Za SMPS je obicno dovoljno par metara zice, a priznajem da sam zbog toga sto imaju

super malo navoja i poceo da ih pravim jos kao decak, jer me je uzasno mrzelo da
motam hiljadu-dve navoja na obicnom trafou :-).

Prvi pokusaj D-class sam napravio jos u vojsci 1984. Radilo je, ali samo kao
pojacalo za bas, je tada je bilo neverovatno tesko doci do brzih komponenti, secam
se da sam PWM za njega napravio sa komparatorom LM710 u metalnom kucistu, kojeg sam
jedva "iskopao" kao i vecinu ostalih komponenti, iz rashodovanih uredjaja....

Behu to prelepa vremena, kada se ni od cega pravilo nesto sto radi, uz potpuno
koriscenje mozga :-).
Necu ni pominjati koliko je bilo malo literature, jedva nekoliko autora (pun
respekt njima za nesebicno davanje znanja), kultna knjiga pokojnog Dr. Boze
Metzgera "Prirucnik za radioamatere i tehnicare" za koju sam dao u to vreme citavo
bogatstvo (za jednog dvanestogodisnjeg decaka), i dan danas je u potpunosti
upotrebljiva, i srdacno je preporucujem svakom pocetniku :-).

Imam neki osecaj :-) da se veliki broj mladih (cast izuzecima) plase da ne dobiju
rak mozga od razmisljanja i citanja :-).
Ne bojte se deco, slobodno koristite literaturu, toga sada ima u takvim kolicinama
po internetu da bih u ono vreme pola zivota dao da mi je tako nesto bilo
dostupno...

--------------------------------------------------------

Vf pletenice je veoma lako napraviti home-made: jednostavno zategnemo onoliko

lakiranih zica koliko nam treba, jedan kraj zavezemo za nogu od stola :-), drugi
kraj u futer od busilice, i vozi...

Izolacija izmedju pojedinacnih zica je i vise nego dovoljna (medjusobno), veci je

problem gde ce zavrsiti pocetak i kraj zbog velike razlike napona :-). Postoji
takozvani "smaknuti" nacin motanja, gde se nekoliko navoja namota, pa se vrati
nazad, preko njih ponovo namota, i tako u segmentima dok nam drugi kraj primara
izadje na DRUGU stranu tela...

Takav nacin zauzima isti prostor kao namotaj sa medjuslojnom izolacijom, ali zato
znatno manji parazitni kapacitet (sto je od posebne vaznosti kod vecih frekvencija
>50KHz) i izuzetan naponski korak izmedju krajeva primara (jedino je primar i
kritican kod SMPS koje ovde zelite). Sve u svemu, to je bolji nacin motanja.

Posetite sajtove firmi koje proizvode SMPS cipove i prekopajte po njihovim

aplikacionim-note, sve sto vam treba mozete naci. (Fairchild ima, bar sa mog
aspekta, mozda i najlakse razumljive App-note, ST, Power integration, Texas,
National Semiconductors, linear Tehnology, i jos ko zna koliko, izvinjavam se
nepomenutim firmama :-)

Kineski trafo iz PC napajanja glatko moze da radi sa vise od 100KHz, ali sa

magnetnom indukcijom od 50-100mT (za razliku od deltaB od 350-400mT u ATX), pri
cemu moze bez frke preneti dvostruku snagu od one sa kojom je radio. E tu vec na
red dolaze minimalni parazitni kapaciteti i skin efekat. Kako se racuna deltaB, to
sam vec napisao u prethodnim postovima...

Tvrdim da ce ATX-ov trafo preneti >400W sa LLC ZVS, u istim temperaturnim uslovima
kao u ATX, i to pri 100Khz.

Sa "Epcos-ovog" sajta mozete besplatno skinuti "Ferrite tools", naravno da su

obradjena samo Epcos-TDK jezgra, ali verujte mi, jezgra ostalih proizvodjaca se ne
razlikuju bitno.
Snaga koju jedan SMPS trafo moze preneti zavisi ISKLJUCIVO od njegove temperature!
Kiri temperatura jezgara za SMPS je obicno iznad 200^C, zica je kriticniji faktor.
Trafo motan zicom sa teflonskom izolacijom umesto laka moze "komotno" raditi na
180^C, i pri tom prenositi blagi uzas od snage za svoje gabarite (pri tom ne
zaboravite da oslobadjanje toplote prema okolini raste KVADRATNO sa prirastom
temperature).

Planarni trafoi se upotrebljavaju u SMPS aparatima za zavarivanje, smeste se u

sendvic izmedju dva aluminijumska hladnjaka, i prenose skoro dvostruku snagu od one
koju bi mogli sa prirodnim hladjenjem, primer su apratici firme "REHM" 150A pravih
sa 2,3Kg tezine i velicine dve cigle. Naravno da su LLC ZVS na 100KHz sa planarnim
trafoom od 4KW. Pogledajte .JPG, gde se pored kutije cigareta, koju sam stavio radi
orijentacije u gabaritima, vidi planarni trafo (ono crno na cemu pise "4000W usa
patent....).

Kada bi se ATX trafo potopio u dejonizovanu destilisanu vodu koja cirkulise ili u
neko od trafo ulja koje takodje cirkulise i naravno rashladna tecnost kroz neki
eksterni hladnjak, mogao bi preneti 2KW.
Kada bi se na istom ATX transformatoru vrsilo besprekidno isparavanje destilisane
vode na unutrasnjim i spoljnim povrsinama, i zici takodje, prenesena snaga bi se
merila desetinama KW! Isparavanje jednog kilograma vode oduzima 2,26MWs energije iz
predmeta koji je isparava. BLDC motori vrlo malih gabarita (tipicnih za obicne
motore od nekoliko KW), mogu imati vise stotina KW ako se hlade tecnim azotom ili
sl.. I oni imaju jezgra...

Kod indukcionih zagrevanja bakar opterecujem sa 50A/mm^2, ali kroz provodnike tece
voda.

LLC trafo od 7,6KW, ciju je sliku postavio mikikg, je velicine tripleta ATX jezgra
i radi sa 180^C.

Eto malo svacega o temi....

Moram sada da navalim na neki projekat indukcionog zagrevanja od 500KW, toliko sam
preopterecen da se cesem pola metra od glave, pa kada nesto ovde napisem, to mi
dodje kao odmor u pauzi.. :-(