GRAFIČKI DIZAJN

Skripta za kurs Grafički dizajn

Grafički dizajn
Grafički dizajn je primenjena umetnost. Kao disciplina dizajna, grafički dizajn ima za
zadatak grafičko oblikovanje komunikacije različitih medija. Tu spadaju: novine, časopisi,
plakati, bilbordi, vizit kartice, marketinške kampanje proizvoda i usluga i tome slično. U
novijem značenju grafički dizajn uključuje grafičke produkcije prilagođene elektronskim
medijima tj. internetu ili televiziji i drugim medijima.
Grafički dizajn je umetnost i profesija odabira i aranžiranja vizuelnih elemenata kao što
su tipografija, fotografija, ilustracija, simboli i boje s ciljem prenošenja neke poruke
određenoj publici
Zadatak grafičkog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu
organizovanu i efikasnu celinu.
Razvoj grafičkog dizajna kao profesije je u vrlo uskoj vezi sa tehnološkim inovacijama,
društvenim potrebama i vizuelnom maštom stvaralaca. Praktikovao se u različitim
oblicima tokom istorije, a najstariji primeri se sreću u manuskriptama stare Kine, Egipta i
Grčke. Pojavom štamparstva u 15. veku, grafički dizajn se prilagođava novom mediju i
otada se neprestano razvija.
Krajem 19. veka, grafički dizajn se oblikuje u formu koju danas prepoznajemo, delom kao
rezultat sve veće specijalizacije u različitim profesijama u kojima se koristi, delom zbog
uvođenja novih tehnologija i tržišnih mogućnosti koje se otvaraju industrijskom
revolucijom
Likovni elementi:
1. Linija
2. Usmerenost
3. Oblik
4. Proporcije
5. Tekstura
6. Valer
7. Boja

Vektorska grafika ili geometrijsko oblikovanje je način prikazivanja slike pomoću

geometrijskih oblika kao što su tačke, linije, krive, i poligoni, a koji su temeljni na
matematičkim jednačinama. U principu vektorski oblici se mnogo lakše pamte nego
zahtevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi današnji računarski grafički prikazi prevode
vektorsku sliku u rasterski format. Rasterska slika je sačuvana u memoriju i sadrži
podatke o svakom pikselu slike. Pojam vektorska grafika je većinom korišćen u kontekstu
2D računarske grafike. Svako 3D prikazivanje vrši se pomoću 4D vektorske grafike.
Vektorski grafički programi omogućuju okretanje, micanje, sažimanje, povećavanje,
iskrivljivanje i ostale preobražaje objekata kao i povezivanje jednostavnih objekata u više
komplikovanih.
Vektorska grafika je savršena za jednostavne ili složene crteže koji ne moraju biti
fotorealistični.

Rasterska grafika je podatak koji predstavlja pravougaonu mrežu piksela ili obojenih
tačaka na nekom grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor, ili na papiru. Svaka boja
pojedinog piksela je posebno definisana tako da RGB slike sadrže tri bajta po svakom
pikselu, a svaki bajt sadrži jednu posebno definisanu boju.
Kvalitet jedne rasterske slike određuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti
za svaki piksel – dubina boje. Ako je dubina boje veća više se nijansi može pokazati, a to
znači bolju sliku kao i verodostojniji prikaz. Slike zahtevaju mnogo memorije, zbog toga
se koriste razne vrste sabijanja. Bitmap je nesabijena datoteka, i slike u tom formatu su
velike, i za razliku od njega mnogo je popularniji Jpeg format koji sabija sliku, a da se ne
primeti gubitak na kvalitetu. To je ipak nemoguće izvesti, ali je najpribližnije stvarnosti.
Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvaliteta, što nije
slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska je praktičnija u fotografskoj tehnici.
Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih karakteristika štampane
strane. Ona se bavi pitanjima koje utiču na izgled strane i doprinose efikasnosti
štamparske poruke: oblikom i veličinom slova, znacima interpunkcije, dijakritičkim
znacima i specijalnim simbolima: razmakom između reči, razmicanjem redova, dužinom
redova, veličinom margina, količinom i mestom ilustracija, izborom naslova i podnaslova,
korišćenjem boje i svim ostalim pitanjima prostorne organizacije. Pored toga bitan je i
izbor boje, papira i vrste štampe.
Tipografijom se bave tipografi, grafičari, dizajneri kao i pisari. Sve do digitalnog doba
tipografija je bila vrsta posebnog zanimanja. Digitalizacija je toliko uznapredovala
tipografiju da je sada sa lakoćom koriste i nove i stare generacije dizajnera.
Za testiranje pisaćih mašina, tastature, kao i sposobnosti tipografa, dizajnera, pisara,
najčešće se koristi engleski anagram “The quick brown fox jumps over the lazy dog”.
Postala je poznata zbog svoje sažetosti – sa 33 slova ovaj panagram je najkraći, a koji
zapravo ima smisla. Dole su dva primera panagrama sa manje slova, ali koji su potpuno
bez smisla.
(28) Quick zephyrs blow, vexing daft Jim.
(29) Waltz, nymph, for quick jigs vex bud

Vrste štampe prema štamparskoj formi:

• Visoka
• Duboka
• Ravna
• Propusna
• digitalna
Logotip (od grčke reči λογότυπος = logotipos) je konglomerat grafičkih elemenata,
simbola ili zaštitni znak i brend ikona i njihovog logotipa, koji je, po mogućstvu, urađen
jedinstvenim tipografskim stilom ili aranžiran na neki specifičan način. Krajnji rezultat bi
trebalo biti njegovo trenutno prepoznavanje. Oblici, boje, fontovi i slike su uglavnom
drugačije od ostalih na sličnom tržištu. Logotip je jedan vid brenda kompanije ili neke
institucije.
Sistem boja CMYK i RGB
Šta je CMYK?
CMYK je sistem boja koji čine 4 boje: Cijan (Cyan - plava), Magenta (vrsta crveno-roze
nijanse), Žuta (Yellow) i Crna ( Key color). Sa ove 4 boje možete da štampate na hiljade
drugih boja.

Cijan, Magenta i Žuta čine tri osnovne boje. Plava, zelena i crvena nastali su njihovim
mešanjem. CMYK model je razvijen tako što je postojećim trima bojama (CMY) dodata
četvrta – crna, koja služi za tamnjenje boja.
CMYK je sistem boja koji je namenjen za štampu, što znači da su novine, knjige, posteri,
flajeri i drugi štampani materijali ištampani u CMYK kodu.

Šta je RGB?
RGB sistem boja čini Crvena (Red), Zelena (Green) i Plava (Blue) svetlost. To su boje
koje se pojavljuju na vašem monitoru, televizoru, mobilnom telefonu…
 RGB - Crvena, Zelena i Plava
Boje na ekranima odredjene su procentnim dodavanjem ove tri svetlosti (Crvene, Zelene
i Plave). Na primer, ako dodate 100% Plave, 100% Zelene i 100% Crvene svetlosti,
dobićete belu (kao što je prikazano na slici iznad).
Smanjenim procentom svake svetlosti dobija se tamnija boja, a isključenje jedne svetlosti
ne utiče na pethodne dve.

Ukoliko je jedna svetlost (boja) 0% dodata, to neće uticati na druge dve, kao što možete
zaključiti i sami na osnovu slike. Nepostojanje svetlosti se označava sa crnom bojom zato
što kad isključite svetlost nastaje mrak
Ukoliko isključite sve tri boje nastaće mrak tj. dobićete crnu, što znači da se time ne šalje
nikakva svetlost ekranu. Ovo je sušta suprotnost CMYK sistemu boja, koji usled odsustva
Cijana, Magente i Žute daje belu boju.
 RGB vs. CMYK
Za kraj, bitno je da zapamtitie da ukoliko radite za web koristite RGB sistem boja, a ukoliko
radite za štampu koristite CMYK. Slike na ekranima su uvek mnogo lepše i raspolažu
širokim spektrom boja. Nažalost kada se pretvore u CMYK sistem i kada se odštampaju,
dobiju se drugačiji tonovi boja.