJU, „HRANA KAO LEK“

• Kada vam je dijagnostikovan tumor prostate i koje su bile prognoze lekara i preporučena terapija?

Posle sportskih aktivnosti i napora jedno popodne, posle ručka, sam prilegao i gledao TV. U jednom
momentu me uhvatio grč u butnom mišiću, toliko snažno da sam naglo ustao, pri čemu sam osetio
„mrak pred očima“ i blago gubljenje svesti, srušio sam se na pod obliven hladnim grašcima znoja.
Supruga i ćerka su mi pomagale da se podignem, osvežim. Ćerka je pozvala lekara iz komšiluka koji mi je
izmerio pritisak i zaključio da ne vidi nekih većih problema. Kako je ćerka istovremeno zvala i hitnu
pomoć i oni su vrlo brzo stigli, pogledala me iskusna lekarka i konstatovala isto kao i što je rekao
prethodno mladi kolega i savetovala da se ipak malo bolje pregledam u svome interesu. Kako sam radio
u bolnici, vrlo brzo sam odrađivao preglede i usput konstatovao da nigde nema nekih odstupanja ili su
zanemariva. Odneo sam sve to internisti koji me je uputio, pogledao je sve i zapazio da nedostaje
pregled urologa. Uputio me k njemu. Urologu je na rutinskom pregledu već nešto bilo sumnjivo pa mi je
dao uput za ultrazvuk i laboratoriju. Nakon tih pregleda konstatovano je da mi je hormon PSA malo više
od dvostruko povišen od granice a na ultrazvuku je konstatovan adenom. Tu je krenulo, daljnji pregledi,
traženje preporuka za najbolje. Došao sam kod preporučenog, uradio mi je biopsiju (zbog čega ću žaliti
dok sam živ-povređeni su neki nervi, pa sam počeo osećati simptome koje do tada nisam imao), poslao
je nalaz patologu koji je konstatovao za sve uzorke da su maligni. Posle tog saznanja, bolje da ne pišem
kako sam se osećao, još jednom sam u autu na parkingu pročitao isto, tada više nisam imao snage da
sakrijem slabost. Pustio sam suzu i na trenutak sam zavideo svima zdravima pogotovu onima koji su, po
mojim „merilima“izgledali bolesno a sada sam ja bio ugroženiji od njih. Ceo život sam se rekreativno
bavio sportom. U kući je vrednovana hrana sa „kašikom“, vodilo se računa o domaćoj hrani i posebno
izbegavala najlošija hrana u vidu pakovanih prerađevina. Srećom, to me je kratko držalo, vratio sam se u
realnost, podvukao crtu ispod životnih dostignuća, sagledao porodičnu situaciju i zaključio da oni nisu
ugroženi i da će se već snaći bez mene.

Lekari su predlagali hitnu operaciju, pa su mi dali mnoge upute za preglede koje je prethodno nužno
uraditi. Sa pregledima je išlo teško, svuda se podugo čeka ili treba skupo platiti kod privatnika. Ćerka se
sa tim borila, zakazivala, pratila šta sam uradio a ja sav slomljen nisam imao niti snage niti volje da to
radim. Uradio sam ponešto, više nisam, ćerki je bilo žao, tražila je način da mi kaže, opomene kako
gubim vreme. Postalo mi je sve besmisleno.

• U kom momentu ste odlučili da odustanete od tradicionalne medicine i odlučili da pređete na

alternativne metode?

Nije alternativno ono što je postojalo od postanka, oduvek a za tradicionalno bi trebalo da proteče duže
vremena i više uspeha. U životu ništa nije slučajno, mi to samo često kažemo da je tako. Jedno
predvečerje, bila je subota, nazvao me je telefonom jedan poznanik, sa kojim me je pre nekih pola
godine upoznao jedan zajednički prijatelj. Rekao mi je da je od tog istog prijatelja saznao za moj
problem. Reč je o dr Bori Vujasinu. Pitao me je šta nameravam, našta sam mu odgovorio neodređeno jer
ni sam nisam znao šta u tom trenutku želim. Rekao mi je da za mene ima rešenje. Nije me to posebno
obradovalo, slušao sam o mnogim prodajama „magle“, pa sam pomislio evo još jedne takve opcije. Više
iz pristojnosti nego nade ugovorili smo sastanak već sutradan. Na miru, u četiri oko, razgovarali smo oko
2,5 h, bolje reći da sam toliko slušao dr Boru. Retko da sam šta pitao, samo sam slušao, upijao,
kombinovao. Pričao mi je o sirovoj biljnoj ishrani o primeni prirodnih načela života i potrebi za
odbacivanje starih navika u ishrani, ponašanju. Učinilo mi se to kao šansa, kao realna mogućnost i
poslednja nada. Probudio mi se optimizam, u meni je proradio „vulkan“, konačno sam u nešto
poverovao, prepoznao „slamku“ za koju mogu da se uhvatim. I dalje sam bio gvozdeno hladan a u meni
je gorelo, sada sam očekivao dr Borino pitanje o mojim namerama. On, kao da je to osetio, shvatio je da
sam uzbuđen i da mi mora postaviti direktno pitanje i pitao je: Kada krećeš? Pogledao sam ga sa
zahvalnošću i odlučno odgovorio: Ovoga časa sam krenuo. Ustao je, prišao mi i iskreno prijateljski
zagrlio, samo je rekao, čestitam. Ponudio mi je pomoć za konsultacije u svako doba dana i noći kada i
ako zatreba. Prepoznao sam to kao iskren i prijateljski čin. U dr Borinim pričama nikad nije bilo
materijalnih interesa, nas je povezalo iskreno prijateljstvo od tada pa zauvek.

• Pročitala sam u vašem tekstu o neophodnosti konzumiranja dovoljne količine žive vode, o potrebi
pravilnog načina disanja i napajanja ćelija kiseonikom. Da li biste mogli malo detaljnije objasniti šta to
znači u praksi?

Život u skladu sa prirodom podrazumeva korišćenje resursa onakvih kakve ih je priroda stvorila. Obzirom
da je tehnološki razvoj na tom planu doneo puno zagađenja i problema koji traju i trajaće, neophodno je
ozbiljnije razmišljati kako uraditi najviše od objektivno mogućeg. Voda nije samo tečnost koja pere, hladi
ona pamti, prenosi informacije, ona je živa, odnosno treba da bude živa, sa njom možemo komunicirati.
Voda i mi, to je jedno gotovo isto, od začeća, nju moramo voleti, ljubiti, zahvaljivati joj. Ona će nositi
informacije kroz naše telo onakve kakve poželimo, ona će nas prati, regulisati telesnu temperaturu, zato
moramo brinuti o njenom kvalitetu. Treba je pravilno odabrati, konzumirati u dovoljnim količinama u
pravo vreme i na ispravan način. Zavisno od naše težine, treba je piti oko 2 l dnevno, najmanje pola sata
pre i najmanje sat vremena posle obroka u malim gutljajima i prijatno mlaku, ne previše daleko od
temperature tela. Voda koju imamo u slavinama je loša, puna je hlora, žive, olava, ... kupovna flaširana
je najčešće još lošija, izvori su mnogi neupotrebljivi. Rekao sam već da treba funkcionisati u okviru
mogućeg, popraviti ono što se može. Vodu treba očistiti. To radim pomoću aparata sa reverznom
(reverzibilnom ili obrnutom) osmozom, korisno je piti destilovanu vodu ali molim bez nepotrebnih
pitanja, šta je sa mineralima. Ima ih u hrani, povrću. Voda se može oživeti sunčanjem, zamrzavanjem pa
odmrzavanjem i to su neke mogućnosti.

Takođe je potrebno ćelije nahraniti kiseonikom, obzirom da radeći lakše fizičke poslove stvorili smo
navike plitkog disanja, to nije dobro i dovoljno. Potrebno je usvojiti i primeniti neku od tenika disanja,
radi se načelno o dubokom disanju iz stomaka. Postoje razne tehnike, sportske, šamanske, jogija, rekao
bi, sve su dobre, vi odredite koja vam je najprikladnija a onda vežbajte to bar dva puta dnevno po 15 –
20 minuta, tako ćete stvarati navike pa će i disanje po inerciji postati bolje, delotvornije

• Kako ste se hranili pre nego što vam je dijagnostikovan rak?

Hranio sam se kao sav (ne) normalan svet. Doduše poželjno je bilo kuvano, da je domaće ali pre svega da
zadovolji ukuse, napuni stomak i zategne kaiš na pantalonama. Bile su tu i pice i pljeskavice i gulaši,
sataraši, pršut, šunka, slaninica, prasetina, jagnjetina (tek sa ražnja), piletina, ćuretina, divljač, to
posebno a onda riba na razne načine, SVE. Rakijica pre, još ako je domaća i pivce posle ručka je bilo
taman da se onako umoran malo prilegne, sat, dva. Slatkiši, moglo je i to i da su slani, žena pravi odlične
kolače. A onda ako nije nešto od navedenog moglo je mleko, mlečni proizvodi, domaći kefir, godinama
sam ga pravio i u njemu uživao. Šta još, ma sve, danas mi je tako neprijatno.

• Kako ste se informisali o lečenju sirovom hranom?

Kako sam već rekao, prva informacija i istina o mogućnostima sirove biljne ishrane je stigla od dr Bore,
dalje sam, što bi rekli, knjige u ruke i uči, čitaj, usvajaj svakodnevno bez prestanka. Usput sam naučio da
„pomirim“ kontradiktornosti kod mnogih autora knjiga. Pisali su svašta, danas bi mnogo toga preskočio.
Mnogima je profesija pisanje, drugi se dodvoravaju određenoj populaciji, neki nisu uspeli napraviti
mozaik ali u svima sam našao nešto, nekad izuzetno korisno a od nekih sam mogao zaključiti šta ne valja
i da im se ne treba vraćati. Neki su pisali lepo ali nije bilo duše, i oni su to negde pročitali, neko im rekao
ali nisu probali, nisu imali iskustvo. Izostao je lični primer pa i moje interesovanje za njihovo nadahnuće.
Na kraju svima im hvala

• Koje ste bitne promene uveli u ishrani – šta ste izbacili, šta je bilo obavezno od zdravih namirnica?

Sirova biljna ishrana nije dijeta, nije primena radi pojedinačnih efekata. To je sistem koji deluje
sinergijom. Treba uraditi sve od raspoloživog, prihvatiti to za sva vremena, verovati u sve, voleti taj put i
činiti sve bez rezerve. Tako iz organizma treba izbaciti sve što nije priroda, sve ono što je termički
obrađeno, sve ono što je zatrovano aditivima, emulgatorima, pojačivačima boje, okusa, ... da bi bilo
prihvatljivije za prodaju i veću zaradu i da bi dugo vremena mogle izdržati na policama prodavnica. Dalje
treba unositi zdrave, prirodne, sirove, biljne namirnice. Često se preporučuju sa medija određene vrste
prirodnih proizvoda kao super hrana. To je obmana, bilo bi pre jednostavno kada bi sa jednom – dve
namirnice povremenim uzimanjem mogli rešiti problem, ne sporeći njihove nutritivne vrednosti, kada ih
posmatramo samo kao segment sistema.

• Da li biste mogli da nam navedete primer jelovnika za jedan dan – doručak, ručak, večera?

Sirova biljna ishrana me učinila zdravim, slobodnim, neovisnim od autoriteta, šablona i sistema. Pružila
mi je mogućnost da se vratim u detinjstvo, da se igram i kombinujem, da stvaram, da koristim ono što
imam i da mi je to uvek dovoljno dobro. Ujutro popijem 0,6 – 0,7 dl mlake vode u koju stavim 1/3 kafene
kašičice sodabikarbona i najmanje pola limuna, nekad popijem kombuhu (fantastičan napitak – simbioza
gljive i bakterija) nekad ih pomešam po pola ili već nekako, ponekad dodam čilija, kurkume, đumbira ili
nešto od toga. Nakon sat vremena (nije to precizno) doručkujem, uzmem mali, najmanji nožić i igram se
sa nekom jabukom, bananom, sada breskvom, nekad kivijem, narandžom, greipom ili već nekim voćem i
tako završim jutarnju priču,. Posle sat vremena ili kasnije opet popijem milu, dragu vodu i nešto od
pomenutog od jutra u nekoj ličnoj čaroliji. Za ručak je uglavnom salata, povrće, šarenilo boja i ukusa ali
da se zna, ne treba preterivati sa brojem namirnica u jednom obroku, mono obrok je odličan a
kombinacije do tri namirnice su super. Tu ne treba robovati brojevima ako se za neku zabrojimo
ponekad. Sada je aktuelan paradajz, paprika, krastavac, kupus, ... i cena im je prihvatljiva, zimi je to
šargarepa, cvekla, repa, kupus, nađe se period i za drugo, brokoli, karfiol, kelj, španat, tikvice ih koliko je
toga, sve je jestivo i predivno, samo se treba naviknuti, kao što smo se na sve u životu navikavali. Da ne
zaboravim samoniklo bilje (posebno koprivu, maslačak, cikoriju, sremuš, vlašac, šipak, glog,...) voće, ono
je fantastično, najbolje (nije hemijski tretirano), pa tako za one koji se teše kako je sirova biljna ishrana
skupa i nedostupna, put pod noge, u planine (može i ravnice) evo lepe preporuke i mogućnosti, samo
malo dalje od urbanog. Večera, ne prekasno, do 19 h najbolje, ali rekao sam, nismo robovi, živi ljudi u
segmentima mogu pogrešiti ali u načelima nikako. Slično doručku. Neki će negodovati, tražiti dlaku u
jajetu, kao ne valja voće naveče. Međutim, samo vi jedite, u svemu uživajte, mislima prizovite ono što
želite, budite ljudine i volite, samo volite.

• Da li je nešto od zdravih namirnica posebno pomoglo u lečenju tumora?

Već sam rekao da ne postoje namirnice koje su spasonosne - superiorne, koje same mogu rešiti problem,
zato bi se osvrnuo na druge bitne stvari koje će učiniti čuda. Potrebno je očistiti telo, izvršiti
detoksikaciju, uraditi antiparazitski program, očistiti jetru, debelo crevo, bubrege, postiti ili bolje reći
terapijski gladovati, piti samo vodu. Početi sa jedan dan, vremenom povećavati broj dana. Raditi suve
postove kada se ne jede i ne pije ništa, niti kap tečnosti, samo ne pitajte jeli se to može, sve je višestruko
provereno da čitaoce ne zamaram mojim učincima koji su i pored lične skromnosti impozantni,
pojedinačno i u zbiru. Hodajte, vežbajte, trčite, krećite se, po mogućnosti bosi, izlažite se blagim zrakama
sunca, ne bojte ga se, ono je pola života, gledajte u njega, naučite tehniku gledanja i vreme kada su
sigurni sati ( sat vremena od izlaska i sat vremena pre zalaska, početi sa 10 sekundi i svako naredno
gledanje uvećati za 10 sekundi. Kada okolnosti ne dozvoljavaju, ništa čeka se povoljno vreme i nastavlja
tamo gde se stalo, treba doći do 45 minuta, ali je to posebna priča, teško je u ovom prostoru sve
objasniti). Ne smem da propustim hidroterapiju ( toplo hladno, 15 sek izmena, vremenom povećavati,
vršiti od 1 do 7 ponavljanja, vremenom se stiče rutina a smanjuje vrištanje pod hladnim tušem)

• Koliko je u ovako važnim odlukama važna podrška porodice?

Podrška, kako to gordo zvuči. Jedni strepe, drugi nisu upućeni, treći su i jedno i drugo ili su tu negde u
magli. Ona je potrebna, lekovita je ali kao i ljubav počesto zakasni. Imao sam je od dr Bore, od porodice
je bila konfuzna, više pomešana sa strepnjom, strahom, vremenom se počela podrazumevati i
povećavati, bilo je sve više kako se smanjivala potrba. Posebno je to postalo izraženo kod radnih kolega
u bolnici. Podrška su mi oni koji slede moj primer(jedna Bilja, Slađana, Nevenka, Boris, Zolika, Mića, ... da
ih ne nabrajam ima ih podosta ali i premalo koliko bi ja želeo), koji su postigli kao i ja uspeh.Sada mi je
unuk Mihailo najbolja podrška, dobro me prati u ishrani, uskoro će 8 godina a još nije probao meso, niti
ćerka ga ne jede, žena je smanjila konzumiranje mesa. Znači bilo je i ima je, da je više i na vreme bilo bi
još bolje.

• Posle koliko vremena ste osetili poboljšanje?

Poboljšanja su se dešavala odmah, za mene tada sitna, mala. Gubio sam višak kilograma naprimer u
jednom periodu i previše za moj ukus ali sve se hvala Bogu vratilo na optimum. Nisam želeo da se često
kontrolišem. Odlučio sam da to uradim nakon tri meseca od promene načina života i ishrane. Tada sam
se malo zamislio, rezultati se nisu popravili, bili su čak malo lošiji. Porodica bi bila zadovoljna da sam
prihvatio operaciju. Energično sam odbio i nastavio dalje istim putem, verovao sam u uspeh. Nakon 6
meseci, na drugoj kontroli desilo se čudo, PSA je pao gotovo do dozvoljene vrednosti a tumor smanjio tri
puta. Već tada sam znao da idem pravim, najboljim putem. Treću kontrolu sam uradio nakon 8,5 meseci
od promene načina života, moja draga prijateljica dr Živka, radiolog je uradila ultrazvuk i oduševljeno mi
je rekla, druže ti nemaš rak! Ko je tada mogao biti srećniji od mene. A onda me okupira neki košmar,
neki strah, da to možda nije neka greška, do aparata recimo, nisam sumnjao u moju dragu doktorku ali je
želja bila velika da to proverim i na drugom mestu, uradio sam to još 7 puta i sve je bilo isto. Još neko
vreme sam se kontrolisao, pa prestao, živim neovisno, prirodno, bez straha od bilo čega, koga, uživam u
životu, družim se sa dobrim ljudima, pomažem onima koji saznaju za mene i moje im iskustvo bude
inspirativno, pa zar je malo. Srećan sam i zbog onih koji koračaju uporedo samnom, koji su rešili ili
rešavaju svoje probleme

• Da li ste nakon lečenja sirovom hranom posetili lekara i kakvi su bili rezultati?

Sirova biljna ishrana nije lek, ona ne leči ona pomaže organizmu da se vrati prirodi da uspostavi balans a
tada sam organizam rešava probleme i uspostavlja dugoročno stabilan i neovisan život. Nakon već
opisanih kontrola nisam radio ništa i neću,ne osećam potrebu, živim stabilno, neovisno, zadovoljno, sa
nekima od lekara još samo igram fudbal.

• Da li ste i danas sirovi vegan?

Već sam rekao hranim se sirovom biljnom ishranom. Jedem voće, povrće, semenke, klice, orašaste
plodove, samoniklo bilje, voće, gljive, zar je malo?

• Recite nam nešto malo o sebi, odakle ste, čime se bavite...

Živim u Novom Sadu, inženjer sam po struci, kako sam rekao, radio sam u bolnici, sada sam u penziji,
radim u porodici (sve što im treba ili im je mrsko, hahaa), da, nađem ja vremena i za sitna zadovoljstva,
družim se sa dobrim ljudima, na sportu a i u životu. Imam samo jednu ženu, jednu ćerku i jednog unuka,
ako mi je do mašte i želje, bar da ih je još toliko, da se ne uvredi žena.

• Svaki sagovornik podeli sa čitaocima bar tri zdrava recepta, pa ću vas zamoliti da to učinite – molim vas
recepte sa preciznim uputstvima, baš kao u kuvaru

Žao mi je što ću čitaoce razočarati. Ja ne koristim recepte, ja se hranim, kombinujem, improvizujem,

maštam ili postim i u svemu uživam. Internet, facebook (ima ih puno u mojoj grupi: Iskustva u sirovoj
ishrani) su puni sirovojelskih recepata ali mi verujte da nikad nisam uradio niti jedan

Vlado Roksandić