Hemoekologija riba

Veliki broj istraživanja pokazao je raznovrsnost uloga hemijske komunikacije, uočeno je da su

hemijski signali uključeni u orjetaciju, navigaciju ,obeležavanje teritorije, prepoznavanje vrste, pola ili
jedinke, indukciju fiziološke spremnosti za parenje, udvaranje kao I interakciju između roditelja I mladih.
Takođe alarmene supstance ispuštene iz ostećene kože izazivaju ponašanje izbegavanja, dok feromoni
osim uloge u privlačenju partnera mogu imati efekat I u prepoznavanju voda kod nekih anadromnih
vrsta.
Povratak kuci migratornih riba anadromnog tipa ( uzvodne migracije) je klasičan primer
olfaktorne orijentacije u prostoru. Brojni eksperimenti s lososom otkrili su nekoliko aspekata njihovog
mehanizma orijentacije: Ribe mogu biti naučene da razlikuju mirise različitih tokova; instinkt za
povratkom na teritoriju sa koje su potekle je umanjen kod eksperimentalnih riba sa anosmijom; miris se
uči u ranom periodu života;miris se pamti nakon samo nekoliko dana u određenoj vodi. Bentosne
juvenilne jedinke lososa (Parr) obeležavaju njihov supstrat, šljunak, verovatno fekalnim materijalom.
Izvor materijala je gastrointestinalni trakt. Kada imaju izbora, Parr vole miris svog soja, ali ih privlači I
miris drugog soja, ako je to jedino dostupno. To ukazuje na hijerarhijski poredak hemijskog
prepoznavanja u rasponu od bratskog soja do vrsta. Izvan sezone migracije, losos ne reaguje na te
mirise, što ukazuje na ulogu u orijentaciji. Neki eksperimenti ne podržavaju feromonsku hipotezu:
Atlantskom lososu ne trebaju jedinke iste vrste kao znak za povratak od mora do uvale slane vode u
kojoj su pušteni kao juvenilne jedinke. Oni su se vratili na mesta puštanja slobodnom voljom, ali neće
nastaviti odatle u slatkovodne basene gde su se izlegli.
Neke vrste riba mogu da prepoznaju srodnike što se smatra povoljnim za učenje, izbegavanje
predatora, te izbegavanje inbridinga. Da li ribe prepoznaju srodnike može zavisiti od načina uzgoja. Kod
Salvelinus alpinus, samo ribe koje su uzgajane sa srodnicima kasnije preferiraju vodu koja miriše na
srodnike pre vode od nesrodnih riba. One odrasle u izolaciji ne diskriminišu ova dva mirisa.
Juvenilne jedinke Europske jegulje (Anguilla anguilla) migriraju uzvodno rekama. Za testiranje da li bi
mogle pratiti srodničke mirise, juvenilne jedinke su uzete iz reke Arno u Italiji i izložene vodi u kojoj su
druge juvenilne jegulje živele 8 meseci. Oni su privučeni ovim stimulusom mnogo više od
nekontaminirane vodi ili voda u kojoj je živela druga vrsta riba. Međutim, ispitivane ribe mogu preferirati
miris srodnih jedinki samo na 2 minuta. Nakon tog vremena, pokreti ispitivanih riba postaju slučajni.
Ribe uglavnom obeležavaju teritoriju urinom I izlučevinama,Juvenilni atlantski losos (Parr) biva
privučen ekstraktom iz šljunka nad kojim su rasle juvenilne jedinke iste vrste. Pretpostavlja se da fekalni
materijal služi kao "mirisna oznaka" kod ove vrste.
Primećeno je da Phoxinus laevis beže od povređenog člana grupe nakon napada predatora kao
što je štuka, Esox Lucius. Kasnijim eksperimentima utvrđeno je da se iz oštećene kože riba ispušta
alarmna supstanca koja upozorava ostale članove grupe da je u blizini predator. Čak i neutralna hemijska
supstanca može izazvati alarmni odgovora kod ribe, ako su je doživele zajedno sa pravim alarmnim
signalom. Asterropteryx semipunctatus su naučile da povezuju novu hemijsku supstancu iz ribe koja
nije grabljivica sa opasnošću, nakon što je ova neutralna napomena predstavljene zajedno sa ekstraktom
kože sveže ubijene jedinke iste vrste koji je sadržao alarmni feromon.
Svi feromoni mužjaka riba su steroidi. Mnoge hemikalije mužjaka ribe otpuštanjem privlače
ženke, podstiču ih da se mreste, i sprečavaju njihovu agresiju. Mužjak afričkog soma, Glarias gariepinus,
proizvodi u svojim semenim kesicama seksualni feromon koji privlači i podstiče ovulaciju ženki. Jedano
posebno aktivno jedinjenje 5β-pregnan-3α, 17α, diol-20-on glukuronid izaziva najjače električne reakcije
u mirisnom epitelu ženki.
Izvor ženskih feromona može biti tečnost jajnika, jaja, sluz, urin, ili koža. Ženka zlatnog
karaša(Carassius auratus) sintetiše gonadalni steroid 17a, 20β-dihidroksipregnenon koji uzrokuje
konačno dozrevanje jajne ćelije. Ovaj hormon, plus 17α, 20β-dihidroksipregnenon sulfat i androstendion
se oslobađaju u vodu i utiču na mužjake. Prva dva jedinjenja stimulišu proizvodnju mleča i seksualne
aktivnosti mužjaka, a androstendion inhibira ove postupke. Mužjaci izloženi 17,20βP će oploditi veći
postotak jaja od kontrolnih mužjaka. Ženke su takođe vrlo osjetljive na 17,20βP jer može stimulisati
ovulaciju. Najverovatnije je da oba pola ispuštaju 17,20βP. Ekološki, smatra se da ovaj "biseksualni"
feromon usklađuje proizvodnju mleča i ovulaciju i time koordiniše mrest u lokalnim populacijama.
Među ribama nalazimo neke od najjačih otrova među životinjama. Razlikujemo pasivno otrovne
ribe i aktivno otrovne ribe. Pasivno otrovne jednostavno imaju toksine u svojim tkivima, obično
poreklom iz nekog drugog izvora, kao što je njihova hrana. Aktivno otrovne ribe proizvode otrov, pa su
razvili mehanizme za pražnjenjem ispuštanje ili ubrizgavanje toksina. Više od 500 vrsta riba može
otrovati ljude I druge životinje koje ih koriste u ishrani. Među najotrovnijim od svih morskih životinja je
fugu riba (napuhača). Fugu ribe preuzimaju alkaloidne toksine kao što je tetrodotoksin od algi
(Shewanella sp.) I bakterija. Nervni otrov nalazi se u jetri, polnim žlezdama, crevima i koži ali ne i u
mišićima. Dakle, meso je obično jestivo, pod uslovom da drugi organi ne kontaminiraju meso tokom
obrade. Rod Tetraodontiformes ima vrlo otrovne ribe u familijama Diodontidae, Canthigasteridae, a
možda Molidae i Triodontidae.Oko 250 vrsta riba ima različite vrste aparata za ubrizgavanje otrova. raže
i škorpion ribe spadaju u ovu kategoriju. Raže imaju žaoke na kraju svog repa, s otrovnim žlezdama na
zubcima duž celog repa I leđa. Savršeno kamuflirana kamena riba (Scorpaenidae) uklapa se u stene I
korale I izuzetno je otrovna. Na svom leđnom peraju, one imaju 13 igličastih bodlji sa otrovom žlezdom u
njihovoj bazi, a koristi ih za obranu.
Brojni eksperimenti s ekstraktima plena su razjasnili stimulans koji usmeravaju ribe da se hrane.
Ove studije su pokazale: ekstrakt organizama plena privlači grabljivice; predatori mogu razlikovati
ekstrakt različitih vrsta plena; frakcije ekstrakta plena takođe izazivaju odgovor; smeše aminokiselina su
takođe aktivne; pojedinačne aminokiseline mogu izazvati reakciju; Biološka aktivnost se smanjuju od
potpunog ekstrakta preko smeše aminokiselina do pojedinačnih aminokiselina; svaka predatorska vrsta
reaguje na drugu smešu jedinjenja obično, aminokiseline s tri do šest ugljenikovih atoma i njihovih
derivata mogu poslužiti kao hemijski signali za predatorske ribe.

Trajković Milica B16/2014