Sekvencijalne mreže

Kombinacione mreže, koje su do sada razmatrane, imale su važnu osobinu da u stacionarnom stanju izlaz uvek na
isti način, jednoznačno zavisi od ulaza. Baš zbog toga što je izlaz za određenu ulaznu kombinaciju uvek isti, ovakvi
tipovi logičkih mreža se i nazivaju kombinacione mreže. Iako nije posebno naglašeno, jedna od osobina ovih mreža
je i da se izlazi ne vraćaju u ulazni deo kombinacione mreže. Međutim, ako se izlaz vrati na neki od ulaza, može se
dobiti znatno drugačija situacija. U primeru na slici, izlaz druge kapije je vraćen na ulaz prve. Bulova funkcija koja
odgovara ovoj mreži data je izrazom

Za A=B=0 dobija se Y=Y, što je iskaz koji zaslužuje posebnu pažnju.

Naime, Y sa leve strane izraza predstavlja rezultat (tj. posledicu), koji zavisi od Y sa desne strane kao uzroka. Kako
uzrok prednjači posledici, može se smatrati da Y-rezultat, posmatran u određenom trenutku, nastaje kao posledica
Y-uzroka iz nekog prethodnog trenutka. Zaključak je da u datoj situaciji Y može trajno (ako nema dodatnih uticaja)
da ima bilo koju od dve moguće vrednosti. Iz tih razloga se ovakvo kolo naziva bistabilno.

Postoje dva osnovna tipa bistabilnih kola:

• Lečevi (eng. Latch) − transparentna kola, kod kojih je moguće menjati stanje u proizvoljnom vremenskom
trenutku.
• Flipflopovi − sinhrona kola, kod kojih je moguće menjati stanje samo u trenucima kada to dozvoljava
stanje na tzv. taktnom ulazu; upis se vrči na odgovarajuću promenu nivoa takt signala.

Lečevi

Osnovno bistabilno kolo u digitalnoj elektronici je leč (Latch). Ovakvo kolo ima tri režima rada, forsiranje logičke
nule na izlazu, forsiranje logičke jedinice na izlazu i neutralno stanje, kada poslednja postavljena vrednost izlaza
ostaje nepromenjena.

SR-Leč

Osnovno i po strukturi najjednostavnije bistabilno kolo naziva se SR-leč. Sastavljeno je od 2 dvoulazna NILI kola
sa ukrštenom povratnom spregom. Izlazi kola su obeleženi sa Q i Q , što sugeriše da se očekuje da njihova stanja
uvek budu komplementarna.
Dovodenjem jedinice na S ulaz i nule na R ulaz, izlaz Q se postavlja na logičku jedinicu, uz istovremeno
postavljanje Q na nulu. U ovom slučaju smatra se da je izvršeno postavljanje celog kola u stanje logičke jedinice
(engl. Set).

Ukoliko se nakon toga ulaz S postavi na logičku nulu, stanje kola će ostati nepromenjeno zahvaljujući dejstvu
povratne sprege. Drugim rečima, kada su ulazni signali u stanju S = R = 0, kolo memoriše prethodno stanje.

Da bi analiza ponašanja SR-leča bila kompletirana, potrebno je razmotriti još i poslednji slučaj, kada je S = R = 1.
Prvi problem koji se javlja u ovom slučaju je to što izlazi Q i Q viˇse nisu komplementarni, pošto se na oba izlaza
uspostavlja stanje logičke nule. Uz to, ako se odmah nakon toga oba ulaza promene na nulu, stanje na izlazima
postaje nestabilno, nakon čega se uspostava jedno od dva stabilna stanja. Pri tome nije unapred poznato koje od
stabilnih stanja će biti uspostavljeno. Zbog ovih neželjenih efekata, stanje na ulazima kada je S = R = 1 je
zabranjeno, što znači da je pri projektovanju logike koja daje pobudu SR-leču potrebno voditi računa o tome da se
ova kombinacija nikad ne pojavi na njegovim ulazima.

Dva navedena leča su osnovne logičke konstrukcije od kojih se formiraju svi ostali tipovi lečeva i flip-flopova.
Logički blok sa funkcijom leča po pravilu ima dodatni signal koji dozvoljava ili sprečava uticaj R i S ulaza na rad
leča (Clock ulaz). Ovakav leč se naziva taktovani leč, a primer njegove konstrukcije prikazan je na slici

D-leč
Ovaj flip-flop prestavlja jedno od resenja kojima je izbegnut da istovremeno dodje do pobude S i R ulaza,odnosno
da ne dodje do neodredjenog stanja. Ovaj flip –flop ima samo jedan ulaz D i na njega se dovode ulazni podaci.