SADRŽAJ

Misticizam u španskoj književnosti……………………………………………2

Santa Teresa……………………………………………………………………3
San Huan……………………………………………………………………….4
Zaključak……………………………………………………………………….7
Bibliografija…………………………………………………………………….8

1
 Misticizam u španskoj književnosti
Misticizam je egzistencijalni put religijskog verovanja u postojanje Boga-Istine kao
Stvarnosti, mimo čuvstvenih ili razumskih shvatanja takvog bića. Misticizam je lično iskustvo i
direktan put ka Bogu-Istini-Stvarnosti i kao takav predstavlja posebnu vrstu znanja, koje je iznad
i izvan svakog naučnog i prema tome intelektualnog znanja. Misticizam je bio veoma značajan za
razvoj hrišćanstva i još uvek je snažno prisutan u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi. Mistična poezija
obiluje simbolima koji su u velikoj meri prisutni u poeziji San Huana. Takođe i u poeziji i prozi
Santa Terese uočava se veliko prisustvo simbola.

„U mistici je Bog taj koji prodire u dušu i ne ispoljava drugu aktivnost osim one koju prima
i uživa sam gospodin Bog“ kaže Sanis Rodriges. Asketizam i misticizam, kao što navodi Sanis
Rodriges (Sainz Rodríguez), su dva dela teologije (nauke koja proučava postojanje Boga).
Književnost asketizma i misticizma uživa poštovanje koje se razvija u drugim zemljama. (Pedrasa,
2007:96). U literaturi srednjevekovne Španije su obrađene ove dve discipline. Svoj vrhunac su
dostigle u Zlatnom veku sa karakteristikama koje su vidljive u sledećim funkcijama: ideologija
sinkretizma, naučna zrelost, bogatstvo i sugestivnost slike… Iz ove perspektive njihovo
proučavanje može da se vrši na dva načina: iz prikupljenih izvora i analitičke strukture autora i
njihovih dela. (Kuevas, 2001:490). Istraživanja koja su se vršila u poslednjoj deceniji Zlatnog veka
o španskoj duhovnoj književnosti bila su dosta obilna. U vezi sa pitanjima duhovnih struja Zlatnog
veka, većina kritičara je priznala da se poklapaju verska ubeđenja. Izuzetne u tom pogledu su
studije koje su zasnovane na prevođenju fraj Luisa de Granade (fray Luis de Granada). (Kuevas,
2001:238).

Očigledno je da mistika govori, zbog karakternog iskustva koje nam prenosi, da se može
manifestovati kroz “paradoksalni i konceptualno kontradiktorni jezik“. Kaže Moron. Svetovna
pozadina simbola španskih mističara posebno Huana de la Krusa je bila popularna naročito u
delima Garsilasa, romanserima, tradicionalnim pesmama i kurtuaznoj lirici. Sanis Rodriges takođe
govori o uticaju koji je imala italijanska škola koja potiče iz XIV veka sa autorima kao što su
Bernardo de Siena (san Bernardo de Siena), Feo Belcari (Feo Belcari) i Savonarola (Savonarola).
(Pedrasa, 2007:96-97). U estetiku „literatura espiritual“ svrstali smo dve discipline asketizam i
misticizam. Prva traži moralna pročišćenja kroz vežbe duha. U drugoj se podrazumevaju moderna
učenja O. Šneider (O. Schneider) (1965) ili M. Knovles (M. Knowles) (1966). Oni je definišu kao
direktno iskustvo božanske suštine na čoveka. (Kuevas, 2001:490).

Prisustvo Terese de Hesus u književnosti i u umetnosti privukla je pažnju. Što se tiče Huana
de la Krusa za kritičare je posebno bio zanimljiv njegov život i rad koji je posebno bio značajan u
poslednjoj deceniji. San Huan de la Krus (San Juan de la Kruz) je izgrađivao svoje delo sa
zapadnom hrišćanskom tradicijom. Međutim učenja ne obraćaju posebnu pažnju na pesme.

2
Pojavilo se nekoliko izdanja sa beleškama koje su obično sadržale određeni tekst i panoramsko
viđenje koje je i danas jedan od glavnih problema takvih pesama. (Kuevas, 2001:242). Oronso
navodi da je mistični jezik jednak poetskom, da predstavlja izraze i slike koje nisu nestvarne već
su striktno racionalne. Njegovo jedino rešenje je da predstavi osećanja na simbolički način.
(Pedrasa, 2007:97).

Santa Teresa

Teresa de Kepeda i Aumada (Teresa de Cepeda y Ahumada) rođena je 1515. u Avili

(Ávila). Kada je imala samo sedam godina sa uživanjem je čitala dela o životima svetaca.
Fascinirana ovim delima počinje da piše jednu sa bratom Rodrigom. Bila je Svetica blagog
karaktera i komunikativna, živahna i vesela. Izuzetno osetljiva žena, dosta ženstvena imala je jak
duh koji joj je omogućio da se izbori sa poteškoćama. Bila je žena od akcije, hrabra i puna
entuzijazma. Prvo delo auto-biografskog karaktera je El libro de Vida (Knjiga života) koje je
takođe nazvano Libro Grande (Velika knjiga) ili Libro de las misericordias de Dios (Knjiga božije
milosti) za koje se smatra da je nastalo između 1562. i 1565. Dvanaest od četrnaest poglavlja koliko
sadrži delo su zasnovana na molitvama. El Libro de Las Fundaciones (Knjiga fondacija) je pisana
kao nastavak ili dodatak El libro de Vida. Napisano je na osnovu molbe sveštenika koji je zamolio
da se prikupe sve informacije o njenim aktivnostima za promene kao službu Reda da detaljno opiše
svoj život od 1573. do 1582. nekoliko meseci posle svoje smrti. U periodu od 1560. do 1579.
knjiga Libro de Las relaciones (Knjiga o odnosima) je dopuna i komentar na prethodne dve kao i
na njene ostale knjige. Sastoji se od skupa pisama pisanih za San Pedra de Alkantara i nekoliko
njegovih ispovednika koje je podsticao i savetovao da bi ih uputio na posebne usluge koje je
dobijao od Boga. Od brojnih pisama sačuvana su četiristo, ali su mnoga izgubljena. Iako gore
navedeni radovi obiluju komentarima različitih vrsta velikih dela – kao što smo videli – asketski
problemi i mistična iskustva, su teme koje Svetica obrađuje u svojim delima. Celokupna mistična
i asketska doktrina rasuta je u različitim njenim knjigama bez sistematskog reda, organizuje ih na
savršen način o mističnim iskustvima u delu Las Moradas o Castillo Interior (Boravišta ili
unutrašnjost zamka) delo koje je bilo uobičajeno za Santa Teresu i najvažnije za religioznu
književnost uopšte. (Alborg, 1997:897-901). Dugo je kružilo mišljenje o Santa Teresi kao o
nepismenoj monahinji koja nije imala drugi izvor za svoju doktrinu do Svetog duha. Morel-Fatio
u jednom svom članku objavo datum istraživanja o Svetici. Ako Santa Teresa de Hesus predstavlja
vrh mistične književnosti, San Huan de la Krus podiže mističnu poeziju na intenzivniji način i daje
uzvišen izraz mističnoj poeziji. (Alborg, 1997:904, 908).

Biografiju Terese de Hesus (Santa Teresa de Jesús) (1515-1582) ispisalo je na tradicionalan način
F. De Ribera (F. De Ribera) (1590), D. de Jepes (D. de Yepes) (1606) ili A. de la Enkarnasion (A.
de la Encarnación) (1614), priča sa monumentalnom sintezom koju nam je dao P. Silvero (P.
Silverio) (1935-1937). Teresa de Avila (Teresa de Ávila) je podržana ne samo kroz dela ličnog

3
verskog iskustva, već i u pronalaženju adekvatnih doktrina koje je kroz razna književna dela
istraživao u svojim radovima, A. Moral Fatio (A. Morel-Fatio) (1908), G. Etčegojen (G.
Etchegoyen) (1923) i M. Batailjon (M. Batillon) (1964). Sa ove iste perspektive istraživanja njenog
stila koji je R. Menedes Pidal (R. Menéndez Pidal) svrstao po svojoj jednostavnosti i nedostatku
izgovora. U svom književnom delu potrebno je da malo poboljša knjigu „Libro de la vida“
sastavljenu između 1562. i 1565. koja je istovremeno i biografija i svedočanstvo o misticizmu
zasnovana na ličnom iskustvu. Posebno mesto zauzima njena lirska poezija iako je njihov broj
nesumnjivo autentičan. Njeni stihovi su zasnovani na glosama i viljansikama, ritma osmerca.
(Kuevas, 2001:492-494). Jedan ekletički stav koji usklađuje osećajno i intelektualno ogleda se u
mističnom stavu karmelićanki doživeće svoju slavu u redovima Svete Terse de Hesus i Svetog
Huana de la Krusa. Svetica iz Avile daje prednost prozi i piše nekoliko asketističkih i doktrinalnih
dela (Camino de perfeccion, 1569) i druge koje su sadržale njene lične ekstaze (Las moradas o
Castillo interior, 1577). (Pedrasa, 2007:97).

VIVO SIN VIVIR EN MI

Vivo sin vivir en mí

y de tal manera espero,

que muero porque no muero.

1. En mí yo no vivo ya,

y sin Dios vivir no puedo;

pues sin él y sin mí quedo,

este vivir ¿qué será?

Mil muertes se me hará,

pues mi misma vida espero,

muriendo porque no muero.

2. Esta vida que yo vivo

es privación de vivir;

y así, es continuo morir

4
 hasta que viva contigo.

Oye, mi Dios, lo que digo:

que esta vida no la quiero,

que muero porque no muero.

3. Estando ausente de ti

¿qué vida puedo tener,

sino muerte padecer

la mayor que nunca vi?

Lástima tengo de mí,

pues de suerte persevero,

que muero, porque no muero.

4. El pez que del agua sale

aun de alivio no carece,

que en la muerte que padece

al fin la muerte le vale.

¿Qué muerte habrá que se iguale

a mi vivir lastimero,

pues si más vivo más muero?

5. Cuando me pienso aliviar

de verte en el Sacramento,

háceme más sentimiento

el no te poder gozar;

todo es para más penar

por no verte como quiero,

y muero porque no muero.

5
 6. Y si me gozo, Señor,

con esperanza de verte,

en ver que puedo perderte

se me dobla mi dolor;

viviendo en tanto pavor

y esperando como espero,

muérome porque no muero.

7. ¡Sácame de aquesta muerte

mi Dios, y dame la vida;

no me tengas impedida

en este lazo tan fuerte;

mira que peno por verte,

y mi mal es tan entero,

que muero porque no muero.

8. Lloraré mi muerte ya

y lamentaré mi vida,

en tanto que detenida

por mis pecados está.

¡Oh mi Dios!, ¿cuándo será

cuando yo diga de vero:

vivo ya porque no muero?

http://www.oshogulaab.com/MISTICOSCRISTIANOS/santa_teresa1.htm

6
 Pesma je lirska, viljansiko sa stihovima arte major. Sadrži estribiljo, pie i vueltu. Estribiljo
sadrži tri stiha sa po osam slogova. Nastavlja sa osam pieima, redondiljama gde je četvrti stih ima
osam slogova, a tri stiha se rimuju sa estribiljom. Rima je konsonantska nakon prve tri strofe prate
šemu deeddbb.
¡Ay! Qué larga es esta vida, d

qué duros estos destierros, e mudanza (redondilla)

esta cárcel yestos hierros, e

en que el alma está metida. d

Sólo esperar la salida d

me causa un dolor tan fiero, b verso de vuelta

que muero porque no muero. b

(http://www.buenastareas.com/ensayos/An%C3%A1lisis-Del-Poema-Vivo-Sin-
Vivir/46172976.html (27. maj))

San Huan

Huan de Jepes i Alvares (Juan de Yepes y Álvarez) rodio se 1542. u Fontiversos

(Fontiveros) u pokrajini Avila. Bio je iz plemenite porodice, posle smrti oca je radio kao bolničar
nekoliko godina u bolnici Hospital de Medina del Kampo (Hospital de Medina del Campo). Sa
devetnaest godina pristupio je redu karmelićana sa imenom Fra Huan de Santo Matija. Umro je
13. decembra 1591. njegovo telo je bilo prebačeno u Segoviju (Segovia). Njegova poezija se može
podeliti na dva dela. Prvi sadrži kratak niz kompozicija u kojima peva o smrti romantike u
tradicionalnim pesmama. Druga je predstavljana u lirskom renesansnom karakteru gde koristi
nove metričke kombinacije, sastoji se od 5 pesama, 10 romansi i 2 „božanske glose“. U drugu
grupu spada čisto mistčarska poezija i ona sadrži samo tri kompozicije: Noche oscura del alma,
Camino espiritual i Llama de amor viva. Sadrže osam, četrnaest i četiri strofe. U Noche peva o
letu duše između noći i osećanja na kraju savez sa Bogom. U pesmi je izložen mistični put do
Boga; u prvih dvanaest strofa prikazan je put pročišćenja; u devet glavnih je prosvetljenje; u
poslednje četiri peva u ujedinjenju sa Bogom. U četiri strofa Llama pesnik peva sa radošću i
uzbuđenjem o uzvišenoj ljubavi. (Alborg, 1997:908-910).

San Huan predstavlja svoja duhovna iskustva simboličkim jezikom koji se graniči sa
iracionalnošću prepravljajući uopšteno prolaznost reda radikalne modernosti čiji su motivi i teme
iz Biblije, petrarkističke i garsilističke (koje sadrže liru kao osnovnu strofu) i popularne pesme.
Pristup Bogu se izražava kroz erotske pesme u kojima preovladavaju sado-mazohističke slike.
Dosta kasnije u poeziji otkriva oštrinu moderne psihologije, koju će kasnije spojiti sa uživanjem i
bolom ljudske duše, kao mnogo radikalniji ljubavni šokovi kojima ne fali ljubavne alternacije

7
nasilja i napuštanja koja su sadržana u poeziji oksimorona. Estetika simbolizma je zastupljena i u
predrealizmu koja je sadržana u izvanrednim ljubavnim stihovima Cantico espiritual (1577-1584),
Noche oscura del alma (1578-1579) i Llama de amor viva (1585-1587). (Pedrasa, 2007:97). V.
Bajrd (V. Bayard) Smatra da Noche oscura je najbolje napisana mističarska pesma iz perspektive
jezika. (Kuevas, 2001:243).

Veliki broj istraga sproveden je o delu Cantico espiritual, sveštenik E. Pačo (E. Pacho)
smatra da treba da bude u kritičkom delu „A y A“-pesme i komentari koji su izostavljeni, po našem
mišljenju na štetu opštih zaključaka o ovim temama. Od velikog značaja je i studija C. P. Tomsona
(C. P. Thompson) (1977) koji je objavljen u španskom prevodu (1985) i u njemu postavlja pitanja
mističnosti na kojima radi San Huan de la Krus. Za E. Orosko (E. Orozco), u ovim stihovima
ljubav prema prirodi dostiže vrhunac što je u suprotnosti sa radom Terese. (Kuevas, 2001:243).

ESPOSA

¿A dónde te escondiste,
Amado, y me dejaste con gemido?
Como el ciervo huiste,
habiéndome herido;
salí tras ti clamando, y eras ido.

Pastores los que fuerdes

allá por las majadas al otero,
si por ventura vieres
aquel que yo más quiero,
decidle que adolezco, peno y muero.

Buscando mis amores,

iré por esos montes y riberas,
ni cogeré las flores,
ni temeré las fieras,
y pasaré los fuertes y fronteras.

PREGUNTA A LAS CRIATURAS

¡Oh, bosques y espesuras,

plantadas por la mano del Amado,
oh, prado de verduras,

8
 de flores esmaltado,
decid si por vosotros ha pasado!

RESPUESTA DE LAS CRIATURAS

Mil gracias derramando,

pasó por estos sotos con presura,
y yéndolos mirando,
con sola su figura,
vestidos los dejó de hermosura. (…)
(http://www.e-torredebabel.com/Biblioteca/San-Juan-Cruz/Cantico-
Espiritual.htm (27. Maj))

C. Ruis Silva (C. Ruiz Silva) (1981) opisuje „La soledad sonora“ sa mnogo više detalja,
kao i J. Lara (J. Lara) strofu 12. A. Levis (A. Lewis) predlaže novo tumačenje strofa 15-19, dok
L. Lopes-Barlat (L. López-Barlt) traži islamske veze u „pájaro solitario” u glosama u 15 strofi, a
C. Cuevas (C. Cuevas) klasifikuje i proučava simbole u pesmama iz zbirke „Bestiari“ u čijim
elementima se takođe ogleda mistika sveca. (Kuevas, 2001:244)

Zaključak

Misticizam je u neposrednoj vezi sa asketizmom i granicu između ove dve pojave

teško je povući jer su međusobno tesno povezane i uslovljene. Asketizam
predstavlja pripremu za mistično stanje a ono predstavlja jedan viši nivo doživljaja.
U književnosti bi asketizam i misticizam bili pravci u kojima se opisuje ova vrsta
iskustava. Misticizam je, dakle, proces unapređenja veze sa bogom pre kojeg i
posle kojeg može nastupiti faza asketizma, to jest, pripreme za susret, za
sjedinjenje sa bogom. Fazu uspona mističnog iskustva odlikuje prvo neodređeno, a
zatim jasno iskazano, prisustvo boga, zatim intuitivno shvatanje njegovog
prisustva, razumevanje tajne i konačno, neposredna veza s bogom kao vrhunac

9
mističnog iskustva. Asketizam je kao pojava introspektivnog karaktera, njegova
funkcija je priprema čoveka. On oslobađa pojedinca ovozemaljskih stega i veza i
otvara vrata za prodor mističnog. To ne znači da se asketizam i misticizam, kao
pojave u književnosti, mogu jasno razgraničiti, niti da je jedan po estetskim
vrednostima superiorniji od drugog. U suštini je bolje posmatrati ih u odnosu
međusobnog dopunjavanja. 270 strana

10
 Bibliografija

1. Riko, 2001: Rico, Francisco: Historia y crítica de la literatura española / al cuidado de

Francisco Rico. [T.] 2/1, Siglos de oro : renacimiento : primer suplemento, Barcelona :
Crítica, 2001
2. Riko, 2001: Rico, Francisco: Historia y crítica de la literatura española / al cuidado de
Francisco Rico. [T.] 2, Siglos de oro : renacimiento : primer suplemento, Barcelona : Crítica,
2001
3. Alborg, Historia de la literatura española. [Tomo I], Edad media y renacimiento, Madrid :
Gredos, 1997
4. Pedrasa Himenes, Rodriges Caseres, 2007: Pedraza Jiménez, Felipe B., 1953
Rodríguez Cáceres, Milagros: Las épocas de la literatura española, Barcelona : Ariel, 2007
5. http://www.e-torredebabel.com
6. http://www.poetasandaluces.com/

11